| ан пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — ти твој дуг плати.{S} Да |
| <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Муслимане , рече она.</p> < |
| арија, дубоко уздахнувши: — Свега има , а опет ми је око срца хладно.{S} Чини ми се да ово благ |
| пуни џакови с једне и с друге стране , а средином је пролазак.{S} У једним је џаковима пиринач |
| ми ти штапом такнеш, ту ми се позлати , а где ногом станеш — ту ми се посвети!“</p> <pb n="89" |
| е, већином спори на новину и напредак , а задовољни оним што се затекло, махом осуђиваху правац |
| брат!</p> <p>— Братство ти не примам , а док је са мени главе, не бој се! одговори Милисав, и |
| тањ још нису лица своја завили маглом , а чим се они наљуте, <pb n="17" /> ви мене не ћете сагл |
| страх ме је да вас не нађе какво зло , а у вашој сам кући јео хлеба и соли....</p> <p>Смиљана |
| и главу као , јадан, да гледа у нешто , а час спуштајући је , или окрећући је на страну, као да |
| е су виделе на једној страни сиротињу , а на другој богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а н |
| лађега сина кога је звао <hi>Мања</hi>, а с леве — Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архи |
| арији</hi> надену име <hi>Јурмуса</hi>, а <hi>Милани</hi> — <hi>Фатима</hi>.!.. .</p> <p>Марију |
| дноме од њих беше име <hi>Јованча</hi>, а другоме <hi>Милисав</hi>.{S} Голуб их приказа као кал |
| Госте је нудио гологлав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила с |
| авлень преко биоградске скеле у Земунь, а оталень докле му тояга трає :</p> <pb n="64" /> <p xm |
| ефановичь, Караџичь, у младости козарь, а сада списатель српске граматике.</p> <p xml:lang="CU" |
| С њина пође и Јаћим „да им покаже пут“, а Стојан оста да дочекује госте који дођу „на појутарје |
| те казују за Турке све горе од горега, а раји пророкују добро.{S} И сад им Мустава исприча што |
| "line" /> <p>Не прође много после тога, а у свој Србији би објављен Царски хатишериФ који, поре |
| и врућу погачу, и на њој струк босиљка, а друга би донела две куване кокошке.{S} Од тих кокошак |
| истерати ни једнога листића из пупољка, а кад загреје пролетње сунце, никаква сила не може уста |
| ља?</p> <p>— Земља је Божја и народска, а ти си код очију слепац, божјак! одговори Лазар и не г |
| hi> Та је црква некад служила и певала, а сад је сва обрасла павитом.{S} Турска је сила растера |
| у, 1812.</p> <p>Сва се Србија веселила, а село Мозгово понајвише !...</p> <p>— Пострадасмо на у |
| и, да је браниш од хале и вране с поља, а унутра поткрати рукаве старешинама, па ће се народ од |
| и њих двојица узеше колач обема рукама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, |
| реме, па још идеш у сукненим чакширама, а јучашње моје чибугџије обукоше се у чоху и у свилу.{S |
| ј снахе буду од крви од које је и сама, а <pb n="43" /> највише је била рада да се међу кадама |
| , прими од њих коње и предаде момчадма, а путнике поведе пред кућу к соври.{S} Стари се гости с |
| преме мајку и Марију и Милану у колима, а сами, са триестину друга оружаних Турака, пођу на коњ |
| Суботинца.{S} Јаћим погледа у Стојана, а Стојан с двоје момчади похита те отвори вратнице , по |
| и „Шарени конак“ у ком борави Кнегиња, а на исток је чиста равница где празником игра коло.{S} |
| го Порта шаље у Београд свога комесара, а наредила је да се обе те српкиње с мајком Френчевића |
| ео, па место пиринча, приставио бисера, а бисер се није могао скувати!{S} Те тако наш ручак би |
| То беше људина крупна, носата, усната, а огрнута црвеним јапунџетом, па стоји на камену, као к |
| веће и ковиље, све је дивота и красота, а што бива на другом месту — зло је и наопако !</p> <p> |
| село Лужане, опет спахилук Френчевића, а други дан пред ноћ већ беху у Нишу.</p> <p>Велике сва |
| Марију узме за се млађи брат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и |
| овник, сав зајапурен или мртвачки блед, а не зна кад је с горњега трема пошао , кад ли је у доњ |
| <quote> <l>На ово шесторо мрзи Господ, а седмо је гад души његовој,</l> <l>Очи поносите </l> < |
| а то треба да се народ дигне на оружје, а Кнез Милош ће онда чинити оно што он зна.</p> <p>— Ми |
| м дуго бити царство.</l> <l>Цар умрије, а ми остадосмо,</l> <l>И својега цара не слушасмо</l> < |
| ко им не каже него им се још закраћује, а она, после сваке кише, само граде од кала топове и пљ |
| та и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мајке двеју заробљених девојака, и зап |
| рској сили.{S} За тим намигну на момке, а они ухватише <hi>Марију</hi> и <hi>Милану</hi>, попеш |
| наћи ће у овој причи интереса и поуке, а старији, који су или посленици или сведоци тих догађа |
| ају.{S} Оишта прскају, заворњи се ломе, а топ се једва креће.{S} Један се хоџа досети и повика |
| "36" /> <p>Разиђоше се на разне стране, а сви однеше једну исту мисао:</p> <p>Кад сила пређе ме |
| p> <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p> |
| онесе велики један пакет.{S} Отвори се, а то велики орден ономе чиновнику од владаоца оне земље |
| докле год вам се не да све што тражите, а дати вам се мора!{S} То вам је поздравље од Кнеза Мил |
| млади се одвикли од боја; богати не ће, а сиромашни не могу — па за Турке жива згода!</p> <p>— |
| S} Она мислећи да он хоће њу да посече, а угледавши близу Србина Милисава, викне :</p> <p>— Не |
| јкама није смео поменути да се потурче, а мени није смео казати истину, него је тврдио да им је |
| затеже жице, намаза гудало, па развуче, а гости се ућуташе: сви очекиваху шта ће песма казивати |
| срећом!</p> <p>Тек што гости поседаше, а пред вратницама стадоше четири коњаника који дођоше о |
