..{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који с |
рани 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу таксу.</p> <p>Тако пресуђено у |
и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вешта |
, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје праведне ствари», нападнуте „свој |
био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од приход |
неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p> |
остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју пошт |
га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење....</p> < |
својих поштоваоца у срцу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којим |
тајао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n |
овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег све |
тоји, онда тужитељ нема трећег сведока, а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — |
огији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb |
професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са |
та грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стресала да је је било |
/> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S |
; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а |
С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознал |
на.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштен |
ромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је |
инистарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у сво |
дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по |
<p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био од |
а....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви ве |
</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тоја |
реж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и |
/p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а он је стајао <pb n="185" /> као окамењен — он је укоч |
епокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и |
..{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчан |
ин покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте по |
ерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који се једва мачка може провући....{ |
..{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава ве |
/p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестог |
рганизма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — |
мре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. |
стављале су испупчени облик полумесеца, а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев |
најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера |
г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник в |
науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
ад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни |
судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту... |
разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, — «јес, ми |
и може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Флавије оста непомичан....</p> <p>«Шта ти је, човече? |
ин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемо |
аменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{ |
тне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве |
дила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране суд |
а.{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слабот |
вне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко |
супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђе |
еве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <h |
гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>« |
аво — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи с |
добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друш |
што замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац и какав излаз — |
вио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде ник |
Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је доби |
ју, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И к |
се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи |
ше звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око |
аки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се сећали чуднов |
оља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!.. |
је ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш пр |
или <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и не |
о одговори и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». |
у опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је |
оту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек |
моту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротињ |
.. то рече, па се окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бог |
!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{ |
рећи?</p> <p>— Па лепо, рече непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим есп |
рвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очију са старог јувелира.{S} В |
одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.< |
ликој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих |
му ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао бо |
ије хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јо |
е наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и |
настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је |
е кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се |
} Пред очима јој сташе играти светлаци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац.. |
ош живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађим, отменим мушким круговима.</p> <p>И |
на Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на тужилачку страну, и тада б |
«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. пресед |
оворили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стот |
И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на сам |
нога стати може — успење који стотињак, а све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пу |
} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао |
</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — осмејак, пун |
ат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мо |
има само једна ствар што јој се надам, а то је — последњи час....{S} Он је сигурно ту....{S} О |
n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет онај чудновати осмејак.{S} |
ем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим по |
њи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим ј |
— да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се |
} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њ |
сне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њи |
а што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављ |
ам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то по |
лавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се |
о ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> < |
а ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он б |
Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути с |
на сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi |
сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо кр |
казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који н |
....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место |
лоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type="chapter" xml: |
Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчан |
а.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и |
свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренута |
рва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> < |
ило? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло т |
— старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва т |
ај својом руком начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и ст |
дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац га |
ату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири го |
едаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта |
аље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом о |
милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је н |
pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужен |
колико и — мртва....{S} У овом случају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора пок |
трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} |
. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо с |
ија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним око |
а, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро |
година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.< |
аних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Див |
ументе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ћ |
{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да н |
д ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се |
век постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до в |
инске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада полож |
анац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра реч |
ара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову вен |
.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII годи |
1 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим |
дим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на нес |
управља, тај је наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;< |
а је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле в |
/hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{S} Пошто тестатор у |
су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формално |
било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S} По начелима — припа |
укав, подмукао, подвалаџија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање |
Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. |
Сви ови листови имају својих муштерија; а ови су опет сви скупа муштерије нашег угоститеља, па |
ће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки о |
их очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе |
нили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене |
аје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи |
е није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада |
ава слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радовао туђој несрећи.{S} У оста |
том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n |
бучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђако |
енац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове означаваху скупоцени и као крв црвени руб |
прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог траже |
изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће |
прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз кости к |
о сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђ |
="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, |
донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен накит кошта на ми |
n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно |
побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <p |
..»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, |
ао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил пре |
ричу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало стано |
нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је в |
мерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као б |
Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног н |
с никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обув |
еровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ н |
у улицу, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је |
роби око које се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — |
х часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим р |
емиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он в |
њон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон |
оа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од ку |
а статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној |
одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку руку назадњаштва.</p> |
p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да |
а управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p |
.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није по |
пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О |
једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће не |
Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћ |
е ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који с |
му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код тво |
учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог за |
болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим пос |
слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Настало је ћ |
тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужн |
м. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи свет.</p> <p>— На |
о је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи си |
{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} М |
>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жил |
уго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, истину.»</p> <milestone unit=" |
тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито о |
{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да с |
ног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, |
прозора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину |
чило — сведочити самом себи — посредно; а посредно је колико и непосредно.</p> <p>Кад ово стоји |
од «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештац |
Ова је питања постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, зн |
о...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом.... |
па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та прокле |
о мом мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија. |
да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде |
иш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав п |
едини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све |
предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу |
а је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у зак |
дмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај страна |
} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а друг |
чеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да с |
они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он |
ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — |
преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављ |
е од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора |
тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... |
како сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца |
} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега с |
гова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мала ствар.{S} Он није |
n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — |
ве до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душе |
авије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе |
е чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и у |
S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични пр |
е код мене није хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи уда |
у летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну |
као што треба измењено и удешено....{S} А сад?</p> <p>— Он излази с правим презименом!...{S} По |
. и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струк |
не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгуб |
лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли најсигурнији лекови? — Суд |
} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — |
ћа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном вид |
едали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="9 |
— три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене о |
ену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непо |
еља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} |
смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприр |
им очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», одговори с |
ода многим политичким комбинацијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краље |
жим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изразима у тужби тужитеља нападнута част |
<p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андронит |
ијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, кра |
{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му |
не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Ф |
ишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја |
н све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се за |
вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После |
тупили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете за |
вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су |
ницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Он |
е родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног |
апред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — |
но по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законим |
ног начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор посмотри, хе, онд |
му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном прези |
} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подн |
м путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове |
ли неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих... |
е!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога |
прављају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у наш |
с света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који п |
е било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сув |
ми је помогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно ви |
а је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, сирота, |
госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати |
с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху с |
ков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S |
покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћ |
<p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам |
ада!...{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстор |
нало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многостручних — узимао сиротане, тако рећи |
срества што јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, пут |
та игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непозн |
ела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, с |
ц гласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био на |
броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју ј |
д г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} С |
оба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесе |
} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Кад је ова |
здвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати ми |
на по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађ |
обе у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} |
8 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Анд |
нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{ |
ји је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опевани по |
је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и |
боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад |
вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуч |
мења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немојте ми уп |
ла четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само п |
е.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење чове |
света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекива |
о.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми остадосмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три годин |
је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предв |
о се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило |
с душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се мн |
ху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено в |
пдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћута |
о по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном |
баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао с |
г дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њим |
како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хриш |
S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања |
аши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрс |
и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је упр |
овор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на |
је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n= |
г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p> |
S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говор |
вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Биж |
умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, узео свој |
и отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{ |
е срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали ан |
ога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је најстрожији су |
лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубок |
— тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино |
ст Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном мес |
.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина. |
ашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њи |
т је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Миш |
свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од |
.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналог |
один уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља спрема?»... мишљаху неки |
до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јут |
о се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, полож |
елим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж |
</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу. |
велирница пропала — разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачк |
—</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и |
ца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије |
и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским прав |
да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, |
ме они су поставили ова правила:</p> <p>а, Све што је јаче, силније, моћније, — то мора остати |
ругим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривије |
ји ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, сма |
тале наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврт |
ера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној бол |
.{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан ч |
губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</ |
е ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неуп |
а — оно су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упи |
<p>«Осам и по часова» рече сам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине |
едмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опом |
ашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура |
огућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су |
а нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ват |
приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два |
стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је пок |
таци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писа |
За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в |
«Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњењ |
17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у |
овори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«То ми није никад казао....» одго |
p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао |
Флавије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао |
собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> п |
па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> < |
омерила памећу.{S} Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>« |
ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се он |
е рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није н |
појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; |
а ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Д |
а кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андро |
да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране |
јим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда х |
код краљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на наш |
олико хиљада невиних људи прождрла, ову аветињу нашег лепог П.... ово страшило минулог века.... |
сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је |
— видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни п |
д више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обнев |
председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb |
Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — |
гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи |
уд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у св |
ештечка израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — |
— рукотворина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?. |
мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о др |
а страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седи |
парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с ујмом а к |
његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone unit="-" /> <p>«Сад ј |
ланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни б |
н рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противн |
г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога |
о дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се не односи чисто |
до, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто |
никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и сме |
овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат овако побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да |
<p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и поз |
ог посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио у многим мистериозним» спор |
иромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пре |
шаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити ил |
<p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи |
огледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти |
јетко:</p> <p>— Кажите му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те харт |
свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле |
ора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, д |
ичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратк |
ди пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се за |
су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих би се виде |
ао редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник ве |
S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. п |
.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан св |
еши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси |
Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — |
јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p |
оћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, |
н.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаност |
у несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, |
и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше |
/p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.</p> <p>«Мајко мо |
ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} |
а смрт материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла |
почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког сандука своје мате |
елик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела |
а, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по |
а није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког о |
} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је о |
— то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све над |
дућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говор |
да своју пресуду.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уст |
тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окр |
пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забав |
<p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У |
ио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана |
седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Ш |
880_C6"> <head>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година |
хватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте м |
/p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према |
ио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још |
ини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> ми |
на детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила неч |
pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она ј |
вине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умак |
-" /> <p>У очи самог рочишта, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше п |
попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благода |
> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што |
— Чујем, моја слатка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме по |
м круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним заба |
ла реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је п |
вај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера |
божношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну |
јка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n= |
а сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — |
Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не п |
бичан осмејак.</p> <p>— Нисам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Ј |
а изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S |
столу....</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, |
куса!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није |
тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње матер |
— с ким? —</p> <p>С мртвима!...</p> <p>Адела је све чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до |
о!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слат |
и лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула |
моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у |
ронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за по |
прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би с |
мала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту |
са свим полако — ногу пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с м |
уд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом свој |
те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као |
рна сам...{S} То је страшно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што |
се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ није јој с ума сила |
равља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати |
и саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} Она је слутила.</p> <p>„С |
ја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам как |
а, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> |
зе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину |
о пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт мате |
ге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, пониж |
«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па |
уин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — |
притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то |
зговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, пот |
е; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом наше |
pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</ |
је мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S |
о и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сиј |
Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви |
а захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом пог |
благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом п |
моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — |
и лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом послу, по мом мишлењу, лежи нека ми |
— она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога в |
осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од |
о се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљ |
. реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је твој убица.... |
м пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер ј |
жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиол |
отица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови |
прави као муњом погођена.{S} Њу су речи Аделине смрвиле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грд |
ноа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудни |
о живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— |
за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти с |
а — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> <p>— Чујем, моја слатка мајко... одазва се |
— убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би ск |
ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једн |
то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се |
би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим г |
>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>А |
твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела |
ше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — ногу пред н |
приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се вид |
ни ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Ка |
н је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалек |
Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p> |
У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном с |
овек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — наравно, ја сам |
живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да |
а своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта |
још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно. |
сретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољ |
емо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто |
Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Н |
ности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око... |
ећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни |
на.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео г |
ља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам |
p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе.... |
стом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!».. |
јатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова је шатула од француског |
ога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте д |
етом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како |
-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Да |
ве.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Арт |
ође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти |
динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли к |
ори је.{S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је л |
Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62" |
помислите само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начинио — коштао је на 1,200.0 |
! мени немојте износити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} |
,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској |
рв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега ј |
Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам |
и:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок |
авним судбеним столом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он |
еним столом рећи:</p> <p>— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — н |
рти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу Бомјер |
није казао — «то је», или није то онај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитеље |
ије.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њ |
гда Ривијери имали, само је изнео један адиђар — накит, огрлицу моје пок. матере.</p> <p>Мој от |
била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом |
ији, што је натрапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — |
сеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка |
г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краљевини њега је ласно позна |
еравим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="108" /> <p>И само је седио и ћутао |
ми из целе наше краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда у |
— сво моје посмртно имање — као и моји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзентал |
ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручн |
равог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао на углед својој богатој м |
} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми р |
еца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 камен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово |
воју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећо |
дине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је |
ела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — |
неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — п |
мичан....</p> <p>«Шта ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} |
е ти мешаш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!... |
ш!... ја те мрзим — одлази!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p> |
у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину послани |
ачелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — |
е га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур ма |
н — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се те |
аведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један друго |
јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А на |
мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Ни |
би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам |
су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мат |
{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес његових |
јер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и ве |
аник за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, св |
ан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој |
парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водит |
рима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банка |
материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна |
примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «п |
...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p |
им процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чвр |
му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни |
његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује |
м свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја сам је убила!. |
се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитости |
акве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} |
жи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве |
рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој саве |
т, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не ја |
кама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Моз |
" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девој |
д човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{ |
ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — |
сподо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, |
е вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда н |
једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавиј |
своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур |
одвећ суптилну ствар својих родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људ |
оста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи могу имати своје унуке.... одго |
Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти и |
азуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у |
е мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи ка |
рст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења |
S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није позн |
г, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ев |
три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне |
ћемо моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупот |
вију њих, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{ |
мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја про |
већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима |
сигурно и извесна <hi>цељ</hi>.{S} Сад ако ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишл |
Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала ве |
ицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је мог |
љење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда и |
трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу |
лика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На јед |
ола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, о |
г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумев |
иђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га мо |
е пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ће |
њу!» </p> <milestone unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је |
абији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, о |
Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S |
мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за г |
е, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам |
— да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. ма |
о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Цел |
на најрадије напада младе људе - па још ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова пр |
и? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може |
мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка ос |
или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижов |
— да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао |
ад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав |
а.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћ |
ерије за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову наши противници,» одговорио је г. |
<p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије |
ођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводи |
<p>«Краљевски судбени сто размотрио је акта по овоме спору.{S} Он је ценио тужбу тужиочеву и н |
ху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало. |
ој XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у арх |
њивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у |
мњиви рукопис мог пок. оца налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. |
. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а |
и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb |
Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду које |
— коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи |
Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мен |
а ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на свом столу једно мало писманце.{S} Отвор |
ово писмо показивао свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p |
..{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То м |
ства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра вра |
стао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива с |
авио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница |
ј главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... пред моје ноге, робе, тако!...{S} Сад |
ече па се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог с |
је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити не |
алост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је |
то срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромашти |
им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом |
тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти на |
стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива. |
пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} Како сам се изненадио! |
то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осети |
ст Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није ник |
} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно |
аком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепо |
наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од с |
његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} |
p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небат |
матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку. |
рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа г |
ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учин |
ног стола.{S} Његови су погледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фалично |
и парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је све |
есту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не иде....</p> <pb n="69" /> < |
ет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би с |
тар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} |
њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с нови |
вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се б |
ла човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} |
лас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једног таког дечка |
ац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — Онај, к |
милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним свој |
у неколико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање.... |
е научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу |
>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама |
то не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p |
до, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у прим |
пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад |
врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Јо |
и јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> |
у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог јадника.{S} Тако смо |
мро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога дру |
крадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име њег |
су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по нек |
око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао |
но, одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту |
.{S} Он је истина имао своје књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподен |
— да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не м |
авите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотр |
а да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер |
.{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом |
она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толико је колико и — мртва....{S} У |
м претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Арту |
ћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу |
сао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила. |
Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјут |
ој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те баци |
Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура. |
видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама... |
} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да |
ног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на |
одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших круго |
атерине....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле с |
и нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не о |
. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако п |
ионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су |
свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Ж |
нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, што му се не сме допус |
зенталову.{S} Што је много много!...{S} Али шта ће се? човек се не може на силу убити што га сн |
S} Шта је мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и |
јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да м |
та....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме ост |
вог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <m |
ек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{ |
да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар |
ожај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нема лека ? — Онда би се при |
лаве....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је в |
ља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца |
есију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ст |
вета! — Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памти |
то и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладни |
на сам....{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам гото |
нам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као з |
а цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, п |
е стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири |
но мњење — то је најстрожији судија.{S} Али, <pb n="67" /> јавно је мњење и најправеднији судиј |
да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} |
роде.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побо |
завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично |
азили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>Пос |
е оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима |
ан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{ |
у хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од свако |
г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Т |
<p>Ово логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на |
га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S |
ојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{ |
} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега |
о“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима |
е нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађе |
агању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се саветујемо измами |
S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —< |
.{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог света изаћи неће!...{S} Све с |
мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p |
је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде — често се деси по |
е, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Р |
ерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женс |
вости.{S} Она је причајући и плакала, — али све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно |
, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беш |
S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Он |
оста њих неколико.{S} Мало је коштало — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у |
ртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера |
ба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од св |
прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог < |
дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сва |
.. г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон |
дским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место за |
i>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да врш |
ас је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи! |
лосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш слав |
нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу красило — то су две дивне ско |
друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао навићи на ово име.{S} |
ој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је з |
паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на кој |
Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин пре |
оја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера доби |
ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на молбу своје матере, морала је отићи |
ао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Г |
с, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спаст |
’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и |
езбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у ц |
тајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше ј |
м обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — бољ |
риша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, п |
троба покојничина кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна лекара <pb n=" |
мање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се |
да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да с |
отац спорни предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог ама |
ође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену о |
p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође |
ична права....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. А |
није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једин |
> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Он |
«Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађ |
љује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као |
омјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заостав |
де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судбина је хтела те и овај једини мој зашти |
се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај а |
це, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали у оној истој кући, где је |
кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодговорнија министар |
м на улицу, којом пуно света иде тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла |
ну маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. |
бија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n= |
и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија бе |
гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни право |
да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогод |
видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-М |
— нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отро |
ађе — умрла му је много љубљена супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и го |
претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што их мртве увршћује у <pb |
студија — ово се ноже назвати кемијска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особења |
евао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама према онаквом уверењу од три стручна |
постати од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове до |
ни остави, као какви кемичар, раствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве воље и нам |
Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјак |
во.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пр |
<p>Први је узрок ово:</p> <p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може |
којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледо |
поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» §.... истог <pb n="170" /> закона — <hi>нико |
ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она с |
обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке |
ка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривен |
/p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не ка |
рви сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> < |
а беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је < |
и цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћ |
уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> прихва |
17" /> <p>— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред |
сновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, ов |
зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p |
та чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњ |
унцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску дет |
улатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу |
ad>V</head> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То |
уља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствари д |
ео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и управил |
долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је прими |
ећ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак |
и, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга по |
5" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није з |
колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој |
p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли |
<p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S} М |
одметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{ |
ти».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ј |
д је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он глед |
ном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити |
робуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледал |
е, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стра |
иђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да оп |
ћи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав правац |
бри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?.. |
један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује брук |
ана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више |
вије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог првог |
S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило |
e="notes"> <note xml:id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично им |
јом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој |
деле — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беше д |
м — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас д |
S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сенат |
розница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје вели |
опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут |
крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала својој ћери.{S} Ова је слуша |
Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, опорави — али она више не бе |
олико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила |
посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} |
.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пр |
> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду које |
не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и |
етлост на разне предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна стат |
име.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> |
ечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори очи доле. |
о отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја |
без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза.</p> <p |
После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти |
еси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и |
а судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p |
е-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада |
уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види п |
Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју по |
е Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече. |
То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су саз |
увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би |
ладићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног новог гос |
дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад ј |
шки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" |
ико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у кабинету свог покојног |
је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваз |
ета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су речи Аде |
та бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као дв |
штини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престрави |
чи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку |
milestone unit="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па нест |
ретвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита се наједаред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја |
мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не б |
...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андронита је покушала преко своје матере — да би г. Арт |
ј тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје у |
Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна |
латка мајко.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још |
тка мајко, ја сам те убила!....»</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, |
шити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да |
да је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици, о |
ући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије |
та за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. |
лицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа |
да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор ка |
кло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је |
у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената |
и или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сена |
очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , пр |
вност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, пре |
>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената у |
С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је д |
а; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита |
>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је |
преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од неку |
довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту р |
ава, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и деца п |
би тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са |
ир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «правед |
ече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала |
шеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.</p> |
е стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} О |
После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....</p> |
Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, сам |
101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p |
е та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} К |
потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој з |
догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p |
заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да |
е огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуно |
спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је з |
{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступни |
и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у |
ко сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ |
зио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девој |
ладих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се |
рез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац пр |
ечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница |
орни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га |
јера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување јед |
смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Д |
домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене дубоко |
осмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали |
ал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ прија |
у тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да насл |
позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила |
Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је |
р моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очајно мољакање несретне матере, — г. |
сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак имала до |
Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседник |
је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председ |
илкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку н |
ало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су је |
и сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни п |
и година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата |
вно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осе |
еменитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали |
одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>«Мајко не |
Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најма |
је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко измакао, онда онај полицајац даде с |
стељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је и |
Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири ме |
<p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од сваке речи њене ћери, као кад |
"182" /> <milestone unit="*" /> <p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се |
ства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло до |
ст своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све извршити — кад мени не |
о!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</ |
њивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је то нес |
ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на располо |
додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје |
часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!. |
ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства једног |
ијатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сена |
т вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови |
је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Са |
а потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није |
млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p |
а гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би обор |
ај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{ |
ле пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са сво |
еду; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимо |
То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљс |
ога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну |
невеселом лицу престављаше слику тужна анђела.</p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, |
ешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба слетио да заштит |
алости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и мла |
е тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његов |
ад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p> |
на.{S} Она је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове г |
смер своје црне мајке, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>А |
ко тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p> |
} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баб |
».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне матере... с |
повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем. |
је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенч |
аркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити |
аркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник. |
аркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни пред |
Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и пле |
латну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и р |
латну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима |
у шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија... |
ити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то нас тиче?» — упа |
авила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} Т |
ш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о к |
{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај је мом сину!...»</p> <p>И |
ана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — и |
у на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он |
маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо |
дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде к |
ртур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— |
иђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — |
спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледа |
е ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме! |
а Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се осветила....{S} Ти |
дете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам сретан што |
р маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> <p>Ово |
— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред ос |
p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <milest |
ленција високопреосвештени архијепископ Антоније Лоарски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Л |
епрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Ад |
к. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог веч |
и места у народном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда |
дних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје прав |
S} Што кривите мене?!...»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми |
е, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступ |
а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама |
оложење.{S} Но то није све.{S} Она овим апаратом узима на око онај окрњак од оне треће трећине |
ворио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се де |
егову мистериозну роману. — —</p> <p>10 априла године 18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Ж |
да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да с |
ије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоћете рухо — она ће ос |
ржим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, не сме ништа на свету |
р на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исх |
е као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанск |
речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше министарске одговорности?.. |
а се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као |
>«Сад те још мање разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огис |
ного!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који |
ика, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите оста |
ктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири с |
х обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спуштену....{ |
обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше |
да омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет није сметао с |
рила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи.. |
отово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{ |
пшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних |
себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <h |
на ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који б |
{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје |
м убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} Са |
тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невест |
зда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино з |
авала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> |
рониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше |
покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој.{S} |
Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Ка |
ем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. |
<p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, |
n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у сво |
рви веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, ј |
с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 го |
оје беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом |
давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му |
а он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n=" |
г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>А |
накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињс |
ђу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки и |
од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> |
>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Флавије васп |
Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месец |
ва документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госп |
нако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил.... |
ички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској |
али у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се |
<p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пр |
у никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо |
} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с толико славних презимена |
пођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Б |
алину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијо |
е — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. |
<p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул |
јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је Ана Севињска његова мати — што |
ах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — начин —, како |
извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам ва |
...»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије Артур Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте године.“</ |
.</p> <milestone unit="*" /> <p>Флавије Артур Ривијер, још као „Розети“ — свршио је средње и ос |
непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчи |
новали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је ру |
лом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке судби |
ојом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукам |
оцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се |
б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио свом сину Флавију за стар |
н 24 децембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужи |
> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро |
г романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог |
го. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу док |
љ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура ма |
оје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао |
је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињс |
, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборав |
мукама непрестано помињала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, |
писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му с |
....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао |
а добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпо |
као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S |
тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уловље |
Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</ |
ита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледа |
ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одб |
Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Сев |
исак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром |
ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе |
супружника.</p> <p>И њих је, као и пок. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну |
војих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развук |
анли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, |
— истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (ф |
:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Сев |
ао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођ |
дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске... |
ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb |
сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио |
</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-М |
позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући сво |
беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добр |
вај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави |
еног вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чини, све се ставило |
екујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толико славних презиме |
аштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоце |
цинар на овдашњој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа |
лику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> < |
м путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у њ |
а сам испрошена!.. честитајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змиј |
шко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја т |
свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плак |
знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој зар |
тулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та својина малог Флавија...</p> |
од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја |
е наједаред нашла сама уловљена у мрежи Артуровој....</p> <p>Самољубље увек само себе казни.</p |
ило равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би |
нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} У мојој <pb |
уда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p> |
има човека, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је прилико |
ви пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, |
о доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом све |
речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. |
начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом мало |
која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је с |
— «Ово је онај адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта |
во је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао |
<p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, |
сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; |
Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође |
>— « . . . . . . . . . мом сину Флавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој |
и:</p> <p>— «......... мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у |
(фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења: |
87 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Огрлица моје мате |
одостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богат |
и њихова екселенција високопреосвештени архијепископ Антоније Лоарски, њихова преосвештенства:{ |
ољашним <pb n="227" /> изгледом, ретком архитехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p |
50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове |
руги дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро изме |
нечувеног спора — овог мудро смишљеног атентата на нашу својину, част, име, углед, пордицу и с |
муху стала није, — је ли она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударце |
лед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас |
лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="1 |
ије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ст |
достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; |
.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? — питаш ме |
вног факултета — са својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г |
аукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128 |
а....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p> <p>«Ко |
еше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени го |
омоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је |
млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да б |
иста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета |
силније, моћније;</p> <pb n="32" /> <p>б, Ради свог опстанка, природна је нужност, да се и ми |
син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој |
овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти |
су мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Ми |
еко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, д |
тву ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи |
женог документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два свед |
им су читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а |
«В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p |
св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује и |
учају, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Миш |
су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «........ |
да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ри |
ни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Б |
у мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Б |
њим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формула: a+b=x.</p> <p> |
ји беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после |
другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извл |
Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми с |
слушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска |
могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и број |
ог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — де |
тично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење |
и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широк |
дног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе промор |
орао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, ил |
ина.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ. |
Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сва |
добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад |
на је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће о |
ете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сва |
ућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — насмеја се баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господ |
кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестење |
<p>После неколико месеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} |
ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимна |
е изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје каже — оно ме никад прева |
мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што |
рати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да |
транац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> < |
о, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андрони |
окучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, д |
он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле |
ош оно јутро, кад се Флавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То бех |
после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баб |
, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је школовао, изобра |
оше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим |
»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, кад се Флавије про |
ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једини бог и он |
а да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>О |
истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај |
ло је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше н |
гнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушл |
чинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос к |
у реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало пон |
S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се |
ан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p> |
е доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому |
ти.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприт |
ума ону радост коју је осетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуш |
дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кестење.{S} Станем.{S} Нисам могао сво |
>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Јо |
ељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње на |
!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на |
{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S |
и, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо |
е читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани |
>XIV</head> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље |
о.{S} То смо и учинили.{S} Отворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо |
лаге речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <milestone |
оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и последњу <pb n="217" /> шивачицу — п |
S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} |
ачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом ад |
Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} О |
мах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући |
људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што |
ише, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народно |
ло се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,00 |
е Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с |
ола седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник се |
и се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви |
мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећ |
по, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потр |
сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да |
ви пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртв |
.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из њег |
а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта на |
ијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да посту |
изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара |
алека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у св |
оја краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би с |
ли...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} |
свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања |
ети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...» |
што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувиш |
право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега то |
Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га |
лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдн |
чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што че |
<p>У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, |
Спасите част несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на |
а тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао |
што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној б |
рате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, н |
асно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што о |
ако ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гво |
би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ниш |
њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а мн |
— сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила, — рече баба Џома, попуштајући о |
влашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови не смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «бо |
{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S |
алој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — |
се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обути....{S} А ја, ка |
гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истин |
истри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди |
јале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио пр |
ђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, |
Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака бастиљског, што је први јуришио на стражару и својим ма |
.{S} Његов први <pb n="140" /> јуриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он ј |
е може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада не |
обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брини |
S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна |
цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су и |
ну је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на разне предмете у ка |
м сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за ру |
колико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по целој публици, погледа об |
дно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам |
наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.< |
а својим познатим правним расправама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У ње |
рв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> |
ране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Моз |
p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећи:{S} Кукавиц |
дох човек.{S} Семе, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу са |
а знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} |
а....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламе |
ла очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Т |
та.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? у |
<p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачк |
S} Кад су поред мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она стар |
о су само њихове сени. — —</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо: |
де и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, д |
онети?....</p> <p>Кад сам овако у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке ст |
— умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три |
о могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа но |
и и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим |
време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не ср |
суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</ |
е руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко јо |
и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти по |
{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} |
онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви |
рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ћ |
м се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мише |
а ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није |
ј парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете парнице...{S} Изађоше ми |
би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена |
вања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом младићу његова п |
дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за |
она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и с |
секцирате....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динар |
лове.</p> <p>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, |
Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења... |
би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да |
падне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И |
p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам е |
о поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу пог |
е да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих пи |
а спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманит |
би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато... |
мићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скид |
ојан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом |
и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и |
делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не |
олело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} |
и се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђав |
<hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, поставке, како хоћете, излази, потиче логич |
то није чуо....</p> <p>У тај мах прође баш поред њих онај непознати, у црно јапунџе умотани, г |
и глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то |
..»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p> |
аром г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође |
исао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово |
ар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо как |
ће је у лудницу спровести.{S} О том се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на о |
десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Фл |
из прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" |
је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи.. |
против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парн |
бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је |
е одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошл |
смешењем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске |
аду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало разумети и пресудити, као што је разум |
жио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непознати и хтеде поћи.{S} Ал |
раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у |
има је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву. |
м беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци по |
врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично на |
"181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико |
пило се много којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} |
стари слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу прес |
дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, |
ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару |
узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су |
авна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон п |
данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ове су речи такав у |
и, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкује |
оставка има каке свезе — са изненадним бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он с |
је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. А |
се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, пад |
хитила у ово море од страсти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара.. |
никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем |
невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свешт |
ne unit="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био л |
ше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, непр |
грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану поквареност |
.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати |
S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућутк |
оно је многог невољника спасло од црне беде, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S |
ако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — то је понижење |
на пут породицу Џона Петра; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да поста |
грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду |
ју.{S} Рука је та многој <pb n="181" /> беди и невољи притекла у поноћ баш онда кад је беда изл |
де треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила нај |
бар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Ви |
није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — да |
стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p> |
еднако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред мртвач |
ања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо се управ од стана старог и сл |
убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецај |
ло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу в |
и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала ш |
а је у његовој сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одоб |
додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех ј |
Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фа |
стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим гостима, н |
ројне улице П.... никад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак смета |
кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Ро |
а учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit="-" /> <p>Овог истог |
уге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на |
аситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову м |
мо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашн |
гује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине....</p> <p>Себичност не |
оље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети |
ре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле.. |
каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се и сад на њ пази....{S} Ту се мора |
била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је одвајала од својих уста, па је нама пом |
слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан |
било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, |
рашна мисао! —</p> <p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је т |
паде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи....{S} Само не — масни мирази!...{S} Ако какве сум |
>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду....{S} Падне јој н |
{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били бе |
делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња це |
ла, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али о |
> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника. |
од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригиналног јунака у његову мистериозну роману |
дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усану |
пронашао и трећег сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и к |
Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју |
њено девојачко понашање према свакоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и |
за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милос |
акоме, без разлике старости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање |
само мало скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «с |
ђоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и п |
- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Н |
ислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо прочитао....</p> <milestone unit="* |
. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" |
дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила |
—</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote> <p>Там |
{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S |
{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванемо и омркне |
на га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес г |
ије му показа фотељу.</p> <p>Огист седе без сваке церемоније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба д |
вој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она ис |
како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како |
се сити најадују, нажалују — како им је без мајке рођене, како им је без мајчине неге и без мил |
је сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку |
азати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. |
ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али, мајко, на њој ће ост |
се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано си |
е на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљал |
е рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки п |
мња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала ј |
сркне....{S} А колико је пута остајао и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се |
, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подн |
арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>То |
своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S} Андронито, је ли, ти ћеш ово све |
Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинут |
на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он |
се на суду не меље ни с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи |
сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} Оне су огледало у ком |
а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —< |
ажите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно |
стране, она се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није н |
<p>— Огист, а презиме?</p> <p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни |
оштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад тре |
— шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог ис |
би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па |
hi>.{S} С овог разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с ово |
Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зара |
} Пустите, моја слатка мајко, нек се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте |
—</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без сестрице —</l> <l>Кукавице,</l> <pb n="173" /> <l>К |
на загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина миловања —</l> <l>Рано моја ?...</l> <l>Мај |
сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без ма |
и мајку твоју —</l> <l>Кукавицу,</l> <l>Без ракола мајчинога?...</l> <l>Куку мени!...</l> <l>Ка |
о је срцу моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> |
ромности и искрености; њихови курјаци у безазленој овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бе |
де бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ама баш све по |
бави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> анархији.{S} То бар судови н |
ан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, ми |
ије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме |
ка</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не тражим ја.{S} То тра |
/> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>тр |
ано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да |
он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред су |
, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судс |
а, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје ста |
може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за |
с први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог |
пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобразним опозиционим листовима који су дигли дреку н |
илосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља и |
е на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље. |
јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по лупи познаје.{S} |
ћ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове |
је ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде б |
н ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Ан |
на ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју неш |
S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По ш |
ињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати, Бела, онако слаба, без пребијене паре — нашла се у чуду |
гуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није |
га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у о |
едоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца |
астајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је |
домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неописа |
ла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака не |
те, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни г |
ти.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло. |
следња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S |
немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних рук |
једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није з |
Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} О |
Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем |
<pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобн |
у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није ку |
ог спаситеља.</p> <pb n="90" /> <p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његово |
три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — |
тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Е |
чијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да с |
о пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S |
га и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошил |
уних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре |
итаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} |
</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га |
="89" /> <p>«У нашој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала |
ри, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватр |
у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} О |
ако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све |
па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на |
— г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судбено |
ведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milest |
>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} О |
лико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе |
лавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет |
<l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога — |
иоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од св |
удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са собом и у — хладан гр |
дња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које с |
о затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути |
Оно мене није познало....</p> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Д |
ле четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флав |
<pb n="176" /> обучени у црне одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници цркв |
стори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост. |
г суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи |
ао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у оч |
а за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтин |
причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартовој у П....{S} Тамо ј |
ма их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сј |
уту видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској |
наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — с |
Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу с |
закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила |
пно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се никад није догод |
ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како с |
ј рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку... |
сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који п |
S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим |
Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах в |
било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учт |
> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по с |
мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" /> миловаше с пу |
има ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг п |
p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p |
у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{S} Ти си мени и лане мут |
ицитација.{S} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја с |
нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о ово |
мисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину пони |
S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обично кад би какав владин пр |
заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог акламац |
зивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити зак |
ктике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку зако |
лицу сироте Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница |
p> <p>Моја се Бела разболи....{S} Обоје бесмо без службе.{S} Потрошила се и последња пара....{S |
ила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавиј |
ју, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наи |
удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p> |
да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... |
{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем. |
о развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Ка |
гледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде. |
ети по која људска прилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживљ |
обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици |
рстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десн |
рштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је сл |
амножили процеси политичких криваца.{S} Беху оптужени многи људи који су припадали радикалној п |
доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица |
бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по |
ље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто |
инове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше |
ов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џ |
ими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху опту |
луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко |
стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, пр |
крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до |
д кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Ф |
атељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром |
n="225" /> У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд |
— као на последњем растанку....{S} Обе беху клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке бољ |
да као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше |
ом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, поблед |
ик суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а други с лев |
Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом |
ој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестр |
И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко с |
брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — |
њој у једној малој ашчиници, у коју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — д |
. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је |
дмашале све остале.</p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој бе |
сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца окто |
штачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>П |
својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом |
n="177" /> миле мајке.{S} Њени погледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} |
ј великој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни |
непомична црна статуа.{S} Погледи њени беху укочени; а необичан израз на њену лицу показиваше, |
л постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће ви |
ијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом спору.</p> <p>Читање акта још не п |
згледа спорна огрлица.{S} Последње речи беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени не |
— од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда |
ита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрошена!.. честитајте ми....{S} |
вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:< |
</p> <p>Андронита прогледа.{S} Њене очи беху помућене. «Мајко, слатка мајко — шта ти је?...{S} |
спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих с |
је као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела |
нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које је несретна мајка у своме бунилу из |
соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњ |
а њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног сл |
решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — |
ошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како |
е одежде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђ |
д њом стајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу. |
многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то |
Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио испите.{S} Постао је докт |
, које је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу самога господа бога. |
држа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} |
сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер |
тета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зн |
до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па је <pb n="133" |
двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су ка |
Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу |
а оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју роб |
, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} |
што узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подругљиво по |
краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb |
астави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у ул |
илкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу оп |
ади та нова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не до |
како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш |
излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре |
у тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} |
људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац са |
ем — стајало је још небројено света.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула |
p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама |
сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења н |
је.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лице страховито развучено.{S} О |
етета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочека |
Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} Пред њом стаја |
ице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности |
проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} |
је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Ј |
је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добило други о |
Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је поре |
вица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколи |
екаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{ |
а учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуд |
ан поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те |
му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Кри |
<p>«Ја сам у мојој радионици, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну |
ни.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да с |
о у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обич |
адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n="85" /> < |
и посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосре |
лик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник |
ектрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше г |
у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су стано |
ласти, на корупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње |
жи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! |
и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но ш |
енче и мезимче — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра |
о очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено јединче.{S} Адела |
т материна — пређе сваку меру.{S} Адела беше и сувише слабих нерава...{S} Она није могла поднет |
живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чисто |
руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше краљица ове скромне свечаности.{S} Неописана радос |
"> <head>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} О |
...</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше у |
е, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много |
ика г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радознала публика.{S} Средом ове публике |
смотрио ништа.{S} Пред његовим се очима беше почео хватати мрак — он умал’ што не посрну, не па |
рно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — вазд |
трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, у ко |
по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти отац.{S} Адела је имала тело материно а душу |
S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чист |
свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} |
разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цвет, она беше — понос материн.{ |
Андронита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и |
огледи беху необични — уплашени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема т |
а мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p |
и.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То ј |
аста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видл |
животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наставак он |
сретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата от |
иће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом слушал |
Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина |
цу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} То управо |
врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, почињући од најмањих шивачица, п |
рагоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних |
сије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И м |
е доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти |
кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше приле |
частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је мо |
седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његов |
ана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћн |
ешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који истина много |
80_C17"> <head>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у |
му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом |
адознала публика.{S} Средом ове публике беше остављен широк пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — п |
ри заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жен |
дије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику са |
м Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, |
бости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи ј |
је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — |
испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се |
мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљ |
д црног лима светњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић |
ен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека |
шло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше пов |
сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно |
и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> |
беног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је т |
ожаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природн |
>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Је |
је с необичном радозналошћу.{S} Она се беше, тако рећи, сва у ухо претворила.</p> <p>Међу тим |
бе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драг |
еки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у |
вентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо на |
Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само г |
нџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити. |
зненадне провалије....{S} Просто, он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва |
ло други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би |
ом ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запреп |
и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се |
ов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав њего |
камењен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div |
џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај |
м и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; п |
еше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово м |
ина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у дру |
не пред судом пред толиким светом, који беше упро очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и ду |
беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињс |
остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џомина уџериц |
ац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је |
мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела д |
о алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је |
р—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз |
арешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној маши |
ријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти м |
шон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова |
</p> <p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза д |
е, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} |
у невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по савету својих кућних пријатељ |
занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јач |
ра, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} |
оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена поја |
стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом м |
е мисли....</p> <p>Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — г |
удбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и |
о поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља ле |
жило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један о |
запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда с |
ла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организм |
инара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега су обич |
али прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на коњу, |
свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступал |
ног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> |
буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и пос |
дина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Как |
5"> <head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година. |
ешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај |
у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров т |
лавије пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сиро |
>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{ |
као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела |
енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега тога пун милосрђа.{S |
не.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавиј |
ића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Ре |
Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког |
тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа. |
је сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и |
али зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милос |
инео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жа |
свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад |
Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим с |
подин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред |
нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје. |
ад не оскудевају у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост ко |
а нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе |
о велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу сусед |
ђица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретне |
је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинил |
ија првог реда; а најодличније својство беше му — сервилност и удварање пред личностима од поло |
ве се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да ка |
му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше пр |
је, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати |
окат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступни |
болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, а његови погледи <pb n="192" /> беху уп |
свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је би |
ле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне л |
дног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло |
b n="62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} |
упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам, моја слатка мајко |
ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи марк |
боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ!... мало сам приспала....{S} А ти, чедо |
ајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. |
е, има нечега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике |
га што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с н |
<p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој |
на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелени |
ше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронит |
Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту ње |
Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо с |
еше ни једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави |
} У собу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар |
а старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше једини човек у његовој парохији старији од њега.</ |
жи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала |
ављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, |
о на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Њег |
, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћ |
једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени |
Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. доктор |
етник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се при |
а неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На |
абавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских кар |
се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се мог |
бом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> <p>То је огрлица пок. матер |
запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше гр |
је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се виде |
ко!...{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала |
би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Д |
дали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатељ |
сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На челу испупчене округлине |
> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина об |
ав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај чо |
накви отпор своје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много |
але су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је зн |
гла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут га |
војим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у |
ећ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди беше намештен |
исоком покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки ј |
матери право у очи.{S} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан п |
мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код |
— беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и ср |
а.{S} Под небом од кола као на престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Н |
дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} |
гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> |
х, на челу састављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао н |
прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} С крај |
нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би груну |
најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{S} Чинило му се, ова |
скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} |
ром пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би |
волемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо о |
узетна сведока</hi>, који <pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је |
овцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније по |
сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ? |
и на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по |
стан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети |
(види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он |
а лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «вара |
тодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фалишн |
о њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би |
онетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да на |
емогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу |
е немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда |
она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — пре |
амо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</p> |
ногих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу по |
ање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро разми |
p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник |
ита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући наш |
арским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје ко |
о сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај |
какви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не |
тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређ |
и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стар |
ку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој та |
дуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} |
ас погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним прели |
с погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости осмеја |
ше говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Ле |
н би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који <pb n="78" /> осветнички поглед на он |
и!... ја сам је убила!...</p> <p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би |
у пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} З |
е и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за с |
многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави с |
, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више |
и од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Н |
а законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо нар |
ову цељ имају људи од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} |
ање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факу |
ри — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да |
обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, нар |
му још на овом свету нема лека ? — Онда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њи |
— што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«По |
спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зебем.... |
— Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по неки рекли:</p> <p>«Овога човека баш срећа служи |
озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гле |
т је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} |
латим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не ш |
оне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецај |
рила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... ш |
> <p>Ја морам томе ући у траг! повикала би као смушена, морам спасавати част своју.... будућнос |
>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом човеку мислила као и |
д куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то са |
би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигура |
ех свој....</p> <p>«Јеси чула», упитала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госп |
ело, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p |
амућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S |
> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку мени!... ја |
не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мај |
...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунца |
птала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и за |
и, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати он |
стима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добр |
олена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуним очима <pb n="129" /> |
би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мај |
, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна но |
дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...< |
авршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, |
као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им сме |
ала изредан укусу избору комада, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше |
ад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се ова парница повела, она ј |
е успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад д |
учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали |
чером, повео разговор о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје |
— кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Ов |
