| он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христос воскресе</title>“. |
| ајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, |
| желевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара |
| девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, ба |
| р за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и |
| спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не и |
| Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од т |
| ове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће |
| био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ |
| .</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен |
| ="#SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану |
| и, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили |
| то, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и св |
| осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и он у гус |
| путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— |
| ва, нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек о |
| е од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наво |
| ше носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, нара |
| S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чу |
| исли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја |
| ину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место |
| приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се |
| ред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Кра |
| } Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави мно |
| тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма ш |
| о неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, |
| самљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на |
| кве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошл |
| ног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један заве |
| илка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчиц |
| сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и т |
| љану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово с |
| олико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те |
| пови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у сил |
| рчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика вес |
| } Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је т |
| ацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; |
| пођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спа |
| између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим |
| ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</ |
| нован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад |
| Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело |
| упруга почасти свима сокачким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, |
| и!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа чи |
| и.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> |
| речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну не |
| > <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше научену пес |
| силе него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се с |
| сти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече па |
| е сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, |
| е бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па |
| гињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу |
| деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с |
| ти...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам |
| , поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се |
| као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се дес |
| за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недост |
| b n="341" /> стоје њих четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, о |
| упити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати |
| мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби |
| нао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме |
| ико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији г |
| добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име |
| дим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше вели |
| ђе, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; |
| историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и |
| ретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у |
| , да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p> |
| злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа |
| арио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирин |
| /p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, |
| ица, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Дал |
| уге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; наче |
| пе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањас |
| сти се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужи |
| тај мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад |
| ају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од г |
| а...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који ј |
| по!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама |
| на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овда |
| ио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весел |
| , на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, |
| доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечуве |
| ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у |
| старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута д |
| сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} |
| ку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децо |
| ше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхол |
| ештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете. |
| а-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, с |
| учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за р |
| <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!... |
| /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господин |
| {S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, |
| а се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги |
| стол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу мора |
| г осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока бо |
| адо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи |
| тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад ј |
| Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни оче |
| е чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се д |
| је старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вече |
| Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и немора |
| ше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром располо |
| уо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, г |
| и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин |
| најобразованија држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и |
| и!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по |
| ..{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она с |
| ај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти |
| аком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две |
| је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности рад |
| рност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега |
| се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је |
| алеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећ |
| блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} |
| е сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S |
| епој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она |
| и загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; |
| S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао б |
| вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Б |
| је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову ми |
| е беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Ова |
| с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корис |
| ћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се ви |
| ити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас |
| асти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Пер |
| ше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла нев |
| црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n |
| ад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чаш |
| исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само |
| Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</ |
| едем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, |
| клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт н |
| три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на којима беху на |
| бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> |
| творни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрет |
| им судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, ч |
| е зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи! |
| </p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учите |
| ту нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!< |
| 18760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је з |
| Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред б |
| ин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заор |
| а, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-тр |
| } Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођ |
| ља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — как |
| мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, о |
| касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки к |
| олио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од цр |
| па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване. |
| е ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је посл |
| да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, оп |
| је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба прич |
| м живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки |
| и, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, |
| е досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од |
| а тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p> |
| вирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њ |
| на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној |
| ису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божј |
| ке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но |
| судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш |
| својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спав |
| шевним способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>У |
| о — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једн |
| тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да |
| уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека т |
| ко плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације |
| на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> < |
| уд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само минист |
| ек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице. |
| риђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{ |
| еди суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се |
| , то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ћ |
| -Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас |
| е сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“ |
| > <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну |
| а уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n= |
| еографи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> < |
| здисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу |
| а како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у |
| осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђ |
| гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег |
| иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим свет |
| моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Н |
| ца!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, |
| родужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад |
| учитеље није могла из места покренути, а последње средство којим се мислила користити <pb n="3 |
| данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, |
| шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће |
| рнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чи |
| м!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову х |
| здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Тре |
| се поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у рук |
| лати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини к |
| ђане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе р |
| .</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Д |
| и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља |
| ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутр |
| нела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ друг |
| по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза |
| е.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужил |
| доше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитива |
| ут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога |
| поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</ |
| S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p |
| у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћем |
| програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламо |
| више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мен |
| ељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, |
| ј отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири |
| јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође би |
| ено корачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; |
| p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома д |
| ом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно |
| адала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуг |
| , они се разиђоше, сваки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалн |
| он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> р |
| S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="3 |
| се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразил |
| а-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На |
| чило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви |
| ашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, н |
| ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у т |
| кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" |
| их гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похода учинила је н |
| ру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он |
| ато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен |
| о пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким |
| н оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака ј |
| „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> |
| ини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртв |
| Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек |
| Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чи |
| > </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се |
| ловац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и н |
| а таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови п |
| и три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен |
| бичају, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министр |
| и се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{ |
| о, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово с |
| е полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; просед |
| устити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао |
| ете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— |
| се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, |
| унке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до п |
| по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није |
| подин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођ |
| ва гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би г |
| берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш |
| че Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у |
| се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво |
| је, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарени |
| атким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу? |
| м проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби |
| за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође |
| е упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неко |
| то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по б |
| сти; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима |
| Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну |
| це није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на |
| а ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајац |
| изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположе |
| ну, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао |
| ...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугл |
| > <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p |
| ра!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здра |
| а.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p |
| ан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре не |
| о од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?.. |
| а тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин- |
| <head>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је |
| ваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је |
| } Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело с |
| ли, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику |
| а нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то т |
| значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су с |
| е да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али д |
| ми!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. нач |
| мрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту мој |
| г детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је з |
| асом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за у |
| теља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика зан |
| ик, који је по самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n=" |
| ркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у ра |
| утра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учи |
| што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи кара |
| ло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо оп |
| вом механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудро |
| актом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово нећ |
| се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митропо |
| и чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p> |
| Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејк |
| ...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гле |
| и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања |
| и.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дак |
| тки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— С |
| д свега тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мир |
| киде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба ј |
| ћина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, |
| илних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила г |
| аћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свака |
| ицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које б |
| > <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледа |
| а се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим за |
| њу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарк |
| рну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња пр |
| ом или президијално господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у |
| послетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, до |
| к, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ |
| удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговар |
| је нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од пра |
| е беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је |
| Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима н |
| свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, з |
| емо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше |
| се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> < |
| а!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не |
| раше замишљену <pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогр |
| , овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском |
| ..{S} Милка?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твој |
| ајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се |
| то имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца с |
| т доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога с |
| ..{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе нез |
| i>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног уго |
| у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не по |
| денаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да |
| на, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и са |
| говори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, |
| њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо п |
| >Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она ист |
| овараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико ч |
| га она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, |
| н оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбин |
| с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве туни |
| итиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво узд |
| је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, |
| рота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је би |
| мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — нег |
| не обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, |
| , наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пија |
| ира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој |
| слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и о |
| о дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина мил |
| о у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски |
| рати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим |
| шајући сањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледа |
| рудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на усл |
| било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што |
| о напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није |
| самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим кој |
| уо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести |
| кцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ |
| менила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не |
| тштампану, причицу позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих његова кућа |
| уке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рук |
| нце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тим |
| се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину |
| ца она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени сув |
| оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препр |
| евинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али |
| ани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта ј |
| а њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целц |
| , па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што вид |
| дан неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожи |
| ледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих г |
| ка не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп |
| " /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у в |
| ="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p> |
| e> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је гов |
| омбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући |
| у мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се слу |
| рази да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају |
| “, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим изв |
| ј мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде сво |
| ијским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се о |
| ив оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и |
| и једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете |
| на министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе |
| иколе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> |
| а смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари на |
| јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећ |
| и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и н |
| да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се |
| {S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на но |
| могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима мор |
| да поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да |
| целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине ве |
| ма, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> |
| ’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће би |
| и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, шт |
| едати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад и |
| се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, |
| бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корма |
| ва на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софр |
| самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, |
| ..{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже |
| — Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дук |
| а и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.< |
| школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је |
| добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је п |
| p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не |
| с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав... |
| и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304 |
| намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри |
| ука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г |
| тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, |
| пала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогн |
| божатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког |
| а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало |
| и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и |
| Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{ |
| оз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироч |
| место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љуб |
| Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb |
| дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарс |
| па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали |
| а најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он зад |
| авио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} |
| оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p |
| је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонил |
| а цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрл |
| } А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, ка |
| и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући |
| е бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} О |
| зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени |
| >— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме |
| пада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја п |
| ебе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само п |
| и завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једн |
| кудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан |
| ерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је ш |
| мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> < |
| и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љуб |
| ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам уп |
| </p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, |
| знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерик |
| ћи, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам та |
| у сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима |
| и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом г |
| и, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’т |
| оварим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, н |
| рабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је го |
| S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице |
| , госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није |
| њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учин |
| шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме |
| су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за п |
| четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p |
| ај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година забо |
| /p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово |
| ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и назива |
| ..{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас |
| ђо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> < |
| е белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па |
| о зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они |
| ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника |
| челникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То |
| иса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то |
| ле девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, |
| лник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— Т |
| .{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покоран, свих пет сек |
| се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би |
| аестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу но |
| вадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не |
| </p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погр |
| quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне м |
| л’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене |
| љину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито |
| ост, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је пог |
| <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, |
| о, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој при |
| вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан |
| напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би ника |
| реду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господи |
| Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да |
| ича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у наше |
| буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као |
| овника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим ти |
| му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и са |
| з Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне |
| ала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, др |
| це?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обар |
| сатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па ј |
| поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одма |
| се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је да |
| е диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као |
| p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи... |
| имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца |
| е ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет го |
| господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене п |
| стар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још |
| вно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица |
| S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича- |
| аде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S |
| .</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало св |
| ову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у |
| би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху |
| , она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, кас |
| Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на |
| , да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да |
| кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па ј |
| ла се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од сл |
| к испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, |
| да, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јем |
| итељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је цел |
| ви Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, |
| марширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, |
| не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко |
| тељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете |
| е, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</ |
| ујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; о |
| ! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, |
| , велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Мл |
| а сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва са |
| еља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не |
| Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне при |
| ико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му ј |
| , да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: |
| е кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, |
| , — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!< |
| и лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врача |
| о комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражни |
| о ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, с |
| госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и поремет |
| пи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац г |
| вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи! |
| Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком |
| тара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} |
| ња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад ј |
| уна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један |
| тељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, до |
| јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, |
| е, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Т |
| и ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксал |
| ше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су п |
| Тај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, |
| ас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао |
| ћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?< |
| ходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака |
| на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја |
| S} Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши |
| е један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, |
| у испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа |
| о у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, мо |
| ечење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак |
| ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и |
| мам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећ |
| дно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, ха?{S} Што није опајана, |
| ашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Д |
| каше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... |
| се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трг |
| ?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала |
| е би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p> |
| в, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Дед |
| лила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста? |
| зи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рек |
| мислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто |
| се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра |
| удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Та |
| леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покри |
| и; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зе |
| , уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а |
| лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдел |
| </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже. |
| а, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле < |
| </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видит |
| l:id="SRP18760_C6"> <head>VI.</head> <p>А после се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, |
| p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Ст |
| ква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она р |
| на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу по округлој брадици, дода |
| лико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче |
| ..{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову |
| срећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, |
| х четири Циганина, а око њих се скупили абаџијски, терзијски, шустерски, опанчарски — и већ сви |
| рјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији |
| о миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила пал |
| кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутал |
| а сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, ка |
| огла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење |
| прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:< |
| а могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да |
| него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — кор |
| о много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се к |
| ајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у сво |
| на, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика |
| да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним х |
| ел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шт |
| погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} П |
| и, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} |
| оју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру |
| ено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; те |
| ите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећ |
| <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила от |
| иви, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се. |
| ше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер по |
| и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам |
| , на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћ |
| , више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби |
| што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једн |
| стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка наба |
| иља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три |
| да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перков |
| ује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмић |
| молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> |
| ете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврди |
| ко се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Нико |
| другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, |
| ..{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољ |
| капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, |
| жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чи |
| есто и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јорд |
| чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — дода |
| кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог д |
| само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Свој |
| рота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може |
| ат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изи |
| детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зат |
| балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угоје |
| ију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ с |
| мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случа |
| рновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n= |
| да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да ни |
| ева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде по |
| ко сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто ж |
| као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, |
| од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се |
| и ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој |
| звађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из го |
| ара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n=" |
| ти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од сто |
| ика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда |
| ке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп- |
| ж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових фериј |
| ?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пије |
| руг!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште пре |
| Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: |
| тписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бл |
| нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, н |
| и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије |
| г владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушт |
| ков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабиц |
| е, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос |
| квених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из сл |
| што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, пам |
| ам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> <p>Чича- |
| — И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капелан |
| било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће д |
| она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та прот |
| Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га |
| ете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Науч |
| Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не з |
| иње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као н |
| ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Г |
| е истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?. |
| — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако м |
| , да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи |
| се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <div type="chapt |
| асти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао у |
| сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам уд |
| улом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја |
| Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Сре |
| ј Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пу |
| о стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone u |
| оспода, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији |
| у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашо |
| ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом од |
| } Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, нај |
| <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела |
| ога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено |
| п, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доли |
| старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p |
| г гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} |
| о, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, |
| , да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу |
| пљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младоже |
| ле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домар |
| ту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским |
| е у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n |
| који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научи |
| е терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, |
| дили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</ |
| Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у |
| ..</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку |
| је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <p |
| собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клу |
| начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Др |
| о је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она г |
| у ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она с |
| ене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још |
| слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад |
| задовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, |
| понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила |
| која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, п |
| Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека |
| .. — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на р |
| ти!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> |
| није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица |
| братим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" |
| истина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам |
| бао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју |
| ....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, правила је нове ком |
| а је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, т |
| пеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештан |
| Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио |
| смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им |
| едморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли |
| рвипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него |
| молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> < |
| ма <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је |
| и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усиј |
| Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а грама |
| Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а л |
| му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано леп |
| епрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и в |
| опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад |
| ином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Ве |
| А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње |
| ве да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир с |
| ку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро |
| а-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим |
| <head>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вре |
| из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у |
| .{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали А |
| — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрве |
| p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим пе |
| дликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износ |
| свога обожаванога Шпартанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p |
| Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало |
| <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну |
| е о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја |
| <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корача |
| е красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с д |
| озе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни ре |
| е, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не |
| и познао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним своји |
| } Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуд |
| Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвук |
| а приличи једној скромној васпитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној приро |
| на; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, |
| прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим т |
| <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, ка |
| не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} |
| .{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p |
| нама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле прим |
| p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би раз |
| словију, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина т |
| многом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, |
| ко би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и за |
| ...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како |
| и на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме |
| то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После с |
| и стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из кућ |
| авало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која |
| к што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас о |
| ао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И |
| оказа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича- |
| .{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да све те природне ман |
| >Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда |
| p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов је |
| рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, |
| ало што није уштинуо своју проводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, ниј |
| еца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, |
| сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, |
| да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, |
| бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој с |
| јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би |
| еку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке |
| дало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чи |
| он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њ |
| ладенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздрав |
| уче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се ис |
| е цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постој |
| није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, |
| а све Папрагове комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> |
| дан по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и |
| се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми к |
| у стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па |
| зговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне |
| е Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера |
| ога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се в |
| са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу |
| и, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као |
| њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> < |
| кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>За |
| не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p> |
| на своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао к |
| д самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом |
| аког разговора чича-Тима оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно рум |
| у, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А |
| анци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло у |
| могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је ста |
| да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу п |
| лазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас ви |
| ојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђо |
| Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш |
| уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а так |
| ко господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га уда |
| корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ће |
| сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубав |
| ем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, |
| равим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сироти |
| е, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у н |
| ар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли т |
| та; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у |
| ула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не |
| м смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, |
| ли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му пока |
| е је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под |
| !..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје |
| о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко цркв |
| м бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је засп |
| д, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се |
| Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, |
| е се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, |
| је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет |
| вали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање п |
| а у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно |
| и. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви |
| ичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња п |
| кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с д |
| тно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам |
| , а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као ј |
| има је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> |
| а чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си |
| е, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица |
| и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ ч |
| овице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{ |
| боко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па д |
| госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марциба |
| и се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S |
| вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећет |
| адржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш |
| ...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свим |
| p>— Само она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — |
| ћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно мал |
| ма морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на бес |
| , што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као |
| оје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и о |
| о муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговар |
| ти своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича |
| оказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била му |
| е, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако |
| може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, ш |
| ео, нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угреј |
| олу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је |
| p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њ |
| мали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех |
| инације о својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, |
| ало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...< |
| е по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чи |
| поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа |
| научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад п |
| цију:</p> <pb n="344" /> <quote> <title>АМОР.</title> <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>сачинио Никола Г |
| одужаваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l |
| <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> |
| ако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; |
| p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Мо |
| о није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, ма |
| ара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, |
| А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек шт |
| смехну, а после, сетивши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити:</p> <p>— Спана |
| као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и |
| на код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам ви |
| ади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном на |
| авао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</ |
| само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келн |
| фи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор ув |
| ијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Ш |
| азијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити о |
| ас устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлук |
| ом; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју шарену м |
| левати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра |
| то јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на друго |
| слоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по таб |
| настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој ра |
| ркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређан |
| у мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво |
| еда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно |
| Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати |
| тити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Т |
| !</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема.. |
| зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSe |
| гуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав |
| употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у как |
| праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега три |
| унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је м |
| та Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме |
| угласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жест |
| оја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шт |
| глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после у |
| то није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару б |
| А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала? |
| а...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Пре |
| а ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, в |
| > <p>— Љубав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те |
| м си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који ј |
| ом држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме |
| казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у |
| а член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по савет |
| га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим г |
| ла, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле |
| ештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у |
| ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одм |
| ом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још |
| а, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу до |
| квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд |
| ти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хт |
| а Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи освети |
| ња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара ж |
| ји је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а |
| ло ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пеп |
| >— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржа |
| наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу |
| .{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолик |
| Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то |
| ен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А |
| божаванога Шпартанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— И |
| дски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} |
| је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па |
| </head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали своји |
| /p> <p>— О, господине прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба н |
| се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на |
| пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван |
| на, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, |
| лену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свест |
| ом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S |
| им вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала |
| браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због |
| пица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво и |
| у, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од гла |
| гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га |
| ="366" /> <p>— Треба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само |
| своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш пот |
| огледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је била чувена са |
| у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S |
| а за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га н |
| ма са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и |
| чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће неки |
| пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су |
| е зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id="SRP18760_N3">Безобразник.< |
| ој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у |
| да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам |
| продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако це |
| ковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n="322" /> |
| храни, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођ |
| ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари на |
| ава лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима сл |
| у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драм |
| адици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подв |
| моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисат |
| S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n |
| , него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребри |
| , кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим гра |
| ашти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће бра |
| ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не на |
| напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред |
| чера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мо |
| ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашт |
| итних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј |
| а ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти тре |
| оли, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско ви |
| а што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} |
| о је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у |
| ји...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам с |
| чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ов |
| о ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, напла |
| може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девој |
| ном начелником просвете, није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по |
| у Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и н |
| ло, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога госта.{S |
| <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, д |
| } Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи |
| и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а |
| е...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако т |
| Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни оп |
| ковачким сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби ил |
| а умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — |
| е весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка |
| лник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чи |
| м, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота дев |
| одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће шт |
| е куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје |
| то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ I |
| д Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код |
| кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи |
| е и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, |
| ва за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас |
| ам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...< |
| ради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у |
| ме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, ка |
| знајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан |
| олим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-коле |
| .{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској пр |
| ; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме године, видели, како Талијани кро |
| ерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, С |
| се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапу |
| пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли к |
| ње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скрој |
| ку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још ви |
| рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду |
| више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет. |
| посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме |
| љкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је |
| радуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} О |
| мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, |
| > <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад |
| церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали |
| а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ф |
| ах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хе |
| ено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би река |
| олеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапу |
| не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и повери |
| ар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече уч |
| ћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено |
| а какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пре |
| нико не хте од свију тих посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, |
| челник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега |
| S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перко |
| ког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он с |
| би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јов |
| разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац |
| оче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде н |
| стано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо пре |
| Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, неси |
| Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није м |
| се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица |
| S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него |
| Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Ч |
| љно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и |
| урну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, ст |
| о по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунст |
| којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не поз |
| о самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш н |
| и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на бе |
| г нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену служ |
| те само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар |
| ти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пише |
| верени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје г |
| <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе |
| S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Т |
| Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; |
| бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— До |
| е малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре |
| погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство ил |
| е, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, |
| овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немо |
| </p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p> |
| своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говор |
| е)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите |
| о отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка го |
| е је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и к |
| вом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој |
| у и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи в |
| овољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да у |
| орао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим |
| ла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, |
| росмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Тур |
| забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпо |
| им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им |
| иле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је |
| бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му го |
| бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, осла |
| азлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу |
| ељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, к |
| абић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој |
| {S} Хаха!... </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quote> < |
| оворити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, |
| учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тон |
| мешта женске радове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шли |
| и; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и |
| одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а |
| „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, как |
| е људи после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — ре |
| а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, |
| Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А зна |
| у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вин |
| д ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инсти |
| да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у в |
| учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наје |
| {S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ни |
| да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, |
| аквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато диш |
| и и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и по |
| у га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, пос |
| , све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтед |
| и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане |
| b n="359" /> обзирала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој зелени ам |
| стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у |
| <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чич |
| а големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву |
| озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано |
| Честит младић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{ |
| нише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница т |
| н је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам бр |
| не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално г |
| м клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала је р |
| азни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, ја безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, јези |
| ст.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате |
| тара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, ја безобразн |
| о знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да |
| лкон.</note> <note xml:id="SRP18760_N3">Безобразник.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим светом, |
| оучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако све испод тр |
| е она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само знам, да ј |
| ена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који |
| из зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела |
| вег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномања |
| убе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме |
| да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто |
| е по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети |
| сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради самог правдања; тек кад је реви |
| >— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парчен |
| ужичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од |
| цане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он б |