| века!{S} Седећете на свили и на кадиви, а носићете злато и драго камење !. .“</p> <p>Докле им ј |
| ко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма; не беше ни друговераца |
| е у Крагујевцу), па кнез Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58 |
| момку који се лагано на прстима удаљи, а он почиње молитву своју овако :</p> <pb n="51" /> <p> |
| је света: неки су звани, неки догнани, а неке је довела невоља или потреба.</p> <p>Тако једног |
| ло желели да учине по вољи својој нени, а и себи да набаве велико уживање.</p> <p>Еле у виногра |
| дође време да се <pb n="14" /> поквари, а кад дође време, устаће и богати и сиромаси, и старци |
| породом: имаху обојица и синова и ћери, а међу свом децом њиховом одвојиле беху необичном лепот |
| S} Што се год препуни, мора се прелити, а турска се сила превршила, она сад већ сама себе једе. |
| иниш 'волико , и чакшире ћеш променити, а памет не ћеш! рекне Кнез, малко незадовољан Вучићевом |
| малодушност Турака према својој части, а толику моћ српску: и не могући поднети толики руг сво |
| лажи.{S} Нико му се неће ни осмехнути, а то ли противречити.</p> <p>Еле у Ибишевој кавани, у К |
| {S} Благо селу у које свраћају трговци, а тешко селу у које свраћају хајдуци!{S} Наместивши се |
| бично спремају врло многи <p>посленици, а запали је често само </p><p>једна случајна варница.</ |
| јеци од ових пророчких Здравкових речи, а с брега грунуше кнежеви вечерњи топови.{S} Народ тек |
| оје војске, које други турски окламиши, а кућа и зграда нису Срби смели градити и да су имали н |
| е што вам сада кажем: паша је брат мој, а моји су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете |
| вако:</p> <p>— Е неман кад да идем сâм, а немам кога ни да пошљем да крмку сав чибук изломи о г |
| неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, а други без оружја.{S} Они стадоше на једну страну.{S} |
| чи: „У срцу те носим , устима те љубим, а на глави ти место дајем од великог поштовања“ !</p> < |
| ба! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да |
| а окићеним ратном и управничком славом, а с друге — с научницима из великих школа.{S} Ни међу п |
| додали да се ви сједините са Шумадијом, а Турци не ће да вас пусте.{S} Кажу, да ви водите <hi>п |
| у, момак му принесе кадионицу са жаром, а он спусти на жар тамњана , па окади икону и свећу, ок |
| тако седећи , не обредише другом чашом, а дође слепац с гуслама, да мало гостима погуди, да пом |
| азити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекиваху у ушима последње |
| бије ; и доврших је лицем на Видов Дан, а где ?{S} На Цетињу, у јуначкој Гори Црној!</p> <pb n= |
| џић у то доба беше још млад и незнатан, а у околини Кнеза Милоша среташе се он с једне стране с |
| па поседаше неки на зид, неки на камен, а неки стајаху те гледаху да откуд не лупе какви незван |
| д брата свога.</p> <p>Отац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња ч |
| ке не може се свршити ни најмањи посао, а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи |
| се владати , да му не загорчи кумство, а кумче дарује, рекавши својима :</p> <p>— Ови ће мени |
| tone unit="line" /> <p>Не потраја дуго, а буна букну у свој наији ражањској, параћинској, и кру |
| е деце немоћ!..</p> <p>Не постаја дуго, а из Цариграда у Ниш стиже оваква царска заповест:</p> |
| длан о длан !{S} Није Суља седео дуго, а већ сунце зађе за Копаоник, и сумрак се поче хватати. |
| лош је највише заповедао, судио , учио, а некад и псовао; ту је највише примао подворења, и доч |
| } На запад су кујне где се готови јело, а даље су штале за кнежеве коње; на северу је и „Шарени |
| у Нишу.</p> <p>Велике свадбе није било, а Марија и Милана живљаху у богатим дворовима Френчевић |
| ле Цара Лазара, па одонуд полете овамо, а од њега све прскају варнице, као да хоће Крушевац да |
| нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погл |
| све брљиве овце: ниједна не сме на вир, а вуци с крајева једну по једну даве, даве, даве!..{S} |
| ли на молитву, на разговор, на договор, а и на весеље.{S} Многи мисле да је и данас то место вр |
| Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини и Миланини.{S} Чим |
| Пет топова означаваху свако вече — ноћ, а свако јутро — објављиваху дан.{S} Кад се тај свечани |
| а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој благовање!{S} Ко зна на што би се оне приво |
| едни, отму они Лазареву младу и одведу, а Лазар, сиромах, на скоро после тога, помери памећу.{S |
| бе силнима и смеје се кад се они смеју, а мршти се кад се они љуте.{S} Он пуши дуван, пије свак |
| ари, они имаху доста званица и гостију, а надали су се и путницима и намерницима који су се и о |
| не говорим о овом <pb n="3" /> човеку, а опет га морам описивати не ради њега, него ради оних |
| богаство; на <pb n="83" /> једној муку, а на другој доколицу; на једној трудбу, а на другој бла |
| има</hi>, ухватише се да играју у колу, а на другој страни играју њихове младожење <hi>Јованча< |
| аху Турци, обртоше на Зерек ка Дорћолу, а она која су пратили Срби, стадоше више цркве, пред ку |
| — одовуд људи иду да и твоје коње узму, а ти питаш где је мој ?</p> <p>— Како би било да се ја |
| д се закрајини, ја одох к брату Милану, а у тебе <pb n="66" /> ми оста 30 пара од хајдука, и ча |
| во !“....</l> </quote> <p>Грлом умукну, а гудалом убрза.{S} Око певача беше небројено света: ок |
| ав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је још с некима отишао да некако утиша бунтовнике |
| или трпезу за госте пред кућом, у воћу, а за гошће под стрешком од једнога вајатића.{S} Госте ј |