ака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала би је на сто ст |
морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог син |
/p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко |
до, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сами увидети можете, нанела црну пегу на читаву |
— како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотменијим својим го |
ита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је поче |
а, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на |
у, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле |
нца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по ли |
/p> <p>И скочила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо мој |
у с пуним очима <pb n="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари зд |
са својим професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он |
<p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију — показа |
n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месеце у осами.{S} Само би с прол |
лике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери м |
особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати о |
сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, гос |
воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p> <p>«Мајко, мајко, моја слатка мајко — |
ливањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуди успавани сатана — |
штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе п |
е....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је вл |
<p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом оби |
Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на час окретао те обраћао пажњу једног нама непоз |
нић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер... |
ехничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би мла |
ла би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. |
разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу |
г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разговору.{S} Она је ув |
ли о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тад |
о.... пробуди се !...»</p> <p>Андронита би опет прогледала.{S} Очи су јој постале још страшније |
обитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их |
егово очинство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi> |
не проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести |
отврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то |
лед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би ск |
а....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главиц |
...{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву |
о јарко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже и |
ри кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај д |
вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{ |
1880_C18"> <head>XVIII</head> <p>— Наша би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, |
о је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најп |
Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче |
.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То |
а.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради |
коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим усти |
сапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан |
ом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила |
а је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да |
ко није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестењ |
ало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он |
а долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му |
а.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> |
е цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му ру |
«постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изме |
та би избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} |
но је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих сиротана постао самосталан човек и |
туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим |
ок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, |
и.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не |
вало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним к |
трзала од сваке речи њене ћери, као кад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао |
та му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал |
их беседа, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном пре |
="SRP1880_C8"> <head>VIII</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном |
ала јадно, самохрано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор |
ао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело см |
је мрзио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним у |
спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали |
«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мал |
} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — |
тоноше, џбири — «комунцима.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се мно |
е у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} |
ење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна д |
у је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одм |
живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{ |
ндронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоц |
мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb |
Све је чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писм |
револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура марки |
е би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе |
за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао то |
мјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по |
ловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична |
очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узи |
ђено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је то |
ођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="11 |
и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет вла |
суђењу изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онд |
еку на све «што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у |
ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околнос |
преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрасном лицу....{S} Тада би |
} Он је «целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читав |
би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драг |
Ћер је истина надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумаш |
била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном |
је овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на про |
. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала |
тења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Ка |
; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хо |
сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост |
и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То |
е сирота мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — к |
предрасуде, она пљује на светлост — не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан непр |
се беше искупила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар в |
n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То са |
<p>Од ње свак преза, бежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и изла |
мејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон |
чити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, |
инаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу |
а страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да |
мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?... |
учинио!...{S} Сирома Флавије — можда не би изгубио огрлицу своје матере!...» рекоше они, који с |
беше предала чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој с |
хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам |
зистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</ |
м је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи |
би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово |
од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел |
вих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је бил |
...{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у |
«швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред су |
на, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног |
оже наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио и |
дмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла |
е би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>М |
беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би |
ију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једни |
, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренич |
це «Белог лабуда,» често погледајући не би л' се бар који прозор отворио и не би л’ се помолило |
онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету |
више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истин |
да видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="# |
узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби |
ма.{S} Ја ово не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмањ |
порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици |
то је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођен |
како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као |
дност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје р |
родитеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, |
рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало |
S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална сп |
оју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости. |
е, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аде |
шељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне |
е за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро |
ила.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с креве |
цу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака к |
а се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говори |
вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но |
стара пријатеља, по каткад састајала те би по читаве часе провели у разговору и сећању на оно л |
и до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротв |
рочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шт |
едила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиков |
етни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела |
/p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш |
ом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Ж |
<p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана |
, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваљ |
ио би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> зак |
страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три речи: «лист се окренуо». |
заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.< |
ти онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи?» — прим |
као адвокат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди п |
ашто падале и крупније речи.{S} По неки би узвикнуо:</p> <p>«3ар има што јаловије од наше минис |
ј додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>« |
живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p |
али?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розет |
ебе појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би |
дине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, ис |
о претресали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали |
ље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овде, у суду, некако не |
ала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!.. |
ли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он си |
осије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Отк |
уке..{S} О народном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако како ј |
апитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ћ |
своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом месту рећи:</p> <p>Он је своју |
вљао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то так |
. и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сач |
систем јавне наставе — једном речи, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове уста |
кад би ко о чему што и проговорио, они би одмах рекли: «То није наш посао, има ко се о том бри |
цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све ч |
дом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу победоносно повикали:</p> <p>— |
ђе, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тог |
ка му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</p> <pb n="56" /> <p>— «Нек |
ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p |
ло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави |
ан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n="23" /> <p>С тога се обично овај |
она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</p> <pb n= |
<p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не |
дног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну Аделу, па би се посл |
, ко је с пажњом размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огр |
ретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> <p>«Јеси чул |
азити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава о |
и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо троје плакали као мал |
е светске араме појео....{S} По његовим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син |
о.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви ве |
ивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — престала да се |
мајци....{S} Али би се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убиш |
тура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по л |
гледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би |
ву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим сп |
аламљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором приметио:</p> <p>«Погледајте само |
добротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, не |
>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљнуо по који |
ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај |
ит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, |
дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би |
смејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у за |
о мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно |
и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без |
ећих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<hi>То је један од оних.</h |
то је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једин |
ње, упитао: како ти је име, мали?“ — он би одговорио: «Флавије,» али би се одмах тргао и</p> <p |
рња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу |
шију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете |
своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту |
да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашни |
есима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Према сваком политичном оптуженику су |
говим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли |
и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уре |
дмети најмилије пажње његове.</p> <p>Он би обично рекао:</p> <p>— Имам 40 ученика....{S} Ако им |
оста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у вар |
утака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа бил |
ебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} |
баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> < |
160" /> читаву правну теорију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уста |
е најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би |
оже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше приј |
Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сат |
екао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела пре |
законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или она |
и опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> |
рекох» одговори један младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени |
чише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жи |
мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. |
ао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андр |
исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основа |
аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у |
</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то |
д де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је ск |
/p> <p>О општој јавној настави приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише паж |
ије устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе |
да само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по и |
} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу, томе би се очи засен |
рчину.</p> <milestone unit="*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, |
ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело р |
ну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом да |
за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све на |
моћи од смрада проћи!...»</p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљ |
ришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање |
оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова ил |
не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао ниј |
а и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стањ |
и достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго |
да му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се |
омирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је |
Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове поко |
је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали |
ежи.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих |
ма овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је |
његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја |
и....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање....{S} Г. пре |
чинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас |
приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове «односе» |
p>«3нали смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле |
к се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} |
о провео читаве месеце у осами.{S} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га п |
а је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који |
није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — одгов |
би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не з |
лобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. |
— као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо |
рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, госп |
="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>дв |
рног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или к |
у не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредн |
ба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест с |
лећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења |
би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из ми |
ацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S |
не би могла око на око метути.{S} Често би скочила с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми ј |
чи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских про |
вом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево и |
вајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у руке наших прот |
>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевити |
1880_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледа |
вите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га неприја |
ивота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину |
учинити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и њег |
то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се в |
тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> < |
чи назирала — своје успех.</p> <p>Пошто би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла м |
, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тр |
ра слаже с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочи |
била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје о |
е збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова |
се, чим би он погледао у Андрониту, ову би посуло руменило по лицу и она би оборила очи преда с |
тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету... |
камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из којих б |
из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедн |
шла своме савршенству.»</p> <p>О моралу би рекао:</p> <p>„Све што у природи нема, у то не треба |
ћали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплемени |
а знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна открића из прошлости њене матере. |
закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали пр |
а легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајап |
— ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је |
<p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, А |
} И места, која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — в |
ати подносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу |
за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке ле |
лих умако, па појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата бива |
Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињо |
сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступни |
у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} |
знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огис |
ни виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове ми |
е се.{S} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљ |
а, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Беја |
је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа |
оријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p |
ки пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм дир |
ерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче с |
а — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — |
преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је |
="SRP1880_C20"> <head>XX</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — био |
пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у 10 |
глине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, |
e> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на њего |
е, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку |
Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен |
«целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се о |
удити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје |
е, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и пресуђи |
и чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањел |
оја нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хт |
естрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гле |
.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. Мише |
икад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ. с |
есуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он би одгов |
који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако |
иноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел предс |
љевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само |
овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, не би ли које тесте |
постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години б |
ом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско |
вијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међ |
— дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре |
мјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету |
е сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад с |
били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — |
«Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} |
ске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитава |
е није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити |
та би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да |
, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би могла око н |
} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим |
а суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимањ |
о и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде |
и г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ |
S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чи |
о је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се човек лако и упознати», о |
" /> <p>А опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је |
т нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је доврш |
>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" /> <div type= |
давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је ипак, те исте |
ите њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, |
S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> упита непознат |
меру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку стр |
они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даров |
се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу. |
{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере чове |
</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, |
у један ћор-сокак.{S} У том крају никад била нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња. |
бом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{ |
н призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — — |
4" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, |
ме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S |
кајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунца |
еш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајке, |
— бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла |
крије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду.{S} Она је |
Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни |
огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — прилик |
није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и |
овао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — |
њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb n="17" /> <p>— После неколико |
} Оца свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да |
рвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног д |
е — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне болести Адели |
би Адела усплахирено....»</p> <p>Ово је била страшна ноћ — ноћ у очи суђења.</p> <milestone uni |
то.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», п |
Притицао је сваком у помоћ.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је пос |
но могао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао вели |
ена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад би је познао.{S} Кад |
стионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена само са своје јевтиноће, колико и с нечувен |
де до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S} Њена ј |
ици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стај |
је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца...{S} Она је морала то учинити |
д из моје радионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам |
а реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је и |
пет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <pb n="34" /> рођ |
их племићских кућа.{S} По својој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} К |
рекла није.{S} Та она је према њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живо |
ше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одма |
оветарац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно р |
на туђу ствар, на туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — з |
ућан трговац — што није никаква реткост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="19 |
тионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је |
а морала.{S} Он је раван нули.» — То су била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних п |
тупе оптужена, разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвок |
динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есап |
не боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S |
а дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио мо |
завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да |
пржена.{S} Очи су јој необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, |
сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве.. |
ци.{S} Он ме посети.{S} Прве су му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ри |
односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати по |
а и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, п |
га склонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, к |
ским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која |
о коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да б |
} Слушаоци само они могу ући који имају билете на своју личност.» —</p> <p>Неколико је минута т |
емса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «С |
ерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити |
треће, непотпуна, па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и |
ома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са својих беседа, које су развијали обич |
рећом.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био ув |
њем....</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одгово |
опет ћутање.</p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно |
шта крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном ста |
учили највећу тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су |
е да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врл |
у ударено.{S} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... |
немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите!... шта за |
владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму |
ониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чуд |
тање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је |
вода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна |
се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумња |
и оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се р |
ил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан мног |
е....{S} Правда, правица, право — то су били предмети његове пажње, а не лица, која су се парби |
ави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше |
ије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим трговачким предузећима, и који нис |
беху још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао п |
n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је н |
а оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај |
>Куку мени!...</l> <l>Како ти је, сине, било —</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја — |
срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци. |
ођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а |
м; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти д |
Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али с |
м били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а страна |
ољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S |
видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовне |
ио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећ |
ра Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кест |
је сахрањен пре но што би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{ |
ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду ве |
оје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и д |
е — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детет |
р, а очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавају |
што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављал |
послени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, одакле |
о, осванемо и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој се |
ти, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је |
шта; као обично,...{S} Таких је парница било па хиљаде, па су све погубљене....{S} Сиромах млад |
дубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напри |
...{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, к |
е јавности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон |
ош веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан |
а Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!. |
пита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахира |
је ова била у оном стану....{S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да |
и отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајк |
ј, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на к |
е на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Он |
та мати некуд често одлазила — не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће |
} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она је ипак има |
</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслужива |
а пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицо |
м очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...< |
а.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више |
а другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по називу: јело, услуга и све остало било је |
једне разумне прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад с |
одата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој «сумашедшој» — од то доба није мо |
p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што ни |
или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П..... |
та смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како смо се преварили! —</p> |
нагађањима.{S} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са сво |
четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку |
а све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — |
во није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Оста |
{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме |
{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану ја |
а.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од он |
и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свег |
свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} Томе се чуду нису могли д |
па — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андронита је у свакој Артуровој речи |
е у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било некад некакво вели |
ара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је тражио оно ј |
...{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230" /> <milestone unit="*" / |
а милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје очинство и |
ли где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена правда; а поред свега то |
ави....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну наједаред с |
удима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што |
уше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смрт материна — |
p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову с |
чак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S |
и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје < |
е удаљава од предмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и уст |
ротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осванемо, осванем |
ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то |
ша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" |
проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код |
арко на планини сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из в |
н ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће |
{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у на |
отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{ |
спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу. |
е као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо |
ни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жил |
као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле |
о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњих законских пропис |
...{S} Питајте коју хоћете травку, који било мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим ху |
ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене н |
ли, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мет |
000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у свима својим |
е распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди бе |
што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи |
и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На ср |
ило необично погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните |
p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, |
мо по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је г |
још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је |
мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} Она ме изчуп |
римати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>Најпосл |
ство и материнство....{S} Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизу |
p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што.. |
дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седи |
а говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се н |
во је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије... сиро |
изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title> |
осподари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај о |
на душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде а најмање просјака.</p> <p>Прошња — т |
их кућа чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име за |
акако од интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби |
ке сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter |
ном плану, сади разноврсно <pb n="4" /> биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске слад |
а место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за с |
биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
биље по путањи слабога човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље д |
човека — сади и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> |
започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек слабог капитала, с петоро нејаке |
ио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} |
млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова |
/> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву ви |
ре даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није |
слоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старос |
рође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} |
стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{ |
јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде, које су смат |
<p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, |
али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глуп |
аднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то до |
овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улаз |
знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама |
н преседник краљевског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. |
вим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добр |
{S} Он од свега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботињ |
чини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог зана |
ће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господи |
особењак.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вични |
S} У политичким — кривичним — процесима био је неумитан судија.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Пре |
чао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она |
ања....</p> <p>Резултат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу А |
нчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад |
Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» |
цама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне бол |
плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>«Није |
заћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био |
.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p>«Народне |
мо ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:< |
е Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинацијама |
иктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прос |
ишли на клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне |
бог нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео |
ен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмартову — ту је морао с |
нита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, ш |
еварило није....»</p> <p>И — Флавије је био у наручју Огистовом....{S} Слабо <pb n="207" /> је |
снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је био од почетка свога школовања први међу својим другови |
омунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, прави |
преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник пр |
од каквог јунака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретниј |
јали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју |
лавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p |
своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорел |
г.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учин |
е даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то |
г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{ |
н са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову ј |
е су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... доб |
и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Парохија је ова пос |
аци поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да види |
беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но |
и преко сваке мере милосрдан.{S} Он је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио |
а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу ти |
сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се сам |
сподине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S |
довао туђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог ред |
ли да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа |
о је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је |
изгледао сетан и невесео.</p> <p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљи |
— он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у сваком погледу редак карактер — прави особењак.</ |
} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Са |
м очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац — Флавије.{S} |
ке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписк |
о с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим малим сином.</p> <p>Људи, једнаке |
ини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне |
Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{ |
м се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне |
Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума име свога добротвора им |
ла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андрон |
<p>После неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим и |
трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питомац Огистов.</p> <miles |
за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији трговац и највећи особењак у вароши П |
ених <pb n="193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао јо |
тар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г |
годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који |
на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио |
лакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар |
е већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше |
а на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чуд |
ме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку до |
емићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ст |
овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у служб |
спурдисао све своје очинство и како се био презадужио — било би повуци потегли.{S} О смрти њег |
и то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 2 |
оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Аш |
да, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији....{S} Али чему још на овом свету нем |
само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изра |
и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извини |
чудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лаб |
спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда ником ни |
ођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба |
лели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од |
ок је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби |
ин г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Ар |
а плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сплетовима од цвећа.{S} Са стране |
дану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и |
едном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је |
дим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће изнети путни трошак, па он |
</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њеног очуха — |
} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није би |
његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио скупоцени вер |
оља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име: |
и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} |
и отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је |
.{S} То је било онда када је наш Лондон био пун бегунаца из П.....{S} Ја се тада погодим код не |
с био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отвориш |
ше.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих је, као и |
јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би д |
је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бр |
ај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Рив |
г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је стар |
нове аритметике.{S} Оваком аритметичару био би раван онај <hi>правник</hi>, који би на силу бог |
p> <p>А ако би који од млађих Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му |
био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Независност с |
са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се деси |
и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен и преко свак |
младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби |
S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке |
а мења имена, нека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје |
длог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после д |
љају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље |
гурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секретаре, одборе — она |
се не би нашла ма каква омашка коју је бирачки одбор учинио или против целисходности, или прот |
дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то до |
е.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је т |
к.</p> <p>У трговачким пословима био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у ку |
што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у |
т, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала |
мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштине да к |
<pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} С |
ту.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље и |
вског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта |
ала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба |
ја ћу од сад у одбрани тог њеног права бити хладнији, умеренији и објективнији.</p> <p>Славни |
ући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> леп |
, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном |
надживила матер и по томе би она имала бити наследница своје матере; али — «Сумашедша» — толик |
а сваком политичном оптуженику суд мора бити строг....{S} У овим питањима он се не мора обазира |
p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате.... |
икој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем |
уша!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу п |
оно свој посао обавља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народни |
ично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђ |
упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</ |
} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових л |
приметио би:{S} Јавној настави не може бити никад <hi>одвише пажње</hi>....{S} Свуд се штедња |
pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуфе |
усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би наста |
дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, |
уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра д |
...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не з |
заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема н |
</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела чов |
нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била |
на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, таки људи |
— пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по подне....»</p> <p>«Чудна |
м ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памти |
} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад м |
лакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешк |
Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секц |
раведној оцени судбеног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки у |
метим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера.... |
силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе вер |
и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да добра ма |
е, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... од |
чиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег |
д биле.{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке |
он само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, |
ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да |
дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, з |
матрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте о |
ислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није дов |
p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, онај пријатељ |
е његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и св |
да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, |
вој идеал....{S} Једна моја реч — па ћу бити сретна....»</p> <p>Али како несретно изненађење?!{ |
е му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учите |
ајте ми....{S} Артуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузг |
ек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто |
неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре |
да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и д |
а земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</ |
е, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, |
а у подмлатку нашем ми продужујемо наше биће!{S} Подмладак је наш — копија нас самих, наше посм |
и његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав |
{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш з |
тним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p |
и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с овог |
судбени сто разумеће ми положај.{S} Ја бих се огрешио пред својом савешћу... («Ти је немаш!... |
о да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неописану јаду и мукама.{S} |
..{S} Немојте ми уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не |
он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да |
према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништ |
важавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење. |
{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он и |
га супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили |
«деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца д |
осматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, |
> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се б |
а овог спора ни било не би; можда ја не бих ни био лишен оне успомене на моје родитеље; можда н |
ег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, |
једном погледам у овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>С |
бија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио посл |
..{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обу |
сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Так |
а свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукоп |
би му: — «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба за |
Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> |
бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет н |
ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не |
да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!.. |
и ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— Т |
ветињу и узвишеност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањ |
а овом штенету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А |
дан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је је |
ј је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којо |
костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Ср |
чњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господ |
бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од своје баке — тада, п |
икама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прав |
где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!. |
— он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, |
аго народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова |
бротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немој |
а, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опш |
ла потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; |
ечи покојног Његуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и роди |
ци Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} |
="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, како |
ј увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — з |
ет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке муке њене матер |
моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпат |
добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама м |
школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме |
го време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Доне |
ило....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Седите |
тви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови п |
би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним |
ентал погледа на судбени сто с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође |
отвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велик |
торе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодејање које је општина овом свом крају учинила.{S} |
је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик |
у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у самој ствари ово су би |
што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи |
е жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; |
о на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, |
а!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши |
ашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист им |
аиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на |
«Немојте мени благодарити, немојте мене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ друг |
би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо приметио:</p> <p>«Немојте мени |
ећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо. |
пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи покојн |
е је његова рука бацила, посејала, беше благословено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} О |
је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Ста |
ли смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а ми |
енце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Ад |
не и штедљиве руке, — новац онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали о |
на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да г |
ало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се несретној баби није м |
где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какв |
тане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, утире!...{S} Светао ли |
парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га ка |
чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убо |
адић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Овакву и оволику порцију |
лени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном нек |
ута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаш |
удској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с |
творише и он се помоли.{S} Био је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а |
преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан |
да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</ |
је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се позиву никад надала није.</ |
по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађош |
Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради. |
.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио по који таман облачак.{S} Једном је |
дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих пит |
д ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је од своје мајке чула много, врл |
смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најуч |
ешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за |
а поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су ж |
Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и д |
— бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било к |
на гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом лицу престављаше сл |
— као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њене помућене очи — |
..{S} Кроз ону мршавост, кроз оно тамно бледило, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још |
инеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се |
мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>О |
ен у својој наслоњачи, Његово лице беше бледо и тужно, а очи пуне суза....</p> </div> <div type |
е, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</ |
с, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те к |
ушу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} |
ово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни |
ед мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се ба |
ила би као бесомучена , па би унезверно бленула по соби...</p> <p>«Адело, чедо моје, јеси ти то |
арочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — |
ити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Му |
ед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права в |
му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</p> <p> |
а публика од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког адиђара.</p> <pb n="10 |
га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да по |
ерили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих дру |
на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да |
љубили свој род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу култ |
животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века сам |
аности...{S} Љубав према <pb n="201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — |
ими под своје окриље....{S} Љубав према ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је ма |
, то је његово понижење.{S} Љубав према ближњем — то је једина преграда која нас дели од животи |
3"> <head>XXIII</head> <p>— Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечн |
ен је прва прогнана.</p> <p>Љубав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је ук |
а, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом посла |
вотиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S |
вољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и невољу из своје отаџбине. |
— Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих |
ко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} |
преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, спора....</p> <p> |
находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта с |
стри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице п |
ју беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и де |
не гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андронита је нешто шаптала с |
т!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док |
подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше ост |
ог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!.. |
е ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми |
и; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} |
Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђо |
у Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу му |
све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сир |
а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас п |
ур издануо на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би |
едали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали.... |
<pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин в |
Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко |
о да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!..</p> <p>Пребројимо.{S} Платим му.{S} Ј |
на — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код |
лагослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак |
иру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом ишао је ст |
г дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито оде |
ноги је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о |
упуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем он |
ри потрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. М |
з беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек није позва |
ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>« |
то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће д |
} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог јачи, моћнији.{S} Он је на нашој страни....{S} Адел |
а — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад....{S} Погледајте малу |
сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је ме бог научио....{S} На срећу бејах понела нешто пара.{S} |
бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година к |
алеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је |
не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није забор |
еве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није поврат |
дом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео д |
ужило и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима |
....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</ |
а немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милост |
, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени је и |
ворили смо бакалницу.{S} Рад нам је сам бог благословио.{S} Ми смо сретни.</p> <p>Странац оде а |
они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесв |
јпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, |
и ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи н |
прозборио.</p> <p>Тако је било.</p> <p>Бог често и сиротињу погледа.</p> <p>Кад сам пао лежати |
S} Беше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. |
господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за |
вао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао |
а и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Не |
словено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног нар |
речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало од |
авило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну |
стимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути кол |
="129" /> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној |
о у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш толико накл |
се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} Суд је још нешто — то је образ народни....{ |
она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим |
сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате! |
ана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смот |
своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, |
онај <hi>правник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих |
добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што са |
појурио мени»; помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и |
А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!.. |
кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство коме привали.</note> <note xml:id="SRP1880_N5" |
{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви ч |
ву методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног суд |
!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189" /> <p>Своје ј |
удо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трго |
м; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши цвет ондашње младости и ле |
од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} В |
а....{S} Сиротиња има нешто, што немају богаташи.{S} То је милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибри |
давао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким штапом.</p> |
с најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто време жена |
сти! — Ибрина је била у служби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Ам |
3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера. |
ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме |
ла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, |
доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од он |
ма.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позла |
уто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је |
м.</p> <p>Прича се ова односи на једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беш |
има, које је он стављао на углед својој богатој муштерији</p> <pb n="55" /> <p>У оној несретној |
он смакао и утајао силно благо некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био с |
иња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни спровод овај кренуо |
!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> — онако испод руке — О |
есту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико ни |
ао што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А к |
маштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености....{S} Ова је б |
ви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаштине.{S} По особитој наруџбини младог Артура марки |
ости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — |
., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покрив |
Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту |
ирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{ |
је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни за |
то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика |
и....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по мил |
....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» |
рећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим |
ла одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће... |
....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} |
њем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног п |
оред кола ие ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од к |
а ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници |
ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" /> нека он казни оне који ств |
; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од ко |
казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} |
ружно изгледали!...{S} Ја сам се молила богу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно з |
ођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо.... |
Тад је Адела опет пала на колена те се богу помолила — благодарила му што се смиловао на тешке |
да изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сун |
еше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично....{S} Он ме је чуо.{S} Он ми је помог |
тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани б |
те да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — |
уга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну |
/> само ове овде што је по њима порасло бодљикаво трње — коров, погледај оне што их чува по как |
} У њеном погледу беше нечег узвишеног, божанственог.{S} То беше свечан призор.</p> <p>Њена мај |
ских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да |
орова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Чов |
ита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна рево |
зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој |
говори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже хвала — кад једном свану!...{S} То беше тешка ноћ! |
ад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, пр |
је тихо и смирено певао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара окл |
ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb n="178" /> <milestone unit="*" /> <p>Г |
p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — као и |
она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и |
p> <p>— Хе, шта је?... стани мало.... о боже теби хвала!... ти си моју молитву услишио!...{S} Ш |
као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p |
им и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он |
га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из ва |
ог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. |
ва била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало |
.{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Сав |
Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако пријатан, |
да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — ис |
пакост, неправда — излазе пред праведни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, пос |
хији старији од њега.</p> <p>Стари овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и |
љу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флави |
стење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у |
ова је сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само |
ош нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — В |
уменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, |
ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једно |
уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб свом |
итетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских |
огледи.</p> <p>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће м |
и.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не пр |
редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродат |
могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу ве |
ази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем уд |
атим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — св |
ш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тра |
S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле прод |
а је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим прет |
ла је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у пл |
; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} |
не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али се нисам убојала.{S} Прође не колико |
разуме се само која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резон |
дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су некад биле.{S} Оно је мо |
вар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе ме |
ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{ |
ило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зим |
.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са своји |
има г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> <pb n="109" /> <div type="chapter" |
он — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар ј |
во распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у с |
олумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценос |
као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} |
значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовин |
у, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и |
љно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у св |
болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се тело ради |
е се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом |
давати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесниц |
никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера <pb n="212" /> мора |
це;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца м |
а наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први зн |
ледица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела |
ако су с улице, тим пре и опасније.{S} Болест је ова прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она гро |
осни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својој.</p> <p |
. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити н |
авља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ је изгубила реч. |
а по окејану покварености....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем н |
а још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушл |
сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{ |
Он је упита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} |
е дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нис |
тету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», одговори |
ла она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше намрштено, |
ко је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије напада младе људе - па још ако су |
ка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатку нашем ми продужујемо наше бић |
зор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке. |
а свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те се ту дес |
...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта |
паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Њ |
а никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> |
ељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у свој |
шон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе |
хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори г |
.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро исп |
ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, |
ти па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискуснији лекари |
, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, |
ивања — нема речи «ти»....{S} Мене срце боли што се ова искрена реч у нас изгубила....</p> <p>« |
преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општи |
поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака п |
је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче кад је овај прв |
вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грех |
</p> <p>— Сретни сте!{S} То је несретна боља.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S |
зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква ј |
видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати |
детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мази |
!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</p> <p>Адела је ћутала.{S} Црна минула ноћ ни |
тина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, к |
Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у ул |
бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да |
сте известили мог мужа ...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситниц |
се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није им |
све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене, које је нови свет учинио.{S} Стран |
, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од |
могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Н |
Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г |
е нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интерес |
рост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врат |
авни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обич |
проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S |
ужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко ла |
х година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштедила она олујина.{S |
смеду чинити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног неви |
hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, ово |
да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, |
му тежа од самртних мука.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто |
{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — |
озора!..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!.. |
ом јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прих |
г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад |
ке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни |
плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он м |
Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер |
У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од т |
разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошев |
S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андрони |
обро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с |
ашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро н |
је.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо прове |
о били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста ра |
нога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Доб |
за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да |
1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да ту |
је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог до |
мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена |
али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p> |
, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукав |
огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Та |
тур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по |
/p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мене и моју Белу |
дбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они бех |
ј отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњење |
е је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми |
........ старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . . |
<hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., |
> <p>И — он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и |
реће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне. |
њала:{S} Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чул |
(фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17 |
Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним пона |
Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> не |
ила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опази |
е.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојиц |
е ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните |
носили, све је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозен |
начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— В |
тра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци |
неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, |
ово у рубрици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и в |
стоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII |
ртије.{S} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p |
умре на рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p> |
сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и |
на рукама свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да |
тва остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је |
Артурове биле су ово:</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!. |
Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ја те нисам послуш |
милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сиротану |
ику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога да |
оцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у црно обучена, у |
казао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање |
би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим с |
ам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондон |
е-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изост |
тави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} |
предмет оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и прим |
дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, к |
ац Артур предао на смрти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложе |
је пок. матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета. |
карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необи |
емље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> прихвати још лас |
а јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</note> <note xml:id="SRP1880_N2">По <f |
ес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у |
, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће |
{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кол |
е г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог тренутка слуша |
је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити |
знавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њ |
госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног исто |
nit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку |
<p>И тада би пала на колена поред своје боне матере, склопила би руке, погледала би небу с пуни |
доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S |
вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} Ово је |
тменијих кућа, једног од најревноснијих бораца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобра |
а смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве богаташке породице излазиле су с просјачким |
породице, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигу |
танове.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{ |
рцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> |
ного.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито |
м челу беху сабрале и скамениле оне три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна |
е не побеже.{S} Тако је.{S} Она се није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погл |
о и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали о |
екцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала д |
рање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара.. |
Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије До |
то <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад обут |
настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз пл |
м црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је |
а г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју јед |
знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности |
реба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио |
ласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да види |
м ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом ка |
би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за то |
ст почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одго |
ње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто ре |
у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да вид |
lestone unit="*" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрич |
у жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо с |
а неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босиј |
>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је тр |
чно да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, |
као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То |
г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Кон |
ет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он прим |
а се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сј |
авије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слеп |
резирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смеши |
лавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред |
се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек о |
згубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с уј |
уљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасниј |
</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје |
бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стр |
онтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола |
бијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} |
чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се по |
е....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <mil |
.»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика неш |
етра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone unit="-" /> <p |
ве наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: |
рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Пра |
н узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш |
г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је тужен |
и је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</p> |
беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је сваког б |
="SRP1880_C17"> <head>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је св |
о на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе ниј |
неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено уп |
ити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, ове |
«Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он поче |
{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љу |
се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео ј |
вечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загон |
а — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> <div type="chapte |
г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једн |
ne unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта р |
> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Др |
пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни првозаступоик.“</p> <pb n="22 |
нтан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президиј |
...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без ујм |
цу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтев |
не матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већ |
ише одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је тре |
«зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p |
{S} Оно је морало па сваки начин бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је |
ица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку из |
па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами наши противн |
стодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да |
ера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног с |
тељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . . . . . . . </p> <p>. . <hi>тур де-Рив |
јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{ |
века с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да |
лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, др |
{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му |
{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му |
глиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којо |
уо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку стар |
вор као њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио |
p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> |
племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега с |
св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених |
адањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге |
ине — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге п |
мрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не |
у ступили у брак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто |
>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане |
е многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, д |
мљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености |
е право на страни његовој....{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко |
је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши |
с да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као на црну смрт.... да ид |
о одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су покази |
ранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнел |
оните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је са |
} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква зл |
осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, правица, право — то су б |
нити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљ |
а говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> |
ати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би |
лили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни првозасту |
вега тога није устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} О |
професорским ауторитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао н |
} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. |
ници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане |
i>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — краће да рекн |
гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је |
не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, к |
ле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране! |
рвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем.{S} Мени се измак |
се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађа |
<pb n="159" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да и |
reign></note> <note xml:id="SRP1880_N3">Бранко.</note> <note xml:id="SRP1880_N4">Турски израз — |
онт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — |
њон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Рив |
осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо |
њон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем.... |
још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што с |
онт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предмета |
у <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— |
није у стању описати ...{S} Мој се мали брат тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} |
{S} Тај не брани крива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артур |
пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да |
ле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли њему без |
моме —</l> <l>Каменоме</l> <l>Без свог брата без поноса —</l> <l>Сестринога!...»</l> </quote> |
p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог |
ишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе бе |
задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне пос |
букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из те |
S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмл |
љи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило.. |
бе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — |
едеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А |
док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помисл |
цу моје матере уведе, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнуш |
Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у брак |
ју, а с погледом на трећу тачку под «Б» брачног уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља |
наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На с |
одобрењу месног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свеће |
..{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљ |
бели свет....{S} Не, старост је највеће брдо, на које се човек почне пети од колевке па до смрт |
и, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо ра |
освештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин |
гуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} |
тење.{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флави |
> <p>Отрчим Бели: кажем јој све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је |
рошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посе |
ријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш |
ма више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само истину.{S} Она ми је мила била ваз |
мо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који л |
рана, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу бе |
и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро п |
мио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у поче |
ила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с парама, што но реч, |
родао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p |
сву кућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек |
ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео |
и могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Анд |
м...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао |
риродни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабије, да |
е већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај |
на.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита |
S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од најбогатиј |
ка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У ов |
ћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље |
њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте њена срца, отвор |
казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p>Пр |
ви свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створ |
.{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете....< |
омрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настав |
јала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те уб |
агд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три гру |
у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим.{S} У среди је |
>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у п |
два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу сп |
и полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 ко |
.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је накит смештен |
раше у хиљаду разнобојних пламичака.{S} Брилијанти и смарагди играху се са слабом светлошћу ват |
е је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрично разређени у пет г |
оцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантима, смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — ве |
аду и једне ноћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица и |
атна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена |
матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 0 |
атну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,20 |
ки дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатул |
Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборав |
ли: «То није наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S |
мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} |
, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помол |
ци, љубимцу преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свим |
омрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; |
главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини |
овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој |
то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јед |
ити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} |
роју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јед |
а налази се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.08 |
и се находи на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» |
г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стол |
па једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком је била она нотица о несретном обрту душевне |
ако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који дожив |
ре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није |
е онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> |
ебројимо.{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала д |
бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је б |
о.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју п |
:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да л |
им сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем највећа, која нема својих лекара....{S} И здрављ |
а ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, што јој је онај странац бацио...{S} Бројала |
аконодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодав |
аконодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица у количини „<hi>b</hi>“.</p> <p>Сад је п |
д је њихов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и п |
. правног факултета, — изишао са својом брошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици. |
захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропа |
е дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p> |
оје право пред судом потврдим с <hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само |
ло.</p> <pb n="155" /> <p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету |
оворно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света? |
ри:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак» |
врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... б |
о, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</ |
и у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон |
ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао... |
својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. |
сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна прем |
питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да |
ди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а она, |
не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, |
док — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p |
ег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, |
плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје |
он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — |
фисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село Тар |
свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На |
твори и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је почео |
тање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — да ј |
да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његовом ј |
је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које хоће |
догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који би |
за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта зна |
олике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="#SRP |
чуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» пови |
асова седница краљевског судбеног стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено |
....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То б |
е, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртно понижење! —< |
каква је ово напаст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто |
њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и глед |
е — масни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г |
г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш М |
е велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што м |
вриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите |
заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, |
аће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати |
ког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је |
савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нерад |
се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S |
ин Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу |
ана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учинили.{S} Одемо у Бретању |
помислим. «Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама |
ј поштованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривије |
ј цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог и |
добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства |
, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" |
> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове добр |
{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, |
овек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило |
шом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом |
b n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више интере |
ад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем ма |
делу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем је |
и платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и н |
бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи, па ћеш бити сре |
ad>XXI</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — поштовање према мртвима |
огама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њо |
ш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна |
— испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло |
свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„ |
одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, раз |
ирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb n="15" /> < |
} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> < |
униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гро |
а свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег |
смушена, морам спасавати част своју.... будућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</ |
подмладак, — то је наш препорођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! |
ни боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме раз |
када се решава о твојој срећи, о твојој будућности.{S} Општи је савет свију наших пријатеља наш |
ти, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајн |
ош више противника међу оним, којима је буђење народне свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, |
се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и |
а самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} |
скромније.{S} Она је, онако, без хуке и буке, учинила „шта треба“, а све у прилог «своје правед |
у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} |
родна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни сама н |
рве речи које је несретна мајка у своме бунилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван |
прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна |
S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било |
одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, ма |
место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам испрош |
а виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње страшне ствари.</p> <p>Она би скочила, у |
мири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се богу |
це јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре!... не љути се! |
ила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и св |
а, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Бомјере — не карај не!.. карај ме, — ј |
ећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У овом бунцању назираше престрављена Адела страшну исповест св |
своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с |
; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан |
тарих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флор |
ности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гле |
обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левица је мог |
чне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <milestone unit="-" /> <p>Ето к |
на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам г |
ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове овде шт |
<p>«Узми се наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобн |
е поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но то није |
еднице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружј |
да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? |
брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец |
у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</ |
ијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в, Тако ћемо и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, К |
браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици извршна,— да с |
и на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та |
читани прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпо |
св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и |
а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказат |
писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени |
одине 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом пок. Бомјера д |
окумента (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока исп |
документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурн |
тром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљен |
«Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>В |
начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање н |
га гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђа |
сведока, онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока |
оје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та |
зили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је примила посету свога |
се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, |
дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заи |
ов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он доб |
сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 го |
— медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225" |
и гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам и |
азао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти ком |
езица неће постати од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово |
безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О |
е учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постар |
мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је цептила као прут.{S} О |
време револуције, они су расправљани — вазда на штету правде — на улици, у кућама...{S} Сад су |
вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n="1 |
ете само истину.{S} Она ми је мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се н |
азуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек ниј |
ал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жи |
елу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао својим оригиналним а вазда са законом |
«<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још од првих |
памети несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обаз |
приватни и породични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико из |
о поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. К |
ичом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намер |
лосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера зате |
супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутеши |
чувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Каж |
рала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{ |
лучају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Чи |
ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који |
аца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} Правда, правица, |
ек остао онако пријатан, љубазан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ ни |
ктор краљ. правног факултета, — били су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су |
ела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње |
за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{ |
а но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — |
ије.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ та |
гледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да |
до доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим ст |
ри!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора!..{S} Много се којешт |
дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печен |
тура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> <p>«То беше најплеменитији човек о |
.{S} Па онда из овог се спора испредају ваздан којекакве ствари, које нису најпријатније....{S} |
з ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb |
ве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у а |
би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најго |
се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више |
изгледала преко сваке мере лепа — није вајде, њој тада у лепоти није било равне.</p> <p>Андрон |
.{S} Је сам ли ти рекла?...{S} Али није вајде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да пре |
ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобравањем ниског и |
и, боме, не, повика чича Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам |
ло би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она б |
шао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} |
поцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и ј |
це, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из сваког речника...“</p> <p>О милосрђу |
би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко с |
сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не |
ад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све |
+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијем |
а вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки дру |
био је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, |
пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам вид |
одали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огис |
раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више |
ну — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{ |
ца, с толико славних презимена, како се ваља у мору свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Ми |
благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} |
.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!. |
и туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душ |
а и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он |
и!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропас |
рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мр |
прести као мало маче....</p> <p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је |
и знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад |
вијеву није нико у стању описати.{S} Њу ваља осетити па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио |
ледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према м |
или су вазда «једнообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаств |
тле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с памуком, бурад са шећером, намештају |
ене матере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабине |
у.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљало је сазнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту деси |
ек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све је п |
м је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» |
срушену прошлост! — Онај, који се негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем |
ени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то зна |
еста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда ов |
.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противн |
не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n=" |
оњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. |
— Он је био највећа тврдица од како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи п |
у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како ћу и на који начин |
за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими |
он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их п |
ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да |
не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац уша |
један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети |
гу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто.... |
сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се таман бејах спремио да п |
оспо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осве |
.{S} То поље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожнош |
мо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије |
pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тес |
аручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост с |
утер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{ |
апље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{ |
амисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете |
г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га во |
арог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" /> |
S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће. |
ан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне суза. |
ије.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га ви |
и ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађ |
собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан |
е ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи мог |
тељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаови |
> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати с |
head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји шт |
з де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана |
но обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне ус |
д знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на |
еца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — |
наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што |
дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — сп |
још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други да |
а....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту г |
ор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срцу лежи — онда ћете види |
е сретно!....{S} Ни пребијене паре није вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати |
на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гроб |
се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p |
јте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси |
све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла д |
штао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p> <p>На старчевим устима |
да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам једва искамчио од |
за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави племић.{S} Кад се појави на улици, на ко |
д како је, ваљда, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што пла |
осити на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој |
ати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђиваше старац; помислите само, господи |
суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три |
ка.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију бе |
уго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкре |
естанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати |
..{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек. |
з жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут то |
ајте људи ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из о |
ви неки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта |
е дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} |
је било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Јесте сели? — Сед |
— морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувел |
гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца |
очи јој се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући ов |
дозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико ке |
хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обеше |
њега сурвала проклета револуција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа |
ли од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за |
>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете б |
међу њима; а ако не буде био ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он н |
скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Не |
<p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да |
е — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати. |
е она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја |
уби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — |
итељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> <p>— Шта ће то сад бити?! уп |
мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви |
азала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета |
те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговор |
м тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете.. |
ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је |
јера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштериј |
авитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте м |
да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку оне проклете бабе? — Наказа, леш.{S} Шт |
, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!... то ми срце моје |
едног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већи |
S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојала сам се; али |
р ова тачка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај |
индлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судски |
креда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <m |
је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би ов |
илкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфи |
ета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Дру |
кред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> |
исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој |
.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му до |
<p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} П |
га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје |
{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима |
гони беду и невољу из оног пустог краја вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо г |
гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон |
беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове. |
у могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужите |
сао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно бог |
ли запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече |
ознат човек овај сиромашни и пусти крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} |
{S} Хоће ли скоро мрак?...{S} Овај крај вароши нема још ни сата!...{S} Шта ради та нова општинс |
рници, о којој <pb n="60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече |
те!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше веч |
покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог тр |
Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао ј |
Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи са срећом.{S} Сећај се нас |
ајбогатији трговац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је в |
мног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило |
што је обитавало у том усамљеном крају вароши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово пало |
, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ |
зредна потка нашој приповетци.</p> <p>С варошима је исто што и с људма. — Ко је онда видео варо |
у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и |
отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно |
ас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће |
> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом |
И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на срц |
уго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа |
} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тре |
авије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи има |
вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — |
ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је о |
звесим приликама примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полуг |
етој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S |
знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас уп |
јте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пребијене паре; а што <pb n=" |
доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Између свију дока |
ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини |
м дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — о |
е; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња ска |
ј — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој у |
м једну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи з |
ука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не б |
пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако |
едседника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у с |
на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} |
о г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве |
...{S} Сад ми је боље; продужите молим вас!... немојте ни најмању ситницу изоставити која се к |
наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и ув |
p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, |
а прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдо |
да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и |
ој.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!.. |
је брижљиво однегована а још брижљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно од |
о план, по коме ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.< |
слобода....{S} Роб не може ни родити ни васпитати слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роб |
д саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела |
го ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под којом |
».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сигурно она на камину у кући пок. Бомјера — ошт |
хор од сагорелих хартија....{S} С краја ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола чи |
{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка |
</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни ставови:</p> <p>— « |
забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да свој |
с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја у овој |
о.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је после опет ушла у кабинет |
Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је т |
смарагди играху се са слабом светлошћу ватре с камина.</p> <p>То беше тајанствен призор.</p> < |
а на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојним преливањем <pb n |
чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на ве |
ациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна мајка; |
} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит |
ог мужа.{S} На камину је плануцала мала ватрица.{S} Она је бацала слабу црвенкасту светлост на |
ах млади Ривијер, — он тражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можд |
раховито развучено.{S} Очи су му севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер» |
-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетил |
ештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су |
орила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од сагорелих хартија....{S} |
народних посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве |
сигурна....{S} Ја сам их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је |
де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се |
ећ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — о |
.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали д |
ју.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она |
<p>Како сам сретан што се могу назвати ваш слуга.</p> <p>14 маја 17.... у П....</p> <p> <hi>Ар |
ичности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао |
>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведо |
! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувелир, потресен вашо |
шећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рек |
да, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судо |
ко је, настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте |
итала би ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb |
.. шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњо |
настави она са свим хладно, част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе |
реседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је тај својом руком начи |
мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невољ |
пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су мисли и узвишене.{S} |
одарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрит |
— «Умери се човече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона д |
који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну дево |
имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте |
>ја</hi>».{S} Оне нан иронично кажу: то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi |
омуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први |
е, од тешка јада.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца |
те већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{ |
Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Каж |
hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> < |
начинио спорни предмет, а по наруџбини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али |
крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечк |
мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама... |
.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — |
ми себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <milestone unit="-" |
ра, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге |
м раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} |
господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и |
већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!. |
а бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрл |
и допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо |
/p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви |
, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огрлици...{S} Па нека.{S} Пустите, моја слатка ма |
ем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасни |
ведок — стари и слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пре |
Ово је све лепо.{S} Опис се подудара с вашом огрлицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду |
х срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу |
ту парницу, с тога, ваљда, омрзох и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} |
е, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане судио и |
весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно и |
{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како |
и; поменули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудил |
а је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потр |
да два мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две |
вари, многа питања, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешил |
достојници — министри, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <p |
у месног свештенства, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тих |
ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Так |
нашег лепог П.... ово страшило минулог века....</p> <p>— Нека му је слава од нас и од свију на |
.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену д |
то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi |
.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да |
за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, |
одило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукл |
} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сам |
и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио |
ара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти |
ћ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати.. |
иљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву |
је матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао |
као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио.</p> <p>Мој адвокат о |
/p> <p>И шта тражи тужитељ? —</p> <p>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? |
дан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека познав |
о не посрну, не паде...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босиј |
репио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну |
у нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p> <p>« |
неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у |
VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је бри |
трави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, дец |
еставници свију осталих надлежателстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, г |
порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важности у аналима законске примене? |
— ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се скл |
/p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погледала би Аделу, па би изнемоглим |
е да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда |
се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста |
ирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с |
ог сандука своје кукавне мајке.{S} Њене велике, помућене очи, њене црте на лицу — показиваху, д |
цу и она би оборила очи преда се а њене велике трепавице бациле би своју сенку по њеном прекрас |
«хералдике», нек постаје син које хоће велике и славне породице — ми му, нек буде уверен, заме |
ваком светњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног |
бурад са шећером, намештајући и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад |
S} Богати и отмени трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работн |
једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбеног стола, — «права |
ране јеванђеља стајаху од чистог сребра велики крстати светњаци.{S} У сваком светњаку - беху ус |
и су на угловима његовим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, см |
душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан |
.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики људи.{S} Парницу је повео некакви народни човек. |
проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер медецинар чет |
} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небројено кривудавих стазица за шетањ |
на сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јединствен је.{S} Мален |
фукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 |
еседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Сав |
показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му |
есном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — д |
уљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окренутим на улицу, којом пуно света |
ишло по 12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на п |
висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху за |
е одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе |
стављених обрва.{S} Нос му беше роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао низ леђа спушт |
193" /> обрва.{S} Нос му је био роав од великих арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} |
појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених <pb n="193" /> обр |
појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених обрва.{S} Нос му |
и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су преко свега љубили с |