| му, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се |
| дне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао б |
| на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необично, него, просто, што су се у томе крај |
| орачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а шт |
| муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су и |
| , коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и ше |
| лави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, х |
| ли, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, |
| да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као г |
| је обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, |
| } А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, |
| ј, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода |
| се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надувен |
| уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборен |
| то тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} |
| рку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињ |
| скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сиро |
| аш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, на |
| а недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми |
| дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете |
| аде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље |
| има и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљ |
| употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји |
| ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаш |
| бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по |
| е требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно д |
| ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у так |
| "395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Д |
| рковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину министру достави; |
| и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, к |
| и у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, посл |
| ника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишљајућ |
| .</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина |
| вац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење? |
| спап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, |
| Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину |
| <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам. |
| до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, д |
| иканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако |
| >Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом з |
| чније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је |
| расно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, да то, што |
| мишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надл |
| !...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме ви |
| се, жељна мало отменије, образованије, београдско-новосадске, забаве, поче својски одазивати: |
| аљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинц |
| су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а |
| ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовим |
| Швабићке,</p> <p>секретарице. </p> <p>У Београду, 21. јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад ст |
| оград био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао |
| рсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају грациозни |
| ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамб |
| својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани |
| је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" |
| узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и |
| спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете |
| погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад |
| <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словим |
| тале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па |
| гледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам |
| ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији! |
| у сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар д |
| се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, |
| срећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, прину |
| зати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милион |
| дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто слов |
| ју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао |
| е будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а т |
| та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају |
| и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>.. |
| и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену |
| {S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</ |
| ко ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казат |
| а и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</p> |
| е му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, нара |
| , као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад |
| росмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветље |
| аво, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше начелник. |
| них младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопств |
| која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се не п |
| је говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Пе |
| сле мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Т |
| one unit="subSection" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беш |
| <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, |
| ој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па ист |
| о чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог разр |
| оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обр |
| — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће л |
| није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он ње |
| емљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учи |
| каче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случа |
| b n="337" /> — Дакле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти! |
| замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> |
| Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усре |
| а сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} |
| у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уж |
| , па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле ч |
| ких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле |
| ј скамији намешта женске радове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: |
| у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милк |
| амо смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, оп |
| а код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике |
| е, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу |
| неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге кој |
| е кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, |
| младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> он у ц |
| г сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лу |
| и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— |
| и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху |
| ањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Б |
| знавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће |
| се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима |
| чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, |
| у је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сир |
| м или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, |
| у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело |
| ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је гл |
| , беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, |
| илепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим |
| оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољи |
| ба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb n="360" /> |
| самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужил |
| мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је |
| и, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га др |
| нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих дв |
| ашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство |
| дрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде |
| Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као |
| ш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође |
| вац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао. |
| ргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека |
| сија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сир |
| ка удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, н |
| ме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, |
| ли ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она и |
| ебало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, си |
| нства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Р |
| и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом у |
| места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из |
| сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неколико шарених шамија, цвет |
| и чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: |
| ово поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорит |
| алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да |
| и толику увреду; а није ни шала!{S} Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и са |
| Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича- |
| ице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико кру |
| индари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а |
| да су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, на |
| 0_C8"> <head>VIII.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд |
| } Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на |
| а одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Ми |
| и се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— |
| и и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече проте |
| ледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице |
| оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а ос |
| ођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако н |
| војка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њ |
| и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према как |
| ћ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна |
| т начелникову..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој п |
| ати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n=" |
| хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p |
| вци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Грки |
| на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој |
| колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневно |
| /p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везуј |
| ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је била чуве |
| е и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: је |
| ице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу у |
| на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као |
| ођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Она бе |
| јене парице.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше одиста поштен човек; он се радовао што свом пријат |
| о расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан к |
| 60_C13"> <head>XIII.</head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, ко |
| суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао вр |
| цем прегледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госп |
| ла и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тим |
| алостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n |
| ада, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, |
| ад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жал |
| ко по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета |
| Хе, хе, хе!..</p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, поглад |
| о моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те |
| бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он с |
| огао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљиван |
| рекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору лутао |
| њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на ње |
| од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме с |
| , али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није |
| ренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је |
| жао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње с |
| неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, п |
| мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен ко |
| а правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или |
| и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу |
| , да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шт |
| ели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђани |
| у отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено с |
| аки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек |
| — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога |
| сеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чаша |
| који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу |
| у баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјо |
| ега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, |
| > <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој ј |
| нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам |
| да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили. |
| е лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му |
| ; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код ку |
| утрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после б |
| држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, |
| киња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милк |
| више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио |
| неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је |
| е напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужич |
| није.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, ст |
| леда као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, прија |
| можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у г |
| ила, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену |
| Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, нара |
| ва купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке |
| ило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава хран |
| мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, с |
| ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чи |
| дне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла |
| ла, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бит |
| ше, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то |
| аиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликова |
| рачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Л |
| а уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, мол |
| навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, |
| гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; |
| ада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела в |
| превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, |
| с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не |
| касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Т |
| е пада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у |
| а београдска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило |
| Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искреса |
| је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живе |
| кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свако |
| S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим по |
| , што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа |
| и остали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{ |
| божавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала |
| је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су ј |
| ашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, |
| л’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; |
| и се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, |
| сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се на |
| ашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених т |
| е би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</ |
| смејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се |
| му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости с |
| би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, |
| чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а п |
| о што да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче бл |
| јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново преп |
| ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на мо |
| му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и ча |
| p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што |
| зати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице приле |
| ала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провир |
| чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или |
| се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петна |
| з:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да |
| у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не б |
| блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим |
| им очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесв |
| оме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи |
| нуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: к |
| а, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда |
| а купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича |
| <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трб |
| то се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека |
| стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашн |
| а пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав |
| то се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним по |
| мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и |
| ворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан |
| , по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет |
| а, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колиб |
| па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало |
| апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, |
| њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него |
| скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа |
| ниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је |
| ест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом све |
| ањиво цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје |
| и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се муж |
| атељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње руча |
| . — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А посл |
| тво да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама н |
| Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Ра |
| само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд п |
| .{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Е |
| ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она |
| о рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и у |
| е прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека б |
| попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И т |
| јке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало |
| ислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од о |
| и, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министр |
| едио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онд |
| свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожа |
| пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p |
| није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз от |
| , нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за на |
| само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, |
| а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо ста |
| за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у дру |
| ња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио. |
| имер, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу |
| ли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина |
| е било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој с |
| рам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</ |
| ог и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и го |
| ам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Грки |
| упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и |
| од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да |
| д милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о то |
| , одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су |
| .{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја |
| голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... |
| оњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био то |
| жје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, нар |
| чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то с |
| ао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би м |
| кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим |
| ичи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства |
| унав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун с |
| арове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвр |
| ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тим |
| ...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би |
| чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; ал |
| ам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу про |
| ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, |
| оштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ј |
| оваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао д |
| ом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај нач |
| заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и |
| лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна |
| дао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпу |
| сказано!{S} Јединствено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла д |
| ао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="3 |
| егову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи с |
| нице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у том |
| ирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живо |
| баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n= |
| окојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, д |
| н.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских класа, све бриге и свак |
| би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожа |
| ..</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепо |
| уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би с |
| /p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да б |
| то!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} |
| бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толик |
| би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њ |
| ољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је го |
| јака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља |
| тири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански кел |
| овом приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину |
| ао што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с |
| S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он није ум |
| ији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиж |
| , да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље |
| и више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака! |
| ого лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{ |
| !... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла |
| оћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг |
| колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, |
| толико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка |
| углађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, |
| нака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју |
| случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас по |
| устила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у |
| о нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари позн |
| ле погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од |
| ва сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својо |
| богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде св |
| недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </ |
| l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </ |
| > <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборав |
| ога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- нео |
| сла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака |
| је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> < |
| па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разлагања:</p> <p>— |
| грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би |
| да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пу |
| е; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти кап |
| , да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека |
| слим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир |
| то да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, к |
| собностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV р |
| и тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, зал |
| {S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полак |
| од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још |
| ћ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати |
| сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отво |
| ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а |
| то сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је |
| траха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у |
| ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — п |
| , <pb n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, у |
| и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неко |
| мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина |
| ара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је |
| а и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учите |
| али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шарен |
| штовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене т |
| ма се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цве |
| <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу |
| је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, д |
| ла, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Ни |
| слите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно |
| месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а |
| акалница његова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракиј |
| огаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с л |
| трина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица |
| умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} |
| , почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја |
| не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чи |
| ој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу ње |
| је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбе |
| јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене у |
| накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у т |
| } Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, |
| ој васпитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише под |
| љала свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми исп |
| је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него |
| е дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи б |
| стадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слага |
| султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало при |
| учајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас поход |
| ила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, у |
| Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је с |
| ве те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једн |
| е раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Н |
| шете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас |
| ..{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу о |
| оспођа је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук св |
| и ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} |
| по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни |
| оштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и |
| разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе расп |
| су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се зг |
| ум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p |
| к. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не |
| ке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек |
| и, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас во |
| аљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Б |
| ати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, |
| ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али |
| > <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у г |
| А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, уч |
| каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; |
| ће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...< |
| џбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> |
| а ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на |
| , — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљени |
| е била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, |
| дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази? |
| ромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им с |
| грли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} |
| о и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ват |
| пршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорел |
| ам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме |
| лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена |
| шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам мо |
| , —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он |
| ло повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Дра |
| ко се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је н |
| а велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су |
| p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише |
| грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или |
| ај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необично, него, |
| ркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не |
| у.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на |
| га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме ун |
| ако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута |
| је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; мог |
| то до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да |
| д довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким г |
| ла, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу јо |
| га колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађ |
| , госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још ист |
| жљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, ку |
| е куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека п |
| је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћ |
| не дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вр |
| и: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> |
| има је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је ви |
| на, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковач |
| дласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чи |
| иповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркињ |
| и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} К |
| обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао н |
| е одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи бе |
| из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; н |
| м, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су |
| а вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316 |
| у, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, тр |
| идео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{ |
| о да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују. |
| >И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а |
| трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној велик |
| а сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у св |
| ам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко |
| киња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младом |
| ва практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пље |
| ћи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, |
| да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело |
| ко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два д |
| њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави и |
| > пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрав |
| риморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљ |
| изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам круп |
| да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помо |
| ка је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније |
| е по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{ |
| нице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан |
| ије ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чи |
| P18760_C4"> <head>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао |
| вили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од |
| није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што |
| ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог рас |
| Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само |
| а; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нек |
| > <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није |
| у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, каст |
| а.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, |
| е ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похо |
| затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Ти |
| уче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у ц |
| очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <p |
| из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, |
| г се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пре |
| прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно |
| варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и о |
| оли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, нег |
| еломе свету, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, |
| } Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на |
| најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци |
| а кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} |
| г доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је обори |
| каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p> |
| ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма |
| ина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обожаван |
| о и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је |
| Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође |
| м се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— С |
| познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од сви |
| ла, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан |
| је могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окор |
| и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како с |
| > <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голиц |
| оград!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довел |
| ви нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара |
| инем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени не |
| ћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једн |
| мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} О |
| ом ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки |
| ашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ме |
| ремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, крен |
| времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебд |
| тати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, |
| ам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Бе |
| а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце |
| ла довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Тр |
| асти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n= |
| едаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још |
| з министарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сир |
| <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тог |
| а ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опора |
| S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, с |
| овца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се см |
| све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш јед |
| асти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радо |
| ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта |
| рућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе |
| је лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко |
| ље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревиз |
| авише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаш |
| ј и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у остал |
| еном добро смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање с |
| њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз њего |
| ах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... |
| некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње д |
| н ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам |
| ки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мен |
| дбу! — рече полугласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А по |
| > <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у чет |
| сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухва |
| ени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p> |
| ољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него |
| Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — |
| бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Т |
| ету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познаје |
| > <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у |
| .{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Ста |
| .{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и |
| о сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте м |
| и ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвен |
| ба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена |
| речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, |
| ’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} |
| не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у ку |
| нери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти к |
| имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у |
| p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратим |
| слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, поб |
| S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као |
| > <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико на |
| киње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а су |
| е ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну глав |
| једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, да |
| ифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест риј |
| е, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господ |
| је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде ум |
| ем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за |
| лка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да |
| а још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскал |
| им се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила |
| шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад вели |
| какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало |
| се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S |
| ао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, л |
| м — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у |
| чке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели |
| и; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане стра |
| ироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су |
| ликоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим |
| а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Јустине Швабићке,</p> <p>секретариц |
| ... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лут |
| облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена |
| ошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb n="385" /> лепотиц |
| ине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нече |
| скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, н |
| ир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, голо |
| у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећ |
| големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од само |
| лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику ув |
| о! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику не |
| само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, |
| јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бист |
| ше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све |
| а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S |
| осом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некак |
| ведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, |
| ебеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не |
| плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, |
| ви; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које |
| — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих |
| лести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у |
| би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, ка |
| , не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио |
| па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне нач |
| ива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби п |
| али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним кр |
| аочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве ј |
| из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, |
| ашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, |
| и слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећа |
| поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом, — ов |
| о насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматра |
| 80" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p |
| у могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута покло |
| о дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је |
| слук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а |
| , урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају гор |
| ча-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и |
| овек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, |
| су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео каза |
| итрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг |
| оспођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није ло |
| их се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа |
| наш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— К |
| зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о |
| уги млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Ник |
| ављаше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, нег |
| р-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на |
| гао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p |
| тиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро род |
| Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом прили |
| уди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: он |
| се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у |
| залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, |
| сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десе |
| утро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мен |
| Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као п |
| Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и |
| о побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где |
| и хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресн |
| рописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је м |
| ака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и о |
| га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би уме |
| S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу стра |
| а!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што |
| отера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перков |
| ци ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомољ |
| у, господине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу |
| овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо |
| — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на св |
| пређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и о |
| спођа препоручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, |
| им и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, |
| ина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама нак |
| илостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је |
| а синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапа |
| Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виол |
| n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У |
| вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> < |
| млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка |
| Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у |
| О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковиће |
| ишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли погодила?</p |
| ленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изиш |
| и госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно |
| л...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало |
| ад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката |
| , лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само паро |
| лика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари |
| Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурис |
| абавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p>— Треба, побра |
| , господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— |
| чили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да |
| ду!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...< |
| новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумиц |
| е.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу и |
| арац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а |
| бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су сва чети |
| и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му пого |
| ..{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, |
| одине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. — Угарска је призната као најобразованија д |
| ису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељс |
| но, да ћу остати... — доврши препредени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> |
| Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p> <pb n="39 |
| гурно — рече са неком иронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања |
| али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих |
| то није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} |
| да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али се роди |
| аз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и |
| асти први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честит |
| аким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говори |
| мом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних |
| p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, чит |
| воју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко опазити; прво, што је био |
| мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бака |
| „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене пон |
| ачајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музик |
| ....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срем |
| изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</ |
| о подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да раки |
| {S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си |
| управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} |
| вим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивал |
| јао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? |
| ји су им понекад празником после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнући |
| ња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и заг |
| , ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се уд |
| е седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и н |
| метила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити кни |
| њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно |
| д њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љ |
| прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Ти |
| а глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а х |
| а и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, т |
| о заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учи |
| проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p> |
| љ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамт |
| прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо пр |
| а, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се |
| месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељаве очи обо |
| Кудгод погледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, прозори |
| чмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; |
| стити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па |
| ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и вр |
| кар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се о |
| најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га |
| ну; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би |
| ва храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, д |
| и се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напос |
| моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> < |
| и, како би познао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мут |
| венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му |
| отресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, са |
| n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиром |
| нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му мал |
| оје су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљин |
| Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— Сирома |
| ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и |
| е паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућ |
| станемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по ст |
| ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар си |
| твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђ |
| р, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док |
| шња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђош |
| ма горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне.. |
| овољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза |
| ала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба |
| детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ |
| боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — |
| скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашњ |
| } А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја им |
| убице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– |
| шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике |
| том је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла |
| варала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи |
| у се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а |
| ивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И так |
| ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чич |
| а постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити г |
| акоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати |
| а ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам пр |
| и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као шт |
| них усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спус |
| севаху у раздражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није бил |
| , омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Ка |
| епељаве, али свагда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше |
| наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Мил |
| набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцан |
| да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да |
| и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено |
| ко!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али |
| ла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну |
| после, погладивши учитељицу по округлој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на |
| и од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су |
| о гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах с |
| Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девој |
| дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, |
| ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли пог |
| уједињене перковачке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, |
| жу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње |
| ајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да |
| гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја варо |
| у се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам м |
| ели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, |
| акресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — П |
| што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти разред. — Да |
| } Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружич |
| и заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је н |
| окорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, |
| је — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо |
| и, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор |
| ; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А |
| лисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и |
| може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се ка |
| инама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, га |
| колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" |
| ра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — к |
| да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> |
| у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо ко |
| дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих |
| сподине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир- |
| старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јур |
| јере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писм |
| ене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући од проклетих учитељских класа. |
| а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е |
| га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не |
| још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану харти |
| ајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затече ј |
| рцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, |
| јен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни изл |
| пеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> </body> <b |
| рати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи |
| ао год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</ |
| је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ |
| ди? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени |
| а.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десн |
| даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, |
| препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју на |
| оворио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава |
| ар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи |
| њу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први људи |
| чима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, нег |
| о, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама |
| } Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја |
| /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом |
| кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то би |
| оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако |
| хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим с |
| мо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, ка |
| > <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш |
| ; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, |
| век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, |
| {S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу |
| све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича |
| хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> |
| едецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде |
| алом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, |
| осле Француске, а сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, |
| се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он |
| ом је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим гово |
| епомично стајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам при |
| тања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми |
| ала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сиг |
| <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева н |
| а желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а му |
| ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то дове |
| ни старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен |
| <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио це |
| јене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на д |
| есрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" /> сирота, м |
| а, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рука |
| е јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волет |
| у, које да продужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови... |
| индерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег по |
| те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у |
| десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остал |
| то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да л |
| ао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: п |
| ње, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, гд |
| дала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника очупати, тек она прист |
| ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала |
| очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра нав |
| но, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више... |
| очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, с |
| а одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} |
| а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је нату |
| у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> |
| асно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о |
| говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote |
| е дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p |
| гнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ј |
| остро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приб |
| ати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало бун |
| саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, |
| начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију... |
| {S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не наглед |
| 07" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару д |
| ила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратн |
| ћи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељ |
| само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет ст |
| Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разум |
| ди после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече н |
| г завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, |
| ам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, љу |
| осле пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега |
| ој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте |
| росто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, |
| вши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико |
| а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили в |
| .{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре |
| ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, п |
| која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ |
| на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си |
| ече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} |
| н и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{ |
| јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Неописано!{S} Неисказано!{S |
| Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је уч |
| , не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту дава |
| , можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S |
| а, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије |
| а ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Грки |
| пичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе |
| д стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у ав |
| о роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша |
| д нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече с |
| има реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа п |
| о да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Зн |
| ича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p |
| !{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, |
| да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам |
| /p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака |
| ло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша о |
| свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братск |
| знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На б |
| ком саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје |
| вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?.. |
| раги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> < |
| и се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, госпо |
| свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових |
| >... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Са |
| аг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада |
| .{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свиле |
| могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му ј |
| сте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа |
| акле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све |
| </p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> < |
| ако ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку ср |
| а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озб |
| ра прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био |
| ијама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карак |
| ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p |
| што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њом |
| јући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учите |
| да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем |
| код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје |
| м прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако л |
| своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуц |
| <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни |
| о смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је |
| а ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама в |
| ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да |
| иња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она ма |
| му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па па |
| .</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго |
| ?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук |
| пота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеос |
| су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као |
| да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати; а |
| ко Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу поја |
| и?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тич |
| нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, |
| господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она |
| нуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединс |
| >— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у рез |
| S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена буд |
| ш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, |
| посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам ружно стоји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао го |
| еда, стаде поверљиво шапутати:</p> <p>— Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да н |
| , — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам тако |
| да се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, н |
| на душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутр |
| — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на ва |
| {S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то |
| ће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа |
| село: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S |
| !...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тим |
| аве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чи |
| јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашт |
| .{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријо |
| акле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирокр |
| сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да су једном, ба |
| знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна |
| <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове |
| потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем |
| им мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замисли |
| ачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и |
| х за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и |
| ца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; она је би |
| :id="SRP18760_C1"> <head>I.</head> <p>У вароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описива |
| излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би |
| ћ, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам та |
| ам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи и да му у |
| {S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем |
| ла...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам |
| амо мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, |
| S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пр |
| ла наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S |
| ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име от |
| иња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две клас |
| , него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се |
| љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир |
| селији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш с |
| , онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, а |
| есеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте |
| не, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али |
| Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само |
| но, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то |
| на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медец |
| одина пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Г |
| ; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу н |
| као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} |
| учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на |
| о, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако |
| Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> |
| о и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, д |
| ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p |
| јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица! |
| одине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме н |
| да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим. |
| а у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да нај |
| ри.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљд |
| ити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је нанов |
| .{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{ |
| уби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јеса |
| , госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по |
| аш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара гос |
| е залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли р |
| и да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Расто |
| ко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> |
| Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, |
| и.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвикиваше в |
| сподин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Он |
| <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са дец |
| е јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко би |
| ..</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад б |
| загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој пр |
| е на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви |
| ош до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никад |
| е основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћ |
| свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадико |
| о је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то н |
| <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не к |
| ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њ |
| и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево о |
| цајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетов |
| Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и |
| , које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веров |
| ду кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, |
| те?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, |
| ара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{ |
| пи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам |
| се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се си |
| м са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — |
| ти: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који ј |
| то ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да |
| бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин |
| мела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинам |
| је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје |
| ин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n |
| м је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колег |
| и Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да |
| понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хт |
| шку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и баби |
| ек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у |
| ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитељ |
| : „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, |
| е њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа р |
| дина толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне т |
| да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: |
| ва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако |
| заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше |
| а преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе |
| а пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, али све |
| ино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, |
| кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког |
| уо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљ |
| d>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда н |
| ла, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с вр |
| , мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљив |
| а просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом: |
| н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказиват |
| би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубав |
| еседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину министру достави; него је, п |
| е.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало |
| стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!.. |
| росмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као в |
| а нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и с |
| актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо |
| че, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како су |
| апишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, |
| ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са он |
| ... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте |
| у рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са сво |
| и, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један об |
| с развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро на |
| ћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Јустине Швабићке,</p> |
| /p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало у |
| Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} |
| има зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — н |
| подине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изглед |
| јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви |
| љи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учит |
| жио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ево а |
| мо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, |
| задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благода |
| у име уједињене перковачке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам |
| да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што ј |
| ка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас |
| тајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово |
| Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S |
| друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} С |
| је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задово |
| аво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем сла |
| о написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, |
| видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p |
| м вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разг |
| ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутк |
| својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја ма |
| ца.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па |
| слетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, доте |
| а ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> |
| !{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{ |
| не лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су |
| одужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богослов |
| мо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше леп |
| својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и |
| целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толи |
| ову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти |
| епељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа ње |
| Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...< |
| иковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— |
| и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље |
| {S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се |
| и!{S} Та ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња |
| н на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, |
| а је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе |
| ао учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве тако |
| } Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p |
| 60_C4"> <head>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао ник |
| се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који |
| и смео ни погледати: ту су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што |
| су, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узео је четку, очистио је м |
| b n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи н |
| лом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он |
| ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш мака |
| секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и |
| чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то |
| ним стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добр |
| ак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку |
| , приповедајући радозналоме комшилуку о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти њег |
| љан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност. |
| уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда |
| о немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти каж |
| ство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; |
| ратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио ј |
| ема годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је |
| ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мо |
| дућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да |
| епоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједе |
| а зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Свет |
| ићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, д |
| њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје дра |
| Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> |
| рац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова л |
| а и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад |
| Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим |
| едати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркињ |
| рај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је се |
| — Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак |
| се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина прип |
| се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, |
| сти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа |
| је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича- |
| адији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то |
| } Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p> |
| наш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са |
| ају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p> |
| , која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати |
| е тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу о |
| ме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим |
| p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је су |
| арила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то ј |
| моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу |
| {S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а о |
| нас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће н |
| и размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву цига |
| а сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, |
| и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда |
| сподине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене пари |
| ове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— |
| {S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриг |
| а томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задов |
| <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеш |
| шим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар позна |
| првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно |
| Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожат |
| ратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене пла |
| изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Не |
| вадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које |
| ео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове пр |
| ођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> < |
| а чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, к |
| о од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност оче |
| кије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" /> <p>— Хе, хе, хе!... |
| а испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да |
| ? — скакућући преко авлије, подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он |
| ад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милк |
| легу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Па |
| изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под цр |
| о; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскала |
| аги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим р |
| ја места, а све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убиј |
| жи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полу |
| пропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, п |
| овину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло |
| чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он ни |
| ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све т |
| спођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> < |
| од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ |
| ежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да час |
| — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите |
| у ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али |
| ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Кр |
| тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужност |
| .{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се |
| н се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вече |
| !...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опрост |
| бру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у |
| треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Ма |
| , деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадо |
| ван.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад ј |
| читељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за рук |
| је драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај ц |
| чани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кро |
| ...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.< |
| о сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, |
| троги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа не |
| е стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља. |
| ом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље |
| ило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатн |
| е се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на ко |
| откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у |
| н купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима с |
| чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је и |
| евцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра |
| што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све о |
| , и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше ј |
| ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењ |
| инио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} |
| на, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вешт |
| } Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да |
| дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом |
| иња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чарш |
| чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — наро |
| ; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јев |
| новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом поп |
| ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих мате |
| p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секрет |
| Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Он |
| и се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да по |
| е.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку |
| и, терзијски, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица |
| ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он |
| она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота |
| етом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то своји |
| љ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, п |
| нији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, ал |
| кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, |
| намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као вев |
| ...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима |
| е Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одл |
| " /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>М |
| казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла |
| а!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако |
| .</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли ј |
| p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S |
| о и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном самозбору куц |
| ас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, н |
| l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уоста |
| >Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе |
| подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Грки |
| сти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— |
| смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде з |
| ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на пече |
| само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, |
| Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— |
| гли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> |
| стара госпођа препоручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашн |
| /p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, |
| испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, |
| а паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, на |
| наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збо |
| задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике д |
| кињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, отрцани удов |
| о у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ра |
| е, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто се |
| могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, б |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење ј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" |
| и!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се |
| миљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и |
| ном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели мно |
| а била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разно |
| ој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштин |
| м свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позор |
| ом у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију |
| свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је д |
| е, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу пр |
| свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, с |
| p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југови |
| а погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у п |
| се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те свој |
| ог те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошко |
| >— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венч |
| е, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чич |
| сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по |
| вамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најб |
| а беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше с |
| ог еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако |
| дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати |
| епа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен |
| вила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џеп |
| спођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чи |
| ња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је |
| ој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карн |
| орам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И о |
| ећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— |
| госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само н |
| езати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> |
| ече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се |
| {S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то |
| " /> <p>Чича-Тима се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледа |
| Сутра!{S} А прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{ |
| ти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се рази |
| видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говори |
| p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Ти |
| сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, |
| ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, |
| местити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара |
| о у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила своја разла |
| омио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у плани |
| , док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдс |
| хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који |
| е ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, к |
| > <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар ј |
| — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у р |
| поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, госп |
| а и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, гос |
| а на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви |
| те, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> |
| ито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру |
| , јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> <pb n="300" /> <p>— К |
| колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали |
| срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како |
| сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, кас |
| ти, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спрем |
| ам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у М |
| д неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је |
| . — рече учитељ четвртога разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Ст |
| уга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у сре |
| даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам каж |
| и, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — |
| ме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreig |
| онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња |
| ожете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и ц |
| јте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S |
| пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отеж |
| ча-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпо |
| само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p> |
| ...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа на |
| цо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га з |
| ле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} |
| е равнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њ |
| рити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</ |
| — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на |
| лимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га пог |
| ом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се |
| коро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској |
| воме чича-Тими:</p> <pb n="355" /> <p>— Ви, откако сте се упознали са честитим вашим господин-П |
| чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!... |
| и сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, п |
| томе ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и |
| знајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богослова |
| поштовањем, непомично стајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра |
| ке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до под |
| или президијално господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пу |
| једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и |
| Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и |
| а гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један г |
| један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти разред, отежући речи, — ви сте, г |
| чива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, не |
| о по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглад |
| ајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Сам |
| и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госп |
| сподин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате |
| ећ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац |
| дили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! |
| /p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф |
| ају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Т |
| ! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио |
| читељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — т |
| азива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се |
| тија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз |
| и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпо |
| касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да п |
| ?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јеса |
| толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — са |
| омотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.< |
| ..{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што |
| p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако |
| начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полица |
| о да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би с |
| каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам н |
| их ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него би |
| има и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропага |
| ам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и |
| еште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво п |
| е уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире трај |
| лу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу |
| ђена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пун |
| реко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислу |
| — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке |
| ћ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени гово |
| ћком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо |
| о!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он |
| да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То |
| "306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, го |
| ла скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Милич |
| се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи ка |
| умен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се |
| да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком |
| планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свр |
| , него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вра |
| е једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред |
| кове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на |
| а!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи |
| емери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним |
| , изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и у |
| откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој нам |
| ан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а он |
| ета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме ни |
| ивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово није ка |
| {S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је својим чез |
| еше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, |
| је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после |
| адовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом продужила свој |
| рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, |
| , ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да ј |
| по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би углед |
| у једном, баш некако четресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и п |
| сом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око п |
| нствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погде |
| м!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} |
| раку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па |
| х би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} |
| куд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пр |
| ете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} К |
| лонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже |
| наћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена |
| е таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он |
| ..{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету |
| а плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а |
| один-начелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S |
| ледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи |
| е имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно |
| еху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео |
| осле, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се |
| на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова |
| а пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо |
| видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, |
| чају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на |
| био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насме |
| лка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— |
| ме потоку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући |
| кла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна н |
| а-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али о |
| се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим |
| о ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — |
| , кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из |
| прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свак |
| говане чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак д |
| p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари |
| /p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p |
| , ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки сво |
| ћ!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гл |
| ега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом |
| а. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с |
| здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило |
| о да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, |
| и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а |
| ође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} |
| а ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њим |
| узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме д |
| рак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна |
| лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и нак |
| Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за |
| еној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревет |
| што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су |
| лина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Н |
| ’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченом |
| ку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео! |
| огословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала |
| е:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи |
| па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим ш |
| знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш |
| — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам |
| а ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он |
| у намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље по |
| па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мисли |
| олу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSection" |
| стове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у ж |
| на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; упра |
| „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!.. |
| а ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубаз |
| о, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном Пер |
| јом псето режи...</l> </quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да |
| то! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А д |
| те удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од н |
| ну такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Што се па |
| алости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута |
| продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа |
| томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; |
| могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је д |
| ане дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ћ |
| развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао бих, д |
| на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, г |
| ред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћ |
| ајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, дру |
| су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз ва |
| е то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бит |
| о, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем |
| расти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да |
| бразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била је |
| а.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и мо |
| — На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а ј |
| очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи |
| ..{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, д |
| и се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољн |
| </foreign><ref target="#SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — К |
| ази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на |
| т диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са со |
| а капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, маш |
| се хтеде удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо на |
| ивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се |
| те, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да |
| и се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио |
| сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ј |
| p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p |
| апаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња |
| јде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случају, у најв |
| а.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p> |
| после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само |
| може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, ш |
| иговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви |
| кромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Шт |
| ге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шуна |
| е имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестив |
| је прострло оно загасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи м |
| екретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S |
| е спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад ј |
| ој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Н |
| ачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар јед |
| ељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је гл |
| га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један |
| најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом |
| - Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити |
| у част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу н |
| , да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао |
| плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њ |
| , све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако шт |
| стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод к |
| у...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</ |
| вог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на пом |
| црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — т |
| Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све |
| очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија |
| га и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и за |
| вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после |
| згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир- |
| ем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза |
| а, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га п |
| Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Ка |
| ђи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близ |
| , као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистро |
| ебљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од пот |
| и донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} |
| и имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пи |
| свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је |
| а се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови не |
| је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— |
| онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, |
| ту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи |
| или, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> <pb n="344" |
| {S} А таке услуге у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва |
| } Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рукавицама узвиси скоро |
| а; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра с |
| } Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота |
| ено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа целу дворану, па, кад је |
| е добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама |
| како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у |
| да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен |
| е силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима |
| а сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што |
| г разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} |
| итељских, па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, колико само о |
| свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред о |
| ве мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, |
| зио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толик |
| ри — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај |
| сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чич |
| еце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да |
| сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме |
| до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, ша |
| т, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти |
| , касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хл |
| ве, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се д |
| о све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, искривље |
| би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а |
| ара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презр |
| <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо |
| о примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Грк |
| Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љ |
| а да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, на |
| свим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просве |
| те васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича- |
| то сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи |
| ословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, поред до |
| кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме прим |
| ича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он одмах п |
| преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена |
| , што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај ј |
| подине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S |
| не, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме си |
| истарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна |
| град, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и |
| Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Сад |
| ију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећ |
| игла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељил |
| нда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборав |
| торог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, |
| а не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усу |
| грађујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама |
| оселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио |
| , распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, |
| Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, |
| иване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове |
| ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено |
| вице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Б |
| о му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су пр |
| ивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе |
| епубликанац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне ж |
| нај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нис |
| о, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад |
| лоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако |
| /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше с |
| угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — нас |
| син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао |
| начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејава |
| тупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога |
| му осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Па |
| олико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муца |
| својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И н |
| га, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да ум |
| баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После тога, исправивш |
| жбе; узроци беху: неморално чича-Тимино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му |
| уга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљи |
| м водом полила. — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да |
| исоко свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не зна |
| дустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђур |
| ир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки |
| вио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретк |
| на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у о |
| пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S |
| има доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није би |
| ам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Пе |
| пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељ |
| цу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доб |
| н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христ |
| и, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> </quote> <pb n="392" |
| менти?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, |
| е...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше р |
| и читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадов |
| ш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима з |
| ити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, к |
| другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, |
| л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе |
| свете, није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клања |
| <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сока |
| разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и у |
| начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, реда, владе?...{S} И он |
| моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо |
| ишт’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учи |
| S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ |
| ди, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само |
| арати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је |
| еје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца |
| млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хте |
| ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих в |
| ртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, од |
| ено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од |
| рота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети |
| мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} |
| ња, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља |
| .{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и ро |
| о вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас ј |
| жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, |
| </p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога |
| т се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је |
| и други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена |
| што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ј |
| орам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ двае |
| набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима |
| лако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио |
| брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, си |
| а данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеж |
| уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима |
| ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на ње |
| </p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње |
| ше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, |
| е Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш |
| ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.< |
| беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гле |
| , јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати.. |
| оју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала кли |
| ладо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној ме |
| од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кра |
| ваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на |
| “, а лети, опет, отпева „<title>Христос воскресе</title>“.{S} Некад, опет, узме, па сам са собо |
| оје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жен |
| раги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да је |
| учитељицу по округлој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико с |
| ладожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, зако |
| пођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те нас |
| ити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну ко |
| па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министро |
| ледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— |
| идањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољ |
| је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="3 |
| ватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао |
| <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена |
| дно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару |
| љала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, по |
| није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао |
| Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</ |
| </p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју |
| а фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је ос |
| че, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна |
| ви много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само |
| е крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Х |
| јнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, сп |
| једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забрин |
| аст!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше |
| ођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем |
| и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала. |
| о данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, к |
| се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и |
| е мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </ |
| квом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде с |
| p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где пре |
| , а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове |
| о се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпн |
| руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док |
| ако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, |
| ктици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео с |
| била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.< |
| се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја са |
| а походила, беше у целоме округу чувена врачара.</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена |
| ш остати богата удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину дл |
| /p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...</p> <p> |
| ...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуд |
| на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="36 |
| ним појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосл |
| и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, |
| нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таки |
| чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен |
| лега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола |
| ароши Перковцу нема ничега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише геог |
| ају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, |
| дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једн |
| -колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да |
| нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p |
| -Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало до |
| Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, |
| и сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не т |
| црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, |
| да, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Ниј |
| Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — по |
| вету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натова |
| чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> ти |
| ризор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи |
| ом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу |
| ини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а пр |
| ељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици т |
| алу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на њену |
| RP18760_C8"> <head>VIII.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} |
| прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S |
| ане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Па |
| p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, |
| одине прото! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> |
| у гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала |
| n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љ |
| лагословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...< |
| собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, да |
| равља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се боле |
| е последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> < |
| необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, кој |
| само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше б |
| ифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац. |
| р-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што с |
| ривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искр |
| хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соб |
| мтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сре |
| ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А |
| !{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба н |
| ојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остр |
| емећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретал |
| и две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, к |
| обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> |
| инила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.< |
| грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су |
| стила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на п |
| ио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су |
| оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни |
| аду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све та |
| из снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим глас |
| >— Знам, господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича- |
| у нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен |
| асић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест |
| д Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Иша |
| чим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не з |
| јдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш |
| ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шал |
| , у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на |
| и вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се прибли |
| и не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: д |
| војим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и н |
| а чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно |
| ебрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој сками |
| после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ак |
| ати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако мно |
| орак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету вид |
| о сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Ник |
| анији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа |
| иково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, |
| {S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа |
| себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, |
| и; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој |
| ега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајал |
| ...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, док |
| едно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— |
| а чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се пре |
| н!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то |
| рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарст |
| ем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, |
| д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би |
| , она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, госп |
| шта чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан |
| има се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А кој |
| ађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знат |
| а (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њем |
| мо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, д |
| ријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати коши |
| рока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из ру |
| а-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатк |
| а, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, |
| замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, |
| ну Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека куп |
| трнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би за |
| адава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и |
| му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, |
| ејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно |
| а чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, нева |
| росио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови к |
| се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да см |
| кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио н |
| видела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као не |
| за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави пр |
| истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешењ |
| пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је л |
| м лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер |
| намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте ус |
| а се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — у |
| није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што |
| појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S |
| је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо |
| нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из с |
| љеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад с |
| ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхи |
| а свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњ |
| ешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђув |
| невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погл |
| арен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам |
| рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама сво |
| м је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи |
| <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севај |
| рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Про |
| и, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведе |
| } Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и |
| S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као |
| е тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, ск |
| .{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега наш |
| ишта одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је |
| га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше т |
| милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам |
| њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</ |
| прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хт |
| љских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да |
| и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих |
| свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дун |
| извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка г |
| ку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на свој |
| ариз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашно |
| , али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из |
| !{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница |
| мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, |
| у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадиониц |
| м, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи |
| продужила својим окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Ти |
| ичега, што би било вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Срб |
| .{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; |
| саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби.. |
| ремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгл |
| нај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако |
| ју, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао т |
| воју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2.. |
| та ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој |
| ко враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, |
| долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али нап |
| и је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу св |
| ос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело |
| ки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је пи |
| апредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког |
| авану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би |
| то да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе |
| арави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би с |
| та, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим му |
| очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесн |
| ример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав вин |
| најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и н |
| ву несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су љ |
| на и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из пр |
| скало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, |
| Утоме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.< |
| загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје њего |
| ртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друг |
| и ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На |
| креше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ак |
| Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак |
| еде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене к |
| ом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћ |
| ајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће ни |
| ног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, ко |
| пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа н |
| су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним |
| је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвез |
| те стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Т |
| .{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао н |
| а кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{ |
| заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете г |
| и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пр |
| па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара |
| ше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те б |
| чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из |
| /p> <pb n="319" /> <p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, стиште му руку сво |
| он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна нем |
| о|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи |
| неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају. |
| клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не |
| на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од |
| а; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, ш |
| а две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљ |
| је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после |
| те му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавај |
| поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пе |
| се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, |
| отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче |
| д је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викн |
| адирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом |
| , старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:< |
| итељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне |
| езао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Беогр |
| а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек шт |
| твари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свуко |
| опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с |
| м — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, |
| и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може |
| му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као вели |
| едведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи припо |
| ки, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превели |
| ни гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг |
| ма се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње |
| јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, |
| гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде |
| но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме |
| сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, |
| едно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново пог |
| стру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим с |
| о Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту |
| а Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, м |
| који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху да |
| фрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке |
| ве јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсков |
| аше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p |
| чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, ал |
| , а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па са |
| а музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако мла |
| добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смеја |
| стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га |
| му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би уме |
| муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепот |
| ји су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај |
| рдан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило |
| ма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, глав |
| ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} |
| тарац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, с |
| Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хит |
| до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од обичног |
| м мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са |
| радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треб |
| акле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, п |
| , господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да |
| и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету |
| и су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у |
| е са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дот |
| ао да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n= |
| лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је да |
| p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какв |
| ре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане |
| апћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, |
| свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четвориц |
| ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и |
| лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело |
| ењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопственим прстима.{S} |
| осле јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не |
| баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце.. |
| некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах пад |
| бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, |
| аком разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао |
| ма дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с дру |
| Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не з |
| е тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, ниј |
| продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврди |
| рише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стар |
| бав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога |
| волте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао д |
| о...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима н |
| пада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па |
| боље погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше |
| аки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа ка |
| јом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у |
| шао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</ |
| а секретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> |
| итељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додај |
| , него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу го |
| е вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тим |
| горопадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одгов |
| на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожаван |
| обар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је пом |
| бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. |
| све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке |
| д плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође |
| а одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, о |
| ла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро заглед |
| млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} |
| ивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, ш |
| чице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сун |
| у њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти |
| {S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су м |
| црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам |
| рујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вин |
| сам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тига |
| е могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и |
| ле неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о |
| е својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! |
| лник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у |
| и попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га н |
| е класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који |
| била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмак |
| Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и румен |
| од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| мачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше |
| остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се. |
| ом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му париц |
| ешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на |
| и га узеше под пазухо, па га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад |
| зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно рече:</p> <p>— Сиромах ст |
| а поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли |
| .</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S |
| ња беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гр |
| то и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло ј |
| 760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зва |
| ала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неугла |
| а мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених пр |
| као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прош |
| је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишљ |
| реш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет |
| м кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, |
| А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Т |
| е да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му п |
| 5" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се с |
| <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира б |
| из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћ |
| и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њи |
| аку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно ра |
| д мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би |
| и обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} |
| а, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и |
| евод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света |
| има стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> |
| ва слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне д |
| о, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, |
| риметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се ба |
| нета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш д |
| -Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај ч |
| чког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, м |
| па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу |
| кер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А о |
| , какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видел |
| о ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдар |
| е од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красн |
| ,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p |
| кошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, |
| , који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у |
| не рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а |
| ила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и ст |
| тали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од мук |
| долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са |
| карење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске не |
| .{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све мог |
| испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он |
| довољно око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам, неспремљено |
| а врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: „Херајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу у |
| утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и на |
| рече, против свог обичаја, скоро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо |
| ку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, саб |
| а је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> <pb n="344" /> <quot |
| аправила попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице |
| ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је |
| же.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се |
| дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром др |
| , синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље зн |
| њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ов |
| орио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да |
| у, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви |
| ...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се |
| о, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси |
| — Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намер |
| у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и |
| м, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није т |
| > <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, згра |
| а бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да т |
| {S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас и |
| у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој |
| што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде |
| ане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да |
| скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи пре |
| руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она |
| мо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но некако |
| е говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, ш |
| репти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне |
| заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео |
| ота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле се и о |
| ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, |
| ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу н |
| но важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољит |
| аправисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам |
| } Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} |
| утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи |
| без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жен |
| ара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</ |
| но, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} |
| ам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, бр |
| Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи |
| свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш д |
| је расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види |
| прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све |
| ије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака пиљ |
| ли? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{ |
| , па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожав |
| >Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла дев |
| м кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред |
| нији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим шта |
| прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но |
| нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, |
| ицу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледал |
| у главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недо |
| и.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише |
| безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтек |
| прошлости; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часо |
| али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да |
| мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влад |
| ина Париз; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну |
| а-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и т |
| који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није т |
| е врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим |
| своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би |
| ала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натоварено |
| ази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, |
| ан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро |
| а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру паро |
| > <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узне |
| е то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтед |
| елике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су м |
| него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једн |
| гу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече |
| послетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и |
| мо ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам до |
| оспођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим |
| /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек |
| раг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, |
| о ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и |
| положење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за до |
| а ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон |
| дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Ту |
| ; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, |
| н и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно |
| ек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива |
| ђа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га |
| и то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, |
| од кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за |
| тарешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталона |
| је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних м |
| је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са сво |
| жаве, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— |
| у ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девој |
| а користити <pb n="378" /> разбило се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше дост |
| црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима би се ис |
| терка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пре |
| — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви |
| баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџар |
| а Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, |
| ти ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ прв |
| о је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити: |
| још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера |
| орити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смел |
| у још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и они рази |
| ; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође упра |
| дна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један |
| сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш |
| ерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захв |
| натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} |
| да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а з |
| хватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишућ |
| .{S} Некад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има трој |
| лог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељ |
| сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица св |
| е он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и сам |
| навао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо |
| Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тига |
| ог дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{ |
| лива осмејак.</p> <p>— Преизредно!... — говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан ос |
| у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост! |
| а мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су т |
| ти га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из са |
| о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>м |
| нате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не |
| ено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манас |
| тица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S |
| редити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образова |
| рива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и свој |
| а мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличи |
| <p>Сутрадан се у Перковцу ни о чем није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се |
| тира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стра |
| оћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, пос |
| могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је |
| ен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказа |
| > <pb n="397" /> <p>— Сиромах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведр |
| молован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитан |
| а, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубље |
| још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто |
| омах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао |
| ма поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републ |
| је могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> < |
| ка вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, |
| pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац |
| ожића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се свагда висок |
| те мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{ |
| јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима |
| честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђ |
| његове болести, али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање |
| још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва бе |
| спасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али |
| , –- само ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за д |
| денцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја с |
| Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још |
| око себе, па онда поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам, неспремљено — све с |
| же је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, |
| ек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да н |
| четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им же |
| ретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три |
| д је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али |
| о електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три г |
| нио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави |
| спапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није |
| ђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је по |
| је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила |
| обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај вин |
| , да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на кир- |
| Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{ |
| згледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало рум |
| оказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p> |
| да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће се угуши |
| — Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо |
| а се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би с |
| су моје перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду р |
| беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих |
| м да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку |
| зиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, |
| ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке н |
| мо што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, т |
| — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задах |
| кад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Ти |
| сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако м |
| а!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева |
| иваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој |
| н, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим то |
| беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврд |
| и је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поште |
| ју, да су једном, баш некако четресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мај |
| уседелица, која до своје четрдесет пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S |
| <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике |
| ој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дет |
| а!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{ |
| <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још |
| ви о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбо |
| ђе, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; те |
| равље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи |
| д сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — |
| послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учите |
| н?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ис |
| нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају |
| кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онд |
| 91" /> пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, |
| у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, х |
| ановницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхаб |
| а не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се |
| и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш |
| арац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а к |
| осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, непомично стај |
| о гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше си |
| !{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да |
| удних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице |
| е, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} |
| мемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмут |
| једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане |
| орене трепавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим глас |
| та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а су |
| е, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену |
| миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, вид |
| це му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима с |
| овели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођако |
| ога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n="330" /> <div t |
| коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.< |
| ле пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима |
| узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гр |
| p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо до |
| чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и |
| д учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, м |
| њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао |
| у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња |
| пити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од сам |
| че, па прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је к |
| око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало пр |
| сом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити мо |
| очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <qu |
| ом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим |
| а, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу |
| еоград ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи |
| анда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се п |
| окријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко |
| драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи и |
| {S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је позд |
| Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као ку |
| м, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи ка |
| длазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, |
| се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч упле |
| , другог попови, а трећи ће страдати од господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} |
| му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати |
| ш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, з |
| ле тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, у радости |
| нама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, ко |
| итељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не з |
| ло прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја ва |
| ће се...</p> <p>— Доцне, учитељу!...{S} Господин министар просвјете <pb n="390" /> и црквених д |
| > разбило се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутер |
| васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време ј |
| главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због ваше |
| ан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се н |
| /p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!. |
| ote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мир |
| тара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А |
| екако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео клања |
| се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> |
| о мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А |
| и мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари! |
| је; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> < |
| оћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он ј |
| нудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као кр |
| каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији на |
| рилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитани |
| дности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је м |
| ковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да се о |
| ткако сте се упознали са честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, |
| >— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви морате виш |
| једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпо |
| ји!... — рече чича-Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропис |
| а, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после крат |
| шла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде |
| , јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашо |
| писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми |
| , па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у живот |
| већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара у четвртом женском разреду, где с н |
| таде поверљиво шапутати:</p> <p>— Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме |
| код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога |
| лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у |
| вник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који с |
| наге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — сад |
| <pb n="315" /> <p>— Само далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је |
| а зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као |
| ли, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребелија |
| ..{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; |
| унке, па после бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p |
| су?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreign xml:la |
| о је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто |
| и ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је |
| ева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један груби |
| , е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, господине, — рече гросмутерка, спремајући се да што жеш |
| ди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми |
| е разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, |
| ...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног |
| не панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Им |
| онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удо |
| </p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе |
| ља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се поплашили да не |
| челника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док |
| а и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покваре |
| у и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} |
| и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би |
| удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако ј |
| подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећ |
| и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од кори |
| сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да т |
| — Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви ст |
| <p>— Ко, ја безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се н |
| ма, испод трепавица погледаше.</p> <p>— Господине прото! — рече тихо; — свачему има времена; ви |
| госпођа га погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш |
| е онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. |
| дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госп |
| тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал! |
| свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и |
| не прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља |
| Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што |
| ао да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко са |
| даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста с |
| то га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, д |
| <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> < |
| гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином начелником просвете, није приметила басамаке |
| објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину министру достави; него је, по обичају, онако |
| она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче п |
| на чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина |
| } Кад успишете депешом или президијално господину министру, а ви наведите само један ред, што г |
| д мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем, поклони се по об |
| нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, |
| овањем, непомично стајаху.</p> <p>— Ви, господо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, је |
| а узбуркане страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин ниј |
| све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви з |
| ова дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете м |
| ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чаш |
| н, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти р |
| да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти раз |
| још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и |
| а тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Бог |
| телства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети |
| апраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, де |
| еђу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки дед |
| ше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе |
| — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весело осме |
| поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, |
| иња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у разд |
| {S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омлади |
| /p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Г |
| ли кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштину |
| женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женск |
| је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} |
| обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је н |
| и, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очи |
| изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на |
| !...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде |
| </p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и |
| <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господ |
| и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин министар зн |
| ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелникова ли |
| тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или |
| иродна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу |
| ead>XI.</head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утр |
| ст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му св |
| аћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Бео |
| , даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином богаташка дец |
| била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наоча |
| <p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да в |
| -Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало |
| /p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме |
| ло, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој ла |
| разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми задад |
| а, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не х |
| milestone unit="subSection" /> <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачки |
| о целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — |
| онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била потпуно з |
| нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А к |
| и као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми к |
| : отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше поднос |
| а, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задово |
| , прва извешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, учитељица четвртог женског разреда, осмехну се |
| ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, |
| ош хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, |
| о бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше пр |
| , сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако зб |
| дравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити ви |
| .{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и |
| а те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — |
| и и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је |
| казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Уч |
| путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре улови |
| колу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде |
| мог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом бож |
| мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били с |
| ако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их кој |
| господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n |
| голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато с |
| љу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој |
| е, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња |
| ам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а |
| цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перк |
| оју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало |
| ајшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и д |
| ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једн |
| нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беш |
| и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће ј |
| ког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар |
| евизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и свој |
| упи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио |
| наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Т |
| тити, <pb n="311" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и |
| ратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Бе |
| око цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министр |
| } Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са мно |
| вно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а |
| адићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатки |
| сле тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме ј |
| Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> < |
| .</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто |
| ем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по ли |
| н мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас ж |
| одом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чо |
| лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} |
| четврти разред, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се |
| а полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли |
| {S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су |
| хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото д |
| рохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се |
| ина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам |
| м покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог ку |
| . из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да |
| , Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари |
| ло, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан д |
| рота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је про |
| толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете |
| ду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велик |
| >— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, ка |
| ицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим |
| ама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити |
| S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртога разреда... —- Ви св |
| у, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и једну кла |
| мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> < |
| аље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у |
| м леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — |
| , и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерк |
| лега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути.. |
| оћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још к |
| се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спре |
| {S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добр |
| лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а ос |
| > <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само |
| у уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне |
| а сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су кор |
| чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му |
| то на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по стар |
| ости и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и о |
| руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, го |
| ао вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па |
| вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па с |
| ца ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, |
| а чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разил |
| а плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћо |
| у, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> |
| , она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом |
| етенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што |
| и....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докаж |
| музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемири |
| види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џе |
| ила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали |
| оче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће |
| .. — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и |
| страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место |
| ешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињава |
| сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова пос |
| тељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија у |
| сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет смејући се, понуди све редом, да посе |
| пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе |
| лнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухват |
| угипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опе |
| S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, д |
| госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је |
| котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш |
| ата.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побра |
| божатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно |
| ко удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говори |
| а настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са |
| , седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво...{S} Р |
| звући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала нена |
| пет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете |
| којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, ш |
| мо су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n |
| огао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога муж |
| нутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабра |
| он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Ч |
| знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом |
| ао насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на |
| чна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кро |
| ђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне |
| рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршиј |
| ати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!... |
| отиву државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</ |
| сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас |
| тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве б |
| номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а |
| љи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изг |
| Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговор |
| затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> < |
| И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} |
| и, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило |
| д и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p |
| Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри |
| акве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је нај |
| Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног нам |
| ем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог |
| толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би об |
| Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у |
| е тако веселио!...</p> <p>Стара госпођа грискаше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никол |
| одине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се весе |
| ..{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим |
| и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта нов |
| акалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се неш |
| леда за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а |
| и. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и |
| стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP1876 |
| Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што |
| а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошав |
| ао утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; |
| ивала, научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, |
| би израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим |
| достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметил |
| , једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та |
| ним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала |
| <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после подуже почивке, продужаваше научену песму |
| Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, сам |
| l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже... |
| а у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толико и ње |
| како, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изг |
| ца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се им |
| мишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да |
| еде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S |
| послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на |
| овца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом прир |
| и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његов |
| алу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, дру |
| ви.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али буд |
| па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем н |
| па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изи |
| рвој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S |
| не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У тако |
| ладић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Беог |
| subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној ус |
| м псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из с |
| <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа читати: „ |
| се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, |
| било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој з |
| је ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смеја |
| попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мал |
| је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торт |
| “</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, |
| ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, да б |
| апно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник |
| пке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало |
| аумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзирала. |
| {S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <div type |
| што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима бе |
| затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоха |
| ком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећ |
| њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин |
| >— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допад |
| сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну дубок |
| кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, |
| и је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога г |
| љда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, н |
| о и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља |
| и, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђе |
| е у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} На |
| >— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели |
| цем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи |
| и, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му баја |
| скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је прити |
| о несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша |
| видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчи |
| отмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назр |
| ледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом |
| пи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам |
| амо бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p> |
| и је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу |
| ма у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и |
| о — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, |
| ти...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на |
| /p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, о |
| су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— Но — реч |
| е чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој |
| прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио |
| наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развесел |
| асвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — рече, ба |
| теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из |
| Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам |
| мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са |
| војку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам |
| имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у |