| ли своје дворове и у Нишу и у Крушевцу, а у то доба се нахођаху у овој последњој вароши.{S} Фре |
| , из десне пак колачар метну на полицу, а домаћину приступи домаћица са ситом, те његову четврт |
| леда уз Лепеницу, сутра — низ Лепеницу, а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека ос |
| и претурих више листа, и кад погледах, а пред мојим очима речи:</p> <quote> <l>На ово шесторо |
| вртох неколико листа напред, и зачитах, а то изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини ш |
| лазак.{S} У једним је џаковима пиринач, а у другима чисти бисер!..</p> <p>„Једнога дана, продуж |
| ш: —Отоич се гураш, не мореш да прођеш, а седи ту нека те виде уза ме, па да ви’ш после како ће |
| има своје границе; преко њих ти не ћеш, а у њима се весели како ти је воља!{S} Ово знај и моме |
| ја не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек са |
| n="21" /> <p>Гости сад пустише колач ; а колачар и домаћин преломише га, саставише поле једну |
| тако се говори док се народ не заљуља; а кад се год на Турке устаје, свакад ваља метнути главу |
| ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Ту |
| езиком.{S} Нико не разабра шта му рече; а слепац извади своје гусле и поче гудити.{S} Свет нагр |
| авши отуд, ударио на Голуба у Јошаници; а Милисав опет био је, вели, у Крушевачкој, па отуда пр |
| сме , дотле многе госте пробијаше зној; а Голуб, Иван, Јованча, и Милисав погледаху један у дру |
| служби, и ти велиш да ја добро служим; а <hi>моје</hi> су <hi>чакшире</hi> у мојој служби, и о |
| да приради што за себе, за своју кућу; а у кога није <pb n="16" /> било одрасле деце, нити как |
| .</p> <p>— Тако њима вели и Кнез Милош; а они одговарају овако: „Кад та раја не воли под нама, |
| — О, помози Боже!{S} О, помози Боже!{S} А гле! дрекну он наново: — Беже Турци! беже! беже!{S} О |
| , одевају, хране као какве убојнице!{S} А каква нам је то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, |
| Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће манит човек и говорити паметних речи ?{S} Прођ |
| упита.{S} Зла не чини ником никаква.{S} А чим проговори, одмах ружи и куне Турке.{S} То су знал |
| м и пратњом да иду напред у Београд.{S} А он, с Маријом и Миланом, с њиховим матерама и осталом |
| а све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А сироте мајке вратише се кући, проклињући турску силу |
| дину Григорију , па му и он не дође.{S} А најчудније бејаше што нема никога од Турака — стареши |
| ају, да казују, да буне против силе.{S} А ништа не лети тако брзо као зао глас....</p> <milesto |
| воје прси, своја уста, и своје теме.{S} А то кажу да значи: „У срцу те носим , устима те љубим, |
| и из Мозгова броје се у људе имашне.{S} А весела им сва имаштина!{S} У оно време , у које пада |
| : — него се ми разговарамо као људи.{S} А као за што Кнез Милош не пређе с војском, и не отера |
| — човјек сам, гријешити ми је дано.{S} А најзад, кривљи је онај који даде безумноме власт у ша |
| ласоноше, и хтеде му дати добар дар.{S} А гле! он, уморан, предавши писмо, сео уз дувар, наслон |
| <p>— Од мене се бој, одговори Стојан: — а од ових се не бој ни једнога!</p> <p>— Кад је тако, н |
| ам рају стезао, вели силни Френчевић: — а кад год сам је стегао, спавао сам мирно.....</p> <p>И |
| лађу ћер, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— |
| па ће се народ одмах стишати!</p> <p>— А хоћеш ли ићи ти, да ту буну утишаш? упита га Кнез.</p |
| у у твоје здравље, он ми рече:</p> <p>— А што му, брате, пијеш у здравље?{S} Која нам је вајда |
| ну, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, да нас пред царском кућом не море сн |
| p> <p>— Одакле је овај слепац?</p> <p>— А шта знам ја? одговори гост: — Слепац је од свукуд: ид |
| неста Турака! пропаде турска царевина!“ а кад после, од некуд се нађе Турака толико да нама од |
| ат?{S} Сви кажу "Цареви су нам додали!“ А што нам то цареви не јаве ; да знамо, и да смо увер’н |
| никаквих школа, поправља „високоучене;“ а кнежеви писари, „доктори обојих права“, грохотом се с |
| да стражњи још не беху изишли из Града а предњи већ излажаху на Стамбол-капију.<ref target="#S |
| орца, северозападно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <h |
| прече па се уверисмо да је преко прече а около ближе !..</p> <p>И ово показује да су се ови љу |
| доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много иш |
| е човеку који „живи о шумадинској проји а хвали бечку земичку“ !...</p> <milestone unit="line" |
| и говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у Турској.{S} Приповедач казиваше како је сам |
| — може бити, да ће се ова буна свршити а да не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадб |
| е књиге и крст, натаче на врат петрахиљ а крст стави на црквени зид.{S} Људи поустајаше, скидош |
| иваше српску књигу са свим другим путем а не оним којим је ишла ученост до њега; и, силан свешћ |
| едни отети Српкиња, да се ожене отмицом а не прошевином!{S} Желела је да јој снахе буду од крви |
| дговори он: — који је из Стамбола пошао а у Босну недошао!</p> <p>Право је казао.</p> <p>И који |
| вановића под шатор.{S} Не постаја много а из кнежева стана излете татарин Инџе с обичним својим |
| својим мајкама.</p> <p>Не постоја много а Савкиној кући поврвеше први људи из Београда.{S} Ту б |
| еменима.{S} Нови гост напуни своју лулу а кавеџија му донесе жишку, те и он замагли,</p> <p>За |
| ољи, нека пошље једнога свога ђенерала (а има их доста, Богу хвала!) па нека му заповеди да дан |
| изађоше ове речи:</p> <quote> <p>„<hi>3а то чини што је право и добро пред Господом</hi>. <ref |