дић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Е |
ик на кућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само јед |
Погледајте само оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, кри |
ке покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодо |
стране.{S} На столу стајаше исправљено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифел |
, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал п |
доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну |
ферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; је |
комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни год |
еку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> <p>«Свјати боже!..»</p> <pb n="178 |
правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда |
пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код |
ројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног |
дник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред |
ом примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је био и секретар и судија до |
нција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој нар |
дника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма дирек |
...{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су то |
су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо |
} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног ст |
ови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника из |
и Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ |
ената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису |
м случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судб |
м мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро оп |
ни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — министри, посланици, паше, везири, ђ |
жде с белим крстовима; а у прочељу беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђакони |
добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови парохијани беху још једнако |
— на истини....{S} Нека је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву |
у у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто |
ћим хаљинама, у белој чистој кошуљи и у великој пространој соби с лепим великим прозорима, окре |
покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, |
лепе корисне цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, |
.</p> <p>Од овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div> <div ty |
је поверила преседничку столицу у нашем великом суду оном човеку који је опробан у својој струц |
упутио право улици Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излаз |
мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повикала доста |
суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови н |
<p>Он је био млад.{S} Али је опет имао велику, тамну, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано де |
страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме т |
ај је случај бацио и мене и моју Белу у велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бо |
сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на муху стала није, |
зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављајући увиђавности и мудрој оцени славног с |
својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке и |
дним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и не |
шљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижава |
="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властод |
ц, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је |
ижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам |
или, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без т |
ажи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели д |
ве три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагда свега 57 комада.{S} Онај смараг |
престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова од |
.{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама |
е тужне свечаности.</p> <p>«При опелу», вељаше се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенци |
слугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на ср |
беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћ |
<pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти остави мајку т |
на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу њего |
а пета — распетије Христово.{S} Трнови венац спаситељев трепераше у смарагдима; а ране његове |
р ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, |
илинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — |
="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу |
и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој п |
:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — |
нта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70. |
аследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и изв |
оказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — храма св. оца Ловре у П....</p> <p>У овом са |
о водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна |
нас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сватови се упутише право оној новој улици.{S} К |
оји је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре зми |
не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворено, пред судбеним столом оном, по |
род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева |
201" /> ближњем — то је тројеугли камен вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли ј |
да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој |
ај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани С |
и Ани Севињској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт |
ок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андро |
тресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур марк |
вини, којом је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред слав |
.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијан |
уне од прихода а много мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи свој |
елан је морао на свој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тач |
ше од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена п |
8" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p |
прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да с |
вању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принц |
ојала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равн |
ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни би |
г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Бил |
кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи учен |
да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкре |
о свима познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit=" |
/p> <p>«Вала, људи, ако је својим очима веровати — оно је она била.{S} А најпосле — може се чов |
ог гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} |
онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми веровати кад ти кажем.{S} Ни ја сам својим очима верова |
овек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурит |
не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу види |
деле туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао ј |
са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без у |
разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог м |
е наш «начелни пријатељ»; а ко у ово не верује, тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По о |
оћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај је наш «начелни пријат |
Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим |
Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше |
ели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја |
ред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја би |
ве што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван нули |
би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извод |
«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, д |
амо они лаици, који не само читају но и верују све, што у оној јавној трчи-лажи — <title>Моните |
ура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У парници против г. |
че — њено јединче.{S} Адела беше свежа, весела, хитра — право срнче; она беше мудра, паметна, р |
својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби |
Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже с |
природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — |
јединца сина ожени? — Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека сед |
p>— Тако ваља, рече баба Џома, очевидно веселим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду |
дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
е мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још не |
ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да |
ши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни.... мргођење у публици.)</p> |
ити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свог |
83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сирот |
, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... комешање у публици). — — |
сфера у свези с престолом правде божје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што ни |
су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? |
јајан ручак....{S} Село се, ручало се — весељу није било краја!...</p> <pb n="230" /> <mileston |
свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту |
шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с к |
о пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} |
ј, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде |
нео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад са |
S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела |
ионице изишла.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута с |
ло се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на т |
његову способност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће |
љати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само |
бично нису плаћале — не што нису хтеле, већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је мо |
следник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да |
и смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један |
чињена роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} И |
, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их прати |
ветњак.{S} То управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен л |
р, не по каквом јаком основу или праву, већ по правцу питања која се стављају од г. председника |
рода српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова име |
жење целу моју имаовину, па не само њу, већ и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите |
аспитати слободна човека, <pb n="22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради са |
опет беше помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још ни |
од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учини |
Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окре |
Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако није могао нав |
пођу лекови против несретне корупције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да |
повуче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим ју |
и <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно мало алата и неко |
одина, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p |
к постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до вра |
а да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам куд, рекао сам — а баш што је скупо, ску |
ом».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобр |
са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да |
м храмовима.</p> <p>Око пет и по часова већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу |
неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p> |
гобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у јед |
ног стола.{S} Отвори је.{S} Изнесе нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој н |
у муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си |
ицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S |
деле....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смр |
ца спроведе у лудницу.{S} Она је сирота већ у својој ћелици!...»</p> <pb n="213" /> <milestone |
огме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избац |
ти.{S} Андронита умал не полуди.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заво |
били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> < |
гу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славн |
ржати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном пар |
</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> < |
ошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје |
е Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам |
ве препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела |
ше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, |
отеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрес |
лавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па |
о је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која љу |
ди ову покондирену тикву!{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака |
лади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали пр |
чито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је |
им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала че |
и, то су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — т |
, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да прис |
мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit="*" /> <p>Око |
та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом |
<head>IV</head> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добил |
>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп |
S} Кад би ко у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док |
е узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гро |
епи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Ни |
куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо се вл |
} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г |
ред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, а |
лицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, као обично... |
ead>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је |
лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се |
да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му |
то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли о |
зговорила неколико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" / |
говори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака ти је спремила дору |
мотина, пренуо као иза сна.. .{S} Ти си већ стекао толико својих поштоваоца у срцу самог народа |
ступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник |
и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} А |
зи опасност али не од поремећаја памети већ од неког тајанственог <hi>интереса</hi>, који захте |
х зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале |
се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се |
one unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била |
, повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S |
е врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он |
ад бар ми нисмо криви!...</p> <p>Ја сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота дев |
е хтео никад обути....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар н |
ентал, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба |
реши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} |
пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом с |
здржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура |
ечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што га |
{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија.... |
о, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. |
да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!... |
а, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој |
} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио с |
се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја бејах изашао |
у, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том |
е му, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико |
ј или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се човек слободно могао на њ осл |
ред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног г |
очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} |
ћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Ника |
и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слуга; али послужитељ вели, да се о |
аразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја б |
о питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут.{S} Ваљал |
недеља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. — |
богатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово д |
погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати обја |
} Она је учила у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и |
видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи |
није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да |
преседника великог суда у П....</p> <p>Већало се о престојећој народној скупштини, о предлозим |
те заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен н |
жење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића казнише с 25 |
медаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погл |
масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне гл |
кнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они |
и гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачко |
у, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очију с мртвачког санду |
а, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p |
е се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио |
, у толико је он у њеним очама постајао већи и узвишенији.{S} Најзад Флавије је постао њен идеа |
ас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ак |
<pb n="137" /> слабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији |
лабија мањина, то јача већина; што јача већина, то слабија мањина; што слабији наши противници, |
пустињи...{S} Разуме се, већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди |
мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па |
ојој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине бира преседника, потпреседника, секретаре, одбор |
пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је но |
адовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избо |
n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако б |
боља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она несретна отк |
ма изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио о |
давих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним словима написано:</p> <p>«<hi |
.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да |
ај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прод |
ти нешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине д |
ем ја ову тицу по перју! рекао је треће вече једном свом млађем, који му је обично вечером доно |
бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој с |
— извезле у поље.{S} Ово беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа о |
е поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоно |
волику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио д |
.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да |
p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је А |
бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се, по неср |
ице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва |
по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горе |
у сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног с |
х би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је го |
, у неописану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука по |
а се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он б |
. <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Д |
<p>— — — — — — — — — — —</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је ско |
...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта |
гао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабу |
авог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао своје игле; сећате се и оног разговора |
волуције.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 2 |
...</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликам |
ници код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашл |
Бомјера, како сам ја у овој кући једног вечера омркао, а освануо у бедној и прљавој јазбини баб |
врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је материна огрлица продата за јавној ли |
ла о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагорел |
одну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки — плати јој и п |
месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу ис |
p> <milestone unit="*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, шт |
p> <milestone unit="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласи |
и су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет љубави испросио пок. Бромј |
како несретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура ова |
болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола |
Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Ми |
а.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок |
та ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад |
положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазнали, како су уде среће, па су се један друго |
milestone unit="*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андро |
ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли јед |
лом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} |
} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехо |
о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени с |
дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па |
дам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто |
на повратне рецеписе, које ћеш мени још вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа |
p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим о |
вар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкре |
вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — |
атере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и пород |
у, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше |
кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правн |
и овај божији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком п |
> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она би одмах уста |
е једном свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напо |
дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Али што је управ ту улицу |
уча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта ће |
Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостиони |
ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан оста |
о</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Просто, овој се |
удија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега, коју човек мора понети са со |
ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је |
дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим скромним спроводом |
, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Ов |
а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах старац бркао у |
оћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиромах с |
не би л’ је угасила. ..{S} Себичност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош п |
уга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" /> <milestone uni |
казати.{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S |
х чека вас вечит мир....{S} Ово је ваше вечито боравиште....{S} Овде нема ни беда ни невоља.{S} |
{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој вечитој вароши мртвих чека вас вечит мир....{S} Ово је |
у и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојникову, — онда један полицајац |
лан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!...»</p> <p>Пред овим ск |
он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавиј |
ебичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш и |
, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао |
ду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам |
рођај, наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од уте |
а и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, мн |
иче нам пресуду — вечног проклества или вечног благослова!..</p> <p>О, многозначајне ли су речи |
но у 10 часова пре подне — пресели се у вечност....{S} Погреб ће бити сутра око шест часова по |
ни да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на јед |
ољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни |
брата јединога, па кад издалека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Е |
лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли доби |
ао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предлог ак |
н;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с из |
— оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој от |
у архиви славног судбеног стола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» пис |
и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» |
д «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећен |
а виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог каме |
буде онај адиђар, оно чудо од лепоте и вештачке израде, које сам ја овде пред судбеним столом |
Христово.</p> <p>Све је ово било урнек вештачке израде.{S} Брилијанти и смарагди беху симетрич |
у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина чувене јувелирнице куће |
ла од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-м |
да они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: |
амо још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица, који ће спорни предм |
? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Н |
од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и овак |
ни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви рукопис |
акону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се |
мило што се још тако лепо сећаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољо |
н јединствена реткост и по скупоћи и по вештачкој изради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и г |
="227" /> изгледом, ретком архитехтском вештачком израдом надмашале све остале.</p> <p>Обе ове |
смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферин |
да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном пр |
знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он н |
а.{S} Ово није била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посм |
гледаше њена истинска љубав према лепим вештинама.{S} Она је очевидно избегавала сва она места, |
снаге био је чувен са своје јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би та |
у цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто уметао читав низ хвала, којима је обасипао свој е |
и очекивању народних потреба.{S} Оно је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и |
аква је то полудела, која је умела тако вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту |
ду, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо |
знало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку п |
p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослушности»; |
тета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Разм |
ш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ мојој срећи!....{S} Би ли |
o</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите част несретне |
/p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих часовника.{S |
чули из мојих уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и |
и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити оно, што се н |
не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем влас |
предало у руке наших противника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и дру |
бем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еласт |
ше части; угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ће |
подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 1 |
итву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молит |
ме бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јеца |
ора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изч |
и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и к |
{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде! |
огу... — Бог је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја |
повика Адела вама неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како ст |
престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г |
не скидаше очију са старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муште |
да.{S} Род је тај својина вашег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево |
} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. |
о стрпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он траж |
о сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им |
p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре |
ика.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. |
започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, |
S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја с |
/p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходи |
ите је од <pb n="164" /> ове слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г |
онај божи посланик, ви сте мој анђео — ви ме изчупасте из вампирских руку проклете баба Џоме!. |
о је нешто блед.</p> <pb n="IX" /> <p>— Ви ме чекате, рече нам, а на устима му се опази опет он |
у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан р |
часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим реч |
правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата би |
им еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист з |
{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе |
су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мен |
Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај б |
е, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> |
поласку рече нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног сто |
ред судбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први по |
а, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне л |
баба Џома сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће кошт |
..{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</ |
а то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао |
ој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва св |
ти или штети од овога спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јо |
ист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!...{S} Што кривите мене?!. |
ити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — |
астанку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру |
уђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражи |
то се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често дог |
з њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несре |
вала богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори јед |
тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми праштате?“ —</p> |
пита:</p> <p>«А од које ћете је болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од т |
се то без нас сврши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парниц |
а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха, ха, ха! — |
епец, с толико славних презимена — како ви велите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да |
и мене самог.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити |
ти — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, вр |
ост, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви ме разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послу |
>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем о |
» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p |
зик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сиг |
е сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!. |
ање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Ра |
. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нис |
земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служил |
тањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде.. |
приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се |
у је оне хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молб |
две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда стицал |
ви сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година как |
о — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да п |
<p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се д |
ње и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ коме треба, — онда се |
и сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечиј |
оју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише заг |
ћушнијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло чест |
да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S |
осију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори криви |
је.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није исп |
они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне чести |
јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S |
их карактера, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што с |
боко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — н |
и.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> <p>Ви |
и је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пружи новине, па онда промуклим |
S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори |
ћутао слепи јувелир....</p> <p>Слепи не виде! </p> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да при |
гледи строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева |
.{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с то |
он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> |
облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих снова.</p> <p>Кад је Артур |
ога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у т |
орпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и |
ома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја н |
а од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да |
Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отворила, умал што није посрну |
та реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да |
плашили Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Ми |
рено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: б |
амније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се намеравало казати.</p> <p> |
имао низ леђа спуштену....{S} Једва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим |
дносили извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по |
паде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опа |
од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку с |
енке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често поштапа ногама....{S} А и бех |
је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У |
„<title>Српске Новине</title>“, „<title>Видело</title>“, „<title>Заставу</title>“, „<title>Исто |
ило.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја мн |
видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слеп |
има је исто што и с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у |
видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уп |
Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да |
} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је |
отурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се к |
{S} Међу овим светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом |
сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе |
почела још од јуче кад је овај први пут видео Аделу — на пратњи њене матере.{S} Било ми је све |
орова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та |
кочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин подалеко изма |
— нешто «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду о |
е већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска прилика, или по који беспослени ш |
му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</ |
ите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Арт |
бити и босо....{S} Ноге му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак виде |
Онда лаже — сведок.{S} Слеп не може ни видети ни познати; а ако рекне не могу онда му сведоџба |
љ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати спорни предмет кад му га је суд стави |
S} На једном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше |
гурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет кад му се на углед став |
ћаш твојих вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем р |
а подлост и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p> |
.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њен |
Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И |
ори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све прола |
ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> |
лира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог со |
опа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу |
по, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се ње |
о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког више |
му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још |
ха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, н |
ом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао |
мо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим |
ти свом пријатељу Бомјеру.{S} Ово се не види ни из једног у тужби приложеног документа (види пр |
на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, шт |
е на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари јувелир престављаше ј |
з образине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и шт |
иш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Се |
вује, што у тој мојој скромној примедби види оно, што ја нити тврдим ни поричем....{S} Моја је |
ходи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друш |
ате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита бр |
друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу |
ч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам види, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из пу |
ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да |
тане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — |
ма.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3нали смо ми то још у н |
м умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се |
крштених — храма св. оца Ловре у П... (Види прилог под «Б»)</p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p> |
ена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ста |
храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао |
храма св. јеванђелиста Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, докум |
што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слеп |
из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да |
и његове братије, кад сам преставио, на видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп |
која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их |
несу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије г |
моје?</p> <p>Он ме тужно погледа....{S} Видила сам лепо — оно мене није познало....{S} Јадно де |
дила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} |
....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{S} То |
и се, са свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — о |
} Још никад пијаца «Народне берзе» није видила толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на |
а» плаћала момцима као што ми плаћамо — видили би ми његово богатство....{S} Оно је зној сироти |
м мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије с |
е па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам |
> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећа, по |
лико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права невоља.{S} Ово |
ка, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мер |
оке покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету |
уста му се развуче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} |
буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље ј |
учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погл |
о ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да |
а, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>С |
а не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племст |
S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесому |
живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да |
н.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, |
да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог сиро |
ет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за |
S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не |
ати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати |
е узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи имам да |
огађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радознао шта ће тај славни су |
шио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. |
— из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира |
аиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пу |
де држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан |
жи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десн |
д погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље |
и своме ближњем и својој отаџбини; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и нево |
ство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, |
. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви |
де малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини до |
м омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Б |
pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела |
S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево |
сподине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен |
ије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва |
би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок |
е ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао ни |
лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће |
у руку читав лујдор....{S} Хе, већ сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Го |
ти па тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је ј |
ој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} Анђелска слика њена била је дуб |
ји му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујдор?!</p> <p>— Уч |
сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам доб |
о, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повик |
<p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава. |
тарку.{S} Она се брине о мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом |
п, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи суду — «то је — видео сам и поз |
.{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене |
што ми одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам |
свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узн |
исказу слепог сведока коме је немогуће видити спорни предмет и пред овим судбеним столом рећи: |
ешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? |
ради упропасти?!...{S} Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута р |
удо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити нес |
ла ни кад је нова била....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} |
ао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је сметуо с ума нешто најважније.{S} |
вирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, |
што вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на |
} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од «Белог лабуда».{S} К |
, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас дожив |
ишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Видиш, слаба сам — не могу ићи; а не можеш ни ти....{S} |
злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди |
м народу победоносно повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфиниј |
пријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш н |
н већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим п |
не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову на |
и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшно <h |
чешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом |
д оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је то ср |
абим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и т |
не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{ |
ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни р |
литичним процесима примењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одр |
</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она |
има и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим |
им сплетовима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким к |
мо бити већ на половини пута.{S} Већ се виђаху плавкасте обале Албиона....{S} Ја се окретох.{S} |
пуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњавих на челу састављених < |
пуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод великих, руњастих, на челу састављених |
и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте св |
е гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — туге, неизвесности, радозналости — на |
едмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: |
реба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писмо о |
ок не може, не сме сведочити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>св |
е скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и |
познати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито примети:</p> <p |
огло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико в |
му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ |
би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p> <p>«Б |
Она се, сирота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је ма |
роб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S |
говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном те |
} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дођ |
ога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено кестење — дв |
...{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло б |
а стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономада |
је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»... |
се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, народни посланици решили!.. |
само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у |
препастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли |
ако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна з |
у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Нека се левица не удаљава од предмета! |
о сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за ми |
а <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена... |
кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он н |
.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога вечера, на |
лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама бог |
ипада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал |
како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо жив |
тулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима |
ло, кроз ону неопранштину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флав |
звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Адиђар је вештачка израђеви |
— опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христово распетије.{S} У целом адиђару има 91 каме |
сеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост поз |
р — свето Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спа |
и по ваздан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, гд |
ла и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапунџе....{S} Он ста |
ема?»... мишљаху неки радознало.</p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова п |
рхиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилати |
то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, д |
не предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» бе |
старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свј |
лкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сенат |
видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљ |
ажи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим сво |
им висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.< |
Али на срећу нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљ |
ру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан |
роводу, овој потоњој пошти која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мрт |
<p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљда, познаник — а можда |
ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасници мој |
престолу беше положен мртвачки сандук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно над |
јствоваће из почасти њихова екселенција високопреосвештени архијепископ Антоније Лоарски, њихов |
епоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адел |
дац је средсредна тачка око које се све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам |
аци, а соба, предмети по соби почеше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је д |
знати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на |
перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Често прости парнича |
није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини го |
са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње ст |
јаве као браниоци оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Бо |
зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатул |
— го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>М |
а му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да |
тар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се |
љене без нигде никога....{S} Они пиште, вичу своју ранитељку....{S} Ох престанте, не пиштите, н |
дају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, уст |
са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p>Све је ово било урнек |
су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, д |
а.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није хтела никад помињати.< |
S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласк |
у жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и за |
неколико милијуна сиротињских суза — а више ништа.{S} Ово ћемо употребити опет против њих....{ |
м параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хте |
стаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико |
часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар.{S} |
о рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како |
к.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} Он нас се сећ |
шени.{S} Она беше престрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес |
Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S} Ово је у њој п |
х Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила матер и по томе би |
оди!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — |
ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете са |
нита се мало поврати, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постад |
е мали Флавије од своје баке — тада, па више никада. — — — — — —</p> <milestone unit="*" /> <p> |
ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би |
бокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да та |
огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведо |
ине“ — од познатог «комунца»....{S} Шта више чињене су и „целисходне“ конференције.</p> <p>О ов |
ти....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге и |
хтео одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све |
и свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне д |
, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на толико места изјављивали су му отворено: да он |
аке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три |
, своју трговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за ње |
S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предм |
све....{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно |
ше голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од |
а од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном м |
е гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради |
гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target="#SRP1880_N3" /></l> |
једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, ст |
је јутром по црн комадић леба, који је више личио на печено блато, но на шенични лебац.{S} Ова |
ово писмо обрадовало Флавија.{S} Он је више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Ова |
</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао |
а у кући.{S} Што је бивала већа, што је више учила, све је постајала поношљивија и замишљенија. |
n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а с |
где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са |
<p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То рече, бац |
мој мали Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила.. |
у иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но, на којима се вазда с |
весела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању опис |
света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, вароши, путови, пролази — |
и се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мер |
а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бо |
ћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усуди |
гов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаш |
и једне лепе, читаве ствари.{S} То беше више нека јазбина но соба.{S} Флавије се престрави.{S} |
заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} С |
том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проучио |
ена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и |
ватре биле су још неке у пола, а неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Б |
,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном капиталу и у разним банкама.{S} Пр |
<p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — |
разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да од |
<hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<h |
рила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану... |
још једнако сиромаси, али они нису били више бедни. — — —</p> <p>Стари је свештеник ишао пред м |
ари....{S} Оне условљавају - ни мање ни више но коначну пропаст <pb n="12" /> нашег имена, наше |
>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству |
зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрн |
о њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно су само њихове сени. — —</p> |
ји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бу |
.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама ствар казала, обелодан |
one unit="*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} Она се претворила у |
«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужујете!!..{S} Ја сам сав на |
зе с овом мешавином новога света.{S} Он више није њихов.{S} Они се више не познају....{S} Села, |
столу....{S} Он поче:</p> <p>«Ја много више поштујем светињу и узвишеност овога места, но што |
беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у г |
ли као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као |
на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у |
Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Ин |
о човек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине |
ферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник |
уферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећ |
јун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде |
инар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада д |
ом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» |
грлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио |
p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окр |
ти!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!.. |
у цену; али све му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му зајед |
и ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитациј |
више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit="*" /> < |
.{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка.. |
Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађоше опет на страну.{S |
а је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта |
тог обешењака....{S} Код њега је — што више батина, а мање леба, то више рада....</p> <p>— Не |
да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није |
/> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p> <p>Ово логично питање |
е бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је било онда када је наш Лонд |
ш те уде среће? упита непознати с нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто разв |
у капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто више.</p> <pb n="51" /> <p>Оно је једини извор њен, из |
да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> < |
је била много опширнија. — Причала је с више осетљивости.{S} Она је причајући и плакала, — али |
ef target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт п |
,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више.. |
дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} О |
не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да н |
ри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у |
а је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у ка |
цу самог народа, а, на сву прилику, још више противника међу оним, којима је буђење народне све |
пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} |
од «уплива», — онда би моје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи |
особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе скроман, отворен, искрен |
тао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља |
433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с |
/p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у к |
да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 |
} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се надати можете,» одговори |
у тон неки тајанствен прст — прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да прог |
њиховог сопственог начелног политичног «вишег обзира.» А кад се с овога становишта овај спор по |
да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе |
ке ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуженике оптужу |
ари тражи објашњења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мо |
политике».{S} Ово рађа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — |
а да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш начелни пријатељ не см |
иши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се неш |
е никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на свима нашим свечан |
итањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у |
зета нису у опште лепо мирисали у свима вишим круговима.{S} На против, код млађег света и, што |
S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</ |
ји трговац у П....{S} Њега су обично у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» кој |
га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», који су били непомирљиви гониоци — ради |
е пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио |
избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове ово |
кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако |
егов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма |
ајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек већин |
аква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, |
у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом...{S} Чуда!. |
д се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г |
<p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подн |
Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде |
ојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} |
но је вешто склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свид |
ојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је учинила сретан избор — што је поверила преседн |
е свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она и |
ознати нам издаде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он |
ини добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“.{S |
постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на |
своје стручности почаствовани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законо |
им, онда се издаје мудрој и патриотској влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог |
судбеног стола....</p> <p>Ми честитамо влади на овом избору.{S} Она је поверила преседничку ст |
н де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — с још 40 свештених лица.» —</p> <p>Ок |
н владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор кра |
хова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и |
, које су развијали обично кад би какав владин предлог наишао на сметње у народном преставништв |
за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалнос |
јој струци.{S} Не мање обрадовао нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb |
«виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио ј |
дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би самовољу |
партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбири — «комунцима.»</p> |
која није производ народног избора, но владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигу |
али би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне нас |
збор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што <pb n="137" /> слабија мањин |
и слажући велике џакове с кавом по оним влажним магазама — па сад, кад је сиромах онеспособио з |
о наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је |
воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду |
и.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређен |
да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачк |
а насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, која беше народу до |
ка — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне послове... |
абора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међу |
ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље безвлашћу — <pb n="156" /> ана |
боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауторитет власти — тај ствара поље |
е оптужујете!!..{S} Ја сам сав на вашем властитом расположењу!» </p> <milestone unit="-" /> <p> |
тересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, |
игуран, неприкосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Миш |
удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. |
днута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим пут |
да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, незнатну — од ци |
в несумњивог права, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» |
а сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне |
е реч о једном предмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се и |
не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, које она има на спорни предмет.</p> |
оји начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од на |
потврдили тужбу и у њој све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.< |
да браним нападнуту истину, право мога властодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред о |
ије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} |
, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу |
Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржа |
ама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>О |
, кифле, путер — све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на св |
клим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закаш |
ртијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, |
а, који истина много којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као ко |
вари.</p> <p>Она би скочила, узела чашу воде, покропила би је мало по лицу, па би јој рекла:</p |
тале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела |
...</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде |
кон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о томе, што њени јачи створови сатиру слабиј |
ена огрлица — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, г |
ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала п |
одо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем < |
тај обичај: „свој леб једе а туђу бригу води!“ Цела је публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни |
уда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парн |
е плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунул |
е; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином који му ј |
уће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он је водио под руком младу...{S} Адела — сретна Адела беше к |
ло, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања |
иповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишељ |
је био прекомерно богат, он је ипак сам водио целу преписку са свима трговачким кућама с којима |
вије, мало моје сироче — опрости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Вре |
трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала |
је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о о |
од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, венчања, опела, м |
г чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање од пропасне верес |
лекара».</p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода |
ваког крштења, венчања, опела, молитве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на |
конференције.</p> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света |
х посланика, што је прошао кроз ватру и воду па се тако кристалисао у светло тело праве, истинс |
а пазар!...{S} Ти си мени и лане мутило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради! |
слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ слепог јувелира.{S} Прва три беху сведоци по овом с |
p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих пријатеља, а кр |
стражару и својим маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов |
му се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу подметао.</p> <p>« |
и, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада свет цептио?...{ |
преседник великог суда у П...., читаву војску наших противника иза овог нечувеног спора — овог |
; а што <pb n="46" /> се обуће тиче, он воле бос, но обувен — барем се код мене није хтео никад |
бично и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често н |
S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? |
ote xml:id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљ |
»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Ад |
справе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу вр |
ародни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, |
>«Артуре!... не љути се!... ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам |
волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како |
старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p |
} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ниш |
о то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништи |
Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г |
оја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој и |
без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здрав |
леп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— Одговарајте ви на питање судбеног сто |
а.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро. |
433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи в |
закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога |
S} Левица је могла викати колико јој је воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господ |
.. ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој син, нејаки Флавије!!...{S} К |
ше — изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свез |
е већина, онаква каква је, може од миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудр |
у светло тело праве, истинске, народне воље...{S} Кад се хоће, онда се може наћи и у јајету дл |
ста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, онаква каква је, може од миле воље |
вља, — не може никад бити израз народне воље ни одговорити очекивању народних потреба.{S} Оно ј |
, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега са |
У природним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од п |
управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, |
тва.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље материне....{S} Адела је одржала победу; али је и |
а суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пре |
ра потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости |
е само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{ |
ких закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г А |
мог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одан |
укотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ |
ветњаку - беху усађене по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола |
12 у црно обучених богослова с великим воштаним свећама.{S} Под небом од кола као на престолу |
је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакос |
а сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} |
р претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти |
оних људи, на које се виче као на «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега т |
ресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те тужи — кадија ти суди!. |
дна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Арту |
у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{ |
дском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отворише и послужитељ што на вратима ст |
ио између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао.{S} Старац се т |
ад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полудели |
ст, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој ј |
...»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Фл |
чајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође |
о смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела |
/p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Фл |
</p> <p>Сви смо нестрпљиво погледали на врата.{S} Она су се сваки час отварала; али улазе други |
ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отворише.</p> <p>У собу уђе једно |
За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако н |
звала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разло |
а? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се |
другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз која ћемо оставити овај бели свет....{S} Не |
белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S |
е још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику ј |
њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} Неко уђе у собу.{S} Она то не чу, не |
а — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов |
акашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? — |
— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са |
ражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу |
ом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једна |
итог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S |
да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столо |
ог тајанственог скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе јо |
био оштрији од бритке сабље....</p> <p>Врата се отворише и он се помоли.{S} Био је нешто блед. |
<p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек отмено обучен.{S |
ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе човек необична лика и |
сти, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба |
оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држа |
н једном свати,</l> <l>Назад више он не врати!...» <ref target="#SRP1880_N3" /></l> </quote> <p |
ешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мо |
. . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... старатељ ... буде ... пријате |
— — —</p> <p>Једнога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{ |
Било је пред саму ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете. |
и за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} |
настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног ра |
аба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није виш |
сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабу |
се судска отворише и послужитељ што на вратима стоји — огласи:</p> <p>«Нека уђу парничари што |
>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чека |
роба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и ста |
троуглу стоји прилепљена она уџерица с вратима мањим од малог прозора, а с прозором кроз који |
<hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с пажњом |
изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције. |
ла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се све утишало и умирило, али и све добил |
дним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је |
луци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта мо |
г Лабуда.» Они су се мало бавили Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад |
робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то |
опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствова |
одо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али |
!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </d |
и обично носи по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит |
купоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли овде међу овим |
} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела к |
ће се на врата помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би |
беше пред само вече.{S} Кад смо се кући враћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с |
хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба |
огоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш вероват |
дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означени< |
и се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно раз |
разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи |
а ако рекне не могу онда му сведоџба не вреди — није познао, није казао — «то је», или није то |
дмету, о својини моје властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, |
ном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116" |
и у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, шт |
је један муштерија.... «Она није толико вредила ни кад је нова била....» Ту се могло видити сиј |
ештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Д |
најплеменитијег нашег једномишљеника — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада дина |
S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиља |
то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би; можда ја |
положај.{S} То није мала ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог |
у од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег |
Онај смарагд, што је у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50 |
рсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="121" /> свако дело с |
та 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на |
и сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па |
Справа ова не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она м |
еног стола — хоће ли бити од решавајуће вредности ново предложени вештачки увиђај и хоће ли се |
у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . под I, II, I |
у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бом |
е поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни.. |
ја још.{S} Он сигурно и не слути колико вређа своје претке, свог оца, своју матер, — ако су, то |
то бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?. |
ао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p> |
ече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. |
леди, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, |
авију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — ка |
Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће |
.{S} Помоћ је била скромна, али увек на време и сигурна.{S} Он је посећавао и слепог јувелира.{ |
њама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње |
арочито са старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како |
енталу, од којих ће, разуме се, у своје време предати рачун — ако болесница оздрави....</p> <p> |
наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћеш наћи и ј |
ЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> --> <gap unit="graphic" /> <div type="cha |
ЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам име |
>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>написао</p> <p>Л. Комарчић</p> <p>БЕОГРАД< |
ао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, |
ини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи вид; хе, то је са свим нешт |
гом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног |
овратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога |
<pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Аде |
ли нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, о |
о веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа |
њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опојао.{S} Би |
нак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спровод високе покојнице, г |
а те с те стране успокојим; али, у исто време, морам ти нешто казати што ће те бацити у још већ |
те аристократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, који |
г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{ |
снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у часу — кад с |
остионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место г |
медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време његове парнице био је у четвртој години медицине. |
жи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се |
аго некаквом богатом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега ск |
а и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције прште на све стране, она се на једаред |
Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела. |
у П..,. (Види прилог под «В»)</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на раз |
торија је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расправљани — вазда на штету п |
есе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељ |
огледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и сам |
страшним именом — «издајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречис |
....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана |
спођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , поме |
и ће.</p> <p>Тужитељ је постао од неког времена публициста.{S} Он напада на све што постоји.{S} |
ијатеља — медицинара, који је пре неког времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb |
алног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав луј |
ију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико времена нисам ни једне разумне прозборио.</p> <p>Тако ј |
то сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... |
све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела ме није ни чула шта |
нита Она се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стаја |
давише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... пробуд |
бав према ближњем — то је најузвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност |
којни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p>Кад му ово рекох — мени сину |
Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљ |
д му ово рекох — мени сину једна мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше |
..{S} Она је од своје мајке чула много, врло много.{S} На њено се чело навукоше тамне боре.{S} |
е милостив....{S} Мени је истина тешко, врло тешко; ал не толико од боље колико од нечег другог |
>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштал |
штег политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој ствари образину црну, |
S} Те несретне болести имају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почн |
у куповини или је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе купова |
о је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко |
ако сирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» |
а је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стањ |
коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа зас |
е.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени су нерви у толикој мери |
у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гост |
се напунише суза.</p> <p>— Било вам је врло тешко, мати, одговори Адела избегавајући овај гово |
ро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи. |
ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети и такове околности, ко |
ици и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико д |
дон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону ма |
S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио. |
ена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних заво |
м гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле су |
тиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андро |
е било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, |
је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уставном одбору.{S} Његов је предл |
тењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, предомисли се |
авно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 |
исли; новије идеје сматрао је као нешто врло опасно по «постојеће <pb n="118" /> стање,» а кад |
ом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло раздраженом стању изговорила неколико такових изра |
сле дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> н |
сто би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом наз |
Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је |
чић не прода.</p> <p>Па како је у свету врло мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао |
и ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да б |
ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дру |
ину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ |
а — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... в |
а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите т |
осија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S |
очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S |
У томе писну између осталог беху и ове врсте:</p> <p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и к |
да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да п |
е вештачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} |
аћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишо |
припадали радикалној партији.{S} Ову су врсту људи називали владине пришипетље, скутоноше, џбир |
у....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини... |
опала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око |
Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам у |
ла ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој |
...{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита |
але, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој об |
те проклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} |
ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у |
хиљаде милијуна људи — једва се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати мо |
пењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — ј |
} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет.{S} Стари ју |
еног пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види и овај и онај свет. |
ћ баш онда кад је беда излазила на свој вршак.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна з |
ође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У остало |
а толико сакупљена света.{S} Продаја се вршила на основу извршног решења старатељског судије.{S |
мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег морал |
да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као мору овога света....{S} Они су изврсни |
pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{ |
оката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говор |
е, па је као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико |
о што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим |
ђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништ |
Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Лафајета великог пристава код кр. судб. стол |
Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г. |
— г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет велики пристав код краљ. судбеног сто |
ом!..»</p> <p>После неколико тренутака, г. преседник устаде — баци таман и хладан поглед по цел |
рих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како сто |
ената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу уђе и у |
а девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем не |
а великог пристава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. |
иког пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и |
елики пристав код краљ. судбеног стола, г. Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм |
исто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писал |
} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показал |
кцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекар |
хтео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по |
ве је то остало при удови пок. Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала пред |
с на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју |
ан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни п |
директора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафајета, великог пристава код краљ, судбено |
страна на исказ својих сведока? упита, г. преседник, пошто спорни предмет остави на своје мест |
— г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен |
да му је смешећи се рекао:</p> <p>«Сад, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За |
ин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије |
ао од кужне куће!...{S} Имате ли снаге, г. Мишеље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај |
када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт ствари у њеној парници о огрлици |
ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу |
опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богме, г. Босије не млати никад празну сламу...{S} Чим се он п |
спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазна |
с», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном п |
Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, нешто слаби и бледи....{S} Разумем.{S} Потр |
орам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, з |
е г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица о |
и ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком п |
х људских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен |
.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и |
од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{S} Истина, ма се с ког краја по |
ј кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{S} Ово је фаличан рецеп |
Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви |
племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дал |
ста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривиј |
ио поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојо |
да кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од са |
ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знат |
рећи тај са својим параграФима, ни ти, г. Н., с твоје „а више <pb n="VI" /> бе равно је икс“.{ |
ја толковао!...“</p> <p>Јеси ме бар ти, г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одгов |
звишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше за |
Бижо Ле Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред |
, г. Босије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз |
ити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њих |
? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову методу — нач |
...{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју имаовину, п |
ступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола се |
чиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити |
="la">ststus quo</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите |
н-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуч |
<p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некакв |
орала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузе |
е та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би бил |
Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само |
ије ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: п |
пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми |
тео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавиј |
стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> <p>Али, свакојако, то |
стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> |
шеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занем |
ктора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, |
..{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громо |
суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стол |
.. он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шт |
....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада |
њел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда |
и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости |
...{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да |
едник прети искључењем слушалаца....{S} Г. Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га |
спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности адвокатској.{S} Он |
маш!....» повика неко из публике....{S} Г. преседник скочи: «ко то рече?....» «Ја рекох» одгово |
блици; протести са стране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од пред |
тимати. (У публици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилк |
када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, |
ожје (веселост на страни туженој....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творц |
волико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се н |
S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изра |
Флавије скочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} С |
мео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — |
младић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи... |
и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба |
П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Бо |
ле симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он пог |
гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само |
кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог б |
, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаш |
и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само см |
амо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{ |
не.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а сво |
дела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу белу руку своје ћери па ј |
д су чињене само „претходне“ спреме.{S} Г. Флавије је позвао преко новина све пријатеље правде |
ихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а |
с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису |
је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; о |
му спремљене нове новците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и д |
утака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, |
ељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослов |
{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бом |
етњи цвет, она беше — понос материн.{S} Г. Андронита је познавала чисто срце и невину душу свој |
} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био ов |
и а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска личност у свима «вишим» круговима.. |
. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили свак |
тарац мало поћута.{S} Све је ћутало.{S} Г. Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда д |
тане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако |
загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он н |
ења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак д |
угим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити ј |
н се учтиво поклонио судбеном столу.{S} Г. председник му показа руком фотељу — као место, које |
ве у велико окуражише тужену страну.{S} Г. Мишеље Мозентал погледа на судбени сто с особитом бл |
ојако, то ће објаснити ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре б |
о први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз |
оше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву |
пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} г. Криша Мањела, преседника великог суда, г. Сенжерма д |
} Највећи његови противници били су:{S} г. Мишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш М |
<p>»Јучерашњим указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за прес |
p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председника сената у П...., ето док |
је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајно |
гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од не |
Пред овим седила је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С лев |
ово очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице |
ене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривијер», као д |
смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} Овај ће губ |
на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су св |
прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије |
литве, водице.{S} При склапању рачуна — г. капелан је морао на свој рачун примати сву вересију. |
вим мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, |
а загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ет |
ник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> |
} Он је тог часа известио њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло |
едња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше чита |
ни мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон |
н Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел пр |
као би смешећи се, све наше пријатеље — г. Криша Мањела председника великог суда, г. Сомјера Ла |
у...»</p> <milestone unit="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. на |
отово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел преседник великог суда, г. Сомјер Лафајет |
. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни п |
ла поседаше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. ја |
ти сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да |
еј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... па опет никад није |
ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово |
остави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ |
па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: |
:id="SRP1880_C20"> <head>XX</head> <p>— Г. Бижо Ле Саван преседник краљевског судбеног стола — |
81 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година |
ишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањел преседник кр. судбеног стола....{S} Г. Би |
божношћу у лице овог браниоца правде; а г. Флавије — шта је он радио, шта је мислио? —</p> <pb |
»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Ње |
<p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да бу |
. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкр |
} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су |
..{S} Г. Босије био је блед као смрт; а г. Флавије се само смешио с чудном неком иронијом....</ |
исам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не полуди.{S} |
мета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомињ |
бу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref target="#SRP1880_N1" /> при |
80_C14"> <head>XIV</head> <p>— Сведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседн |
p> <p>Сви смо нестрпљиви били.{S} Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну при |
Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе пок |
је пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова г. Бижо ће изрећи и саопштити пресуду парничарима; а у |
еља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо |
— прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника сената, — рече преседни |
сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> нев |
>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним р |
ресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</p> <p>«То |
круглине председавао је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја мест |
се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и а |
<p>Најпре је примила посету свога мужа г. Мишеља Мозентала председника сената у П....</p> <p>« |
г уговора покојне Андроните и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, ј |
у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... тако је , рече Флав |
о од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p |
n="17" /> <p>— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био пор |
икосновен!...</p> <p>А моја властодавка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, |
пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она |
д нас и од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио дос |
<p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је ад |
ње се понови.</p> <p>«Слободно!» повика г. Босије.</p> <p>Врата се отворише.{S} У собу уђе чове |
излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао |
Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ притећи....{S} Он је |
г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У пар |
име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, |
ш више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам |
— зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> |
читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима беше поседала радоз |
ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Розета Артура Ривијера....{S} Како ми се чин |
ената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p |
ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она беше готово з |
н пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необично тргла, кад је чула вриску |
вим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу |
{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним п |
нас је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. су |
је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да м |
е треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бра |
о гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да в |
огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу насле |
ати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем малом сирот |
У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по |
у од «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо ид |
ани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља Мозентала!, — онда се преко Огистових усана р |
је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div |
Мишељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он |
регулатор!»</p> <p>Овим ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену со |
доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруг |
са својим саветима у часу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} З |
има.</p> <p>Он би почео:</p> <p>«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре м |
кључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, п |
ци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ одавно почео губити пр |
е Мозенталове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, се |
н је охоло и подругљиво погледао час на г. Флавија час на његова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, |
је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>тр |
постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Синоћ ј |
<p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} О |
лог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је про |
сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога пок. |
је, његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час по |
ла, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор |
едантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «прези |
сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на |
ија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се ма |
шта ће тај славни судбени сто радити са г. Андронитом....{S} Она је учинила покушај убиства јед |
оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да |
<head>V</head> <p>— После четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p> |
куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; |
Шта на то одговара тужена страна? упита г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пр |
њава или измењује у својој тужби? упита г. председник тужилачку страну.</p> <p>«Остајем при туж |
p>— Па шта ћемо ми сад ту помоћи? упита г. Шарло.</p> <p>— Ништа; као обично,...{S} Таких је па |
д одговара на ово тужена страна?» упита г. преседник тоном, који би се могао превести у ове три |
> <p>«Како вам је име и презиме?» упита г. председник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин |
, «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео у исто време рећи: «Ал |
дила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а |
своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </div> <div type="chapter" xm |
ицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести г |
<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. преко обичаја много коментарисао.</p> <p>— Хе, љу |
ли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Ж |
ако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна м |
је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у с |
већ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће |
змакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета |
hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сен |
бити или изгубити спор који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника с |
јим очима....</p> <p>— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , |
ижевност.</p> <p>Процес се водио против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, |
<p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишеља Мозентала преседника сената |
П.....{S} Ја се тада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} И |
долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још |
вој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува |
изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурн |
сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — шта, на што он по свом |
а свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Ривијера», овог, без шале оригинално |
чера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена го |
{S} С каквим је правом могао тражити од г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била ј |
еко неких својих пријатеља, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{ |
је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме « |
ижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог суда у П.... коме је |
г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља |
ећ по правцу питања која се стављају од г. председника...{S} Овде је постављено једно питање, к |
!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.00 |
јера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племени |
<p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова била у оном стану....{S} Шта |
S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — |
пазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа дев |
е његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло ј |
иховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ствар украдену, ута |
који води против г. Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала председника сената у П..... — он је |
заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p>преседника сената у П....»</ |
ла, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад је опет свет од н |
ем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p> <p>Ми би могли још сад на овом мест |
о га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице |
— У парници против г. Андроните супруге г. Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил.. |
унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....< |
ведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је пок. Арт |
сположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубав |
....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравс |
младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне р |
и је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмеја |
мам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покој |
огодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Ј |
и су ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим неср |
или би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу само за |
ве јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домовима св |
} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом могао |
причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П.... |
вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једин |
е-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се ствар |
*" /> <p>— Од онога још вечера, када је г. Мишељ чуо од своје супруге, г. Андроните, нов обрт с |
давно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо |
умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је тамо и упра |
дан долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала важне разговоре.</p> <p>Најпре је пр |
ници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и посту |
а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад |
то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавије повео спор против г. Андроните супруге Мишељ |
note> <note xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на њ |
одужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb n="18" /> <p>«Као |
коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p>«Незав |
говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирањ |
племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суда у П...., читаву во |
о.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П.... |
it="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позо |
Андроните и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа н |
у.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андр |
изазову наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам |
»</p> <p>Ове последње речи изговорио је г. Флавије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздр |
—</p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народ |
и већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, она је и |
остављати оном првом...»</p> <p>Тако је г. Криш Мањел учио свога љубимца г. Бижа.</p> <p>Од сви |
еност почиње узимати већи мах.{S} То је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим о |
дати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга |
ља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — |
а изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на суду не меље ни с |
еравало казати.</p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, |
...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори |
права, против својине моје властодавке г. Андроните, својине коју она «притјажава» — што и дец |
ишону на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч |
"125" /> на софу.{S} Тако је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела ниј |
а реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краље |
младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она с |
по као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако |
лаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p>Судије беху з |
ока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског судб |
х сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <mil |
логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови |
теоријским правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика. |
торитетом, па би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законс |
али Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права с |
е-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмас |
наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех и на |
ре!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо ли без |
о мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су |
ом тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких |
ви на питање судбеног стола! — осече се г. преседник.</p> <p>Старац мало поћута.{S} Све је ћута |
И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на как |
веравала по коју своју тајну.{S} Чим се г. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</ |
званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско |
рницу.{S} Они су се јако чудили како се г. Босију пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да зах |
били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њега је некако поштед |
} То је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где ј |
— г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спор |
ласкавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се пок |
тужби тужитеља нападнута част племените г. Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети |
ник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућ |
и мир и спокојство — на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «пра |
— ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он |
...</p> <p>»Ја тако не мислим», рећи ће г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад наст |
циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на рас |
ђици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер |
врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Ш |
<pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим п |
>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор |
на ову несретну матер Аделину? упитаће г. Роше са особитим учешћем.</p> <p>— Тако ме је исто у |
да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам уст |
о се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жан |
и који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одгово |
> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће |
, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мај |
к г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" /> потврди смрт по |
о и не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«У |
и о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно |
/p> <p>«Немој плакати, чедо моје», рече г. Андронита нешто мирнијим тоном, «немој плакати!...{S |
да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две праз |
нешто но овој последњој парници», рече г. Шарло изненађен.{S} Баш сам омрзао на те проклете па |
ме г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола. —</p> </div> <d |
ивија је сведоџба слепог јувелира, рече г. учитељ тужно смешећи се.</p> <p>Кад се појавио у суд |
lestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са свед |
у подметао.</p> <p>«Разумећете ме, рече г. Андронита бацивши на њ поглед, којим му је хтела рећ |
онити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу |
мо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г |
Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене |
p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрони |
дна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се ово опет сад фотеља с |
ца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је |
реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div> <di |
ад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на т |
шу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> |
на Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам |
жено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао прос |
у се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами погоди |
огао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, ст |
estone unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек |
међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил свршени правник на университету П.....</p |
..{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне болести имају, на срећу, вр |
ема равна међу адвокатима.{S} Онда беше г. Мишељ Мозентал преседник великог суда; а г. Криш Мањ |
ка г. Андронита, а њен многоуважени муж г. Мишељ Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државн |
<p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S |
г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г. |
ељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У остало |
ог суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.. |
није.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, пр |
ратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто |
е растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> |
Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он г |
аван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су |
критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Сава |
не Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова |
лима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да ник |
вде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешт |
>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само |
еколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће иза |
p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних дес |
г. Бижон Ле Саван ту је....{S} Ту је и г. Криш Мањел председник великог суда...{S} Ту је и г. |
л председник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За зл |
говац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису |
ше дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су |
<p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало |
ођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Време је да |
S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није нико у стањ |
ако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће |
чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... |
..{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел |
и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмил |
у Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка к |
а би јуначки бранио мишљење г. Божово и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналоги |
а клинику у Беч.{S} Међу овима је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине |
Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Артур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ бе |
="206" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне с |
је!» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на посл |
еђу тим су нас посећавали још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} О |
е — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих могаше читати на лицу неоп |
Фабијан, а с леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{ |
м оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше....{S} Од то доба ни |
кара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <t |
ли г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово л |
ли г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница |
.{S} На велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се за |
ту беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мат |
— чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се |
— пробуди се, разбери се !...»</p> <p>И г. Андронита би отворила своје велике светле очи, погле |
је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући нашој. |
S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p |
RP1880_C8"> <head>VIII</head> <p>Кад би г. Мишељ Мозентал, преседник сената у П..... једном већ |
ко бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало р |
би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиром |
ижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Ка |
ајплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. |
у свог рођеног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апд |
> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то де |
е-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скром |
Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са с |
о је и нашао.{S} Он је осуђен, по тужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења. |
у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је прим |
Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните што је свакако од интереса по нашу причу.< |
ead>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостиони |
I</head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у |
вање — поштовање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ри |
ad> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти небо среће над г |
би приповетка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, ко |
head>XXIV</head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја |
ше необичан утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену с |
из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом по |
<head>XXII</head> <p>— Ми смо, настави г. учитељ своје причање, већ једном наговестили, да је |
од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој прич |
/p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно |
рекле те Лондонлије, сведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће р |
ије тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла сама уло |
свим посрнула.{S} Од ње се клонио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Ка |
сената у П....{S} Процес је повео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес д |
нађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да |
p>— Интерес ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре он |
Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све ш |
зе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто годин |
ом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну ог |
Бомјера, г. Андронити, садашњој супрузи г. Мишеља Мозентала председника сената у П.... (Мргођењ |
припадао по својим «начелима» — партији г. Мишеља Мозентала, ако још у неким стварима и прилика |
Ово је, рекао је на једној конференцији г. Сомјер Лафајет, велики пристав код краљевског судбен |
г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — |
сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <miles |
авати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S |
а познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина |
сило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова поче |
тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — |
мо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја |
дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> < |
сиротиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p |
0" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му д |
.</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против наше |
} Ми и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она |
он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони |
— разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче чудан осмејак — ос |
?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика |
Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p |
оспо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви на |
а Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> <milestone unit="-" /> |
уди могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту |
ише, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога ва |
ј све наводе мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтев |
е би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговар |
ите, но што се надати можете,» одговори г. Мишеље а преко уста му се развуче сатански осмејак.{ |
p>«То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="c |
— немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit= |
ошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на |
ам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} |
адњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако |
адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да |
— Наш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone unit="*" /> |
р даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Де |
/p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» |
она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најче |
е.</p> <p>Кад се мир у неколико поврати г. председник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се чит |
у и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли упра |
ја страна удалила од предмета», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране |
ражи на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина на |
и добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га |
тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да |
ије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа |
беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централн |
рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предме |
акључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p |
ва госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испита |
турени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи |
огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању за |
онвиљског.{S} Она ме једном одведе кући г. Лујзе.{S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 годин |
ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да |
ржала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањела преседника великог суда у П....</p> <p> |
г истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из ко |
д само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље рећи у соби г. Андроните |
ти!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црн |
6"> <head>XVI</head> <p>— Последње речи г. председника учинише необичан утисак на слушаоце, нас |
<milestone unit="*" /> <p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као елект |
бени сто својом пресудом наложи туженој г. Андронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорн |
ко је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. К. у „<title>Виделу</title>“.{S} Овог је пута г. Н. |
пресуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — лег |
Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.. |
{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, сада Артур Ривијер — онај кепец, с т |
водом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} |
> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозентала</p> <p |
астодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто о |
е је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S |
<p>После неколико тренутака, послужитељ г. Андроните однео је једно писамце судбеном столу....< |
на салону отворише.{S} Собни послужитељ г. Кришов рече:</p> <p>«Једно писмо од г. Мозентала пре |
ом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Артур Ривијер» — |
/p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу., |
.»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} |
удну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћем |
а ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим вр |
ето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. |
осла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Бо |
им саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Ад |
човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г |
а — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на |
ем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника сената у П....? упита пр |
седник великог суда у П...{S} У осталом г. Флавија Розета нису у опште лепо мирисали у свима ви |
се рекло, «комунаца».</p> <p>У осталом г. Босије је био вазда савестан бранилац правде....{S} |
пријатељству с тужитељем, или с туженом г Андронитом супругом г. Мишеља Мозентала преседника се |
вати још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагородн |
— онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечан |
о кашто би нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добр |
са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко |
е — стајало је неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак |
њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још |
/> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стас |
нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера |
јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај н |
у де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице из |
вет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелн |
.»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се |
д то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову сину....</p> <p>Једном сам приликом |
му речи биле: «Причајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о |
ре начин, како би се разговор окренуо о г. Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом м |
дбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо пр |
осподина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флориј |
у законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са с |
pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у |
о људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. |
примењених на једне исте случајеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На ј |
ана, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође |
, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес |
а формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посл |
целисходан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну |
је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да с |
....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жил |
жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> |
ићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан |
прави па рече:</p> <p>»Парницу је повео г. Флавије медицинар на овдашњој клиници, син покојног |
у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и мно |
>У том наиђоше и кола у којима је седио г. Мишеље с Аделом.{S} Спровод је ишао са свим полако — |
гнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране ње |
ао с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 |
еровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; а |
ресудити, као што је разумео и пресудио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права сто |
ти....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, |
куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Флавије, кад је оно анонимно — без потписа — писмо п |
и, која онда беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она ј |
ш при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку |
њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} З |
смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста |
ијатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, |
рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери памећу — Какав прав |
<p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу по перју! рекао је |
тране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, ка |
<p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — |
оје тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепеца, с толи |
добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала |
а; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавиј |
може постићи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не во |
Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде л |
ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује б |
а — а један је, но несрећи, кућни лекар г. Мишељев — који преставља оца Адели....{S} У овом пос |
лкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво |
е ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће уз |
сна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и |
лавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:< |
моглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="2 |
Она би по ваздан којешта ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чи |
ошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената, којом је прил |
ави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела Бонвиљског.{S} Она ме јед |
/p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог не |
њен адиђар — приликом ступања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, к |
pb n="180" /> по уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао |
лекарско мњење скинуло је сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монит |
Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} |
и дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} В |
м живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и на |
ељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па рече:</p> <p>«Оваки и |
, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбеног стола седила је ту |
срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац |
брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жи |
шељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељи и познаници, |
и године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронит |
нак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије чедо моје, он |
већ што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења |
едник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Мо |
n="101" /> <p>— Ма од куд она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> |
е је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S |
док потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својо |
ронита би упрла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погл |
о бленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. |
} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра |
обично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радос |
оја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим распола |
ијама.{S} А кад је повео процес противу г Мозенталовице код краљевског судбеног стола у П.... о |
иректора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога да |
жљивије васпитана.{S} У овом је погледу г. Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог прв |
се догодила после оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере. |
оји адиђари — остају у наслеђе мом мужу г. Мишељу Монзенталу председнику великог суда у П....»< |
остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи. |
ода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од којих ће, разуме се, у своје време пре |
а ти је, човече?... ајдемо!» рећи ће му г. Босије.{S} Флавије је ћутао.{S} Он то није чуо....</ |
свршио средње школе у Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растаје |
и.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се пород |
нета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она ни |
би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео |
на заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на основу свега тога, тражим |
а се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља п |
м познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим гово |
законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника сената, негативне су природе.{S} Они могу |
а?! — ја се позивам као сведок по спору г. Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не в |
ике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} |
е више одлетио но отишао своме адвокату г. Босију.{S} Овај је учинио одмах сутрадан све што је |
љењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена п |
ом се баш и решавало.</p> <p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мо |
ни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готов |
ђице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>« |
на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он ј |
е запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није бил |
се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазива |
јеве, као г. Криш Мањел и овога љубимац г. Бижо Ле Саван.{S} На једнобразност при суђењу и прес |
та «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ј |
шта се то нас тиче?» — упаде јој у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себ |
тној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи као крпа.</p> <p>«Сад те још мање р |
type="notes"> <note xml:id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично |
ета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је |
муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су |
мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> <p>Г. Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као с |
а «беле вране!..»</p> <pb n="119" /> <p>Г. Босије се од свега тога није устезао.{S} Он је свако |
:id="SRP1880_C17"> <head>XVII</head> <p>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је |
ml:id="SRP1880_C15"> <head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му |
опет на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и са |
аквих ретко која краљица има!...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћ |
држи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Ма |
као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад |
ачун — ако болесница оздрави....</p> <p>г, Ако би болесница у овом стању преминула — њено ће се |
човека кога мучи неизвесност....</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> |
подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло |
ло пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. |
ед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да прогово |
особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се |
, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за дру |
о до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе |
том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено |
ино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила |
собити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију с људи, са судбеног стола, |
вечерас предати».{S} Слуга оде.</p> <p>Г. Огист погледа на свој часовник на столу....</p> <p>« |
о која нису била политичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је |
авише.</p> <p>Настало је ћутање.</p> <p>Г. Огист опет поче:</p> <p>«Ви изгледате, г. Флавије, н |
роните отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«М |
е Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беш |
.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, њег |
едаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Ч |
вој се посети нису никад надали.</p> <p>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи ве |
ише?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одг |
ла у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је |
А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Ривијер — изнашао је нову |
говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би избегавала овакве разговоре А кад би се |
ор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — н |
итеља, па је тако — свима право.</p> <p>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се п |
»</p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао |
о у судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је ох |
с нестрпљењем ишчекивао пресуду.</p> <p>Г. Бижо Ле Саван разгледаше некаква акта.{S} Оба члана |
о било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отв |
ла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше |
во је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони |
о и сами бити сила, моћ, јачина;</p> <p>г, Ко у ове принципе верује и по њима се управља, тај ј |
примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по |
јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо је припадао по својим «начелима» — партији г. М |
.. «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном столу....{S} Он п |
е, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита исправи као муњом погођена.{S} Њу су ре |
Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андрони |
да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дар |
евне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је |
ар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опр |
заћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свима познаницима; ал’ о |
а никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он је преседник краљ |
ијем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је гла |
ојој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде.{S} Оде каси судбеног стола.{S} От |
ли.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се |
амени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих сло |
напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као |
ила одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је |
» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с паж |
многи су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луциј |
је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје изв |
ударце примите на своја леђа?» —</p> <p>Г. Мишеље је само колутао очима.{S} Он од свега ни речи |
ојој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, |
ној.... комешање у публици). — —</p> <p>Г. Флавије беше један од оних младих карактера, који ис |
а да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb |
сили на свима нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. зак |
а грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара и |
а се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежа |
ра темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, об |
ни прилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и |
т си ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би |
листа Луке у Лондону. (Види прилог под «Г».)</p> <p>На својој је смрти предао и мене — своје де |
о.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Мишеља Мазентала, преседника се |
јатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је мн |
тету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду....{S} Можда се |
племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је |
стану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} |
постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром тол |
свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина |
} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране је |
је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андро |
тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни т |
еба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. |
ци Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S |
аркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у прол |
тенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светс |
овијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго д |
} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је |
тљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести н |
...{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно |
за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и смешећи се....</p> <p>— Тако је, рекох м |
ао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било необично погледати.{S} Исто је тако било и н |
оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање.. |
је весник мог последњег часа....{S} Ја га мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово ј |
притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га никад требао нисам, ја га никад требати нећу — никад |
На срећу бејах понела нешто пара.{S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестењ |
ећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај чов |
рвеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сирот |
пођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући у своју познату мрежу.{S} Он се према њој п |
а где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... ја сам ти се |
ог часа срећа се на њ насмејала.{S} Она га више никад оставила није.{S} Он је постао милијунар. |
.{S} Сад већ од мене није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема жи |
зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова м |
ног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, |
одговору.</p> <p>«Како ти је име? упита га на једаред.</p> <p>— Огист.</p> <p>— Огист, а презим |
.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен |
и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало ј |
пио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је |
слов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни брак. - |
ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није |
роните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мртва у несвест.{ |
Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем |
св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди нес |
ама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло |
ужитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен та |
р маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака неп |
Мишеља Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочи |
лако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први ве |
кочи као муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувел |
у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Б |
узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> |
стиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да |
.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> |
живим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју наград |
ст и — просијачки штап!{S} Но од прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У о |
витом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена! |
p>Огист пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој |
описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој овој поштованој публици, па, ако тај накит буд |
ни подносила овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За т |
је правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата |
вири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно кој |
вљам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га видили.{S} Он је моју ствар бранио.»</p> <p>Г. Босиј |
малог сиротана.{S} Чинило му се, ова ће га баба сад појести.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — |
"5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична права....{S} Тамо ћ |
иш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови |
сваки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а а |
воје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опрост |
I, II, III, . . . . . . . . . . увешће га у остала .... кад се врати у отаџ. ........... стара |
и</hi> под I, II, III, IV, V.... увешће га у остала <hi>права</hi>, кад се врати у отаџбину.... |
Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања....</p> <p>Резултат целог |
Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — |
етан за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по к |
није могао навићи на ово име.{S} Кад би га ко на улици, кад је почео продавати печено кестење, |
олазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намргодио, а кад су му го |
је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смеју |
о је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он |
да нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исмејавали.{S} Али вазда би се |
срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, |
а мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — |
изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда |
ако он изгледа, шта је коштао и — би ли га могли познати, кад би вам се на углед ставио ?...</p |
а и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права |
ко он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао |
ранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших кругова», |
ом столу једно мало писманце.{S} Отвори га — прочита....{S} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце |
рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло к |
редаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — прочита.</p> <p>«Г. Андронита супруга г. Ми |
S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе |
ети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</ |
ота.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, та |
е.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотл |
и на углед спорни адиђар.{S} Ја сам вам га описао.{S} Он тако изгледа.{S} Покажите га целој ово |
ину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз |
жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — и |
а је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе гру |
који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је |
мо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута и |
нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упитам га:</p> <p>— «Како ти је име, чедо моје?</p> <p>Он ме т |
{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јављ |
ење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И са |
а; он чупа из беде малог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и сво |
Послужитељ унесе још једно писмо.{S} Он га предаде г. преседнику.{S} Овај га јетко отвори и — п |
ом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто и сео на старчев кревет.{S} То беше |
д му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио.» Сведок |
е се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розе |
илац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи они |
оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није |
p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио га бог с кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — |
м наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко |
а ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите |
та.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа г |
i>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило.. |
p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара |
, свога анђела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини с |
ете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се оп |
ере.{S} Било ми је све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ј |
ченик — твој љубимац — Флавије.{S} Било га је страшно погледати.{S} Беше сав разбарушен.{S} Лиц |
ромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видим |
она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут пород |
е и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да л |
им она кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили |
{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да г |
» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако к |
еминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Не |
мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте онај божи посланик, |
није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене |
ога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитал |
hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур предао на смрти свом пријатељу Б |
ет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> |
, што је у г. Андроните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељево |
, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи г. Андронита!»...{S} Чудо је то све.{S |
па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници |
hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га водите против г. Андроните супруге г. Мишеља Мозента |
у мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смел |
е су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста види |
је игле; сећате се и оног разговора што га је водио са оним непознатим и отменим господином кој |
јадно моје сироче!...{S} Куку мени што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} |
се? човек се не може на силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим п |
ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, н |
ором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као |
поменуо о њему у једном президијалу што га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и |
од најбогатих трговаца у П....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним д |
ри непознати и хтеде поћи.{S} Али Огист га кумљаше и преклињаше најмилијим предметима све дотле |
асно му је — Огистове паре — не коштају га много!...{S} Нашао лопов лопова па један ара на једн |
видети ни познати спорни предмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај |
јвише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с р |
години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана“ — „употребљива“ |
Г. Артур сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог |
је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго но |
и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и ше |
{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У |
боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали!...{S} Један од ове двоји |
—</p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време |
друје....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа |
а мисао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно |
трао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уни |
} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа.. |
изнесе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто |
нас остави у врло бедном стању.{S} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ |
тупим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} Президијал.... то је нешто |
видик — нек види какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан |
ије добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног |
е следило, скаменило....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око ср |
а Мићо.</p> <p>— Вала ни мени, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са |
оном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек постати, и о |
исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,. |
ш је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу они |
ника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само вик |
треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, п |
исује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према ближњему — тај прогони беду и |
му; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским б |
етињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и рађају |
{S} То признајем.{S} Њу могу имати само гамени какве џиновске вароши као што је наш П.....</p> |
енути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах и |
раљевског судбеног стола, — «права аван-гарда „комунских» првака — први јуриш њихов на нашу сво |
б; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отров |
хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S |
тење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и |
а закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се ј |
од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажаре |
а су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Ми |
угим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију |
ј деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парни |
, пресецале многе побочне улице; а она, где је становао стари слепи јувелир, излазила је на њу |
а је очевидно избегавала сва она места, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука |
с! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне |
надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна в |
{S} Они су становали у оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела. |
нац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и |
? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се з |
, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се |
е јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не |
равда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако мисли!...{S} Та земља |
и; њега видимо, као богом послану руку, где прогони беду и невољу из оног пустог краја вароши — |
ошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни |
?...{S} Јес, јес — још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег |
деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, надуве |
; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и ра |
су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови великодостојници — министри, посланици, паше |
— љубав, мрзост, смиреност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке т |
сунчана топлота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.< |
воје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ов |
другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <pb n="89" /> <p>«У нашој к |
мље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кнежеви; где њихови в |
: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи. |
у страну онамо, где је она најслабија — где је тишти, боли...{S} Сад се она врпољи — хтела би м |
човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="17 |
ди на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они силни цареви, краљеви, кн |
а видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекне |
ници, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" /> од којих је тада |
жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p> <p>Све, ам |
о своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, |
ражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умука |
ао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, г |
наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и си |
прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p>Љубав пре |
ини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту поврви просјачење на све с |
>Он вели:{S} Огрлицу своје матере.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните. |
ред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — по |
како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и видили.</p> <p>Сад је тек настала права нев |
ашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо г |
постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу |
{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и он |
ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S |
куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчев |
ну је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се |
/p> <p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива г |
на</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен |
ле неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продаје кес |
} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини госп |
ди....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први ве |
е за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна ст |
Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, |
<p>Ови ће сведоци осведочити, како су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види при |
и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он |
одређено.{S} У изразима је обазрив; али где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му ј |
д сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камен |
ајпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као |
92" /> беху упрти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна дево |
, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — није више ћор-сокак. |
твоје породично име, који ти је показао где се находи огрлица твоје матере, који ти је прибавио |
на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb n="182" /> <milestone uni |
} А где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p> |
ђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу |
нема ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божи |
одни посланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу |
вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радни |
се на тај врхунац, на то највише место где човечија нога стати може — успење који стотињак, а |
њен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је спровод Андронитин |
ародну скупштину, те преко њих исказују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска |
апрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} У |
..{S} Флавије је упро очи на ону страну где се нешто видело налик на врата.</p> <p>Она се отвор |
ика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, свалила у наслоњачу.{S} Самртно блед |
лосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког |
ње да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити веш |
— као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мном?..»</p> <p>Видил |
двокатској.{S} Он би одговорио:</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно |
да памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не з |
јма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Ком |
ицу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добр |
а у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону на |
Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова го |
а — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <titl |
г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лека |
г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница ум |
ане његове седила је сва у црно обучена геспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао |
а:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер ве |
та, где би примери раскошлука, сујетног гиздашења, фудулука узимали већи размер.{S} Она би само |
} Свршио је четири основне школе и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако уве |
»....</p> <p>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом св |
..... чим сврши последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и гд |
браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ уморио |
. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко ј |
у причу, а већ се стушти небо среће над главама наших бегунаца.</p> <p>Бомјер паде на болесничк |
отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца |
м потресу, — стропошта, сруши на њихове главе!»....</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад су Флавиј |
била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!.. |
еровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што је снашло кућу Мозенталову. |
тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али то није св |
, примили су у своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да ун |
година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да |
Г. преседник, г. г. судије беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкре |
е? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро |
ве му беше узалуд.{S} Нико више на њ ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да |
у почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није има |
не....{S} Овај позив умал што није стао главе несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, к |
избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешт |
их неке хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па |
роклете парнице...{S} Изађоше ми на врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек |
се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по неш |
ако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после лако — и |
Андронита је волела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и м |
Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог ви |
Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су |
марагди беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду |
="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља — да их могу пусти |
к»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главном примио од г. Криша Мањела преседника великог су |
28" /> <p>Али он опет није сметао с ума главну цељ.{S} Између сваке строфице тако је вешто умет |
едао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљск |
ра; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац спасао и пребега |
одном преставништву....{S} Апарат клима главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она |
видло нешто мало лица у овог човека са главом обраслом у браду, бркове, обрве, косу.</p> <p>«О |
мам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику |
..»</p> <p>И онај апарат скромно климне главом:</p> <p>«Тако је...{S} Ми смо криви!..»</p> <p>И |
едне таке амфибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за в |
обу уђе човек отмено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> |
ог друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени проф |
еда га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај пр |
а, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да ј |
ва се видело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и |
оздравише Андрониту.{S} Она само климну главом и прошапта:</p> <p>«Реци кочијашу нек тера брже! |
Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артур |
им?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке пока |
црну, рогату, страшну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, |
" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p |
ук с високом покојницом..., Над њену се главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртв |
ити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти крв.... |
уди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов д |
ем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — о |
етска «протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој |
рши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У |
пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је |
при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода |
згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше ок |
захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морам |
онако испод руке, ућарити?» — разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно ч |
.{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — |
а то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да |
Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други лек... |
ечерам она јела, која сам сит изабрао а гладан јео.{S} То је мој проналазак!..»</p> <p>Г. Бижо |
едње речи беху:</p> <p>«Мајко, ја нисам гладан....</p> <p>И онда у свету беше врло мало милосрђ |
т тад разболео и — умро; разуме се — од глади....{S} Његове последње речи беху:</p> <p>«Мајко, |
мале сестрице пиштале су као црви — од глади.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињ |
није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој новој управи....{S} У старо је доба све др |
Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је спасе млад један човек који у то д |
рава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам богаташи људи без с |
Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на |
руги душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ бе |
овим би наруџбинама јувелири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други чове |
лета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} |
е, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи |
да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која |
.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гладног наранило, оно је многог невољника спасло од црн |
.{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране откуд су се јављале симпат |
Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом |
оспо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и нем |
<p>Г. Флавије као Розети беше изишао на глас са својих слободоумних списа, кроз које је провеја |
ноге и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово и предало мржњи оних људи из «виших |
, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, пор |
моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори |
боље? —</p> <p>—Не, одговори један благ глас, чист као сребро у светог путира.</p> <p>— Сретни |
на супруга Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p> |
је окренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> < |
собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најп |
праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, већина остаје |
о не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде — анђела, који је с неба с |
/p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки глас,...{S} Није вајде, они су имали право.</p> <p>Али, |
едним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да |
/p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако преск |
p>— Пристајем, одговори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, тр |
да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас б |
{S} Што не умем, то и не кажем.{S} Онај глас из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто |
ељи чувене куће Ривијера....{S} Он, тај глас, протествује, што у тој мојој скромној примедби ви |
<p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше |
г Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег у пустињи...{S} Разуме се, в |
а дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. |
ајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, но ико у П.... одговори |
S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљада. |
а је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Оги |
, познаје тенденцију, праву намеру оног гласа из публике.{S} Он је протестовао, што сам се усуд |
ана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој |
није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> <p>Г. Босије није скидао очију |
ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у свима напреднијим парламентима.</p> <mileston |
а?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и |
чка брачног уговора — ако се не варам — гласи:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, м |
ведоџба г. Џона Петра бакала из Лондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој |
ртурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко |
енту под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «......... мом сину Флавију Артуру <hi> |
0_C13"> <head>XIII</head> <p>— Тужба је гласила, настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Рив |
ет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим суд |
не лицитације — једну објаву.{S} Она је гласила:</p> <p>«Ја се селим са свим у Инглеску.{S} Сва |
} Ново изненађење! —</p> <p>Писманце је гласило:</p> <p>«Ваш трећи сведок — стари и слепи јувел |
ио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, |
ита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пори |
гу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} |
>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а кру |
....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она може да добиј |
.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове |
<p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својствени |
који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати |
{S} Кад старац ућута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој стар |
ватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се |
pb n="61" /> упита непознати, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати жел |
<p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и пресудити спор о вашој огр |
тка мајко... одазва се Адела уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори |
на... она је!» —прошаптао је уздркталим гласом.</p> <p>Он је много што шта слушао о овој узор д |
Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ |
прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«Ох, теби боже |
и, погледала би Аделу, па би изнемоглим гласом рекла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одм |
срдито пружи новине, па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се ова |
> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се н |
нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сре |
у.</p> <p>«Мајко, повика Адела свечаним гласом, ви нисте никад чули из мојих уста реч «непослуш |
нску формалност, — онда би они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни посланици!. |
а тужиоца,» рече г. председник свечаним гласом судије....</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
Сутра је света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу п |
— повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признаје |
.{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом призивао благослов божи на своје младенце.{S} И |
цени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је н |
ху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило |
ало, све је онемило пред овим узвишеним гласом...</p> <p>Г. преседник, г. г. судије беху оборил |
у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гласом: «Ја морам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, |
земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито |
. Артур с њом опрости, она ми необичним гласом рече:</p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да |
је, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> <p>«Ја сам |
је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> |
Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ? |
заре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену; али све му беше узалуд.{S} |
ркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; |
осио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању. |
. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монм |
само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се на |
сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (Веселост на страни туженој.... к |
ве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља г. Босија....{S} |
е публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега што не припада грешним људи |
трашно!...»</p> <p>Адела се, трже.{S} У гласу њене матере беше нечега, што је Аделу као гром по |
уче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како је подиго нос!...{S} Од њега се не може ништа |
онског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту |
анитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, |
} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, |
а, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже су |
њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њен |
дити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, д |
</p> <p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за ње |
осрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто рад |
астила кад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницо |
наш посао, има ко се о том брине....{S} Гледајмо ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да |
драва....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавај |
авали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину, своју тезгу и — ниш |
м их својом руком у ватру бацила....{S} Гледала сам својим очима када их је пламен прождро....{ |
и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта |
у пред ногу.</p> <p>Адела је непрестано гледала, она очију скидала није с мртвачког сандука сво |
е шта је било с њом.{S} Она је необично гледала час у своју мајку, час у мене, а час у лекара — |
знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о чему што и проговор |
Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </back> </text |
кој...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, гос |
Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бит |
{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске арам |
за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје |
ка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како наши «политични противници |
, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљиви |
лике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андрониту, ову би |
ела хранитеља.</p> <p>Колико га је пута гледао у сну — светла као јарко на планини сунце! —</p> |
ије понекад удубљивао у мисли.{S} Он је гледао у своју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до д |
} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лицу виђаше мешавина — |
које је нови свет учинио.{S} Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, тр |
..{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наст |
..</p> <pb n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова ли |
еше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да п |
n="185" /> као окамењен — он је укочено гледао на оно место где је Аделу видео. —</p> <p>Кад је |
матрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи |
...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изгледали!...{S} Ја |
елом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи мес |
а мирно чекам.{S} Свет сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за |
, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог скупа, с |
} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је била на врату, на грудима моје |
н разгледаше некаква акта.{S} Оба члана гледаху преда се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и п |
о материнске њежности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у о |
дронита се окрете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — к |
сокој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n="177" /> миле мај |
у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном с |
уномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погледаше на |
а срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена |
ромовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца правде; |
S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто смишљаше.</p> <p>Г. Флавије ус |
p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p>«Врана врани очи не вади!{S} Кадија те |
и њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гледишта преставили у правој боји њеној.{S} А сад, нека |
наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-политичног» , узео је реч г. Сенжер |
вала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали осо |
9" /> <p>Кад је требало нешто бранити с гледишта «целисходности,» они су бранили да им је десни |
е пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и корект |
небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који поред све своје глупости беше уо |
глупа старешину — који поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у држа |
ан себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мај |
сповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала |
ди какве креатуре, какве гадне амфибије гмижу по телу његову, остављајући кужан и отрован задах |
сплет од гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа |
од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије волео, љубио |
лавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфибија беше г |
— учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се ми |
јасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње на ред.)</p> |
ор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици.... г. преседник опомиње по други пут |
ијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>К |
Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми смо само у једној њи |
ици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; |
истом црквом стајао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стај |
— Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «До |
е даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — — — — </p> <p>На овом се пољу тужитељ |
> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист нас |
е воља; могла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се нај |
мати, одговори Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили.. |
у је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име |
у својих себичних намера, уплела у свој говор, у своју одбрану многе ствари, многа питања, која |
ти парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику <pb n="157" /> а |
ст настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — |
....{S} На једаред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег чести |
ку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За т |
остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно о |
не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство |
ар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалил |
дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S |
објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћ |
ра.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb |
доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отв |
"60" /> се по свој вароши много којешта говори.{S} У ову су парницу, рече ми, умешани велики љу |
еобично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом бићу. |
би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Гос |
ока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо |
миле воље смејати, па ма она — мањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S |
е глас баба Џоме.{S} Она је неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45 |
што би он отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} |
, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја са |
заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са |
без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно приметили:</p> <p>«Богм |
ле и шест гимназија.{S} Они су му често говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро у |
тој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим |
Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар коли |
ога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — при |
већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи |
с свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захте |
смо на једном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције |
завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> |
...{S} По тој се парници много писало и говорило.{S} Кад је г. Сенжерм, ондашњи професор кримин |
агоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу |
спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постиг |
м образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту |
Ја је могу још и видити!...{S} Хе, шта говорим?!...{S} Овако више пута рекнем!...{S} Очњи виде |
суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и није мала ствар.{S} |
аставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпо |
пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се сама |
22" /> већ — опет роба....{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради |
место поштујем, обожавам!...{S} Ја ово говорим без притворства. — Што ће ми оно?...{S} Ја га н |
азумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи. |
p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу преседнику |
ртијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одговори слу |
еног понижења!“</p> <p>Ово би г. Мишеље говорио с особитим одушевљењем.</p> <p>Г. Апдронита би |
ти.{S} Бела ме није ни чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однет |
свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумач |
а одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није осетио кад је непознати полако устао, уз |
да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је у |
pb n="118" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотера |
а живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикала би очајно кајући се што је о овом чо |
много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађ |
изродити!{S} Али сад ми је боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; мора |
Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с |
очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и |
неће ништа бити...{S} Ви лепо, разумно говорите — лепо гледате....{S} Како сте ноћас ружно изг |
рина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад лаку ноћ!...{S |
ране тужене....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово |
матере.</p> <p>Г. Андронита, потресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу |
....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам |
Аделе, кад је то сравнио с бесмисленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд |
а парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на ду |
на страни туженој.)</p> <p>7 марта 18.. год.</p> <p>у П....»</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Флавије |
} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p> |
, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти ј |
hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли |
ад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изв |
ротивника!...{S} Ви сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни. |
. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — Овим смо им, могу нам после сами |
уба, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, |
отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је |
устезао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и о |
бину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах с |
о тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се |
> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што зна |
е имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се осла |
S} Њеној ћери могаше тада бити око 8—10 година.{S} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и весе |
то.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он ј |
ек осредњег стаса.{S} Било му је око 60 година.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао |
и омркнемо.{S} Мени је тада било 10—12 година;, мом брату око осам, мојој млађој сестри шест, |
еше <pb n="59" /> човек од својих 40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчев |
авно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја сам онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} |
години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту. |
једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она |
<p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је младост провела у једној од првих п |
то би се опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јуве |
е већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво однегована а још брижљивије |
е нешто у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој припов |
је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. |
ног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....? |
— За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63 |
тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} Четири је већ близу како је код баба Џоме.{S |
сам овај престао гледати, ово је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Пит |
</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио |
опасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад се није десил |
«Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој осно |
ој готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, |
живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај баци |
огла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је |
2"> <head>II</head> <p>— Није прошла ни година, настави г. учитељ своју причу, а већ се стушти |
S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика народна <pb n="153" /> скупшти |
</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је негда потоком крв текл |
о на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учин |
његову молитву услишао.{S} Има неколико година како се јавила једна милосрдна рука у овом од им |
учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револуције.</p> <p>Једнога тамн |
ио многи г. попа.{S} С тога је неколико година била удова.{S} Кад би ко у овом крају умро, онда |
даћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S |
p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада бити?</p> |
даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људи на ов |
ога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих |
јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто година? — Један трен....{S} Ја уђох на једна врата у ов |
пруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири |
е.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> <p>Ми |
—</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију протојереју у кварту С.... п |
а.{S} Ја од ње патим — ово је четрдесет година!...{S} Најгоре ми је, <pb n="58" /> што сам обне |
кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> <p>О општој јавној на |
де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан много боље одржао.{S} Њ |
а, на акту No 24.087 (фасцикла број XII година 17....), у архиви славног судбеног стола.</p> <p |
се на акту No 10.881 (фасцикла број XXV година 17....); а г. Бомјера, на акту No 24.087 (фасцик |
Огистов.</p> <milestone unit="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у луд |
а свим слеп.{S} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао |
селе нарави, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве д |
памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у собу ст |
/p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p |
ичарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна кон |
обро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} Овај позив умал што није стао главе несре |
госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једн |
њег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам узео сто трећу...</p> <p>— Стојите л |
у.</p> <p>То беше човек од својих 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога с |
јер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стран |
ац.{S} Имао је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур ум |
>Г. Босије беше човек од својих 32 — 34 године.{S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим |
м онда био у 37.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, б |
истериозну роману. — —</p> <p>10 априла године 18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред |
Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма |
у брак с Аном Севињском — 20 септембра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» прило |
акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од године 17...) у архиви славног судбеног стола.</p> <p>В |
на акту No 10.881 (фасцикла број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан |
г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. |
орима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, |
доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео |
, повикао је г. Лоренсо правник четврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве |
> <p>«Флавије Ривијер медецинар четврте године», одговори Флавије узбуђено.... «Ја сам имао час |
— г. Флавије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. А |
Ривијер</hi> </p> <p>медицинар четврте године.“</p> <milestone unit="-" /> <pb n="76" /> <p>За |
екуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — м |
уђењу — прихвати г. Роше техничар треће године.... «То је најбоља, најчеститија цура коју ја зн |
ака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју... |
{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} Пат |
нешто јачи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешт |
и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од огромне имаовине једва ј |
Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео из <pb n="73" /> оног о |
ађим, које беху близнакиње, беше четири године.{S} Моје мале сестрице пиштале су као црви — од |
</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођ |
осмо.</p> <p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу |
беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнул |
ољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И |
баш толико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматра |
јувелир.{S} Он беше обневидио још у 96 години.{S} Сад је већ са свим слеп.{S} У осталом био је |
е Адела одведена у лудницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и |
време његове парнице био је у четвртој години медицине.{S} Тада му је било 26 година.{S} Он бе |
преко мере лепа.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу п |
ће погодити», рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</ |
им, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или нешто више, то не памтим.{S} То је бил |
и уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и ње |
{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: |
вео млади г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих |
те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводо |
а, баба Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једно |
да Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и четири месеца.{S} Андронита се мало поврати, о |
та није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити |
ђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави п |
ила нисам.{S} На све стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста |
лонио.{S} Но у самој ствари ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који н |
естрављена.{S} Суза више није имала.{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресу |
лосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада рад |
спап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на |
».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....</p> <p>От |
неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавије |
есрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са свој |
се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при |
да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене без нигде никога....{S} Они |
ува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} |
ла....» Ту се могло видити сијасет божи гомилица.{S} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго |
дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало по мало растурише.{S} Од оне силне муш |
пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила на ову лицитацију |
оштац са тиранијом, она подписује пасош гонењу и самовољи....{S} Ко гаји, негује љубав према бл |
n="220" /> огрлице?!...{S} Каква недаћа гони г. Мишеља Мозентала од толико година?...{S} Умреше |
Флавијем.{S} Њега је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више |
се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори и свако |
су хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпосле, нису имали куражи, д |
<pb n="34" /> рођеним нашим оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). — — —</p> < |
срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, |
иших кругова», који су били непомирљиви гониоци — радикалаца или, како би се рекло, «комунаца». |
е наум.... шта радиш?... што бучеш; што гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш |
о велико «свјати боже!....» Флавије се, гоњен неком неодољивом силом, прогура кроз свет до на у |
окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучен |
теши гоњене и уцвиљене.</p> <p>«Ви сте гоњени, кињени, мучени — ви нигде не нађосте сигурна кр |
киза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је лако његовој великој и |
— није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само реците:</p> <p>— «Нек |
; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка |
» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду којекаквих питања, прим |
да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги веж |
му, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели.{S} По овоме они су поставили ова правила:< |
да нисам ударио у прошњу — ил у још што горе — никад нећу!...</p> <p>Бела се једва мало придиже |
ог сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос |
се већ у велико смркло.{S} У соби није горела свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а д |
о око пола ноћи.{S} У соби г. Андроните горела је непрестано свећа.{S} Она је примала посету за |
беше отворена.{S} Сва је шатула у ватри горела.{S} То је био некакви <pb n="87" /> накит у само |
Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла!...»</p> <p>Ово беху прве речи које |
.{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, д |
ине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — гд |
извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом кој |
еговој сиротној парохији многом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу мес |
валио — он би се намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само на |
у</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но ш |
ране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су |
За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Арт |
да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату |
е светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, а у среди бе |
много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, њему пођоше мрави уз леђа.{S |
на има трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда |
зивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се постав |
што би било противно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може п |
били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од |
</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозента |
и биље рајске сладости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div t |
е чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а во |
ведоци тужитељеви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П... |
— нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мисл |
ља Мозентала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са |
гом суђењу....{S} Ова одлична својства, госпо, мене очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збу |
смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. |
гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда, госпо, признајем, положај нам не би био најпријатнији.. |
ме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао |
мљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на глас.» — — — — |
а, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разумем положај.{S} То није мала ствар — спорна |
</p> <pb n="18" /> <p>«Као што сам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у по |
једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред нек |
јављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечер |
ека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами с |
вијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да |
упати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и невољу....{S} Слаби човек ниј |
директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве свој |
а и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и |
ше благословено, обасуто милошћу самога господа бога.{S} Оно богато уроди.{S} Оно је многог гла |
ој боји њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својо |
н за посао који му се повери — па би га господар одпустио, — онда би се обично и о томе по која |
ећ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, с |
Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да |
смо ми то још у напред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиро |
, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он |
овао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{S} Рођаку странчеву било је име Ар |
ла се позивати на ономадашњи говор исте господе беседника — који су викали да се најмање сме га |
онај непознати, у црно јапунџе умотани, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због не |
ане, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека преда |
мам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S |
ри пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, р |
ека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. председник.</p> <p>«3а кога се о |
ко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> |
у затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из ко |
обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} К |
м.{S} С њима је ишао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Х |
н хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и а |
ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретним ударом, тражи |
{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми и пр |
бледа: она је сва цептила.{S} Оба млада господина најучтивије поздравише Андрониту.{S} Она само |
те обраћао пажњу једног нама непознатог господина.{S} Овај би с особитом пажњом мерио кукавну А |
с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебриж |
сатанским кикотом, — одевајте ви њега, господине, само као ја, па вас никад неће коштати ни пр |
је се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који пре |
и се.</p> <p>— Ја ваљда нећу бити крив, господине, што нисам могао узети вашег учитеља певања д |
езизузетна сведока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Так |
ког другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се родио |
он — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{ |
— ли познавао кућу Ривијера. питате ме, господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} За |
м особите радозналости.</p> <p>— А, не, господине; каквом маркизу Октаву! — Он је био највећа т |
упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог |
га ми, смеће с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклет |
е, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не |
м начинио онај скупоцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62" /> камења немат |
о несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>Т |
не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о томе?</p> <p>— Јес слушао сам, |
богу — мало умину!...{S} Патите ли ви, господине, од костобоље? —</p> <p>—Не, одговори један б |
— Испричао ми је још нешто....{S} Али, господине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — |
е нужне припреме.{S} Човек нам се овај, господине, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договори |
да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и јест сиње море.{S} Човек је у ње |
во.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенч |
уну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, господине, још тога вечера писао у П...., на адресу неп |
.{S} Сад ми је 102...{S} Године памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с |
>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину, мање или не |
...{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме |
пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} Странац отпутов |
у П.....{S} Тако смо и урадили...{S} О, господине, како нам би тежак тај растанак.{S} Сви смо т |
ну, потврђиваше старац; помислите само, господине, један једини адиђар, што сам тој кући начини |
ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нам |
знао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум |
време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетили. — Ј |
<p>Огист му као срдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?< |
певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви овим новцем ударате темељ м |
а је водио са оним непознатим и отменим господином који му је поклонио један златник?....{S} Ви |
не они овима.</p> <p>Ова мртва справа, господо, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што |
<hi>три бсзизузетна сведока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, |
им судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у оном гласу из публике....» (В |
се одговорио:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи ник |
рећи, неизлечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља |
очи и још као прстом покаже: «И тај је, господо судије, адиђар онај исти, што га на врату носи |
ме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не |
итаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о см |
тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p |
ојој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — |
и се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и |
трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може и |
овољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о којој цео свет води толико |
нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пру |
дања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најам |
утајану од милијуна! — По мом мишљењу, господо, ово и јест права њихова цељ.{S} Она би, то сам |
и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> |
дбеним столом описао, — онда ћете ви, - господо судије, онда ће цела публика — на први поглед п |
први јуриш њихов на нашу својину!...{S} Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, б |
сирочад па их је на пут изводио....{S} Господо, <pb n="218" /> упамтите — ово није измишљени д |
ови не одговарају постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има не |
сте сви, што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи |
>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник в |
ње речи беху му:</p> <pb n="102" /> <p>«Господо судије! мени немојте износити на углед спорни а |
они свечаним гласом узвискнули:</p> <p>«Господо, народни посланици!...»</p> <p>Ово је место где |
стао г. Криш Мањел па би рекао:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се за |
/p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Господо судије, покупите ми из целе наше краљевине све |
ожији слуга молио се и јутром и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа н |
повикали:</p> <p>— Видиш, народе, твоју господу! — тамо је гњездо најфинијих лопова....{S} Ми с |
а својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разн |
беше свечан призор.</p> <p>Њена мајка, госпођа Андронита, клону пред овим погледом.... обори о |
службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; госпођа Бела је била собарица код г. Андроните све до о |
Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лиц |
о оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере оставила Инглиску, дошла |
тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи јој се напунише суза |
ијатеља.</p> <p>Ово је морала опазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г |
</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла |
нија, најблагороднија — прва међу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и п |
упаше свечани спровод високе покојнице, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и по |
сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi> |
о само у једној њиховој кући, код једне госпође, супруге г. преседника сената, — нашли једну ст |
теља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чу |
решао по смрти Бомјеровој у руке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> |
акита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која |
ш једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у толикој је мери потресла нерве њене |
земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као не |
љ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав н |
краљевине све скупоцене адиђаре што их госпође на свом врату носе, па ме онда упитајте: «Је ли |
у своме, — нашло је у Бомјеру и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издану |
ас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица би их примила хладним и немим смешењем.{S} Те |
. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше бледа: она је сва цептила.{S} |
l:id="SRP1880_C6"> <head>VI</head> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је |
ужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} |
би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушн |
отменим мушким круговима.</p> <p>Истина госпођица се Адела ретко виђала у операма, позориштима |
х с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше више прохтева да к |
а.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га је увући |
е одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p>Бојал |
о смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пред |
уд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепотица, — о |
је?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} |
>Самољубље увек само себе казни.</p> <p>Госпођица Андронита се беше предала чудним сновима.{S} |
која се чини високој покојници.</p> <p>Госпођица Адела гледаше у мртвачки сандук своје <pb n=" |
ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb n="147" /> <p>То |
жи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> кад је она већ |
ле оног разговора између г. Андроните и госпођице Аделе — између ћерке и матере.</p> <p>Г. Андр |
вуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у |
е дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила |
ађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав позив:</p> <p>« |
ао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљ |
о си требао и у овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста |
али....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер.{S} Њени |
родитеља, — она се очевидно опазила на госпођици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациознос |
у дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> |
да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја пам |
....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођици Адели....»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш не |
дном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојт |
тои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Контесом Севињском....</p> <p>Како сам |
Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{S} То беше |
базан и опет вазда — уздржљив.</p> <p>С госпођицом Андронитом већ није тако било.{S} Она је хте |
е мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети |
помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њи |
свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше с |
</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо б |
жа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног уговора — ако се |
је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој је прошевини био и г. Ар |
: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој |
кав позив:</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удос |
зованом младићу његова положаја.</p> <p>Госпоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног |
ри Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се тебе бар не |
пап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко |
<p>«Теби је име <hi>Розети</hi>, штене госпоско! повикала је она, а очи су јој светлиле, као м |
стократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени трговци, фабриканти, вел |
д ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опад |
<p>«То је испод сваке сумње», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљење |
пет Огист.</p> <p>«Читао сам», одговори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести си |
наде?...{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци |
Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» одговори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — |
причај....{S} Имали — наде?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Од |
зненађена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не са свим — већ да се |
би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S |
ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим а |
S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свим |
сподо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил |
да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнији |
ухо претворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоце |
оју се беху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар це |
с пажњом слушала разговор својих младих гостију.{S} Кад је поменуто име г Андроните, ћери пок. |
и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Српске Новине</tit |
цима приступала као најотменијим својим гостима, нашла би им сама место, понудила би их да седн |
да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није била чувена с |
подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и |
је већ чему време било.</p> <p>Њена је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а |
. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="1 |
ељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> у улици Монмартово |
— до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог лабуда,» често погледајући не би л' с |
жали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учитеља нема.</p> <p>Сви смо не |
о како се на крупно бистрила политика у гостионици код «Белог Лабуда».{S} Срећа је само што се |
ици, што обично ручавају и вечеравају у гостионици код «Белог Лабуда,» — пошли једног вечера на |
чно долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек |
е видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као праву сир |
— како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Све |
јде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево бел |
тнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше технича |
ла — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у н |
ео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме посети.{S} Прве |
отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној |
оре!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... «Оди.... седи на твоју наслоњачу — па ми прич |
Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно нестрплења чекао.</p> <p>Врата се о |
на овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је б |
јде; он је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих с |
ужених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</ |
{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога.. |
ти према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом оде.{S} Било је пред саму ноћ. |
а прибегавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођиц |
а општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Арту |
сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, опет, заце |
риду, које лежи с ове стране Пиринеја — готово на самом његовом подножју.{S} Ово је село на уст |
лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса |
лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса |
чу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становн |
нилу изговорила.</p> <p>И Адела је била готово изван себе.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо |
а ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљеним гласом.</p> <pb n="20" /> <p>„Хе, онда |
.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око ше |
тала преседника сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да пр |
онита се показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и изла |
оријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само што се г. Флоријан много бољ |
ши, беху пука сиротиња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стого |
идело нешто лица у овог човека с главом готово са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу.. |
ан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужним гл |
је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, |
извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже |
<p>У кабинету г. Мишељеву беху на окупу готово сви кућни пријатељи Мозенталови — г. Криш Мањел |
методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине |
pb n="178" /> <milestone unit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из |
да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке недеље облазио је један непознат човек ова |
ик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ћеш вер |
ћеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним зема |
кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету |
велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S} Госпо |
</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да о |
а, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и |
{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{ |
анку с овим светом...</p> <p>— Јесте ви градили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и |
се као коров укорениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун ен |
нај адиђар ког је сведок, како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И тре |
олом: «Јес ово је онај адиђар, који сам градио пок. Артуру; познао сам га — он је...» То, сведо |
S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} Ово тврди |
ри и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта више ово |
>По јасној «аналогији» §.... нашег суд. грађ. поступка, а с погледом па још јаснију «аналогију» |
<p>По јасној аналогији §.... нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу |
о види, позна...» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала пра |
кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, |
вије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна с |
S} То тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у зем |
дње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала д |
или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> <p>У колико је тужилачка страна постигнула с |
ворило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се |
ше и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у овоме спору нешто тајанс |
ице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уважене куће Мозенталове.< |
изнети и такове околности, које би овај грађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек |
који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> |
а је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том ро |
ко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усу |
а није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постајао већи и узв |
иромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г преседник прети искључењем слушал |
ти, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више |
ци, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по строгом суђењу....{S} Ова одлична сво |
ђици Адели.{S} По лепоти свога лица, по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих |
>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште |
ека мења презимена, нека бира који хоће грб из читаве, «хералдике», нек постаје син које хоће в |
злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Ривијера.{S} На баку полу-месеца виси Христо |
<pb n="106" /> у минијатури престављен грб куће Ривијера.{S} Адиђар има своју шатулу.{S} Ова ј |
.{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</hi> породице Ривијера.{S} Само што сам морао додат |
товима од цвећа.{S} Са стране се виђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима и |
јера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распетије.{S} Оно |
цију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притис |
а суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију страна.</p> <p>— Срећа |
план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је л |
огрбљена бабетина.</p> <p>Лице јој беше грдно и рапаво.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово д |
иле.</p> <p>Она је сад први пут опазила грдну провалију, која је раздваја од њена рођена детета |
о трава.{S} На врх чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, |
ко свет непрестано напредује у моралним грдобама! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао. |
обу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види как |
n="85" /> <p>Флавије је само гледао ову грдобу, ово чудовиште под маском човекова лика.{S} Флав |
ада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих |
невољним притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље он |
Саван само у овим приликама позивао на грех и на бога — иначе ни овим појмовима није био баш т |
ј анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник — теби сам с |
помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ |
господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мора, он мучи |
сто лице бацити тамну сенку каква стара греха њене матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, ц |
ај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар св |
дљивом бићу....{S} Тужио му се на тешке грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p |
...{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, |
као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој се отац сп |
садањим говором њезине матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли пос |
од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим лас |
по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — к |
ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему је крива!...»</p> <p>То рече |
као невини анђео пита: «Куд ме вучеш — грешна мајко?!...»</p> <p>Адела је била толико потресен |
је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци об |
н, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на |
заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, све је о |
удови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откр |
ње:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде о |
су г. Босија беше нечега што не припада грешним људима.{S} То беше глас уцвиљеног анђела правде |
меснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се ућутало, |
оје — морам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, пос |
лико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... м |
обош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — |
н у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, |
се са свим опоравио, одведем странца на гроб Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је |
ост.{S} Прошлост је нешто што мирише на гроб.{S} Наш подмладак, — то је наш препорођај, наша бу |
о мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију. |
јутро по која уцвиљена мајка, излази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна раз |
ћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, кр |
о недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чу |
а.{S} Ову тешку бољу однесе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се |
човек мора понети са собом и у — хладан гроб. </p> <milestone unit="*" /> <p>Судска је дворана |
— заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном свати,</l> <l>Назад више он не врати |
воја колена — ова ће ме боља најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по |
ло дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимала, очајнички викала — не, г |
Артуров.{S} Он је пао на хладно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио |
га млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина |
..{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је стајала као г |
свечан тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњ |
.{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега рад |
е сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, |
се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима овог с |
јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово св |
озволу од главног надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, |
ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, не ћете ми веровати, — ја сам |
ин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма човек лако разуме.{S} Они |
кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад је |
лако и упознати», одговори стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета с |
едни божији суд....»</p> <p>Јес, јес! — Гробље је место, последња станица, где се човек заустав |
id="SRP1880_C21"> <head>XXI</head> <p>— Гробље је место које буди у нама побожно поштовање — по |
} Још га нису били <pb n="143" /> ни на гробље однели, а већ стигоше повериоци те пописаше оно |
спођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће ц |
ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро по која уцвиљена мајка, |
*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S |
target="#SRP1880_N3" /></l> </quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробљ |
освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст.{S} Он сваког опомињ |
бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов немушти језик најбоље разуме |
од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи — једва се на тај в |
ло је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' пок |
аљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{ |
ачког сандука своје матере.{S} На самом гробљу криза је узела још већу сразмеру.{S} Ту јој се в |
Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојникову, — онда један п |
Монмартовој, а отлен великом централном гробљу.{S} Кад је био на самом излазу на улицу Монмарто |
јим маљем разорио Бастиљу, ову несретну гробницу која је толико хиљада невиних људи прождрла, о |
и не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки |
а прилепчива.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што |
к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>« |
о....{S} У овој прилици госпођици Адели грози опасност али не од поремећаја памети већ од неког |
ам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p>«Од које ће је спасти онај и |
још није ни наступила несрећа која нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} |
осрдна рука појави.{S} Она ме изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна |
</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке амфибије.{S} Та амфиби |
ај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти човек, који те је шко |
>«Не плачи, чедо моје, не бој се!...{S} Грозница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити |
</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиш |
да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час |
срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" /> Андронита мирн |
и ми се ово је наставак оне....{S} Ја у грозници свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас б |
го сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; |
јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље |
што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председник мету шатул |
Она се отимала, очајнички викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је к |
је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су ос |
шењем бакљада.{S} У четири остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Фл |
ђе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом телу стрес |
да тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година п |
жаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, проп |
и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наше охоло «<hi>ја</hi>».{S} Оне |
н онда нагађа; али и његово је нагађање грозно.{S} Отуд она изрека:</p> <p>«Свет нагађа, али и |
м.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико з |
них живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око |
? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше искупила |
звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да |
а Ана Севињска.</p> <p>Овај је глас као гром погодио и госпођицу Андрониту....</p> <p>После три |
не матере беше нечега, што је Аделу као гром погодило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да до |
у се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, ја |
престављаше слику сатане, кога је муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неко |
> <milestone unit="*" /> <p>Публика као громом поражена — погледала је с пуно огорчења и презир |
твога!...»</p> <p>Адела је стајала као громом поражена, нема — бледа као смрт.{S} Таком се поз |
рукавице.</p> <p>Непознати се господин грохотом насмеја овом вицкастом одговору.</p> <p>«Како |
рило у печену циглу и просто камење — у груб материјал.</p> <p>Од овог је материјала подигнут в |
украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом лику човекову, то је његово пониже |
Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине.{S} Ко јавну наста |
ва и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у са |
и.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S} Он би их у очима света понижавао.{S} Он је за |
едаћу стварку која је била на врату, на грудима моје слатке мајке!» — — — — —</p> </div> <div t |
урову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним зем |
ише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — као санту леда.{S} П |
l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо |
а гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике |
мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. |
и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац ј |
окрете од своје ћери, а крупне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говор |
шој кући», одговори ми Бела, а сузе јој грунуше из очију.{S} Она се обрадовала....{S} Толико вр |
се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г |
ени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три сре |
в законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Арт |
драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на углов |
беху симетрично разређени у пет главних група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирен |
је себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{ |
имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} |
ченој површини полумесеца.{S} У све три групе има 54 брилијанта од разне величине и три смарагд |
p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју цељ ?... |
чка страна постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се н |
} Оне се тамо скаменише.{S} Срце јој се грчевито стеже, а у грудма осети нешто хладно, тешко — |
гледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га са свим |
жаре , чанколизи, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну |
исију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!.. |
:</p> <p>«Ствар је извесна, господо, ја губим спор.{S} То готово већ не подлежи никакаквој сумњ |
гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама н |
ентала преседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана |
.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је успомена на моје родитеље, — мога опа |
еља Мозентала, који је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у сво |
ила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је у |
тме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртила у гла |
е лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није. |
еобична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испо |
еобична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испо |
ам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој радионици, кој |
их арапских краста.{S} Косу је имао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} |
ља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бостан! — |
пријатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали бо |
илијаната имају вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полу |
динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову |
тај је наш «начелни непријетељ»;</p> <p>д, По овоме ће се одређивати правац «наше политике».{S} |
а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада сп |
листа Луке у Лондону. (Види прилог под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се |
ози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештач |
.» (види §... нашег суд. грађ. поступ.) Да би сведоџба слепог јувелира имала правне вредности, |
нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S} Отвори |
к четврте године на университету П...., да овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења |
ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред |
им упливом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, доб |
им преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера |
ће спорни предмет прегледати:</p> <p>а, да ли су у њему они и онаки бројеви брилијаната, смараг |
е наводе њење, — па је нашао:</p> <p>а, Да је тужилац — г. Флавије Ривијер, медицинар четврте г |
има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> |
опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало с |
} Сад, кад је тако — онда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведо |
Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично ислеђење.</p> |
је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани |
од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид о |
/> суза, па би, јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћн |
номалија.{S} Ако се може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих све |
ади!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено проки |
..{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властода |
оста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «в |
ој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негд |
да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби....{S} Изме |
еститог дома својих уображених предака, да потражи међу просјацима човека, који је с његовим оц |
ндронита имала право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да ч |
дна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Он |
авету својих кућних пријатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она |
ку детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неколико тренутака нема, бледа — као изва |
а рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опази |
а је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни приближити, ни |
id="SRP1880_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi> |
не може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета о |
их племића.</p> <p>Одмах сам приметила, да га је госпођица Андронита узела на око.{S} Хтела га |
ећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је др |
том приликом тражим од судбеног стола, да се прочитају сведоџбе испитаних сведока — г. Џона Пе |
..“</p> <p>«То је ствар судбеног стола, да он цени одбране и говоре парничара, као и то, да ли |
: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адела је це |
што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем сретан, да |
лог Флавија.{S} Он га школује — спрема, да постане од користи и себи и своме ближњем и својој о |
кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекуј |
ј дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p> |
ластодавца....</p> <p>Тужена је страна, да би и пред овим узвишеним судбеним столом одржала фал |
ас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни с |
а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p>Ове |
е захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о којој је |
а његова; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — ни |
на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок</hi> у вашем спору, што га |
наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из ше |
чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, |
ала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање одаганало сву бољу, да она хоћ |
ог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и бл |
постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег славног судбеног стола начини гвоздене маше |
га супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој пок. отац спорни предмет оставио по смрти на |
мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ |
лијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са |
редности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> |
а аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та по |
мио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смр |
рб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета одговара иска |
е он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању |
ош мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорн |
орао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све ке |
— да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на моју ствар.{S} Ко њу проучи, ко је с п |
ична Формула: a+b=x.</p> <p>Узмимо сад, да је § 432 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је |
</quote> <p>Тамо излазе нејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажал |
и као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене ствари.... можда |
та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на што она мрзи као н |
у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја |
реде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против |
врх главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} |
ћу фазу и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о с |
вако више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом ме |
Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Ан |
ито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољним притичемо у помоћ; а ја велим: гре |
је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, же |
рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако |
к;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој смрти одредио |
и и своме имену и својој цељи, а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> < |
ом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио спорни предмет — скупоцену огрлицу.{S} |
много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ватра није оштетила ни једно слово у рубрици, под ко |
што њени јачи створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не |
во замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да |
И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, |
е ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега |
загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да |
ресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између |
Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не д |
е две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да с |
>Ове су речи такав утисак на њ учиниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радост |
пресуде готово све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати мате |
приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне револ |
еше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, га |
е из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на сам |
амолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, |
опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета...{S} Господин има доброту |
— Наказа, леш.{S} Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не намести код оних добрих љ |
и сунце! —</p> <p>«Шта би било од мене, да ме овај чудновати човек не истрже из вампирских руку |
е Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, па је као |
мо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили |
х вештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} |
ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопрост |
ла да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље |
мати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејствовао у свима отменим домов |
божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се г. Ле Саван само у овим приликама позивао на грех |
це, госпође Андроните....{S} Видило се, да су покојник и покојница још на овом свету, да још ни |
они, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехот |
стручна лекара <pb n="209" /> нашло се, да то није било потребно....{S} Сирома рођак — шта је т |
о, у нашим је рукама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истрг |
осмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда |
а у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђа?» —</p> |
и му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је мој савет!...{S} |
ита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </div> <pb |
> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у исто време, морам т |
силу убити што га снађе мора хоће неће, да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дош |
S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла |
врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула: |
у преседникову, оној мумији у брк рече, да савести нем.,...{S} Тај нам је младић свима осветлао |
ашој <pb n="202" /> клиници? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — |
ну.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист му као срдито пр |
ања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и |
необичан израз на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу |
ише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на в |
не пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш судбени сто, ову светињу нашу унизи, оскрнави... |
сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има |
е на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово сваке не |
е немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном д |
итеље; можда ником ни на ум папо не би, да не ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, госп |
као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, ов |
плашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> |
свуда подједнако.{S} Разуме се по себи, да је гостионица била вазда пуна пунцита.{S} У време ру |
е: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он је упућује на рад; уч |
о је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити у свом делу, — он |
п да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, |
мала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопствен |
ас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нечега, што све |
би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је пониже |
е; а неки, најпосле, нису имали куражи, да се појаве као браниоци оних људи, на које се виче ка |
тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је п |
П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради |
и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господи |
е.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се мора тражити други |
р не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше |
није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није |
ни одакле је.{S} Неки су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни |
не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: |
узи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> |
а, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и |
о, одговори слуга; али послужитељ вели, да се ово, што он носи, мора вама лично предати....</p> |
ерин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он градио огрлицу пок. Артуру оцу тужиочеву, шта |
су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом |
тци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. Флавије померио памећу.{S} С каквим је правом |
своје причање, већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у |
p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужил |
а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије |
ола начини гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мањ |
се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једн |
од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не изгуби мајку.</p> <p>«Не, не, повика Адела |
аву они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне че |
рашну <pb n="122" /> на главу — у цељи, да је преставе свету као поноћна баука, вукодлака — као |
овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>Све се у |
мчио од њега неколико речи.{S} Рече ми, да је народна партија одржала мегдан на последњим избор |
д, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да |
Њени су нерви у толикој мери потресени, да ће велика срећа бити ако сирота не помери памећу.</p |
ник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али ш |
војим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не крпите више хаљине, одговори Огис |
је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кука |
он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадила, одмах стала — |
старог јувелира.{S} Ви рекосте, стари, да вам је та кућа била најбоља муштерија?... <pb n="61" |
рвог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па д |
.{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог погледа — |
тету П.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок |
давају, суде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера |
ни „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Ил |
едном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од |
</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко томе!{S} Он |
во.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој ц |
Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,2 |
Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици, да међу |
} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинет |
а мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје по |
днообразни».</p> <p>Још ваља приметити, да су са оваке своје стручности почаствовани од стране |
твен је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је |
не би имала никакве стварне вредности, да је људи не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде |
ово тврди и сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о с |
блато по оној нечистој и пустој улици, да међу оним убожацима тражи старе познанике честитог д |
оследњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жа |
измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва про |
јама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету. |
прича, — изађу на највиши врхунац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њ |
ли је опет <pb n="64" /> толико крепак, да ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна... |
{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих година пропадне у нераду?!...</p> < |
екао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам. |
лкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најсла |
и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га |
да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије код некакве баба Џоме....{S} На њу мрзи ц |
држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво |
погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} |
ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — исто као какво гладно псетанце |
Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му |
{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претерује у св |
м дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему....»</ |
и стежу, мене језа хвата, кад помислим, да се, у самоме срцу народа српског, нашло руку, које с |
естовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни п |
доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар |
невољу....{S} Слаби човек није позван, да ремети божија наређења!...“</p> <p>Причало се, да се |
!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти |
. «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак д |
кишом од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мис |
атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне породице, која је н |
ам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не п |
вере Христове, то је — милосрђе.{S} О, да узвишена ли је, да света ли је реч — милосрђе! — Она |
читав табак.</p> <p>Ако би ко слудовао, да примети, да то парничар ни казао није, — онда тешко |
<p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>О |
ета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у руке туже |
} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" / |
ким детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљива рука судбине, која, по неком одр |
му пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не |
ешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би ус |
: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере сретан у трговачким комбинац |
ку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сироче — писнуло као црв под кором....{S} Оно туж |
злечиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — |
едока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разл |
важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до п |
нички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} |
а кад је опет свет од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем ка |
уписати у хвалу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начин |
ћи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више меда.... <pb n="221" /> Сад ће сигурн |
тим ништа у свету, од кад сам се родио, да ме је тако што обрадовало, као овај глас!...</p> <p> |
ога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достоја |
Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} О |
, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — свој |
" /> стање,» а кад би ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да тр |
ђе друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста посла.{S} Она му је у врло разд |
жење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо.</p> <pb n="26" /> |
<p>— Видиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора |
инио одмах сутрадан све што је требало, да се и овај трећи сведок позове на рочиште.{S} Кад је |
>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква законска фор |
нијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, |
крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ћ |
свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добр |
извршне пресуде, из којих би се видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима |
у реч г. Мишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не |
у!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се саж |
? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Тво |
ћи г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — |
он се беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пут |
дном месту већ казали како се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како н |
на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супружника.</p> <p>И њих |
а опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна и двест |
вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — стави по |
тодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и |
и до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S |
а судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома |
често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечар |
чи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа зла |
т свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, |
ете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода ве |
ш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допр |
ад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу |
!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{ |
својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудни |
и одбране и говоре парничара, као и то, да ли се која страна удалила од предмета», примети г. п |
е је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ј |
то случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сам |
ам поћи.{S} Али вама остављам у аманет, да ми малог Флавија пронађете....{S} Ако га нађете, нем |
су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у све |
дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила памећу она, која је и здравија и паметни |
ади свог опстанка, природна је нужност, да се и ми савијемо око те јачине, силе, моћи;</p> <p>в |
судским вратиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, ко |
ести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње школе у Лондону |
протува,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад јо |
ндронито, што вам у напред казати могу, да се на моје услуге можете без бриге ослонити».</p> <p |
нији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекај |
дом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је овај њу |
дседник огласи:</p> <p>«Сад је на реду, да се читају искази сведока — г. Џона Петра бакала и ов |
гласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела |
и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу |
остала среза грозно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио |
вој рачун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> |
hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико г |
сом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састане |
емље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све пролазно, привремено, а само не — добра дела |
колико такових израза, који већ казују, да је криза наступила....</p> <pb n="163" /> <p>Она је, |
црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они препоручују |
учују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајале баруштин |
а.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кесте |
Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама је, зна |
од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Риви |
ј је материно стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, послед |
у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на на |
ој син, нејаки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја са |
ам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, к |
ћа; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму.... |
хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, веру и све што је народу мило, драг |
«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је неко лане |
Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — |
свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говорио а није |
е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, ја сам св |
ојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једн |
и друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} |
П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да садања влада положи оружје пред народном партијом... |
покојник и покојница још на овом свету, да још нису стигли онамо где смо сви равни!...</p> <pb |
никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, |
годарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати |
не очи, њене црте на лицу — показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрв |
ната у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «подејствовати», д |
ни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће сматрати као питање њихово |
че непознати, а каквог разлога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се ч |
је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати |
еру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно шт |
ка мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериоз |
вољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура Ривијера — овог кепе |
беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време р |
....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи посете.{S} Госпођица б |
ље Мозентале, преседниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце |
о, на што она мрзи као на црну смрт.... да иде пред суд, да својим ушима чује — можда нечувене |
да њену љуту бољу предају јавности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојн |
32 раван количини „<hi>a</hi>“; а § 433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узет |
установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вештије и енерг |
....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{ |
сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — |
ко ми се чини, све се ставило у изглед: да то буде у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезе |
е група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад |
прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге А |
јважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у бра |
у Ану Севињску месеца маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоц |
муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по коме ће се његов син Ф |
<pb n="14" /> би пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина |
један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p> |
ди и сравњења.</p> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни |
ведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Сев |
м размотри,испита, — тај би морао наћи: да је у овом спору, спорни предмет — огрлица — искључив |
г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стручних лица |
} Његов је предлог акламацијом примљен: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} О |
ер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Р |
ци.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело |
.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи |
тви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> — онако и |
у.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко с |
олико места изјављивали су му отворено: да они јако сажаљевају, <pb n="33" /> што се једна расп |
/p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање |
а,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег проти |
свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На са |
иноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је в |
ицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — п |
а одржала мегдан на последњим изборима; да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... |
им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки потуцају од нем |
истри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пиће — ко се усуди да |
рагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њен |
га?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хв |
во и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — |
пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — не |
облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће |
рећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, правдом, пра |
г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој....{S} Тај не брани крива |
сију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини....{S} Ако је крива мати — |
Тај чудни човек хоће сад <pb n="203" /> да спасе и Аделу....{S} Ни то мени није оставио — нарав |
е само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша св |
пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не |
стења.{S} Баба је видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и б |
спитала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала сам, да је Флавије ко |
е: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину јединица у количинама „<hi>a</h |
у „благотворну“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта |
>, што наређује § 432, он <hi>мора</hi> да учини и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов |
овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да није вас, наша би сиротиња скапавала од глади по тој |
уту, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Ов |
те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење прокл |
кит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурдисао све своје |
д стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро? — Јес — баш он.{S} Њему |
главица купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У на |
ла нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој беди, у неоп |
неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад |
је само бленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати |
услишио!...{S} Шта је? питаш ме....{S} Да ти кажем!...{S} Нашла сам нашег Флавија!... нашег си |
доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се |
а за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публ |
д; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај л |
оће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима као што ми плаћамо |
ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —< |
ње, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није зн |
на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове по |
00 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчу |
ада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност мања, можда овог спора ни било не би |
едишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише он |
И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му |
е, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га још ноге држале, |
г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозвол |
к.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код ку |
и мање ни више но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро ра |
— онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађањ |
група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», садањи «Арт |
ви г. Џон Петар и његова госпа Бела?{S} Да чујемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја т |
о:</p> <p>«Господо народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би н |
> <p>Тако је.{S} Тужитељ, сиромах он! — да би отео туђу ствар.... (Граја у публици.... г пресед |
овек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благода |
мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера спроведе у лудницу и затворе |
е би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на ч |
еде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите |
а устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао. |
“ мисију има <hi>она</hi> да изврши ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне |
им — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S |
се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. тужитељ, г. Флавије Артур Рив |
де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш — не ћеш погодити! — Кад ти кажем не ће |
А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} То вам ј |
ома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} |
и на практици која се свуд упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон |
...{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, ње |
обротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од глади, да не скапље под тућим плотом; он |
млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови су <pb n="191" /> вам б |
С...., они би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очи |
а — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност |
арнична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би ко слудова |
ме!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је доти |
куд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на коме ни своју гостионицу оставити. |
ндронити, супрузи г. Мишеља Мозентала — да ми спорни предмет, материну огрлицу, уступи као моје |
главног надзорника централног гробља — да их могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља |
Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика |
/quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад издалека смотри вечну к |
стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, |
да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена правда — да васкрсне; свака |
а му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми |
знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева |
ио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} Све се ућутало, св |
Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет не мари |
6" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Зн |
у, да се богу помолимо....{S} А после — да се овде састанемо....{S} Причаћу вам једну причу.{S} |
<p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ер |
та?!..{S} Шта сам ја — слабо створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка ок |
тала — хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим п |
лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир |
ронита је покушала преко своје матере — да би г. Артур обновио своје пријатељске посете у кући |
је било са мном?..»</p> <p>Видило се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не п |
ет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се претр |
а дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ насмејала.{S} |
</p> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би |
себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанстве |
вашом високом <pb n="148" /> посетои — да будете учасници моје веридбе с госпођицом Аном Конте |
отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пр |
ђи од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно ш |
Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита није дала. |
е да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове баш истине, |
о:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се вратимо на м |
то друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, па не бих мари |
о разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напредује у м |
тојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи беху пуне су |
{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако и |
ар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је пред само вече, доша |
у да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападнуту истину, право мога властодавца....< |
м нужно,» прихватиће г. Бижо Ле Саван — да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље.... |
pb n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други |
</p> <p>«Част ми је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите ваш |
-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудевају у бедниц |
.{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету |
ластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећ |
мејавали.{S} Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропад |
извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је овим неср |
а девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели |
И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба остави |
углед, будућност!...{S} Сирома Бомјер — да му је устати из гроба — да види своје кукавно дете — |
...{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... |
ода српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n="1" /> |
мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ала лопти |