| l>„Давно било, сад се приповеда,</l> <l>А по томе, браћо моја драга,</l> <l>Да вам сада другу п |
| > <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi> </quote> </div> |
| > <l>Друмови ће пожељет’ Турака,</l> <l>А Турака нигдје бити не ће!“</l> </hi>... </quote> <p>Ј |
| прошће, божем пуцају и бију се.</p> <p>А сећате ли се шта оно рече Луди Лазар о Госпођи код Св |
| исмо, драги пријатељу !{S} На један мах Авала ми се свали с леђа ; умирих се, одморих се, задов |
| оману бива свакад о Великој Госпођи (15 Августа).{S} Тада, неких година, може да буде код те бо |
| д коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се мења стража.{S} Кљусад се поп |
| чак на вратнице пред Суљу, уведоше га у авлију, и пратећи <pb n="27" /> га ка гостима који сви |
| ајчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милутин Гарашанин (кад је у Кра |
| има на коњма сеђаху Милета Радојковић и Аврам Петронијевић, а до њих родитељи и рођаци Маријини |
| гибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам и Милета утишају људе.{S} И Френчевићи пођу даље. |
| Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком Аврам |
| оге, Јаћим рече:</p> <p>— Ево, трговци, ага ће вам најбоље казати где има добре стоке!{S} И одм |
| р, не ће бити с горега!</p> <p>— А што, Ага, да убијам срећу старијој сестри ?</p> <p>— Ништа т |
| ра да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погле |
| , он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога п |
| и тако и пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; |
| а, куда је ишао за со.{S} Тамо је видео Ага-Пашу; прошао је кроз Зајечар, Тимочку Паланку (Гург |
| смехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи |
| а кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турчин с |
| номе смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити св |
| ="#SRP18790_N13" /> соколе! рече Мехмед-Ага Софијанац, који увек жали што се раја боље не стегн |
| а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага је много ишао по свету, много чуо, много видео, па |
| ак би без пилава!....“</p> <p>Кад Смаил-Ага сврши ову причу, нико му не рече ништа; нико се и н |
| в дан 1832, доста Турака.{S} Неки Смаил-Ага причаше а други <pb n="39" /> слушаху.{S} Смаил-Ага |
| људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, он ће извадити с |
| ану на ухо:</p> <p>— Готови коњи, Татар-Ага!</p> <p>Татарин ђипи, трже камџију, натаче је на ру |
| е ово било нешто особито важно, и Татар-ага је желео час пре стићи самоме Кнезу.</p> <p>Примивш |
| ....</p> <p>— Ја сам се кајао, мој Ибиш-Ага! кад нисам рају стезао, вели силни Френчевић: — а к |
| </p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</p> <p>Ага би, на то, и не погледавши у њега, узео из своје ке |
| љом ?</p> <p>„Од њихове изјаве , додаје агенат, зависиће даљи развитак догађаја“...</p> <p>— Ен |
| е, дође и поче читати из писма српскога агента у Цариграду ово:</p> <p>1. „Усваја се предлог Кн |
| p> <milestone unit="line" /> <p>Силноме Аги да угоди — зарекао се јадник да ће Јоксиму ископати |
| о:</p> <p>— Све је то једно.{S} И мој и Агин дуван из једне су кесе! . . .</p> <p>Седећи тако и |
| нио лушу и запалио, поносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је |
| онда појаче искашљује и живље се смеје Агиноме смеју, и гласније одобрава оно што Ага говори.{ |
| /p> <p>— Што не иштеш од Суље, од твога Агице?</p> <p>— Ха! ха! ха ! цери се Милунко: — право в |
| оксиму да угоди — није веселник смео ни Агу бранити од Јоксимова подсмеха.{S} Ето какав је то ч |
| хаљетку који кроји човек да се заодене Адамов праунук или Јевина праунука.{S} Него свима тима |
| ван харема.</p> <p>После неколико дана, Акила једно јутро окупа Марију и Милану и обуче их у но |
| , и сви Турци беху пијани од весеља.{S} Акила је давала све гозбу <pb n="80" /> иза гозбе.{S} А |
| , стане турски њих две нешто питати.{S} Акила их је учила реч по реч шта да одговоре на та пита |
| устаје, и да се журно спрема на пут.{S} Акила каже Марији и Милани да хоће да иду у Ниш, да там |
| <p>Кад би једнога дана после по дне, а Акила призове снахе своје, и овако им рекне :</p> <p>— |
| да прате кола до Београда.</p> <p>Стара Акила уз пут често понављаше Марији и Милани:</p> <p>— |
| } И Френчевићи пођу даље.</p> <p>Одавде Акила увећа описивање сласти живота у харему.{S} Уз пут |
| ац им је умръо, а жива им је мајка, <hi>Акила</hi>.{S} Ова је Туркиња често корила своје синове |
| двору их дочека стара Френчевићка, <hi>Акила</hi>, и лепим српским језиком подвикну :</p> <pb |
| ђе испод крова Френчевића двора.</p> <p>Акила се будно старала да никакав гласак из Србије не п |
| .</p> <p>— Шта се то чује? упита Марија Акилу.</p> <p>— То звоне звона на јагодинској цркви: ми |
| заврши овако:</p> <pb n="5" /> <p>— Е , ако ти не послушаш ову науку и овога учитеља, ниси вред |
| па викнух:</p> <p>— Не дај не, Јованча, ако знаш за Бога!</p> <p>— Не бој се, Марија!{S} Овде т |
| наслутити какву мутљавину у народу, и, ако да Бог, какво добро за сиротињу....</p> <p>Ово Поп |
| и,</p> <p>За тим му се донесе кава ; и, ако га то части који од оних који седе, кафеџија, прино |
| <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе доказа да народ не умире докле год осећа |
| у ! одговори јаснијим гласом Ужичанин : ако сам од кога шта било поискао, ишчупај ми језик из в |
| је једак и онако; њему сад мало треба: ако какво зло учините, не ће вам бити наштину!...</p> < |
| га осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога |
| напротив, моја прича не буде , угодна; ако му не буду по вољи њени јунаци, или се расрди и на |