ејака сирочад, да потраже мајку своју — да јој се сити најадују, нажалују — како им је без мајк |
ом и вечером господу богу и спаситељу — да милостивим оком погледа на бедну сиротињу којој је о |
вности?... да је осуде на вечну осаму — да је убију....{S} Разбојници!.. не — ни ови не би имал |
ним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Н |
; а по оној скромној молби и салетању — да му онај странац каже своје име, како би доцније потр |
До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова «одржана реч», коме трећем шкодити < |
је тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хо |
оје матере — на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу ус |
...{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?.. |
но, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш |
ане пресуда о спорној огрлици извршна,— да се спорни предмет има предати стараоцу г. Мишељу; а |
Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло је |
Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, одговори му се са свију стра |
{S} Тако исто, може. ли свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 43 |
истарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје |
бре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њега сади, гаји, негује, подиже биље друштв |
сад мени припада.{S} То би се нашло, а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, |
едмет има предати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу ту |
реди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је почела још од јуче |
аш и кад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао све |
p>Суд је што и олтар.{S} Пред њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олт |
{S} Лекари, не они сами — ми сви, треба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и ради |
греб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можд |
есто, пред којим лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; |
ћу — Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} |
рок је тај, што је сведок слеп, а треба да сведочи о ономе што треба видити и познати и рећи су |
да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште |
тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпој |
ђе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је најобичнија браниоцима правде.{S} Ја то признајем |
обије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песму:</p> <p>«Тебе бога хвалим!...»</p> <p>С |
имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што |
p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам кажем — што ми одавно на |
>„Све што у природи нема, у то не треба да верујемо.{S} У природи нема морала.{S} Он је раван н |
моније.</p> <pb n="205" /> <p>«Не треба да вам престављам мог пријатеља г. Босија.{S} Ви сте га |
њену се марамо управљати.{S} Он и треба да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику од |
угледа положаја, имања,...{S} Ви треба да напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети |
»...{S} Чудо је то све.{S} Али ми треба да опростимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он |
у ићи; а не можеш ни ти....{S} Ти треба да си сад увек код твоје мајке...{S} Нека их нек суде — |
же ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" |
— већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца |
ад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«Ви иди |
н тренутак....{S} Хоће и мртви из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S |
и, говори; шта се мисли, хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судо |
це, постаје подозриво.{S} Ја имам права да га више не примам.{S} Тај ме је човек својим добром |
ндронита.{S} У ње не беше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загле |
је пријатан човек....{S} Ја сам готова да према њему будем мање строга.</p> <p>Ја бих само ћут |
Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне |
че својој ћери, — опет је нашла разлога да ово попреко одбије.</p> <p>Међу тим нас је посећавао |
женоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Фла |
у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p> |
пуномоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично и |
нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готово сломљен |
унизи, оскрнави....{S} Хоће рукама суда да отима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоћ |
од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какв |
— црна неимаштина!...{S} Сад паднем ја да лежим — од исте болести.{S} Био сам изван себе две — |
и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загоне |
{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флав |
прашини — где гледа, блене у ме — чека да му коју благу реч рекнем, да се бар надати може — ис |
азносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног стола.</ |
исто као какво гладно псетанце што чека да му се са стола баци по која кошчица — да је оглође ? |
.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио |
о што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињств |
е....{S} Г. преседник опомиње говорника да се не удаљава од предмета....)</p> <p>Ово је одговор |
, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђе право, па на ово била |
не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била скупља главица купуса од човечије главе |
— узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} Тужилац |
у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и онакви отпор своје ћери....{S} Та |
а. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој свештеник |
г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од природне смрти.{S} Рођак је за |
би му коју пару више, али сам се бојала да тим што не шкодим њему, да не учиним горе.{S} Он, ве |
улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је имала да благодари што није умрла где-год под туђом стрехом.{ |
хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствар |
с часа се на час у целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зи |
чивица извадила, одмах стала — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа н |
} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој ћери, — опет је нашла разлога да ово п |
у да разумем ону господу, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифет |
ла са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао бе |
ти», — то би г. Андронита најбоље могла да објасни.... (Протест са стране тужене.... гнушање у |
пуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p>— А већ и ја немам ку |
а све оне придеве, које је она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властода |
и час у разговору.{S} Она је увек умела да избере начин, како би се разговор окренуо о г. Артур |
народни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај п |
том већ није тако било.{S} Она је хтела да улови г. Артура у своју мрежу, па се наједаред нашла |
е, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шта је било са мно |
и по опхођењу.{S} Она никад није хтела да - помене о својој болести, а још мање да зажели да с |
њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога |
под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разумевање и примену зако |
е.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес б |
та ћеретала.{S} С г. Бомјером је почела да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} |
ш путем, идући гробљу, болест је почела да узима све већи и већи мах.{S} Адела није скидала очи |
у своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. |
се одмах тргла, чим би њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, |
ка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не стаде.{S} Ни је |
шла је себи; али је још тако слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два д |
а за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p |
нас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему вре |
а свију страна.»</p> <p>Адела је видила да јој је мајци тешко, врло тешко.</p> <p>«И — ово је с |
постао љубоморан.{S} Одавно сам опазила да овај човек има према Андронити и других осећања — се |
оју сопствену снагу: од њега је научила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна п |
од туђом стрехом.{S} Од њега је научила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену |
нету — баш ништа није.{S} Још бих рекла да се од боја гоји, да му глад прија....{S} А — овде се |
у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се у |
...{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} |
њен идеал.</p> <p>Кад је први пут чула да је Флавије повео парницу против њене матере због огр |
П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у |
и веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још ка |
ише) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо зби |
овину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p>Али на срећу нашу — ова је с |
ао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редов |
нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговц |
тодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне |
b n="13" /> <p>Његов високи положај има да благодари једино овим његовим својствима и методи, к |
њој увек била — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота |
руће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности... |
неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — он |
а поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{S} То сам ја, господо судије, разумео у о |
анас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили |
{S} Станем.{S} Нисам могао својим очима да верујем.{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досе |
ne unit="-" /> <p>«Има ли тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да ш |
облачак.{S} Једном је хтела као опржена да скочи — да од своје побегне мајке; али јој Андронита |
је овим несретним спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљев |
авију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом заб |
мејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не |
вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p |
праћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је прошао г |
нисам могао узети вашег учитеља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p |
ана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима, |
ата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече пр |
лављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се о |
и и <hi>оно</hi> што наређује § 433, па да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закони |
о ономе што треба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вешта |
изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте, има нече |
се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке једну њену стварку — малу, |
којнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на п |
/> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива |
ра да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави |
ког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једи |
у сад одредимо шта нам ваља чинити — па да свом пријатељу помогнемо....{S} Он је очух Аделин... |
да саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз |
сам већ начисто шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу оста |
Има једна врста радости, која је кадра да човеку одузме реч....{S} Флавије је разумео говор Ог |
о једног невиног осудити« — треба, мора да се у свима криминално-политичним процесима примењује |
јало паре.{S} Једном се и саже.{S} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле са |
ао један постар отмен господин.{S} Мора да је отац оној тужној лепотици.{S} Хтео сам се јавити |
.. питам.</p> <p>Јесте.</p> <p>Она мора да буде сигурна.</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају |
она на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови има |
на....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</ |
аставља):{S} Има прилика кад човек мора да изађе из сфере ладнокрвности.{S} Она треба да је нај |
шкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да |
увелира имала правне вредности, он мора да види, да позна спорни предмет, па да, на основу свог |
олуди, нама је то наложено — да то мора да буде — а сад? — ми још честито ни почели нисмо, а он |
да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно види, позна...» (види §... нашег суд. грађ |
љ. судбеног стола; он ће ту ствар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари |
на брзо напустити.{S} Био је тог небата да се одмах у почетку намерио на глупа старешину — који |
— ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем код г. Мишеља Мозентала — хтео сам рећи код њег |
бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{ |
...{S} Ја сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упит |
непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — |
сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у |
а целог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је |
> <milestone unit="-" /> <p>«Има ли шта да примети тужилачка страна на исказ својих сведока? уп |
/p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. предс |
дну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас н |
је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лон |
{S} Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба сва |
видела, <pb n="44" /> да се лепа парица да извлачити и из плача, голотиње и босотиње — овог јад |
ао, тај га је морао, хоће неће, од срца да поштује и уважава.</p> <pb n="VII" /> <p>Његова школ |
е-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у тузи нађе — умрла му је много љубљена супруг |
ко напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било шт |
тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке |
отрес његових нерава — онда Флавија бог да прости!...{S} Ти хајде њему, а ја одох кући г. Мишељ |
закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но он |
еше настао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жил |
озбиљније природе!...{S} Ми немамо кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам |
S} Његов уображени отац није хтео никад да то из свог презимена избацује!....{S} Ко може да пог |
непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да неће |
ам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло |
годити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особито у Лондону. — Кад, н |
има који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његовој вољи.</p> <p>Ако би с |
Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио у нашу природу — рад.. |
а најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разго |
ки, да нам своја начела — која хоће све да поруше — почеше и пред самим судовима да намећу?!..{ |
stone unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мењ |
Бомјер паде на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показа |
есуду о огрлици ваше пок. матере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су о |
.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране |
етно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој |
ре човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и |
лучај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилностима, противзаконитостима, нецелисх |
омјера, оца Аделина.</p> <p>Ако се игде да јасно опазити она физиолошко-психичка особина, коју |
д није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с изгледом спорне о |
раха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу неки разговор.{S} Познао је глас б |
<p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она н |
p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су рекле те Лондонлије, сведоци тужитеље |
на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће т |
ди не крећу, не оживљавају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партиј |
на самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с т |
..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе г |
сведок — слепи јувелир — није и не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> |
ино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног моз |
нашег суд. грађ. поступка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам призна |
не тиче ни овог спора....{S} То не може да утиче у несумњиво право моје властодавке, право, кој |
свог презимена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаво |
а смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши памети онако здр |
ците хаљинице.{S} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доб |
шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе што треба, што мора да претходно вид |
воје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег св |
рота очајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно ста |
ела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини |
ита са својом боном мајком.{S} Хтела је да виче очуха — није смела.{S} Мајка јој бунца — помиње |
сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије правде на |
побија моје мишљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе и |
— ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на два три за |
орима још више не раздражи. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S |
Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} |
} Он већ има моја упутства.{S} Време је да видиш Флавија....{S} Кажи му све.{S} То ће га са сви |
је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погледам у овај лепи свет, |
им плотом; он је упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она поста |
> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије |
зети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од баба Џоме, чим му се де |
ику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови брачну в |
осети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприс |
а г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово |
егов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су доку |
Тако је и вечерас било....{S} Мислио је да се још није смркло, па је седио поред свога прозора |
{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n |
другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред наст |
па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је нешто сумњао Човек овај приђе извршиоцу, изнесе м |
и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца,» рече г. председник свечаним |
рсте својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито |
да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтел |
овој прилици о слабости госпођице Аделе да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зра |
му.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хт |
it="*" /> <p>Судбене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничар |
и о томе по која рекла...{S} Свет воле да исноси на видик туђе махне....{S} Он их често нађе и |
на никад не стоје беспослена; она мисле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то ј |
вече!....{S} Морао бих и ваше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба |
само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се г |
љала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.< |
он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Ан |
т мој....{S} Коме да га откријем — коме да се исповедим?...»</p> <p>Г. Андронита је окренула гл |
</p> <p>Кад је Артур умро, имао је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи ос |
уге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169 |
ком он ни у ком случају не може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи |
пасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је |
е само цељ.{S} Ко тражи цељ, тај не сме да се упушта у испитивање каквоће оних срестава, којима |
мотри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов |
о склопљени апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окре |
то се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дан |
а купуса од човечије главе....{S} Да не да бог више онаква крвава времена!...</p> <p>У највећем |
правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавн |
ше јој.{S} На њој беше нечега што се не да описати — то је цела њена појава.{S} Као да не припа |
ад им се свиди, или кад им се са стране да миг: — овај и онај померио је памећу — у лудницу с њ |
стави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој....</p> <pb n="175" /> <mil |
омјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ово ми је било мило Беја |
г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..»</p> <p>У |
вој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозб |
енац отровно пиће, а устајале баруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавест |
оветне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и |
као уписана.{S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — |
а - помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном ма |
ке тужене госпође Андроните; а још мање да га се она примила;</p> <p>д, Да тужитељ није могао н |
е питање.</p> <p>И ми ћемо на то питање да одговоримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону |
казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чин |
. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљс |
о би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла своје велике црне очи у |
иче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p |
то нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо зна |
е никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, ако је своји |
т и на нечувени безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера |
<p>Ја бих само ћутала.{S} Чинило ми се да је боље да јој ништа не одговарам.{S} Бојала сам сам |
ишта не одговарам.{S} Бојала сам сам се да се госпођица не вара у својим претпоставкама.</p> <p |
едузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта зн |
за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се |
зио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је многоструч |
италу и у разним банкама.{S} Причало се да има у самој инглиској народној банци 3 милијуна и у |
жио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали О |
била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљује потуљени огањ — привидно стишан |
ело оно грозно комешање.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} |
и заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика матери |
јев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пуку смротињу која је за ка |
мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од црнога и црно од бел |
} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у пле |
во наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур.{S} Ја сам тачно изв |
како сведочи, градио оцу тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је он |
, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој |
устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху м |
јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 часова |
а.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи од мене |
ио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо |
{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} |
Саван па би развукао:</p> <p>«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога ми |
догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрет |
} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо скрштених руку, како |
ва; сећали смо се његова обећања, да ће да нам прича....{S} А њега слушати кад прича — није мал |
речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна ша |
не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би га случају многи трговци исме |
конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког свог пријатеља у село |
p> <p>Адела је ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је стра |
н је упалио неугасно светлило — које ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, |
нашао је нову методу — начин —, како ће да постане богат!{S} Он хоће, он бар куша, да од нашег |
народној скупштини, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о бе |
а — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавају оно наш |
његових права, његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му |
к.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клону |
усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p>О нераду би рек |
тивници», наши, управ непријатељи, хоће да опљачкају једну — од најотменијих кућа, једног од на |
а динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опростите, молим <pb n="36" /> вас, овом три |
већ свршен човек.{S} Учи медицину, хоће да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} |
твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти а |
његових слобода — краће да рекнем: хоће да се «популарише»....</p> <p>И — ми му праштамо.{S} Не |
S} Све му, ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов |
— своје славе, своје величине.{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} |
а створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.</p> <p>И — сретно је по |
Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi>свога народа</hi>, — народа, |
.{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p |
ја кукавна мајка.... гледајте је — хоће да ме остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!. |
о стање одаганало сву бољу, да она хоће да буде код своје матере — на њеном, последњем часу — д |
коме га остављам?!...{S} Како све хоће да прими своју награду.... то рече, па се окрете од сво |
, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» с |
е би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику ди |
се саветујемо измами ми израз: они хоће да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвој |
е разумете.</p> <p>Наши противници хоће да се послуже овом мртвом справом....{S} Хоће њеном сил |
е читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари... |
жилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи целу публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, |
напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је савест чиста....</p> <p>Господин Мишељ Мозента |
м спором тако потресена да је лепо хоће да стане главе....{S} Сви су је сажаљевали....{S} Али т |
своје коло и оне болесне главе што хоће да разграбе, поделе туђу имаовину, да униште породицу, |
е које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> <p>Он би рекао:</p> < |
о новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и пр |
д де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не |
ек....</p> <p>— Који је почео и парнице да води.... чекај младићу — изићи ће ти на нос!... дода |
некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш |
упи место врућиштини — — Андронита поче да бунца.</p> <p>Прве јој речи беху:</p> <p>«Ја сам исп |
је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још страшнију јаву....</p> <p>Андронита с |
<p>«Ја се чудим, Огисте, од кад ти поче да верујеш «Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш |
рти на оно место у нотици где се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад |
S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало и |
— убица!...»</p> <p>Његове ноге почеше да клецају.</p> <p>Кола прођоше, прође цела пратња, а о |
оних разбојника, разбојника који почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без |
извуку и по коју корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник |
..{S} А сви скупа нису могли ништа више да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с дру |
/p> <p>«Овај млади племић хоће и сувише да је паметан...{S} Он нешто одвише мудрује....{S} Шта |
им лажне образине — треба да падну, лаж да се постиди, клевета — да се обелодани; сахрањена пра |
И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни |
лест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијањ |
м доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед ста |
рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу....{S |
да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозном |
b n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> |
е г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p> |
а би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећ |
ко изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима у |
> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p |
ан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, |
Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — |
<p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жи |
и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина |
ав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један |
агоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гр |
оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.< |
ере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузе |
орне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу |
ане гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ |
зне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима! |
..{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бес |
могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог л |
ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом |
а људску памет мере на своје теразије и да речу, кад им се свиди, или кад им се са стране да ми |
апарат којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви к |
јецајући, молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} |
казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њихове куће дође под к |
Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згода |
, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је тада предао на аманет и чување једну златну ша |
ила да буде штедљива — где треба; али и да буде милосрдна према беди и невољи.{S} Помоћу његово |
страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права, против својине мој |
S} Тамо је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код < |
м несретну г. Андрониту; али је морам и да сажаљујем....{S} Она није била тако покварена срца.. |
закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И |
да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још п |
ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Нећу моћи више ништа казати но што се |
ироде.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је само цељ.{S} Ко тражи це |
х игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на |
волео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У осталом ово је Служило млађим у о |
и, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би |
е усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште.... |
а је покојни Артур имао једну огрлицу и да се она сад находи у рукама г. Андроните моје властод |
видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни гла |
тал....{S} Ја се управ чудим, шта ми би да пристанем; јес, нисам био ухватио рачун, колико ће и |
.</p> <p>А не би требало.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих на |
о лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије.... <pb n="42" /></p> <p>«Теби |
рижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и |
д њим траба да су људи смирени — готови да се исповеде као пред олтаром свевишњег Бога....{S} С |
гавамо неким срествима; која смо готови да свагда осудимо....{S} У овој прилици госпођици Адели |
ог вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да га на одгов |
и похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од кој |
је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда с |
е могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. Андроните, онај исти, шт |
о су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Многи би рекао:</p> <p>«Ја бих |
у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој |
о је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је |
ла баруштина отровно пиће — ко се усуди да приповеда истину, — тог они крсте страшним именом — |
епе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан |
S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред судом потврдим с <hi>три бсз |
и!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?! |
. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрве, униште |
— шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андр |
исам, одговори Адела потресено, хоћу ли да му сад пишем?...</p> <p>— Јес, јес, пиши му.{S} Види |
која су освештана — са којих би требали да пођу лекови против несретне корупције — већ су окуже |
а.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, ш |
<p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S} Тако смо и учи |
суд, онда би се многи адвокати устезали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и с |
исте господе беседника — који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} |
е матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а ка мо л |
за Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници оног истог вечера, кад је њихов предмет |
и потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам |
н.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од врло рђавих |
..{S} Често прости парничари нису могли да познаду свој говор који су они казали г. преседнику |
под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џ |
Огистове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на |
оће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој |
о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати рече, д |
поду, која је могла да се толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго др |
о што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То беше огрлица, први веренички дар, к |
за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао |
дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале извуку и по коју корист.{S} Они почеше |
ма своје браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, |
се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>По |
о казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ј |
тересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај |
овор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. преседник тоном, који је хтео |
Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi> |
о све медицинаре.</p> <p>Сви су мислили да Мишонова оставка има каке свезе — са изненадним бегс |
ен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће почело смешити, кад их с онаком уљ |
ледишта «целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да с |
, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и како“...< |
читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му је...{S} Излази одводи га мали Фаби |
ђој несрећи, понижењу.{S} Он увек мисли да је у томе нешто и сам ућарио.{S} То је производ њего |
. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда |
змеђу одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она није смела ни на једн |
ако јасно казао, да су се неки окренули да виде — ко то рече...</p> <p>Он је био одвећ потресен |
кат који се служи изразима који би ишли да чине пресију на суд да ово или оно пресуди по његово |
— на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет у исто |
ва већ су летили полицијски послужитељи да рашчисте улицу Монмартову куда ће пратња проћи.</p> |
ог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S} Рече ми да наложим на камину мало ватре Ја то учиним.{S} Она је |
језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре |
па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Баш то беше један од |
ата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се јави.{S} Бејах се нашао у чуду.{S} Луда се и по л |
а овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је «терна» правио.</p> <p>Онда би по |
е па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих б |
, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим |
нарочито.{S} Он овог пута није умео ни да прослови.{S} Његово се коментарисање следило, скамен |
авије се престрави.{S} Сад није умео ни да плаче.{S} Велике беде, несреће — <pb n="41" /> човек |
ло је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна.{S} Обуците је у које х |
о, Розети, кестење, ха? — Ниси! — стани да ме бар још на измаку упамтиш!...{S} Биће ти на срећу |
јер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а |
тада била ни година.{S} Бела јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако о |
тишину.{S} Сви су укућани били уверени да је сирота са свим полудила.{S} Многи су је сажаљевал |
амо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем понижењу види своје узвишење....</p> <p>«3на |
лику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је у вечности сто годин |
његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, туђу имаовину.{S} Хе, |
а напустите илузију: да сте већ сигурни да ћете видети пониженог вашег противника г. Флавија Ро |
едан полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наступаше свечани спрово |
награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од |
ној овчијој кожи....{S} Они су мајстори да од бела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују |
којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његов |
е хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред ов |
ра.{S} Она, ваљда не ће никад слудовати да тамо шаље своје «противнике».{S} Она ово чини но зак |
не ћеш веровати.{S} Ко се могао надати да ћу на овом путу видити нашу честиту угоститељку од « |
исли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани п |
треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио |
илкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправама не баци нешто све |
па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица неће постати од велике историјске важнос |
ем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три бези |
апред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овак |
да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личнос |
е, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, |
одавно на срцу лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре с |
ти од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по |
послушност према матери може присилити да се појави на једном суђењу, које може и на њено чист |
вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, св |
.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она се отимал |
дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Малени и бедни |
аничним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо приступи |
ла између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да своју не послуша мајку.{S} Она |
о! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолкује ово што сам ја толковао!...“</p> <p>Јеси |
} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо наћи да је његово порицање — порицање истине, и тврђење — ла |
ш три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не |
да буде пресуда — ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и |
сиротињском муком — сад му је лако ићи да се проводи!...{S} Можда је видио, да овде нема више |
ме само гледала.{S} Није умела ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p |
шеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну њег |
добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> <p>Ову је узбуђеност оп |
то је бесна мачка, која сваком хоће очи да изгребе.{S} Флавије — јадни Флавије — то је прави му |
иривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру |
а од положаја.</p> <p>Он је имао обичај да рече: «памеметније је водити рачуна о личности, која |
аиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало прокоментарише.{S} Ми му то прим |
ике — па онда, разуме се наступа случај да се може узвикнути: ако се игде да места неправилност |
н се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио с Лио |
да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људма чо |
е до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео је д |
нда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође, а Ф |
олико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! — Тамо ме нешто вуче!. |
о узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!.... |
сиротана усрећи....{S} Ма колико човек да има — он опет требе да ради....{S} Сам је бог усадио |
} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима |
лици опет комешање....{S} Г. председник да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би |
им прозборио ни речи!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!.. |
у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне ствари»</p> <p>„Како сам сре |
па рече:</p> <p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де |
њу моје парнице....{S} Којој срећи имам да благодарим што сам се удостоио ваше пажње и ваше сим |
мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што ову кућу имам над главом, и што и сам |
не школова? — Умни богаљ.{S} Њему имам да благодарим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја к |
ла израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чудо од |
А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја с |
Ја сам тачно извршила мисију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> |
</p> <p>«Пријатељу Бомјере!... ја морам да умрем!...{S} Божја је то воља!...{S} Аманет ти мој с |
томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам ју |
е све витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит |
сам видио с ким имам посла.{S} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на ка |
спе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом |
и је, узвишена госпођо — да вас позовем да ме са својом породицом удостојите вашом високом <pb |
друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му пока |
на шипка.{S} Назеб стари!...{S} Не умем да се чувам; седим по ваздан код овог проклетог прозора |
{S} Моја је струка право.{S} Ја не умем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у прос |
} Како сам се обрадовао?!{S} То не умем да кажем....</p> <p>Ово је био мој први рецепт.{S} Он ј |
мем да аналишем људску крв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} |
гли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим да седнете?...»</p> <p>И Флавије му показа фотељу.</p> |
> <p>И ја, на основу свега тога, тражим да славни судбени сто својом пресудом наложи туженој г. |
г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба зани |
оши као што је наш П.....</p> <p>Тражим да се тужитељ одбије од тражења.{S} А што је неким изра |
овори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — г. Др |
вој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог новог све |
n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си одоцнио!...»</p> <p>Ово |
} Па јесам ли ја крив?....{S} Ја мислим да нисам.{S} Сама природа овога спора, сама каквоћа док |
нам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад п |
о ово, људи, још не разуме? — Ја мислим да је ово сваком јасно — као сунце....</p> <p>— Мени, б |
г. Босије после мало ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш о |
елира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У |
ок се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значил |
...{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбе |
мртвом справом....{S} Хоће њеном силом да отму од једног најплеменитијег нашег једномишљеника |
што живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим |
ш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе?....{S} Скочио бих ја онамо, г |
а од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да речу, кад и |
и добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћанским д |
добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p>Једнога |
сленим говором њеним — пало му је на ум да јадница није откуд померила памећу.{S} Он је упита:< |
човека....{S} Већ сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек х |
лико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мислио |
ену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од пр |
ћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одавно тражи |
родитеља — ако је, то јест, он сигуран да су му они родитељи — људе од таког ниског порекла!.. |
унака из револуције, који је био сретан да први улети у кућу Ривијера; а још сретнији, што је н |
ео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централном гробљу — вечитом становишту покојн |
ву г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим |
на — кад би г. Артур био ма чим спречен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одм |
давати лекције, како ћу и на који начин да браним праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако |
нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у |
подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, ућарити?» — разб |
а је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у постељи три |
ка.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност једне истине не може, |
ице.{S} Он је сам из почетка настајавао да се новајлије извеџбају у послу на који је које одређ |
од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала — ама пр |
познаницима; ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p |
У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанети |
ам га — он је...» То, сведок није могао да учини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је |
сведока</hi>.{S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По ја |
а од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се |
х карактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да |
азио не би, да би слепи јувелир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба |
S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у н |
је само, како је наш млади племић могао да употреби у ову одвећ суптилну ствар својих родитеља |
реда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита имала право, кад му је казала, да се |
о у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас би |
ети — сада названи «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против ва |
лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи и броји паре, шт |
дине.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Ло |
често.{S} Он нас се сећа, поштује, као да смо га родили...{S} А ми, хе, господине, да нам је б |
га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео....{S} По његовим би нару |
гова адвоката, г. Босија.{S} Овоме, као да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мн |
се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није силазило с о |
ти, ударајући гласом на ово питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, каз |
с је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, већ неком вишем невидљивом |
стати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад је онако мајци одговорила.{S |
"217" /> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шт |
ка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба омркнемо и осване |
чници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом.. |
.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи |
чима, — чињаше се сакупљеном свету, као да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже |
суђење! — Тамо ме нешто вуче!...{S} Као да ћу на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо |
г маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у п |
писати — то је цела њена појава.{S} Као да не припада овоме свету, као да је слетила из вилинск |
сам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судб |
<p>Читање акта још не почињаше.{S} Као да се још на неког чекало.</p> <p>Судска се врата отвор |
ерали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно благо некаквом богатом п |
Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све б |
мајку, час у мене, а час у лекара — као да нас је хтела да упита:</p> <p>«Где сам ово ја.... шт |
пуно нестрплења погледао на врата — као да је неког исчекивао....</p> <p>»Ја тако не мислим», р |
девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништа..{S} Ушла је у собу своје матере, пал |
пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за |
и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи ста |
прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све св |
и око 45 — 50 година, а изгледао је као да му нема ни 40.</p> <p>Он је био одвећ тачан у подмир |
укаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зе |
, радозналости — наде.{S} Чињаше се као да је сам самцит у својој соби, а не пред судом пред то |
метно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота |
ије са особитим тоном.{S} Чињаше се као да раздраженост почиње узимати већи мах.{S} То је г. Бо |
63" /> — па ништа....{S} Чини ми се као да је јуче било — пролази време пусто!...{S} Али очњи в |
мо гледао преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове |
се у чудној слици.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, |
један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, |
ујдор бакшиша.</p> <p>Све то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> < |
з отменије куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како |
мо — јес врага, ја их више не видох као да у море поскакаше.{S} Сишли су у кабину и тамо <pb n= |
да ме својим помућеним очицама, баш као да је хтео рећи: узми све, узми све — бог ти помогао!.. |
рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадне провалије....{S} Просто, |
Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је уграбим на само — јес врага, ја их више не видох |
оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, још весели |
.{S} Колико се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у за |
ад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим си |
/p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо |
рђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подноси бој од ба |
то догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат који се служи изразима који |
>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јавну лаж?!..» упитаће г. Огист свог г |
а зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторитетом опровргнем ону страшну неистину? |
ваки њен поглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти |
ијатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу моју има |
.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним |
n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спо |
, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст високој покојници; а био је, ваљ |
е и њена мужа г. Мишеља, овај има право да наследи госпођицу Аделу, јер ова тачка брачног угово |
одаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све |
неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др |
даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20—21 годину |
едну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала |
</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемат |
.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне |
жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, ове |
ој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. |
собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>Како см |
, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» |
.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и |
књиговође; али опет је некако најволео да сам врши целу коресподенцију и да пошту отвара.{S} У |
ло дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заце |
ици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити удар гласа преседниковог.</p> < |
ли не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Али се опет и њему по нешто подкраде |
иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је ишао један постар отмен госпо |
љно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд |
та!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је нашао по нешто, што му се |
инило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ готов да јо |
> бе равно је икс“.{S} Ти си ваљда хтео да нам протолкујеш то што си нам читао о тестаменту? -- |
..</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје властодавке јед |
/p> <p>Кад је овај скромни спровод хтео да изађе на улицу Монмартову и отлен да окрене централн |
адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кратко каже шта хоће — њему, па ће после он |
ар.{S} Он није никад причао што је хтео да прича.{S} Он је причама решавао поједина питања, кој |
доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А |
беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је с |
, што је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим |
ар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечан |
н је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута остајао и |
ка за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило, шта |
ги би рекао:</p> <p>«Ја бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само посл |
S} Он је протестовао, што сам се усудио да приметим, да просјаци и убожаци нису могли бити друг |
седник хоће да казни оног што се усудио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, к |
} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница спроведе у лудницу.{S} Она је сирота ве |
је г. Босија поплашило.{S} Он је пазио да Флавија својим одговорима још више не раздражи. «Нај |
поред све своје глупости беше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, |
га места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинама.{S} Ја |
о ни по часа, ја се таман бејах спремио да пођем на предавања, — кад неко стаде бесомучно да лу |
кад празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да ј |
....{S} Свет га је <pb n="187" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, |
литичке боје.</p> <p>Г. Бижо није марио да адвокати много резонују.{S} Он је хтео да сваки у кр |
као и г. Флоријан у осаму и не би марио да би на пољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два с |
....{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).< |
правде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке |
тао....{S} Шта више, ја сам се користио да из њене у јачој мери туге изведем и сам неке знаке к |
на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пратњу, да бар мртву видим — ту чудну же |
први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар м |
а, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу... |
од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида |
господине?...{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем! |
сла сва питања, изнашле све мере — како да се стане на пут опасној агитацији левице, — онда се |
ри себи, да је могла своју матер полако да спусти <pb n="125" /> на софу.{S} Тако је неко време |
од «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спаљене само на документу под « |
седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали |
е хладне ноћи показао — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и сал |
«што постоји,» о мерама које би требало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме коре |
</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припа |
о бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>П |
ји у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали тр |
pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као адвокат |
у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други сем г. |
е толике силне паре....{S} Ту је морало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="# |
их 30—32 године.</p> <p>Одмах се видело да му је уживање овога света угасило ону мушку свежост |
човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми |
е.{S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети |
абора.{S} О том се процесу одмах почело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи < |
рећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања |
{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да |
р г. Мишељеве куће У почетку се мислило да болест неће узети озбиљан карактер и да неће оставит |
дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно |
своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то врем |
ала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од како се о |
еле нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада би изгле |
носи бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не подударе |
ледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} То је пр |
аркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил |
</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи се.</p> </d |
S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштујемо. — —</p> <p>«Како вам је име и презиме?» у |
лика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо готови да сваг |
, јасно, чисто, разумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не |
шла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајца |
ни славног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко |
на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом пос |
р,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег негдашњег идола....{S} Ко је |
4" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која |
обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак».... |
Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S} А шта смо могли друг |
S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха |
сница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што брани с гледишта «уобичајене практике» — и ту |
етан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелира слаже с |
тави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло |
)</head> <head>I</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји |
ујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Адел |
.{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше бледа, нема...{S} Она је о |
ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горк |
ешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело |
ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, |
осија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али се на једаред предомисли и — пол |
} Него, како тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним с |
његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешк |
к радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} Он је погледао час у г. Босија, час у г. Де |
а предавања, — кад неко стаде бесомучно да лупа на моја врата — да их лепо истави.... «Да није |
уче сатански осмејак.{S} Видило се лепо да му је понуђена права његова улога.{S} Он се на један |
вар сутра да решава.{S} Не би било лепо да у напред о овој ствари говори.{S} Он хоће да му је с |
..{S} Слабо <pb n="207" /> је наше перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну спо |
ркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога д |
е решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> <p>И на |
;</p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица |
и, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као прстом покаже: «И тај је, госп |
, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра на пратњу отићи.{S} Јес, ал’ он нађе на |
ачини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам х |
делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о ономе што треба да види, да позна, па да с |
свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе....{S} Сад волим...</p> <p>— О |
е необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изв |
.{S} А ми, хе, господине, да нам је бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад |
ањена правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n |
т; сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког |
И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да |
ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне |
ла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на суђењу — прихвати г. Роше |
и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто, на ш |
мам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S} И ње |
ло неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мисл |
<pb n="29" /> <p>— А мислиш ли вечерас да будеш те уде среће? упита непознати с нешто више инт |
е, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, к |
зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p>Куцање се понови.</p> <p>«Слободно!» п |
а крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет да преко свега љуби своју отаџбину!...{S} А као успомен |
ако хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре се не могу растати с греш |
Флавије узбуђено.... «Ја сам имао част да вас видим на суђењу моје парнице....{S} Којој срећи |
ди.{S} Она је имала ту несретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га дос |
ка он казни оне који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви при |
уче се у неколико, али не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуриши |
} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу |
иродне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини.{S} У време |
аху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху с |
ри маха изилазише на страну.{S} Не могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p |
во право, његова својина.{S} Ја не могу да разумем ону господу, која је могла да се толико осме |
сподине, чудо је божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде? |
на не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабост |
...{S} Бог је милостив — ја ово не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављ |
Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике силне паре....{S} Ту је морало да буд |
сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, што слушали о |
орен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно каза |
ната, негативне су природе.{S} Они могу да постоје, а могу и да не постоје.{S} Апсолутна је сам |
ilestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт |
ilestone unit="-" /> <p>«Сад је на реду да се чита одговор тужене стране», рече г. председник а |
на — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да одговоримо на оно треће питање.</p> <p>И ми ћемо на |
к сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта више, ти си с оно, да речем |
места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слуш |
— издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стилизацији....{S} Чест |
и се примио «седањем и устајањем.» Кажу да је ово најпрактичнији и најсигурнији начин гласања у |
</p> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особит |
да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам познавао и покојног старог ма |
еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и |
су мисли и узвишене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег мо |
склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних амфибија што гм |
ја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, |
је ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први по |
дма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од првог часа срећа се на њ нас |
ило.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опа |
нису могли ни у једном трговачком послу да издрже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као |
слаба била да није смела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест уз |
а се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у нешто у |
н би рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико ч |
брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остаје врло |
а доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси и да употреби против несумњивог права |
е истине не може, не сме ништа на свету да измене.{S} Ово је, господо, моје лаичко мишљење.{S} |
ази на гроб своме чеду, своме јединчету да се с њиме јадна разговара:</p> <pb n="172" /> <quote |
сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у брачни |
од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верује |
е! помислим,...{S} Шта <pb n="93" /> ћу да радим, кукавица сиња?!..» Сетим се одмах.{S} Сам је |
овим образом, угледом народним, — ја ћу да говорим с озбиљношћу и пијететом — да браним нападну |
м праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређем на сам предмет.{S} Могу и да не говорим.{S} Н |
м на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окрену |
пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сест |
ас да чујем све, да сазнам све.... хоћу да видим оружје, које је против мене, моје части, мог с |
рости ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомје |
предмет — огрлица моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То |
угу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он поче ређати и хвалити све врсте својих иг |
{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ов |
нашла би им сама место, понудила би их да седну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте |
да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непре |
сам вас и сувише разумео!.. а волео бих да вас нисам никако разумео, волео бих да ништа не знам |
ја одох кући г. Мишеља Мозентала — одох да будним оком мотрим на црне планове оних разбојника, |
ине....{S} Све ће почети свежији ваздух да оживљује, да крепи.{S} Ја остављам и њему у аманет д |
Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је |
тив, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! — Он сиромах,мора изгубити парницу |
нима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп |
земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусењ |
и се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо |
и боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам слаба...{S} Хоћу овде мирно да лежим у твојој со |
се врати у отаџбину....{S} Стараоц <hi>да</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> < |
ре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да уп |
е потамњело —</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l |
дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата свога —</l> <l>Сестра црна,</l> <l>Је ли |
је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да није било оних великих и милосрдних људи, који су пр |
огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручни |
речем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — маш |
о више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу муштерија што се беше ис |
н Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег |
пред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p>Ја сан потпуно уверен, да је право |
<p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правни |
на моја врата — да их лепо истави.... «Да није који од полуделих умако, па појурио мени»; поми |
авде?!» питаху се подругљиво трећи.... «Да не мисли и он да се овде може што, онако испод руке, |
едној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би |
првозаступоик.“</p> <pb n="222" /> <p>«Да је то мало пре учинио!...{S} Сирома Флавије — можда |
ла с кревета као изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — п |
прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, сиромах Босије, не би имао ни |
чи медицину, — он би одговорио:</p> <p>«Да лечим сиротињу.{S} То је једина класа људи бројем на |
ити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} |
бегством «сумашедше» Аделе. — —</p> <p>«Да не ће и он сад ударити у трговину«? — питали су они, |
од свију наших потомака! повика г. Пиже Дабен философ треће године. — Он је оставио достојна си |
ај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" />< |
на својину честите г. Андроните....{S} Давато му је уверење да њихова «праведна ствар» мора на |
трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је повраћено изгубљено неб |
зла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану |
и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="chapt |
сом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> < |
S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба |
и правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последњ |
— посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће с |
сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског судбеног стола. |
nit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{ |
ије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — |
ам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини |
сану јаду и мукама.{S} Једнога вечера — давно је то било — његова се милосрдна рука појави.{S} |
</p> <milestone unit="*" /> <p>Црква је давно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију |
/> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потр |
рбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином новога света |
Једва г. учитељ отпоче.</p> <p>— Ја сам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у паме |
Као да га сад гледам....{S} Он је умро давно.{S} Сад ће у пролеће бити равно 65 година.{S} Ја |
unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одв |
ља....{S} Многи су опевани пошто су већ давно сахрањени, а многи су остајали и неопојани. —</p> |
бих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешавином ново |
S} Он настави:</p> <p>«Јес, отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће в |
не жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до см |
радити.»</p> <pb n="91" /> <p>Кад пође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву ра |
а нешто примети, али му г. Андронита не даде.{S} Она настави: «Отуд би се породило питање, који |
, ти ћеш ово све извршити — кад мени не даде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> |
, а кришом од г. проте, изради те му се даде ова напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољ |
} Хтео сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким с |
една реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја се спасох.{S} Ја постадо |
не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с поку |
удећи се....</p> <p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> < |
е из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> <p>Огиста видимо у врем |
н подалеко измакао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња |
шту покојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш |
и из гроба да кажу своју реч....</p> <p>Дадоше старцу наслоњачу.{S} Он седе полако као што се с |
врпољи — хтела би мрднути, умаћи, — не даду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дроб |
азграбе, туђу имаовину.{S} Хе, али — не даду браћа....{S} Пис! много је мачку говеђа глава! — — |
после није вратио.{S} У варошком кварту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била |
<p>«Синоћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице |
удских створова!...»</p> <p>То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у с |
ну на управу.</p> <p>Узроком оставке г. Даженоа, многи су медицинари отишли на клинику у Беч.{S |
које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} О |
икао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појав |
ше — све сами наши познаници — г. Мишон Даженоа бив. психијатриста, г. Босије, бив. јавни право |
знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би |
шљење наш славни психијатриста г. Мишон Даженоа....«</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
<p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишон Даженоа?...»</p> <p>«На сваки начин», одговори г. Босиј |
само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Даженоа кр. психијатриста на П.... клиници.</p> <p>Њега |
вањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — |
руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници |
асом, — „шта рече мој професор г. Мишон Даженоа, краљ. психиратриста на нашој <pb n="202" /> кл |
ист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлот |
по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} |
новине један указ — по ком се г. Мишону Даженоу уважава оставка на његово професорско звање на |
етна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управ |
се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе |
ртуре — чуј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме уј |
и:</p> <p>«На случај моје смрти или, не дај боже, моје ћери Аделе — сво моје посмртно имање — к |
и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и врисн |
за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж |
али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад шт |
<p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у |
своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу |
ра и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је гру |
којим само влада уме да рукује и да му даје правац куд јој се свиди.{S} Окрећите га ви како хо |
Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква треба да буде пресуда — ја сам само хте |
!... ајој!... ајој!... помагајте.... не дајте, удави ме!!...»</p> <p>И скочила би као бесомучен |
ла...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S} Нека, нек гори — ја сам рекла |
врши....{S} Немојте ићи ви — па онда не дајте ни мени....{S} Ја мрзим ту парницу, с тога, ваљда |
и њена мати почела да бунца:</p> <p>«Не дајте.... убише ме!...{S} Флавије, мало моје сироче — о |
еве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имај |
најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло |
оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим |
потпреседника, секретаре, одборе — она, дакле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе |
срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава матери |
појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за т |
горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безиз |
њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, светим местом, пред овим образом, угледом народн |
а нам грози, а ти си већ — мртав!...{S} Дакле разумите ме:{S} Ваш противник г. Флавије Розети, |
своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућишт |
и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јав |
сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и |
одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. |
стаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми д |
{S} Платим му.{S} Ја не бих ни бројала; дала би му коју пару више, али сам се бојала да тим што |
начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розети</hi>“....{S} Место рође |
> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим политичким комбинацијама.{S} А ка |
е побегне мајке; али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница |
рости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена и |
<p>— Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Рив |
ници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло познати на први поглед.{S} Ка |
{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X |
ући....{S} Све сам распитала — онако из далека <pb n="94" /> да се нико не сети....{S} Сазнала |
жени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола |
и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором дајем миг каква |
безобразлук.{S} Види се да ивер не пада далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја |
строги, али и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужио |
ад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> <p>«Ја сам у мојој |
свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове |
и његовој супрузи, г Андронити, толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички |
еколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, који је у време револуције дошао с |
коју ћемо собу да сместимо Флавија.{S} Дали смо му лепу, светлу собицу са сокака.{S} Наместимо |
мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је четири основне школе и шест |
овори гост.</p> <p>«Па? — три су лекара дали своје мишљење — тако «Монитер» вели. — .{S}Још се |
а, а то је:{S} Његови начелни пријатељи дали су своју поштену реч, да ће ово питање његове куће |
толико далеко терали, да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао |
аши људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог |
вете и да су судови сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље ј |
и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјаре |
а се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није произ |
/p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. Марсела |
и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле |
у она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и кад би се узело — што је немогуће |
владине иницијативе, — она, влада, иде даље својој сигурној мети.{S} Она из ове овоје већине б |
ондона гласи — поче г. преседник читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, гос |
ити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и н |
ило разумно, госпо, да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако б |
дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у будућност, но обични — лаички погледи.</p> |
товање према мртвима, настави г. учитељ даље.{S} Оно је место освештано — плачем и ридањем....{ |
тка остала неподпуна, настави г. учитељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се д |
/head> <p>— Је с' те, настави г. учитељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се дес |
н утисак на слушаоце, настави г. учитељ даље.{S} Речи ове у велико окуражише тужену страну.{S} |
га» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме с |
с ове приче изискује, продужи г. учитељ даље, да се вратимо на неколико година пре оне несретне |
сказа своју сведоџбу, продужи г. учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у ту |
свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — |
и.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» М |
зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зр |
ан карактер и да неће оставити никаквих даљих последица.{S} Али још путем, идући гробљу, болест |
ела сам огрлицу твоје Ане.... јес... не дам је!..{S} Она је већ моја!...{S} То ми је од тебе сп |
ми!... водите ме Флавију.... хоћу да му дам огрлицу....{S} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мо |
ило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре м |
ало да буде</p> <p>какво масно «торба - дан» <ref target="#SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном |
авести свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је |
по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио година — кад би г. Артур био ма чи |
} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било....{S} Мис |
S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S |
ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје С |
но погледати.{S} Исто је тако било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она |
ци пресудити и парничарима саопштити на дан 16 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држал |
благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку да ради — да тргује.{S} Од |
p> <milestone unit="*" /> <p>Одма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p> |
one unit="*" /> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим ха |
одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до један с |
one unit="*" /> <p>Око сахат ноћи сутра дан по сахрани пок. Андроните и старог јувелира, — седи |
ашао траг свог рођака.</p> <p>Још сутра дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ј |
је.</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — |
— —</p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан равно у 10 часова седница краљевског судбеног стола |
добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око подне грозница попусти и сирота <pb n="149" |
не није никад ништа крила.</p> <p>Сутра дан нити смо ми били више код г. Андроните, нити је ова |
на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде готово све су новине огласиле, |
е!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресен |
чуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вечерас било.... |
ут.{S} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој |
невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је |
аби није могло умостити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, |
све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било |
ки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П....{S} Једног јутра рече нам тужни |
но вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о њему у једном президијалу што |
свет — да јавно и отворено каше: дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; |
> <p>— Судбене су новине већ огласиле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје пози |
.{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и зд |
аки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То вам је |
ом старини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то н |
би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у |
...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да |
нас је посећавао г. Бомјер скоро сваки дан.{S} Андронита би сњим радо провела који час у разго |
публика нестрпљиво ишчекивала тај кобни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} С |
итости.{S} Он беше као најбољи пролетњи дан.{S} Он је био човек милостива срца.{S} Он је учинио |
већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је |
дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена |
е...»</p> <p>Судбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је |
познатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог да |
ом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што јела.</ |
...</p> <p>Г. Мишеље је бар једва чекао дан суђења.</p> <p>„Позваћу, рекао би смешећи се, све н |
је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне... |
ници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отворише.{S} |
ља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Јучер |
своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S} Си |
је....{S} Шта велиш, после колико ћу га дана видити пред мојим ногама, у прашини — где гледа, б |
зујем....</p> <pb n="145" /> <p>Једнога дана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} |
ену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога дана, од прилике на три године, по смрти Ане Севињске, |
је хтела никад помињати.</p> <p>Једнога дана, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} До |
као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — |
све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна с |
тпусти нас г. Андронита.{S} Она је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули ни |
сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била рђава проодња, па се сад нада, |
6 маја 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша |
, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно и |
задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бомјер.</p> <p>Овај је случај бацио и мен |
ико вам има година ?</p> <p>— Последњег дана прошлог месеца навршио сам 102 године.{S} Сад сам |
а и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али |
од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем потресу, — строп |
ица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с накитом моје матере |
</p> <p>У највећем оном метежу — једног дана г. Бомјер и г. Андронита омркоше а не освануше.... |
че нам:</p> <p>«Можда ћете се ви једног дана питати код вашег краљевског судбеног стола о овом |
и.</p> <p>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Д |
дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код куће — које? — Ни он сам з |
е....{S} Сад му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} |
ного којешта....{S} Он издахну баш оног дана кад је пресуда парничарима саопштена.{S} Умро је н |
во све су новине огласиле, да ће се тог дана око шест часова по подне предати матери земљи посм |
бни дан пресуђења.{S} Неко се морао тог дана понизити.{S} Свет се обично радује туђој несрећи, |
». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дана — после подне — стајало је неколико кола пред кућо |
ку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио се |
<p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од п |
и његовој госпођи....</p> <p>Оног истог дана, кад је Артур издануо на рукама свога пријатеља, — |
ћ у нашој кући.</p> <p>Још је тог истог дана учинио све нужне припреме.{S} Човек нам се овај, г |
/> <milestone unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«На |
ља своју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г |
63" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у за |
аш он.{S} Њему се нешто прозлило још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи нас |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Година је дана протекла од како је Адела одведена у лудницу.{S} У |
ше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дана беше повео разговор о њој у једној малој ашчиници, |
н отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S |
е ћете ми веровати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веров |
велику неприлику.{S} На три или четири дана по смрти Бомјеровој, отпусти нас г. Андронита.{S} |
те Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Она је гла |
понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет |
некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролази кроз к |
оспођицу Андрониту....</p> <p>После три дана већ смо били у П..{S} У путу нас је пратио г. Бомј |
за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. Андронита се показала необична.{S} Она |
ad> <p>Још у четири сата по подне у очи дана суђења, сва су седишта, тако рећи разграбљена.{S} |
егов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др |
ли се нисам убојала.{S} Прође не колико дана а г. Артур нас не посети.{S} Андронита умал не пол |
д дана суђења врло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског зау |
" /></p> <p>Једнога вечера, на неколико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој саби |
="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, седила је Андронита, сва у цр |
ја упитали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли, какви су изгледи, др |
бинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, ш |
егова образовања....</p> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мише |
кога је!...»</p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p> |
странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког далеког свог рођака, ко |
ун чији је ред, — прошло би по неколико дана а често и по неколико недеља....{S} Многи су опева |
ци у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву |
енути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весело смешећи |
ат целог разговора био је:{S} После пет дана г. Бомјер испроси госпођицу Андрониту.{S} На тој ј |
> <milestone unit="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} |
стари чувар гробља.</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и н |
ди г. Флавије Розети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела д |
вај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрли |
Џомина уџерица. — — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свеча |
пи.{S} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А |
«комунце.» :</p> <p>Он је још од првих дана узео на око г. Босија. «Ха, познајем ја ову тицу п |
не недеље...</p> <p>Лекари су још првих дана саветовали да оставимо П.... чим то буде могуће.{S |
ка.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они |
даред окрете:</p> <p>«Адело, ћери моја, данас је суђење — је ли?...»</p> <p>Адела је ћутала.</p |
није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и с |
слепи јувелир, потресен вашом парницом, данас равно у 10 часова пре подне — пресели се у вечнос |
ђај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак ф |
с људма. — Ко је онда видео варош П.... данас је познао не би.</p> <p>Улица у којој се овај дог |
и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас |
оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог |
ед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; су |
оспођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш тако |
«постојећег стања»?!..{S} Лепа ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге в |
е имање збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од |
ј род, своју отаџбину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образ |
рото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако ре |
свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас света.{S} Њу су написала три лекара — а један је, |
и.</p> <p>Објава је гласила:</p> <p>«Од данас не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S |
отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани нешто |
</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за |
а органских створова.</p> <p>Флавије је данас први пут видео грозни и гнусни облик једне таке а |
драгоценог <pb n="62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она |
и дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се доне |
жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати тако из близа царицу овог тајанственог ск |
{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; пи |
у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног јед |
тачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Сад |
шта.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ |
боку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p |
ог предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово ј |
дица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања свато |
ропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, ко |
потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта говорило... |
а се?....{S} Да њега није било, ти би и данас продавао кестење проклете баба Џоме!»....</p> <p> |
ам давно читао једну причу.{S} Она ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} |
и цвет ондашње младости и лепоте — седи данас стар, погурен, слеп — убог — у овој опалој уџериц |
је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се |
езоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> |
сио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице С |
ина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечувени безобразлук |
} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао |
чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његов |
расматрања, проучавања — са тога се оно данас пресудити не може...»</p> <p>Судбене ће новине ог |
г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спа |
кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и малу, услугу....{S |
дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Не |
ама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много више чули, но што су се надали.{S} Све је ж |
вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет ћутање.</p> <p>С |
осетило неко мало кретање.. «Откуд баш данас да се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» |
оћашње материно бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим |
ародном преставништву рекли би;</p> <p>«Данашње народно преставништво, овако како је и из какви |
<p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији.. |
а, која немају никакве везе с предметом данашњег спора.{S} Она се јако огрешила о ово свето мес |
мера, намере, прохтева тужиочева....{S} Данашњи је спор само једна чињеница из читавог низа дру |
ла богу већ једном!...{S} Ала је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p> |
разумем!...»</p> <p>«3ар ти ниси читао данашњи «Монитер?» — упитаће опет Огист.</p> <p>«Читао |
нимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <milestone unit="*" /> < |
лу — а ја бих се опкладио, да онако што данашњи ваши мајстори не би умели да начине....{S} То б |
ота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади. |
веја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог јувелира — видимо га како чини добра левом |
бу продаје.{S} Сад су тек настали мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним |
беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, п |
?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње |
и, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и |
дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је с |
свећа.{S} Није; јер је слепцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помр |
p> <p>Она је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше |
ј парници о огрлици, он није мировао ни дању ни ноћу.{S} Обиграо је све своје „начелне пријатељ |
ги је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <titl |
пи.{S} Он би тада радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џом |
маја 17.. године: да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену |
те запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет го |
би.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао своје мишљење наш славни психијатриста г. Мишон Даж |
одбити, ни пребијене паре.{S} Шта више дао је сваком момку по лујдор бакшиша.</p> <p>Све то па |
постао милијунар.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али |
рви веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани С |
сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>На |
ћ је наш психијатриста г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S |
0 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојо |
што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде |
роните, онај исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али чес |
м адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове |
ијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљ |
ајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. предсе |
p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нем |
л, преседник сената у П..... једном већ дао своју реч, да ће он, својим упливом — где треба «по |
Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли да изађе — тешко му ј |
....{S} То беше огрлица, први веренички дар, који беше спремао г. Артур својој лепој заручници |
адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској.. |
њској — мојој матери као први веренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г |
дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случај хтео, да је Андронита ову д |
ласом.</p> <p>«Је ли ово први веренички дар, који је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Риви |
м је приликом уочио скупоцени веренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени |
да јој је тог вечера дао као веренички дар једну скупоцену огрлицу искићену брилијантима и сма |
г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо |
вот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био учени |
практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је опет неко хтео да обиђе каку |
Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш му нема равна међу адвокатима.{S} Онда беше |
иоца....{S} Онда је овај показао особит дар у оптуживању....{S} По тој се парници много писало |
одним је наукама показао особите воље и дара.{S} У медицини још више.</p> <p>Био је од природе |
сам вазда с побожношћу погледао на оне дарежљиве људе, који јавној настави дају нова живота, с |
астави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она најслабија — |
на Артурова, да је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Ми |
Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, брижљиво образован и, кано причаше, један од н |
" /> науке.{S} Он беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али |
учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу даску!...» Он је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} З |
тоном, «немој плакати!...{S} Мени, може дати бог, неће бити ништа — бог је милостив....{S} Мени |
епрактичностима, — свему се томе не сме дати места у народном преставништву....{S} Апарат клима |
дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега в |
аља предходно испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и |
S} Ја га упитам:</p> <p>— По што ћеш ми дати све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо |
тати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. |
дан и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p |
тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не раздражи болника.{S} Криза је по |
о се говорило, да се богатство Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: |
су само нагађали, да се његово богаство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дот |
здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје терази |
у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена |
то је скупо, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{ |
ушао.{S} Старац се трже.{S} По ходу, по даху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господин |
ег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновске вароши и ра |
ини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилијанта кошт |
но везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају... |
е.{S} Г. Артур умре после <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присн |
је гостионица имала четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари |
b n="229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом н |
викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да по |
ч тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу.... |
четири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по |
{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као ма |
, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала посе |
>Тако су се разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, |
Бижа.</p> <p>Од свију адвоката, код ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стај |
лота, а овај светлост....{S} Где се ова два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огис |
није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса! |
ола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер |
о да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без |
p>Он је био одвећ потресен.{S} Он гледа два мртва људска створа — тако тесно везана за његову з |
м напоменем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепав |
Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну објаву.{S} Он |
лепо целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело д |
отивник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити: да је пок. |
бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му тежа |
в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока испитана у Лондону — г. Џон Петар и овога ж |
ељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је још на реду да |
а кад трећег сведока нема, онда су она два прва равна — нули.</p> <p>Сад даље....</p> <p>Баш и |
и рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ваља избрисати из свак |
тао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немам |
није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Како су га ови људи мазили и миловали |
ва.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављена је ношењем бакљ |
м се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био сам се поплашио. |
помамио хладан северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио к |
земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новинама стајаше ова нотица:</p> <p>»Ј |
а рода, — три безизузетна сведока, а не два.{S} А ако он случајно, мисли, да му трећег сведока |
ела своју постељу да оставља.{S} Од пре два дана г. Андронитина болест узме озбиљан карактер.{S |
ада се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише....{S} Г. Босије гледаше ове д |
ољу и грмило и севало.</p> <p>Ова би се два стара пријатеља, по каткад састајала те би по читав |
хладан, ироничан осмејак.{S} Ова су се два велика — сваки по свом послу и положају — човека по |
не може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>П |
} Истина, било је прилика, где би он из два три навода, која је навела каква парнична страна, и |
ote xml:id="SRP1880_N6">Овде је г. Бижо два ранга прескочио.{S} Сигурно се гледало на његове за |
опасти, понижења, срама....{S} Још само два три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће ц |
дном одгоненути?!....</p> <p>— Још само два — трп дана имамо да чекамо,» одговори Босије, весел |
дока</hi>; а ја, господо, имам <hi>само два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам |
паст; по некад прође, не буде севања по два три дана; а по каткад се опет чисто помами — пролаз |
врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао ни пола кестења да прода.{ |
колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље Мозентал супр |
о једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. |
стераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} Не могу да се пого |
инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, |
м редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима с |
уг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновске вароши П...{S} Џиновс |
тану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више по |
ци својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког |
оба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих <pb n="224" /> приђе ми |
а да се не морају испитивати ни она <hi>два сведока</hi>, што их имам.{S} Сад, кад је тако — он |
Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. |
се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, стоји моја ствар, о |
све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим пому |
мање од пропасне вересије....{S} Ово је двадесета година како служи своју парохију, и никад се |
ве витла....{S} У осталом познао сам да двапут слађе ручам ил вечерам она јела, која сам сит из |
егову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му |
је председник суда г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а |
<p>«Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола |
во све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволико она м |
ино а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванред |
ужби г. Мозенталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} |
/> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јели на тврду вересију, а сад им се |
{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две трећине, која није производ народног избора, но вла |
од исте болести.{S} Био сам изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, она |
но стопише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је |
једном спреми и оде у Лондон.{S} После две - три недеље врати се врло тужан и невесео.</p> <p> |
седник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г. Мишеља Мозентала, који је већ |
пера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу |
..{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као под лед, помреше — као кад човек д |
.</p> <p>Ко тражи више јединица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове |
перо да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопи |
ма милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p>„Те две безсмислице, та два појма, без стварне важности, ва |
кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодин |
сам се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као |
је матере, морала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и п |
Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кадар да з |
ту С.... па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам ч |
астави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је |
> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће ј |
дска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху пр |
ара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је једино благодеја |
рена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер |
своје себичне цељи Он се да поделити у две групе.{S} Прва је група она, којом се хтело да дока |
рила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између одвратности да иде суду и помисли да |
нтала од толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — |
и што је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашни |
Љубав према ближњем и себичност — то су две противности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје |
у око осам, мојој млађој сестри шест, а двема најмлађим, које беху близнакиње, беше четири годи |
— вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да |
спомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам |
, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се |
/> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драг |
ла кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви |
зјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S |
, примењени на једне и исте случајеве с двојаким тумачењем и разумевањем, дају појам човека, ко |
.{S} Нос кукаст, брада савијена.{S} Ово двоје као да се беху саставили.{S} Очи јој беху мале, о |
вности, то су вечни непријатељи.{S} Њих двоје не мош никад да видиш измирене.{S} Где видиш прву |
ност је вечити алијан неправдин.{S} Њих двоје подписују пасош правди и правици.{S} Ко иде на ру |
и мазили и миловали!...{S} Један од ове двојице морао му је бити отац!... а онај други? — шта м |
} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то др |
страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, |
, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај исти разлог могао ва |
н; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Судска је дворана пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стра |
есекао пут трговању са седиштима судске дворане. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви |
овог судбеног стола у самом углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим сед |
у погледи и нехотично лутали по судској дворани. — Кад се ови сусретоше с погледима г. Мишеља М |
аше да себи осигурају седишта у судској дворани.{S} Имало их је, који су хтели да из ове навале |
ећи се.</p> <p>Кад се појавио у судској дворани — старац погрбљен, тамно блед, без и једне длач |
ог стола буде отворена.{S} Пред судском двораном беше небројено света.{S} Врата се судска отвор |
да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће наићи на онај и он |
—</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде своје;</l> <l>Да упита брата с |
ти све твоје кестење.... хоћу баш све — де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговор |
— па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше она старија? — Да у гра врачаш |
знавао и покојног старог маркиза Октава де-Ривијера....{S} Као да га сад гледам....{S} Он је ум |
а код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног пос |
нтала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ пр |
ин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола |
блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адв |
јера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народно |
у, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посла |
воје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Андронита и |
е-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</p> <p> |
ада погодим код неког г. Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он је био самац.{S} Имао је само једног |
данас нашли на рачуну г. Артура маркиза де-Ривијера, који од конте није хтео одбити, ни пребије |
н у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје о |
ашег племенитог оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини.... |
сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б |
ђен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и |
једног богатог племића — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он беше најбогатији <pb n="2" /> поседн |
е свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројн |
а, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и ште |
собитој наруџбини младог Артура маркиза де-Ривијера, ја сам начинио онај скупоцени адиђар.{S} Х |
ој клиници, син покојног Артура маркиза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера... |
маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, моћи извршити онаква <pb n="141" /> недела за |
нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Андроните!...</p> <p>— Видим.... |
је с несумњивим рукописом пок. Бомјера де-Рула на акту No 24.087 (фасцикла бр.{S} XII од годин |
} Оне су нађене у кабинету пок. Бомјера де-Рула на неколико дана по смрти овога....“</p> <p>— З |
рукама јединог свог пријатеља — Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње |
вију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа тужене госпође Андроните и да му је |
д свог најприснијег пријатеља г. Артура де-Ривијера.{S} Позива га пријатељ његов да му се у туз |
смртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштеће |
ругова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S} О њену би по кашто ваздан развукли.</p> |
ба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи ј |
етни с несумњивим рукописом пок. Артура де-Ривијера, који се находи на акту No 10.881 (фасцикла |
hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шт |
.»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни пријатељ |
то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар.... баш |
и лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{ |
отина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђар још у |
Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној огрлици |
и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познани |
ef target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за пресе |
ла да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог без наро |
к великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не |
о је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — |
вду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заст |
као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло и подру |
} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни |
....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. М |
дила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море де ко ће погодити», рећи ће један из четврте годино пра |
..{S} Он је очух Аделин....{S} Породице де-Рула — нема више....{S} Ћер је истина надживила мате |
н Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћиц |
авињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни пријатељи пок. Артура де- |
сто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетку рекао:</p> <p>«Госп |
ивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем. |
ше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово једних година, само шт |
н Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о облику спорног предм |
ана буде нам престављен г. Артур маркиз де-Ривијер.{S} То беше човек млад, стасит, даровит, бри |
аиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, |
и је на прошевини дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте |
рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз де-Ривијер.» То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Де |
ђаку странчеву било је име Артур маркиз де-Ривијер.</p> <p>Удес овај одређен је руком самог спа |
17.... у П....</p> <p> <hi>Артур маркиз де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то |
настави г. учитељ:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер, ступио је у брак с Аном Севињском — 20 септ |
на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </d |
арски, њихова преосвештенства:{S} Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика |
она са својим првим мужем пок. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би |
ка, који је с његовим оцем пок. Артуром де-Ривијером био на прошевини, којом је приликом уочио |
н де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики предикатор краљевски, владика саонски — |
Ханри де-Лорен владика бретањски; Гидон де Рошефукол владика руански и Јустин де-Бањер велики п |
сне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Ишли смо полако.{S} Госпођица Андронита беше |
нас изненадио својом посетом г. Бомјер де Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на некол |
на, рано из јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је п |
. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа |
Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</p> <p>Вештаци, одређени да попуне по могућс |
запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељи.{S} Они беху два т |
а онај под «в» писао је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукоп |
. старатељ ... буде ... пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 ... бра</p> <p>. . . . . . . . |
</hi> буде <hi>мој</hi> пријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. |
— он издану.</p> <pb n="3" /> <p>Бомјер де-Рул био је такође из богате племићске куће и човек ч |
ов предмет љубави испросио пок. Бромјер де-Рул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положа |
p>. . . . . . . . . </p> <p>. . <hi>тур де-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посм |
виле.</p> <p>У колима је седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — |
му, вели, осведочити: да је пок. Артур де-Ривијер, испросио госпођицу Ану Севињску месеца маја |
оној истој кући, где је умро пок. Артур де-Ривијер.</p> <p>Њој оде Бела.{S} Потужи јој се.{S} О |
и, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану нераздвојни пријатељ |
«Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао је Бомјер де-Рул». —</ |
ецембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi>“</p> <pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шт |
рине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру? упита странац гласом особите радозналости. |
Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> |
чајте ми још једном о г. Артуру маркизу де-Ривијеру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рул |
адиђар, који сам ја пок. Артуру маркизу де-Ривијеру — начинио!...»</p> <p>— Шта на то одговара |
радили какав адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао |
ру, о госпођици Андронити, о г. Бомјеру де-Рулу!...{S} Немојте ни најмање ситнице изостављати!. |
манет свом присном пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомј |
оставио по смрти на аманет пок Бомјеру де-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p |
матере, своме једином пријатељу Бомјеру де-Рулу.{S} Овај се примио тога тешког аманета.{S} Судб |
да беше прва у П...., начинио г. Артуру де-Ривијеру једну скупоцену огрлицу.{S} Она је стала 1, |
умента.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, а трећи пок. Бомјер де-Рул, ваш, госпо, прв |
«......... мом сину Флавију Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове |
е изоставио из тог имена оно племићско «де»....{S} Његов уображени отац није хтео никад да то и |
и му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се чланак г. |
јем и машчуром, а у среди беше намештен дебео фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он |
орност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} Ово је најнеодго |
Флавија Артура Ривијера....» повика г. Дебрижен не верујући својим очима....</p> <p>— У парниц |
д она огрлица у г. Андроните?; упита г. Дебрижен једнако чудећи се.</p> <p>— Од куд? питаш; куп |
дићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице несретне рево |
то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Е |
p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо против нашег н |
вини прекрасне Ане Севињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на вр |
аш негдашњи предмет љубави, прихвати г. Дебрижен с нешто ироније.</p> <milestone unit="*" /> <p |
нију или отуд овамо.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако |
ли још једнако и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се |
...</p> <p>— Шта ће то сад бити?! упита Дебрижен чудећи се....{S} Кажите му нек уђе — то је неш |
ије, бив. јавни правозаступник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранл |
еренички дар, — посведочиће:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранл |
а се испитају сведоци, а на име г. Шарл Дебрижен Конт Давињон», рече г. преседник краљевског су |
> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, продужи г. |
велико наше чудо посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили ч |
итији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Фло |
ишта живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — |
и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан марки |
ти памет.</p> <p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз |
RP1880_C15"> <head>XV</head> <p>Г. Шарл Дебрижен беше човек осредњег стаса.{S} Било му је око 6 |
тара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни послужитељ јави да је дошао |
инити ...{S} Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осуд |
ла коме је повраћено изгубљено небо.{S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S |
куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — девет пуних недеља....{S} Кад онда нисам ударио у прошњ |
Она стара изрека: «боље је деведесет и девет кривих пустити но једног невиног осудити« — треба |
} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом |
матере.</p> <p>Мој отац умре у Лондону деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводо |
то је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и па |
начин — једним ударцем смрве, униште — девојачки глас, понос, углед, будућност!...{S} Сирома Б |
ега, што све надмашава.{S} То беше њено девојачко понашање према свакоме, без разлике старости |
идиш, молим те, нама је требало, да ова девојка полуди, нама је то наложено — да то мора да буд |
е да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} |
d> <p>— Госпођица Адела беше већ велика девојка.{S} Било јој је 18 година.{S} Она је брижљиво о |
ја је у мал главе не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих к |
ва мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече |
добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под јаку пр |
, опорави — али она више не беше ни она девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна |
е.{S} Полуди му пасторка — онака красна девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опе |
ше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта |
остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још |
шта нам ваља радити па да се ова сирота девојка спасе од пропасти; а богу остављам <pb n="197" |
ење ћери госпођице Аделе — да је сирота девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болест |
.{S} У својој шеснастој години беше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра |
м упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања |
} Неком мора да лежи у интересу, да ове девојке или нестане, или да полуди — што је једно исто. |
што додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки неодољив <pb n="195" /> терет а на ду |
— показиваху, да је срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала |
ако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и |
атере — раде да упропасте и ову кукавну девојку.{S} Непријатељи су одвећ силни.{S} Али је бог ј |
Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, обукла се — као да јој није ништ |
браз народни....{S} Он је народу, што и девојци њен образ и поштење.</p> <p>Пред овим, дакле, с |
ртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник |
у њој подигло охолу сујету, која свакој девојци шкоди.{S} Она је имала ту несретну слабост да с |
оје мишлење још више нашкодило кукавној девојци.{S} Неком мора да лежи у интересу, да ове девој |
ста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема лека?» упаде му у реч г. Огист и пребледи |
>Он је много што шта слушао о овој узор девојци.{S} Он је тада први пут видио и — познао је.{S} |
{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задо |
>Г. Босије се поклони.{S} То учини и г. Дегиљ.{S} Они се љубазно поздравише.</p> <p>Настало је |
06" /> <p>Ову је узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе |
је Служило млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — ј |
ове конкуренције и који су видели да је Дегиљ све своје непокретно имање предао Мишону на управ |
муња громовника погодила...{S} Г. Огист Дегиљ гледаше с неком побожношћу у лице овог браниоца п |
а кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер.{S} Срећу Флавијеву није ник |
То рече, г. Даженоа, па оде; а г. Огист Дегиљ оста као окамењен у својој наслоњачи, Његово лице |
већ једном наговестили, да је г. Огист Дегиљ био један од најбогатих трговаца у П....{S} Свет |
и старог јувелира, — седио је г. Огист Дегиљ у своме кабинету.{S} Он је писао многа нека писма |
та....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Дегиљ и пође вратима — на сусрет госту ког је с пуно не |
азио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао п |
мањи но онај у мухе....{S} Али г. Огист Дегиљ прешо је већ сваку меру!....»</p> <milestone unit |
мено обучен.{S} То беше главом г. Огист Дегиљ — чувени трговац и милијунар.</p> <p>И г. Босије |
{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувелир.</p> <p>Наста |
знемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог ор |
ароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством пр |
тако, опет је било извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што |
г и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судницу, он се учтиво поклонио судбеном ст |
ала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио својим млађим; а свет је то опет друкчије |
а кад продати!...»</p> <p>Тако је Огист Дегиљ постао богат и чувен трговац....</p> <pb n="189" |
— Још сретнији, још веселији беше Огист Дегиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} |
им сопственим имањем.</p> <p> <hi>Огист Дегиљ</hi>....</p> <p>«Тако!» повикаше неки; «пошто је |
.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста најбогатији трговац у П....{S} Њега с |
..{S} У свима тим местима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за нај |
р.{S} Он је својој фирми дао име «Огист Дегиљ».<ref target="#SRP1880_N5" />) Али он није никад |
>Г. Огист први проговори.</p> <p>«Огист Дегиљ овдашњи велики купац!...»</p> <p>«Флавије Ривијер |
публици необичан утисак:</p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тра |
н је погледао час у г. Босија, час у г. Дегиља....{S} Има једна врста радости, која је кадра да |
ове куће, погледа нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља |
убави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше смотрио шта се кува у души Фла |
да узмеш....»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби бо |
ије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> |
ицу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; |
згубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», одговори г |
и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов стан.{S} Та |
и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена цртица, њен |
n="188" /> — онако испод руке — Огисту Дегиљу.{S} Да је тог неког појела помрчина.</p> <p>Сва |
ешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«На реду је да се чита тужба тужиоца, |
>— То се тебе бар не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку |
је плакао — као да му је старац одиста дед био....{S} Последње речи старчеве биле су:</p> <p>« |
и.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину и чети |
<milestone unit="-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозентала председник |
знала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је природна ствар....{S} Јутрос се г |
<p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљи погледи, то су о |
ило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — бог!. |
пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ живи |
шта!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али његов нем |
је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било |
луције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог |
> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <mil |
умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног прокл |
ну и оверену нашим министром иностраних дела....»</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презимен |
то га је оправио г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, о |
множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини животински |
ити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породица ова, која никад ни на |
од ова два славна мужа што људма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. |
збијау!...{S} Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет |
етио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо да поштуј |
лижњем — то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњ |
и!...</p> <p>У овим великим хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} |
сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у о |
та које јој је поверено; она је учинила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази с |
ене благосиљати! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S |
к друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим коректно ово дало по |
и своје право име; <pb n="121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да д |
p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, његове најмање појединости казуј |
још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају.</p> <milestone unit="-" /> <p |
и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком он ни у ком случају не мож |
че — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна расматрања, проучавања — са |
али г. преседнику <pb n="157" /> а овај деловођи.{S} Истина, било је прилика, где би он из два |
осле он — Ле Саван — издиктирати у перо деловођи.{S} Кажу да је био одвећ вичан мајстор у стили |
глу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — г. |
и :</p> <p>а, може ли неко бити у своме делу сведок ? —</p> <p>б, може ли слеп да сведочи о оно |
овом суђењу...{S} Сад можемо приступити делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ а |
аком раду, смеру, при сваком озбиљнијем делу.{S} Ове су мисли без притворства, без образине.{S} |
ћи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађи |
безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се |
ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, |
поменути сведок могао сведочити у свом делу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законс |
пка, нико не може да буде сведок у свом делу.{S} Слепи јувелир сам признаје, да је он градио сп |
а — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм |
и да сад сведочи о свом <hi>сопственом делу</hi>, што би било противно јасним наређењима горњи |
велир и могао да сведочи у свом рођеном делу, — онда му опет сведоџба ие би вредила из другог з |
их уста реч «непослушности»; ви то ни у делу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем |
пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна дина |
аспитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ва |
водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше повукао у мира |
Него да вам још нешто кажем!...{S} Тог дерана ваља вам лемати сваки дан, а не дати му јести св |
нети путни трошак, па онда одело на тог дерана....{S} Не, не, баш је много; а бог ме не бих га |
ша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму, деране један! рече му смешећи се.</p> <p>— Ја ваљда нећ |
сти.</p> <p>Она проговори:</p> <p>«А, — деране мали, ти си већ будан!...{S} Устај, устај; бака |
онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов |
огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, кад се <hi>она</hi> при најмањем |
ове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу.{S} Свршио је ч |
ге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је основне и средње школе.</p> |
авало, да се вечером искупи по неколико десетина — медицинара, правника, филозофа, техничара и |
приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног истог дана кад је њен очух стрпао у џеп 1,200 |
ије....{S} Да боме, има прилика, кад се деси, да неког, ког никад ни видили нисмо, од првог пог |
пет и њему по нешто подкраде — често се деси по нешто — чему и сам не уме да нађе узрока.</p> < |
пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и |
немио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље |
тврду вересију, а сад им се није у џепу десила ни пребијена пара!...{S} Ови су морали вечеру од |
о служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све |
избегавала овакве разговоре А кад би се десило да их слушати мора, она би само ћутала.{S} Од ка |
ште веселе нарави; само по каткад би се десило да се удуби у неке неразговетне мисли.{S} Тада б |
е, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — вредност од једног милијуна |
е још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној |
да подноси бој од баба Џоме, чим му се десило да све кестење не прода, или да му се паре не по |
и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију Ривијеру и Огисту Дегиљу....</p> <p>«Н |
ме да нађе узрока.</p> <p>Тако се нешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> |
његовој вољи.</p> <p>Ако би се који пут десило, да се каква пресуда г. Бижова или г. Кришова — |
оје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква у |
ај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више и не постоји.{S} На њој данас лежи ду |
ту за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару оне бесне бујице, која је рушила и разо |
је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је плакао — као да му је |
...</p> <p>Срећа је велика што се уза њ десио његов присни пријатељ — Босије.</p> <milestone un |
ише још при опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У п |
азнати њен узрок.{S} Срећа је што се ту десио г. Босије.{S} Ја га погледам.{S} Он ме је разумео |
чела је имала некаку грдну масницу.{S} Десна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају ч |
ра — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У ови |
потребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука тиранији.{S} Она подржава незнање, предрасуд |
и бити без тог обешка...{S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мал |
еспођица Адела....{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а |
и чула би се.</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина и један |
г. Мишеље Мозентал супруг покојничин, с десне стране његове седила је сва у црно обучена геспођ |
ао један човек умотан у црно јапунџе; с десне стране његове ишао је мали Фабијан, а с леве г. Ф |
не — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. Бомјер де-Рул.{S} Иш |
на пуна слушалаца.{S} Само две фотеље с десне стране г. Мишеља Мозентала — беху празне.</p> <p> |
ије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправ |
целисходности,» они су бранили да им је десница бурно одобравала; а кад је ваљано да се што бра |
а би настало бурно одобравање са стране деснице....{S} Левица је могла викати колико јој је вољ |
е по четири велике воштане свеће.{S} На десној страни овог судбеног стола у самом углу судске д |
ако чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!...</p> <p>У овим великим хришћа |
к чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили». <milestone unit="-" /></p> <p> |
нским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Даженоа кр |
Аделе.{S} Оно нам није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио |
свему крива!...</p> <p>— Ниси ти крива, дете моје, ниси ти... мајка, грешна мајка твоја — свему |
} Она је слутила.</p> <p>„Сутра је дан, дете моје, када се решава о твојој срећи, о твојој буду |
у, не виде, не осети....</p> <p>«Адело, дете моје», проговори један глас.</p> <p>Она се трже ка |
у је повео некакви народни човек....{S} Дете рече да би оно волело да тај младић спор добије.{S |
ве стране испада сама гола сиротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни |
м врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је још једнако врискало Хтело је свиснути.{S} Бела |
овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једн |
чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог Флавија.{S} Од ог |
ебегао у Инглиску.{S} Он је само мене — дете од непуне четири године — на својим леђима изнео и |
едбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи испит из шесте |
рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју Бела је отворила прозоре, ди |
транац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали!..{S} С |
није куће треба Ово је чињено као да је дете већ ту. — Непознати нам издаде упуства, како ћемо |
исам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано С |
је тек настала права невоља.{S} Ово је дете ваљало по што по то пронаћи.{S} Све је чињено, све |
ашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бомјеру и његов |
а својој је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пр |
е <pb n="86" /> два—три месеца, а своје дете остави у аманет свом присном пријатељу г. Бомјеру |
ет једног тужног оца, што умре, а своје дете, једину радост своју, остави без нигде никога!..{S |
.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сл |
не могу да преживим....{S} Сирото моје дете — на коме га остављам?!...{S} Како све хоће да при |
{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала.{S} Бела је није |
убица....{S} Што ћутиш?...{S} Твоје ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} О |
о мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био мудар, паметан, бистар као какви |
рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се |
ије знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} К |
еки маторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се м |
ети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног јутра брзо продало кестење.{S} Оно беше с п |
о од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} |
атима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рукама?!»..</p> <p>То |
говца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица виш |
он Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете...{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људ |
Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да |
адно бусење гроба па је плакао као мало дете.{S} После сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} |
{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете.</p> <p>Он се једном спреми и оде у Лондон.{S} Пос |
, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни Огист ни г. Босије овај |
рак, па онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име дет |
на душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву котарицу откупи.{S} Он би тада радостан |
сеци, предомисли се баба, па почне само дете шиљати да јој робу продаје.{S} Сад су тек настали |
После једног љутог боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зуб |
устати из гроба — да види своје кукавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да |
по — оно мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Фла |
<pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је |
и смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p |
јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone uni |
им не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је рођено у браку пок. Артура де-Ривије |
е само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове прав |
жен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута да одем |
Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" /> <p>«Ја се чуди |
а их је пламен прождро....{S} Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} |
људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, што би оно, да је живо, на |
Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположе |
ди.{S} Мој брат беше паметно, разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се н |
баба на мртво име остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} |
нама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> |
е било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете бабе — данас Флавије не би |
га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије зв |
p>После неколико месеци ја нађем сирото дете где <pb n="88" /> џупри уз некакву бабу што продај |
уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да в |
не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге дец |
у, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p |
{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} Свршило је осн |
Лондону — рече му г. Џон Петар:</p> <p>«Дете моје, време је да се растајемо!...»</p> <p>Ту је с |
г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку. |
пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једна невидљ |
> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p>Г. се Андронита ис |
p>Ми нисмо мировали пуне три године.{S} Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало... |
.{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два |
пасавати част своју.... будућност свога детета....{S} Сирота моја Адела!“ — —</p> </div> <div t |
валију, која је раздваја од њена рођена детета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до |
као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{S} Ов |
а мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Мајко, ви сте мени у |
част ваша, ваше супруге, будућност мог детета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обро |
лача, голотиње и босотиње — овог јадног детета.{S} Она му при поласку издаде поруку, да — за жи |
} Она је учинила покушај убиства једног детета које јој је поверено; она је учинила дело утаје |
је против мене, моје части, мог сиротог детета, — наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — |
улици св. Џемса.{S} Кад тамо ни бабе ни детета!{S} Били су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло |
омућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто |
а се необично тргла, кад је чула вриску детета свога.{S} Бела ми је причала, да је стајала неко |
ји је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није вратио.{S} У варошко |
у овде мирно да лежим у твојој соби — с дететом својим, с мојом Аделом...»</p> <pb n="126" /> < |
је само једног синчића од 4 године.{S} Детету овом беше име Флавије.{S} Г. Артур умре после <p |
аде упуства, како ћемо се владати према детету.{S} Кад смо с овим били готови, он с мојом Белом |
јави мени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} |
е — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељ |
кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је |
вашег краљевског судбеног стола о овом детету...{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, к |
е — погледај.... реци још коју реч твом детету, твојој Адели!....{S} Опрости јој!....{S} Она је |
хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је чињено као да је д |
но страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, погрбљена бабетин |
ј Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»< |
да буде лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово |
код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо з |
ндону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, |
равити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Ј |
утим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег трговца и њего |
сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и презиме оца <pb n="81" /> његова, — чујте људи |
је никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осаме — то су дани страдања и мучењ |
S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, два гамена џиновск |
иди — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети.{S} Чинило му се сад |
ашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати.{S} Али |
уђој несрећи.{S} У осталом он је био од детињства лукав, подмукао, подвалаџија првог реда; а на |
, непровидљиву прошлост.{S} Његово рано детињство престављало му се у чудној слици.{S} Чинило м |
зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од неког чуо ове кобне речи: „Твоја је мајка |
она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше |
једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна ос |
рста страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сирот |
анак.{S} Сви смо троје плакали као мала деца...{S} Флавије није био више дете.{S} Он вам је био |
а очи су јој светлиле, као мачци кад је деца окупе тојагама испод кревета, — <hi>Розети</hi>! ј |
заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица сво |
ом партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ва |
, својине коју она «притјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у |
с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваз |
ретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли |
и она физиолошко-психичка особина, коју деца самим рођајем наслеђују од својих родитеља, — она |
мо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година.{S} С |
же беше што је изгубила хранитеља своје деце или што је морала да гледа своју срамоту — попис к |
ала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислила, да |
ту вику, пуцњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничав |
ријатељ Бомјер де-Рул.</p> <p>Лондон 24 децембра</p> <p>17..., године. <hi>Артур де-Ривијер</hi |
код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља много |
овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!.. |
дом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но |
несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону страну г |
S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, остављене |
>Своје је млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а има |
шу природу — рад....{S} Погледајте малу децу — она никад не стоје беспослена; она мисле да се и |
ле да се играју — није.{S} Она раде.{S} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бо |
човек слабог капитала, с петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас ост |
П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера продавао свој |
, треба ми; ја управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на в |
господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне |
ћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n= |
нешто више интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи |
ља певања да ме боље научи?» — одговори дечко као из рукавице.</p> <p>Непознати се господин гро |
семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено положи рачун својој баки |
деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговору!..{S} Ономад сам је |
, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави стара |
омогао. — Кад изађох из цркве — а један дечко — го, цепти као прут и кроз плач тужно виче:</p> |
седања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; |
чне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, |
огртачем, иђаше улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш |
му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ов |
То рече и нестаде га у помрчини.</p> <p>Дечко оста неколико тренутака непомичан....{S} За тим с |
...{S} Сад лаку ноћ!...{S} Казаћу вашем дечку, да од сад мало више остане код вас....{S} Осама |
во.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог сам ишао, да се каква за |
Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба |
из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, да се вечером искупи по неколико десетина — м |
тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> |
и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> <p>На то ће одговорити једа |
бучене лутке.{S} Ја сам се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи |
краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим бистрини њиног ума.{S} Они су ову ствар с тога гл |
ликом рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. |
<p>Како је прошао г. Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и јо |
Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, још једнако млада и |
помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и |
да како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна мисао....{S} Мени овако што не би никад на ум пал |
огаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса — од брижљивог образовања, природне доброте |
ико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Про |
наслеђа има да припадне тужитељу....{S} Дивне намере; лепе корисне цељи!...{S} Красан план — ве |
о је управ ту улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <p |
грунуле из очију.{S} Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога |
важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта |
богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога наћи да „протолк |
ена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по месечини.</p> <p>Ал |
она сигурна од атентата, који је овако дивно смишљен, да једним ударцем сруши углед једне поро |
Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини! |
ет кад му се на углед стави? — —</p> <p>Дивно — питање!...</p> <p>Ако рекне могу.{S} Онда лаже |
примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета |
а властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па е |
рац нових идеја.{S} С тога се на њ била дигла читава хајка.{S} Говорило се да он намерно распаљ |
беше изгубио.{S} Њему се учинило, да се дигла на њ сва она војска, којој је он толико пута ногу |
ова општинска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше в |
дна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породич |
ре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њих неколико незадовољника — што чезну за министа |
зобразним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би треб |
де на болесничку постељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гл |
S} Полако узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово пр |
..» упита неко из публике....{S} Сад се диже читава граја....{S} Г. преседник хоће да казни оно |
уга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота |
</p> <p>У време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на на |
рцу народа српског, нашло руку, које се дижу — да ово светлило утуле, угасе!..</p> </div> <pb n |
никад видела није.{S} У колико се на њ дизала већа граја, у толико је он у њеним очама постаја |
г пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог часа известио њен |
ре пок. Ане <hi>Севињске</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 |
ела каква парнична страна, извео толико диктанда — да не би стало на читав табак.</p> <p>Ако би |
предмете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њ |
у собу своју Бела је отворила прозоре, дим је био изашао....{S} Ватру беше попао црн пухор од |
ма.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S} Сад спалих неке хартије, које су могле |
е неколико тренутака кабинет је био пун дима.{S} Морали су се прозори отворити да дим изађе.</p |
чудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код камина је стајала г. Андронита Она се необ |
вени пламен с великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо освет |
а Христових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара |
/> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> није бил |
на Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — пови |
ла и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна |
— пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p> |
нара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.» |
ана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуд |
е у средини, износи вредност на 100 000 динара; два су мања — коштају по 50.000 д. а 54 брилија |
агдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . под I, II, III, . . . . . . . . |
самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и више, у свом обртном кап |
два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} |
вањем, смарагд.{S} Он сам кошта 100.000 динара. 16 брилијаната имају вредност укупно 140.000 д. |
арагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означени</hi> под I, II, |
јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И н |
цену огрлицу.{S} Она је стала 1,200.000 динара.{S} Ово је <pb n="106" /> у минијатури преставље |
ј кући начинио — коштао је на 1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситн |
иђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут више.{S} Таке израде, та |
има и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Да се пок. Бомјер примио и старатељст |
ила дело утаје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног |
е честите супруге вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну |
лудака — који од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима |
Вредност овој огрлици износи 1,200.000 динара.</p> <p>Да је овај исти адиђар дао мој пок. отац |
о фали једна ситница од цигло 1,200.000 динара.</p> <pb n="70" /> <p>Огист Дегиљ беше одиста на |
кад је њен очух стрпао у џеп 1,200.000 динара од продате <pb n="220" /> огрлице?!...{S} Каква |
12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, ретке лепоте, — рубина престављају пет |
.000 д. а 54 брилијанта коштају 582.000 динара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; с |
о на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S} Да ми револуција није упропастила и књиге |
и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком сведоку по 24, а суду парничну и осталу |
ође даде нам 100 фуната стерлинга (2400 динара) да какву радњу отворимо.{S} То смо и учинили.{S |
д чини своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово б |
милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, нисам крив.{S} Да је ова вредност |
ка добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалук |
оноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у др |
циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће да отму! — Опрост |
д цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> |
викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица |
викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</ |
паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је |
овај адиђар коштао је више од милијуна динара,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници |
на девојка — насљедница од три милијуна динара.{S} Сад опет некуд штуче — онако луда — као да у |
иуна динара.</p> <p>«Шта? — по милијуна динара!» повикао је један муштерија.... «Она није толик |
це куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> <p>«Један динар више!.. |
а.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му |
д нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне д |
ствар — спорна вредност прелази милијун динара!....{S} Па онда из овог се спора испредају вазда |
Само му њен накит кошта на милијун и по динара....{S} Да му није било ових мираза како је спурд |
скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него да ва |
и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капит |
и....{S} А ја, кад сам већ рекла, — сто динара, нећу од речи ударати; то бар нисам никад чинила |
овала.</p> <p>У кеси је било: место сто динара, равно <hi>сто лујдора</hi>!...</p> <milestone u |
ивљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека је сретно!....{S} Ни пребијене паре није |
> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p |
г с вама, сто динара, то је 10.000 пара динарских!{S} То је већ капитал....{S} Ја се управ чуди |
ка.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Право у Лонд |
трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно |
о-политичног» , узео је реч г. Сенжерм, директор краљевског правног факултета.{S} Ја се дивим б |
криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, — изишао са својом бр |
н <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правоз |
ик краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда «једн |
прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директор краљевског правног факултета — са својим профе |
к санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа беху до |
а, преседника великог суда, г. Сенжерма директора краљевског правног факултета, г. Сомјера Лафа |
истава код кр. судб. стола, г. Сенжерма директора краљев. правног факултета, сву г. г адвокате, |
</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаба диринџи....{S} Честити и раду вични момци хоће богме пл |
некаква онда омиљена песмица с тужном и дирљивом «аријом».</p> <pb n="28" /> <p>Али он опет ниј |
="*" /> <p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колик |
ио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} Он наст |
ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одговорно би му весело смејући се:</p> <p>«Буд |
>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је само гледао преда се.{S} Чинило му се |
n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p> <p>«Артуре |
.{S} Поче му пиљити у очи...{S} Он и не дисаше.{S} Има једна врста страха, пред којим и најплач |
избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је толике понуде |
оно, да речем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше на |
читељ.{S} Не би требало да се упуштам у дискусије ове природе.{S} То поље припада правницима.{S |
ко узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, да може ова и она |
је био мој први рецепт.{S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и дру |
д се хоће, онда се може наћи и у јајету длака; а како се не би нашла ма каква омашка коју је би |
учитељ, — исказ г. Беле подударао се у длаку са сведоџбом њеног мужа.{S} Она <pb n="96" /> је |
а нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступили онако како нам је он наредио.{S} А и ка |
{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што |
зим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна к |
чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете претурило...</p> <p |
тарац погрбљен, тамно блед, без и једне длачице на темењачи, <pb n="103" /> с усанулим очима, — |
<p>Ови би млади људи обично претресали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступк |
има још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најср |
ио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле барушти |
е дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна парица.»</p> <p>«Ја ако о |
гадних и отровних амфибија што гмижу по дну тог кужног талога од многогодишњег трулежа и отпада |
а бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом народу п |
оја долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седишт |
ка у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника |
.{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам оти |
о треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како је ово писм |
мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа |
{S} Ово вам је већ — великокупац....{S} До јуче су га ваши из опанака јеле, па сад, гле, како ј |
ама баш све не ваља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{ |
стао и без ручка....{S} Колико је њих — до један сахат по подне — чепало око гостионице «Белог |
јао раздрешен свежањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n=" |
ла је тужилачка страна, — г. Флавије, а до овог његов адвокат г. Босије.{S} С леве стране судбе |
госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозе |
— он ће и онако једва кога имати да га до вечне куће испрати....»</p> <p>Тако је мислио г. Фла |
ост опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из очију.{S} |
пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би |
се породило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на |
»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где |
готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод велики |
готово црвену браду.{S} Она се спуштала до испод појаса.{S} Једва му се виђаху очи испод велики |
ilestone unit="*" /> <p>Адела беше села до своје, боне мајке.{S} Г. Андронита, беше узела лепу |
ко се јадни и нејаки потуцају од немила до недрага....{S} Они попадају на хладни гроб мајке сво |
на је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје |
отишао, она би са мном о њену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би с |
гала, почињући од најмањих шивачица, па до оних што се њима шију сламњаче и џакови.{S} Он је си |
испењу: брдо је то од свог подножја па до врхунца окићено гробљем.{S} Од хиљаде милијуна људи |
које се човек почне пети од колевке па до смрти....{S} Мало је њих, који се на њ испењу: брдо |
авије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</ |
дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да |
јпре скочи млад један господин, притрча до првих кола.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две жен |
ену говорила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, |
покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице Аделе....{S} А <pb n="167" /> к |
а је била собарица код г. Андроните све до оног кобног дана, кад је та племенита госпођа с наки |
т у велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи |
ите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да није била при себи, кад |
слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, |
је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада |
} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушту, овејану, ис |
ија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г |
све своје „начелне пријатеље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, |
т своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи |
чула, све упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, |
} Ја сам дакле, господо, мишљења: да се до сутра до подне не јавља о смрти покојнице....{S} Ви |
мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати тр |
шар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па стаде махати главом.{S} Очевидно је да је н |
великим и отегнутим црним димом сукљаше до изнад главе детиње, те тако лепо осветљаваше и нашег |
труја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — о |
итацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће прилико |
г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска < |
и ? — Да губа, да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, кој |
и кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет. |
да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за па |
штво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на ве |
оју чудновату прошлост.{S} Он је још ни до данас разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу ње |
а, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био |
ош добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле б |
едном савијутку, одакле се могло видети до на оба краја ове на лакат наличне улице, беше се зау |
њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за ре |
етворила.</p> <p>Међу тим су њени гости до најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој ог |
овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане |
учитељ даље.{S} Он је потврдио од речи до речи све што је у тужби наведено, да ће да осведочи. |
све кад се узме, опет је изишло од речи до речи оно, што је и њен муж, г. Џон Петар, испричао.{ |
је, ни Огист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone unit="*" /> <p |
....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у |
ута са шест коња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно |
партији и у томе је остао консеквентан до своје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне сл |
гледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница како изгледа спорна огрлица.{S} Пос |
да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим вратима ово |
<p>Ништа му није будаластије изгледало до кад би ко тврдио — да у свету ваља подизати, неговат |
ње не распрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му ј |
ши изазвала оно стање које га је одвело до на врата г. Мишона Даженоа.</p> <p>Г. Босије је имао |
ком неодољивом силом, прогура кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Бо |
баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратил |
рупцију — поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво при |
комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не в |
да госпођица Адела испрати своју мајку до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} Т |
p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хвалио — он би се намрг |
ка кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше |
авде лако било умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло ни |
ри слепи јувелир, излазила је на њу баш до самог гробља.</p> <p>Сутра дан по саопштењу пресуде |
ла на мртвачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је ч |
> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та њег |
м».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да |
а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопчана је |
те — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба нисмо га више видили.</p> <p>Ми смо у длаку поступ |
дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћански |
да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не |
жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њихна осећања — љубав, мрзост, смиреност, |
беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше |
итија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати |
> <p>«То беше најплеменитији човек оног доба, рекао би г. Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајд |
најбогатији <pb n="2" /> поседник оног доба.{S} Револуција му прогута сву имаовину; она му пок |
ше пријатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рук |
о брзо пресече.</p> <p>Наравно, које је доба ноћи!....</p> <p>Он поче још тужније изводити свој |
ајником».</p> <p>Време је ту, крајње је доба већ: да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо |
>Монитеру</title> — пише....{S} Наше је доба истина сретно што му је у неколико ујамчена јавна |
ције — већ су окужена....{S} Настало је доба да човек мора да очајава....»</p> <p>У том неко за |
и по тој новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — |
о ћутања; «ја мислим да тек сад настаје доба кад ћеш ти свом роду да будеш од користи.{S} Шта в |
ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смел |
бичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба не би ме ни дете тако упитало — сад је, ваљда, так |
...{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за |
и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се доба беху намножили процеси политичких криваца.{S} Беху |
зност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мистериозношћу скопч |
се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{S} Само сам радо |
{S} Падало је мало у очи — шта ће у ово доба на гробљу?...{S} Сигурно да каквом милом покојнику |
је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека живит |
ло, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи |
ревеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне |
спрода.{S} По некад се остајало до неко доба ноћи.</p> <pb n="43" /> <p>А опет што му је храна |
самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег по |
обито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва заду |
не дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се радило, ћарило — богатило!....</ |
ј прљавој и тесној улици у П...., у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. |
P1880_C19"> <head>XIX</head> <p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на |
аве не стаде.{S} Ни једна девојка у оно доба није имала више обожалаца из првих кућа као она.{S |
и.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у оно доба беше реткост.{S} Тикање је искреност.{S} Његово је |
и беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На једном савијутку, о |
/p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="208" /> о г. Мишељу Мозенталу пресе |
бадавалука!{S} Овај је адиђар још у оно доба коштао на 1,200.000 динара.{S} Данас кошта два пут |
кати, лармати....{S} Да је оно несретно доба, могло би се и отимати. (У публици опет комешање.. |
злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се мајка разговарала, препирала, рвала, свађа |
себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам д |
нита омркоше а не освануше....{S} Од то доба нити сам што чула о њима ни о г. Артуру и његову с |
кви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више видили нисмо; али нам пише често.{S} |
један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и интимнији пријатељи.</p |
то памтим као да је јуче било.{S} Од то доба има сад 28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је др |
о само што се овој «сумашедшој» — од то доба није могло у траг ући....</p> <p>«Каква је то полу |
RP1880_C3"> <head>III</head> <p>— Од то доба прошло је много година.{S} У вароши П.... где је н |
мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Она се у један мах нађе |
до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има |
ољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачуне од прихода а много мање о |
е сирото дете претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Ал |
на је то све израдила!!..»</p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропа |
није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} |
к. Бомјером де-Рулом <pb n="99" /> у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о д |
ога је спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену ј |
ртур са својим малим сином.</p> <p>У то доба већ беше почело оно грозно комешање.{S} Говорило с |
упник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрнут у велико црно јапу |
<milestone unit="*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне |
е тај међу нама што тражи да оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, р |
е.{S} Беше настало <pb n="127" /> глухо доба ноћи, а она сама самцита са својом боном мајком.{S |
<p>Кад јој једном мати рече, да је већ доба да се куће сетимо, — она је сва планула:</p> <p>«В |
n="175" /> <milestone unit="*" /> <p>У доба наше приче централно је гробље било на самом излаз |
ле, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје снаге био је чувен са своје јувелирске вешти |
је био и г. Флавије....</p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} |
ше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба наступала су мртвачка кола.{S} Флавије баци поглед |
ућу узбунило.{S} Лекар се срећом у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у |
ради — магарећа луда памет — мудром је добар савет!...{S} Гди је се до сад шут с рогатим бо?!. |
.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој |
тим...{S} Нека ти бог плати!...{S} Буди добар и поштен — буди увек милостив према беди и невољи |
своје рођено дете....{S} Ти си био увек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и |
говорили:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да |
родну“ гостионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{ |
х Вогеза, где је имао једно мало пољско добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима |
ли, да човек, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио.... |
су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим изборима.{S} Оволик |
опет што му је храна несретна била!{S} Добијао је јутром по црн комадић леба, који је више лич |
. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе да им бранилац буде; а овај пук |
уговору који је имао с г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама |
у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из П... а сваки је дан готово писао у П.. |
ични лебац.{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, |
дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случајева, кад га је баба на мртво и |
арала, — г. Роше техничар треће године, добије једно писмо од неког свог, пријатеља — медицинар |
ствар, предмет, питање и томе подобно, добије овај или онај вид, правац, исход — како то већ к |
а да његов тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јед |
— Какав правац и какав излаз — треба да добије њихова парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И м |
самим изборима.{S} Оволико она може да добије при најгорим околностима.{S} Али она се и с тим |
реме ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини |
ој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву благу реч.</p> <p>Прос |
на правда — да васкрсне; свака ствар да добије своју праву вредност и своје право име; <pb n="1 |
сретно изненађење?!{S} Тог истог вечера добије мати госпођице Андроните од г. Артура овакав поз |
праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим местом она треба да отпоје песм |
ече да би оно волело да тај младић спор добије.{S} Сад баш не памтим, он ми и име каза — забора |
саберемо с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ |
ло је основне и средње школе.</p> <p>Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дет |
раду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од ко |
му умре и трећа — баш оног дана кад је добила парницу од 1,200.000. динара....{S} Па му не би |
ресена говором своје честите ћери, беше добила малу несвестицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела |
и последњи испит из шесте гимназије.{S} Добили смо и нумеру од стана, куд ће и где ће одсести у |
и га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне гомиле, што се народо |
....{S} Села, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима од |
је писано и оно лањско писмо, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, к |
а кр. судбеног стола.{S} Наши су судови добили у овим људма нове снаге, а правда и правица неум |
ле и дан суђења.{S} Парничари и сведоци добили су своје позиве.{S} Сад су чињене само „претходн |
еше се све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повука |
владао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристок |
боја, што је кукавно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> < |
но и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зр |
андидат у пет срезова.{S} У срезу С.... добио је већину од два гласа.{S} Његова победа прослављ |
л.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од свог најприснијег пријатеља г. Артура |
estone unit="-" /> <p>Овог истог вечера добио је г. Флавије једно писмо.{S} Оно је гласило:</p> |
ам вам, госпо, напоменуо, г. је Флавије добио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S |
Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је пута оста |
не друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да види онај сплет од гадних и отровних а |
осланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а кад се у практици видило |
>Кад је свршио шести разред гимназије и добио сведоџбу, да је с одличним успехом свршио средње |
/p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио какви президијал, да што овако или онако уради «С |
лико наклоњен. —</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као |
аље једну трећину — онда је г. Мозентал добио преседничку столицу у сенату.{S} Лепо је то кад ч |
ети, који је на годину дана пред процес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје |
ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале |
мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против г. Андроните, |
т.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор, не по каквом јаком основу или |
— чија ће се најзад питати: хоће ли они добити то своје право или не? —</p> <p>Кад је г. Флавиј |
се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена ог |
је мого чути шта су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси ви |
де до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на њ, погледа га од пете до главе па |
орили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотин |
<p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде з |
рска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стотина хиљада динара!» повика г. |
онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — |
ешто полако рече.</p> <pb n="215" /> <p>Добошар викну:</p> <p>«Милијун и двеста хиљада динара — |
S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други |
велико црно јапунџе....{S} Он стаде до добошара, па ну нешто шану....{S} Добошар избечи очи на |
вршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215" /> < |
о свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она су вечна као што је вечит и — |
е све пролазно, привремено, а само не — добра дела учињена роду своме, роду, који не умире, већ |
ити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али њег |
знајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — з |
отац је ваш давно преминуо, ади његова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није |
може; али ја сам тако исто мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, |
м пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим |
е, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добри |
Учинио је чуда.{S} Новац онај беше дала добра, милосрдна рука — рука Артура маркиза де-Ривијера |
гао на њ ослонити.</p> <p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику па |
н је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохи |
свим у Инглеску.{S} Сва моја непокретна добра предајем на управу г. Мишону Даженоу.{S} Он је ов |
а старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су |
адости и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml |
26 година.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, |
, собарицом код г Андроните.{S} То беше добра, учтива а боме и лепа девојчица.{S} Ми смо се пос |
ек милостива срца.{S} Он је учинио више добра но сви Ривијери, од кад је њине куће и њине богаш |
јој нарави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револ |
уће....{S} Мајко, ви сте мени увек били добра мати.... <pb n="25" /> Размислите!... шта захтева |
е револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код « |
сиротињска мајка.{S} Видимо га где чини добра по Лондону.{S} Он изводи на пут породицу Џона Пет |
е слепог јувелира — видимо га како чини добра левом да десна не види а десном да лева не види!. |
душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше |
да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb n="X" /> он свом роду спремио.{S} Он |
ок је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је |
— —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је давао «десном да лева не вили» |
имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом сину као и нашем јединчету!...{S} |
веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; али ја сам тако исто мислил |
пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њ |
вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} С |
а више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а да на место њ |
иза де-Ривијера.{S} Новац је онај пао у добре, радене и штедљиве руке, — новац онај беше с благ |
нуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
о у «вишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју тр |
крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је в |
аху познао је ко је:</p> <p>«А, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд |
ро је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благодарим што сте ме посетил |
{S} Ви ми праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — |
добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за |
} Време је....{S} Рекао је Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... |
а погреб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близи |
S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</ |
оја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и моја мати нису више трпиле |
ласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило што се још тако лепо сећ |
..{S} А Флавије? — Он није умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од п |
{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија... |
с удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S} На велико наше чудо посе |
87" /> ценио да има у самим непокретним добрима на 1,000.000 динара, а још толико, ако не и виш |
а доба Флавију није помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати |
месту множе просијаци у том је нестало добрих дела, тамо се множи саможивост, овај једини живо |
сна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, с |
вај чудновати човек не намести код оних добрих људи, — да ме не школова? — Умни богаљ.{S} Њему |
а уздркталим гласом.</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хлада |
вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као шт |
и је се до сад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици |
и; да се мало одморим, казаћу ти!...{S} Добро је....{S} Хвала богу већ једном!...{S} Ала је сре |
ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што ћу скоро оставити овај свет |
ете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нис |
.{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го спо, да се одморите...»</p> <p>«Не, н |
н седе полако као што се сен спушта.{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама... |
обрадовало. «Боже помози», помислим.{S} Добро је.{S} Ја наставим:</p> <p>— Јес, г. Флавије, ја |
говори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуња |
Ово је онај исти рукопис — познајем га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља м |
окрете.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не у |
сестре рођење....{S} Она је ипак имала добро, повратљиво срце....</p> <p>Сутра дан тек око под |
да сноси У осталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у ова |
а «вишим» круговима....{S} Јесте ме сад добро разумели?»</p> <p>«Више но што мислите, но што се |
тима туђу имаовину, туђу тековину, туђе добро — хоће судским рукама да руши својину!...</p> <p> |
склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добро позната....{S} Лекари, не они сами — ми сви, треб |
вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко к |
суда у П....»</p> <p>Тако је.{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место |
:</p> <p>«Ако увек останеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види. |
поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад питати: хоће ли они |
и кочијашу нек тера брже!...{S} Није ми добро...»</p> <p>Сутра дан нас посети г. Бомјер.{S} Анд |
ати осмејак.{S} Одоцнио сам.{S} Није ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих да |
штину, нечистоту, — вираху још оне мени добро познате црте нашег малог Флавија.... -</p> <p>Упи |
мишлењу, лежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} |
..{S} То вам је мој савет!...{S} Ја сам добро измерила тог обешењака....{S} Код њега је — што в |
из де-Ривијер.</hi>»</p> <p>Јес, то сам добро упамтила. то је било 14 маја 17... године....{S} |
упим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело |
ке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина места мало п |
сам постао неспособан да сам коме какво добро учиним....{S} Тај чудни човек хоће сад <pb n="203 |
Она је само тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ов |
учинили.{S} Одемо у Бретању — на пољско добро деда Андронитина по мајци.{S} Ту останемо годину |
е Рул.</p> <p>Овај је имао своје пољско добро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше кра |
ло му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} Т |
о извесно да је Огист Дегиљ стојао врло добро са својим имовним стањем и, што је најбоље, он се |
тала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одве |
ри дати повољан излаз....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини. |
на само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — «треба му у помоћ прите |
и овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта в |
езизузетна сведока</hi>....{S} Упамтимо добро — <hi>три безизузетна сведока</hi>.{S} То не траж |
и.{S} Опити су већ чињени....{S} Они су добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени |
ина.{S} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуциј |
прут и кроз плач тужно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја м |
лач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред ови |
{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене |
дну, па би им смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте дана |
ан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По катка |
смрти — као њен наследник....»</p> <p>«Добро би било, не, већ је са свим нужно,» прихватиће г. |
ије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тач |
селим тоном, баш ми је мило, што сам му доброг газду нашла.{S} Бар ће временом и он човек поста |
ше не примам.{S} Тај ме је човек својим добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!. |
{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром старини...{S} Можда би и он још који дан живио — |
Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла на порођај |
земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племенитом г. Мишељу и његовој супру |
/p> <p>У осталом наш је г. учитељ сушта доброта.{S} Ко га је само једном видео, тај га је морао |
{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико тренутака — Флавије је д |
ме, како ми он рече:</p> <p>— «Ваша ме доброта, госпођице, одвећ обвезује...»</p> <pb n="147" |
ије чедо моје, онај пријатељ твој, онај добротвор и твој и наш, хоће да ти идеш у твоју отаџбин |
.</p> <p>— Тако ме је исто упитао и мој добротвор онај чудни човек ком имам да благодарим што о |
сти!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се О |
о душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога избавитеља, свога анђела хранитеља.</ |
о; он није никад сметуо с ума име свога добротвора име — Артура маркиза де-Ривијера.{S} Он није |
Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, |
Ми добијемо наредбу, разуме се од нашег добротвора, да дете упутимо у П..... чим сврши последњи |
мео говор Огистов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> |
, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То баш није нужно“, одговори непоз |
е, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да има благородну и благодарну |
е срце одавно тражи мог избавитеља, мог добротвора.{S} Оно га је у вама познало....{S} Ви сте о |
p> <p>Од то доба нисам никад видила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може би |
ма саопштена.{S} Умро је на рукама оног добротвора.{S} Ту се десио и мали Фабијан.{S} Овај је п |
ј својој молитви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости |
угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротвором.{S} Тако је: он њу спасава — да не умре од |
ом сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мало дете |
S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често у себи мислио.{S |
еса — од брижљивог образовања, природне доброте њена срца, отворене и веселе нарави, ретке разб |
колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пролетњи |
ију, — Адела беше истоветна мајка; а по доброти свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по |
ан и име његово.{S} Кад би тако, тронут добротом његовом, стао благосиљати, он би благо примети |
аквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка страна у овом спору да састави, удеси |
едником сената, којом је приликом имала доброту да огрлицу моје матере уведе, као свој накит, у |
удаљује од предмета...{S} Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, н |
лим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подозри |
Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n="219" /> |
а је без вере, без бога.{S} Она се руга доброчинству, она исмева милосрђе, она плази језик на с |
маже, тај удара темељ прогресу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе дру |
раду вични момци хоће богме плату и то добру плату....{S} Да је она «тврдица» плаћала момцима |
ц онај беше с благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера |
сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у |
ше већ девојка у напун.{S} Још је у том добу почела да се игра ватре која је у мал главе не ста |
} Мора да је коју пару испустило, па је довати.{S} Најпосле сависмо у један ћор-сокак.{S} У том |
а дан он нам купи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>К |
есретну слабост да сваког свог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И з |
ти; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господине, како смо се обрадовали! |
јавима.{S} Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:< |
онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се појавила у најстрашнијој слици својо |
омоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва ова господа б |
Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, који су и писали ону нотицу у <title>Монит |
Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три чувена лекара....{S} Њихово лекарско мњ |
Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секција је показала да је покојница умрла од |
гостионицу оставити.{S} Овај је случај довео многог у неприлику.{S} Ко је имао пара у цепу — а |
...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андроните! —</p |
мемо, усвајамо....{S} Она ће целу ствар довести своме циљу....»</p> <p>«Још вечерас», рећи ће г |
јатеља, обећала, да ће и своју лепу ћер довести у судску дворану.{S} Она се није надала да ће н |
егуша II:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </q |
реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помути памет.</p> <p>Како је |
ишних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то само бе |
није познато у својим детаљностима.{S} Довољно је то, да је он сам предложио да се болесница с |
е огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се |
ном прозору.{S} Томе се чуду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — ш |
ам 40 ученика....{S} Ако им не поклоним довољно пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар ниј |
Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одузме?» —</p> <p>«Да то |
у улицу красило — то су две дивне скоро довршене куће.{S} Оне су лепим спољашним <pb n="227" /> |
<milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије је довршио медицински курс у Бечу.{S} Он је сјајно положио |
живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би та |
ужитељевој.</p> <p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је дал |
изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да |
то хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету материјала |
="218" /> упамтите — ово није измишљени догађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} |
нао не би.</p> <p>Улица у којој се овај догађај <ref target="#SRP1880_N2" /> десио, данас више |
t="*" /> <p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијац |
тељ даље, — ви се још сећате оног малог догађаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на |
— — —</p> <p>На годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућа |
г. Мишеља Мозентала, што је учинило, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — из |
именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања |
и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиша, — изда строгу |
ченим кестењем.{S} А то се, по несрећи, догађало врло често.</p> <p>После неколико месеци, пред |
estone unit="*" /> <p>Овог истог вечера догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, што је уч |
ез коре хлеба.{S} Овако би се више пута догађало.{S} Нашу муку нико није у стању описати ...{S} |
> <p>На неколико дана пред само рочиште догађало се нешто у кући г. Мишеља Мозентала, или боље |
је вештији у продаји.{S} Врло се често догађало да је он најмање оне робе куповао, за коју су |
..»</p> <pb n="158" /> <p>Врло се често догађало да је сиромах адвокат морао да буде кажњен као |
, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Оги |
верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S} Јес сад већ видим шта је.{ |
p> <p>У горњих седам тачака означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља |
ва ова господа веровала су, као у какву догму, у — своју цељ и у принципе које смо горе навели. |
не, учинио преко сваке мере обазрив.{S} Договоримо се најпре у коју ћемо собу да сместимо Флави |
ој влади похвала; а ако се, по несрећи, догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, |
мени не јавите — бојим се да се што не догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква |
S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, |
не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора између г. Андроните и гос |
е.</p> <p>Једнога тамног јесењег вечера догодило се нешто у вароши П.... што је чак на 28 годин |
дницу.{S} У тој се години много што шта догодило, о чему је свет говорио и изводио по хиљаду за |
да».{S} Срећа је само што се никад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти |
два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред њега прође по која милосрдна душа, к |
кама....{S} Чувајмо се, да се што не би догодило, што би је из наших руку истргло и предало у р |
повима.{S} Тако што није им се поодавно догодило. —</p> <p>Пред само вече устаде г. извршиоц.{S |
о живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненад |
ја онамо, где не треба, кад би ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким |
ађај.{S} Он се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су ник |
лице, то би ми се, по несрећи, могло и догодити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којеш |
сам се поплашио.{S} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд |
>— Да сведочимо о оној красној огрлици! додаде г. Шарло једнако чудећи се....</p> <p>— Што је п |
ижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предме |
г идола....{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— |
чекај младићу — изићи ће ти на нос!... додаде г. Дебрижен</p> <p>— Шта ћеш то су последице нес |
.</p> <pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По мил |
> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански |
а сад имам....»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовин |
ласом, ал се одмах трже као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p> |
у.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што в |
и промуклим гласом.</p> <p>Адела би јој додала воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула |
а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилк |
под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купит |
Шарл Дебрижен.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прош |
чника...“</p> <p>О милосрђу би нарочито додао:</p> <p>„Милосрђе нам налаже, да бедним и невољни |
изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне девојке лежи неки н |
лавије,» али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву з |
ородице Ривијера.{S} Само што сам морао додати томе грбу још једну ствар — свето Христово распе |
.»</p> <pb n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да с |
и где би народни интерес био ангажован, додирнут, ту му је тон био оштрији од бритке сабље....< |
!...{S} Једва чекам да ко <pb n="57" /> дође — да се мало проразговарамо!...{S} Овај нови свет |
.</p> <p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад са |
ао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још сам.{S} Нема ко ни свеће да упал |
ило умаћи у Шпанију, ако баш до густа — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад |
еренички дар, па сад, наравски, ваља да дође пред славни судбени сто да то осведочи и још као п |
Лепо је то кад човека послужи срећа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака |
— После неколико тренутака г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p |
ао да сазна: ко беше овај човек, од куд дође он — како се овако обогати? —</p> <p>Ова је питања |
дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама ни да се пошали да коју иглу купи.{S} Ба |
рте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не чује бруку и грдило, о |
опасност ту, да част и име њихове куће дође под критично питање.{S} Г. Мишељу беше остала још |
икад није догодило да тај њихов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно врем |
ва све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па ко |
и не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође открићу му све....{S} Мајка ми покварити не ће.... |
.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судов |
сној агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће |
шћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није у |
} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми то и учини |
ноћ.{S} Бела се одмах врати; а странац дође у пола ноћи...{S} Он доведе дете...{S} О, господин |
еговом сину.{S} Још оног вечера странац дође у наш стан.{S} Прегледа оне нагореле хартије.{S} О |
.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим опоравио, одведем |
ј све.{S} Она брже боље — спреми се.{S} Дођемо на оно место — било је у улици св. Џемса.{S} Кад |
света недеља, рече он свечаним гласом, дођите, браћо, на свету летургију, да се богу помолимо. |
икад помишљала на црне дане.{S} Они јој дођоше.{S} Умал није скапала од глади.{S} Од тога је сп |
е својих игала, позивајући муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гла |
пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна |
>Г. Н је права шаљивчина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важниј |
г адвокате, наше кућне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које та |
.{S} Био је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао ил |
разграбљена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од пр |
сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да |
етни брак. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера и дана |
њеној.{S} А сад, нека племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци |
ли управа луднице да никог без нарочите дозволе њена стараца болесници не пушта.{S} Ова се мера |
дока? —</p> <p>Но пре свега, нека ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који |
се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка. |
еност овога места, но што бих икад себи дозволио да се овде служим ниским извртањем и неистинам |
предложени вештачки увиђај и хоће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова |
срце није преварило!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим.. |
у сразмеру.{S} Ту јој се већ није смело дозволити да гледа кад јој се мати у гроб спушта. — Она |
ес добио од г. министра унутрашњих дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «А |
д њих <pb n="224" /> приђе ми и предаде дозволу од главног надзорника централног гробља — да их |
еварио.{S} Његово право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора ка |
е дуго време водио парнице по судовима, док је неки део свога имања повратио.{S} Сад се беше по |
{S} Многи су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милост |
ниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момчићу да га из лађе изнесе, — |
сетио кад је с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на |
лињаше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур маркиз |
аш и кад би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао |
е се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша |
уку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па како је у |
еника — покојника ил покојницу опојати, док се хватао рачун чији је ред, — прошло би по неколик |
еченог кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода.{S} По некад се остајал |
не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се |
н» <ref target="#SRP1880_N4" />.....{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S |
аш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто |
о и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље рећи био између сна |
икупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> |
а хиљаду којекаквих питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S |
рано изјутра — баш кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гр |
ране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није најпосле у његовој душ |
улицу Монмартову — ту је морао стати — док прође спровод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и |
Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору пев |
е муке вид’ло, шта ли је боја извукло — док је код бабе служило и њене игле продавало — то једи |
обро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа на пазар!...{ |
у П.... коме је био и секретар и судија док је г. Криш био преседник при нижим судовима.</p> <p |
ата...{S} Сетимо се само, шта је чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатур |
иту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вруће.{S} Ово је прво и најпрече што има да се у |
р Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му бале с |
од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар п |
у кабину и тамо <pb n="226" /> остадоше док год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спрем |
год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном момч |
д знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — поко |
ко га нађете, немојте ништа предузимати док мени не јавите — бојим се да се што не догоди што б |
вој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда странац |
т.» —</p> <p>Неколико је минута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} |
друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан о длан....{S} Добра дела не умиру — она |
од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им тиква не прсне — не ћемо моћи од смрада проћи!.. |
с ујмом а камо ли без ујма...»</p> <p>«Док су једни овако говорили, трећи би опет озбиљно прим |
гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужитељ је |
S} Прва је група она, којом се хтело да докаже:{S} Да је тужитељ г. Флавије негдашњи «Розети», |
Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлицу и да се |
p> <p>д, Да тужитељ није могао ни то да докаже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица го |
ји ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и трећег сведока, који те |
осјачење на све стране....{S} Прошња је доказ, да је у нама нестало милосрђа! —</p> <p>Готово с |
, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безизузетна сведока, а не два.{ |
...{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни предмет дело слепог јувелира, по ком |
ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура мар |
најмању ситницу изоставити која се као доказ појављује!» —</p> <p>«Не би било разумно, госпо, |
з пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд се није хтео да упушта у оце |
право, код све његове дојакошње спреме доказа, остало би на дну сињег мора као мала ситна пари |
Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо видити.</p> <p>Он је см |
ем рочишту употреби....{S} Између свију доказа најмистериозније су неке, у пола нагореле хартиј |
р», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту употреби.... |
може имати разлога, да се поред осталих доказа, не верује двојици мојих сведока, онда би тај ис |
равањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан он |
§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потврде <hi>три безизузетн |
она изволела да пришије чистој ствари, доказаном праву мога властодавца.</p> <p>Сад ћу да пређ |
н и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Доказао је, да је његов покојни отац Артур на својој см |
ије Ривијер, медицинар четврте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура мар |
ва и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај аманет прешао по смрти Бомјеровој у |
ељ њом постигао своју цељ ?...{S} Је ли доказао своје несумњиво право на спорни предмет, на дра |
обни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учи |
је покојни Бомјер де-Рул.{S} Ово ће се доказати вештачким сравњењем рукописа.</p> <p>Несумњиви |
елите — прибавио је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога с |
ценио тужбу тужиочеву и наведене у њој доказе; ценио је одговор тужене стране и све остале нав |
ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи |
рлица твоје матере, који ти је прибавио доказе да своје право докажеш, који ти је пронашао и тр |
аје у вредности од 1,200.000 динара.{S} Докази су непобитни...{S} Да није било оног загонетног |
не постоји у горњим §§!...{S} Из овога доказивања могла ба се поставити ова математична Формул |
ске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим §§!. |
јем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да макне од моје в |
уд; морао је да продужи своје извешће о доказима, које је г. Флавије Артур поднео суду.</p> <pb |
ај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спором пресуђен са с |
а ми се дозволи, да бацим поглед на цео доказни материјал, који је тужилачка страна у овом спор |
истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ств |
Сама природа овога спора, сама каквоћа доказних срестава, коју је имала доброту тужилачка стра |
ана постигнула своју цељ с првом групом доказних срестава, — то се мене не тиче; то се не тиче |
а нешто најважније.{S} Он још ни чим не доказује: да је он <hi>главом оно дете</hi>, које је ро |
деветог јануара године 17....{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у |
годину дана по смрти мог оца.{S} Ово се доказује изводом умрлих — храма св. јеванђелиста Луке у |
0 септембра године 17....</p> <p>Ово се доказује овим под «А» приложеним изводом венчаних — хра |
овом сам браку рођен ја.</p> <p>Ово се доказује изводом крштених — храма св. оца Ловре у П... |
p> <p>Моја је мати умрла.</p> <p>Ово се доказује изводом умрлих — храма св. оца Ловре у П..,. ( |
ела граде црно, а од црног бело.{S} Они доказују, да свету шкоди сунчана светлост....{S} Они пр |
Они препоручују мрак и помрчину.{S} Они доказују, да је бистри кладенац отровно пиће, а устајал |
мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов друг.... |
зентала председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар св |
е....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је одмах с дијагнозом био на чисто.{S} Он је тог |
је сјајно положио испите.{S} Постао је доктор медицине, хирургије и магистер бабичлука.</p> <p |
знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа.. |
остави на веки!...{S} Спасавајте је, г. докторе!... она не сме да умре.... ја без ње не могу да |
осу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом госту.... « |
ер бабичлука.</p> <p>Чим је метуо у џеп докторску диплому — кренуо се на пут — куд? —</p> <p>Пр |
а пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је божје, да ва |
о на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> <p>— «......... мом сину Флавију А |
<hi>тур де-Ривијер</hi>.»</p> <p>Трећи докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. |
докуменат је списак посмртних ствари и докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуме |
ио од неког три у пола изгорела некаква документа.{S} Прва два писао је пок. Артур-де-Ривијер, |
су и где нађена ова три у пола нагорела документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Неп |
о, у ком сте добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађ |
да попуне по могућству ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да и |
, ваш, госпо, први муж.</p> <p>Из првог документа види се: да је пок. Артур правио план, по ком |
не види ни из једног у тужби приложеног документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нис |
.{S} У мојој <pb n="5" /> каси наћи ћеш документа, која ће га у своје време увести у породична |
ка попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под « |
ола.</p> <p>Вештаци су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а он |
г под «Д».)</p> <p>Огрлица моје матере, документи, који су се на моја имовна и породична права |
е ? — промрмљала би као у бунилу....{S} Документи су сви спаљени — то сам сигурна....{S} Ја сам |
ита, како су и на који начин, нађени ти документи у кући пок. Бомјера де-Рула, првог мужа г. Ан |
и овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који ће управ овај спор изнети на гла |
— у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Документи означени</hi> под I, II, III, IV, V.... увешћ |
ет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кућ |
> <p>Вештаци су нашли: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим руко |
а број XXV од године 17....); а онај на документу под «в» — истоветан је с несумњивим рукописом |
да изнађу, које су речи спаљене само на документу под «б».</p> <p>Попуњени докуменат гласи:</p> |
у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови непотпуни |
Он беше од овога учитеља много што шта докучио....{S} Кад је чуо горњи разговор баба Џомин, ње |
старину и порекло, па нису могли никако докучити — ни ко је, ни одакле је.{S} Неки су само нага |
ао изван себе....</p> <p>«Да ми је само докучити, од куд је прибавио доказе ? — промрмљала би к |
е јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од умне сиромаштине |
и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај свет кукавице, подлаци, положаре , чанко |
>IX</head> <p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, продужи г. учитељ д |
та морају гласити на саму личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом пог |
вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази никад сама....{S} Многоуваженог г. Мишеља Мозент |
даде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не прода.</p> <p>Па ка |
>Сад су пусте!...»</l> </quote> <p>Тамо долази и тужна сестра — да ожали брата јединога, па кад |
и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и |
ојела помрчина.</p> <p>Сва ова нагађања долазила су и Огисту до ушију.{S} Кад би га ко у очи хв |
за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлазили.{S} Са свима је г. Андронита имала |
ао златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први богаташи, племићи — најлепши ц |
ad>МЕСТО ПРЕДГОВОРА</head> <p>Ми обично долазимо јутром на кафу у „Народну“ гостионицу.{S} Угос |
јој с ума силазила.</p> <p>«Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андр |
луживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је уве |
клону пред овим погледом.... обори очи доле.{S} Чекала је шта ће њена ћер рећи — као што осуђе |
јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове |
шло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњој |
она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега што се не да опис |
уно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом младићу његова положаја.< |
иестогодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од |
људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир и спокојство — на својину ч |
овог је материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div> <div type="chapter" |
да сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сенату; а ка |
трећину гласова који престављају горњи дом.{S} Она ове гласове сама бира.{S} Она, ваљда не ће |
....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуција?{S} Т |
а крупним словима написано:</p> <p>«<hi>Дом милосрђа</hi>».</p> <p>А на мањој:</p> <p> <hi>Овде |
а то је, да он у сваком погледу буде — «Дом милосрђа». — —</p> <pb n="228" /> <p>Овог истог дан |
материјала подигнут великолепни дом — «Дом милосрђа....»</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
танује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на оном истом месту где је, б |
аде те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени |
етета, — моје сироте Аделе, понос вашег дома — на обронку су пропасти, понижења, срама....{S} Ј |
{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S} Он то и хоће.{S} Само је |
ђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове с |
божацима тражи старе познанике честитог дома својих уображених предака, да потражи међу просјац |
спитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра мати Артуровом с |
реседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите госпође Андроните у тол |
дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову нотицу:</p> <p>«Несрећа не долази н |
човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још |
Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се мислило да б |
вих кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућ |
ник за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Латур помоћник |
; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легалише — <pb n="166" |
з де-Бранли; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком |
ишим круговима» убројавали у оне «добре домаћине,» који само гледају свој посао, своју трговину |
и; а у последња кола седоше — домаћин и домаћица — г. Џон Петар и г. Бела.{S} Сваком се од њих |
од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је као домаћица спремила сјајан ручак....{S} Село се, ручало с |
ени сто «неприкосновен».{S} Он је изван домашаја себичне људске сфере.{S} Његова је сфера у све |
0_N1">Г. Андронита је волела, да јој се домеће њено породично име „<hi>Бонвиљска</hi>“.</note> |
рота сам чинодејствовао у свима отменим домовима своје парохије.{S} Од овог прихода капелан — < |
ћност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати могу....</p> <p>За т |
...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И |
на свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».< |
/p> <p>Пре подне је освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио |
елог свог века само гледа где ће шта да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је тр |
леду жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак хартија....{S} Остави кабинет и све |
гме батли у прћијама.{S} Она му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа пре |
рви је догађај, што су новине «Монитер» донеле тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала |
оју отаџбину!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Миш |
p> <p>У то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта |
{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле ону нотицу — није ваљда прошло ни по часа, ја се |
ставим:</p> <p>— Они исти људи, који су донели онакву пресуду о огрлици ваше пок. матере — раде |
може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове интерес |
milestone unit="*" /> <p>Тог истог дана донео је «Монитер» један мали некролог:</p> <p>«Наша је |
дма сутра дан <title>Монитер</title> је донео ову нотицу:</p> <p>«Синоћ је наш психијатриста г. |
оспође Андроните.</p> <p>«Монитер» беше донео и као неки мали програм ове тужне свечаности.</p> |
— све је на столу!...{S} Воде сам, вам донео с Минетиног кладенца — све је на свом месту.{S} Т |
бу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фењерчић.{S} Он га је метуо на сто |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Сутра дан донео је «Монитер» под рубриком — «Домаће вести» — ову |
за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путе |
гла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200.000 дина |
отвори и — прочита....</p> <p>«Нека се донесе још једна фотеља.... нека господин уђе!» рече г. |
гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — како је већ чему време било.< |
што га не узех на кркаче?!.. што га не донесох овде??..{S} Хе, ни <pb n="92" /> сам смела од н |
нама већ познату шатулу.{S} Она је овде донета по особитој наредби судбеног стола.</p> <p>Г. Ми |
— <title>Ла Либерте Насионал</title> — донеше на два три дана после оне лицитације — једну обј |
једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златн |
дно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г |
свом млађем, који му је обично вечером доносио «рапорте;» а пети је дан већ нешто напоменуо о |
е с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жи |
— фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово распетије.{S} Ад |
Христово распетије.{S} Оно је висило на доњем боку полумесеца....{S} Трнови венац спаситељев, с |
он — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драг |
а је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Христово.</p> <p> |
нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скроји капу.{S} Ал |
и, у свему је нашао по нешто, што му се допада или не допада. — Он је свакој глави умео да скро |
се свему одиста дивила.{S} То се некако допадне Андронити.{S} Она отрчи мајци па рече:</p> <p>« |
е било с тим документима — како су неки допали ватре на камину у кући пок. Бомјера, како сам ја |
ло — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамоти |
е му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши.{S} Он беше већ го |
Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебрижен.</p> <p>— Сад ћемо да сведочимо прот |
<pb n="77" /> <p>Има ли тужитељ шта да допуњава или измењује у својој тужби? упита г. председн |
и тужена страна да свој одговор у чему «допуњује», «објашњује» или да што измени?“ упита г. пре |
</p> <p>Ја сам мишљења: да им се ово не допусти — силом опет оне мртве справе — коју људи, обич |
ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду лично тражимо. |
сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на расположење ваших наређења, и |
што што му се не може, што му се не сме допустити.{S} А шта је то ? — Да одмах кажем.</p> <p>Г. |
..{S} Устај, устај; бака ти је спремила доручак»</p> <p>Ове благе речи, чуо је мали Флавије од |
p>После неколико тренутака — Флавије је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с |
а и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> <p>Флавије устаде.{S} Беху му спремљен |
t="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника кр |
указом постављени су:{S} г. Криш Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у држав |
уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких својих приј |
зи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесна мачк |
још није губио куражи.{S} Беше му више досадна ова ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он зап |
ио миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду досети.{S} Она се сетила, на који је начин дете једног |
{S} Баба ме погледа подозриво.{S} Ја се досетим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви... |
етим....{S} Ми смо вам, господине, увек досетљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том прилик |
ом лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и п |
ог обожаоца доведе до лудила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч |
е одговорити један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Мла |
..{S} Ја те не разумем», одговори гост, доста погрешено.</p> <p>«Дакле, несретној девојци нема |
по слушао; ти си ме опет <pb n="179" /> доста пута разговорио.{S} Ја немам чим, да ти платим... |
трапуњао на тако скупоцен адиђар....{S} Доста ће бити и њему и његовим унуцима — ако, то јест, |
г ћутања — ви ћете је сами погодити.{S} Доста је да вам напоменем, да је она била поцепана на д |
дну кућу кад има једна јувелирница па — доста....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, |
} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ствари....{S} Оне условљавају - ни мање н |
ист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом «шв |
{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{S} Она би по ваздан којешта ћеретала |
азатку.{S} У једној је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде го |
принцип.{S} Није само његов.{S} Њих има доста, који су вољни да поделе, да не рекнем разграбе, |
и непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо, али шта ћу, треба ми; ја управ морам једно |
рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је о |
чем мало — рада на пољу јавне дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека |
</p> <p>Г. преседник устаде.{S} Он поче доста ниским тоном:</p> <p>«Краљевски судбени сто размо |
ута, онда странац рече гласом који беше доста потресен:</p> <p>«Добри мој старче, мени је мило |
а — Аделу изнесу на глас — то само беше доста, па да се види, да Адела, поред изванредне лепоте |
м песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио својом посе |
од песница, кад не будем сретан, да јој доста игала продам.</p> <pb n="29" /> <p>— А мислиш ли |
ок сам му ово говорио он је у ме гледао доста блесасто.{S} То ме је ужаснуло.{S} Ја наставим:</ |
у била његова начела.</p> <p>Он је имао доста «начелних пријатеља».{S} У прве је убројавао:{S} |
вани «Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем ро |
родични; но, на којима се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, |
аш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} |
S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријатељи д |
00.000. динара....{S} Па му не би ни ту доста несреће.{S} Полуди му пасторка — онака красна дев |
} У осталом био је, према годинама, још доста крепак.{S} Да није био слеп, могао би, како су га |
} Самртно бледило беше покрило њено још доста лепо лице.</p> <p>Она је била изван себе.</p> <pb |
жење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилностима“.{S} Нас чека |
, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>Он је био у |
} Тада му је било 26 година.{S} Он беше достигао мушку снагу и мушку лепоту.</p> <p>Флавије је |
шег оца.{S} Ви сте његов син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се од |
гледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њену лепу руку поиште....</p> <p>Једнога да |
а, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Тако исто влада је уч |
!..{S} Хоћете ли ми дозволити, јесам ли достојан да вам у наручја полетим....{S} Моје срце одав |
асне будем!....{S} Да ли ћу се показати достојан његове доброте?</p> <p>Овако би Флавије често |
тивости и поштовања, с пуно уљудности и достојанства — баш како доликоваше једном образованом м |
.{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но ауторитет воље м |
н философ треће године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас |
веки!...{S} Васпитај нашу малу Аделу — достојно имену дома нашег!...{S} Буди тако исто добра м |
аже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам и хтео рећи.</p> <p>Ја сам мишљења |
ашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је в |
да трује где год стане и до шта се год дотакне!...</p> <p>Блажен ли је онај, који је лечи, ути |
ла руку да ову чистоту, да ову невиност дотакне.{S} Њен први покушај беше онда, кад је оно, по |
вног судбеног стола, — ја ћу само да се дотакнем ове три ствари :</p> <p>а, може ли неко бити у |
ван задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и ст |
еног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем сразм |
унижавајући умишљаји ни приближити, ни дотаћи не могу!...</p> <p>Славни је судбени сто «неприк |
јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која наличаше на тајац самртника. |
моуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја крио |
да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гарантија за народне с |
суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико се тако прославио ни |
свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смет |
или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Неко је ушао |
једном момчићу да га из лађе изнесе, — дотле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</ |
осподар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио своју снагу ваљајући му б |
и преклињаше најмилијим предметима све дотле, док непознати не рече:</p> <p>«Мени је име Артур |
волуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он |
— па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</ |
.</p> <p>«Јеси писала судбеном столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази |
слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише |
мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему овоме, још није дао свој |
е хартије, које су могле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела |
S} Г. Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не бе |
. —</p> <p>Кад се чуло, да ће на суђење доћи сви чланови породице уваженог дома г. Мишеља Мозен |
од некуд прокљувио, да ће на то суђење доћи и госпођица Адела, овај алем камен ондашњих лепоти |
анеш тако добар и добро узучиш, онда ће доћи онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он |
бих се опкладио да госпођица Адела неће доћи на суђење.{S} Њу само послушност према матери може |
ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су болести, по несрећи, неизлечиве....{S} Ј |
н Мишељ Мозентал овог вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на саст |
а је овој смртоносна....{S} Народи могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво него |
ми добро.{S} Да вам нисам дао реч да ћу доћи, остао бих данас код куће.</p> <p>Настало је опет |
издану.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у вече, на неколико дана по смрти Бомјеровој, се |
извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у вече с непродатим печеним кестењем.{S} А то се |
чувене улице Сент-Онора.</p> <p>Било је доцкан у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављен |
интереса по нашу причу.</p> <p>Било је доцкан у вече — скоро око пола ноћи.{S} У соби г. Андро |
општим народним слободама — никад није доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</ |
еднога вечера Флавије се врати прилично доцкан.{S} Било је скоро два сата ноћи.{S} Није могао н |
као праву сиротињску мајку.....</p> <p>Доцкан у вече оног истог дана, кад је преседник краљ. с |
је средње и основне школе у Лондону.{S} Доцније пређе у своју отаџбину — у варош П....{S} Ту св |
а није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезо |
ајпре био у служби код мога пок. оца, а доцније ступи у службу <pb n="74" /> код пок. Бомјера; |
ли не са свим — већ да се прибере те да доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој кап |
у вароши П.... што је чак на 28 година доцније послужило као изредна потка нашој приповетци.</ |
му онај странац каже своје име, како би доцније потражио и нашо свог добротвора — опазило се да |
инити, а може нешто и не учинити што би доцније донело рђавих последица — не само за њ и његове |
ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвора.</p> <p>— То ба |
т часа.</p> <p>По свој прилици цељ ових доцних посета била је једна иста.</p> </div> <pb n="21" |
<p>На самим вратима овог светог храма, дочека их један смирен и стар божи слуга.{S} Ми и њега |
ала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ово је било у добри час.{S} Моје сестре и мо |
{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> |
веселост оног сретног оца који је једва дочекао да свога јединца сина ожени? — Још сретнији, јо |
врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо.</p> <p>Толико смо пута одлазили и |
ниче сената у П.... да овај обрт ствари дочекате, да све ове немиле ударце примите на своја леђ |
пазити и госпођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И о |
, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочекивали, тако рећи с раширеним рукама. «Ствар» разум |
остионицу.{S} Угоститељ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претп |
чело смешити, кад их с онаком уљудношћу дочекује и испраћа госпођица Андронита.{S} У ње не беше |
ћу!!...»</p> <pb n="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немил |
би, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број у ком |
завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} К |
ола - опет у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала б |
тужну вест, да је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера |
ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{S} Сад им се нико не меша у њихне п |
и Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили?</p> <p>— То је! повикаше оба црва сведока... «Т |
и и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да вам, г. Флавије, ставим на расположење целу мо |
ржавним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак света! — Испричао ми је још нешто....{S} Али |
то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавијеве очи |
ртву види....{S} Кад је пред само вече, дошао у свој стан — беше већ на чисто да ће јој сутра н |
огом беднику горку сузу убрисала ...{S} Дошао је да, по одобрењу месног свештенства, благослови |
јутра, посети нас г. Бомјер де Рул.{S} Дошао је да се с нама опрости.{S} Добио је писмо од сво |
лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, поклони се судбеном |
, кад овога собни послужитељ јави да је дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека д |
лкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџбини, да чини пресију на суд, на в |
о.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она добра хришћанска душ |
свог рођака, који је у време револуције дошао с једним дететом у Лондон, па се после није врати |
своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; а од сведока — стари слепи јувели |
код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дошао пре неколико дана из П..... да потражи неког дале |
азумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим све |
ечен да нам учини посету.</p> <p>Кад би дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и |
питања, примедаба — док најпосле не би дошао у још веће раздражено стање.{S} Онда га је било н |
а!»</p> <p>Кад би г. Мишељ на ове мисли дошао, он би се онда чисто мало разгалио и тада би суљн |
ла, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој |
S} Он је сретно дјејствовао.{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, |
зори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; а |
старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{ |
ра <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудн |
ишеље; а очевидно се видело, да је мало дошао к себи, кад је видео да му опасност не грози од к |
фитиљ од кучина.{S} Чим је на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с вели |
ик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отм |
накитом моје матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Моз |
стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била да није смела |
да гледа сен из гроба, с онога света — дошла је да каже судбеном столу, овом намеснику божије |
— поквареност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивал |
у брзо добавио.{S} Андронита је истина дошла себи ал тек да у нове муке пређе.{S} Шчепа је љут |
ћа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она |
дронита: «Адело, ћери моја, мајка ти је дошла, да ти саопшти једну важну ствар....»</p> <p>Адел |
жби код неке богате породице, која беше дошла у Лондон из северне Америке.{S} Они су становали |
којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом суђењу изнети |
ш.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два сахата ноћи, а ње још нема.{S} Био |
еда — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек дим изађе!...{S |
.</p> <p>Некима је ова лицитација добро дошла.{S} Они су се лепо наплатили — само да не ударају |
ва лекара констатовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у сво |
ице у П....</p> <p>Сва ова господа беху дошла да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко сауч |
> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Да ти види дворе беле —</l> <l>Јаде |
ше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу мајку....</p> <p>«Ох, |
ло друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека |
смешећи се рекла:</p> <p>«Добро сте ми дошли, господо!..{S} Седите! — ви сте данас моји гости! |
амо од куд је шум дошао....{S} Добро ми дошли! — Седите — на мој кревет!{S} Од кад нисам ни с к |
и — свуда кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте |
сталом у оваквим приликама добро су нам дошли пријатељи — са благим учешћем: у оваквим се прили |
да се интимније опходи.</p> <p>Чим смо дошли у П....{S} Андронита ми поверљиво наложи, да како |
јаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да отме од |
равде — на улици, у кућама...{S} Сад су дошли да се пред лицем узвишеног судбеног стола - опет |
вачку руку назадњаштва.</p> <p>До ње су дошли и списи г. Флавија Розета.{S} Овога је човека обо |
{S} Оно беше с парама, што но реч, брже дошло, но што је отишло.</p> <p>Од тога доба Флавију ни |
а — дође.{S} На срећу његову до тога ни дошло није.{S} Кад се редовно стање повратило, он дође |
.. народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне |
ти и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} С |
ло секцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва |
рним гласом додаде:</p> <p>«Сретан сам, драга моја Андронито, што вам у напред казати могу, да |
примењивао.</p> <p>«Ја вас не разумем, драга Андронито, промуца он једва полугласно: каква је |
чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p |
важне ствари»</p> <p>„Како сам сретан, драга Андронито, што сте ми допустили да се ставим на р |
тако «Монитер» вели. — .{S}Још се чека, драги мој Мишоне — шта ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!.. |
, одговори г. Босије.</p> <p>«3наш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја мора |
еч у нас изгубила....</p> <p>«Питаш ме, драги мој Дегиљу, имали наде?...{S} Ја те не разумем», |
свести трн у оку.... <pb n="204" /> Не, драги Флавије, ја мислим да си ти пре поранио но што си |
вала!» повикао је тронуто.... «И ти си, драги мој Даженоа, сигуран, да се на том тужном детету |
> <milestone unit="*" /> <p>«Чули и ти, драги мој Босије», упитаће г. Флавије изнемоглим гласом |
, обрве, косу.</p> <p>«Од кад те чекам, драги мој докторе!..» рече г. Огист и пружи руку свом г |
гађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране успокојим; али, у и |
препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа пођи у његов с |
вргнем ону страшну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица |
— здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њена ц |
у лудницу с њим!...{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срес |
тула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантима, смарагдима <pb n="216" / |
аљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазили први бо |
ородицу, веру и све што је народу мило, драго и свето» повикао је с необичним одушевљењем г. Жи |
ата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење претворило у печену циглу и просто камење |
амен ретке лепоте и чистоте.{S} Све ово драго камење подељено је у пет главних група.{S} У звез |
то још једина нада....</p> <p>— Како му драго; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и ве |
ним разнобојним преливањем <pb n="7" /> драгог камења — па би тамо и остали.{S} У њој се пробуд |
асенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарима, које је он стављао н |
шта два пут више.{S} Таке израде, таког драгог камења немамо више....</p> <p>Оне муштерије изађ |
ачка израђевина.{S} У њему су три врсте драгог камења: брилијанти, смарагди и рубини.{S} Цео је |
био некакви <pb n="87" /> накит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам |
шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!.. |
на шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пов |
о више пута рекнем!...{S} Очњи виде, да драгоцен ли си!...{S} Нема блага, које се с тобом мерит |
{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните.{S} Она је била |
ња старатељског судије.{S} Продавала се драгоцена огрлица пок. Андроните, Купаца беше врло мног |
да динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више |
ом:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — брилијантим |
ош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима |
<!-- <div type="novel"> --> <!-- <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</h |
pe="chapter" xml:id="SRP1880_C1"> <head>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</head> <head>(прича у своје време)</h |
<pb n="I" /> <div type="titlepage"> <p>ДРАГОЦЕНА ОГРЛИЦА</p> <p>ПРИЧА У СВОЈЕ ВРЕМЕ</p> <p>нап |
рлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени адиђар</hi>, што га је његов отац Артур преда |
на хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом камењу — чудо од накита — |
упоцени и као крв црвени рубини.</p> <p>Драгоцени овај адиђар коштао је више од милијуна динара |
поцени адиђар.{S} Хе, господине, онаког драгоценог <pb n="62" /> камења немате данас.{S} Оно бе |
ице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће приликом рећи г. К |
p> <p>«Нека уђу парничари што се суде о драгоценој <pb n="168" /> огрлици....{S} Слушаоци само |
бене су новине огласиле да ће се спор о драгоценој огрлици пресудити и парничарима саопштити на |
најмањих ситница претресали цео спор о драгоценој огрлици; поменули су сва имена која су ма чи |
ут!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>О драгоценој огрлици више нико никад ништа чуо није.{S} О |
е <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада толико говорило и пи |
туђе право, па на ово била баснословна драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да |
28 година.</p> <pb n="107" /> <p>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог |
љда је случај хтео, да је Андронита ову драгоценост сад први пут видела.{S} Кад је шатулу отвор |
ли није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради упропасти?!...{S} |
виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед стави. — Ово је |
одило питање, којим сам путем ја до ове драгоцености дошла? — А могле би се врло лако на самом |
е несумњиво право на спорни предмет, на драгоцену огрлицу г. Андроните? —</p> <p>Није.</p> <pb |
и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артурове.{S} Огрлица је та с |
ет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима |
а чудним сновима.{S} Она не би по сву — драгу ноћ око на око свела.{S} Дан би јој се учинио год |
аст несретне матере... спасите бар моју драгу Аделу!»</p> <p>На ове речи Андроните, на ово очај |
ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега |
Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечером и по мес |
и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:</p> <p>«Добро печено кесте |
ек начисто....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} |
ним опозиционим листовима који су дигли дреку на све «што постоји,» о мерама које би требало да |
ги вежем мараму с кестењем, а она ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи |
р» један мали некролог:</p> <p>«Наша је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државн |
он....{S} Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} |
е свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко сваке ме |
оје смрти.</p> <p>Најпре се беше примио државне службе, али је ову морао на брзо напустити.{S} |
ава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на расположење.{S} Но |
ого изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника сената....{S} |
уда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је ваљда, дошао смак све |
стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао особит дар |
ше уобразио да је он она важна чивица у државној машини, да би ова, чим би се та чивица извадил |
Мозентал, овај триестогодишљи раденик у државној служби, дом овај велим, на ком нема, нити може |
реседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до садањи преседник |
о пристати.</p> <p>Он се реши те остави државну службу и прими се адвокатуре.</p> <p>У оно се д |
ла.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Ар |
<p>На тридесет дана после овог догађаја држала се једна лицитација.{S} Још никад пијаца «Народн |
а 18.... године.</p> <p>У очи тога дана држала се мала једна конференција у кући г. Криша Мањел |
али јој Андронита није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето |
ло тужан и невесео.</p> <p>Онда сам већ држала ону малу гостионицу у латинској улици.{S} Он ме |
био слеп, могао би, како су га још ноге држале, по који пут изаћи у варош.</p> <p>У доба своје |
а откопавати и секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Д |
годину дана после оних догађаја у П.... држана је једног свечаника у овим кућама мала и скромна |
чан и пун пакости осмејак....{S} Његово држање не показиваше човека кога мучи неизвесност....</ |
.{S} Најстрожије је осуђивано партајско држање преседниково.</p> <p>«Мисле ли ти људи, повикао |
оспоица Андронита, изненађена необичним држањем њеног новог госта повуче се у неколико, али не |
севале ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срд |
апред», рекло би се. «Господар Огист је држао оног бедника све дотле док сиромах није сломио св |
овима.{S} У политичним питањима увек се држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он |
је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром лепо пазио.{S} То беше |
} Био је сед као овца; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} |
ц бркао у рачуну!{S} Колико је пута ноћ држао да је дан; а дан да је ноћ!</p> <p>Тако је и вече |
да ће се скупштинске седнице ове године држати у П.... а не у В..., да је изглед већ ту, да сад |
ш је много; а бог ме не бих га могао ни држати као ви.... особито одело, на обућа..</p> <p>— Ха |
{S} Добро су учинили.{S} Не би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди |
е спасе млад један човек који у то доба држаше ашчиницу у улици Сен-Маглоарској.{S} Њену је има |
но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на платну, од кога су |
е седио г. Артур де-Ривијер Он на крилу држаше детенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну |
о суђење — шта мисли, какви су изгледи, држи ли да ће добити или изгубити спор који води против |
<p>Огиста видимо у време револуције где држи ашчиницу и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Ж |
сле је видимо у својој рођеној кући где држи гостионицу код «Белог Лабуда» — видимо је као прав |
ичко мишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, |
Господин има доброту да овде пред судом држи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може |
м изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} То ј |
четири и више сведока.{S} Број сведока, држим не би требао да одређује право.{S} Апсолутност је |
», одговори гост Огистов. «Шта више, ја држим да су са овим мишљењем начисто и она три лекара — |
у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, да је ово било претерано.{S} Свет обично претеру |
о ми свој посао и своју кућу»!...{S} Ја држим да су они имали право.{S} Али шта још од овог нов |
ам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се |
н другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати но — ја њему |
<p>Али често се у свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у гус |
е као црни паклени ројеви ...{S} Она је дрктала од страшна сна, који се поче да претвара у још |
би што плаћао — као да га сад гледам — дрктале су му руке, као да је све светске араме појео.. |
а.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде да уђе у собу, он чу н |
! —</p> <p>Г. учитељев глас је необично дрктао.{S} Чинило се, као да не говори смртним људима, |
кренула главу од своје ћери Њен је глас дрктао као у тешке покајнице.</p> <pb n="132" /> <p>Аде |
, чедо моје, јеси ти то?...» упитала би дркћућим гласом.... «Ох, то беше страшан сан!...»</p> < |
<p>— Мени је име Флавије! — одговори ми дркћућим гласом, ал се одмах трже као опржено, па додад |
/p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="104" /> <p>— Колико вам има |
«Би ће белаја, богами, ако то буде.{S} Дрмање врата биваше све јаче и јаче, Нико ама ни да се |
... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда....{S} |
улици у П....?{S} Сећате се оног малог дроњавог дечка, што је оног хладног јесењег вечера прод |
роњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је |
.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати |
беше више голо но одевено.{S} Оно мало дроњица више се држаше на концима разне боје, но на пла |
беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од с |
у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби не беше ни једне лепе, читаве |
.{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја начела — која хоће све да поруше — |
у народну својину....{S} То је и сувише дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш иза |
неко</hi>, кад је имао куражи, да онако дрско и онако јавно изнесе на јавност, да је померила п |
на клиници у П....{S} Г. Мишон је његов друг из најранијег детињства.{S} Оба беху два сиротана, |
а год не би тргнуо из мисли какви његов друг.....</p> <p>Његово физично биће беше углед свежост |
кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису |
мила била вазда....{S} Она је била мој друг једини.{S} С њим се не смем растајати ни при раста |
о самог данашњег дана мислио, да је наш друг Флавије у манији....{S} Али данас — својим ушима н |
две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као капља но бледа као сенка.{S} Обе беху у |
а му је прва донела по милијуна динара, друга читав; а ова трећа преко три.{S} Само му њен наки |
могле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помис |
е он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је по |
е у црно обучене — једна по угодинама а друга млада као капља а бледа као сенка из гроба.{S} Из |
>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — Он ни |
едралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пет и по часова |
штити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао б |
тура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није....{S} Шта је |
еху ниске, старе, опале; а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је о |
ђох на једна врата у овај свет — сад на друга излазим....{S} Све се то свршило док удариш длан |
је хтео да упушта у оцену сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџб |
штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву л |
е разговарали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога |
p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које |
м хришћанским делима имао је још једног друга — десну руку своју.{S} То беше главом г. Мишон Да |
<p>Бела се једва мало придиже.{S} Дође друга несрећа.{S} Оне, чини ми се, не иду никад саме... |
сто старе охоле аристократије, дошла је друга класа људи — госпоштина.{S} Богати и отмени тргов |
ГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p>1880</p> </div> <pb n="II" /> </front> <bo |
инио је да је Андронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењ |
егиљ.{S} Ова два сретна човека седоше у друга кола.{S} У остала поседаше — све сами наши познан |
ске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио |
чуду....{S} Падне јој на ум једна њена другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла |
и језик на светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је д |
рговину, своју тезгу и — ништа више.{S} Друге капиталисте једнако су прокопавали за његову стар |
лепо наплатили — само да не ударају на друге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да |
ке, околности, личности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Зал |
>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Његово је с |
слабости — ви, па — бог; а ја ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз |
вредност укупно 140.000 д.{S} Три групе друге стоје на испупченој површини полумесеца.{S} У све |
ба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монм |
умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. Флоријан у оса |
тајаху многе неке хартије.{S} Ту беху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она |
гвозденом логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да |
/p> <p>Обе ове куће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики |
апазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p> <p>Дете оста код нас пуних десет година |
е звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи |
имао никад посла!..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да |
има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — |
научар ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогл |
!...»</p> <p>Тако су се питали једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд |
Први беше <pb n="219" /> џин трговац; а други џин научар ; први беше оличено милосрђе, а други |
заузели своја места, — један с десне а други с леве стране.{S} На столу стајаше исправљено вел |
ао лопов лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих |
блик; у њима седи, станује, по њима ода други — непознат свет. — Они више нису међу нама — оно |
да своје <pb n="183" /> ближње шаљем на други — свет?...{S} Био сам се решио да њој одем на пра |
Она су се сваки час отварала; али улазе други људи, а њега још никако нема.</p> <p>Још смо се с |
от ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.</p> <p>Она викне:</p> <p>«Тако сте ви, наро |
вај милијунар на овом спору?» питаху се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за ова |
*" /> <p>Готово у исто доба кренуо се и други један спровод — из друге побочне улице.{S} И он с |
о од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступни |
гом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је гром ударио у ону гомилу му |
.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> |
ика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико више ни главе не окрете.</p> <p>Нек |
{S} Сад сам дошао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти. |
Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то да вам и не казујем....</p> <pb n="145" /> |
елстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријатељи уваж |
ати сваки дан, а не дати му јести сваки други дан, ако хоћете, да од њега видите асне...{S} То |
вам ниже».</p> <p>— Пристајем, одговори други непознати глас....{S} То ми је истина доста скупо |
д прија....{S} А — овде се мора тражити други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“< |
други лек....{S} Овде се мора окренути други лист!...“</p> <p>— — — — — — — — — — —</p> <p>Јед |
војице морао му је бити отац!... а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једн |
шао овде да му препишеш и други.{S} Тај други рецепт, драги мој Дегиљу, бићеш ти.{S} Овог часа |
одетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе охоле аристократије, дошла |
се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Бел |
се овог посла неће смети да прими нико други сем г. Босија.</p> <p>«Да није овакових парница, |
знају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — |
све утишало и умирило, али и све добило други облик и друге људе.{S} Тако се беше повукао и г. |
е у публици.... г. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци освед |
.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био ни за мали прст с |
ила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом преседником сената |
ништа чуо није.{S} Она се претворила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и |
ла, вароши, путови, пролази — добили су други облик; у њима седи, станује, по њима ода други — |
с ујмом а ка мо ли без ујма....</p> <p>Други би додали:</p> <p>«Гди је он могао изаћи на крај |
»</p> <p>Тако би говорили једни.</p> <p>Други би ту ствар претресали са свога гледишта:</p> <p> |
S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако исто, ако не и више, дао свету ма |
мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су полако међу собом шапутали:</p> <p>«То није чи |
е купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — к |
огла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а |
и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао ј |
одавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од г. Флавија «Артура Рив |
амбургом, Лондоном, Ливерпулом и многим другим трговачким варошима....{S} У свима тим местима — |
о опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi>све</hi>...{S |
њу г. Андроните.</p> <p>Све ово једно с другим преставља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја з |
Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — помислим.</p> <p |
вечера није могао доћи и ако је вазда у другим приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га |
шлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим књигама..{S} Старост су последња врата, кроз кој |
орију — показао би како се практикује у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би ч |
пробудио у баба Џоминој соби, он беше у другим хаљинама.{S} То беху сами дроњци.{S} Сирото дете |
пор само једна чињеница из читавог низа других овоме подобних спорова....{S} Они имају своју ис |
ила да овај човек има према Андронити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег |
рохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души тежак гр |
ра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жа |
њих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се тражило много што — ш |
а бледа као сенка из гроба.{S} Из оних других кола изађоше још два господина.{S} Један од њих |
не памтим, господине, то је чудо....{S} Друго се, бога ми, смеће с ума....{S} А што питате, гос |
у душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек о |
и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно, што сам ја казао; а то је, сушт |
ла о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замиш |
ом се пољу тужитељ уморио.{S} Тражи сад друго поље — своје славе, своје величине.{S} Хоће да по |
му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ово је ч |
војину, част, име, углед, пордицу и све друго, што преставља ауторитет «постојећег стања»?!..{S |
рече што има да се учини....{S} Сад иде друго од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпо |
праве стене.{S} То је прво.{S} Сад иде друго. — Г. Флавије Розети — сада названи «Артур Ривије |
дног таког романа прозаично.{S} Узео је друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је и |
е, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и |
спа са собом одвела.{S} А шта смо могли друго да мислимо?{S} То је било најприродније.</p> <p>К |
пажње и ваше симпатије.{S} Ни једно ни друго нисте могли сакрити.{S} Ако смем да вас понудим д |
а клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p |
тар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> <p>На самим врати |
} Али очњи вид; хе, то је са свим нешто друго....{S} Да ми је да прогледам — да још једном погл |
ио на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и |
мнији пријатељи.</p> <p>Од свију својих другова највише су се сећали пок. Артура де-Ривијера.{S |
добарце.</p> <p>Од свију својих старих другова с којима је проводио свој бурни и млађани живот |
зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је своје погубио, па би тако провео читаве месе |
оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{ |
што вас је год ту, благородна господо и другови, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S |
идите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел преседник великог суд |
"*" /> <p>Кад су Флавија упитали његови другови — на неколико дана пред само суђење — шта мисли |
, да просјаци и убожаци нису могли бити другови и кућни пријатељи чувене куће Ривијера....{S} О |
(Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су ствар претресали с гледишта «социјално-п |
залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> <p>Био је у опште веселе нарави; само по |
очетка свога школовања први међу својим друговима.{S} У природним је наукама показао особите во |
ири одељења.{S} Два су била првог а два другог реда.{S} У самој ствари ово је било само по нази |
браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се узда |
о; ал не толико од боље колико од нечег другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} |
сам смела од нашег добротвора; а никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памти |
к у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово последње мора се вазда претпостављати он |
вредност од 1,200.000 динара; сутра од другог ког нашег пријатеља опет једну таку ситницу и т. |
онда му опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле з |
лу, — онда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок |
су, чим се који дочепавао власти, један другог гонили и прогонили.{S} Кад су међусобни раздори |
оменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да смо му и о детету — Флавију — |
! — Ово што чиним — није дело моје, већ другога.{S} Он је горе — на истини....{S} Њему само рец |
а мајка.</p> <p>Оне стајаху једна према другој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања |
оје се трговци онако отимаше; а на овој другој — што је нико не шћаше ни да погледа — Огист је |
на, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих политичк |
о — још веће чудо!{S} Он беше у са свим другој соби, покривен некаким дроњцима.{S} У целој соби |
дмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли тужитељ њом постигао своју ц |
би — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} Где сам ово — п |
ад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у другој кући, у другој соби, у другим хаљинама.... ?{S} |
амо <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да другом не упада у роч....{S} Судско је да саслуша све, |
мљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог пријате |
есна јој обрва беше неком пржотином, на другом крају чела, уздигнута.{S} То беше прави сатана у |
ленуо у своје пријатеље....{S} Да су на другом месту — могли би се мало и посаветовати, али овд |
..{S} Док се једном не смркне — не може другом да сване....{S} Мртви не говоре!... » Све је ово |
био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчић |
баш десило, да ко од нас двојице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се о |
нали, како су уде среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали ј |
кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} |
х душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пуном печеног кестења.{S} Баба је видела, |
а то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали од ватре поштеђени само ови |
p>То рече, па се окрете и на једну и на другу страну улице.{S} Још се неки виђаху да иду.{S} Он |
лопова па један ара на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице п |
ку.{S} Она није смела ни на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнији |
још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако све личило на троуго.{S} |
ете....</p> <p>Мати и ћер гледаху једна другу тужно и невесело <pb n="131" /> — као на последње |
сле четврт сахата г. Андронита имала је другу још важнију посету.</p> <p>То беше човек од своји |
то баш доба још су једне новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да гово |
Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је прва прогнана.</p> <p> |
; два спровода, две пратње — једна се о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон |
ности и милоште.{S} Оне гледаху једна у другу, а крупне сузе блистаху им се у очима.{S} Андрони |
пу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ником ништа; <pb n="223" /> али е |
евног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развијање даје основану зебњу д |
о је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растајемо — на веки!...{S} Васпитај |
м у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" /> обучени у ц |
јокорелији лупежи?» — приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњач |
повика г. Криш и погледа смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен |
г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} Ово ћутање први пре |
ико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; а с часа би се на ч |
мишљењем начисто и она три лекара — г. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — они, ко |
а ћу од оне друге....»</p> <p>Кад је г. Друин видно необичан израз на лицу сироте Аделе, кад је |
о је природна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је у |
S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика г. Криш Мањел, — |
затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа |
есуду парничарима; а у 10 часова нек г. Друин Шиноа, као домаћи лекар куће г. Мишељеве — легали |
.{S} Поред ових кола с десна је ишао г. Друин Шиноа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкре |
ри опелу.{S} Срећа је те се ту десио г. Друин Шиноа, домаћи лекар г. Мишељеве куће У почетку се |
ед...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво сао |
да јој је мати већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је |
у најстрашнијој слици својој.</p> <p>Г. Друин Шиноа са још два лекара констатовали су: да је бо |
..{S} Он ће ти опростити....»</p> <p>Г. Друин јој мете руку на раме.{S} Она се тргне као опржен |
ародни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо Мозенталове, г. Борне Лат |
секцирати.{S} Секцију су држали г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен.{S} Секци |
екцира.{S} Секцирање су извршили г. Др. Друин Шиноа, г. Борне Латур и г. Герије Довен — сва три |
у врло добро учинио....{S} По савету г. Друина девојка је одведена у своју собу и стављена под |
је поменуто име г Андроните, ћери пок. Друина маркиза Бонвиљског, она се чисто трже.{S} Од тог |
главом госпођица Андронита, кћи маркиза Друина Бонвиљског.{S} Они су сазнали да су супарници он |
ложаја као што је г. Андронита, ћер пок Друина маркиза Бонвиљског супруга пок. Бомјера де-Рула, |
ни прва ни последња.{S} Ја сам ову, г. Друинову и његових колега «сумашедшу» — посматрао: прат |
— а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталове....</p> <p |
рв, те да видим да ли је она у просјака друкчија, но она у племства.{S} Што не умем, то и не ка |
боравио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте в |
ом радо разговарао....{S} Сад су и деца друкчија но у моје доба....{S} Онда вам она по ваздан ћ |
показало је, обелоданило је све....{S} Друкчије није могло ни да буде.{S} Истина је апсолутна. |
нимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауторитет власти; а ко лабави ауто |
да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме савршенству.»</p> <p>О мо |
претурило...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет |
новој управи....{S} У старо је доба све друкчије било!...{S} Ох проклета костобоља! — јаукну на |
старим људима!{S} У старо је време све друкчије било....{S} О, добри господине, како вам благо |
а право, кад му је казала, да се ствари друкчије обрнуле и да је опасност ту, да част и име њих |
д, г. Флавије, ваша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљ |
с овим или оним спором пресуђен са свим друкчије....{S} Г. би се Бижо насмејао тој наивности ад |
власт, општинска самоуправа — све је то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење д |
оворио својим млађим; а свет је то опет друкчије тумачио:</p> <p>«Он тражи сиротињу — да му џаб |
а спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је |
а, колико ради истинског прогреса самог друштва»....</p> <p>Она је особитом вољом пратила сваки |
е бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштве |
то њега сади, гаји, негује, подиже биље друштвене чедности, морала, правде, слободе — за све и |
је заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој бор |
је као труло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови п |
видик изнео и штетне последице по читав друштвени склоп, по наше постојеће стање, које из тих н |
е особитом вољом пратила сваки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ст |
ли, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје бра |
којешта виде, који воде рачуна о свима друштвеним манама, што су се као коров укорениле и разб |
а питања да претреса.</p> <p>Под оваким друштвеним околностима, отпочео се <pb n="8" /> онај зн |
ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особитим хумором примети |
рема ближњем — то је мати свију слобода друштвених, то је машала која разгони таму и предрасуде |
рекао:</p> <p>«Народне слободе, његово друштвено уређење — то је његово право, његова својина. |
увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе |
правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштвеног кварежа свету на видик — нек види какве креа |
кречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног склопа....{S} Он још није добио прилику да в |
је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне куж |
ови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени....{S} Они с |
и, потрпезне кучке — ова губа на сваком друштвеном телу?..{S} Какву „благотворну“ мисију има <h |
.</p> <pb n="112" /> <p>Она грози целом друштвеном склопу.,..{S} Срећа је само, што нам је добр |
— што их мртве увршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туж |
рило — богатило!....</p> <p>Тако је.{S} Друштво још пати од оне кужне болести Она најрадије нап |
в текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово други облик.{S} Место старе ох |
пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је прилици повик |
се, не иду никад саме....{S} Увек им је друштво — беда, невоља, глад — црна неимаштина!...{S} С |
рда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као поноћна мора; онда када је за |
а роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са свим другој основи — и своје обра |
, они би скроз и скроз прорешетали цело друштво и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: |
бину — свог ближњег, — данас не би било друштво на овом ступњу културе и образованости...{S} Љу |
зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p> <p>«И ког, нема сумње, познаје г. Мишо |
се сва стресе:</p> <p>«У... у... ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде |
ало?!...{S} Гром је ударао у стогодишњи дуб.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти |
ли и праведни....{S} Они виде далеко, у дубину фаличног смера, намере, прохтева тужиочева....{S |
лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне |
чи наступи костобоље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} |
и један глас.</p> <p>Она се трже као из дубока сна.{S} То беше њена мајка.</p> <p>Оне стајаху ј |
беше преко сваке мере даровит, бистар и дубока погледа.{S} Био је хладан, али где је требало ен |
есу и сваком добру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети н |