| ло поискао, ишчупај ми језик из вилица; ако ли ми је ко што драге воље пружио па ја не узео, ев |
| , докле год му се мили бити оно што је; ако се, прочитавши је, из груди његових <pb n="104" /> |
| о могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се отегне — зло и наопако!{S} Тек кад хоће сви, |
| Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рогатац, ондје ћу их читат |
| та ради Коџа-Милош са својом рајом !{S} Ако се вратите у Србе, и вас ће сутра онако разапети !< |
| пушећи, он само гледа шта ради Ага.{S} Ако се Ага осмехне, Милунко се зацени од смеја; ако Ага |
| ли и понудили они који имају дувана.{S} Ако то не помогне, он се онда појаче искашљује и живље |
| е доста кад хоће оно што жели народ.{S} Ако ли овај народ жели остати под Турцима, онда нема ни |
| тихо, да би се мушица чула кад зуји.{S} Ако који узме што да прича, сви други слушају и пазе.{S |
| и су синови, ви знате, и сами силни.{S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се |
| ласније одобрава оно што Ага говори.{S} Ако ни то не помогне, он ће наместити своје лице као пс |
| аслугу народну износите пред свијет.{S} Ако ће у нас бити напретка, ја мислим да ће се наћи пис |
| та је турски церић, него ћути!</p> <p>— Ако ућутим ја, као што ћуте други, наставља ова страхов |
| леда мало на страну, и рекне :</p> <p>— Ако твој цар жели да има у Крагујевцу кога који ће чини |
| и се преко Мечке, сам шапташе:</p> <p>— Ако могадне бит’ што у брзо , ђене, ђене; ако ли се оте |
| ! вели Поп Марко: — тако и ја мислим, а ако прође без штете, наша је срећа !</p> <p>— Тако да г |
| не узео, ево обје руке па одсијеци ; а ако што нијесам погодио право да пресудим — човјек сам, |
| о Ага кога псује — Милунко му помаже; а ако Ага кога учи — Милунко, окренувши се оном кога Турч |
| "#SRP18790_N25" /> који мора да одржава ако жели да га народ слуша, да га се боји, да од њега с |
| ији све мушке главе ?{S} Где сте, браћа ако сте ?{S} Што данас снађе нас, снаћи ће сутра вас!. |
| S} Ако кажете да сте силом потурчене, и ако пожелите да се вратите у Србе, моји ће вас синови д |
| ваки к свом завичају.{S} Сви ти људи, и ако се разилажаху на разне стране, опет, полазећи с јед |
| Не ! не ! вичу обе девојке.</p> <p>— И ако су их плашили они , плашили сте их и ви, рече комес |
| его што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе на Ла |
| осле смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да удари п |
| огледе на Лазареву цркву и на кулу, или ако би се сетиле гроба Бранковића Вука, онда би се пред |
| , да ће их у харему <pb n="92" /> исећи ако остану Туркиње; за то говоре тако!...</p> <p>— Не ! |
| устанак који се може угушити само тако ако се народу да што он по праву тражи (Извршење Букуре |
| оче говорити:</p> <p>— Хоћу, хоћу! само ако ме Бог поживи!{S} У мене су, видите, једна уста као |
| тако дође међу људе који пуше, особито ако је ту и Суљ-ага, или други који познати му Турчин, |
| сме говорити, понавља Милунко: — зашто ако чују Турци не ће рећи <pb n="11" /> да то говори лу |
| цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница наших: сва царева раја |
| </hi>.</p> <milestone unit="line" /> <p>Ако читаоцу моја прича буде по вољи, ако у њој нађе док |
| оносећи се да пуши Агина дувана!</p> <p>Ако би му који сељак рекао како је то џебрачки примати |
| hi>„по сласти послађење...“</hi></p> <p>Ако ли му, напротив, моја прича не буде , угодна; ако м |
| <p>Враћајући се радостан међу дружину, Акса још из далека повиче:</p> <p>— А да вељу ја вама, |
| а (по 4 дин.), које је спремио докле је Акса састављао 30 пара!...</p> <p>Враћајући се радостан |
| це виђео за ових тридесет пара !</p> <p>Акса му пружи чарапе.</p> <p>— Подај томе! рече Кнез, п |
| о сам, Господару!</p> <p>— Број!</p> <p>Акса изброји равно тридесет пара, и спусти Кнезу у шаку |
| Господару!</p> <p>— Сретан пут!</p> <p>Акса пође.</p> <p>— Ене! а стан’де, проговори Милош: — |
| Кнез, показавши главом на момка.</p> <p>Акса даде и чарапе.</p> <p>— Сад смо се намирили, вели |
| !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита |
| сада и ја мој!{S} И <pb n="67" /> пружи Акси 100 јермилука (по 4 дин.), које је спремио докле ј |
| а боље не стегне, понављајући као какву аксиому ове речи : — <hi>Без тврд забитлук царство не с |
| , одговори кириџија.</p> <p>— Је ли жив Аксо Јечменица из Доброселице ?</p> <p>— Жив је, и ево |
| руј; давно је било; поборавио сам, вели Аксо, и приклања се.</p> <p>— Е, иди те састави тридесе |
| се.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, Газда-Аксо ! упита Кнез.</p> <p>— Познајем , како да не позна |
| Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја био најмио у |
| арту нове кнежевине; Султан је свечаним актом спојио те округе са Србијом ; народ се сјединио и |
| > <l>Нит’ су ради изелице Турци,</l> <l>Ал' је рада сиротиња раја</l> <l>Која глоба давати не м |
| p> <p>Они му на то одговарају:</p> <p>— Алах-рази-олсун! <ref target="#SRP18790_N6" /></p> <p>Т |
| очети оваку причу:</p> <p>— Нека велики Алах окрене на добро! а прилике су настале зле за Мусли |
| /p> <p>— Ено онаке би и ви ишле, да вас Алах <ref target="#SRP18790_N24" /> није миловао, и дов |
| р, београдски кадија; Јеврем Обреновић, Алекса Симић, Пера Белопољац, и Павле Белимарковић.</p> |
| одар Јеврем Обреновић , Симићи Стојан и Алекса, Пера Белопољац, Манојло Стевановић; и многи дру |
| Власи, пошто су устали на Крушевац и на Алексинац, не ударе и на Ниш!..</p> <p>— Та несрећа мож |
| га (крајински, црноречки, гургусовачки, алексиначко-параћински, крушевачки, и подримски) <pb n= |
| , а овде ?</p> <p>— Све је тако, кеко ! али за Бога, погледај ово дивно рухо на нама!{S} Ми ово |
| утишаш? упита га Кнез.</p> <p>— Хоћу ! али да ми даш власт да малко учовечам и старешине и њих |
| суоче се пред пашом са својим ћерима , али Марија и Милана, у страху, кажу пред пашом овако :< |
| омаћину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама |
| чно устављали пред „Татарским конаком“, али је ово било нешто особито важно, и Татар-ага је жел |
| едини беше дошао Поп Марко, из Мозгова, али и он служи у цркви, а после се не виђаше међу људма |
| бити да је то заслуга српскога народа, али тијем је ваша заслуга већа што ту заслугу народну и |
| колико пута накашља и гласније насмеја, али Суља и не погледа на њега.</p> <p>Марија, дворећи г |
| тним црквама звоне звона место клепала, али гласа од звона нису познавале.{S} Највеће звоно кој |
| .“ Жена ова није била ни млада ни лепа, али је била умна, и веома слатка у беседи.{S} Она одабр |
| људи се почеше разилазити с тога места, али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази та |
| и рођаци око њега.</p> <p>— Камо срећа, али мучно.{S} Размирица је догрдила народу.{S} Не ће ни |
| Србије не продре до снаха њених.{S} Е, али је злу гласу тешко заптити пут.</p> <p>Једнога петк |
| ашина пратња виде ове необичне путнике, али нико не потруди госпоства свога ни да упита:</p> <p |
| !{S} Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише мно |
| ли и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагледамо Божије лепоте кад год хоћемо, а овде |
| ћи како Попа Марка туку, вели сам себи, али да Френчевић чује: — Шта је заслужио ? мало му је!{ |
| м потребама.{S} Тако би помислио многи, али не би сваки.{S} Ко овај свет познаје из ближе; ко г |
| кад сви не ће бити ни сложни ви стижни, али ово зашто смо се ми састали хоће сви бољи и први љу |
| стивши се на прво место, он поче јести, али не пијаше ништа.</p> <p>Како је дошао Суља, престал |
| асмо на убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p> </div> <div type="chapt |
| и сељаци, и калуђери, па и многи Турци, али су се чинили невешти.</p> <p>На сабору беше и тај Л |
| </p> <p> <hi>„Знам да си цару пријатељ, али ћеш му бити злотвор ако тако пођеш даље дуж граница |
| неки несташници узеше боцкати га иглом, али он не осећа ништа.{S} Кад чу то Кнез, он се насмеја |
| рли, рекавши:</p> <p>— Нисам то мислио, али благо руци која даје; хиљадили се такви синови у ов |
| ина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче свакојако време, али се и нагле |
| то сласт ?{S} Ми се Срби истина мучимо, али се и веселимо ; радимо, али и певамо ; нас туче сва |
| p>Хусеин није марио за велики салтанат, али се ипак потресао Београд, кад он, у петак после по |
| ли тумачи ово верно превели посланику, али се зна да је посланик, после тога, био много блажи. |
| ајао и горко плакао за ту своју брзину, али му је она највише помогла да стече власт над Србијо |
| ноће обе у једној соби.{S} Утуле свећу, али ока на око не могаху склопити.{S} Месечина бејаше к |
| к сиромах.{S} Он има неку жалосну кућу, али се сумња да у њој ноћива и на своје крсно име!{S} О |
| у и указиваше многе услуге и олакшице ; али, <pb n="63" /> као практичан државник, не могаше он |
| рилика да се одморим, да се успокојим ; али ја нигде не нахођах одморка.{S} Као сенка моја, сву |
| алан и променљив, и веран и забораван ; али у једној јединој тежњи — у рушењу турства и дизању |
| и, вели Стојан: — дотужало нам је зло ; али чекамо знак отуда испреко Мораве.</p> <p>— Знак вам |
| p> <p xml:lang="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, ре |
| едовој, да се потурченице врате у Србе; али се преварише; Хусеин-Паша, бојећи се већих заплета, |
| ло често рекне по нешто опоро за Турке; али овако страшних речи, овако јасних мисли, никад нико |
| отурчимо, нити да пођемо за Френчевиће; али пошто су нас они већ узели, ми нисмо више ни за ког |
| зачудити ни њеној величини, ни лепоти; али се путник не може не уставити кад му се каже да је |
| > <p>— Одело је лепо, красно, необично; али докле ће трајати ?{S} Зар се све ово не може изокре |
| е чекаше раскрчено <pb n="62" /> место; али га он, при свем том, заузимаше по праву свога ђениј |
| а и соли....</p> <p>Смиљана се забрину; али посао у кући беше у тај мах пречи, с тога немаде ка |
| ег ћутања: —да није онога у Крагујевцу; али су његови прсти врло дугачки ....{S} Ваља се вардит |
| била јела; не бих умео ни побројати их; али на послетку би чудо.{S} Требаше да нам изнесу пилав |
| камен по камен од трошних зидова њених; али народ из околних села памти да је то место свето, д |
| а преко сутра — вас дан на Сушицу !{S} Али мене нека остави да се договарам с овим измученим н |
| и ... поче се разилазити ...........{S} Али чак сутра дан, а и доцније, многом радосно одјекива |
| а камо ли ослобођење једнога народа.{S} Али кад прекипи трпљење, онда људи једном зажмуре и сук |
| а се варам не разумијући тога посла.{S} Али се не бих ни пред ким стидио то рећи.{S} Дивим се к |
| о нема никога од Турака — старешина.{S} Али за то беше неки <hi>Милунко Чанколиз</hi>, из села |
| да па да остану Туркиње Френчевићке.{S} Али оне су то одбиле — мањ што су морале.</p> <p>Срби, |
| "71" /> наручи шта ће казати Милети.{S} Али како Милош већ давно не мора да крије што говори: т |
| ше него што су могле икад помислити.{S} Али ако би им се у том тренутку омакле очи да погледе н |
| Турака сваки ручак завршује пилавом.{S} Али нама не износе пилава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, М |
| ака, и нешто се опрезно разговарају.{S} Али какво је то чудо у овој саборској вреви?{S} Људи су |