и, мудри и увиђавни.{S} Ваши су погледи дубоки.{S} Они боље разуму и прошлост и даље виде у буд |
велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене |
знао је.{S} Анђелска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику |
е грехе рода људског.</p> <p>Настало је дубоко ћутање.</p> <p>— Сутра је света недеља, рече он |
а да свом личном пријатељу изјаве своје дубоко саучешће у тузи и несрећи која је тако изненадно |
е у толикој је мери потресла нерве њене дубоко <pb n="186" /> ожалошћење ћери госпођице Аделе — |
ме свију нас — његових пријатеља — наше дубоко саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, |
гло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, |
онако мајци одговорила.{S} Њена је мати дубоко уздахнула.{S} Више јој о повратку у П.... није х |
ричама решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расвет |
рећи г. Криш Мањел:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкре |
о је лакосан.{S} Као и сви, који доживе дубоку старост.{S} Док је старац овако спавао или боље |
. - — —</p> <p>Флавије и Адела доживише дубоку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S |
љена.</p> <p>А сад? — Старац је доживео дубоку старост и — просијачки штап!{S} Но од прошње га |
тица, њене помућене очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — |
вори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини ми се, са свију страна.»</p> <p>Адела је вид |
ледња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак с |
тлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мај |
ше ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом су |
ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког сан се у вашег племенитог оца пок. Артура марк |
више и не постоји.{S} На њој данас лежи дугачак фронт прекрасних кућа чувене улице Сент-Онора.< |
ентрално је гробље било на самом излазу дугачке улице Монмартове.{S} Ову су улицу, пресецале мн |
/p> <p>Она се помоли.{S} Напред иђаху у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда |
ђаја што се десило пре 28 година у оној дугачкој на лакат наличној улици у П....?{S} Сећате се |
петоро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{ |
је је доручковао, први пут после четири дуге године — кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Зап |
л. — — — — — — —</p> <p>Овога је вечера дугим саветовањем углављено:</p> <p>а, Чим г. Мишон Даж |
он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!... |
у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви његов д |
и дошао, она би се одмах разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} |
гледа оног човека у црном јапунџету.{S} Дуго га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} |
ађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе. |
т ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто усцикала. |
ика сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим новин |
ај богом одређени час....{S} Само ми је дуго време !...{S} О, господине, како вам благодарим за |
ање повратило, он дође у П....{S} Он је дуго време водио парнице по судовима, док је неки део с |
едњи дани месеца октобра.</p> <p>Оно је дуго овде стајало, па све узаман.{S} Не дође нико, ама |
рије изађоше опет на страну.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он |
у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{S} Њихо |
лазило с овог јадника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре |
? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман с |
про очи у њ.{S} Њега је Огист посматрао дуго и дуго....{S} Наједаред се Флавије трже, исправи.{ |
разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову народну својину....{S} |
«Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог човека |
} Све нешто шапћу....{S} Ово је трајало дуго.{S} Продаја још није отпочета.{S} Гомилице се мало |
често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо из мисли какви њ |
крај вароши.{S} Био је обично умотан у дуго црно јапунџе.{S} Он је улазио у сваку кућу, коју ј |
.» — — — — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па ш |
гој као две камене статуе.</p> <p>После дугог ћутања, рећи ће јој госпођа Андронита: «Адело, ће |
она олујина.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио н |
беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала д |
овек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду.{S} Она се спуштала д |
е ствари?..</p> <p>— Али им бар не оста дужан онај младић...{S} Алал му вера, што онако отворен |
Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, мислећи да госп |
«Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. Бижо је само ћутао.{S} Наравно, он |
би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, нападне у нашем праву....{S} Ја вам, госпо, разу |
само име његово.{S} Наша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме им |
ене.{S} Оне нас упућују да вршино своју дужност и на спрам нас самих — нашег моралног угледа за |
оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она |
ше као под лед, помреше — као кад човек дуне у свећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама |
ицу, беше гостионица код «Белог Лабуда» дупком пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препи |
мирази!...{S} Ако какве сумње буде — г. Дурин Шиноа ту је; ако какве парнице буде — г. Бижон Ле |
а презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу њену милу м |
е, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслуж |
о беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика |
лако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане, као да бих још нешто купила; али моје око није |
оси по вароши обешена о своме врату.{S} Дућанић нашег малог трговчића беше пун пунцит игала, по |
му нисмо могли видети од сенке коју је дућанић бацио; али се ипак видело, како сироче често по |
ака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час п |
њеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића беше наместио мали од црног лима светњак.{S} Т |
и разастро своју робу по свом покретном дућанићу, који обично носи по вароши обешена о своме вр |
да гледа своју срамоту — попис кућних и дућанских ствари, а још мртвац у кући....{S} Боже, ја т |
олико дана пред рочиште, седио је слепи Дуферин у својој сабици.{S} Било се већ у велико смркло |
и овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, на врхунцу, одакле се види |
сам тужилац; а то ће рећи, да је сведок Дуферин и у свом делу и да сад сведочи о свом <hi>сопст |
у свом делу</hi>.{S} Сведок — г. Авриљ Дуферин, стари и слепм јувелир — сам вели, да је он гра |
ео сам и познао сам».{S} Сведок — Авриљ Дуферин слепи јувелир — није могао ни видети ни познати |
година један стогодишњи старац — Авриљ Дуферин, стари, пропали јувелир.{S} Он беше обневидио ј |
едник слепог јувелира. _</p> <p>— Авриљ Дуферин, одговори старац дркћућим гласом.</p> <pb n="10 |
де-Ривијера; трећи беше — старац Авриљ Дуферин, слепи јувелир, а четврти мали Фабијан — вођ сл |
о:</p> <p>«Позовите се још на г. Авриља Дуферина, старог јувелира, да вам буде <hi>трећи сведок |
, дакле, не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу |
израђевина негдашње јувелирнице Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и |
творина чувене јувелирнице куће »Авриља Дуферина» — по милијуна динара — да ли ко више?...»</p> |
p> <p>Кад је странац ушао у собу старог Дуферина, онје под јапунџетом донео мали — слепи — фење |
....</p> <p>— Тај сте накит правили, г. Дуферине, сигурно још старом маркизу Октаву де-Ривијеру |
вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово је онај исти рукопис којим је писано и оно л |
S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпо |
о — одмах се вид’ло да је у њему велики дух; а по оној скромној молби и салетању — да му онај с |
о је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p>«Доб |
дискусије доста допринео те се народни дух, ког беше напала нека чамотина, пренуо као иза сна. |
еб старом јувелиру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини гос |
ји је већ одавно почео губити присуство духа.{S} Он је непрестано бленуо у своје пријатеље а на |
S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и духом и доброчинством прави џинови.{S} Први беше <pb n= |
оши П...{S} Џиновске вароши и рађају по духу џинове.{S} Огист Дегиљ и Мишон Даженоа — беху и ду |
ије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У другом су документу остали |
“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски дочеки |
могу пустити и пре времена.{S} Овај ми, душа ваља, спусти у руку читав лујдор....{S} Хе, већ са |
срце у ове несретне девојке прокинуто а душа смрвљена.{S} Она је изгледала као с неба пали анђе |
не три боре, те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину с |
.{S} Позвала га је она добра хришћанска душа која је у његовој сиротној парохији многом беднику |
пријатељи.{S} Они беху два тела а једна душа.{S} Они се отимаху, ко ће више показати милоште ма |
, да поред њега прође по која милосрдна душа, која се сажали на јадно — голо дете, па му сву ко |
д прошње га је сачувала једна милосрдна душа.{S} Тако је.{S} У овом је крају било највише беде |
љ беше организам добра, а Мишон Даженоа душа тог организма.{S} Онај беше сунчана топлота, а ова |
га добро!...{S} Сиромах старац — добра душа!...{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шт |
ина.{S} На њеном се лицу огледаше добра душа.{S} Она се љупко смешила. —</p> <p>«Устани, чедо м |
ио? —</p> <pb n="124" /> <p>И негова је душа била потресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо зе |
али његов немушти језик најбоље разуме душа наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце.. |
р ; први беше оличено милосрђе, а други душа тог милосрђа; онај храњаше од глади изнемогла тела |
помогло ни милосрђе добрих хришћанских душа.{S} Он се мораде одмах враћати с другом корпом пун |
топише....{S} Г. Босије гледаше ове две душе, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је пла |
да опише свечан тренутак — када се две душе у једну споише, када се два срца у једно стопише.. |
ажније — њене чисте, мирисаве девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи |
а верује, да би Флавије, тај идеал њене душе, могао без узрока да нападне на туђу ствар, на туђ |
и свога срца, по чистоти своје узвишене душе, по чврстоћи свога челик карактера, она беше сушти |
ао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретн |
плача....</p> <p>Тако се растају добре душе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_C1 |
храњаше од глади изнемогла тела, а овај душе....{S} Огист Дегиљ беше организам добра, а Мишон Д |
долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговању са седиштима |
p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је |
p>То му је била добра страна.</p> <p>До душе, он није обраћао велику пажњу — да ли ће та његова |
још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећни |
узвишенија врлина човекова, то је украс душе његове.{S} Себичност — то је груба флека на лепом |
{S} Голема туга, страх, необични потрес душе — обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аде |
идела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти смер своје црне мајке, |
нредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени, а друго да обожава. |
но пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо |
болести ви после лечити?...»</p> <p>«Од душевне....{S} Она од тог пати....»</p> <p>Г. доктор је |
ужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сумње», |
ом је била она нотица о несретном обрту душевне болести Аделине....</p> <p>Његово чело беше нам |
хладним и немим смешењем.{S} Тешки онај душевни потрес учинио је да је Андронита постала са сви |
још од дана суђења....{S} Нешто потрес душевни, нешто јачи наступи костобоље а нешто и године |
но испитати па своје мишљење дати.{S} У душевним болестима могу се често преварити и најискусни |
7" /> кад је она већ пала у то несретно душевно стање — онда до њене смрти — као њен наследник. |
атовали су: да је болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, |
та г. Мишељ Даженао дао своје мишлење о душевној болести госпођице Аделе.{S} Оно нам није позна |
Чим г. Мишон Даженоа да своје мишљење о душевној болести Аделиној, — да се она још истог вечера |
ори гост хладно.</p> <p>«И ону нотицу о душевној болести сироте Аделе?»</p> <p>«И ону нотицу» о |
неки неодољив <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко утк |
е матере, с тешким грехом што га ова на души носи....{S} Све ове мисли посукташе као црни пакле |
теби сам се исповедила....{S} Сад ми је души лакше, сад ћу мирно да умрем».</p> <p>Адела беше б |
угих наших господара....{S} На мојој је души тежак грех....{S} Он ме притискује као поноћна мор |
г.{S} Кад то учиним и кад то ви примите души ће мојој бити лако.{S} Ја ћу се одужити дуга ког с |
ка је лако његовој великој и милостивој души!...»</p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак |
ца у «Монитеру» није најпосле у његовој души изазвала оно стање које га је одвело до на врата г |
на њену лицу показиваше, да се у њеној души кроје тамни планови.</p> <p>На столу је стајао раз |
а.{S} У тај исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запреп |
змакли.{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан н |
који као да беше смотрио шта се кува у души Флавијевој, — учини, те се узбуркани таласи гњева |
пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћи и по изради у |
" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се с |
поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>После неколико трен |
к друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала на мртвачку |
и — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права |
pb n="72" /> би му се предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то |
шао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило н |
.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S} Тамо је био и Артур са својим мал |
рам! — пре се не могу растати с грешном душом!...»</p> <p>После неколико тренутака, послужитељ |
тиве грехе....{S} Лакше ми се растати с душом, кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом п |
отац.{S} Адела је имала тело материно а душу очеву.</p> <p>Адела је имала две ретке особине.{S} |
<p>Последње речи г. Босија прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гл |
богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да м |
ме притискује као поноћна мора, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да |
у је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибрина је била у служби код неке богате |
тао савршен тајац...</p> <p>«Бог да јој душу опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и |
разумео није.</p> <p>Највише би мучило душу његову, што још не познаје свога добротвора, свога |
ска слика њена била је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, |
јах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — што ми даде снаге, моћи — наде.{S} Ја |
доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће б |
, ког је Флавије волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само ј |
старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој мо |
Огист имађаше и велики дух и благородну душу.{S} Он је одма — сутра дан — отпочео на своју руку |
матере.</p> <p>Ове су мисли мучиле њену душу.{S} Она је од то доба почела да сумња у све.{S} Он |
ронита је познавала чисто срце и невину душу своје ћери.{S} Она никад није пружила руку да ову |
њено прокинуто срце, да лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{ |
азило се да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и бла |
у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу моју?!...» повикала је као изван себе.</p> <p>Андр |
де се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једном даде 1,200. |
без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и реч |
се г. Андронити смучи?!... ту има неки ђаво!» — мислили су једни.{S} Други су само у себи жали |
Џомину, могао би лепо видити, како овај ђаво — баба, као да ништа било није, — поред свеће седи |
е — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенету — баш ништа није.{S} Још би |
их двојице препреденији....{S} Може још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајст |
иста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим осмехом беше довољна да каквом младићу помут |
рима, по оном лепом и тужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао сво |
ише интереса.</p> <p>— Хм! рече дечко и ђаволасто развуче лице, то би ми се, по несрећи, могло |
а што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо з |
заћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето |
p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему ђаволи казују — кад ваља шта купити, а кад продати!...» |
ја те тужи — кадија ти суди!...{S} Ко с ђаволима тикве сије — о главу му се разбијау!...{S} Теш |
устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да п |
беху великодостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху вис |
вни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; али се врло често дешавало, |
нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што обично ручавају и вечеравају у гос |
ће да отме од оне честите госпође један ђачки «гуланфер» светска «протува,» која је себи увртил |
бро слуша.{S} Донесе ми све, па рекне: «Ђедо, млеко кафа, кифле, путер — све је на столу!...{S} |
ци — министри, посланици, паше, везири, ђенерали, официри — где су оне силне војске, <pb n="37" |
упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те се помолим Богу, ка |
</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом ц |
...{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S} Црква св. Ђорђа беше већ отворена.{S} Уђем те |
> <p>«Овога човека баш срећа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би па |
еног имена презала...{S} Чињаше јој се, е су ово дуси с онога света, дошли су, да јој одведу ње |
мајке своје — па је вичу — чини им се, е их она чује....{S} Чини им се, устаће сирота, да загр |
— прст неког вишег бића; чињаше му се, е ће мртви да устану, да проговоре <pb n="184" /> — да |
е о другу сударају....{S} Чињаше му се, е види у свему тон неки тајанствен прст — прст неког ви |
скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није био н |
ата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!.. |
еш то што си нам читао о тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повик |
властодавке, који вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} |
е, о чему ми је причао мој дечко....{S} Е јес он прави неки маторац! настави старац.{S} Ово вам |
није.{S} Онда се свашта говорило....{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено т |
умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али оне две прве — одоше као |
. «Најбоље је да ћутим» помислио је.{S} Е, ал’ онда баш учини горе.{S} Флавије оспе са хиљаду к |
м добром толико обасуо, да ми се чини — е ме је понизио!...{S} Шта сам урадио ја од кад сам се |
и ти, био дигао охоло главу и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шт |
никог другог питала не бих»....</p> <p>Е, господине, не памтим ништа у свету, од кад сам се ро |
ђа — «наш политични виши резон»;</p> <p>е, Наш је «политични виши резон»; — хладан, неумитан, и |
р је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се о |
уге можете без бриге ослонити».</p> <p>«Е сад ме оставите, рече г. Андронита нешто мирније; али |
ање, које из тих намера потичу, — онда, ево ме, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређе |
те, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том бра |
је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних мојих родитеља, ево извода умрлих, |
му материну огрлицу....{S} Бомјере!... ево огрлице моје сироте Ане....{S} Чувај је!... подај ј |
азумљиво, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о |
в син и то син — достојан оца свога.{S} Ево ме, дошао сам — да вам се одужим!...»</p> <p>Флавиј |
деш у твоју отаџбину.{S} Пођи одмах.{S} Ево ти адресе од стана у вароши П.... у Ф....{S} Пођи с |
авно пустила.{S} Ми смо одржали реч.{S} Ево нас свију у „Народној“ гостионици.{S} Само нам учит |
<p>«Ја сам, моја слатка мајко, ја сам — ево ме код тебе!» одговорила би Адела усплахирено....»< |
га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пу |
ик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пун |
их мојих родитеља, ево извода умрлих, а ево и извода како сам ја у том браку рођен!...{S} Дивна |
S} Тужилац ово није могао да постигне,а ево из којих судских побуда:</p> <p>По јасној «аналогиј |
авије се и нехотично накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, |
одо, да се нокти комунизма, социјализма ево већ пружају до пред сами <pb n="84" /> судбени сто? |
ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је весник мог последњег часа....{S} Ја га м |
цу — па ником ништа; <pb n="223" /> али ево белаја — било их је више од две трећине који су јел |
г поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> <l>Дошла ти је,</l> <l>Д |
— најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој де |
и створови сатиру слабије, да би своју «егзистенцију» одржали.{S} Друкчије она не би ишла своме |
се, «чинодејствоваће из почасти њихова екселенција високопреосвештени архијепископ Антоније Ло |
ек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спас |
су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберим |
оље а нешто и године — дубока старост — еле — скупило се много којешта....{S} Он издахну баш он |
ежна према нашем малом сиротану.</p> <p>Еле, што је дете изгубило у оцу своме, — нашло је у Бом |
прођоше кроз душу сакупљене публике као електрична струја...{S} У гласу г. Босија беше нечега ш |
тавништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по |
.{S} Ја ово не говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса самог |
ђаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себ |
ара.{S} У трнову венцу спаситеља има 12 емарагада; сви скупа коштају 70.000 динара.{S} Пет, рет |
пник, г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емил Флоријан Маркиз де-Бранли; а у последња кола седош |
арл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли, оба негдашњи кућни приј |
Монзентала председника , прекиде га г. Емил....{S} Исто као и ја,...</p> <p>— Да сведочимо о о |
ложено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш негдашњи предмет љубави, |
.{S} Ко је се томе надао?!... додаде г. Емил са неким чуђењем и смешењем....</p> <p>— Наравски, |
курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мал |
до посетише нас и г. Шарл Дебрижен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да |
» —</p> <p>Овако је исто осведочио и г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.</p> <p>Он је на послетк |
н.</p> <p>— Али која вајда, додао би г. Емил Флоријан, кад је од свију најгоре прошао.{S} Како |
Шарл Дебрижен Конт Дивињон, како ли г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли и још, многи други, — то |
овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, п |
могу имати своје унуке.... одговори г. Емил у некој иронији.</p> <p>— Па шта ћемо ми сад ту по |
и?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали |
аде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први вернички дар,допуни г. Дебри |
и на ланском ватришту ватре, примети г. Емил сажаљевајући...{S} Можда му је то још једина нада. |
и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су били готово ј |
о и г. Шарл <pb n="152" /> Дебрижен и г Емил Флоријан.{S} Они су мислили да им се сунце среће п |
<p>«Оваки исти позив имам да предам г. Емилу <pb n="100" /> Флоријану маркизу де - Бранлу.,..{ |
е:{S} г. Шарл Дебрижен Конт Давињон, г. Емиљ Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они ће сведочити и о |
— човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан тог високог положаја.{S} Та |
ног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре воље, да тај коров треби, сатире, а |
а.{S} Био је хладан, али где је требало енергије — ту му није било равна.{S} Он беше оличена пр |
рате и коју иглу купе, по оној челичној енергији и издурашности коју је оне хладне ноћи показао |
трошно, труло, да све чека на вештије и енергичније наимарске руке..{S} О народном преставништв |
е преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} Ено га — одведоше га....{S} Не дајте — изгоре све!...{S |
.{S} А где је та огрлица? — Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно док |
{S} Г. Лујза рече: «само ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја ма |
ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу кад има |
и без овог црног леба?! — Томе нема ни есапа.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта изву |
епо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо но одевен |
песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један господин, огрнут госпоским огр |
итав низ хвала, којима је обасипао свој еспап и позивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бог |
ицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимопролазећу муштерију да сврате и кој |
ову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења пред |
се сад нада, не би ли које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред |
лога ти имаш, да мене не понудиш својим еспапом?</p> <p>— Што ми се чини, да ви, сами собом, не |
ли да му се паре не подударе с продатим еспапом.</p> <p>После једног љутог боја, што је кукавно |
а Мозентала председника сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ства |
еше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правоз |
нат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Н |
, овом тривијалном изразу.{S} Он ми се, ето случајно измакао.{S} Мој је принцип, да у излагању |
ву....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Ниса |
олико ујамчена јавна слободна реч, али, ето, у коликој се мери појавило и јавно лагање....»</p> |
па онда промуклим гласом повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="19 |
</p> <p>«А, г. докторе — ви сте?!...{S} Ето видите — мени није ништа....{S} Ја сам савршено здр |
заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један |
курјак те на врата! рече г. Емил....{S} Ето сад смо сигурни...{S} Флавије — оно мало анђелче — |
јемо шта ће рећи г. сведоци из П....{S} Ето и ја тражим да се они испитају.{S} Мене ће бар њихо |
ћа да дође до тако сјајног положаја.{S} Ето од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавно |
Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је |
срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се бе |
аву и мислио — е је његов свет!..{S} Па ето видиш — од свега тога — шта је остало? — Оно страшн |
</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето, опет велим, сигуран, неприкосновен!...</p> <p>А мо |
по, скупо, — нек остане тако — даћу вам ето динара....</p> <p>— Сто, ни паре мање!...{S} Него д |
равање). </p> <milestone unit="-" /> <p>Ето какво је дејство произвео «уплив» г. Мишеља Мозента |
ност у свету!...»</p> <pb n="138" /> <p>Ето како се на крупно бистрила политика у гостионици ко |
xml:id="SRP1880_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} |
вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с каквим се доказима хтео да послужи тужитељ, па да |
рива, па му он рођени брат био».</p> <p>Ето, ко беше адвокат г. Флавија Артура Ривијера, ето ко |
<p>«Свет нагађа, али и погађа!»</p> <p>Ето на прилику шта је свет у оно доба говорио <pb n="20 |
у — томе ни бог неможе ништа!..»</p> <p>Ето, о свему је свет умео да коју проговори, у свему је |
Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио добра дела.</p> <p>Он је д |
и у ове три речи: «лист се окренуо»... «Ето и на њу је ред дошао!..»</p> <p>Г. Босије устаде, п |
ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. |
{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</hi>“, не буде наказа погрда, срам — наше - посмртн |
— копија нас самих, наше посмртно „<hi>ехо</hi>“.{S} Старајмо се, да то наше рођено „<hi>ехо</ |
— сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац и |
ши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политич |
својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом обрасле баруштине друштвеног |
огодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на тешке боље, на све измене |
а.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписана.{S} Ни си |
..» рекли би неки.{S} Други, на против, жалили би г.Флавија: «Откуд он баш да нађе г. Босија?! |
е бар да га још једном видимо, па не би жалили умрети.{S} Сад је он већ свршен човек.{S} Учи ме |
слили су једни.{S} Други су само у себи жалили, што су у нади преварени — да ће данас гледати т |
што ћу скоро оставити овај свет....{S} Жалио сам што не могу слеп да изађем мало међу људе.... |
Обојици је подигао дивне споменике.{S} Жалио је што нису један код другога.{S} Разуме се да см |
о тужна — као што мора свако добро дете жалити и плакати кад му мајка умре.{S} Из ове праве <pb |
мају своју историју.{S} Историја је ова жалосна, крвава.</p> <p>У време револуције, они су расп |
и викала — не, грозно је описивати онај жалосни призор.{S} Кад су је кући довели — болест се по |
он тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја признајем!...</p> <p>Његов трећи сведок — |
ло као црв под кором....{S} Оно тужно и жалосно баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта |
предмет не би изазивао још већу тугу и жалост, — да се путем јавне лицитације прода и новци пр |
т у истој цељи, — туђе својине дочепају Жалост је, што још није оно доба!....{S} Ала би се ради |
е да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ |
последњу детињу услугу....{S} То је био жалостан призор, вељаше г. Шиноа....{S} Те несретне бол |
S} Из ове праве <pb n="199" /> ћеринске жалости — испрели су вени душмани ову нотицу Ви будите |
а радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме је |
жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај без |
страна.{S} Кажу, да би угоститељка, г. Жанета, сваког свог госта по лицу познала — како стоји |
да каже — шта се то догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да |
ђоше у кућу.{S} На вратима их дочека г. Жанета, угоститељка од «Белог Лабуда»...</p> <p>Она је |
д «Белог лабуда».{S} Каква посла има г. Жанета у Инглиској? — Кога ово прати? — Коме тамо иде? |
— није нико други био но наша добра г. Жанета, угоститељка код «Белог Лабуда.» Они су се мало |
ћ ни сам сумњао.{S} Оно је била наша г. Жанета.</p> <p>«Опет си ти то превидио», примети ће нек |
</p> <p>На петнајест дана — пошто је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. |
<p>— Баш вам хвала, г. Роше!... рече г. Жанета потресено. «И ја осуђујем несретну г. Андрониту; |
one unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија — човек сл |
очију.</p> <p>«Моја се мати, настави г. Жанета даље, однекуд познавала с г. Лујзом удовом пок. |
<p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно см |
оа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> <p>«А презиме?...»</p> <p>«Т |
, може бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, |
То ми није никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chap |
емам шта друго да кажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit="*" |
ал’ опет нико није веровао да је оно г. Жанета била.</p> <milestone unit="*" /> <p>Г. Флавије ј |
ите отвори кривично ислеђење.</p> <p>Г. Жанета је пребледила кад је ове речи чула.</p> <p>«Море |
одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 година.{S} Своју је мл |
приметиће неко из дружине. —</p> <p>Г. Жанета беше села на своју наслоњачу.{S} Она је с пажњом |
и ти то превидио», примети ће неко; «г. Жанета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се |
зофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје најбоље одељење.</p> <p>Ови |
и — чини добра дела.{S} Њега назива гђа Жанета угоститељка код «Белог Лабуда» — својим добротво |
з службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљала на црне дане.{S} Они јој до |
мајци па рече:</p> <p>«Мајко нек остане Жанета код мене — да се играмо.{S} Г. Лујза рече: «само |
мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жане |
не би л’ се помолило милосрдно лице г. Жанете?!..</p> <p>Многи је тешко уздахнуо:</p> <p>«Убио |
апрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било н |
беше врло мало милосрђа....</p> <p>И г. Жанети би грунуле сузе из очију.</p> <p>«Моја се мати, |
жној лепотици.{S} Хтео сам се јавити г. Жанети.{S} Ни сам имао куражи.{S} Једва сам чекао да је |
/p> <p>Прошло је неколико дана — а о г. Жанети не беше ни трага ни гласа.</p> <p>Једнога се дан |
место где да седне. — Редовни гости г. Жанетини били су радници и ђаци из сиромашнијих кућа; а |
ху почели прикупљати растурени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног |
сам уверена!...»</p> <p>— Шта да ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у |
анула:</p> <p>«Ви идите....{S} Ја ћу са Жанетом остати овде до смрти!...» Чинило се, као да ниј |
вати, — ја сам пре четири дана видио г. Жанету.{S} Готово и ја својим очима веровао нисам; али, |
жем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођење....{S} Она ј |
в да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се није дала бар једна прилика да |
S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с децом радо разговарао....{S} Сад |
речи старчеве биле су:</p> <p>«Није ми жао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми |
су отишли ваљда кући.{S} Беше нам, врло жао.... «Сиромах Флавије — шта је дочекао!» — мишљасмо. |
лође ?...»</p> <p>Ја сам ћутала.</p> <p>Жао ми је било г. Артура.{S} Држала сама да он ово није |
на би само рекла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми |
е реч — милосрђе! — Она гладна нахрани, жедна напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изв |
се усуди да рече: бистри кладенац гаси жеђ, крепи уморног; да је устајала баруштина отровно пи |
да отму.{S} То се могло казати — траже, желе да присвоје, или да им судови досуде....{S} То сам |
се оно усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гл |
{S} Хоће да постане «романиста.» У томе жели да је орђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за |
ражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" /> <p>Његов високи положај има да |
ити рачуна о личности, која што тражи и жели, но о ономе шта она тражи и жели».</p> <pb n="13" |
, слеп — убог — у овој опалој уџерици и жели, тражи, чезне да му бар дете какво отвори врата и |
ледник.{S} Друга је група она, којом се желило да докаже: да је покојни Артур имао једну огрлиц |
мена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретн |
ењује у обрнутом виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поред |
е ће се његов син Флавије васпитати.{S} Желио је да то буде у духу демократском.</p> <p>У друго |
о питање, као да је нешто важно сазнати желио.</p> <p>— Јес, јес, казао сам вам истину, потврђи |
або створење — да му се противим?...{S} Желудац је средсредна тачка око које се све витла....{S |
/p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — слабо створе |
је био одвећ тачан у подмиривању свога желуца.{S} Имао је обичај да чим руча — онако сит — одр |
по лицу познала — како стоји с кесом и желуцем.{S} Она би овим бедницима приступала као најотм |
ност, надувеност; где су њине недомашне жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где б |
и ти, у својим грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у ср |
уде опет — грешни људи, узети, да је та жељена истина нађена, откривена ? — Та се мера доказних |
Андронита потпуно одговорила последњој жељи свог првог мужа пок. Бомјера, оца Аделина.</p> <p> |
p> <p>Право у Лондон.</p> <p>Тамо су га жељно погледали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Време је |
ао што ми бог није испунио моју највећу жељу — што ми није повратио вид!...{S} Чини ми се, да ј |
} Г. Џоновица му поможе да се обуче.{S} Жена ова беше и душом и телом сушта доброта.</p> <p>Пос |
е дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — одвећ је волела.{S} Често би у себи рекла, да је |
и ови сведоци :{S} г. Џон Петар и овога жена г. Бела.{S} Петар је најпре био у служби код мога |
питана у Лондону — г. Џон Петар и овога жена гђа Бела. —</p> <p>Да се ово последње може по зако |
ни су у «Монитеру».{S} Кад му она друга жена умре — онај несретни њен рођак диже читаву ларму.{ |
ој је прилици повикала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би др |
клети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Наравски — шта би могла друго да каже до — оно |
вај глас!...</p> <p>«3наш, рече ми моја жена, да је данас било доста хладно.{S} Ја одох, не зна |
"48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—26 година.{S} На њеном се |
једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је била у памети. |
и. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Ку |
Он се стресе и повика:</p> <p>«Проклета жена!...{S} Она је то све израдила!!..»</p> <p>Од то до |
атли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S} Е, ова је нешто и лежала; али о |
е говорим толико ради саме еманципације жена, колико ради истинског прогреса самог друштва».... |
стократије?! — Али то беше у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још |
мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико тренутака ка |
.....</p> <p>«Ко се могао надати, да ће жена од положаја као што је г. Андронита, ћер пок Друин |
ља на годину пре револуције.{S} То беше жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена ли |
> <p>— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја |
цњаву, трчање, бежање; писку деце, јаук жена...{S} Да ово није страшан сан грозничава детета? — |
адознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{S} Она домча онај остатак х |
је несрећа узастопце гонила.{S} Умре му жена на порођају, коју је волио више но свој живот....{ |
ећу те је угаси....{S} Ако је небатли у женама, он је богме батли у прћијама.{S} Она му је прва |
«Сирома г. Мозентал! — баш је небатли у женама.{S} Ето — умре му и трећа жена — на пречац....{S |
против г. Андроните маркизе Бонвиљске, жене Мишеља Мозентала, председника сената у П....{S} Пр |
— још једном упитајмо: где су ти људи, жене, деца, девојке — лепотице ондашњег доба; где су њи |
сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код краљевског |
итаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флавијев.»</p> |
реним рукама. «Ствар» разуме се „његове жене“, примата је свуд са симпатијом.{S} Шта више, на т |
толико година?...{S} Умреше му две прве жене — на пречац....{S} Оне су сироте парате — секцират |
повуци потегли.{S} О смрти његове прве жене и данас свет на чисто није.{S} Онда се свашта гово |
еном логиком доказао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су су |
уду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше дошао г. Огист Дегиљ; |
е он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ов |
једва је уграбио огрлицу своје покојне жене, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме |
неке и више од пола читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с |
одине помрле...»</p> <p>И ту је опет г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» |
При последњем часу свом рекао је својој жени:</p> <p>«Андронито.... друже ној.... ми се растаје |
} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одгов |
ране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогатији |
ом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху |
.{S} У њој се пробуди успавани сатана — женска сујета.{S} Она се исправи, погледа смело и охоло |
а.{S} Отвори их.{S} Из кола изађоше две женске прилике обе у црно обучене — једна по угодинама |
се изненадио!{S} Поред мене прођоше две женске прилике, једна поугодинама, друга млада као капљ |
а свога пријатеља, — бог обдари Бомјера женским детенцетом....</p> <p>Све би рекао, да има једн |
ли Кад се вратише — сви су били плачни, женскиње нарочито.{S} Сад већ ни сам сумњао.{S} Оно је |
мене пролазили случајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико |
у исто време жена од оних тајанствених женских карактера, којима још нико није могао да завири |
а пратњу, да бар мртву видим — ту чудну жену.{S} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта |
ви, г. Жането, не познајете изближе ту жену ? — упиташе сви у глас.</p> <p>— Више, може бити, |
62" /> камења немате данас.{S} Оно беше жеравица а не камење.{S} Па онда она израда!...{S} Немо |
ни гвоздене маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни виш |
г. протом — није добијао ни паре.{S} Г. Жервеј је ишао сиромашним кућама.{S} Ове обично нису пл |
и и њега познајемо.{S} То беше стари г. Жервеј.{S} Он је дошао из П...{S} Позвала га је она доб |
ом ишао је стари и погурен свештеник г. Жервеј.{S} Он је био овом сиромашном крају парох.{S} Па |
што ни су имале од куд.{S} Али опет г. Жервеј је морао водити тачан рачун од сваког крштења, в |
ги су остајали и неопојани. —</p> <p>Г. Жервеј је био око тридесет година капелан — г. Луцију п |
отиње.{S} То беху смирени парохијани г. Жервеја а суседи покојног слепог јувелира....</p> <p>Ка |
а вароши — из сиромашне парохије старог Жервеја; видимо га где блажи старе и мучне дане слепог |
тачком у уговору.</p> <p>Најпосле се г. Жервеју досади ово вођење рачуна.{S} Он преко неких сво |
Саван <pb n="211" /> преседник, г. Сан Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни п |
надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим познатим правним расправа |
еседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били су вазда |
/p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен Жерм, — «народ с њима нема ништа.{S} Он је скроман, мир |
»</p> <p>«И та му тачка,» додаде г. Сен-Жерм, даје већ и сад право да сву имаовину покојнице за |
у наши противници,» одговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао |
«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде |
дан.»</p> <p>И најпосле би устао г. Сен-Жерм, па би развио <pb n="160" /> читаву правну теорију |
још ђаво сломити ногу, да шегрт постане жешћи од свог мајстора....{S} Причекајмо само док им ти |
та у П.... (Мргођење на страни туженој, жив покрет у публици.)</p> <p>Шта је било с тим докумен |
од камена.{S} Ко је могао веровати — да жив човек може преко своје главе претурити све оно што |
ајгоре прошао.{S} Како сам чуо једва је жив умакао са својим малим Флавијем.{S} Њега је несрећа |
ари јувелир престављаше јунака, који је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} |
али Флавије... сиромах!... он није више жив.... давно је преминуо....{S} Ја сам га убила...{S} |
је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... за то га мр |
један стари радник који је досле слушао жив разговор ових младих људи:</p> <p>„Младић се онај з |
с особитом благодарношћу.{S} Он је био жив умро.{S} Сад мало дође себи. — У публици се само зг |
д његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив?...{S} Иначе Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа ж |
ега ни речи разумео није, а био се опет жив пренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањ |
а то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не они овима.</p> <p>Ова мртв |
о себи буди у нама поштовање.{S} Она је жива прошлост.{S} У њој читамо нешто што нема у другим |
м пуна.</p> <pb n="139" /> <p>Водила се жива препирка.</p> <p>О чему? —</p> <p>О парници Флавиј |
е да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. Артур сломљен низом неср |
ова добра дела нису.{S} Она ће вечно да живе....{S} Да није било њега — ја бих пропао у тешкој |
{S} Ми му то примамо.{S} Отуд се изроде живе дебате.{S} Тако је и јутрос било.{S} Читао се члан |
ачелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone |
> <p>О овом се процесу водише по ваздан живе препирке. <pb n="11" /> Код света је већ тај обича |
ња.</p> <p>У једној готово палој кућици живео је од више година један стогодишњи старац — Авриљ |
лом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљиво, да је био преко сваке мере ср |
ки Флавије!!...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: и |
е, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуд |
урни...{S} Флавије — оно мало анђелче — живи!...{S} Он је сад читав човек....</p> <p>— Који је |
аборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна. |
тур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомј |
е да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а сазва се велика н |
.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај богом одређ |
:</p> <quote> <l>„Благо томе ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p |
ду нису могли довољно начудити.{S} Нико живи није им умео да каже — шта се то догодило....{S} Г |
ешто десило тих баш дана — чему се нико живи надао није.</p> <p>Кад су они ђаци и раденици, што |
наша будућност, наш феникс, који вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p |
тарост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>П |
на роду своме, роду, који не умире, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изрич |
, у целом широком свету — једва ако још живи који стотињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и |
тиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста у осами.{S} По кашто би нас изненадио свој |
главе!...{S} Хоћу мирно, без бриге, да живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За |
не сме да умре.... ја без ње не могу да живим...{S} Спасите је од <pb n="164" /> ове слабости — |
} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} Већ сам п |
лете бабе — данас Флавије не би био међ живима....»</p> <p>Овако резоноваше г. Мабел Ашил сврше |
ње не беше — вас данас не би било међу живима...{S} Она бди — она ће спасти и Аделу.</p> <p>Ов |
с њим прозбори — да види, е је још међу живима!...</p> <p>Како је све пролазно!....</p> <p>«А, |
јчица.{S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — ум |
се родио? — Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог чо |
е с бабом раскрстио — он је, док је год живио, тражио напуштену сирочад па их је на пут изводио |
сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — ко ће од вас доживити оволику ст |
тарини...{S} Можда би и он још који дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на ов |
Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и ноћ богу молити....{S} Он |
ло....{S} Јес, јес — ја без овог човека живити не могу....{S} Ја сам се решила — чим дође откри |
S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну матер Аделину? упитаће |
аш шта, драги мој Босије», повика нешто живље Флавије, «ја морам већ једном да видим, да познам |
камен ондашњих лепотица, — онда се још живље осетио покрет у целој публици, а нарочито у млађи |
веде, као свој накит, у брачни уговор. (Живљи протести с стране тужене.... гнушање у публици... |
неком нешто говорила.{S} Најпосле рече живљим гласом:</p> <pb n="45" /> <p>«Сто динара па нека |
че још тужније изводити своју песмицу и живљом хвалом обасипати свој еспап.</p> <p>Млад један г |
че Ривијера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико с |
наследник свега оног, што би оно, да је живо, наследило; а ако не верујете, ево извода венчаних |
ше чули, но што су се надали.{S} Све је живо било у грозничавом нестрпљењу.</p> <p>Г. председни |
ве мере предузео не би л’му дете остало живо.</p> <p>То кажем све госпођици.</p> <p>Она се необ |
поломе.{S} По некад је он куповао и то живо куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни из |
ца на пољу интереса наше партије!».... (Живо одобравање).</p> <p>«Честити наши другови ову су с |
да с тим људима пречистимо рачуне!...» (Живо одобравање у публици; протести са стране тужене... |
им оружјем, — гонимо и прогонимо!....“ (Живо одобравање). — — —</p> <p>«Па није то све, прихват |
ровели у разговору и сећању на оно лепо живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које |
те је слушао ход људи ил јав ма каквог живог створа.{S} Беше му дотежала нема тишина, која нал |
по грациозности свога витког стаса, по живој ватри својих црних очију, — Адела беше истоветна |
њу мрзи цео комшилук.{S} Она је сваком живом досадила.{S} То није баба причаше ми — то је бесн |
на ми и данас стоји у памети, као каква живописна слика....{S} Чудо, што она има онаку исту пот |
г другог....{S} То ме мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему |
бичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је |
и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. |
ег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај у мухе....{S} Али г. |
дан је дан, а ноћ је ноћ.... видело је живот, а мрак је гроб; ко се усуди да рече: бистри клад |
проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво ск |
којима је проводио свој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Б |
тања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао најтамније расправе, |
е, Ане Севињске.{S} Она је умрла, давши живот своме првенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти за |
а мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање |
ела своју ћер као очи у глави, као свој живот.{S} Адела беше њено и првенче и мезимче — њено је |
е волео, љубио као своју душу, као свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. |
на порођају, коју је волио више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му |
овратио.{S} Сад се беше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="9 |
ва два човека појавише — тамо се јављао живот.</p> <p>Огист је показао изванредни дар за тргови |
, он мучи душу моју — он је отровао цео живот мој....{S} Коме да га откријем — коме да се испов |
тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то |
које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада окрене други лист.< |
иве људе, који јавној настави дају нова живота, свежија полета.{S} Међу овим светлим људима ода |
б.{S} Овај је падао и око себе хиљадама живота смрти предавао!!</p> <p>Из ове крваве борбе прве |
г часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно је из мене бес говорио», повикал |
бога вам, бар што год из њеног ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живљ |
ег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка дру |
рениле и разбокориле у градини народног живота, шта више, он беше човек пун енергије, пун добре |
дари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтил |
га, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тргл |
и ноћ богу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адел |
е друштвене установе.{S} Шта је невиних живота у овој борби пропало?!...{S} Гром је ударао у ст |
, тамо се множи саможивост, овај једини животински знак на човекову лику; а где саможивост прео |
ом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Ж |
а ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где ће шта да домча |
њем, према свом роду и отаџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за м |
то је једина преграда која нас дели од животиње....{S} Ко нема љубави према свом ближњем, прем |
ла.{S} Овакву сам грозницу још једном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страш |
вој бурни и млађани живот, — беше још у животу г. Емил Флоријан маркиз де-Бранли.{S} Они су бил |
е пријатно и мирисно пролеће у човекову животу.{S} Његова душевна страна, умна моћ, бистрина, з |
ије дала бар једна прилика да је види — живу.{S} Она жена из његова раног детињства још му је б |
а му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић не |
чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито бе |
у оно доба, ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} К |
ст на лицу....{S} Преставимо пред собом живу мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Му |
Странац је гледао у овом слепом старцу живу, али ћелаву, опалу, трулу, — срушену прошлост! — О |
вно је мњење и најправеднији судија.{S} Жиг, који удари јавно мњење — вечит је.{S} То је белега |
{S} Али, мајко, на њој ће остати вечити жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај н |
о су они — јавнога мњења.{S} Оно је већ жигосало матер а сажаљевало ћер.{S} Јавно мњење — то је |
авих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан се |
раво и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчуром, |
т пружи руку, узе новац и принесе га уз жижу.{S} То беше лујдор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан |
на ово место дошао, он је одмах упалио жижу.{S} Црвени пламен с великим и отегнутим црним димо |
северац!...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше |
«Ово је прави мачији живот; не — још је жилавији!{S} До сад би и сам ђаво скапао, а овом штенет |
има и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?... |
Жерм директор кр. правног факултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посл |
делу!...»</p> <p>Г. Мишељ Мозентал, г. Жилкред де-Муљ адвокат г. Андроните и сви остали њихни |
S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, кога је муња громовни |
{S} Ред се у неколико повраћа....{S} Г. Жилкред наставља):{S} Има прилика кад човек мора да иза |
дић....{S} Ово би прибележено....{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... « |
асу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито беше окуњио; а г. Мишељ је само бле |
ка г. Андронита дође мало к себи.{S} Г. Жилкред је био поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. |
...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом показао као редак дар. |
м приликама први био на састанку.{S} Г. Жилкред га је код другова извинио.{S} Г. Андронити је т |
о очајно мољакање несретне матере, — г. Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице пос |
оа домаћи лекар г. Мишељев, а с лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојн |
«Шест стотина хиљада динара!» повика г. Жилкред де-Муљ. «Нема овде бадавалука!{S} Овај је адиђа |
е бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, кад смотри г. Андрониту где се, као мртва, сва |
његов пуномоћник — хладан као стена Г. Жилкред гледаше охоло по публици, а с часа на час погле |
у ћутали.{S} Ово ћутање први прекиде г. Жилкред:</p> <p>«Господин Мишеље — погођен овим несретн |
/p> <p>«Па није то све, прихватио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни |
. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим постане пресуда о спорној |
сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних |
о зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је њихов кућни лекар г. Друин Шино |
о)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто |
суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... |
а.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да никог |
редседник великог суда...{S} Ту је и г. Жилкред де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато |
о, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само њему својственим тоном.{S} Сви наши |
» повикао је с необичним одушевљењем г. Жилкред де-Муљ.</p> <p>«Разуме се,» одговорио би г. Сен |
и још ласкавијим <pb n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија |
удма правду деле — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Бос |
не, да ми не упада у реч, рече јетко г. Жилкред.{S} Он ми, ваљда, неће предавати лекције, како |
ке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкред одговори:</p> <p>«Па хајде да видимо, шта су ре |
т на опомену — мало оштрију.)</p> <p>Г. Жилкред узе реч:</p> <p>«Славни судбени сто већ и сам в |
?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешто.{S} Овај му одгово |
p> <p>Служитељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао са |
судове као у нешто узвишено.</p> <p>Г. Жилкред де-Муљ, беше нарастао као пласт.{S} Он је охоло |
саслуша све, да цени све....»</p> <p>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо |
боље....{S} Говорите само.» —</p> <p>Г. Жилкред није имао куд; морао је да продужи своје извешћ |
ибије.{S} Та амфибија беше главом 1.{S} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и |
Упита га нешто.{S} Овај му одговори.{S} Жилкред се као опржен окрете и погледа оног човека у цр |
18.. у П....</p> <p>Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супр |
публику....{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа наро |
г пристава код краљ, судбеног стола, г. Жилкреда де-Муља, чувеног правозаступника у П.... и нар |
агрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> <pb n="80" /> <p>Славни је судбени ето, |
д г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Сл |
с је владин избор — што је поставила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбе |
шељ беше блед као смрт.{S} На устима г. Жилкреда де-Муља лепршаше се ђаволски осмејак.{S} Он је |
чинила док је протурала свог љубимца г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срез |
Фабијан....{S} Г. преседник опомиње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права свој |
кавим речима г. Андронита предусрете г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклон |
дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого чути шта су го |
тура Ривијера, ето ко беше противник г. Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... |
иву мумију, па ћемо имати лични опис г. Жилкреда де-Муља, јавног правозаступника у П... и народ |
ик да изађе из коже....{S} Погледа у г. Жилкреда, рекао би му: — «Умери се човече!....{S} Морао |
ленуо у своје пријатеље а нарочито у г. Жилкреда де-Муља....{S} Он је већ предвиђао да је г. Ан |
ознавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да својим говором |
ео у исто време рећи: «Алал ти вера, г. Жилкреде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по гла |
, да се одморите...»</p> <p>«Не, не, г. Жилкреде; ја хоћу још вечерас да чујем све, да сазнам с |
рећи ће г. Криш Мањел, «ви ћете се, г. Жилкреде, ставити на расположење нашем ожалошћеном приј |
. Андронита.</p> <p>«Па шта мислите, г. Жилкреде, хоће ли то довољно бити да ми се огрлица одуз |
и добре или рђаве гласе? — Говорите, г. Жилкреде!...{S} Слушаћу и једно и друго с једнаком пажњ |
поред ње.</p> <p>«Добро сте учинили, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој м |
кварио посао</p> <p>«Добро ми дошли, г. Жилкреде!... ви сте увек тачни — тачнији сте и од самих |
праштате?“ —</p> <p>„Како сте добри, г. Жилкреде!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с |
a">ststus quo</foreign>».</p> <p>«О, г. Жилкреде!.. ви сте мој анђео хранитељ....{S} Спасите ча |
он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ћ |
е потпуно разумемо, г. Бижо!» додаде г. Жилкреде, а преко уста му се развуче сатански осмејак, |
n="162" /> <p>«Ја се надам,» додаће г. Жилкреди, «да г. Сен Жерм, неће изостати да својим позн |
опрости — она је преминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p> |
ја сам само хтео рећи да је гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он на |
<p>«Гди је он могао изаћи на крај с г. Жилкредом?!!.{S} Коме ђаволи помажу — томе ни бог немож |
није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и нешто с |
Жилкред се чисто трже, а његово бледо и жољаво лице посу нека врста бледуњаве црвени.</p> <p>«О |
ени гости г. Жанетини, — док ће рећи г. Жорж стари чувар централног гробља:</p> <p>«Хе, људи, н |
елири скапали од глади.{S} Његов син г. Жорж, е то вам је већ други човек био; али ни овај није |
киза де-Ривијера, а унук старог маркиза Жоржа де-Ривијера....{S} Јесте познавали ову кућу?» —</ |
реме мења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где |
ати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У т |
Ова два мртвачка сандука — ово су — две жртве мога каприса!...»</p> <p>У том наиђоше и кола у к |
вет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и треће жртве моје дивље ћуди!...{S} Ја сам овој девојци убио м |
p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац сину муњевитим погледом.... |
и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и |
оме?...{S} Што грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар з |
не би је било позадуго.{S} Како смо је жудно погледали — кад ће се на врата помолити!{S}- Она |
заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г. Флавија Розета Артура |
тељ предаде писмо.</p> <p>Г. Жилкред га журно отвори — прочита....{S} Беше настао савршен тајац |
догодило....{S} Г. Жанета је некуд тако журно и изненадно одпутовала — да није имала кад на ком |
мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје сматрао је као |
} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру или бар какву бл |
еда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176" /> обучени у црне одежд |
е: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепше |
атељи....{S} Ако нико други — о том је, за цело, уверен г. Мишељ Мозентал. — — — — — — —</p> <p |
е с ума....{S} А што питате, господине, за тај дом? — Да није и њега сурвала проклета револуциј |
упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне стране от |
ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, за овима свештеници <pb n="176 |
во куповао ону робу коју нико не тражи, за коју ни изгледа нема да ће да се тражи.{S} У овом би |
вајде, они су имали право.</p> <p>Али, за пакост, више се пута дешавало, да је владин предлог |
е дрско!....»</p> <p>Кад би га упитали, за што је баш изабрао да учи медицину, — он би одговори |
у дугачким редовима ученице и ученици, за овим у два реда богослови, за њима певачка дружина, |
ђало да је он најмање оне робе куповао, за коју су остали трговци вратове хтели да поломе.{S} П |
ењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p>Флавију беше тада 9 година.{S} |
вљала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло бој за |
, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко |
ена лица, за драж њених ватрених очију, за вилински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама |
ано сироче.</p> <p>Кад би се при столу, за ручком или вечером, повео разговор о овом спору, она |
е често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца октобра.</ |
вом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у с |
ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још веће.... нек суд чини своје!....» Младића ка |
... он није твој син.... он је Анин.... за то га мрзим!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} За |
досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</p> <p>Ми честит |
Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца с |
> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онако п |
непознати глас, можете се и пишманити; за ме је баш и онако прескупо....{S} Бог с вама, сто ди |
вила г. Жилкреда де-Муља <pb n="231" /> за преседника кр. судбеног стола.{S} Наши су судови доб |
ни речи да прозбори:</p> <p>«Шта ти је? за бога?? упитам је.</p> <p>— Ћути, рече ми; да се мало |
шмани ову нотицу Ви будите спокојни!{S} За Аделу се стара једна јака, врло јака рука....</p> <p |
ца моје матере.{S} Хоћу да је видим!{S} За то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити св |
омах Флавије; први је дан био лупан!{S} За што? — Што је казао баби да му је име:{S} Флавије... |
аша ствар стоји са свим друкчије.,..{S} За вас се, рекао бих, стара неки невидљиви дух! — Ово ј |
Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> <p>— Кажите му |
ац и највећи особењак у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и мили |
тал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи од камена.{S} Ко је могао веров |
та, упутства од својих пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p> |
у је дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек за |
....{S} Мајка ми покварити не ће....{S} За ме нема угледније прилике — ја сам нашла свој идеал. |
тељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставниц |
де-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај т |
на пут — морамо добро размислити....{S} За то сам ја ћутао....{S} Шта више, ја сам се користио |
а ништа.{S} Он је скроман, миран....{S} За њ је сва ова вика — незнани свет....{S} Он само зна |
ста неколико тренутака непомичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и |
"184" /> — да га на одговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова |
вешто измаћи и сакрити свој траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатрист |
освештана водица у «Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о це |
тупе није никад смотрио код Флавија.{S} За то је са пуно нестрплења погледао на врата — као да |
је општина овом свом крају учинила.{S} За колима је ишао један човек умотан у црно јапунџе; с |
S} Девер и млада седоше у прва кола.{S} За њима изађоше:{S} г. Огист Дегиљ и г. Флавије Ривијер |
ов.{S} Он је познао свог добротвора.{S} За то није умео ни речи да прозбори.</p> <pb n="206" /> |
"191" /> вам богаташи људи без срца.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога мл |
нутака нема, бледа — као изван себе.{S} За тим је мало дошла себи.</p> <p>«Отвори прозоре, нек |
ош П....{S} Ту сврши природне науке.{S} За тим му дође у главу да учи и медицину.{S} Што науми |
еди....{S} Разумем.{S} Потресенисте.{S} За то сам и дошао да вас посетим....{S} Од кад ја жудим |
еда као сенка.{S} Обе беху у црнини.{S} За неким су жалиле.{S} Она млађа беше лепа — као уписан |
, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</p> <p>Али то брзо |
зних срестава морала тачно одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хо |
65" /> ће се тек на суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају |
.{S} Они имају пред очима своју цељ.{S} За срества никад не распитују.{S} Ову јежовљанску метод |
ожете ми се и смејати.{S} Ја примам.{S} За ме има у овоме спору само један губитак.{S} То је ус |
а се ко на њ или он на кога потужио.{S} За све то време нико није сахрањен пре но што би се опо |
к је ћутао.{S} Наравно, јер је слеп.{S} За то је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да |
уриш на Бастиљу решио је целу ствар.{S} За њ се може рећи: он је својим маљем разорио Бастиљу, |
.{S} У путу нас је пратио г. Бомјер.{S} За чудо, што је Андронита изгледала доста расположено.{ |
умњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се и смејати.{S} Ја |
о разлога.{S} Ово је фаличан рецепт.{S} За то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте пр |
а кроз свет до на улицу Монтмартову.{S} За њим беше пристао и г. Босије.</p> <p>У то баш доба н |
карактер.{S} Синоћ је изгубила реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још |
на драгоценост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене мат |
година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам и |
Она му при поласку издаде поруку, да — за живу главу кући не долази, док и последњи кестенчић |
Мањел досадањи преседник великог суда — за преседника у државном сенату; г. Бижо Ле Саван, до с |
.{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На врати |
о садањи преседник кр. судбеног стола — за преседника великог суда, <ref target="#SRP1880_N6" / |
нету.{S} Он је писао многа нека писма — за све трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је б |
вој живот.... за нешто више од живота — за своје образовање.{S} Оца свога није упамтила, мајка |
ене чедности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и |
брука начини....{S} Ако је крива мати — за што да пропадне она невина девојка?....»</p> <p>— Ба |
нашој краљевини њега је ласно познати — за то, што је он јединствена реткост и по скупоћи и по |
до на гробље....{S} Немојте ме питати — за што?...{S} То ће целој ствари дати повољан излаз.... |
сведока; јер он је у свом делу сведок — за то је изузетан.{S} Па баш и кад би се узело, што је |
ротивнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она у |
а спора по коме сте ви сведок.</p> <p>— За мене има само једна ствар што јој се надам, а то је |
пне јој сузе грунуше из очију.</p> <p>— За име бога, мајко, не говорите тако....{S} Ви ми срце |
олико дана по смрти овога....“</p> <p>— За име бога, госпо, шта вам је?! — повика г. Жилкред, к |
{S} За колима су ишли чланови сената, а за овима преставници свију осталих надлежателстава вели |
звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва друга на оближњим храмовима.</p> <p>Око пе |
лесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а за браниоца масе г. Жилкред де-Муљ;</p> <p>в, Чим поста |
у сведоџаба она друга два сведока.{S} А за што? — Што је њихова сведоџба, без оне треће, непотп |
леве г. Флавије Ривијер и г. Босије — а за свима њима ишло је још пуно сиротиње.{S} То беху сми |
ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су |
, рећи ће један из четврте годино права за што г. Андронита не дође на суђење? —</p> <p>— Да не |
"229" /> <p>«Добро печено кестење — два за пару!...»</p> <p>Пред овим га је светим храмом нашла |
ати:</p> <p>«Добро печено кестење — два за пару!»...</p> <p>По каткад би се догодило, да поред |
жно виче:</p> <p>— «Добро кестење — два за пару !»</p> <p>Мени сину божја мисао у главу....{S} |
— де кажи, чедо моје?....</p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућени |
и у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког било члана његова — он ће вам о њему пуно којешт |
е ће дете отрчати Флавију.... молиће га за опроштај....{S} Он је добар...{S} Он ће ти опростити |
исао, врло сретна мисао!....{S} Узех га за руку.{S} Она беше врела.{S} Погледа га — љубазно и с |
је жив долетио на место, где се награда за кошије дели.{S} Ове јунаке, хоћемо не ћемо, — морамо |
спрам нас самих — нашег моралног угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих |
и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књижевност.</p> <p>Процес се водио |
исију.{S} Сазнам да г. Артур горко гужа за својом добром <pb n="151" /> невестом која је умрла |
ни се дреши....{S} Оно измаче....{S} Ја за њим полако, чинећи се и невешта, све гледам у дућане |
ућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са свим о |
о — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" /> ближње ша |
ерати; да треба тражити већих гарантија за народне слободе, — он би то крстио одмах именом: «<h |
г. Жилкреда — ову креатуру а не човека за посланика у срезу С...{S} Ови људи ни од шта не <pb |
заступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најглавнијих, било је њих |
ика за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone unit="-" /> <p>— «Па шта |
озаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат своје име прославио |
н: да влада сама бира трећину посланика за горњи дом.{S} Одма је после добио да буде члан у сен |
Жилкреда де-Муља јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> |
а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ пош |
не мора тицати....{S} Дед, дај ми игала за ово пара!»</p> <p>Огист пружи руку, узе новац и прин |
то, ако не и више, дао свету материјала за разговор.</p> <p>Новине — <title>Ла Либерте Насионал |
Је ли когод долазио — јеси коме јављала за моју слабост? упита Андронита изнемогло.</p> <p>— Ни |
овани од стране владе те их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва трој |
и извршити онаква <pb n="141" /> недела за који би једва имали способности најокорелији лупежи? |
ужилачка страна у овом спору употребила за постигнуће своје себичне цељи Он се да поделити у дв |
ете у кабинету.{S} Андронита је се дила за столом, као непомична црна статуа.{S} Погледи њени б |
ш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину сматрати.{S} Тражимо, испитујмо и најзад ћемо |
ме док је код Џоме био, сваки је дан ма за што од ње бар по једну ћушку добијао, а било је случ |
вреди милијуне....{S} Е, боше ту се има за што радити, викати, лармати....{S} Да је оно несретн |
} Баш то беше један од врло рђавих дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што |
може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао |
нули су сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како |
боко уткана у живот а непосредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, ал |
мртва људска створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње |
ста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу св. Ђорђа.{S |
сломљен низом несрећа, које су га једна за другом сналазиле, — умре на рукама јединог свог приј |
еше више прохтева да кога види понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да |
} Дечија игра — то је клица оног семена за рад, ког је бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко з |
ко се сирома, свештеник старао да сазна за ту добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} О |
не може примити сведока Авриља Дуферина за безизузетног сведока; јер он је у свом делу сведок — |
И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није |
на Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће изађе најпре мали Фабијан.{S} Он |
..{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} Је сте ви, господине, |
S} Он је свршио у П.... најпре права па за тим државне <pb n="117" /> науке.{S} Он беше преко с |
појавило и јавно лагање....»</p> <p>«Па за бога, Мишоне, што ти ниси устао да опровргнеш ту јав |
n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог лабуда</hi> |
опет вечера, одређивао је шта ће сутра за ручак.</p> <p>Кад би га ко, шале ради, дирнуо — одго |
простимо нашем младом племићу!...{S} Та за бога, он је новајлија још.{S} Он сигурно и не слути |
макар једног од тројице сведока, хвата за уши па га избацује из реда «безизузетних сведока».{S |
муњом погођен....{S} Г. Босије га хвата за хаљину.... читав дар мар....{S} Слепи јувелир моли д |
ера кад јој је материна огрлица продата за јавној лицитацији.{S} Чудно је било само што се овој |
исмо од г. Мозентала председника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> |
очи — показују само дубоку тугу детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: |
управо и не беше светњак, већ справица за жижу.{S} Њен горњи тасић беше напуњен лојем и машчур |
паркови са небројено кривудавих стазица за шетање.</p> <p>На оној већој беше с лица крупним сло |
ала доста јетко: «Да жена није била роб за толике хиљаде година, данас би друштво стајало на са |
е слетила из вилинског царства — па сад за њим тужи и вене....{S} Ал’ де чик погоди која беше о |
—</p> <p>А сад бацимо поглед — у напред за сто година, па се упитајмо:{S} А где ћемо ми тада би |
Ја сам то дете на сигуран начин од себе за на веки отурила....{S} Дала сам му презиме „<hi>Розе |
це, која је најзаслужнија на пољу борбе за утврђење «постојећег стања»?...{S} -Је ли сигурна?.. |
госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена узети на око....{S} Ако она, ја не желим , п |
се на једаред предомисли и — полако оде за пратњом старог јувелира.</p> <p>Флавије од свега тог |
аза, којим се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} О |
ње г. Жилкреда, да бира удесније изразе за одбрану права своје властодавке....{S} Ред се у неко |
хтео сам рећи код његове госпе — да је за то упитам....{S} Чуо сам да је она са својим првим м |
искивало као поноћна мора; онда када је за старе грехе плаћала главом и многа невиност, — мој с |
илац буде; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се сам |
тима — кућа «Огист Дегиљ» — сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми с |
изван себе две — три недеље.{S} Шта је за то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад |
ве несретне Андроните....</p> <p>Кад је за њ чула, кад га је видила, прочитала — пала је као мр |
пцу ноћ равна дану а дан ноћи, обоје је за њ вечита тама, вечита помрчина.{S} Та колико се сиро |
е.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми жао.{S} Сад бих се и с д |
би их у очима света понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење. |
p> <p>Није.</p> <pb n="115" /> <p>Он је за то морао да има <hi>три безизузетна сведока</hi>.... |
ведено, да ће да осведочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао д |
ше.</p> <p>Г. Флавије устаде.{S} Ово је за њ свечан тренутак.{S} Чинило му се сад ће видити и о |
бацио своје презиме «Розети».{S} Оно је за јунака једног таког романа прозаично.{S} Узео је дру |
ћи муштерије да дођу и да пазаре што је за кога, ударајући нарочито гласом на чудо јевтину цену |
спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«Ако нас само изазову |
не стране откуд су се јављале симпатије за тужилачку страну....{S} Г. преседник хоће да искључи |
д куда су се јављале очевидне симпатије за Артурову страну. — Одговор тужене стране гласи:</p> |
матране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кратко:{S} Огист је био и најбогати |
па опет никад није могао имати две јаке за вратом.{S} Причало се, да је г. прота сам чинодејств |
нда ко има права, да ми ту ствар одузме за то, што немам <hi>трећег сведока</hi>?</p> <p>— Ја д |
воју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову способност не би имали поуздања |
етли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и |
је ће да светли уму народа српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док трај |
дбио је толике понуде, које су сматране за врло ретке и угледне партије за женидбу....{S} У кра |
биљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</hi>, <pb n="113" /> да друг |
одмах се решио да бар издалека пристане за њеном пратњом — да је бар мртву види....{S} Кад је п |
пок. Бомјера — оштетила, — нека попуне за то стручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» п |
јвеће своје интересе и право, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово м |
у као и људи своју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива с |
м руча — онако сит — одређује шта ће се за вечеру спремити, а чим опет вечера, одређивао је шта |
аду браћа.... ваља покусати оно, што се за другог дробило....{S} Ко се у коло хвата у ноге се у |
Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али н |
="47" /> <p>То рече и дочепа јадно дете за јаку; ћуши га по образу тако немилостиво, да је сиро |
едну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> <milestone unit="*" |
атиша, — изда строгу наредбу, да билете за седишта морају гласити на саму личност, која долази |
корист.{S} Они почеше да продају билете за доста лепе сумице.{S} Но преседник суда, да би овом |
то ми нису нужна три сведока.{S} То ће за ме бити свечан призор!...{S} Гледаћу стварку која је |
</hi>, — народа, коме се на силу намеће за браниоца његових права, његових слобода — краће да р |
гама.... «Ово је човек ког је моје срце за тако дуго доба тражило....{S} Јес, јес — ја без овог |
знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па није смела — бојала се да не учини горе Он |
а кабинету.{S} Госпођа Андронита сеђаше за столом.{S} Беше чудна у лицу.{S} Ја се поплаших.{S} |
ој парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу дан — страшног суда.</p> <p>Њена се врата отвориш |
а је тога дана оставила Лондон.{S} Више за њу никад ништа чули нисмо.{S} У очи дана поласка г. |
је седма година!...{S} У њему нема више за ме користи....{S} Питајте ме брже.{S} Чућете само ис |
сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ казал |
вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо в |
вако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{S} |
ни — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема |
, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов полит |
д не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена уз |
ије:</p> <p>«Кад се човек дави, он се и за сламку хвата!....</p> <pb n="110" /> <p>Тако је.{S} |
па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако се нешто десило и Флавију |
о мало милосрђа, то је сиромах Розети и за то морао да пати.{S} Морао је да трпи глад, да подно |
онда би тај исти разлог могао важити и за три, четири и више сведока.{S} Број сведока, држим н |
Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је пропало |
— не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију....{S} Ја сам дакле, господо, ми |
.{S} Ово је место г. Дебрижен сигурно и за то изабрао, што му је одавде лако било умаћи у Шпани |
ослове...{S} Па што се не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри го |
а.{S} То би се редовно дешавало, кад би за шта извукао бој или кад би се баба вратила доцкан у |
душом одан народној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он |
ста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку се хвата!...</p> </div> <div type="chapter" x |
саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за стараоца болесници њен очух — г. Мишељ Мозентал; а з |
мена избацује!....{S} Ко може да погоди за што је учинио то јунак овог романа? — ђаволи су ови |
880_C9"> <head>IX</head> <p>— Нараштаји за нараштајем долазе на овај свет и — ишчезавају, проду |
руге капиталисте једнако су прокопавали за његову старину и порекло, па нису могли никако докуч |
ла је као добри анђео који се богу моли за грешне и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци |
— то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог |
овачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрпио какв |
отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, б |
} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња целог свог века само гледа где |
> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без вере, без бога.{S} Она |
у бедницима као што он беше; он није ни за тренутак сметао с ума ону радост коју је осетио кад |
ту....{S} Од кад сам се родио нисам ни за што изишао пред суд ...{S} Сад ме ево.{S} Ово је вес |
руги човек био; али ни овај није био ни за мали прст свога сина Артура.{S} Овај вам беше прави |
о не чиним нигде; ја ово не би чинио ни за највеће своје интересе и право, а најмање за оне, мо |
а — нежна мати.{S} Њој има да благодари за свој живот.... за нешто више од живота — за своје об |
зговарамо!...{S} Овај нови свет не мари за разговор — нарочито са старим људима!{S} У старо је |
огом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, која чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За т |
стити.</p> <p>Први је дан морало понети за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуп |
о прописују <pb n="198" /> први рецепти за оног ког јади нешто више притисну но обично?!...»</p |
ло бити лемано.{S} Често је извукло бој за <hi>оно</hi>, за што се надало да добије бољу вечеру |
асно сврши.{S} Он беше већ готов да јој за све своје патње опрости.{S} Жао му је било што му се |
аступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. Друин Шиноа домаћи лекар кућо М |
упник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, ако би га — да нас б |
упник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше адвокат г Андроните.. |
тио је г. Жилкред, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би |
} Жилкред де-Муљ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та а |
ултета, г. Жилкред јавни правозаступник за варош П... народни посланик за срез С....{S} г. др. |
Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П.... за преседника краљ. судбеног стола....</ |
ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што видите |
{S} Сваки је сведок, <pb n="123" /> сам за се, казао све....{S} А сви скупа нису могли ништа ви |
овај предлог.{S} Одобрите га!{S} Ја сам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. |
ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «целисходан.»</p> < |
не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас ми је |
о да вас посетим....{S} Од кад ја жудим за овим свечаним тренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије |
..{S} О, господине, како вам благодарим за оног дечка!{S} Он ме добро слуша.{S} Донесе ми све, |
резултата био: да је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог ма |
а виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна стан и име његово.{S} Ка |
био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар одпустио |
азао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Мишонов, а Мишон питом |
Дебрижен. — Колико сам пута распитивао за то дете па — ништа....{S} Канио сам се толико пута д |
што га већ нема?!...{S} Вечерас баш као за пакост....»</p> <p>Флавије се и нехотично накашља.</ |
прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за Артуром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због дете |
да, куће Ривијера.{S} Тај вам се цењкао за најмањи прстенчић.{S} А кад би што плаћао — као да г |
а.»</p> <p>Кад би који од ових људи пао за што под суд, онда би се многи адвокати устезали да и |
и већ умрла....</p> <p>Г. Друин је стао за тренутак.{S} Адела није опазила кад је у собу ушао.< |
ти је савет свију наших пријатеља нашао за нужно, да се и ти пред тим судом појавиш — да, с нам |
о је изузетан;</p> <p>е, Суд није нашао за нужно да вештаци одреде да ли се опис слепог јувелир |
времена важним породичним послом отишао за Лондон. <pb n="225" /> У томе писну између осталог б |
ма — па сад, кад је сиромах онеспособио за сваки рад, а богме се у дерту мало и пропио, сад, ка |
ист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло гл |
— онда тешко томе!{S} Он би се огласио за клеветника — да поднеће суду, да овај друго записује |
овај лепи свет, па не бих марио, колико за пару, да одмах умрем!»...</p> <p>Старац је ово говор |
о грабиш, што отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да |
е тамо и амо.</p> <pb n="48" /> <p>Мало за тим уђе у собу једла жена.{S} Могло јој је бити 24—2 |
и онакве куће остављају — шта је остало за сиротињу?!...{S} Он без узрока не оставља своју отаџ |
учитељ даље.</p> <p>Кад погледамо цигло за сто година назад — видимо читаву хиљаду милијуна људ |
људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очима <hi |
разбијаху главу они, који су овде само за то дошли, да виде оно чудо од накита, које хоће да о |
са свију страна.</p> <p>— Срећа је само за госпођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беш |
во свето место, о истину.{S} То је само за сажаљење.</p> <p>Има људи у нас — по несрећи и од уп |
цније донело рђавих последица — не само за њ и његове интересе, но и за читаву нашу партију.... |
вог друга.{S} Чињаше му се да живи само за своје дете, које беше жива слика материна.</p> <p>Г. |
...{S} Кажи му, да сам хтео живети само за њ и за отаџбину....{S} Ја сам сиромах: имање ми је п |
— Он сиромах,мора изгубити парницу само за то што му је г. Босије адвокат!...{S} Његова се на с |
е могла поднети оволико удараца — једно за другим....{S} Г. Друин Шиноа није скидао очију с ње; |
— рече баба Џома, попуштајући очевидно за то, што је видела да је ударила на мајстора.</p> <p> |
за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> <p>Г. Бомјер беше пост |
ију сламњаче и џакови.{S} Он је сигурно за то стао овде, што му је тога дана <pb n="27" /> била |
id="SRP1880_C10"> <head>X</head> <p>Ето за што би се Флавије понекад удубљивао у мисли.{S} Он ј |
м углу судске дворане беше намештен сто за деловођу.{S} Пред овим седила је тужилачка страна, — |
да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?....{S} Да њега није |
те наводити оно, што се не односи чисто за онај спор који ви браните!...»</p> <pb n="158" /> <p |
им грудима гајио недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — је |
е жена необичне лепоте: ко још није чуо за лепоту њена лица, за драж њених ватрених очију, за в |
седила је тужена страна, — коју је, бар за сад, представљао г. Мишељ Мозентал председник сената |
да о вашој ствари и даље говоримо — бар за вечерас....{S} Ви сте још тако бледи....{S} Потресен |
</p> <p>Огист је показао изванредни дар за трговину а Мишон за науку.{S} Огист је био ученик Ми |
а мањој:</p> <p> <hi>Овде станује лекар за сиротињу.</hi>»</p> <p>«Дом милосрђа» подигнут је на |
а није дала.{S} Она је држала своју ћер за руку као утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш |
1,200.000 динара.{S} Хе, ал то је опет за ту кућу била права ситница.{S} Ти људи, просто, нису |
ад би је познао.{S} Кад је чуо први пут за њену смрт — одмах се решио да бар издалека пристане |
српског — не за дан, не за годину, већ за читав низ векова: док траје Српства и његова имена.. |
не распитују.{S} Ову јежовљанску методу за постизавање цељи усвојиле су готово све владе....{S} |
рђиналан.{S} Хоће сам да створи и грађу за свој роман.{S} Хоће да буде сам јунак у том роману.< |
Онда вам она по ваздан ћеретају, питају за најмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А |
својој смрти одредио свом сину Флавију за стараоца свог пријатеља Бомјера де-Рула, првог мужа |
«3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се подругљиво тре |
њих неколико незадовољника — што чезну за министарским столицама и масним платама, а да би им |
По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправан доказ овога рода, — три безиз |
се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нису....{S} Г. Жилкред се нарочито |
рестано свећа.{S} Она је примала посету за посетом.{S} Гости су један по један долазили и одлаз |
.{S} Онда се тревио на неком дугом путу за у Источну Инђију, те се тако није десио на судару он |
ље припада правницима.{S} Али ваљда баш за то што сам учитељ, ја сам вазда с побожношћу погледа |
и, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због к |
суду одгоненути.{S} За то се многи још за рана постараше да себи осигурају седишта у судској д |
<milestone unit="-" /> <pb n="76" /> <p>За овим су читани прилози означени под «А», «Б», «В», « |
овакви призори догађати могу....</p> <p>За то сам дошао, драги мој Огисте, да те с те стране ус |
ам за то.{S} Он је «целисходан».</p> <p>За тим би устао г. Бижо Ле Саван па би развукао:</p> <p |
иђаху грбови породице Бонвиљске.</p> <p>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два |
вим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џоме био, сваки је дан ма за шт |
јке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа прослављеној свезици „уз то“.{S} Одређу |
које она има на спорни предмет.</p> <p>За то ћу само да говорим о другој групи.</p> <p>Је ли т |
ам у себи, «а њега још нема!...»</p> <p>За тим дочепа једне новине — «Монитер» — онај исти број |
оја чиниш бедним и невољним!...»</p> <p>За тим се окрете малом Фабијану — па му рече:</p> <p>«Т |
евао:</p> <p>«Свјати боже !....»</p> <p>За њим су полако клопарала стара оклепана мртвачка кола |
да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам даље.... за суд још ве |
удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове паре!» Огрлица је прецењена по-милиуна динара |
ијатељ не сме поставити питање:</p> <p>„За што се тако ради?"</p> <p>У горњих седам тачака озна |
виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору комада, |
ински стас најлепшега цвета на вечерњим забавама богате аристократије?! — Али то беше у исто вр |
ом.</p> <p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одб |
их позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу изнесу на глас — то |
орала је отићи на једну иди две вечерње забаве, које су имале више вид приватни и породични; но |
е нешто усцикала.{S} Бела је није могла забавити.{S} Није јој тада била ни година.{S} Бела јави |
ад шут с рогатим бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе бе |
е у обрнутом виду“.</p> <p>Г. Мишеље се забезекну.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала |
една напоји, гола одене, невјежу поучи, заблуделог изведе на прави пут, болна посети, понуди, т |
.. ја те и сад волем!...{S} Ја те никад заборавила нисам!... узела сам огрлицу твоје Ане.... је |
трула мешина за вратима.</p> <p>«3ар си заборавила да ово дете није више у твојим сатанским рук |
упамтила.{S} Она ову ноћ није до смрти заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким |
ист ни г. Босије овај тренутак до смрти заборавили нису.</p> <milestone unit="*" /> <p>Овог ист |
ју — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у улици св. Џемса и к |
} Сад баш не памтим, он ми и име каза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па |
обрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио |
а маркиза де-Ривијера.{S} Он није никад заборавио — да многобројне улице П.... никад не оскудев |
get="#SRP1880_N5" />) Али он није никад заборавио оно што је био; он није никад сметуо с ума им |
вио...{S} Не, добри господине; бог није заборавио овај крај — он је вас нама послао!..{S} Да ни |
рвенчету.</p> <p>Г. Артур није до смрти заборавио свог друга.{S} Чињаше му се да живи само за с |
његова оца није ни на смртном часу свом заборавио аманет једног тужног оца, што умре, а своје д |
а је сретан данашњи дан!...{S} Никад га заборавити нећу!...</p> <p>— Шта је, казуј! повичем јој |
д то доба за њ настају дани, које никад заборавити неће.{S} То су дани детиње туге, детиње осам |
ркиз де-Ривијер...{S} То име нећу никад заборавити.»</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ма нашим свечаностима</p> <p>Г. Флавије заборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По |
мени — као што видите.{S} Никад само не заборавља, да ме обдари кишом од песница, кад не будем |
{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А заборављају — каква несрећа може да снађе оне, који се |
а пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, з |
н у вече.{S} У улици којој је већ и име заборављено, једва се могла видети по која људска прили |
се криумчари најрадије служе за пренос забрањене робе у Шпанију или отуд овамо.{S} Ово је мест |
атом племићу, који се у време оне опште забуне био са својим благом код њега склонио.{S} Но у с |
ћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а може нешто и не учи |
хтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{S} Она је била између две ватре: између од |
Тако су сад мојом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Ви |
о целу публику поделио тако рећи на два завађена табора.{S} О том се процесу одмах почело да го |
нем, да је она била поцепана на два три завађена табора.{S} Ови су, чим се који дочепавао власт |
, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Биж |
рици, под којом је, руком пок. Бомјера, заведена огрлица — предмет о ком се управо и води овај |
ца својина г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ст |
де среће, па су се један другом онако и заверили.{S} Од то доба они су постали још ближи и инти |
ство датира од револуције.{S} Пакосни и завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицим |
арактера, којима још нико није могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је |
сутра је права видра.{S} Он је кадар да завири у најдубље тајне наше.{S} Упитајте га за ког бил |
беше још добио прилику да својим очима завири до на дно устајале, жабокречне, ритом и ситом об |
ета.{S} Она је лепо видела, да је Адела завирила до у дубину душе њене, да је опазила нечисти с |
нда би се приступило оцени тих сведока, завирило би се у њихну прошлост, у садашњост, у њихове |
ја мисао у главу....{S} Погледам га.... завирим му у очи. — «Он је» помислим....{S} Кроз ону мр |
еколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} |
*" /> <p>Ко би после неколико тренутака завирио у собу баба Џомину, могао би лепо видити, како |
счекивали....{S} Наравно од његове речи зависило је све....</p> <milestone unit="*" /> <p>Одма |
благом, крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољуб |
— Бомјера де-Рула; умре далеко од свога завичаја.</p> <p>Последње речи Артурове биле су ово:</p |
сто, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност иште, т |
и П.... где је негда потоком крв текла, завладао је благодетни мир.{S} Друштво је добило готово |
изговорио неколико речи о цељи, коју је завод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> < |
аша ће најсветија дужност бити, да овај завод подпуно одговори и своме имену и својој цељи, а т |
родној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} Али, ја држим, д |
је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово.{S} Наша ће најсветија ду |
«Дому милосрђа».{S} За тим је управитељ завода изговорио неколико речи о цељи, коју је завод се |
{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За гот |
није крила.{S} Она га је од првог часа заволела.{S} Сад без њега — нема живота....</p> <p>«Оно |
.{S} Сећај се нас!...{S} Ми смо те били заволели као своје рођено дете....{S} Ти си био увек до |
кад ни видили нисмо, од првог погледа — заволемо у толикој мери, да <pb n="72" /> би му се пред |
а је само једном видео, тај га је морао заволети; а ко се с њим из ближе познао, тај га је мора |
Свечаност је почета у «Дому милосрђа» а завршена у кући «сиротињског лекара».</p> <p>Пре подне |
авод себи поставио.{S} Он је свој говор завршио:</p> <p>«Цељ овог завода казује само име његово |
ини ми се, да је садањи нараштај одвише загазио у тешке и неопростиве грехе....{S} Лакше ми се |
ди понижена за то, што се усудио, да се загледа у њену лепоту и да помисли, да је достојан да њ |
су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотицу њиховог доба.{S} А ко се у њ |
о га је мерио.{S} Човек се беше у нешто загледао.{S} Није му се могло лице видити.</p> <p>Добош |
отицу њиховог доба.{S} А ко се у њу још загледао није?!...{S} То беше <pb n="98" /> главом госп |
ne unit="*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења о |
гледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> <p>Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посе |
Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p> </div> <!-- </div> --> |
p>«Чудна посла, необичне пригоде — саме загонетке!..{S} Ово је онај исти рукопис — познајем га |
рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се оне већ једном одгоненути |
ога ово прати? — Коме тамо иде? — То су загонетке које нисам умео да разрешим.{S} С њима је иша |
то «мистериозно»; сваки је у њему видео загонетку, која <pb n="65" /> ће се тек на суду одгонен |
ила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загонетна.{S} Она није могла да верује, да би Флавије, |
..{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загонетни разговор</p> <milestone unit="*" /> <p>Црква |
Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ настају дани, |
н дошао да присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ |
зи су непобитни...{S} Да није било оног загонетног човека да сирото дете ишчупа од оне проклете |
орам већ једном да видим, да познам тог загонетног човека.{S} Ја мислим да би му имао права при |
очело да говори као о каквој чудноватој загонетци.{S} Многи <pb n="9" /> су говорили, да је г. |
је....{S} Чини им се, устаће сирота, да загрли децу своју — своје сиротане, голуждраве тиће, ос |
.{S} г. Мишеље само што није полетио да загрли славног творца овог одговора — г. Жилкреда).</p> |
—</l> <l>Ноћ ноћити,</l> <l>Без мајчина загрљаја —</l> <l>Моје перје,</l> <l>Без мајчина милова |
ења.{S} Њихов политични виши резон само загрми:</p> <p>«Тако бива, тако бити мора!»</p> <p>Кад |
воде.{S} Она би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме |
ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у плачу и јецању.</p> <p>«Немој плакати, чедо мо |
ек добар....{S} Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецал |
Ја се радујем опет; јер ће нестати оне загушљиве омарине....{S} Све ће почети свежији ваздух д |
...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном правосуђу — оним очевидним одобрава |
елу његову, остављајући кужан и отрован задах куд год прођу и до шта се год дотакну....</p> <p> |
уће беху једна на спрам друге.{S} У по, задности њиховој беху подигнути велики паркови са небро |
<p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Али из ове |
азине.{S} Оне су огледало у ком се види задња цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће |
ко у опште бацио поглед на сам карактер задњих намера тужилачке стране и његове братије, кад са |
, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Сад, да се |
м околностима.{S} Али она се и с тим не задовољава.{S} Она тера даље.{S} Имајући већину од две |
ема беди и невољи, па ћеш бити сретан и задовољан!...{S} Видиш, ја сам живио сто трн године — к |
напуштена парохија.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није |
а доцније с новим и сигурнијим јуришима задовољи свој каприс....</p> <p>Она ми је увек поверава |
ока</hi>!...» Ко се сад, господине, сме задовољити с <hi>два</hi>?» —</p> <p>Тако, господо, сто |
S} Ми смо се после узели.{S} Сад живимо задовољно. —</p> <p>Не прође ви година дана — умре и Бо |
и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне приро |
огаше читати на лицу неописана радост и задовољство.</p> <p>Они се одвезоше право цркви св. Ђор |
рдито примети:</p> <p>«Господине, какво задовољство налазите у мојој несрећи?</p> <p>— Па лепо, |
тек једва појмити....{S} Је ли ко видио задовољство и веселост оног сретног оца који је једва д |
нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем .... да видимо г |
које тесте свога еспапа протурио каком задоцњеном купцу.</p> <p>На сред среде свога дућанића б |
У соби је само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у свој |
сле опет ушла у кабинет.{S} Тог се пута задржа дуго.{S} Њено се дете, мала Адела, беше нешто ус |
етна мајка. «Ти си мој анђео — ти си ме задржала да се у нов грех не уваљујем...{S} Ти си мој с |
<pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати, задржи и паре и твој дућан, само од сад пази, да лепше |
ћ и сад право да сву имаовину покојнице задржи у свом притежању — све до пунолества госпођице А |
/p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> <p>Тако су се разговарали једног |
њом мерио кукавну Аделу, па би се после задубио у неке мисли....</p> <p>Непознати овај човек бе |
се отворише — ето је!...{S} Она се сва задувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радо |
вно дете од баба Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави ма |
г оца пок. Артура маркиза де-Ривијера — задужио....{S} Он је горе — на истини....{S} Нека је ла |
то је најбоље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, о |
маше, којима мисли, да вади жеравицу из зажарене пећи....{S} Он хоће ни мање ни више, да наш су |
помене о својој болести, а још мање да зажели да се у П.... врати.</p> <p>Кад јој једном мати |
тупам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> |
езао.{S} Он је сваког бранио, ко би год зажелио, да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбра |
љ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од млађих уђе....</p> <p>«Сва ћеш ова п |
лица.» —</p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим |
ставио ?...</p> <p>На старчевим устима заигра необичан осмејак, он рече:</p> <p>— У моје доба |
ако рећи разграбљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кру |
се други.... «3ар се и «ћивте» могу да заинтересују за овај и онај исход правде?!» питаху се п |
ао: да је рођак друге жене г. Мишељеве, заиста учинио дело клевете и да су судови сасвим корект |
мо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, <p |
о детету његову....{S} То сам се канио, заиста, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за шт |
</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у |
тованој публици, па, ако тај накит буде заиста онај, што га је пок. Артур маркиз де-Ривијер дао |
«треба му у помоћ притећи....{S} Он је заиста у великој забуни.... он може нешто учинити, а мо |
.{S} Сад ти праштам!...»</p> <p>То беше заиста страшна ноћ.{S} Мати Андронитина се трзала од св |
е да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га где |
Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици |
ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се |
жније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина ме |
ла — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим ос |
тиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било не |
има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну душ |
ину.»</p> <milestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се у |
ца, своју матер, — ако су, то јест, они заиста његови претци, ако је Артур његов отац, ако је А |
ом пријатељу г. Бомјеру де-Рулу.{S} Они заиста беху прави пријатељи.{S} Г. Бомјер је плакао за |
ска анализа параграфа.{S} Овај је човек заиста неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па и |
ти на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за правничку студију....»</p> <p>«А |
зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну |
онашањем, својом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећава |
ла.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, дисање тешко, а бунцање све јаче и јаче.</p |
и замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице....{S} Он виде развалину свију својих с |
ни главе не окрену.</p> <p>Непознати му заједљиво рече, да му је сва вика узаман.</p> <p>Огист |
, не крпите више хаљине, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознат |
а даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и играле се.{S} Она је учила у кући.{ |
ћне пријатеље, — нек дођу тога дана, да заједно уживамо задовољство, које тако жудно ишчекујем |
ти пред тим судом појавиш — да, с нама заједно, својим само присуством протествујеш противу на |
..</p> <p>— Наравски, ми смо баш и били заједно на прошевини прекрасне Ане Севињске одговори г. |
е прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово |
жен и г. Емил Флоријан....{S} Они су се заканили чак из П.... да нас као стари кућни пријатељи |
кла!...{S} Још је чудније како се могао заканити, да гази блато по оној нечистој и пустој улици |
на би се напила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем. |
.{S} За паре би и душу дали.{S} Воли ти закинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њ |
, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као јавни адвокат , не смете наводити он |
Бомјер — мој добри Бомјер — како ме је заклео!...{S} Тако.... на!... узми — на!... што не узме |
ом детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам потврдити и моја жена.{S} Нара |
би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и на практици која с |
ему је свет говорио и изводио по хиљаду закључака.{S} Први је догађај, што су новине «Монитер» |
уде...</p> <p>Седница је судбеног стола закључена!....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ности предати. —</p> <p>Ово је све било закључено само се још чекало шта ће рећи г. Мишон Дажен |
, кад је преседник краљ. судбеног стола закључио седницу, беше гостионица код «Белог Лабуда» ду |
о и његове установе.{S} Они би дошли до закључка: да је све трошно, труло, да све чека на вешти |
одредити.{S} За вашу ствар, г. Флавије, закон је јасно казао: <hi>хоћу три безизузетна сведока< |
ју постављеној цељи.{S} Господо, право, закон — то није моја струка; али има нечега у праву, у |
ћи тражена цељ.{S} То је, по г. Мишељу, закон природни. «Природа, рекао би он, не води бригу о |
нам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је ништа.... мош га окренути како хоћеш...{S} |
ва материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управљати.{S} Он и треб |
већина остаје већина.{S} Она је што и — закон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговор |
и, да чини пресију на суд, на власт, на закон....{S} Али шта говорим?!....{S} Тако је.{S} Ово и |
, ту ми морамо да ћутимо....{S} Ево шта закон каже:</p> <p>— «Слеп не ноже да сведочи о ономе ш |
морам опет спор да изгубим.{S} Такви је закон.{S} Он хоће, он тражи да ја ово своје право пред |
коне.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја сам за то да се предлог прими.{S} Он је «ц |
телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може бити више говора о обилажењу зако |
ог узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон говори отворено, јасно, чисто, разумљиво, ту ми м |
ад би се узело, што је немогуће а да се закон не повреди, да би поменути сведок могао сведочити |
ни посланици! — Да је влада хтела да се закон обилази, онда она не би ни подносила овај предлог |
д би се узело — што је немогуће, док се закон погазио не би, да би слепи јувелир и могао да све |
с §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тр |
«Ви велите да се овим предлогом обилази закон?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно |
дете тако упитало — сад је, ваљда, таки закон — све се мења....{S} Добро је <pb n="105" /> што |
који су викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</ |
кон.{S} Па ако се и догоди да какав њен закон одговори интересима народним, онда се издаје мудр |
, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје закон и да ту не може би |
ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{S} То је жалосно — ја |
вар казала, обелоданила.</p> <p>Све што закон иште ту је.</p> <p>Само дело, историја његова, ње |
аборавља јасни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за п |
тражи неумитни пропис §.... нашег грађ. закона.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — |
же по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је доказано, — то су требала да потв |
«аналогију» §.... истог <pb n="170" /> закона — <hi>нико не може бити сведок у свом делу</hi>. |
ијатеље да искључим».) «Али је сад доба закона доба реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука зак |
реда, доба правде!....{S} Гвоздена рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам |
. Сенжерм, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факу |
аву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да |
>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограничимо на предмет и материју о к |
:</p> <p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко с |
ту не може бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране |
ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом према племени |
и носе велику одговорност они, који те законе граде, кад ови не одговарају постављеној цељи.{S |
о је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год ми овде решимо — то је закон.{S} Ја |
апа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава др |
n="81" /> његова, — чујте људи, судови, закони, ја сам главом то дете и наследник свега оног, ш |
који ли најсигурнији лекови? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{ |
вар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита веселост на туженој страни |
ем, дају појам човека, који има ћуд.{S} Закони, дакле, имају као и људи своју ћуд....{S} Разуме |
ора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњу цељ — да <hi>изналазе истин |
p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама што тражи да оно у и |
оно у исто доба постане место — где се закони газе?!..</p> <p>И, разуме се, ту би умукао сваки |
оју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <milestone unit="- |
логична нужност — питање:{S} Кад ће ти закони, које примењују грешни људи, кад ће судови, у ко |
е она покреће, управља.{S} Једни и исти закони, примењени на једне и исте случајеве с двојаким |
сте човек такође од «уплива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може н |
у бити кратак.</p> <p>Да почнем.</p> <p>Закони су хладна, мртва справа, — машина која расправља |
ење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} Ал |
оју ћуд....{S} Разуме се за то, што тим законима управљају људи — жива ћудљива створења — а не |
Шта би од нас било, ако он, према нашим законима, нађе <hi>три безизузетна сведока</hi>, који < |
и би зажелили да њихна права пред нашим законима браним.</p> <p> <hi>Босије</hi> </p> <p>јавни |
ео је да ради по «президијалима,» но по законима.</p> <p>«Ово ти, мени!» рекао би, кад би добио |
моја струка; али има нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случа |
ко јавно говорио, да треба ово и оно у законима изменути, дотерати; да треба тражити већих гар |
ља пуноважан доказ:</p> <p>а, да сам ја законити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога су |
ђене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> <pb n="169" /> <p>б, Дока |
руге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је група она, којом |
је на сву прилику јаке доказе: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињс |
е гледиште г. Жилкредово по овом делу и законито и коректно.{S} Он нас је вазда изненађивао сво |
лучају сутрашње саопштење пресуде имати закониту силу....{S} Гвожђе треба да се кује док је вру |
тестаменат — последња воља — добије <hi>закониту силу</hi>.</p> <p>Ко тражи више јединица у гор |
, о предлозима што ће да се изнесу пред законодавно <pb n="161" /> тело; о безобразним опозицио |
он?{S} Ја нисам тога мишљења.{S} Ово је законодавно тело.{S} Тело то гради законе.{S} Што год м |
рактици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину — онда је г. Мозент |
упражњава — да све оно, што се у једном законодавном телу као закон прими и усвоји, — остаје за |
од то доба свака влада <pb n="210" /> у законодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Моз |
их је изабрала за чланове горњег дома у законодавном телу.{S} Сва тројица били су чувени са сво |
викали да се најмање сме газити закон у законодавном телу.{S} Њој би се само викнуло:</p> <p>«Н |
азују где кога шта тишти и боли.</p> <p>Законодавство, судска извршна власт, општинска самоупра |
аствара, аналише — изналази им састојке законодавчеве воље и намере.</p> <p>За тим приступа про |
ога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но што их ти §§-и у себи имају |
авна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређења у § 432 раван је броју јединица |
јединица у количини „<hi>a</hi>“ а број законодавчевих наређења у § 437 раван је броју јединица |
свезица „уз то“ да упливише на количину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} С |
и са чистом савешћу, правдом, правицом, законом.{S} Сви ови појмови по мишљењу г. преседника се |
ненађивао својим оригиналним а вазда са законом саобразним одбранама....»</p> <pb n="162" /> <p |
«лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет нису хтели да се |
паметнија од оних, којима је дато право законом да људску памет мере на своје теразије и да реч |
зети», садањи «Артур Ривијер» — рођен у законом браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога |
врте године — доказао: да је он рођен у законом браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога с |
може да буде у овом спору сведок из два законска узрока.</p> <p>Први је узрок ово:</p> <p>По ја |
је владин предлог сам ишао, да се каква законска формалност обиђе....{S} Онда би устао г. Криш |
догоди да из овог апарата искочи каква законска наказа, од које се и сама влада застиди, кад о |
могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једна законска формалност, која ме лишава материне огрлице.{S |
?</p> <p>— Ја држим, господо, да је ово законска аномалија.{S} Ако се може имати разлога, да се |
од велике историјске важности у аналима законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање |
ио или против целисходности, или против законске формалности, или против уобичајене практике — |
ма он се не мора обазирати на којекакве законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши поли |
и г. Кришово.{S} Он би нашао на хиљаду законских «аналогија» — како се оно баш онако морало ра |
уђује онако њихово разумевање и примену законских прописа, — онда би се дигао г. Сенжерм директ |
било противно јасним наређењима горњих законских прописа.{S} Суд овај, дакле, не може примити |
није у разноликом тумачењу једних истих законских наређења, примењених на једне исте случајеве, |
у опет сведоџба ие би вредила из другог законског узрока....</p> <pb n="116" /> <p>Гле закон го |
нда му сведоџба не би вредила из другог законског узрока.{S} Узрок је тај, што је сведок слеп, |
ис §.... нашег грађ. закона.{S} По овом законском наређењу, потребна су за пуноважан и пуноправ |
; а кад је опет неко хтео да обиђе каку законску формалност, — онда би они свечаним гласом узви |
своје «противнике».{S} Она ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем ово |
ма видио па сведочио.{S} То је противно закону.{S} Сведок не може, не сме сведочити ни по туђу |
онако? — Суд суди по свом нахођењу, по закону и по ономе што дотична акта заклапају; ви, као ј |
ла. —</p> <p>Да се ово последње може по закону нашем — (§.... нашег грађ. закона) — узети да је |
</p> <p>«Где пише, г. првозаступниче, у закону, да мене веже оно суђење и разумевање, што је не |
оримо једним питањем:</p> <p>Где пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђ |
азе пред свети олтар — да се пред богом закуну: да једно друго до гроба оставити не ће....</p> |
је доцкан....»</p> <p>У том неко полако закуца на врата.</p> <p>Г. Босије скочи — пође да отвор |
мора да очајава....»</p> <p>У том неко закуца на врата....</p> <p>«Слободно!» рече г. Огист Де |
би рекао:</p> <p>«Нерад је извор свију зала на свету....»</p> <p>Овако је Огист Дегиљ говорио |
је био и сам сиромах, али је ипак сваки залогај радо делио са сиромашним својим друговима.</p> |
....{S} Може свет колико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не ст |
куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адвокати подносили извршне пресуде, из |
еше се витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепа |
братска крв.{S} Тешки ударци револуције заљуљаше, из темеља потресоше и саме друштвене установе |
Ох престанте, не пиштите, не чекајте — заман вам је!...</p> <quote> <l>«Што гроб хлађан једном |
и нису више трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И т |
го.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} А он још са |
наличаше на тајац самртника.{S} Он је у заман чекао и слушао.{S} У соби је само попак певушио.{ |
е чињено, све је покушано — па све би у заман! —</p> <p>Старанац је сваки дан добијао писма из |
ли који у вече протурио.{S} Ал све би у заман.{S} Кад је видео да по улицама бива све ређе и ре |
у добру хришћанску душу, па му све би у заман.{S} Он је у свакој својој молитви помињао тог неп |
многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију, ствар повере, не за то, што у њ и његову спо |
са своје јевтиноће, колико и с нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и мн |
н случајно, мисли, да му трећег сведока замене оне у пола нагореле хартије — онда се он у рачун |
дела дозволу, да своје презиме «Розети» замени презименом «Артур—Ривијер»</p> <p>Г. Флавије као |
пише у закону — да се вид слепчев може заменити вештачким увиђајем? — Нигде....</p> <p>Ето с к |
="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заменити вид слепог сведока? —</p> <p>Но пре свега, нек |
године. — Он је оставио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на |
S} Беше ни као десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила |
је браниоце, неки опет нису хтели да се замерају људима, који су гонили оптужене; а неки, најпо |
ово чини но закону — за то јој нико ни замерати не може.{S} Сем овога, она употребљава сва сре |
авне породице — ми му, нек буде уверен, замерити нећемо. ..{S} Али има нешто што му се не може, |
ти, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што г |
тужилачка страна.{S} Г. Флавије беше се замислио.{S} Он је гледао преда се.{S} На његову се лиц |
на девојка, ни дај боже.{S} Она постаде замишљена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би с |
е учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој ше |
еминула!...» рече г. Жилкреди и погледа замишљено у своју дружину. —</p> <p>Сви су ћутали.{S} О |
> <p>— Видим.... тако је , рече Флавије замишљено....</p> <p>Саме загонетке....{S} Кад ли ће се |
тна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо бледило на њеном сетном и невеселом |
ажем...» одговори г. Жанета још једнако замишљено. —</p> <milestone unit="*" /> <p>«Мој отац, з |
»</p> <p>«А сад,» рећи ће г. Криш нешто замишљено — «ако г. Андронита умре, а ћер јој помери па |
е разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво замолио г. пуномоћника тужилачке стране, да ми не упада |
добро испали!...»</p> <p>«Ја бих учтиво замолио судбени сто, рече г. Босије, да он изволи опоме |
гласници немиле смрти.{S} Његове се очи замутише; а крупне сузе облише његово зајапурено лице.. |
а.{S} Очи су јој постале још страшније, замућеније.</p> <p>«Воде!...» прошаптала би промуклим г |
да, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекару куће Мозенталов |
трговци, фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, п |
ем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој беше зајапурено, |
.. шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андрони |
ке беде, несреће — <pb n="41" /> човека занеме, децу ућуткају...{S} Флавије је упро очи на ону |
страха, пред којим и најплачљивија деца занеме.{S} Тај страх беше обузео нашег малог сиротана.{ |
це.</p> <pb n="132" /> <p>Адела је била занемила.{S} Паде јој на ум ноћашње материно бунцање, п |
ра — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. Жилкред оде извршиоцу Упита га нешт |
стину!...</p> <p>Све се ућутало, све је занемило Наступио беше свечан тренутак....{S} Хоће и мр |
беху оборили главе...{S} Г. Мишеље беше занемио, побледио; г. Жилкред престављаше слику сатане, |
ог стола.</p> <p>Г. Мишељ Мозентал беше занемио.{S} Сад је волео што се овде није десила и г. А |
врућиштина....{S} У врућиштини се човек занесе.{S} Око пола ноћи Андронита је почела да бунца.{ |
рло болесна.{S} Неколико дана била је у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла |
спитају.{S} Мене ће бар њихова сведоџба занимати.{S} Нарочито сам радознао шта ће рећи, шта ће |
дну причу.{S} Она <pb n="VII" /> ће вас занимати....{S} Она ће нам одгоненути цео данашњи загон |
на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том се приликом |
о, да догађаји, из којих је исткана ова занимљива прича, — изађу на највиши врхунац свој, да пр |
правама не баци нешто светлости на овај занимљиви спор....{S} У њему заиста има материје за пра |
а — предмет о ком се управо и води овај занимљиви спор!</p> <p>Ово су ти документи, госпо, који |
рести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ниске, старе, опале; а го |
p>— У оно доба, настави г. учитељ своју занимљиву причу, беше на гласу гостионица код <hi>Белог |
ће ли се дозволити да се још и оваковим зановетањем развлачи ова ствар, све то, велим, остављај |
заборавила.{S} Њена је мати у самртном заносу, у тешким мукама непрестано помињала:{S} Флавија |
и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> |
ни пола кестења да прода.{S} С тога је заостао, не би ли који у вече протурио.{S} Ал све би у |
им сином.</p> <p>Људи, једнаке судбине, запазе се.{S} Артур де-Ривијер и Бомјер де-Рул постану |
лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже све своје велике красно обуч |
и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као две сестре.{S} Заједно смо расле и игра |
и себи.{S} Ово ми је било мило Бејах се запазио с госпођицом Белом, собарицом код г Андроните.{ |
и Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запазисмо као своје.{S} Бог нам није дао друге деце.</p |
изчупа из грозне провалије у коју бејах запао....{S} Његова једна реч ули у душу моју нешто — ш |
етника — да поднеће суду, да овај друго записује, но што је дотична страна навела.</p> <p>Нико |
јку....</p> <p>«Ох, ја сам свему крива! запиштала би јадница.... ако, моја умре мајка? — куку м |
шко.</p> <p>«И — ово је све мене ради!» запиштала је сирота.</p> <p>Андронита је погледи.</p> < |
ека смотри вечну кућу свог поноса — она запишти:</p> <quote> <l>«Ево твоје сестре, брате! —</l> |
м све госпођици.</p> <p>Она се необично запламти у лицу:</p> <p>«3ар да ми и мртва мучиш душу м |
д су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда бук |
о овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, започе опет г. Џон, што бити мора, мора...{S} Флавије ч |
прибележено)...{S} Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дош |
ну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се судити и |
којој су се развијали догађаји што иду, започе г. учитељ после кратког ћутања — ви ћете је сами |
ниси могао у по дана срести живу душу, започе г. учитељ своју занимљиву причу.{S} Куће беху ни |
p> <milestone unit="*" /> <p>«Мој отац, започе г. Жанета, после кратког ћутања, био је сајџија |
штац ухватио!....»</p> <p>Он устаде, на започе гласом пуним ироније:</p> <p>«Кад се човек дави, |
ноћна осама но хладна јесења ноћ.{S} Он започе певушити.{S} Паде му на ум некаква онда омиљена |
— кафу с млеком и белим колачом.</p> <p>Започео се нов живот.</p> <p>Флавије је провео у кући Џ |
Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p>— Ви, г. Флавије, имате пуно разлога.{ |
>За мртвачким колима ишла су друга кола запрегнута с два белца.{S} У колима је седио г. Мишеље |
клопарала стара оклепана мртвачка кола запрегнута с две маторе и мршаве кљусине.{S} Ово је јед |
ћали, сретнемо једна лепа отворена кола запрегнута с два вранца као с две виле.</p> <p>У колима |
тим и позлаћеним ангелима.{S} Кола беху запрегнута са шест коња покривених црном чохом до саме |
а и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али од ње не побеже.{S} Тако је.{S} Она се |
отив њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ствар остала са свим загоне |
а а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочено гледа у з |
пила на ову лицитацију — не би се онако запрепастила, као кад је чула кад добошар викну:</p> <p |
ли једног вечера на вечеру — како су се запрепастили, кад су нашли гостионицу г. Жанете са свиј |
дије од <hi>два гласа</hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необи |
риродна ствар....{S} Јутрос се г. Друин запрепастио, кад је видео сироту девојку где је устала, |
г. преседник тоном, којим је хтео рећи запрепашћеним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет |
о рече, баци јој једну кесу новаца, узе запрепашћено дете за руку и оде с њим у помрчину.</p> < |
У собу уђе једно страшио. — Тако се бар запрепашћеном детету учинило.</p> <p>То беше стара, пог |
— колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и полумртву мајку...</p> </div> <div type= |
есело смејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам |
ао да је хтео рећи: «Ти, пигмеју један, зар ти да се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти |
иста крв у жилама, као и у племства.... зар сиротиња нису људи?...» упита неко из публике....{S |
ликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва нега беше, да њену љуту бољу предају јавнос |
пажње, онда тешко мојој савести !...{S} Зар није грозно, кад ко буде узрок, да четрдесет младих |
сами <pb n="84" /> судбени сто?!...{S} Зар не видимо да су постали толико дрски, да нам своја |
ред народном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} |
о да умрем!...{S} Ох тешких мука!...{S} Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!... |
...{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то доба за њ н |
м повика: «На!.. ето посла вашег!...{S} Зар се овако прописују <pb n="198" /> први рецепти за о |
м!...{S} г. Жилкреде — не дај ме!...{S} Зар мене да уапсе?!.. шта ће рећи мој муж — Бомјер?!..» |
а се са мном на овом пољу мериш?....{S} Зар ти пред оволиком светином да ми отмеш венац победе? |
суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви допустили, мајко, да то понижење на суду личн |
ји дан живио — да није мене било....{S} Зар сам ја за то на овом свету — да своје <pb n="183" / |
ко за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладн |
нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, да се нокти комунизма, социјали |
то га ваш професор ни потписао није.{S} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје миш |
својим ушима нисам могао да верујем.{S} Зар се и онакве ствари могу догађати у наше доба ?...{S |
{S} Бог с вама!...{S} Како да писан.{S} Зар моју најбољу муштерију да не познајем!{S} Ја сам по |
Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — повика г. Андронита готов |
/p> <p>«Мајко моја, моја слатка мајко — зар ме остављаш?!..{S} На коме?...{S} Разбери се — погл |
вара:</p> <pb n="172" /> <quote> <l>«Па зар тако, вељи јаде —</l> <l>Мој поносе!</l> <l>Ти оста |
<p>— Ја сам без презимена.</p> <p>— Шта зар ниси упамтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам |
мени тада само пропало!...{S} Али није зар; ко би био душман, да онаку драгоценост и по скупоћ |
оји вечно живи, који не умире! —</p> <p>Зар ово није од утехе?</p> <p>Јесте.</p> <milestone uni |
а».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жил |
Господо, будимо на опрезу»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови |
{S} Потрошила се и последња пара....{S} Зараде ни од куд.{S} Бела је лежала од врућиштине — дев |
ву наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног гноја на телу оног народа, ког је Флавије воле |
ви? — Судови, закони.{S} То су мора тој заразној друштвеној болести.{S} Опити су већ чињени.... |
.{S} Све му је имање конфисковано Он је зарана осетио шта ће да буде, па се склонио код неког с |
Они су се један другом у једној прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали |
гони таму и предрасуде; она скида окове заробљеним, она се хвата у коштац са тиранијом, она под |
је овај њу на прошевини даровао својој заручници Ани Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет зб |
пок. Артур маркиз де-Ривијер дао својој заручници Ани Севињској, ако то, велим буде онај адиђар |
ј исти, што га је пок. Артур дао својој заручници матери тужитељевој.</p> <p>Али често се у све |
и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване п |
а,</p> <p>Њега је пок. Артур дао својој заручници као први веренички дар.</p> <p>Ваљда је случа |
веренички дар, који је Артур дао својој заручници Ани Севињској...»</p> <p>Г. председник устаде |
дао пок. Артур маркиз де Ривијер својој заручници Ани Севињској и о коме сте ви сад све дочили? |
>Ову је драгоценост дао г. Артур својој заручници...{S} Оваквог адиђара нема у свој нашој краље |
ај исти адиђар дао мој пок. отац својој заручници Ани Севињској — мојој матери као први веренич |
p>— Што је пок. Артур даде својој лепој заручници, прихвати г. Емил....</p> <p>— Као први верни |
који беше спремао г. Артур својој лепој заручници Ани Севињској...{S} Јес, јес, као да га сад о |
епим кућама са обе стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћ |
ју грешни људи, кад ће судови, у којима заседавају, суде опет — грешни људи, узети, да је та же |
</p> <p>У побочној соби, с десне стране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Прв |
25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибележено)...{S} Ето, господо суд |
p> <p>Висок и отмено одевен човек уђе у заседање.{S} Његова појава само произвела је у целој пу |
пролаз. <pb n="68" /> У ходнику — пред заседањем — стајало је још небројено света.{S} Беше нас |
нтала — беху празне.</p> <p>Судије беху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} |
ао у његову јувелирницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења |
. «То је!» повика сва публика од чуда — засењена треперавим блеском, који сину с овог ретког ад |
решавао поједина питања, која су дубоко засецала у народни живот.{S} Он је причом расветљавао н |
реседничку столицу у сенату — човеку од заслуга, човеку мудру и од енергије.{S} Он је достојан |
нодавном телу има увек већину.{S} То је заслуга Мозенталова....»</p> <p>Тако би говорили једни. |
параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга.{S} Он се показао као врло вешт беседник у уста |
вског судбеног стола — био је човек од «заслуга» у многом погледу, настави г. учитељ даље.{S} С |
скочио.{S} Сигурно се гледало на његове заслуге.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
лочинства, сви преступи да добију своју заслужену казну....{S} Ово је место, од кога — људском |
. Артура.{S} Држала сама да он ово није заслуживао. — —</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} |
ојом уљудношћу и искреношћу заиста то и заслуживао.</p> <p>Међу тим су нас посећавали још једна |
дана за пазар.{S} Није се могла ни жижа заслужити.{S} А што се опет беше помамио хладан северац |
руге....{S} Овде се могла лепа крајцара заслужити, да ђаво не донесе оног лудака — који од једн |
и мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки опет |
мо од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист, ви ови |
мо попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој наслоњачи |
и сирота <pb n="149" /> Андронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, |
је чуо моју молитву....{S} Ви сте мирно заспали....{S} Ви ћете да живите...{S} Ја ћу се и дан и |
плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете заспао.</p> <p>Кад се пробудио — још веће чудо!{S} Он б |
ли је он пута овако у својој наслоњачи заспао — томе ни броја нема.{S} Био је лакосан.{S} Као |
—</l> <l>На обзорју,</l> <l>Да на мојим заспиш грудма —</l> <l>Сад су пусте!...»</l> </quote> < |
tle>“, „<title>Видело</title>“, „<title>Заставу</title>“, „<title>Исток</title>“.{S} Сви ови ли |
е улицом.{S} Кад чу како дечко пева, он застаде да га слуша.</p> <p>«Шта квариш таку лепу песму |
је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им нешто рекне; али с |
ника.{S} Тако смо ишли дуго.{S} Дете је застајкивало.{S} Ваљда је бројало паре.{S} Једном се и |
а пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је продао око стотињак игала.</ |
е учиним горе.{S} Он, весео пође.{S} Ја застанем, као бајаги вежем мараму с кестењем, а она ни |
*" /> <p>Кад је спровод старог јувелира застао — док прође онај високе покојнице, кад се зачу у |
појединих владиних органа, исмевали би застарели систем јавне наставе — једном речи, они би ск |
вог часа пођи у његов стан.{S} Тамо ћеш застати и г. Босија.{S} Он већ има моја упутства.{S} Вр |
аконска наказа, од које се и сама влада застиди, кад она у живот ступи, онда, разуме се, влада |
празну сламу...{S} Чим се он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је п |
е држао «назора» које су «виши кругови» заступали.{S} Он је био владин кандидат у пет срезова.{ |
с не ћу никог више на нашим судовима да заступам.{S} Ово јављам ради оних, који би зажелили да |
вим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од помисли да с |
зио као и назадњаштво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установ |
судбеног стола....{S} Г. Бижо Ле Саван заступаше државног тужиоца....{S} Онда је овај показао |
а», примети г. преседник озбиљно, «а г. заступник тужилачке стране за сад се само <hi>опомиње</ |
Понизни</p> <p> <hi>Жилкред де-Муљ</hi> заступник г.</p> <p>Андроните, супруге г. Мишеља Мозент |
..»</p> <p>«Један динар више!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и |
ут!...»</p> <p>«И један динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе |
pb n="214" /> <p>«И једна пара!» додаде заступник куће «Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и |
упник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Флавијев.{S} Онај је добијао најмасније масе |
де мога властодавца. одговори г. Босије заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да суд |
лева г. Жилкред де-Муљ кућни пријатељ и заступник високе покојнице....{S} За колима су ишли чла |
е — најбоље је стајао г. Жилкред де-Муљ заступник г. Андроните, а најгоре г. Босије заступник Ф |
че г. Босије, да он изволи опоменути г. заступника тужене стране, да се не удаљује од предмета. |
едседника сената за г. Жилкреда де-Муља заступника г. Андроните!...»</p> <p>Служитељ предаде пи |
те, Купаца беше врло много.{S} Све сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира. |
поглед на мртвачки сандук.{S} Он је био затворен.</p> <p>«Дакле је ни мртву не могу да видим?.. |
<milestone unit="*" /> <p>Адела је била затворена у своју собу.{S} Њој нико није пуштан.{S} Лек |
оше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена.{S} Најпре скочи млад један господин, притрча |
а још истог вечера спроведе у лудницу и затвореним колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. |
ли гостионицу г. Жанете са свију страна затворену!.{S} Свеће није било ни на једном прозору.{S} |
</p> <p>— Покри ме, добро ме покри..{S} Затвори врата, прозоре!...{S} Хладан ветар дува, чини м |
— на њеном, последњем часу — да јој она затвори очи, да јој учини последњу детињу услугу....{S} |
кит у самом драгом камењу.{S} Ја полако затворим врата.{S} Испричам све мојој Бели.{S} Дете је |
млађим у олакшицу.</p> <p>Г. Дегиљ беше затворио и последње писмо.{S} Он зазвони — један од мла |
зали да их на суду бране.{S} Неки су се затезали, што су и сами мислили, да тај «лаош друштвени |
аћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера затече Бела код Ибрине некаквог странца.{S} Он беше дош |
енталовој — као клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред |
нашу — ова је светиња тако високо место заузела, да јој се оваки унижавајући умишљаји ни прибли |
ута требало док су слушаоци и парничари заузели своја места....{S} Г. Мишеље беше јавио суду да |
да г. Бижо Ле—Саван.{S} Две судије беху заузели своја места, — један с десне а други с леве стр |
у занесеном стању.{S} Помоћу лекарског заузимања — дошла је себи; али је још тако слаба била д |
сената у П...., ето докле је он својим заузимањем довео «праведну» ствар своје супруге г. Андр |
{S} Ја се добро опомињем.{S} Он је онда заузимао положај и место које ја сад имам....»</p> <p>« |
} С тога је нужно да он и у нашој причи заузме своје место.</p> <p>Могло му је бити око 45 — 50 |
е место, последња станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине ве |
40—45 година.{S} Његови погледи беху се зауставили на старчевом лицу.{S} Он је с пажњом слушао |
аја ове на лакат наличне улице, беше се зауставио мали један дечко и разастро своју робу по сво |
тише право оној новој улици.{S} Кола се зауставише пред кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и |
двезоше право цркви св. Ђорђа.{S} Ту се зауставише....</p> <p>Пред овом истом црквом стајао је |
ли је тражио кога? — Његови се погледи зауставише онамо, где је седила тужилачка страна.{S} Г. |
прошлости њене матере....{S} Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> д |
ен рођак диже читаву ларму.{S} На његов захтев морала се сирота после осам дана откопавати и се |
о усвоји, прими, што влада тражи, жели, захтева.{S} Разуме се по себи, она има трећину гласова |
номоћнику Флавијеву, измакло из вида да захтева, да се против г. Андроните отвори кривично исле |
ог тајанственог <hi>интереса</hi>, који захтева ни мање ни више но њену невину главу.{S} Да би |
е законске ситнице и формалности.{S} То захтева виши политични резон....{S} Политичне оптуженик |
ашу част, наше име, нашу имовину.{S} То захтева интерес <pb n="24" /> наше куће....{S} Спреми с |
> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «наш политични виши резон», — онда ни један наш |
аћати но — ја њему....»</p> <p>«Ја овде захтевам с правом и на основу закона, да се само ограни |
заступник г. Флавијев.</p> <p>Само још захтевам: да судбени сто одреди вештачки извиђај од стр |
ца умрла од природне смрти.{S} Рођак је захтевао да се и утроба покојничина кемиски анализирала |
Ја сам баш захвалан г. Босију, што није захтевао, <pb n="142" /> да се још већа брука начини... |
ти.... <pb n="25" /> Размислите!... шта захтевате од мене, детета свога, ваше Аделе!...»</p> <p |
о мислила, да добра мајка неће, не може захтевати од свог детета оно, што је немогуће....{S} Ма |
..{S} Е, неће бити.{S} Сам је г. Мишеље захтевво да са њено тело секцира.{S} Секцирање су изврш |
ела је била толико потресена изненадним захтевом своје мајке, да није ни смотрила забуну њену.{ |
својим очима веровао нисам; али, опет, зацело, — она је била.{S} Било је рано изјутра — баш ка |
ирим детету у очи... «Оно је» помислим «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и не |
{S} Нема ко ни свеће да упали!{S} Он се заценуо од плача.{S} Најзад је клонуо и — као дете засп |
рим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се растају добре душе. |
док прође онај високе покојнице, кад се зачу у кору певано велико «свјати боже!....» Флавије се |
о сам ја! одговори г. Емил и не мало се зачуди.</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему о |
и дете матери.{S} Кад је ушла у кабинет зачудила се.{S} Кабинет је био пун пунцит дима.{S} Код |
даред у сред лупњаве чујем говор....{S} Зачудим се.{S} По гласу познам нашег честитог пријатеља |
ајно бацим поглед на женскиње — како се зачудим?{S} Она старија — није нико други био но наша д |
дана беше моја Бела изишла у варош.{S} Зачудио сам се — ваздан није кући дошла.{S} Прође два с |
/> <p>Кад се Флавије сутра дан пробудио зачудио се.{S} Он беше у лепим спаваћим хаљинама, у бел |
у вароши П,...{S} За то се свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и |
несе му некакву хартију.{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто пол |
ну лаж?!..» упитаће г. Огист свог госта зачуђено.</p> <p>«Хе, што нисам устао да својим ауторит |
је скочи — пође да отвори; а г. Флавије зачуђено упита:</p> <p>«Ко ће то ноћас да буде?»</p> <p |
<p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад надали.</p> <p>Г |
p> <p>«Огист Дегиљ!... прошапташе многи зачуђено.»</p> <p>— «Шта тражи овај милијунар на овом с |
о — наравно, ја сам слаботиња.{S} Ја ни зашта способан нисам....»</p> <p>Ове последње речи изго |
рту мало и пропио, сад, кад већ није ни зашта — његов га немилостиви господар избацује на улицу |
у с људи, са судбеног стола, ове једине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је о |
ју <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створова!...»</p> <p>То рече |
ње да њихова «праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добр |
у данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{S} Нема ко да вида њено прокинуто срце, да |
авде — анђела, који је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, |
је коме да остави свога сина; али чијој заштити, чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она д |
} Судбина је хтела те и овај једини мој заштитник умре на годину дана по смрти мог оца.{S} Ово |
нападнута невиност иште, тражи праведну заштиту....{S} Она треба да је добије....{S} Пред овим |
вда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <milestone unit="*" /> <p>И — г. учитељ |
невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од те несретне кужне болести! — Та у подмлатк |
> <p>Њу, њену праведну ствар, морају да заштићују — наши судови, закони — ми сви!... (Особита в |
а дечко, мислећи да господин с њим шалу збија.</p> <pb n="30" /> <p>— Не, рече непознати, задрж |
нас би скапавао од глади....{S} Шта ли, збиља, би од његова синчића?...{S} Да ли је он бар жив? |
ага, које се с тобом мерити може!...{S} Збиља, господине, јесте ви од кога слушали, да човек, к |
с количином „<hi>b</hi>“ па да добијемо збир „<hi>x</hi>“; а сав уплив свезице „уз то“ ово је:{ |
то ваше садање «<hi>ја</hi>» — равно је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> по |
тељ даље, — кад се не би вратили на она збића, која су се догодила после оног разговора између |
.{S} Нисам отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не б |
г. Мишеља Мозентала преседника сената, због <hi>огрлице</hi> ваше покојне матере.{S} Сведок је |
да је на овом пољу врло мало рађено.{S} Због тога је друштво у великом назатку.{S} У једној је |
уром као мало дете.{S} Г. Бомјер, ваљда због детета, не хтеде мене да пусти; он ме прими себи.{ |
е преседник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад м |
лавије повео парницу против њене матере због огрлице, — она се запрепастила.{S} Њој је ова ства |
— пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био поред г. Ф |
а.{S} Он је био с њом задовољан, ако ни због чега, а оно бар од то доба није морао водити рачун |
Мишеље беше јавио суду да не може доћи због слабости своје жене....{S} Од слушалаца не беше до |
Зар је овако горка самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андро |
драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</p> <milestone uni |
самртна чаша?!...{S} Збогом децо!...{S} Збогом, драга домовино!!...{S} Андронито!...{S} Збогом! |
кад то бар својим очима не видим....{S} Збогом пријатељу!...{S} Нека ти бог плати за добра, кој |
ом милом покојнику ил' покојници реку — збогом, па да пођу негде на далек пут.{S} То се могло п |
ати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може се мислити како |
е умео да овим добрим људима каже — ни „збогом!..“ Био се заценуо од плача....</p> <p>Тако се р |
И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!...</p> <p>Ја сам учитељ.{S} Не би требало |
бледуњаве црвени.</p> <p>«Ох, госпо, не зборите тако ни пред ким више!..{S} Ви сами себе оптужу |
васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених црта лица његовог.{S} И |
он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала проклета револуција, — данас би скапавао од гл |
ти жиг сумње.{S} Њега не могу ни судови збрисати.{S} Тај накит никад неће красити наше груди.{S |
*" /> <p>Време је кадро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свак |
Севињској?» —</p> <p>Г. Мишеље се опет збуни.{S} Он хтеде да нешто примети, али му г. Андронит |
тестаменту? -- Е богме си нас још више збунио.</p> <p>— Дивно! — повика г. Н. Сад ми ваља кога |
очаравају.{S} С тога сам увек пред вама збуњен.{S} Али ви сте опет сушта милост....{S} Ви ми пр |
е показала необична.{S} Она беше готово збуњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из |
кад да се на ситно обавештавамо....{S} Звала сам вас да вам кажем отворено — доста немилих ств |
одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала — аја, Андронита би ударила у бунцање:</p |
мо ако дозволи г. Ернестина», — тако се звала моја пок. мајка.{S} Моја мати једва дочека.{S} Ов |
дника сената у П....</p> <p>«Ја сам вас звала, г. Мишеље, рече она своме мужу, кад овај у собу |
на другарица — мала Ибрина — тако су је звали....{S} Умрла је — бог да јој душу опрости! — Ибри |
е овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џома»....</p> <p>Још оно јутро, ка |
ну!...»</p> <p>Тог истог дана донеле су званичне новине један указ — по ком се г. Мишону Дажено |
седника сената у П....? упита преседник званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а |
ла, преседника сената, — рече преседник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствуј |
ече устаде г. извршиоц.{S} Он сам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој др |
обе парничне стране, па рече — са свим «званичним тоном»:</p> <p>»Дело ово потребује озбиљна ра |
Политичне оптуженике оптужује држава по званичној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе |
претпостављени» г. Босија....{S} У свом званичном раду био је до крајности педантан.{S} Ово је |
у уважава оставка на његово професорско звање на клиници....</p> <p>Ово је као гром поразило св |
</p> <p>Још у 24 години добио је указно звање.{S} Све су га владе сматрале као човека „поуздана |
, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала су, к |
као дуго, дуго.{S} Плакао је, викао је, звао је — у заман све!...{S} Смрче се.{S} Дође мрак.{S} |
је од некуд мрзио на све млађе људе.{S} Звао их је «жутокљунима.» Новије мисли; новије идеје см |
о...</p> <p>Од то доба нико га друкчије звао није — већ Розети.</p> <p>Али он се опет никако ни |
три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт Давињон; други — г. Емил Ф |
од ових личности!...»</p> <p>«А како се звао тај ваш добротвор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> |
вор?» — упитаће г. Ришар Дибоа.</p> <p>«Звао се Огист», одговори г. Жанета.</p> <pb n="154" /> |
е подељено је у пет главних група.{S} У звезди има 16 брилијаната — сви су на угловима његовим. |
и; да има облик — фасон — полумесеца са звездом; да на њеном доњем боку виси Христово распетије |
атере има облик — фасон — полумесеца са звездом.{S} На доњем боку овога адиђара виси Христово р |
ве.</p> <p>Имала је облик полумесеца са звездом.{S} На доњој страни огрлице вишаше распетије Хр |
дици Ривијера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног |
сад очима гледам — фасон — полумесец са звездом...{S} Ово је, господине, у миниатури <hi>грб</h |
група.</p> <p>Прва је група престављала звезду уоквирену полумесецом, три средње престављале су |
га са свим мирно камину.{S} Ту стаде — звер, а не жена!... — — — — — —</p> <p>После неколико т |
би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, што би скочила на жртву своју, тако и странац син |
ио те ударце?»....{S} Ово рече па стаде зверати око себе, баш као да је пао у понор те изненадн |
ош једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз ваздух велико и тужно —</p> < |
p> <p>Око пет часова по подне зазвонише звона на катедралу — саборној цркви, а за тим и сва дру |
аћем лекару куће Мозенталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона |
е друго — «Артур Ривијер».{S} Оно дивно звони.{S} То је име првог дома у нашој краљевини!....{S |
нталове....</p> <p>Звона су још једнако звонила.{S} Кроз ову јеку од звона — пробијало је кроз |
могу да се погоде....{S} Једва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драго |
кад се сунце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху з |
та су говорили....</p> <p>Добош једнако зврчи, а добошар колико га грло доноси виче:</p> <p>«Ше |
ту слику — бледу, тужну, он виде савео, згажен — најлепши цвет.{S} Он помисли:</p> <p>«Ево и тр |
ти, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од наказе, овај кужни чир пун заразног |
о....{S} Чича Мићо и газда Бојо само се згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p> |
Сад мало дође себи. — У публици се само згледаху.{S} Нико није умео да објасни онај особити уда |
ренутком?!..»</p> <p>Флавије и Босије — згледаше се.{S} Говор г. Дегиљев беше им загонетан.</p> |
ијунар.</p> <p>И г. Босије и г. Флавије згледаше се зачуђено.{S} Овој се посети нису никад нада |
ни пријатељи и познаници, само се чудно згледаше.{S} Они се овом гласу за живу главу надали нис |
ви сасвим коректно ово дало подвели под згодан параграф....</p> <p>Г. Мишеље је имао и заслуга. |
г. Мишеља Мозентала преседника сената — згодила је још једна домаћа несрећа.{S} Смрт честите го |
ави, погледа смело и охоло по кабинету; зграби грчевитом руком онај свежањ хартија, однесе га с |
ом хтео као разјарени лаф да полети, да зграби, да раздере — да као црва згази ову наказу од на |
ља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле у |
уло и шкодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници |
црвоточне диреке с оне старе разрушене зграде...{S} То је сигурно «њихова штедња»..., А забора |
е цељи!...{S} Красан план — великолепне зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невеш |
же да снађе оне, који се у тој огромној згради, од старе грађе, нађу, десе оног кобног дана, ка |
под маском човекова лика.{S} Флавије се згрозио.{S} Он је једном хтео као разјарени лаф да поле |
на је изгледала као с неба пали анђео — згруван, раздробљен о голо и хладно стеље ове грешне зе |
е ватром бесомучног.{S} У руци је држао згужван «Монитер».{S} Кад ме виде — он ми као срдито пр |
ућу.{S} Ту је било некад некакво велико здање, па је срушено.{S} Остао беше још само један зид |
оне неимаре, како у ово велико народно здање умећу, трпају — ћерпич, чатму, криве црвоточне ди |
е је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао само онај стари опали зид уз ко |
уку себичности, неправди — тај подгриза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — |
бог у нашу крв усадио....{S} Кад је ко здрав, па неће да ради — тај је убица свој....»</p> <p> |
лицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо скапље од глади.{S} Ови |
дах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{ |
јку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати он |
оглед, уздах.{S} Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој |
чајнички опирала....{S} Викала је да је здрава, да јој није ништа, да јој је материно стање ода |
} Он је на нашој страни....{S} Адела је здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трж |
е здрава.</p> <p>На ове речи — Адела је здрава, он се трже као иза сна.{S} Ово ме је обрадовало |
рава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</p> <p>«Али јој грози опасност?...»</p> <p> |
>— Јес, г. Флавије, ја вам кажем она је здрава.{S} Она је само тужна — као што мора свако добро |
ги су је сажаљевали Она, сирота, док је здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S |
линици? — Он рече, да је Адела савршено здрава....»</p> <p>«Јес, чуо сам — она је здрава....»</ |
мени није ништа....{S} Ја сам савршено здрава....{S} Али моја кукавна мајка.... гледајте је — |
и могу доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, с |
т, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право зако |
егово физично биће беше углед свежости, здравља, мушке јачине.{S} Сав његов спољашњи изглед пре |
кинути од свога млађег, но да му бог да здравља.{S} Њима је живот каквог сиромаха мањи но онај |
у молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загу |
молила бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се |
јвећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још нешто |
и несватљиве.{S} Његово је суђење вазда здраво, коректно, одређено.{S} У изразима је обазрив; а |
о; мени је мило што ћемо то дете видети здраво и весело, рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— |
а овај свет нема ни мрве мозга, ни мрве здравог суђења, те да не би могао разликовати бело од ц |
али никако не може да лиши памети онако здраву девојку.{S} Радња њеног мозга, њених нерава здра |
м бо?!...{S} Добро је не забадати трн у здраву ногу — док се лисици прочиташе берати — оде кожа |
ења облик свакој тварци.{S} Његов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је не |
се — да је још усплахирана..., Лекар је зебао да сирота не помери памећу.{S} Она остаде у посте |
оа.</p> <p>Г. Босије је имао разлога да зебе.{S} Он оваке наступе није никад смотрио код Флавиј |
наступила права несрећа — од које и ја зебем....{S} Часа се часити не сме!...{S} Ви сте човек |
ирота не помери памећу.</p> <p>«Ја врло зебем за госпођицу Аделу,» рећи ће г. Жилкред...» Данас |
Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли ми добре или рђаве гла |
ну, а брзо њено развијање даје основану зебњу да ће у скоро прећи и у трећу фазу и онда — остај |
ешто казати што ће те бацити у још већу зебњу....{S} Јутрос, чим су оне не сретне новине донеле |
еговим.{S} У среди је велики, као трава зелен, с плаво црвеним преливањем, смарагд.{S} Он сам к |
ставили.{S} Очи јој беху мале, округле, зелене — као трава.{S} На врх чела је имала некаку грдн |
јах изашао на кров од лађе те посматрах зелене валове мора.{S} Могли смо бити већ на половини п |
едала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био је блед као смрт |
њу.</p> <p>Г. председник мету шатулу на зелени судбени сто.{S} Отвори је.{S} Полако узе, извади |
} Само би с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба ужив |
мирисав цветак што расту на оним тужним зеленим хумкама — они ће вам казати: ми смо чеда суза и |
и сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пред |
и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?!...{S} Погледај <pb n="174" /> само ове |
ху засели.{S} Судбени сто беше покривен зеленом чохом.{S} Сто беше потковичина облика.{S} На че |
оји је с неба слетио да заштити чистоту земаљске правде — да је грешне руке не, оскрнаве...{S} |
праве — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <mileston |
отимаш — што жудиш толико за пролазним земаљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља ј |
о недомашне жеље, чезнуо за прекомерним земаљским благом, крио у срцу своме — јед, пакост завис |
«праведна ствар» мора наћи заштите код земаљских закона.{S} Неки су са својом добром вољом пре |
т ? — —</p> <p>Све, ама баш све покрива земља црна....{S} Од свију њих, у целом широком свету — |
лечи њену болну душу....{S} Ала је ова земља огрезла у тешке грехе!...{S} Сиромаштина се дави |
/p> <pb n="56" /> <p>— «Нека му је лака земља црна!» — —</p> <p>Ето како је овај човек чинио до |
само реците:</p> <p>— «Нека му је лака земља црна!»</p> <p>И они би тада побожно прошаптали:</ |
звишености судова овако мисли!...{S} Та земља, тај народ — сијаће као сунце — биће светла образ |
гове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они су се један другом у једној прилици |
реседника сената....{S} Овај ће губитак земља дуго опажати!...»</p> <p>А после два дана у истим |
е у другим тако исто напредним уставним земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео |
аших ближњих — нашег подмлатка друштва, земље, отаџбине.{S} Мисли нам те казују, да је све прол |
оња покривених црном чохом до саме црне земље.{S} Поред кола ие ишло по 12 у црно обучених бого |
робљен о голо и хладно стеље ове грешне земље....</p> <p>Флавијеви се погледи укочише на њеном |
Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска <ref |
кућа оног доба.</p> <p>— Сурвала баш до земље! одговори непознати, а још једнако не скидаше очи |
и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе, — по мери, како се она покреће, управ |
таву хиљаду милијуна људи на овоме шару земље наше.{S} А сад — где су ти људи ? — Где су они си |
ине заштите нападнутог права људског на земљи.{S} Њега је онај тон из уста судије од <hi>два гл |
столу, овом намеснику божије правде на земљи, да каже грешном овом свету — истину!...</p> <p>С |
сланици!...»</p> <p>Ово је место где се земљи нашој граде закони!..{S} Који је тај међу нама шт |
ле, скапа онај свој апарат, којим гради земљи законе, одобрава своје поступке, прегледа и одобр |
око шест часова по подне предати матери земљи посмртни остаци високе покојнице госпође Андронит |
који створише могућност да се и у овој земљи, нашој милој домовини и овакви призори догађати м |
роши, — онда букну револуција.{S} У тој земљи потече братска крв.{S} Тешки ударци револуције за |
роду — где се овако правда брани; благо земљи, благо народу, где се о узвишености судова овако |
ресена — он је прошаптао:</p> <p>«Благо земљи, благо народу — где се овако правда брани; благо |
.{S} То тражи закон, ова највиша воља у земљи! — —</p> <p>То закон тражи, а тужитељ тога нема.{ |
м виду, ако мислимо, ако желимо да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p> |
ависност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог.{S} Ово посл |
.{S} Он се на један мах нашао на тврдом земљишту.{S} Он се развесели и сигурним гласом додаде:< |
мо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Страшна мисао! —</p> <p>Од ње свак пр |
фабриканти, велики поседници, занаџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сироти |
</head> <p>— Није нужно да вам именујем земљу, у којој су се развијали догађаји што иду, започе |
/> шивачицу — па некуд штуче, као да у земљу пропаде....{S} Шта је сироче муке вид’ло, шта ли |
пет некуд штуче — онако луда — као да у земљу пропаде!...{S} Од овог јадног човека — све бежи.. |
ад би је погледала како укочено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> |
ила мог добротвора.{S} Као да пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана |
Детета нигде ни од корова, као да је у земљу пропало....{S} Боже мој, господине, та Лондон и ј |
о преда се.{S} Чинило му се као да ће у земљу да пропадне....{S} Он је веровао у судове као у н |
благословом бачено семе у добру, родну земљу.{S} Мали онај дечко још оног вечера поштено полож |
свету догађа, да кад држимо, да нам је зец у лонцу, он је далеко негде у густу чечарју!...</p> |
од ког беше остао само онај стари опали зид уз који беше прилепљена бедна, нама позната, баба Џ |
е срушено.{S} Остао беше још само један зид који се наслањао на другу суседну кућу, те је тако |
нистарска одговорност ограђена кинеским зидом, она има дебљи панцир но амерички монитор...{S} О |
мучни дани по Флавија.{S} Беше настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је мо |
. ала ме дрхат подузима!.,.{S} Проклета зима — са самог срца иде!... у... у...!{S} Адело! —</p> |
згледаху....{S} Свима је било око срца зима....</p> <p>Загонетка је одгоненута!...</p> </div> |
стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи место врућиштини — — Андронита поче |
сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — дрктало је као прут. — Кад хтеде |
ао је некад Флавије — го и бос на љутој зими од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач |
е дакле спопала љута грозница....{S} За зимом иде врућиштина....{S} У врућиштини се човек занес |
о красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомаш |
брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све невоље долазе народима од грубог незнања — од |
отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1880_ |
седник званичним «тоном» — не може због злабости да присуствује на овом суђењу...{S} Сад можемо |
шатулу.{S} Ова је шатула од француског злата.{S} На шатули је вештачки израђен грб — опет Риви |
орила у други један адиђар.{S} Од њеног злата створио се креч и песак.{S} Њено се драго камење |
смешећи се по дружини.</p> <p>«Мисао ти злата вреди!» прихвати г. Сен-Жерм.</p> <p>«Ми је потпу |
ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати објашњења а да не ра |
е:</p> <p>«Шест стотина хиљада динара — златна шатула, у њој драгоцени адиђар сав у драгом каме |
едочи.{S} Описао је за тим како изгледа златна шатула, па онда је поређао до најмањих ситница к |
«Милијун и двеста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом ка |
ам викну званичним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим |
ва једном - звркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, |
ањ некаких хартија, а до овога отворена златна шатула.{S} Унутрашњост <pb n="6" /> њена трепера |
им господином који му је поклонио један златник?....{S} Видите, шта је учинио један једити лујд |
х! кућа — које су никле из оног јединог златника што га Артур даде малом Огисту Иглару!..</p> < |
илијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има облик — фасон — полумесеца са зв |
а....{S} Тамо ћеш наћи и један аманет — златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу пок. Ане Артуро |
еху и друге неке ствари.{S} Видио сам и златну шатулу.{S} Она беше отворена.{S} Сва је шатула у |
ју Артуру <hi>де Ривијеру</hi> остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане <hi>Севињс |
лавију Артуру . . . . . . јеру остављам златну шатулу и у њој његове матере пок. Ане . . вињ. . |
етенце од 2 — 3 године — пуно, лепо као златну јабуку.{S} С десне стране г. Артура седио је г. |
гди и рубини.{S} Цео је накит смештен у златну <pb n="75" /> шатулу.{S} Вредност овој огрлици и |
је тада предао на аманет и чување једну златну шатулу и у њој драгоцену огрлицу у брилијантима, |
стових.{S} Они коштају скупа 5.000 дин, Злато на адиђару, на шатули изнело је 3.000 динара...{S |
-Муљ — ту су толики пријатељи....{S} За злато хрђа не пријања!...»</p> <p>Други је догађај тако |
ћа служи — да ђубре купи, продао би под злато....»</p> <p>Други би пакосно додали:</p> <p>«Њему |
прављено велико св. јеванђеље, у финим, златом уоквирним кадифели корицама.{S} С обе стране јев |
е негда ваљао у изобиљу — који се играо златом и драгим камењем; код кога су долазили и одлазил |
розно је пропао.{S} Кажу, да му је, као зли дух, г. Флавије Розети — свуда кварио посао</p> <p> |
а буду жртва несретног напада — од оних зликоваца!»</p> <p>У том се врата на салону отворише.{S |
наша....{S} Јазик тај потресе и окореле зликовце....{S} Језик тај теши гоњене и уцвиљене.</p> < |
тна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци!...{S} Шта учинише с њом?!..{S} Зар им прва не |
ребало да се предузму ако се хоће да се зло сатре у своме корену.</p> <p>«Целу су вику дигли њи |
наперено! — — Мало пре, истина, беше ми зло — наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта с |
ругова извинио.{S} Г. Андронити је тако зло — да су и лекари изгубили сваку наду.{S} Она је ови |
е.{S} Говорило се да је у народу велико зло.{S} Свак је живи стрепио.{S} Не прође ни година а с |
, особито у Лондону. — Кад, на срећу, у зло доба, врата се отворише — ето је!...{S} Она се сва |
ка створа — тако тесно везана за његову зло сретну парницу; два спровода, две пратње — једна се |
ени да кажем г. Андронити, да је детету зло.{S} Ја полако отворим врата на кабинету.{S} Госпођа |
ни беда ни невоља.{S} Ово је место где злоба, пакост, неправда — излазе пред праведни божији с |
ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим тр |
ствари, које нису најпријатније....{S} Злобни језици ни сад не ћуте...{S} Добро би било, го сп |
а постављао радознали свет; а пакосни и злобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се |
рошуром на јавност — онда су умукли сви злобни језици.{S} Он је гвозденом логиком доказао: да ј |
завидљиви чак су дотле терали са својим злобним језицима, — као да је он смакао и утајао силно |
гониш, што опадаш, кињиш, вређаш — што злобно подмећеш ногу слабијему, невиноме?...{S} Што гра |
во је место, од кога — људском пакошћу, злобом, завишћу, мрзошћу, клеветом — нападнута невиност |
крио у срцу своме — јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и |
ац свој, да преставе себичност, пакост, злобу — у правој слици њиховој; да изнесу грдобе друштв |
де се вељаше да је слаба нада да ће ова злосретна девојка доћи и кад себи....</p> <p>«Зликовци! |
атерино бунцање, паде јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором |
у и онда — остаје врло мало наде, да ће злосретна девојка икад доћи себи.</p> <p>Али, о свему о |
естрављена Адела страшну исповест своје злосретне матере....{S} У глухо поноћно доба њена се ма |
јом преставком доведене у забуну и моје злосретне колеге — они мисле:</p> <p>— Видиш, молим те, |
кат г Андроните....{S} Та амфибија беше злосретни бранилац правде!!...</p> <pb n="85" /> <p>Фла |
редати стараоцу г. Мишељу; а да му овај злосретни предмет не би изазивао још већу тугу и жалост |
а је мислила о сутрашњем кобном дану, о злосретној парници.{S} Сутрашњи дан суђења беше за њу д |
у сва имена која су ма чим везана за ту злосретну парницу.{S} Они су се јако чудили како се г. |
метања прешла сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села |
светињу, на морал.{S} Она је другарица злоупотребама, насиљу, властољубљу — она је десна рука |
ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — поквареност, |
<pb n="135" /> осуђивали би самовољу и злоупотребе појединих владиних органа, исмевали би заст |
; а овај пуку смротињу која је за каква злочинства ил преступе оптужена, разуме се само која ни |
121" /> свако дело своју награду, а сва злочинства, сви преступи да добију своју заслужену казн |
но њену невину главу.{S} Да би ми овом злочинству стали на пут — морамо добро размислити....{S |
а!... узми — на!... што не узмеш!...{S} Змијо проклета!... што се ти мешаш!... ја те мрзим — од |
креде; овако ваља!...{S} Удри ти најпре змију по глави — нека јој мркне свест — па ћеш је после |
ј... ти мораш бити мој....{S} Дај ми ту змију — да јој главу раздрузгам.... она ме ујела.... ал |
е матере»....</p> <p>Свет најбоље види, зна, цени, суди — дела наша.</p> <p>Најоштрији, најдубљ |
одузме?» —</p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и п |
ило воду!...{S} Што шишти на свеца?!{S} Зна власт шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови пра |
Тешко магарцу с лафом лов делећи!...{S} Зна лисица шта ради — магарећа луда памет — мудром је д |
на спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају |
ше повукао у миран живот и није хтео да зна шта се у свету догађа <pb n="97" /> Другове је свој |
е Флавију чим постане пунолетан. — Нека зна да пријатељ његова оца није ни на смртном часу свом |
.{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одвела...{S} Ано Севињска — чуј!... |
ост; а опет, од кад памти, — за се, она зна, да је та проклета огрлица била њене матере.</p> <p |
гнут је на оном истом месту где је, бог зна кад, било никакво огромно здање од ког беше остао с |
удио да упада у судске ствари....{S} Не зна се, за пакост, ко је....{S} Глас је излетио с оне с |
а.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не зна се или јој теже беше што је изгубила хранитеља свој |
на једну а други на другу страну.{S} Не зна се који је сад од њих двојице препреденији....{S} М |
а онај други? — шта му је он био ? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — и |
чан.{S} Данас изгледа блесаст, туп — не зна ни две у накрст; сутра је права видра.{S} Он је кад |
аџбини — то је животиња.{S} Животиња не зна ни за свог ближњег ни за милосрђе.{S} Животиња цело |
н у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом предузећу претрп |
е зграде! — само штета грдна, што се не зна, или су невештији наимари или је лошија грађа?</p> |
hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна ни прве основе аритметике.{S} Оваком аритметичару б |
Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињству од не |
причати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али и његово је нагађ |
доше некуд....{S} Куд? — Он ни данас не зна!...{S} Зар није ово загонетно?! — — —</p> <p>Од то |
своје отаџбине....</p> <p>Себичност не зна ни за свој род ни за своју отаџбину.{S} Она је без |
аторац! настави старац.{S} Ово вам дете зна шта се и по скупштинама ради, говори; шта се мисли, |
изини госпођице Аделе — који види, који зна све шта се ради у овом нашем јадном друштву!...»</p |
наравно потресена сам....{S} Бог свети зна, шта се неће још изродити!{S} Али сад ми је боље... |
љ је врло добар и дочекљив човек.{S} Он зна укус својих гостију.{S} Претплатио се на „<title>Ср |
и осмејак.{S} Он је вешт адвокат.{S} Он зна да погоди у напред хоће ли добити или изгубити спор |
ина.{S} Чим новине дођу, његов се посао зна: чита нам све важније и важније чланке и политичне |
} Ови су морали вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Кол |
ја не желим , помери памећу — онда, ко зна? — Хоће ли несретница икад себи доћи?... те су боле |
е мучи, гризе, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст |
ова вика — незнани свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p |
ле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по оном лепом |
хоће, намерава да предузме!....{S} Оно зна шта се ради, суди и по судовима.{S} То, у моје доба |
и на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p>Може с |
, ја имам мог адвоката....{S} Он то већ зна па ми и опет вуче те хартијетине....{S} Колико сам |
их пријатеља....{S} За смрт Андронитину зна само он и г. Друин....»</p> <p>«Врло добро!» повика |
о баци поглед на странца....{S} Даље не знаде шта би.</p> <p>Шта би?</p> <p>Као разјарена звер, |
а револуција....{S} Ја управ ни сама не знадох шта би....{S}Текем сам вид'ла да је онда била ск |
а да овом свету у очи погледају?!...{S} Знаду ли они какву несретну рану задају нашем вајном пр |
ајмању ситницу — као деца — хоће све да знаду.{S} А овај мој дечко — тврд ли вам је на разговор |
итјажава» — што и деца по нашим улицама знаду....{S} Али, ја ћу од сад у одбрани тог њеног прав |
пред судом осведочили: да они позитивно знаду, да је моја огрлица била својина Артурова, да је |
ицом.{S} То није никакво чудо.{S} Па њу знаду сви наши виши кругови.{S} Ви сте је носили на сви |
своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта је било с њом.{S} Она је необично гледала ч |
видиш измирене.{S} Где видиш прву, ту, знај, да нећеш наћи другу; а где ову нађеш, отлен је пр |
у све.{S} То ће га са свим поврати; јер знај, ако се још једном понови у оноликој мери потрес њ |
где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први веренички дар, који је Артур дао својој за |
е он примио да заступа г. Флавија, онда знајте, <pb n="120" /> да је право на страни његовој... |
. Андронита нешто мирније; али међу тим знајте, да ћу и ја будним оком на све мотрити.»</p> </d |
моје доба, нису могли ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој пос |
{S} Нека их нек суде — како хоће и како знају!...{S} Ја ћу опет да чиним своје — морам! — пре с |
м мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу своју |
ље, он се ником није хтео да задужује — знак да није имао потребе....{S} Међу тим, он је радио |
ј необично помућене биле — то беше рђав знак....{S} Она му рече:</p> <p>«А, г. докторе — ви сте |
о сам да их пратим.{S} Господин ми даде знак да останем на капији од гробља.{S} С оваким се људ |
окојникову, — онда један полицајац даде знак старом г. попи да стане....{S} У то време баш наст |
био је до крајности педантан.{S} Ово је знак да је старешина г. Босијев био тврдоглав.{S} Волео |
ножи саможивост, овај једини животински знак на човекову лику; а где саможивост преовлада, ту п |
>b</hi>“.</p> <p>Сад је питање: може ли знак „+“ (више) <pb n="V" /> да упливише на количину је |
том тужном детету није појавио ни један знак душевне болести?...»</p> <p>«То је испод сваке сум |
ао, онда онај полицајац даде свештенику знак да се кренути може.</p> <p>Пратња се крете и прође |
у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: количину „<hi>a</hi>“ ваља да |
не у јачој мери туге изведем и сам неке знаке које ми ваља предходно испитати па своје мишљење |
мају, на срећу, врло јасне и разговетне знаке....{S} Болесник одма почне да уверава — да му ниј |
ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знаку „+“ (више.)</p> <p>Или, број законодавчевих наређ |
.{S} Није умео ни речи да проговори.{S} Знала је г. Андронита слабу страну његову.{S} Она је та |
у то доба била у Лондону — не би ли она знала што казати о детету његову....{S} То сам се канио |
<p>Моја Бела исприча странцу све што је знала о Артуру и његовом сину.{S} Још оног вечера стран |
S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, она је од сваког овог тајанст |
ла бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хтела је да виче за помоћ; па ниј |
и чула шта сам јој говорио.{S} Она није знала шта да ради.{S} Мораде однети дете матери.{S} Кад |
оста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица својина г. Андроните |
услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да каж |
девојачке душе....{S} А ово су, богме, знали мудри и паметни људи да цене и уважавају.{S} Мног |
х разведрила.{S} Дуго би ћутали и не би знали о чему најпре да почну.{S} Андронита би упрла сво |
о детету — Флавију — казали све што смо знали.{S} Нисмо заборавили, како сам га ја познао у ули |
S} Шта је било с малим Фловијем — нисмо знали.{S} Мислили смо да га је госпа са собом одвела.{S |
у своје матере!...» рекоше они, који су знали да се г. Босијева на суду не меље, ни с ујмом а к |
обност не би имали поуздања, већ што су знали, да не стоји добро код оних — чија ће се најзад п |
права ситница.{S} Ти људи, просто, нису знали есапа од оног што су имали.{S} Таку једну кућу ка |
а — престала да се креће.{S} Сем овога, знало се, да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао ј |
млађе пазио и чувао као своју децу.{S} Знало се да је најрадије у своју радњу — а имао их је м |
ета нема овде никог свога, а нарочито — знало би се да јој је ко умро....»</p> <p>«Вала, људи, |
ме остављала.{S} Сирото дете није никад знало, за што је могло бити лемано.{S} Често је извукло |
сената у П...., онда се готово у напред знало да се овог посла неће смети да прими нико други с |
у овом крају умро, онда се већ у напред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало |
разборито дете.{S} Чињаше се као да је знало — шта је то кад се нема.{S} Наша је сирота мати н |
ма био је бистар као ласица.{S} Није се знало или је вичнији у куповини или је вештији у продај |
рже с њим конкуренцију.{S} У осталом се знало као позитивно: да је Огист живео скромно и штедљи |
се крену и дође кући.{S} Оно је сироче знало шта га чека.{S} Па које од зиме, које од страха — |
ло више остане код вас....{S} Осама је, знам и ја, тешка...» То рече и — оде....{S} Сигурно да |
те још тако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива н |
ница мала — проћи ће...{S} Сутра ће ми, знам, бити боље...{S} Не мој ником ни да казујеш да сам |
чедо моје, јеси ти што спавала? — Ниси, знам!... иди — одмори се!...{S} Мени је сад боље....»</ |
ако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим....{S} Закон, то је н |
рада....</p> <p>— Не брините ви већ... знам ја шта треба тим птичицама...{S} Падне ли он мени |
S} Боже, ја тешка ли је сиротиња!...{S} Знам лепо, као да је јуче било, кад без корице хлеба ом |
дахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам, много сам којешта трабуњала.{S} Овакву сам грозни |
је била израда, већ створ — вештина.{S} Знам да сам и сам толико пута стајао и посматрао то чуд |
} Шта да радим ? — Да питам г. Босија — знам шта ће ми рећи.{S} Тако је.{S} Ићи ћемо старом јув |
е ћутала.</p> <p>«И суд ће да пресуди — знам како.... сигурна сам...{S} То је страшно!...»</p> |
{S} Јавља ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту ов |
сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; ја знам све...{S} Ја сам одвећ потресена...{S} Бог је мило |
олико хоће дрекати — залуд му!...{S} Ја знам шта сам учинио....{S} Хе, не стајем ја на трулу да |
о је најбоља, најчеститија цура коју ја знам из већих, отмених кућа....{S} Њу би убила она неср |
на једну ни на другу страну.</p> <p>«Ја знам, започе она нешто мирнијим гласом, сутра ће се суд |
догоди што би детету наудило....{S} Шта знам ја — каква га непријатељска рука бацила у ту беду. |
е пролазно!....</p> <p>«А, чекајте; сад знам, сетио сам се, о чему ми је причао мој дечко....{S |
..{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубити? —</p> <p>Да вам кажем.</p> <p |
данас било доста хладно.{S} Ја одох, не знам ни сана за што....{S} Бог ме је сам упутио у улицу |
ј ме, — ја те нисам послушала!...{S} Не знам ја где је дете — баба Џома зна...{S} Она га је одв |
а најпосле у гроб стропоштати!...{S} Не знам каква је ово напаст; по некад прође, не буде севањ |
..{S} То ми је од тебе спомен!...{S} Не знам је ли жив.... он није твој син.... он је Анин.... |
божје, што сад не могу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад |
то доба радила Бела, онако слаба, ја не знам.{S} Кад сам дошао себи — о чуда! — Био сам у друго |
, кида живот мој....{S} Ко зна? — ја не знам.... можда у свему лежи неумитни прст судбине!...{S |
м никако разумео, волео бих да ништа не знам — да сам луд!...{S} О, како свет непрестано напред |
избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, јес; |
ера више нема! —</p> <p>— Ништа живо не знам, одговорио би г. Шарл Дебрижен. — Колико сам пута |
>Г. Жилкред настави:</p> <p>«Ја до душе знам, да сам дарнуо тужилачку страну онамо, где је она |
ик читање даље.</p> <p>«Ја о тој ствари знам ово да сведочим, господине:{S} Сад ће бити око 20— |
ни, прихвати газда Бојо.</p> <p>Нити ти знам шта је хтео рећи тај са својим параграФима, ни ти, |
Андронита ми поверљиво наложи, да како знам изнађем пут, те да се известим — шта ради г. Артур |
амтио ни оца ни мајку?</p> <p>— Ја само знам за моју старку.{S} Она се брине о мени — као што в |
х и на вашу огрлицу.{S} Она је ваша, то знам од детињства.{S} Тако ће без сумње и судови казати |
, да што овако или онако уради «Сад бар знам на чему сам.... знам шта ћу и како ћу да поступим. |
стати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет неблагодаран...{S} Али до врага, |
лекар. —</p> <p>То је што о том детету знам.{S} На све ово могу се и заклети...{S} Ово ће вам |
олностима, отпочео се <pb n="8" /> онај знаменити процес о «драгоценој огрлици,» о ком се тада |
лобни би језици одговарали:</p> <p>«Хе, знамо ми да се то тако лако не могу да намлате толике с |
то јој стоје на расположењу — а ова су, знамо, огромна, силна, — те при изборима, путем кортешо |
у ови људи!{S} Они све прокљуве.{S} Сад знамо за <pb n="79" /> што.{S} Хоће да се уздигне у очи |
предали и срцем и душом, па да опет не знамо од куд то долази и за што то тако бива.{S} Тако с |
оје ћери....{S} Тај отпор беше, као што знамо, пун достојанства.{S} Он беше много јачи но аутор |
лежи — онда ћете видити да смо ми стари знанци и пријатељи....{S} Ја сам, пре свега, дошао да в |
есто.{S} Одма се вид'ло да су ово стари знанци и пријатељи.{S} Они су се тикали.{S} Тикање у он |
ов бистреж дође, што но веле, власти до знања, а они би у оно време лепо повукли мачка за реп.{ |
вега извео закључак основан на стручном знању и на практици која се свуд упражњава — да све оно |
ин, њему пођоше мрави уз леђа.{S} Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја |
да има јака леђа на топраку.{S} Ово је знао још најбоље сам претпостављени» г. Босија....{S} У |
траг?...{S} За оваку врсту лудила није знао ни сам кр. психијатриста г. Мишон Даженоа!...»</p> |
асу — кад сирома г. Мишељ Мозентал није знао ни где му је глава....{S} За цело, човек је тврђи |
трашан сан грозничава детета? — Он није знао.{S} После овога боље се сећа два човека....{S} Как |
дговор узму....{S} За што? — Он то није знао.{S} Он је мислио:</p> <p>«Ова два мртвачка сандука |
„Твоја је мајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она |
сам самцит код куће — које? — Ни он сам знао није.{S} Ту је чекао дуго, дуго.{S} Плакао је, вик |
} Морало је се нешто догодити.{S} Нисам знао шта да радим, куд да пођем, куд да је тражим, особ |
вао и слепог јувелира.{S} Имена му нико знао није.{S} Неки су се за њим прикрадали, да виде, ку |
Али вазда би се показало — да је Огист знао шта ради.{S} Читави су капитали пропадали на оној |
спођицу Аделу што и она дошла није — а, знате, беше се пронео глас да ће и она присуствовати на |
су баш упутили на вас....</p> <p>— Оно, знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, |
управ морам једног таког дечка имати; а знате, г. Џомо, мене су баш упутили на вас....</p> <p>— |
е ове, тако миле, ствари лишава...{S} А знате, господо, од куд у напред знам да ћу спор изгубит |
!... повика усхићено г. Андронита. — Да знате с каквом сам вас зебњом чекала?...{S} Доносите ли |
Окрећите га ви како хоћете, чините шта знате, резултат резултата биће свакад — да се оно усвој |
г ви, као што велите, тражите, — али не знате како ће мени бити без тог обешка...{S} Беше ни ка |
не не јавља о смрти покојнице....{S} Ви знате да смрћу престаје пуномоћство....{S} Сутра у 10 ч |
трпљења.{S} Немојте ме прекидати.{S} Ви знате да је он подигао против мене тужбу.{S} Он тражи о |
дговорио је г. Сен-Жерм смешећи се. «Ви знате да им ја никад нисам остајао дужан....»</p> <p>Г. |
.</p> <pb n="163" /> <p>Она је, као што знате, још од дана суђења врло болесна.{S} Неколико дан |
..{S} Кажите <pb n="95" /> само оно што знате, кажите — истину» То рече па оде.{S} Од тога доба |
има осветлао образ....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Ди |
Андроните, моје властодавке, — то ћу и знати и умети са свим другим путем потражити рачуна од |
ни матори људи да знају — нису ни смели знати.{S} Они су гледали свој посао; па, кад би ко о че |
ранијег живота.,..{S} Нећете ли ви што знати што би бацило живље светлости на ову несретну мат |
да је у каквом предузећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и шт |
Артур Ривијер», као да је прибрао доста знатну хрпу доказа, да их против вас на идућем рочишту |
стељу, паде да се не дигне.</p> <p>Први знаци болести већ се показаше као гласници немиле смрти |
во логично питање обрадовало ме.{S} Али знаци су већ били ту.{S} Требало је кризи стати на пут. |
девојка са свим померила памећу.</p> <p>Знаци се болести опазише још при опелу.{S} Срећа је те |
тао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n=" |
да су овом спору дали озбиљан политички значај....</p> <p>«Ово је, рекао је на једној конференц |
тне природе дају вид општег политичног- значаја.{S} Они често, врло често набију и најневинијој |
платама, а да би им напад био од већег значаја, примили су у своје коло и оне болесне главе шт |
note xml:id="SRP1880_N4">Турски израз — значи: кад се кеса у кесу сручи, кад се нечије богаство |
сенату; а кад се у практици видило, шта значи — кад влада у законодавно тело шаље једну трећину |
ми се кад ће му погреб бити — знам шта значи....{S} Треба да учиним последњу пошту овом добром |
после ућутао и оборио очи — ?....{S} То значи — смео се....{S} Тако је....{S} Сигурна сам....{S |
ајка умрла.“ — Онда није ни знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва |
ивали.</note> <note xml:id="SRP1880_N5">Значи: „Огист Иглар“.</note> <note xml:id="SRP1880_N6"> |
а, Адела, никад чула није....{S} Шта је значило ово све? — Адела није знала.{S} Она је слутила, |
е може, не сме да буде сведок.{S} То би значило — сведочити самом себи — посредно; а посредно ј |
...{S} Мртви не говоре!... » Све је ово значило: да је нечије богатство припало <pb n="188" /> |
же с изгледом спорне огрлице; јер би то значило да је сведок туђим очима видио па сведочио.{S} |
ам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако бесомучно лупао?....{S} Нећеш ми в |
и ја сам својим очима веровао нисам.{S} Знаш ли ко је био? — Мој најбољи ученик — твој љубимац |
Ја га погледам.{S} Он ме је разумео.{S} Знаш већ — тај човек злата вреди.{S} Он ми је умео дати |
и онај добри човек да те види....{S} Да знаш како он често за те пита!....{S} Сећаш ли га се?.. |
утопљеница....</p> <p>«Ето, Адело, сад знаш све,» повикала је несретна мајка. «Ти си мој анђео |
и ми се то догодило!....{S} Ти још и не знаш, јадниче један, с ким си се у коштац ухватио!....» |
мејући се:</p> <p>«Будало једна, зар не знаш да је желудац господар света?!..{S} Шта сам ја — с |
аш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све оно што он пориче, да то ваља за истину см |
ћеш ти рећи?...{S} Ја стрепим!...{S} Ти знаш колико ми то дете на срцу лежи...»</p> <pb n="194" |
а, али, ето, до данас не одох....{S} Ти знаш за што....{S} Нисам отишао из оног истог узрока, з |
«Монитеру»?! упита гост смешећи се; «ти знаш, да је то гласило лажи и опадања, ти знаш, да све |
ежи нека мистериозност; а, ти добро већ знаш, да је наше доба — доба мистерија....{S} С том мис |
ли би ми његово богатство....{S} Оно је зној сиротињски!...»</p> <p>А кад би који од поменутих |
ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Адела је ст |
еми се, ћери моја!...{S} Мајка те твоја зове. — Зове те из гроба глас оца твога!...»</p> <p>Аде |
ила и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим присуством брани |
законске примене? — Дивно!...{S} Ово се зове доказивање — шта постоји а шта не постоји у горњим |
вих младих људи:</p> <p>„Младић се онај зове Ханри Баљар.{S} Он је син оног чувеног јунака баст |
у очима бесвесне гомиле, што се народом зове, до у прашину понизили.{S} Они би онда том свом на |
оже ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени текничар.</p> < |
ећи!....{S} Би ли ми бар казали како се зовете, како бих доцније потражио, нашао свог добротвор |
као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Буде ми |
е, па, као чиков, излети из собе.{S} Ја зови, зови — а ја!...{S} Он је за «деветим брдом».{S} Б |
ст шта ради!...»</p> <p>Или:</p> <p>«Не зови правду — кад она с кривдом из једног чанка куса!.. |
све јасно.{S} Ваљало га је умирити.{S} Зовнем их обојицу у мој кабинет.{S} Ја започнем:</p> <p |
{S} Извршиоц га зачуђено погледа.{S} Он зовну добошара, па му нешто полако рече.</p> <pb n="215 |
.{S} Шапташе дуго — дуго....</p> <p>Они зовнуше и г. Жилкреда.{S} Он приђе.{S} Нико није мого ч |
као опржено, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сум |
нити и других осећања — сем оних што се зову — осећаји кућњег пријатеља.</p> <p>Ово је морала о |
мртве справе — коју људи, обичне памети зову: «земаљски закони».... (Бурно одобравање). </p> <m |
Флавије — то је прави мученик, ког тамо зову «Розети....»</p> <p>— Ево ти његова еспапа!» повик |
али би се одмах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су |
рила до мркла мрака, по кад кад до саме зоре....{S} Она би сваку његову реч понављала, окретала |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Пред саму зору Андронита се мало смири.{S} Ватра мало попусти, па |
и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} Ово се све појавило на кукавној госпођиц |
г лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону |
писане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак овај чудотворно збриса ону грдобу са развучених цр |
ја криоца, те тако узлеће у чист и свеж зрак.{S} Јавној дискусији дато је бар толико мегдана, д |
/p> <p>На лицу Флавијеву сину неописани зрак радости.{S} Његово срце поче необично да лупа.{S} |
ниле, да је преко његовог лица прелетио зрак неописане радости, зрак васкрслог нада.{S} Зрак ов |
»</p> <p>На лицу г. Огиста Дегиља сијну зрак неописане радости.</p> <p>«О, теби боже хвала!» по |
оњу, у колима — с његова су лица сипали зраци доброте и племенитости.{S} Он беше као најбољи пр |
и слабе људе.</p> <p>И кад први сунчани зраци обасјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемо |
ова душевна страна, умна моћ, бистрина, зрело суђење, брзо сватање, — беху још даље измакли.{S} |
{S} Он по телу беше младић, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној |
је био мудар, паметан, бистар као какви зрео човек.</p> <p>Он оде.{S} Од то доба ни њега више в |
јест сиње море.{S} Човек је у њему као зрно песка у мору. —</p> <p>Једнога дана беше моја Бела |
је 38 година како сам изгубио последњи зуб из главе <pb n="63" /> — па ништа....{S} Чини ми се |
ина — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 година како сам изгу |
ост била — онда би пакост опет искезила зубе:</p> <pb n="190" /> <p>«Погледајте људи ову поконд |
, који преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 3 |
Џоме добило, она — сва задувана — кроз зубе проморога:</p> <p>«Ово је прави мачији живот; не — |
е муке пређе.{S} Шчепа је љута грозница Зубима је грозно цвокотала, а с часа се на час у целом |
.{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смождити, уништити несретна револуција |
ера заиста грб «полу-месец са звездом«, и</p> <p>г, да ли у опште цео изглед спорног предмета о |
г документа (види прилоге под «а», «б», и «в».) — Ово нису могли да потврде ни она два сведока |
рилози означени под «А», «Б», «В», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и веш |
дмета!{S} Оно је питање било и прошло», и — предлог би се примио «седањем и устајањем.» Кажу да |
433 да је раван количини „<hi>b</hi>“, и најпосле ваља узети, да је свезица „уз то“ равна знак |
потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшнијега — од помисли, да своју не из |
и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Саван преседник краљев. судбеног стола и г |
} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она два прва равна — нули!...</p> <p>Сад је |
а Розета.{S} Овога је човека обожавала, и ако га никад видела није.{S} У колико се на њ дизала |
стицу.{S} Она је сва клонула.{S} Адела, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је м |
реност, која беше народу до грда дошла, и на све оно, што је ондашње друштво притискивало као п |
искључива својина мојих пок. родитеља, и по томе, <pb n="53" /> да она сад мени припада.{S} То |
ови венац спаситељев, сав у смарагдима, и ране на телу његову, од чистих рубина, — најбоље су м |
сретни у својим трговачким предузећима, и који нису могли ни у једном трговачком послу да издрж |
ц има одбити од тражења као недоказана, и осудити да плати: туженој страни 1200 динара, сваком |
онављала, окретала би је на сто страна, и на свакој би страни нашла сигуран успех свој....</p> |
очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој бе |
е ставим на расположење ваших наређења, и како“...</p> <p>„Доста.... престанимо с тим „сервилно |
ти за бабом пуну корпу печеног кестења, и ваздан уз њу џуприти, док она све кестење не распрода |
прла своје велике црне очи у г. Артура, и он би тада гледао преда се, чим би он погледао у Андр |
болест дошла од јаког душевног потреса, и да је већ ушла у своју другу мену, а брзо њено развиј |
г. Мишеља Мозентала, преседника сената, и његове супруге г. Андроните, рођене Бонвиљске, а кад |
ао г. Мишељ Мозентал председник сената, и адвокат госпође Андроните г. Жилкред де-Муљ, а до ово |
м земљама, навео би читаву хрпу цитата, и из свега извео закључак основан на стручном знању и н |
честито ни почели нисмо, а она, сирота, и сама полуди!...{S} Сад бар ми нисмо криви!...</p> <p> |
де јој на ум данашња злосретна парница, и све се то споји са садањим говором њезине матере, с т |
ета понижавао.{S} Он је за нас већ сад, и пре суда, туђа ствар — наше понижење....{S} Зар би ви |
Ето, господо судије, започе г. Жилкред, и ово је један најамник, који је дошао просто по наруџб |
причом расветљавао најтамније расправе, и вазда износио оно на видело, што се хтело, што се нам |
х пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <milestone unit=" |
и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} Сваки је назирао у ово |
а заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате и сиромашне грађане.{S} |
притичемо у помоћ; а ја велим: грех је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које ј |
знао шта то значи. —</p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одош |
ном доњем боку виси Христово распетије, и да ће они ту драгоценост познати кад им се на углед с |
огатство Огистово датира од револуције, и како нико није могао да сазна: ко беше овај човек, од |
у рукама г. Андроните моје властодавке, и да она по основу наслеђа има да припадне тужитељу.... |
јера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов законити син и наследник.{S} Друга је г |
овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да је он њихов законити син и наследник;</p> |
— сматрана је за најсолиднију а, богме, и за најбогатију.</p> <p>Ми смо на једном месту већ каз |
..{S} Много се којешта стекло; а, боме, и године су!...{S} Ох, хвала богу — мало умину!...{S} П |
о у бедној и прљавој јазбини баба Џоме, и то под именом «Розети», — то би г. Андронита најбоље |
, г. Жилкреде, што сте остали код мене, и што о овој мојој малој несвестици нисте известили мог |
а је његово порицање — порицање истине, и тврђење — лаж.{S} Тако си требао и у овој прилици о с |
г сведока, који те је, без сваке сумње, и позвао на погреб старом јувелиру и који се, као добри |
ци свашта говорим — тако је, без сумње, и ноћас било? упита госпођа Андронита своју ћер, а очи |
да радостан отрчао кући, дао баби паре, и тога би дана био миран.</p> <p>Али Џома се новом јаду |
ово! —</p> <p>Служитељ уђе, поклони се, и предаде на реверс г. Шарлу некакви судски позив, па р |
а онда како се у том браку родило дете, и њега сад нема; а ја повичи, пошто узмем име детиње и |
ради....{S} Ја сам казао све.{S} Идите, и где нађете овај и оваки адиђар, то је — знајте, први |
ишљење.{S} Њега се мој адвокат не држи, и ако је уверен о том праву онако исто, као и ја, можда |
око саучешће у његовој превеликој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може р |
знате, господине, добро су вас упутили, и он је онакви, каквог ви, као што велите, тражите, — а |
е, да учиним по вољи тужилачкој страни, и да пређем на саме појединости на по се у овом фамозно |
милосрђе.{S} Бела је ишла чешће Ибрини, и вазда се враћала пуних руку.</p> <p>Једнога вечера за |
па ма они — сведоци — били безизузетни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — |
{S} Бар ће временом и он човек постати, и онда ће ме се сећати.... а већ знам, да је овај свет |
ћем сразмеру тугу — поремећајем памети, и то само они лаици, који не само читају но и верују св |
вај велим, на ком нема, нити може бити, и сенке од «унижавајућих дела» — честита, велим, породи |
еђу првим госпођама у нашој престоници, и по срцу и по лепоти и по величини грациозности и по с |
наџије, земљорадини и остали работници, и најпосле, пука сиротиња која свој лебац чека једино о |
е трговачке вароши.{S} Чудо, тај човек, и ако је био прекомерно богат, он је ипак сам водио цел |
p> <p>— «Два за пару,» одговори јадник, и погледа ме својим помућеним очицама, баш као да је хт |
у свету ваља подизати, неговати морал, и будити осећање према милосрђу.{S} Он би рекао:</p> <p |
<pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје мишљење изречем.</p> <p>Ја ћу бити кратак.</ |
лагодарим што ову кућу имам над главом, и што и сама могу данас да учиним коме беднику макар и |
је г. Артур неутешим за својим другом, и да сад живи једино за љубав свог малог синчића.</p> < |
итични виши резон»; — хладан, неумитан, и</p> <p>ж, Кад се нешто има да учини — што захтева «на |
бају у послу на који је које одређивао, и чинио је све могуће да сваког привикне на рад....</p> |
ту даду му нумеру куће где је становао, и та је кућа била где су Ибринини господари становали.{ |
> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи |
м «зацело».{S} Како је јадно изгледало, и босо и голо и неопрано.{S} Оно мене није познало....< |
рилика, или по који беспослени шврљало, и ако је то у оно доба било најживље шеталиште.{S} На ј |
о ком се тада толико говорило и писало, и који је постао дивна грађа за лепу приповедачку књиже |
пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако је г. Андронита била одвише потресена, изнемогла, |
с пролећа мало изашао у свеже зеленило, и то би га посетило на сретно младо доба уживања и пров |
/p> <p>«Да то није довољно, зна, госпо, и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два |
ом пажњом.“</p> <p>„Доносим вам, госпо, и добре и рђаве гласове, одговори г. Жилкред неким само |
боља! — јаукну наједаред слепи јувелир, и зграби рукама своја колена — ова ће ме боља најпосле |
да би овом «швиндлерлуку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако р |
ичан....{S} За тим склопи свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао: |
тако изненадно снашла кућу Мозенталову, и да му у исто време притеку у помоћ са својим саветима |
/> невестом која је умрла на порођају, и да је све мере предузео не би л’му дете остало живо.< |
свој дућанић, и оде право горњем крају, и с часа би на час промрмљао:</p> <p>«Артур маркиз де-Р |
, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се позивам као сведок по спор |
есета година како служи своју парохију, и никад се није десило да се ко на њ или он на кога пот |
и г. Кришова — стави под оштру критику, и ако би ова почела да оштро осуђује онако њихово разум |
са на час погледала на отворену шатулу, и тада би се њени ватрени погледи опили оним разнобојни |
а на час погледаше на тужилачку страну, и тада би му преко уста прелетио ироничан и пун пакости |
адиђар пок. Артуру маркизу де-Ривијеру, и ако сте, како он изгледа, шта је коштао и — би ли га |
ул, човек онда на гласу и по карактеру, и по положају и по имовном стању.{S} Тог су вечера сазн |
е, одговори Огист заједљивом учтивошћу, и мерећи госпоски изглед непознатог.</p> <p>— То се теб |
, ви сте, добри господине! рече старац, и окрете се онамо од куд је шум дошао....{S} Добро ми д |
ућан, само од сад пази, да лепше певаш, и да не заслужујеш бој.</p> <p>—Господине, повика Огист |
матере оставила Инглиску, дошла у П..,. и ступила у други брак — с г. Мишељем Мозенталом пресед |
сти ме да легнем.... ах, тешких мука!.. и одмах би се занела.</p> <pb n="128" /> <p>Лице јој бе |
....{S} Ти си мене понизила — убила.... и ја сам твога сина....{S} Адело!... не дај ме — удавиш |
почне да уверава — да му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он |
о десна рука.... одавно ме замењује.... и баш сам вам мало врло мало, за њ тражила»....</p> <p> |
дор.</p> <p>— Ево вам сав мој дућан.... и остаћу вам дужан још три пут толико, повика дечко, ми |
надлежателстава велике престонице П.... и многи други отмени сталежи, грађани, познаници пријат |
е-Муља, чувеног правозаступника у П.... и народног посланика за срез С....{S} А осим ових најгл |
ишељ Монзентал преседник сената у П.... и г. Криш Мањел преседник великог суда у П...{S} У оста |
а јавног правозаступника за варош П.... и народног посланика за срез С..... </p> <milestone uni |
ед, јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С...., они би овим спором, а |
љ — јавни правозаступник за варош П.... и народни посланик за срез С....{S} Та амфибија беше ад |
де-Муља, јавног правозаступника у П... и народног посланика за срез С....{S} Он је као адвокат |
ијатеља опет једну таку ситницу и т. д. и т. д, — па смо онда сви, што нас је год, обрали боста |
читао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз то“, — ово <pb n |
светлим људима одавна сам видео и пок. И. Коларца.{S} Овај велики родољуб, по мом мишљењу, јед |
{S} Одређује јој однос и на спран § 432 и па спрам § 433....{S} Ко може порицати да ова свезица |
ће он, кад је прочитао упоређења §§ 432 и 433 грађ. зак. и значај израза свезе „к томе“ или „уз |
та неки особењак! — Узео је лепо §§ 432 и 433, па их, ни узми ни остави, као какви кемичар, рас |
ник</hi>, који би на силу бога у §§ 432 и 433 <hi>тражио више</hi> законодавчевих наређења, но |
личину законодавчевих наређења у §§ 432 и 433? — Не може.{S} Сав уплив знака „+“ (више) ово је: |
егда као и ти сад, весео по свету одао; и он је, као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпи |
дном у животу имала — давно је то било; и она беше тешка страшна ноћ... чини ми се ово је наста |
оту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудима гајио недомашне жељ |
почеше да отимају, арају <pb n="200" /> и свест невиних и без заштите остављених људских створо |
и.{S} Чинило му се као да <pb n="40" /> и данас слуша громовиту вику, пуцњаву, трчање, бежање; |
реч», коме трећем шкодити <pb n="31" /> и у колико; да ли ће се она слагати са чистом савешћу, |
е видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи |
брилијантима, смарагдима <pb n="216" /> и рубинима — вештечка израђевина негдашње јувелирнице А |
иког суда, <ref target="#SRP1880_N6" /> и г. Жилкред де-Муљ, досадањи правозаступник за варош П |
И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по улици знала, да је она драгоцена огрлица с |
три дана, па је све било и прошло!..{S} И тада ће цео свет бежати од нас, као од кужне куће!... |
је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мајка.{S} Видимо га гд |
а парница?...{S} О, чудног обрта!...{S} И мати и ћер <pb n="165" /> — хоће да буду жртва несрет |
— све....{S} Но то још није све!...{S} И само слепило стогодишњег старца — показало је, обелод |
кавно дете — шта се од њега ради!...{S} И њу данас нема ко да гледа, да негује, да заштити....{ |
е ни најмање ситнице изостављати!...{S} И ја му све ово испричах.</p> <p>Он се стресе и повика: |
ветак — погледај овај силан свет!...{S} И он је негда као и ти сад, весео по свету одао; и он ј |
а ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit=" |
мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде пред суд, да својим при |
м храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном побожношћу у ову исту цркв |
еда нарочито на г. Огиста Дегиља....{S} И ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених.... |
{S} Ово тврди и тужилачка страна....{S} И — то је пуноважан и пуноправан доказ да је спорни пре |
највећа, која нема својих лекара....{S} И здравље је човеку капитал.{S} Оно је сиротињи још неш |
ао и посматрао то чудо од накита....{S} И сад бих га волео видити. — Боже! и њега је морала смо |
it="*" /> <p>И — г. учитељ ућута....{S} И ми смо сви ћутали.{S} Г. Н. нарочито.{S} Он овог пута |
ељи усвојиле су готово све владе....{S} И тако влада добија две трећине гласова на самим избори |
праведну ствар моје властодавке....{S} И, ако би се баш десило, да ко од нас двојице, један др |
казала што сам знала о тој жени....{S} И вама — немам шта друго да кажем...» одговори г. Жанет |
е бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, преко свега тога, ја морам опет спор да изгубим.{S} |
{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И места, која су освештана — са којих би требали да пођ |
странац сину муњевитим погледом....{S} И баба Џома већ лежаше као трула мешина за вратима.</p> |
има главом.{S} Он уништава избор....{S} И онда наступа она по сваку владу повољна изрека: «Што |
а, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз плач викати:< |
еном побожношћу у ову исту цркву....{S} И он и Адела одлазе пред свети олтар — да се пред богом |
аруштине да крепе снагу човекову....{S} И ко се усуди да обавести свет — да јавно и отворено ка |
оме беднику макар и малу, услугу....{S} И њему сам казала што сам знала о тој жени....{S} И вам |
је.{S} Ићи ћемо старом јувелиру....{S} И треба — он ће и онако једва кога имати да га до вечне |
шчиницу, за тим омању гостионицу....{S} И најпосле је видимо у својој рођеној кући где држи гос |
ћемо употребити опет против њих....{S} И, заиста, ово би била нова метода, начин, којим се ми, |
од вас доживити оволику старост?...{S} И мени се опет чини да сам се јуче родио!...{S} Шта је |
г. Андроните њену рођену огрлицу?...{S} И заиста била је доста чудна ствар!{S} И деца су по ули |
и ми, то слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој с |
клеветник на две године заточења...{S} И то беше занимљив процес.{S} Г. Жилкред де-Муљ и том с |
Он вели:{S} Ено је у г. Андроните...{S} И за то је натрпао пуно доказа....{S} Каквих? — То ћемо |
овако што не би никад на ум пало...{S} И за то се хоће оригинална способност.{S} Ја је неман.{ |
авио достојна сина — замену своју...{S} И његов је син данас први јуришио на подлост и на нечув |
е да покажу, но опет — <hi>све</hi>.{S} И све једно с другим не казује ништа више но опет — <hi |
{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ нема трећег сведока, и с тога су она д |
чини — јер је <hi>сиромах слеп</hi>.{S} И за то је он <hi>изузетан</hi>.{S} И с тога тужитељ не |
цује из реда «безизузетних сведока».{S} И онда, разуме се, остаје старо «<foreign xml:lang="la" |
тајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" /> је плакао.{S} Г. Џон Петар само |
да, којима би своју пажњу поклањала.{S} И у овоме се тек огледаше њена истинска љубав према леп |
о њеног очуха — г. Мишеља Мозентала.{S} И — то је, по мом мишљењу врло добро учинио....{S} По с |
р о овом спору, она би одмах устала.{S} И тај дан нити би излазила из своје собе, нити би што ј |
а; али се још добро држао на ногама.{S} И он је пострадао у револуцији.{S} Све му је имање конф |
ена, озбиљна а по кад што и туробна.{S} И ја би се запрепастила кад би је погледала како укочен |
, ова два срца — спојена, сједињена.{S} И он је плакао као мало дете....</p> <p>Ни Флавије, ни |
испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, својим одличним понашањем, својом уљудношћу и |
бити више говора о обилажењу закона.{S} И тада би настало бурно одобравање са стране деснице... |
о којој цео свет води толико рачуна.{S} И, господо, ја ћу ипак да идем <pb n="54" /> на суђење! |
оји од једном даде 1,200.000 динара.{S} И тако су многи отишли с покуњеним носовима и празним џ |
докумената пок. Артура де-Ривијера.{S} И овај је докуменат много ватром оштећен.{S} Чудо је бо |
сам га водио и на гроб пок. Бомјера.{S} И ту су му сузе грунуле из очију.{S} Обојици је подигао |
, господин — пратилац пок. јувелира.{S} И он беше због нешта изостао иза пратње.{S} Кад је био |
.{S} Ова је слушала с пуно интереса.{S} И само би с часа на час преко њена бледа лица прелазио |
се вазда стицало доста отмена света.{S} И само неколико изредних опера, класичних позоришних ко |
а готово свака друга била је пуста.{S} И оно мало становника, што је обитавало у том усамљеном |
к. Артура, снашла она општа несрећа.{S} И они једва умакну, готово с голом душом, у Инглиску.{S |
обу са развучених црта лица његовог.{S} И ја смотрих опет оно лепо и паметно лице нашег Флавија |
писао у П...., на адресу непознатог.{S} И — шта мислите? — Четврти дан је био већ у нашој кући. |
еље“, избио је до у највише кругове.{S} И, душа ваља, свуд су га лепо, срдачно, пријатељски доч |
е сажаљевали....{S} Али то није све.{S} И болест госпођице Аделе узела је врло озбиљан карактер |
ој се.{S} Открије јој све наше јаде.{S} И Ибрина је била сирота, али она прими к срцу нашу беду |
важније чланке и политичне прегледе.{S} И заиста он добро чита.{S} Има само обичај да поједина |
дила — па да га досле грозно исмеје.{S} И заиста, њена једна једина реч, пропраћена ђаволастим |
читаве...{S} Све су жене радознале.{S} И Бела је у сваком погледу жена — с добрим само срцем.{ |
на рука закона не да ником да мрдне.{S} И ја се једино ослањам на увиђавност судбеног стола.{S} |
? — Не зна.{S} Сећа се и једне жене.{S} И она га је волела — исто као мати.{S} Да л ово беше ње |
личност, која долази на ово суђење.{S} И тако се, до душе, у овом погледу пресекао пут трговањ |
посредно везана за смрт њене матере.{S} И то једино може да потресе, али никако не може да лиши |
ноћи, имала још три »отмене» посете.{S} И свака је трајала по четврт часа.</p> <p>По свој прили |
ок год «Венис» не уђе у пристаниште.{S} И док ја спремах свој пртљаг, док га предадох једном мо |
ст, која ме лишава материне огрлице.{S} И шта ће се?{S} Закон је то — по њену се марамо управља |
ан спровод — из друге побочне улице.{S} И он се упутио право улици Монмартовој, а отлен великом |
ао благослов божи на своје младенце.{S} И — бог га је чуо....{S} Он је благословио овај сретни |
озивао муштерију што туда пролажаше.{S} И, бога ми, почеше људи застајкивати.{S} За час је прод |
ао свој живот, као свој идол љубави.{S} И само један поглед г. Огиста Дегиља, који као да беше |
уверен, да је право на мојој страни.{S} И то, за мене бар, не подлежи никаквој сумњи....{S} И, |
ађански спор преокренуле у кривични.{S} И онда би тек наступила права несрећа — од које и ја зе |
прилици зарекли: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали |
ред знало, да се опело неће платити.{S} И док се одређивало који ће од суседних свештеника — по |
ној дужности.{S} Она никад не греши.{S} И по томе, чим она кога једном већ оптужи — казнимо га |
оје пријатељске посете у кући нашој.{S} И ако г. Лујза није никад ништа могла да одрече својој |
детета за својом изгубљеном мајком.{S} И — још би нешто додао: све би рекао, да на срцу оне де |
упања у брак с г. Мишљем Мозенталом.{S} И колико се пута дивио свет, кад би се г. Андронита, јо |
се у свој својој опширности догодио.{S} И данас има још чувених! кућа — које су никле из оног ј |
</p> <p>Г. Артур је редовно долазио.{S} И. за чудо божије, <pb n="146" /> он је увек остао онак |
вако би Флавије често у себи мислио.{S} И то би трајало дуго, дуго — докле га год не би тргнуо |
бро на неколико миља од нас удаљено.{S} И то беше красан младић с добрим и искреним срцем....{S |
, или да полуди — што је једно исто.{S} И <pb n="196" /> тај <hi>неко</hi>, кад је имао куражи, |
из публике показао нам је још нешто.{S} И то нешто од важности је.{S} Зар не видимо, господо, д |
Г. Џон Петар само је главу окренуо.{S} И њему је био овој растанак тежак.</p> <p>«Тако је, зап |
а бедну сиротињу којој је он пастир.{S} И бог је његову молитву услишао.{S} Има неколико година |
не новине донеле другу једну објаву.{S} И о њој је свет имао шта да говори.</p> <p>Објава је гл |
ила је дубоко урезана у душу његову.{S} И он сад виде ту слику — бледу, тужну, он виде савео, з |
...{S} Већ му је два пут гасио жижу.{S} И сиромах дечко још није губио куражи.{S} Беше му више |
чити ни по туђу виђењу ни по чувењу.{S} И с овог разлога овај је <hi>сведок изузетан</hi>.{S} С |
узећу претрпио какву знатнију штету.{S} И свет је опет његову скромност и штедњу називао тврдич |
е супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резултата био: да је г. Артур неуте |
овину; она му покоси и сву породицу.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дет |
ротиња.{S} Дете уђе у једну уџерицу.{S} И заиста ово није било ни налик на кућу.{S} Ту је било |
да има благородну и благодарну душу.{S} И заиста мали Огист имађаше и велики дух и благородну д |
ета.{S} Беше наступио савршен тајац.{S} И мува да пролети чула би се.</p> <p>У побочној соби, с |
S} Ни си могао очију с ње да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој |
начелну партију.{S} Моје је мишљење:{S} И мачка има нокте да се брани....{S} А ми? — Гледамо ск |
тужитељеву, те да би се могло рећи:{S} И трећи сведок потврди да је онај адиђар, што је у г. А |
зети</hi>! јеси чуо, <hi>Розети</hi>?!» и тако га лупи дланом по образу, да се сирото дете прет |
ри ово су биле голе «сокак - лакрдије,» и злобна изношења оних, који нису били сретни у својим |
Седите! — ви сте данас моји гости!...» и одмах би наредила да им се донесе ручак ил’ вечера — |
ла:</p> <p>«А... шта је, ћери моја?...» и одмах би се занела.</p> <p>Адела би је звала, викала |
ла документа. (Види прилог под «а», «6» и «в».)</p> <p>Непотпуност ставова, које је ватра — сиг |
именом: «<hi>То је један од оних.</hi>» И ту је вазда разумевао «комунце.» :</p> <p>Он је још о |
га је пок. Артур дао својој заручници?» И не само ја, но и сваки из ове поштоване публике, позн |
и: да су рукописи у документима под «а» и «б» — истоветни с несумњивим рукописом пок. Артура де |
ручни вештаци.</p> <p>Документе под «а» и «б» писао је мој отац, а онај под «в» писао је покојн |
и су мнења:</p> <p>— «Документе под «а» и «б» писао је Артур де-Ривијер; а онај под «в» писао ј |
ку» стао на пут, и да се не би «варања» и «каишарлуци» — догађали тако рећи пред судским вратиш |
ватром оштећена документа под «а», «б» и «в» — могли су у неколико да изнађу, које су речи спа |
», «Г», и «Д», па онда они под «а», «б» и «в», а најпосле и вештачки прегледи и сравњења.</p> < |
да се у земљи заведе, одржи чврст «ред» и «поредак»....</p> <p>Г. Бижо је ове принципе у главно |
а му опасност не грози од какв «високе» и од «уплива» личности.</p> <p>«Мало само стрпљења.{S} |
рошлост, у садашњост, у њихове «односе» и на спран тужене и тужилачке стране, па — међу нама ре |
штво.</p> <p>Кад би ко заступао «крпеж» и «накаламљавање» у друштвеним установама, он би с особ |
и сами мислили, да тај «лаош друштвени» и не заслужује да пред законом има своје браниоце, неки |
.{S} Г. Жилкред тражи, да се «обвињени» и казни и искључи.... «За ме је понижење да те и слушам |
p>«Кад сам се укрцао у параброд «Венис» и кад смо већ подалеко измакли од пристаништа, — ја беј |
унце рађа — док ти двоја кола — зврр! — и стадоше пред капију од гробља.{S} Кола беху затворена |
ну неистину? — питаш ме драги Огисту. — И ту има свога узрока.{S} Она је нотица угледала данас |
ону нотицу у <title>Монитеру</title> — и која им, по свој прилици, није ни прва ни последња.{S |
мати.{S} Да л ово беше његова мајка ? — И то не зна...{S} Све му се чинило, да је још у детињст |
ба да види, да позна, па да сведочи ? — и</p> <pb n="114" /> <p>в, може ли вештачки увиђај заме |
први и други пут!...{S} И нико више? — И — трећи пут!...»</p> <milestone unit="*" /> <p>О драг |
рани с гледишта «уобичајене практике» — и ту су показивали особити дар беседништва; а кад је оп |
а кога једном већ оптужи — казнимо га — и што строжије — тим боље.{S} Друкчије би лабавили ауто |
дронита постала са свим друга девојка — и <pb n="150" /> по нарави и по опхођењу.{S} Она никад |
лика народна <pb n="153" /> скупштина — и онда букну она несретна револуција....{S} Ја управ ни |
це Авриља Дуферина — 1,200.000 динара — и да ли ко више? — први и други пут!...{S} И нико више? |
p> <p>„Милијун и двеста хиљада динара — и да ли ко више?...»</p> <p>Сви су занемили.</p> <p>Г. |
а и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?!» — повика добошар.</p> <p>«Шест стоти |
сав у драгом камењу — чудо од накита — и да ли ко више? — пови и други пут!...»</p> <p>«И једа |
ог угледа за кратко доба нашег живота — и на спрам наших ближњих — нашег подмлатка друштва, зем |
ј је смрти предао и мене — своје дете — и онај адиђар моје пок. матере, своме једином пријатељу |
о мене није познало....{S} Јадно дете — и оно би се обрадовало.</p> <p>— Мени је име Флавије! — |
ндронито!...{S} Збогом!!!..»</p> <p>И — и он издану.</p> <milestone unit="*" /> <p>— Доцкан у в |
штво стајало на са свим другој основи — и своје образованости и својих политичких слобода....{S |
страшно <hi>ништа</hi>!...{S} Упамти — и ти ћеш најпосле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог |
слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, био дигао охоло главу и мислио — е ј |
ише трпиле никакву беду.{S} Али заман — и оне су све у три године помрле...»</p> <p>И ту је опе |
ој мркне свест — па ћеш је после лако — и од по муке, дотући!...»</p> <pb n="82" /> <p>Г. Жилкр |
есе он у хладни гроб.</p> <p>Јес, јес — и пошто је умро, на његовом се бледом челу беху сабрале |
драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли ко више ? — први и други пут!...»</p> <p>Да је |
роније.</p> <milestone unit="*" /> <p>— И г. Шарл Дебрижен Конт Давињон исказа своју сведоџбу, |
стину.»</p> <milestone unit="*" /> <p>— И заиста, рече г. учитељ, — исказ г. Беле подударао се |
жењу!» </p> <milestone unit="-" /> <p>— И ако је пола ноћи већ давно и давно превалило, и ако ј |
и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одговори г. Емил и задуби се у мисли.</p> < |
ињске одговори г. Дебрижен....</p> <p>— И ми о курјаку, а курјак те на врата! рече г. Емил....{ |
еним пријатељима г. Мозентала.</p> <p>— И опет се не бојте!...</p> </div> <pb n="109" /> <div t |
рече г. Дебрижен расположено.</p> <p>— И још нешто! додаде г. Емил смешећи се.</p> <p>— Наш не |
г. учитељу, штогод — разумео ?</p> <p>— И сувише! одговори г. учитељ, а на устима му се развуче |
ица у горње две количине — „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“ — но што ове у себи садрже, тај не зна н |
чину јединица у количинама „<hi>a</hi>“ и „<hi>b</hi>“? — Не може.{S} Тако исто, може. ли свези |
није борила.{S} Она је само смишљала; а и с часа на час погледала на отворену шатулу, и тада би |
ако бледи....{S} Потресени сте, знам; а и коме не би било криво, кад нас ко, ни крива ни дужна, |
у на том суђењу видити неког свог!{S} А и јес, тамо се мора ставити на углед спорни предмет — о |
ко сироче често поштапа ногама....{S} А и беху, за пакост, одвећ хладни последњи дани месеца ок |
пили онако како нам је он наредио.{S} А и како не би Он беше наш избавитељ, а ми опет дете запа |
и.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропастити.{S} Изберимо прво.{S} Г. Флавије је мрска |
ор тужене стране», рече г. председник а и нехотично баци поглед на оне две празне фотеље и на г |
.{S} Ово је Аделу престравило.</p> <p>А и јес било страшно.</p> <p>«Флавије, мој мали Флавије.. |
накашља.</p> <p>«А ево га! повика баба и врата отвори....{S} Јеси продао, Розети, кестење, ха? |
ће моћи на суду исказати, оно што треба и што зна....{S} Сад збогом!... до виђења!» — —</p> <p> |
а сваку меру, кад су таласи злоупотреба и насиља почели запљускивати у питома села и у мирне ва |
икој тузи, и кажите му, да у свако доба и у свима приликама може рачунати на наше скромне услуг |
Ја сам нашао да је она здрава — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено |
ној ствари.{S} У борби за народна права и слободе био је неустрашив.</p> <p>Он би рекао:</p> <p |
, — учини, те се узбуркани таласи гњева и гнушања Флавијева — стишаше и смирише.</p> <p>Кад се |
удски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског судбеног с |
Има људи у нас — по несрећи и од уплива и од положаја — који налазе задовољства, да и најсићушн |
упућује на рад; учи је да буде штедљива и милосрдна ...{S} И заиста, она постаје сиротињска мај |
вом — где треба «подејствовати», да ова и она ствар, предмет, питање и томе подобно, добије ова |
дато је бар толико мегдана, да може ова и она друштвена питања да претреса.</p> <p>Под оваким д |
ени — ви нигде не нађосте сигурна крова и одмора?!...{S} Ходите!...{S} У овој светој, у овој ве |
Да се пок. Бомјер примио и старатељства и аманета;</p> <p>г, Да тужитељ није доказао, да је тај |
за читав низ векова: док траје Српства и његова имена....{S} Браћо, моје се груди стежу, мене |
војице, један другом дамо каква упуства и поуке, то држим, да би се он пре морао мени обраћати |
о узе, извади скупоцени адиђар, диже га и упита потресеним гласом.</p> <p>«Је ли ово први верен |
ки из ове поштоване публике, познаће га и пружити прст на њ, само ако он буде међу њима; а ако |
ога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још добио прилику да свој |
га не могасмо наћи.</p> <p>После овога и нас погоди несрећа.</p> <p>Моја се Бела разболи....{S |
— оде....{S} Сигурно да походи још кога и да учини још какво милосрдно дело у овом бедном крају |
ни, и</p> <p>ж, Да се из горњих разлога и судских побуда — тужилац има одбити од тражења као не |
не би могао разликовати бело од црнога и црно од белог?...{S} Имају ли ти људи образа да овом |
да је суверен воље човекове.{S} С тога и носе велику одговорност они, који те законе граде, ка |
станица, где се човек заустави од дуга и трудна пута — где легне да почине вечити санак свој.. |
во је било само по називу: јело, услуга и све остало било је свуда подједнако.{S} Разуме се по |
чијој бризи оставља Бомјер свога друга и она два нејака створења? —</p> <p>Ова помисао беше му |
оварали једног дана ова два стара друга и пријатеља, у кући г. Шарла Дебрижена, кад овога собни |
да скинеш.{S} И она црнина, и она туга и оно бледило — доликоваше јој.{S} На њој беше нечега ш |
{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Није умела |
положаја — који налазе задовољства, да и најсићушнијим стварима приватне природе дају вид општ |
ла:</p> <pb n="66" /> <p>«Жао ми је, да и на те ствари трошим моје време, које ми је и онако су |
ештачких рукотворина....{S} Види се, да и данас с вољом говориш о своме негдашњем раду...{S} Са |
ислим да би му имао права приметити, да и доброчинство, кад пређе обичне границе, постаје подоз |
н је.{S} Малене су наше способности, да и из далека сватимо непрегледни обим добра, које је <pb |
жи нека предавања, која, не верујем, да и он сам може разумети....»</p> <p>«А ја бих учтиво зам |
чиве....{S} Ја сам мишљења, господо, да и у овом погледу сад одредимо шта нам ваља чинити — па |
арим, <pb n="50" /> што сам на путу, да и ја коме од асне будем!....{S} Да ли ћу се показати до |
n="221" /> Сад ће сигурно у Лондон — да и тамо мете коме црн комад у торбу!...»</p> <p>Други су |
} Зар нисте прочитали да се баш чека да и он да своје мишљење....{S} Док сам му ово говорио он |
ри, хе, онда, разуме се, нико не сме да и за најмање тамне ствари тражи објашњења.{S} Њихов пол |
одити, ако ме ви, господине, пустите да и даље којешта ћеретам.»</p> <p>То рече, па се окрете и |
пропаде у земљу....{S} Не може бити да и његова судба није везана за ма коју од ових личности! |
и рекао:</p> <p>«Само је рад у стању да и најсиромашнијег сиротана усрећи....{S} Ма колико чове |
маљским благом?...{S} Зар заборављаш да и теби ваља једном лећи под ово хладно, зелено бусење?! |
и онаки бројеви брилијаната, смарагада и рубина;</p> <p>в, да ли је у породици Ривијера заиста |
ед кућом «Сиротињског лекара».{S} Млада и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} О |
д би се г. Андронита, још једнако млада и лепа, појавила на каквој свечаности с овим чудом од н |
дних опера, класичних позоришних комада и оне две приватне забаве, довољне су биле, да — Аделу |
обили у овим људма нове снаге, а правда и правица неумитне судије — сигурну заштиту...»</p> <mi |
јувелирске вештине.{S} Он је био негда и одвећ имућан.{S} Ко би тада ушао у његову јувелирницу |
it="*" /> <p>Сад настаје читав низ беда и невоља....{S} Сиромах Флавије; први је дан био лупан! |
!...{S} Сиромаштина се дави у мору беда и невоља, а богаштина плива по окејану покварености.... |
је неко време г. Андронита остала бледа и непомична.</p> <p>Адела није знала шта да ради.{S} Хт |
ас посети г. Бомјер.{S} Андронита бледа и потресена, обасипаше га с хиљаду којекаквих питања... |
коне, одобрава своје поступке, прегледа и одобрава државни буџет који се ставља њој на располож |
басјаше кроз прозор, Андронита прогледа и изнемоглим гласом проговори:</p> <pb n="130" /> <p>«О |
..{S} Он погледа на г. Мишеља, Жилкреда и све пријатеље Мозенталове куће, погледа нарочито на г |
о том праву онако исто, као и ја, можда и више; јер је, како он вели, овај спор свестрано проуч |
о два</hi>.{S} Трећег на несрећу, можда и на срећу, нисам могао пронаћи.{S} Ово је, дакле, једн |
ци; а био је, ваљда, познаник — а можда и човек од истог заната — г. Друину Шиноу домаћем лекар |
гу да памтим! — Не знам шта је. — Ваљда и то годинама иде?!...»</p> <p>Кад је странац ушао у со |
и сам ваш противник.{S} С тога се ваљда и позвао на два сведока.{S} Ови ће му, вели, осведочити |
сами заступници разних новчаних завода и удружених јувелира.{S} Услови су били: «За готове пар |
иза здрав живот будућности и стога рода и своје отаџбине — то је издајник.</p> <milestone unit= |
т, — да се путем јавне лицитације прода и новци предаду на чување старатељу г. Мозенталу, од ко |
кужног талога од многогодишњег трулежа и отпадака органских створова.</p> <p>Флавије је данас |
ким правним мишљењем уз мишљење г. Бижа и Криша — онда, разуме се, ту престаје критика.</p> <p> |
— сијаће као сунце — биће светла образа и пред светом и пред историјом!..»</p> <p>После неколик |
опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, који ли нај |
а — они ће вам казати: ми смо чеда суза и уздисаја!</p> <p>На гробље излази свако божје јутро п |
лу видели нисте.{S} Ја сам веровала, ја и сад верујем — да то код добре деце ни бити не може; а |
моје, рече после мале паузе, устани; ја и мој Џон Петар — чекамо те да с нама доручкујеш!»</p> |
по смрти Ане Севињске, бејасмо се — ја и госпођица Андронита — извезле у поље.{S} Ово беше пре |
о.</p> <p>Толико смо пута одлазили и ја и Бела у улицу св. Џемса.{S} Али све узалуд.{S} Никад г |
драва — здрава и телом и душом — као ја и ти драги мој Дегиљу.{S} Њено бледило на лицу, свака њ |
т г. Женета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо |
Струја ондашњег друштвеног препорођаја и до ње се дотакла.{S} Расправе о «еманципацији» жена — |
арости и младости, без разлике положаја и богаштине.{S} Ово њено понашање беше она дивна смеса |
} А као успомену некадашњег нашег сјаја и богаства остављам му материну огрлицу....{S} Бомјере! |
рницу, томе би се очи засенуле од сјаја и треперавог преливања драгог камења на разним адиђарим |
пратње.{S} Кад је био поред г. Флавија и г. Босија он застаде....{S} Хтео је сигурно да им неш |
, благослови брачну везу између Флавија и Аделе...{S} Стари је свећеник тихим и смиреним гласом |
померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право законом да љу |
ише учила, све је постајала поношљивија и замишљенија.{S} Била је преко мере лепа.{S} У својој |
уција?{S} То вам је била најплеменитија и најбогатија племићска кућа оног доба.</p> <p>— Сурвал |
ршћује у <pb n="83" /> друштво просјака и убожака».... (Веселост на страни туженој.... «Зар у у |
ба да смо на опрезу.{S} Овде треба лека и то — брза и радикална лека...{S} А који су то лекари, |
могло лице видити.</p> <p>Добошар вика и вика — «и да ли ко више? — први и други пут!...“ Нико |
Непознати овај човек беше необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду. |
рише.{S} У собу уђе човек необична лика и облика.{S} Имао је дугу, густу — готово црвену браду. |
в <pb n="195" /> терет а на души велика и страшна тајна — тајна, која је дубоко уткана у живот |
више ћор-сокак.{S} То је красна, широка и дуга улица са лепим кућама са обе стране.{S} Улицом с |
нима.{S} Још из далека се виђаху висока и богато урешена мртвачка кола с великим крилатим и поз |
скупа, спора....</p> <p>Врата се судска и опет отворише.{S} Послужитељ унесе још једно писмо.{S |
им судовима.</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно п |
ска самоуправа?...{S} Беше се дигла ука и бука — умал не пукоше, док се не дочепаше власти!...{ |
време револуције — кад се оно диже кука и мотика на разуздано ондашње племство, на насиља и неч |
ла вазда пуна пунцита.{S} У време ручка и вечере човек није могао да добије место где да седне. |
спођа Лујза.{S} Она би вазда дочекивала и испраћала г. Бомјера као свог сина.{S} И он је, своји |
бљена.{S} Ова је парница заинтересовала и више и ниже сталеже, и више и ниже кругове, и богате |
се растајемо!...»</p> <p>Ту је стајала и г. Бела.{S} Она је плакала.{S} И Флавије <pb n="49" / |
транац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</p> <p>У ке |
у искази сведока — г. Џона Петра бакала и овога жене г. Беле.{S} Ови су сведоци испитани код кр |
апила; али би се и загрцнула, закашљала и тешко јаукнула:</p> <p>«Пусти ме да легнем.... ах, те |
је једног свечаника у овим кућама мала и скромна свечаност.{S} Свечаност је почета у «Дому мил |
нета бризнула у плач.</p> <p>«Ја и мала и Андронита,» настави г. Жанета даље, «запазимо се као |
била реч.{S} За ово је од неког сазнала и Адела.{S} Ово је на њу још горе дејствовало.{S} То је |
вој.</p> <p>Овде се на ситно претресала и критиковала цела судска процедура.{S} Најстрожије је |
дувала.{S} На лицу јој се беше исписала и туга и радост....{S} Она је у ме само гледала.{S} Ниј |
о да обожава.</p> <p>Она је радо читала и то увек озбиљне ствари.{S} Струја ондашњег друштвеног |
а означена је догма г, Мишеља Мозентала и његових «начелних пријатеља», по којој они раде и жив |
аде бог?...»</p> <p>Андронита је ћутала и плакала.</p> <p>«Сад ћу мирно да умрем!...{S} Ох тешк |
p>Једном сам приликом све ово испричала и мом добротвору.{S} Чудо божје! — Он је плакао као мал |
спуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов поштени дом, на његов породични мир |
ише!... повика заступник куће. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика доб |
динар !» повика заступник куће «Јахаела и сина»</p> <p>У то доба приђе један висок човек, огрну |
е, већ живи вечно, живи и испитује дела и рад наш....{S} Изриче нам пресуду — вечног проклества |
...{S} Ви ми срце парате!» повика Адела и бризну у плач и јецање.</p> <p>Андронита се окрете... |
могло.</p> <p>— Нисам... одговори Адела и дубоко уздахну»</p> <p>— Добро си учинила....{S} Знам |
рција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} Кажу, да би угоститељ |
бојала се да не учини горе Она се смела и бризнула у плач:</p> <p>«Ох, слатка мајко, ја сам те |
асиља почели запљускивати у питома села и у мирне вароши, — онда букну револуција.{S} У тој зем |
етке особине.{S} Изванредну лепоту тела и изванредну чистоту душе.{S} Она је умела прво да цени |
свога није упамтила, мајка јој је била и отац и мајка....{S} И та је мајка зове данас да иде п |
је г. Жанета своју гостионицу оставила и некуд тумарала, — г. Роше техничар треће године, доби |
ад би је ко ножем убо.{S} Ја сам седила и плакала.{S} Жао ми је било Андроните као сестре рођењ |
ронита мирно заспа.{S} Кад се пробудила и своје велике очи отворила, она чисто не знађаше шта ј |
уњена.{S} Још с вечера често је улазила и излазила из кабинета свог пок. мужа.{S} Беше ладно.{S |
а дођу на суђење.{S} Ово је исто чинила и противна страна — само мало скромније.{S} Она је, она |
S} Сад је волео што се овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он |
..{S} Да ми револуција није упропастила и књиге све би ове позиције и данас нашли на рачуну г. |
удавише ме!...</p> <p>Адела би скочила и вриснула:</p> <p>«Мајко, мајко, слатка мајко.... проб |
судару оне бесне бујице, која је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Ка |
ле мом мужу главе доћи!...» То је рекла и не знајући шта говори, па узела дете и отишла у собу |
а се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала јадно, самохрано |
отле су они морали изаћи, сести на кола и отићи....»</p> <p>Г. Роше је ово писмо показивао свим |
Саван преседник краљев. судбеног стола и г. Сен Жерм директор краљ. правног факултета, — били |
<p>Смрт Андронитина необично је дирнула и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико |
аже, да је сада спорни предмет — шатула и огрлица госпође Андроните — <hi>онај исти драгоцени а |
ста хиљада динара — једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица сва у драгом камењу — и да ли |
чним тоном:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица искићена драгим камењем — бри |
ркну добош:</p> <p>«Једна златна шатула и у њој драгоцена огрлица у брилијантима, смарагдима и |
<p>Пред овим га је светим храмом нашла и познала г. Бела....{S} И сад — он ступа са смиреном п |
је рушила и разоравала на шта је наишла и што је поплавила.{S} Кад се с пута вратио — беше се с |
ремимо му неколико пари хаљиница, рубља и све друго што једном детету из отменије куће треба Ов |
....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се загуши у пла |
бога, да се смилује и да подари здравља и живота њеној немоћној мајци....{S} Али би се одмах тр |
ко је и из каквих се елемената саставља и по начину како се оно образује, по пословнику како он |
орке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај безбројан и силан свет ? — —</p |
де-Муљ, а до овога читав низ пријатеља и кућних познаника г. Мозентала.{S} А пред свима овима |
ови би морали изаћи — сви, сем тужитеља и тужених....{S} Шта ће? — Сведе опет на опомену — мало |
а ствар! — Данас нека отму од г. Мишеља и његове честите супруге вредност од 1,200.000 динара; |
а разуздано ондашње племство, на насиља и нечувене злоупотребе ондашње власти, на корупцију — п |
ље су ми испали!...{S} Ово је најскупља и најфинија израђевина, која је икад из моје радионице |
витлати у ковитлац....{S} Она се заљуља и — колико је дуга паде онесвешћена пред запрепашћену и |
мере сретан у трговачким комбинацијама и да се не зна ни за један случај, да је у каквом преду |
благим учешћем: у оваквим се приликама и познају — прави пријатељи....{S} Ако нико други — о т |
нијих, било је њих још у свима струкама и по звању и по науци.</p> <p>Сва ова господа веровала |
ви, ретке разборитости у њеним годинама и — што је најважније — њене чисте, мирисаве девојачке |
ан и пентарећи се по огумастим висинама и другим стрмовитим местима високих Вогеза, где је имао |
} Сирото дете стидило се у овим дроњама и од саме баба Џоме.</p> <p>За све време док је код Џом |
е настала зима, а он још у оним дроњама и бос....{S} И тако је морао по ваздан дреждати и кроз |
ено гледа у земљу са стегнутим вилицама и стиснутом песницом...</p> <p>Ми смо тамо живили доста |
а — што чезну за министарским столицама и масним платама, а да би им напад био од већег значаја |
ужном певању, по ђаволастим доскочицама и хвалама којима је обасипао свој еспап и позивао мимоп |
е само попак певушио.{S} Старац задрема и — заспа.{S} Колико ли је он пута овако у својој насло |
е критика.</p> <p>У оваквим случајевима и г. Криш Мањел преседник великог суда, и г. Бижо Ле Са |
шљење.</p> <p>«Истина је да је судовима и законима задња цељ — да <hi>изналазе истину</hi>.{S} |
нечега у праву, у законима, у судовима и у примени закона на спорне случајеве, што сваки мора |
ко су многи отишли с покуњеним носовима и празним џеповима.{S} Тако што није им се поодавно дог |
лагодари једино овим његовим својствима и методи, како је он та својства у извесим приликама пр |
цена огрлица у брилијантима, смарагдима и рубинима — вештачки израђена — рукотворина чувене јув |
. . огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности 1,200 000 динара . . . . . . . . |
цену огрлицу у брилијантима, смарагдима и рубинима у вредности од 1,200.000 динара;</p> <p>в, Д |
</hi> огрлицу у дијамантима, смарагдима и рубинима — у вред. 1,200.000 динара.</p> <p> <hi>Доку |
али једни; а други би слегнули раменима и приметили:</p> <p>«Од куд то баш да се деси оног исто |
икодостојници црквени окружени ђаконима и архиђаконима.{S} Још из далека се виђаху висока и бог |
да и младожења скочише с кола — за њима и сви остали.{S} Они пођоше у кућу.{S} На вратима их до |
еља Мозентала, ако још у неким стварима и приликама није и прегонио — што у осталом није његово |
итајте: «Је ли овде међу овим адиђарима и онај што га је пок. Артур дао својој заручници?» И не |
толико осмели да, под разним изговорима и марифетлуцима, тако дуго држи под својим печатом ову |
оћи — с огрлицом искићеном брилијантима и смарагдима — каквих ретко која краљица има!...</p> <p |
скупоцену огрлицу искићену брилијантима и смарагдима; да она стоји у златној шатули; да има обл |
ела ретко виђала у операма, позориштима и јавним забавама.{S} Она је имала изредан укусу избору |
на страни туженој.... «Зар у убожацима и сиротињи не тече онака иста крв у жилама, као и у пле |
је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уважена. —</p> <p>Г. Жанета је имала око својих 41—46 |
ки напредак друштвени.{S} Била је одана и срцем и душом народној ствари; а мрско је погледала н |
ао још гушћу.{S} Она беше лепо очешљана и низ леђа пуштена.{S} Једва се видло нешто мало лица у |
посети, понуди, тужна утеши, самохрана и нејака прими под своје окриље....{S} Љубав према ближ |
е, документи, који су се на моја имовна и породична права односили, све је то остало при удови |
ање.{S} Г. Мишељу беше остала још једна и то доста јака нада, а то је:{S} Његови начелни пријат |
»!...</p> <p>«Зар не видите, благородна и племенита господо и другови, повикао је г, Криш Мањел |
исти трен појави се у њеној души чудна и тамна мисао.{S} Она се од ове мисли запрепасти; али о |
а г. Андроните.{S} Она је била заведена и у брачни уговор као њен адиђар — приликом ступања у б |
/p> <p>— Доцније, и они људи и она жена и сва друга чељад ишчезоше — одоше некуд....{S} Куд? — |
— Ево ти његова еспапа!» повика ми жена и мету мараму пуну кестења преда ме...</p> <p>«Ја сам, |
је у собу своје матере, пала на колена и почела да нариче — као да јој је мати већ умрла....</ |
, <pb n="33" /> што се једна распуштена и размажена «клика» људи дигла и насрнула на његов пошт |
разлога тужилац је остао без пуноважна и пуноправна <pb n="171" /> доказа; с овог разлога суд |
ла, и ако поплашена, беше толико снажна и при себи, да је могла своју матер полако да спусти <p |
те казиваху како је његова душа — тужна и брижна оставила ову привремену крамину своју!</p> <p> |
тешке муке њене матере.{S} Овако тужна и бледа изгледала је као добри анђео који се богу моли |
спорне случајеве, што сваки мора да зна и да разуме, а то је ово:{S} Закони и судови имају задњ |
о.{S} Требало би да нам је то и полазна и излазна тачка најозбиљнијих наших размишљања — при св |
е опојао.{S} Било му је преко 86 година и опет се врло добро држао.{S} Са старим се јувелиром л |
тране заседања, седила су три господина и један дечко.{S} Први се звао г. Шарл Дебрижен — Конт |
ини вашег покојног оца.{S} Он је истина и стар и слеп; али је опет <pb n="64" /> толико крепак, |
/p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и сад находи у притежању г. Андроните.</p> <p>И ја, на |
— Тако је, рекох му, — рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње |
рм, ондашњи професор криминалног закона и поступка, а садањи директор краљ. правног факултета, |
p>«Ја се дивим дубоком познавању закона и савесном заступању г. Жилкреда....{S} Далеко сам од п |
ањина — говорила устима мудрог Соломона и праведног Аристида.{S} Њен глас остаје глас вапијућег |
ако спавао или боље рећи био између сна и јаве, — дотле се његова врата на соби отворише.{S} Не |
вају.{S} Она може да буде одвећ корисна и одвећ штетна по људе, по партије, по земље, по народе |
нечувено замашних порција добра, укусна и вазда фришка јела и многих других добрих страна.{S} К |
помолити!{S}- Она би се враћала, сетна и невесела — без коре хлеба.{S} Овако би се више пута д |
а, седила је Адела у својој соби, сетна и невесела.{S} Она гледаше преда се замишљено.{S} Слабо |
ница повела, она је једнако нешто сетна и невесела била.</p> <pb n="10" /> <p>По сву ноћ не би |
мој инглиској народној банци 3 милијуна и у два новчана завода у П....{S} 4,000.000 динара.{S} |
ка — вредност од циглог једног милијуна и двеста хиљада динара....{S} Ја рекох, господо, хоће д |
успомена — вредност од једног милијуна и двеста <pb n="52" /> хиљада динара то ја, ваљда, ниса |
лу, незнатну — од цигло једног милијуна и двеста хиљада динара!...</p> <p>Ко се дави за сламку |
«Соломона Демаја.»</p> <p>«По милијуна и један динар и једна динарска пара — и да ли ко више?! |
. «Јахаела и сина.»</p> <p>«По милијуна и један динар!» повика добошар.</p> <pb n="214" /> <p>« |
а посетило на сретно младо доба уживања и провођења — ловећи по ваздан и пентарећи се по огумас |
уге, детиње осаме — то су дани страдања и мучења! —</p> <p>Једног дана остао је сам самцит код |
намргодио, а кад су му горња подметања и клевете достављане — он би се само насмешио.</p> <p>О |
шина која расправља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала |
е — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положаја.{S} Али он не беше још доби |
па да, на основу свог сопственог виђења и познања, изјави пред славним судбеним столом: «Јес ов |
је збиру <hi>оног</hi> пре вашег рођења и <hi>оног</hi> после ваше смрти....</p> <p>Али, ове су |
удбене ће новине огласити дан пресуђења и саопштења пресуде...</p> <p>Седница је судбеног стола |
ту, ја ћу вам казати без многог тражења и гледања:</p> <p>— «Он није ту!» —</p> <p>— Најзанимљи |
орне Латур помоћник санитетског оделења и г. Герије Довен директор луднице у П....</p> <p>Сва о |
поражена — погледала је с пуно огорчења и презирања на зелени судбени сто...{S} Г. Босије био ј |
е дошао судски разносач пресуда, решења и позива и чека да преда г. Шарлу нешто од краљевског с |
ренеразио.{S} Он је био права слаботиња и у најмањим неприликама; а међу тим се необично радова |
колима.{S} Кола да прати г. Друин Шиноа и г. Жилкред де-Муљ.{S} Да се умоли управа луднице да н |
је код баба Џоме.{S} Патња је свима, па и деци најбољи учитељ.{S} Он беше од овога учитеља мног |
ља.{S} Хоће да руши — до темеља све, па и — својину.{S} То је његов принцип.{S} Није само његов |
о — али ништа.{S} Истераће се!...{S} Па и ова неколицина у два три маха изилазише на страну.{S} |
та више но опет — <hi>све</hi>...{S} Па и сам спорни предмет показао је, обелоданио је — све... |
овде није десила и г. Андронита.{S} Па и г. Жилкреду не беше боље.{S} Он гледаше преда се и не |
тињак слабих, погрбљених стараца.{S} Па и они су давно и давно прекинули све свезе с овом мешав |
е могао да завири до на дно душе.{S} Па и опет се говорило, да је ово био најсрећнији пар супру |
е то друкчије уређено и дотерано.{S} Па и само јавно мњење добило је своја криоца, те тако узле |
време лепо повукли мачка за реп.{S} Па и с тога је кућа г. Жанете била одвећ поштована и уваже |
е показати милоште малом Флавију.{S} Па и сама г. Бомјерова не беше мање нежна према нашем мало |
адро све да загледи, збрише ублажи — па и саму жалост; време мења облик свакој тварци.{S} Његов |
плива».{S} Сви су закони еластични — па и наши.{S} Ова еластичност може нас спасти а и упропаст |
{S} Ја сам овој девојци убио матер — па и њу саму....{S} Ја сам бедник — убица!...»</p> <p>Њего |
света изаћи неће!...{S} Све се мења па и то....{S} Тако је.{S} Он ми је причао о некој парници |
сти....{S} Ова је болест окужила све па и места....{S} Грозно — не смем ни да кажем....{S} И ме |
Ништа.{S} Не — није ништа: живио сам па и данас живим од милости тог непознатог човека....{S} В |
како не иде....</p> <pb n="69" /> <p>Па и у публици се осетило неко мало кретање.. «Откуд баш д |
г. министру унутрашњих дела.</p> <p>Па и сем ових и многих других неприлика, од г. Босија се т |
не лица, која су се парбила.</p> <p>Па и опет многи су избегавали да му своју, ијоле замашнију |
егов жрвањ здроби, смрви све.</p> <p>Па и онај ћор-сокак где је негда становала баба Џома — ниј |
hi>, пренеразио, запрепастио.</p> <p>Па и г. Огист Дегиљ беше овим необично дирнут.{S} Он је са |
роду, био је омиљена личност.</p> <p>Па и сама промена његова презимена дала је повода многим п |
сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} Овде су данас много |
е успомена на моје родитеље, — мога опа и моју мајку.{S} А што се десило, да је та успомена — в |
и свет....{S} Он само зна да оре и копа и — да плаћа шта му се поиште....»</p> <p>Пошто су се п |
упи кућу, пресели нас.{S} Доведе лекара и ја за кратко време дођем себи.</p> <p>Кад сам се са с |
своје!....» Младића казнише с 25 динара и искључише <pb n="111" /> из заседања.{S} Ово би прибе |
дицинара, правника, филозофа, техничара и из отменијих кућа.{S} Жанета би им одредила своје нај |
и биље отровних горчина.... биље добра и биље зла!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
рави била је одвећ издашне руке и добра и искрена срца.{S} Кад оно племство у време револуције |
здрава била, била је према сваком добра и милостивна.{S} Сад се само чекао час кад ће је у лудн |
далеко од свог пања....</p> <p>— Вјера и бог, људи, ја сам до самог данашњег дана мислио, да ј |
: да је он законити син Артура Ривијера и овога супруге Ане Севињске»....</p> <p>«Па шта се то |
дубоку старост....{S} Породица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —< |
браку — пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске, и даје он њихов зако |
ити син пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске;</p> <p>б, да је мој |
м браку пок. Артура маркиза де-Ривијера и овога супруге пок. Ане рођене Севињске, и по томе да |
рођено у браку пок. Артура де-Ривијера и овога супруге пок. Ане Севињске....{S} Шта бих ја мог |
Флавија, Артура, Ану Севињску, Бомјера и још многа друга имена, која, Адела, никад чула није.. |
о било и на дан сахране старог јувелира и пок. Андроните — док она нотица у «Монитеру» није нај |
тачнује «набљудавати» — у интересу мира и покоја саме болеснице;</p> <p>б, Да се постави за ста |
литви помињао тог непознатог добротвора и благодарио богу на његовој великој милости.{S} Његови |
смркло, па је седио поред свога прозора и сав се у ухо претворио, те је слушао ход људи ил јав |
тране гласи:</p> <p>«Ко што каже — мора и да докаже....{S} Ко шта тражи и наћи ће.</p> <p>Тужит |
овод велике покојнице.{S} Сиротиња мора и по смрти да се склања с пута богатоме!...</p> <p>Мале |
уче чудан осмејак — осмејак, пун хумора и горчине....{S} Јес, ја сам вас и сувише разумео!.. а |
доџбе испитаних сведока — г. Џона Петра и његове жене г. Беле, одговори г. Босије адвокат Флави |
неколико кола пред кућом г. Џона Петра и г. Беле.{S} Она беху спремна за полазак.{S} Из куће и |
<p>Флавије је провео у кући Џона Петра и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних д |
целом телу стресала да је је било стра и гледати.{S} Око пола ноћи неста зиме.{S} Она уступи м |
ше....{S} Они се мерише с пуно интереса и — неке, њима непојамне, симпатије....{S} Да боме, има |
клонуле, изнемогле.{S} Прва од потреса и тешке боље; друга од обојега, и од још нечег страшниј |
како сам га ја познао у улици св. Џемса и како смо толико пута ишли, не би ли га где нашли и ви |
би се могао држати на ногама....{S} Та и онако старост по себи буди у нама поштовање.{S} Она ј |
ше повериоци те пописаше оно мало алата и неколико сатова.{S} Моја мати беше частољубива.{S} Не |
о г. Мишељу Мозенталу преседнику сената и његовим «начелним» пријатељима.</p> <p>Он би почео:</ |
је Адела у своме лудилу дочепала врата и негде у свет умакла — баш оног вечера кад јој је мате |
чезне да му бар дете какво отвори врата и да коју с њим прозбори — да види, е је још међу живим |
уговима.{S} На против, код млађег света и, што но веле, у народу, био је омиљена личност.</p> < |
бити, но ико у П.... одговори г. Жанета и замисли се.</p> <p>— Па кажите нам, бога вам, бар што |
ије никад казао....» одговори г. Жанета и удуби се у мисли. —</p> </div> <div type="chapter" xm |
е-Рулу;</p> <p>в, да се он овог аманета и примио, и</p> <p>г, да се та посмртна заоставшина и с |
Г. Огист настави:</p> <p>«И моја посета и мој говор — не треба да вас изненађују.{S} Кад вам ка |
столу да доћи не могу? упита Андронита и на устима јој се опази необичан осмејак.</p> <p>— Нис |
нче; она беше мудра, паметна, разборита и лепа као — уписана.{S} Она беше најлепши пролетњи цве |
те добили она у пола погорела документа и копије испита, како су и на који начин, нађени ти док |
огу молити....{S} Он ће вам дати живота и здравља и — ја ћу од сад увек....»</p> <p>Адела се за |
} Ја сам била <pb n="144" /> лепушкаста и веселе нарави.{S} Одмах се запазимо.{S} Она ми покаже |
стране.{S} Улицом су засађена сјенаста и огумаста дрва.{S} Њом је дивно проћи а нарочито вечер |
смири.{S} Ватра мало попусти, па неста и бунцања.{S} Тад је Адела опет пала на колена те се бо |
слабији наши противници»...{S} И заиста и ако је мањина израз праве народне воље њој се већина, |
и: да се неће женити.{S} И то су заиста и одржали.</p> <p>Оба се беху загледали у једну лепотиц |
авом г. Мишон Даженоа кр. психијатриста и чувени професор на клиници у П....{S} Г. Мишон је њег |
ви!..»</p> <p>И влада остане опет чиста и непогрешива....»</p> <p>Овде су по кашто падале и кру |
из богате племићске куће и човек чврста и ретка карактера.{S} Оженио се ћерком маркиза Бонвиља |
е те хартијетине....{S} Колико сам пута и вама говорио?!...</p> <p>— Ја сам му већ казао, одгов |
....{S} Отворим врата брже.{S} Имам шта и да видим....{S} О, чуда!...{S} Знаш ко је оно онако б |
е ко довијек живи,</l> <l>имао се рашта и родити!...</l> </quote> <p>А рашта ли долазе на овај |
> <p>Огист стаде посматрати сва седишта и на њима радознале гледаоце.{S} Да ли је тражио кога? |
као и ти, уживао красоту љупког пролећа и трпио сурову зиму; и он је, као и ти, у својим грудим |
трасти, прохтева, беда, невоља, несрећа и хиљаду других наших господара....{S} На мојој је души |
ЕОГРАД</p> <p>Штампарија Н. Стефановића и Друга</p> <p>1880</p> </div> <pb n="II" /> </front> < |
ке....{S} Шта бих ја могао наћи племића и племићака, како су ступили у брак, па онда како се у |
етљиви....{S} Купим неколико кестенчића и том приликом добро завирим детету у очи... «Оно је» п |
о, а најмање за оне, мојих властодаваца и клијената.</p> <p>Ја ово место поштујем, обожавам!... |
правља разна спорна питања и појединаца и корпорацијона.{S} Справа ова не би имала никакве ства |
е тако лепо осветљаваше и нашег трговца и његов еспап. —</p> <p>Јадно ово дете беше више голо н |
ави сатана у облику бабе, спрженог лица и зелених очију.</p> <p>Како је ушла у собу стала је пр |
рног предмета.</p> <p>Спорна се огрлица и данас находи у притежању г. Андроните.</p> <p>Све ово |
и г. Беле, његове супруге, као код оца и мајке, пуних десет година.{S} Они су га дали у школу. |
ак.{S} Чинило му се сад ће видити и оца и мајку.</p> <p>Па и сама публика беше узнемирена.{S} О |
с пажњом слушао овог стогодишњег старца и примао је к срцу све жалбе старчеве — на осаму, на те |
, узео свој фењерчић, пришао код старца и чекао док се он не истужи.{S} Кад старац ућута, онда |
.{S} Светао ли је онај, који чиста срца и невине душе друштвеног подмлатка чува, заштићује од т |
бојници!.. не — ни ови не би имали срца и куражи да на овако грозан начин — једним ударцем смрв |
а му није ништа.... и што је криза јача и опаснија, њему се чини, да је он све зравији....{S} О |
е главу беше тужно надвила богиња плача и ридања.{S} Мртвачки је сандук био покривен читавим сп |
Ми те..»</p> <p>И ту се загуши од плача и сам г. Џон Петар.{S} Г. Бела је јецала као мало дете. |
quote> <p>Гробље је освештан храм плача и ридања....</p> <p>Гробље је тајанствен уздигнут прст. |
је могао <pb n="134" /> човек и да руча и да вечера за један динар.{S} Гостионица код <hi>Белог |
апада на све што постоји.{S} Сад јуриша и на својину — туђу!...{S} Све му, ама баш све не ваља. |
{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је дволичан |
Адела избегавајући овај говор, ја управ и не знам, не памтим шта сте говорили....</p> <p>— Јес, |
Огистових био непоправљив, неупотребљив и штетан за посао који му се повери — па би га господар |
принцип, да у излагању мисли будем благ и објективан.{S} Али сама природа предмета, о којој се |
о и њене игле продавало — то једини бог и оно само зна!</p> <p>По његовим мудрим одговорима, по |
би овим спором, ако би га — да нас бог и од помисли сачува — добили, све нас, у очима бесвесне |
ле бити ништа!!...{S} Само је вечит бог и — добра дела човекова!...»</p> <p>Гробље је немо, али |
свет онако и зачудно, кад је видео овог и милијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао |
— — —</p> <pb n="19" /> <p>После дугог и немог ћутања упитаће г. Андронита.</p> <p>«Па шта мис |
м отишао из оног истог узрока, због ког и ти сигурно отишао не би?....</p> <p>— И не бих !» одг |
уђу — оним очевидним одобравањем ниског и прљавог извртања јасно доказане ствари?..</p> <p>— Ал |
све остало клоне у половини овог тешког и стрменог пута.{S} Стари Дуферин беше на том врхунцу, |
основу, као што има тестаменат покојног И. Коларца, о коме се сад, ето, толико збори и пише!... |
присуствује на расправи овог загонетног и чудног спора. —</p> <p>Кад је Огист Дегиљ ушао у судн |
од овај кренуо се управ од стана старог и слепог јувелира....{S} Да није он од куд сиромах умро |
а је држава много изгубила смрћу мудрог и патриотског државника — г Мишеља Мозентала преседника |
Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је |
лекар г. Друин Шиноа — наш такође друг и пријатељ, поверљиво саопштио, да с њом већ нису чиста |
.{S} Има прилика, мој драги Дегиљу, кад и ми морамо да прибегавамо неким срествима; која смо го |
судио г. Бижо ил' г. Криш.</p> <p>А кад и професори права стоје са својим теоријским правним ми |
у пуно којешта напричати.{S} Ако се кад и деси да што не зна под сигурно — он онда нагађа; али |
и од самих часовника.{S} Ови по кад-кад и греше; а ви? — Ви сте прави регулатор!»</p> <p>Овим л |
нисам, ја га никад требати нећу — никад и нигда, а овде најмање....{S} Притворство је понижење. |
чила да се ослања на свој сопствени рад и на своју сопствену снагу: од њега је научила да буде |
цељ човека — оно што је био, што је сад и што ће да <pb n="38" /> буде.{S} Оне грозно исмејавај |
од не мање важности....{S} Ваља се сад и за госпођицу Аделу постарати.... ваља све за времена |
дном партијом...{S} Чуда!...{S} Зар сад и деца воде бригу о «државним пословима»?...{S} Ово је |
аза — заборавио сам....{S} Ваљда су сад и имена друкчија, па за то не могу да их памтим....{S} |
а се.</p> <p>Г. Флавије беше нешто блед и потресен; а г. Босије, његов пуномоћник — хладан као |
сваку сумњу с г. Мозентала.{S} Преглед и секција штампани су у «Монитеру».{S} Кад му она друга |
редмет кад му га је суд ставио на углед и упитао га: «је ли оно онај предмет о ком си сведочио. |
. преседник опомиње по други пут на ред и тишину.)</p> <p>Ови ће сведоци осведочити, како су и |
</p> <p>«Независност судска и чврст ред и поредак у земљи — не могу опстати једно поред другог. |
ру и који се, као добри дух находи свуд и нигде; који се находи и у близини госпођице Аделе — к |
чности, односи и многе друге ствари куд и камо биле су меродавније.</p> <p>Залуду би јадни адво |
о питање, које му је осигурало цео труд и муку:{S} Може ли слеп видети, познати, спорни предмет |
јед, пакост завист, злобу; гонио слабе и нејаке; тежио за властољубљем — и он је, као и ти, би |
у.{S} И само неким чудом спасао је себе и свога јединца — дете од непуне четири године, — малог |
се на једаред нађе на улици без службе и без паре и динара.{S} Сирота Жанета није никад помишљ |
и преживи сто година — добија нове зубе и очњи вид? — За зубе не бих марио....{S} Ово је 38 год |
<p>Огист је избегавао све јавне забаве и политичке дискусије.{S} Био је нежењен.{S} Одбио је т |
доћи до праве среће једино путем здраве и брижљиво неговане јавне наставе.{S} Сва зла, све нево |
есали дневна питања, критиковали би ове и оне владине поступке, <pb n="135" /> осуђивали би сам |
о живовање и на оне многобројне другове и пријатеље, које тада већ кријаше земља црна.{S} Они с |
са свим обраслом у браду, бркове, обрве и косу....</p> <p>И он је пошао да учини потоњу почаст |
ности, морала, правде, слободе — за све и свакога, без разлике стања и сталежа, ранга и положај |
јке рођене, како им је без мајчине неге и без миловања; да јој се потуже како се јадни и нејаки |
да му он буде бранилац.{S} Он је многе и одбранио.{S} Ово га је изнело на глас; али га је ово |
ро нејаке дечице.{S} Он умре после дуге и тешке болести и нас остави у врло бедном стању.{S} Јо |
Артуру, о смрти његове покојне супруге и о његовом малом синчићу.{S} И вазда би резултат резул |
ана радост уткана у минуле трагове туге и жалости на њеном пицу — даваше јој слику анђела коме |
не жеље, где наде; где су им горке туге и жалости, а где бурна весеља и радости — где је онај б |
</p> <p>Служитељ се поклони, па предаде и њему онаку исту хартију, и оде.</p> <p>«Шта?! — ја се |
«начелних пријатеља», по којој они раде и живе, и по којој ће сигурно и умрети. —</p> <mileston |
да домча, да прождере. — Тако исто раде и они којима је трбу и ближњи и отаџбина....</p> <p>Да |
кодљиво узето са старе друштвене зграде и на нову ударено.{S} Највећи његови противници били су |
вијеве очи беху пуне суза.{S} Он устаде и потресеним гласом рече:</p> <p>«Дакле, моје ме срце н |
озвао преко новина све пријатеље правде и правице да тога дана дођу на суђење.{S} Ово је исто ч |
мах тргао и</p> <p>додао: «зову ме овде и Розети.»</p> <p>Бабу Флавијеву звали су сви — «баба Џ |
о, па додаде: -</p> <p>— Мене зову овде и «Розети»...</p> <p>— Он је нема никакве сумње! помисл |
где ћемо ми тада бити?</p> <p>Онамо где и они први — под црном и хладном земљом!...</p> <p>Стра |
Он је знао, да му баба спрема нове беде и невоље.</p> <p>«Ја баш не марим, рече непознати глас, |
је, и то смртни грех, — чупати из беде и невоље оне, које је сам господ бог бацио у беду и нев |
бру</p> <p>Г. учитељ има дубоке погледе и у многе друге ствари, обичној памети несватљиве.{S} Њ |
се за њим прикрадали, да виде, куд иде и где свраћа; али ником за руком није испало, да сазна |
илику.{S} Ко је имао пара у цепу — ајде и којекако — могао је отићи у другу гостионицу — па ник |
званичним тоном. '</p> <p>— Ја те људе и не познајем; а сигурно ни они мене.{S} То је млађи св |
а ситна парица.»</p> <p>«Ја ако он нађе и тог трећег сведока?! — зар онда да ја пропаднем?!» — |
идик туђе махне....{S} Он их често нађе и тамо где их никако нема.{S} Њему се чини да у туђем п |
сумња у све.{S} Она се у један мах нађе и без свога идола и без своје матере.{S} Она је постала |
ад је видео да по улицама бива све ређе и ређе света, он се крену и дође кући.{S} Оно је сироче |
?...»</p> <p>Гост је ћутао.{S} Он приђе и седе на своје место.{S} Одма се вид'ло да су ово стар |
агитацији левице, — онда се некако дође и до спора о драгоценој огрлици....</p> <p>Том ће прили |
Огист се опет учтиво поклони, па прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} |
дска се врата отворише.{S} Служитељ уђе и предаде председнику једно писмо.{S} Овај га отвори — |
ече она своме мужу, кад овај у собу уђе и учтиво се поклони.., Имам да вам саопштим врло важне |
е г. Жилкреда, кад овај у њену собу уђе и до земље се поклони.</p> <p>«А г. Андронита Бонвиљска |
длежи никакаквој сумњи.{S} Тако ми каже и мој адвокат.{S} За то сам расположен.{S} Можете ми се |
{S} Он је овлашћен да с истим располаже и управља као са својим сопственим имањем.</p> <p> <hi> |
а се појави на једном суђењу, које може и на њено чисто лице бацити тамну сенку каква стара гре |
дња њеног мозга, њених нерава здрава је и не дотакнута.{S} Само лаици могу назвати ону у већем |
господар избацује на улицу одакле га је и узео млада, снажна, здрава, — избацује га — да тамо с |
а прође и седе.</p> <p>Видило се, да је и сам нешто узбуђен.{S} Његови су погледи и нехотично л |
а племенита господа дозволе мени, да је и ја <pb n="35" /> по својој струци испитам, и да своје |
а,» која је себи увртила у главу, да је и она од старе племићске породице — па јој сад још само |
чун примати сву вересију. — Кажу, да је и то било предвиђено једном тачком у уговору.</p> <p>На |
ијунара <pb n="71" /> и особењака да је и он дошао да присуствује на расправи овог загонетног и |
ла и Флавија.{S} Све му се чинило да је и он колико толико допринео да она овако напрасно сврши |
де - Бранлу.,..{S} Рекоше ми амо да је и он овде? —</p> <p>— То сам ја! одговори г. Емил и не |
ост, да је померила памећу она, која је и здравија и паметнија од оних, којима је дато право за |
је онај странац бацио...{S} Бројала је и бројала и опет бројала, својим очима није веровала.</ |
b n="16" /> тоном г. Жилкред, — била је и остаје најнежнија, најблагороднија — прва међу првим |
рука је та силна и моћна....{S} Она је и вас, г. Флавије, спасла Да. ње не беше — вас данас не |
родица Ривијера и данас живи.{S} Она је и данас оличено милосрђе — — —</p> <p>После венчања сва |
е не побрину што и за овај крај, ког је и бог заборавио...{S} Не, добри господине; бог није заб |
у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Флавије добио да што кашиком сркне....{S} А колико је |
а живим....{S} Нек носи све ђаво куд је и понео!...{S} За тим се окрете слузи и рече јетко:</p> |
аш ништа.{S} Кад човек ослепи — боље је и да не живи....{S} Али шта ћу? — Морам чекати онај бог |
n="58" /> што сам обневидио.{S} Пре је и којекако било, ама сад — не видим баш ништа.{S} Кад ч |
више но свој живот....{S} Срећом те је и он умро.{S} Иначе, како му је све имање збрисала прок |
вечеру одспавати, а, ко зна — многи је и сутра дан остао и без ручка....{S} Колико је њих — до |
е ће је спасти онај исти човек, који је и тебе спасао из грозних руку баба Џоме; онај исти чове |
е видело, да је тај и тај спор, који је и по основу и по доказима истоветан с овим или оним спо |
браз....{S} Може ли когод знати који је и како се он зове?“ — упитаће г. Ришар Дибоа свршени те |
....{S} Адела је одржала победу; али је и своју убила мајку.</p> <p>Андрониту је дакле спопала |
те ствари трошим моје време, које ми је и онако сувише кратко...»</p> <p>Али, свакојако, на мол |
им маљем оборио неколико војника, ал је и сам пао под кишом од куршума.{S} Његов први <pb n="14 |
ема беди и невољи.{S} Помоћу његовом је и сама отворила најпре ашчиницу, за тим омању гостиониц |
ај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, сутра је јед.{S} Он је |
</p> <p>Чудан ти је овај свет.{S} Он је и строг и благ; он је и лукав и искрен; данас је мед, с |
и од јутра до мрклога мрака — стајао је и кроз плач тужно викао:</p> <pb n="229" /> <p>«Добро п |
{S} Овакву и оволику порцију добијао је и у подне и у вече.{S} Сретан је то дан био, кад је и Ф |
узбуђеност опазио и г. Дегиљ.{S} Ово је и њега до срца дирнуло.{S} Крупне сузе грунуше му из оч |
тву не могу да видим?...»</p> <p>Ово је и нехотично тако јасно казао, да су се неки окренули да |
, а по души — зрео човек.</p> <p>Био је и срцем и душом одан народној ствари.{S} У борби за нар |
ње народно преставништво, овако како је и из каквих се елемената саставља и по начину како се о |
>Ишло се са свим полагано — баш како је и доликовало овом свечаном тужном спроводу, овој потоњо |
обично пресуше изворе суза.{S} Тако је и код Аделе било...{S} Скупило се много што шта — а смр&n |