| анеме.{S} Здравко , ком је Бог узео вид али увећао памет, зна да омладина не може <pb n="100" / |
| суди онако како је наредио цар !</p> <p>Али свет навали : и браћа и сестре Маријине и Миланине |
| један топ, место пређашњих пет!</p> <p>Али да видите чуда од татарина!{S} У своме задовољству, |
| се после смејали и Турци и Срби.</p> <p>Али ако Милунко нема срца да уради што отворено, да уда |
| илава!{S} Чекасмо дуго: најпосле, Мемед-Алија рече:</p> <p>— Хане пилав , чоџук ! <ref target=" |
| га дана, продужава он, зовне мене Мемед-Алија на ручак.{S} Не ћу вам казивати каква су била јел |
| " /> приђе и нешто му на ухо шану Мемед-Алија се на то насмеја и рече:</p> <pb n="40" /> <p>— К |
| е Султан имао рат с Мисиром.{S} О Мемед-Алији говорило се тада много у свој Јевропи а камо ли у |
| и како је видео силу и богатство Мемед-Алино.</p> <p>— Турске ми вере, нема така блага у нашег |
| е!{S} Очима сам ја својима гледао Мемед-Алину магазу као одавде до Мораве !{S} У тој магази нар |
| ли.{S} Трошкове теглићете ви !</p> <p>— Аман Ефендум! <ref target="#SRP18790_N30" /> Њих су Коџ |
| е право: плашња за плашњу !...</p> <p>— Аман Ефендум !...</p> <p>— Дишери <ref target="#SRP1879 |
| Тада стара Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком м |
| ећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, вра |
| ца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико се могаше, врати оно вино с колача у |
| и места, говорећи:</p> <p>— Ва име оца, амин; и сина, амин; и светога духа, амин.{S} И, колико |
| >„Ва име оца и сина, и светога духа.{S} Амин (три пута).</p> <p>„Боже, и данашњи красни данче, |
| о утиша бунтовнике.</p> <p>— Шта је то, Амиџа, весео био, камо твој коњ ? упита Кнез.</p> <p>— |
| Васа, и други, а до Милана — Давидовић, Амиџа, и даље редом. <pb n="58" /> Доле у заставу према |
| народу, па се буни!</p> <p>У то допаде Амиџа сав каљав, на некаквом сељачком кљусету, а био је |
| ="CU"> <hi>Я</hi> </p> <p xml:lang="CU">Амиџа, првый и последньій, кои имамь власть давати свак |
| xml:lang="CU">(Печат: талир орлаш) <hi>Амиџа</hi>“ с. р.</p> <milestone unit="line" /> <!-- </ |
| именима.{S} Тако су постала имена: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанкови |
| о његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он !</p> <p>Ето Аксе.</p> <p>— Познајеш ли ти мене, |
| му рече:</p> <p>— Лазо, моје дете, ходи амо у ћелију, да ме нешто послушаш: нико не уме као ти! |
| на, састали су се сви.{S} Отуд су дошли амо Гојковићима на славу, надајући се да ту од људи доз |
| тако и на тај благи дан, он ходаше тамо амо по народу, па на један мах стаде, и дрекну:</p> <p> |
| ..</p> <p>— Чиниш 'волико, није то тамо амо, Газда-Аксо ! него кажи право : нијесам ли се ја би |
| ривши пред њим касу, он рекне:</p> <p>— Андрија, брате! узми одатле колико год хоћеш; нека ти ј |
| ти од угарка! рече с друге стране совре Андрија Мали, хотећи подсетити Милунка да он управо и н |
| , Свети Димитрије, Свети преподобни оче Андрија, Свети Првомучениче Стеване, Свети Василије, Св |
| едном један сељак из Јасенице, по имену Андрија.{S} Кнез је тога човека врло уважавао , па га п |
| и је просто од мене и од народа!</p> <p>Андрија се маши у недра ; извади своју кесу, одреши је, |
| <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје руке, и |
| ци, који сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мученици, апостоли , вама се |
| а мене грешнога !{S} Свети Петре, Павле Апостоле, Марко и Матије, Луко и Јоване — четири ступа |
| ти анђели, аранђели, пророци, мученици, апостоли , вама се молим и поклоним , молите Господа Бо |
| one unit="line" /> <p> <hi>У Загребу 20 априла 1879</hi> </p> <p>Драги пријатељу!</p> <p>Велика |
| } Не ће нико да се бије.{S} Сви кажу: "3ар нам је мало било крви?{S} Шта још хоћете?{S} Да разд |
| ца на сваком месту.{S} Свети шестокрили Аранђеле Михаило, сакрили ме твојим крилом, одбрани ме |
| сте код Господа Бога:{S} Свети анђели, аранђели, пророци, мученици, апостоли , вама се молим и |
| </note> <note xml:id="SRP18790_N14"> Од арапске речи:{S} Мусибет = беда, несрећа.</note> <note |
| — У здрављу, сејо! рече он мучећи се да арбију задене за силаје.</p> <p>— Срећан пут! одговори |
| нешто збуњен; у забуни својој заборави арбију, и врати се да је узме.{S} Марија му је додаде.< |
| , домаћине; запе плуг за пањ !</p> <p>— Ардов вина и печена свиња! рече домаћин смешећи се.</p> |
| <p>За татарима <hi>војници пешаци</hi> (Арнаути);</p> <p>За овима <hi>делије</hi> (на коњма);</ |
| уговора).</p> <pb n="47" /> <p>Милета и Арса тек што стигну међу устанике, а к њина допадну мај |
| огу и правду !</p> <p>Сад наздрави Чика-Арсенију који сеђаше до колачара.{S} Докле сви у соври, |
| пошље <hi>Милету Радојковића</hi> и <hi>Арсу Андријевића</hi> међу њих да ствар узму у своје ру |
| Милана.{S} До Мијаила је најчешће седео Архимандрит Мелентије, па Аврам Петронијевић, или Милут |
| ели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали на |
| а, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су устали |
| доба, Дели-топ је у три маха рикао:{S} Ау! ау! ау!{S} И наши се сад боје да Власи, пошто су ус |
| пски читати један чланак из <hi>„Општих аугсбуршких новина“</hi> (које су Милошу редовно читане |
| ти оба ока, кад ми ти велиш! .</p> <p>— Аферим, соколе ! повика Суља: — иди одмах, и издеветај |
| арици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! <ref target="#SRP18790_N10" /> рече стари Ибиш; |
| о на Лазарици и на Раваници! “</p> <p>— Аџаип ! аџаип!! <ref target="#SRP18790_N10" /> рече ста |
| пилава ! .</p> <p>Кад — шта је било?{S} Ашчија, пристављајући пиринач, помео, па место пиринча, |
| ! <ref target="#SRP18790_N7" /></p> <p>Ашчија <ref target="#SRP18790_N8" /> приђе и нешто му н |
| :lang="CU">Особены знацы Нема; али кадь бы се човекь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да |
| кь острагь добро загледао у нъга, рекао бы да є у єдну ногу малко приромь!</p> <p xml:lang="CU" |
| а не погине ни један човек!...</p> <p>— Ба!{S} Свадба без меса не бива, мој Голубе; тако се гов |
| оглав <hi>Јаћим</hi>, а гошће мајка му, Баба Петрија.{S} Друга чељад радила су разне послове у |
| S} На траци пише:</p> <p> <hi>„Орден од Баба-Јане из Бушинаца <ref target="#SRP18790_N17" />, з |
| >— Чемерно ће ти данас сукнути, рећи ће баба Петрија: — Стари остарели и онемоћали, млади се од |
| к и ви жене.. ..</p> <p>— Ох! ох! учини баба и насмеја се.</p> <p>— Зими, о Светом Сави, настав |
| дно од планине Буковика а јужно од брда Бабе, има стара црквина која се зове <hi>„Свети Петар.“ |
| разгледам колико због истина којима се бави род људски од ово четири хиљаде година, толико и з |
| изокренути?{S} Сећаш ли се како нам је Бака причала „да су Срби своје царство изгубили са свој |
| реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p> <p>Тај двор,или <hi>конак< |
| ако су му у Зајечару, у Гургусовцу, и у Бањи говорили Турци, да се раја веома похасила; да неки |
| рвом челу.{S} То беху <hi>Голуб</hi> из Бањске Јошанице, <hi>Иван Тривунац</hi> из Суботинца, и |
| р, Тимочку Паланку (Гургусовац), и кроз Бању, знаће зар казати што ново.{S} И доиста Мустафа по |
| кама, а гости који могаху прихватише га бар по једном руком, и почеше га окретати онако како се |
| куће, настави Милунко. .</p> <p>— Ти се бар немаш рашта плашити од угарка! рече с друге стране |
| замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те прочита ове неколике ретке |
| убавој правди, говораху сељаци, али се барем избависмо.....</p> </div> <div type="chapter" xml |
| положење кад се низ њих зачује учестани бат: дум, дум, дум!{S} И у доњем се трему обдене по кој |
| ке.{S} Од тих кокошака, Кнез би одсекао батак, крило, или други који режањ , и пружио би ономе |
| n="88" /> <p>Кад спровод овај беше код „Батал-џамије“, озго, цариградским друмом, иђаху к Беогр |
| на: <hi>Амиџа</hi> (Сима Паштрмац), <hi>Баћа</hi> (Паун Јанковић), <hi>Русијан</hi> (Јакшић), < |
| аћујући оца и госте, вребаше прилику да баци очи на Јованчу.{S} Беше јој до Бога жао што тако м |
| мандер тргне овај знак несташне шале, и баци га кроз прозор, па стругне кући, и неколико дана п |
| еда у ову добру снаху, која том беседом баци засторак на буру која срце њено толико потресаше у |
| старом обичау, претке, замахне да књигу баци, онда нека задржи бар овај последњи листак, те про |
| е као псето кад чека од господара да му баци кост, и рећи ће:</p> <p>— Ага! како се дуваниш ?</ |
| у кесу, одреши је, нађе у њој дукат, и, бацивши у гомилу, проговори :</p> <p>— Кад би се одавде |
| д из те куће излетала реч која је могла бацити у грозницу све балканско полуострво!...</p> <p>Т |
| ј пута, бејаше некакав човек стрељан, и бачен на точак.{S} Френчевићка пружи прст на ту слику, |
| ојсиња, западно од данашњега Делиграда, баш према <hi>Св. Нестору</hi> и селу <hi>Ђунису</hi>.< |
| обесио сам испод мозговачких винограда, баш онде одакле су отете оне две девојке!..“</p> <p> <h |
| сам примио ваше „Зимње Вечери“ рекох : баш ми добро дође !{S} Ако да бог те отидем љетос у Рог |
| лице ?</p> <p>— Жив је, и ево га овдје; баш се ово његов мијех просу !</p> <p>— Нек дође амо он |
| Море Газда! рекне једном Кнез Вучићу: — баш срамота!{S} Ти си у мојој служби толико време, па ј |
| силу продреше и заузеше кола.</p> <p>— Баш кад хтедох , причаше после Марија : — да вриснем и |
| , али се многоме следи срце кад виде да баш тад долази тамо Милунко Чанколиз.{S} Јамачно је Нед |
| други не би смео.</p> <p>Вођ га доведе баш у средину сабора; ту слепац седе, извади своје гусл |
| ину врг, па на ново повуче гудало , али баш кад хтеде да викне , Јаћим спази на вратницама Турч |
| Ко зна на што би се оне приволеле, али баш усред те двоумице 'њих у један мах опколише многи н |
| ој Јаћиме, прихвати Поп: — муке је било баш доста, и још ће је бити, јер без муке не може се св |
| а крагујевачку пијацу.{S} Кад коњи беху баш пред вратима од коначке авлије, удари добош да се м |
| онако одмарајући се; случајно се маших баш за <hi>Свето Писмо</hi> , које и онако радо разглед |
| тара Френчевићка повика:</p> <p>— Аман, Бег-Авраме! изгибоше ми синови!</p> <p>С тешком муком А |
| </p> <p>За јерлијама иде пашин <hi>ћаја-бег</hi>, и <hi>хазнадар</hi>,</p> <p>За њима се воде < |
| есту у Крушевцу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двор |
| е могући поднети толики руг свој, Селим-Бег-Френчевић помери памећу, и, у лудилу своме, само го |
| и.{S} Френчевића су два брата:{S} Селим-Бег и Осман-Бег.{S} Селим-Бегу је сада око тридесет и ш |
| рат Осман-Бег, а Милану старији — Селим-Бег.</p> <p>Дуго су плакале и јадиковале Марија и Милан |
| видећи да оне непрестанце плачу, Осман-Бег упита:</p> <p>— Што толико тужите, кад сте Милунку |
| и.</p> <p> У тај лепи двор доведе Осман-Бег две робиње, две лепе Српкиње, Марију и Милану.{S} У |
| Хусеин даде знак, пред суд изађе Осман-Бег Френчевић с неколико Турака.{S} Он беше с оружјем, |
| ао на конак Попу Марку.{S} Чим је Осман-Бег стигао, одмах му је допао Милунко Чанколиз , и поче |
| нутака.</p> <p>— Иншалах, рећи ће Осман-Бег Френчевић: — и то ће изаћи на добро!{S} А где ће ма |
| цу имају Френчевићи, Селим-Бег, и Осман-Бег, красан двор.{S} На запад од тога двора, само преко&n |