| </p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се ам |
| дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... |
| воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам |
| а гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати |
| овори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из с |
| > <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опе |
| из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обр |
| још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како пл |
| кућући преко авлије, подвикиваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав |
| ом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била |
| p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а после је |
| на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим пр |
| и...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад |
| ашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој в |
| </p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациозно рукова се са својим |
| дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати. |
| мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote |
| l:id="SRP18760_C9"> <head>IX.</head> <p>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у пу |
| е Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке |
| у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича |
| је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћ |
| а беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, своју суву руку у белим рук |
| ао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље... |
| има дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" |
| делила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљив |
| младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно рас |
| сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, |
| најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељ |
| , пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега т |
| провиде погдешто пепељаве очи обожаване Гркиње.</p> <p>— Побратиме, — рече учитељ Тима, улазећи |
| још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупав |
| а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — |
| } Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади. |
| ила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, св |
| да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кож |
| заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ра |
| е могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинк |
| емена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме |
| оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје |
| подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше бездуш |
| су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу б |
| очито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по њ |
| ...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Вар |
| агрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се |
| се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли |
| о...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљ |
| а га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, |
| мњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним |
| у Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Пер |
| је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме |
| д је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, н |
| трана, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом промат |
| шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ |
| њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јо |
| спрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у ње |
| свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стр |
| ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, сла |
| осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могл |
| д су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше |
| Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, ш |
| учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља бого |
| ара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа је |
| ће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озб |
| <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — |
| м нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{ |
| за котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете |
| љено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је |
| ало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — |
| ли уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} |
| ју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од |
| н није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било с |
| а је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ћ |
| ренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није мо |
| кав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу није ни било тешко |
| а што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, |
| мислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете вер |
| .. <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и |
| сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са велик |
| S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; ре |
| н погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила |
| отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то би |
| nit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих чет |
| <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лиш |
| .</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему |
| ашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се ј |
| местити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} |
| еда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, |
| </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу |
| ји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у гус |
| ацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту лар |
| ера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n |
| вара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да |
| то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, |
| ..{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишући, Гркињ |
| сти, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, |
| то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одла |
| му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у |
| сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом зад |
| ојих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са стар |
| и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се м |
| една страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе п |
| огуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као чове |
| црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — ј |
| , још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан мога |
| е укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла н |
| а среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој бес |
| e unit="subSection" /> <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплетк |
| , а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са нек |
| пертиненција!... — викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на |
| Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу |
| После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог да |
| цајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини; проседу свој |
| исте ништа штетовали, господине, — рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне |
| ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој |
| оносом окрете од ње.</p> <p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{ |
| рбији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу к |
| равно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо граб |
| p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукама, а Гркиња, после поду |
| погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, к |
| нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а |
| није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а вид |
| и на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињен |
| и — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте ником ни |
| амо ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином начел |
| ин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало об |
| Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељ |
| е положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе |
| си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло ве |
| ој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је |
| ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече четврти |
| рети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Зб |
| придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми |
| а мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, о |
| дри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quo |
| враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха |
| оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожа |
| имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живели, господо, |
| туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима је после |
| прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницам |
| о, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не |
| аде, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад |
| осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је по |
| <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote> <p>Гросмутерка се опет пљесну рукам |
| да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је |
| , хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја ба |
| ену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом ч |
| сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у |
| вену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази |
| ; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чуди |
| вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> <p>— Преизредно |
| не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Нарав |
| тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило |
| летеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напосл |
| Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ |
| их класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се |
| усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су н |
| агрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Је |
| е оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све д |
| <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук |
| павом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростит |
| површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на |
| а квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од сил |
| се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Грк |
| страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене ж |
| тоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански па |
| хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div type="chap |
| p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког в |
| и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио |
| и, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати о |
| бановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страд |
| „У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" |
| , цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам |
| нач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уз |
| трасти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} |
| о, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете |
| рица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: |
| ..{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, — в |
| ме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, |
| и то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало и |
| доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шт |
| о сам пометала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смеј |
| ишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном |
| асти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да |
| ст очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, ок |
| оћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, |
| пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај на |
| која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S |
| а госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла |
| да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме |
| поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и стан |
| ели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И |
| ње, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Грки |
| о кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља |
| их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се г |
| n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила |
| ем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ј |
| мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p |
| лала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак |
| им послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе |
| ајало, али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна |
| удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се на |
| } Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — с |
| свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља ста |
| ваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да ј |
| Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никак |
| ут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, |
| ладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара ап |
| кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад |
| ам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Г |
| печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је на |
| подне одмарати се...{S} Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако |
| леду отвореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљен |
| Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} |
| ну, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало из |
| ју; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| стоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то |
| капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је |
| тавиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниј |
| , што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историј |
| а, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам |
| није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и |
| а.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај |
| аде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, |
| ице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек |
| е требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћ |
| и:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу л |
| } Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, |
| младина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој |
| и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Д |
| дро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се удаљавајући |
| и?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се |
| е трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, |
| а земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена |
| а!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој |
| зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинго |
| идбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спрем |
| навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га о |
| е једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> < |
| купи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у |
| рочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога ку |
| е трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} |
| и, али се око њега толика граја подиже, да није умео ни речи проговорити....{S} Чича-Тима, прот |
| ра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху мно |
| ђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је ч |
| , а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, ал |
| !</p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</ |
| е могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> |
| м министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, н |
| зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, ко |
| ћу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципел |
| таву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, |
| били су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин |
| исти <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} |
| , таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је чо |
| гџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи о |
| зме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора з |
| Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало виногр |
| ко не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, |
| сле бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, |
| тир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, пра |
| тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и д |
| } Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се |
| је могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али с |
| је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет |
| обан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све |
| екаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да |
| воју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!... |
| се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће с |
| адска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа |
| , – рече пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министа |
| , задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у |
| пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвик |
| си?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — П |
| дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — |
| на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p |
| — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— О |
| че тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, к |
| летени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била |
| — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле |
| у је силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о кој |
| и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки окр |
| n="348" /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунц |
| донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је сл |
| им тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за но |
| је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као д |
| ала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у з |
| би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој на |
| овори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин ј |
| е заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда |
| .{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе по |
| а, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то с |
| била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу праста |
| ча-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обал |
| кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, |
| е чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; род |
| умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си се у срећа |
| опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> < |
| зао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од пл |
| ни, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао |
| сте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, госп |
| нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки нек |
| А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљин |
| смеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p |
| музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим гр |
| ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у |
| да почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од |
| и његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој ч |
| ки ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да |
| е то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним г |
| е по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути |
| приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> < |
| макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, в |
| } Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!. |
| : „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саоп |
| тарој госпођи:</p> <p>— Будите уверени, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је |
| о почела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, |
| /p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала |
| ук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, |
| а нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! |
| д длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш |
| . — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, госпођо, ти си |
| тиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ |
| дали свакад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него |
| — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја би |
| на заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским |
| а. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљудн |
| стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, |
| ога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотел |
| енога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри |
| бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на |
| вога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после |
| а нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био руч |
| ..{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресе |
| II разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се |
| де није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко в |
| ашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш |
| е много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори о |
| онесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се ч |
| измишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не побед |
| и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више ус |
| тињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — ре |
| рив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је т |
| је научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за ур |
| ти њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много |
| еког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Он |
| шњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, |
| ваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном мест |
| врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: |
| то треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S |
| има заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да н |
| а имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг з |
| иња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни поку |
| у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци |
| мукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваш |
| е, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фин |
| м, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половин |
| даде ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да из |
| лонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како |
| рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p |
| аваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстену |
| познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, кас |
| вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути |
| Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикалн |
| Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са н |
| н, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; |
| те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од стра |
| ног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коњ |
| о је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају це |
| е.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, |
| дине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, |
| ац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што с |
| p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам |
| ..{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И |
| учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Тр |
| де је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Благо теби, г |
| па, опет смејући се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали |
| вртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у |
| е покаже пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију |
| дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!.. |
| ..{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и г |
| н, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на буд |
| аго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име |
| подин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој перковачкој беседи мало |
| н начелник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би |
| нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се у |
| господин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, зн |
| д њега с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграп |
| ча-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да б |
| т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио |
| ча-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што л |
| ор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само за |
| са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем бра |
| ; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какв |
| ив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p |
| ма ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, |
| направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича- |
| ишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Ламп |
| око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, |
| лици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујет |
| с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те коменди |
| ао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свир |
| ам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— Н |
| лио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, г |
| се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице |
| а све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и к |
| д помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можд |
| регледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, |
| ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, злово |
| ема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говори |
| јој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, та |
| дном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово |
| због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, |
| ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> |
| вом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао |
| по лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе оре |
| !</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право к |
| шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{ |
| гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дак |
| бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, с |
| " /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а тво |
| о сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам |
| нако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати |
| одо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.< |
| то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са нек |
| је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад |
| их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прс |
| а двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос. |
| онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хтели, сви умукли, чекајући, шта |
| Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разуме |
| Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али с |
| али, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити |
| би за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам! |
| ла?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ д |
| аћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу |
| о Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је в |
| тир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла ка |
| бима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, п |
| и не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није |
| које је са своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као |
| а да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио то |
| туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учи |
| ати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени богословац, рукова |
| се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ |
| само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати |
| жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин |
| гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога |
| бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и |
| азати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред св |
| рохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанп |
| о, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} С |
| авио је известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одгово |
| војим колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својо |
| , које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" / |
| сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треб |
| n="381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда ски |
| ин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то примети |
| и колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не б |
| старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом |
| мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спир |
| сам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p |
| ра; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису хр |
| вала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а а |
| села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај покло |
| но, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео |
| pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачн |
| Тима. — Шта би рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле |
| опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео |
| е и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва оста |
| } Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом |
| му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је м |
| у му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, наравно, н |
| биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да |
| екиде га учитељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушено |
| да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се |
| еше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много на |
| а је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје чове |
| } Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, сам |
| е на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а п |
| варош проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме године, видели, как |
| ма времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од |
| ко нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и |
| им да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласи |
| а сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоха |
| тао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај П |
| е са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари |
| га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гро |
| и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти с |
| ом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— |
| су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и |
| ним духом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска бе |
| увеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, пе |
| м ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки |
| Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га с |
| није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, |
| маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И |
| нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепш |
| а, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} |
| љ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А |
| и нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А з |
| једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког |
| .{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комун |
| , већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпарта |
| Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прек |
| у, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSectio |
| ти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са с |
| кише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратим |
| — Та видим — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи? |
| све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте |
| е што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...< |
| господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њи |
| p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што т |
| незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те |
| сподине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а |
| ишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у ста |
| е као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без вазд |
| артир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко уп |
| а!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког |
| вора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа до |
| ека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за у |
| ошло од министарства просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими |
| нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окрече |
| ћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, |
| се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направ |
| крашују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можд |
| вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, |
| у медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јохан |
| како искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није |
| p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао б |
| д, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још с |
| ајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на |
| прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом |
| та ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> |
| <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхта |
| {S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</ |
| Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно |
| p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, |
| у — говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету < |
| по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако |
| понављаше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, |
| рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; о |
| част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! |
| срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ак |
| врањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој споља |
| пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: гд |
| ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, д |
| о, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од |
| чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, |
| а немилостиво гурну од себе...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га поглед |
| и био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је |
| вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако не |
| аљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта |
| о корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после наст |
| н је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код де |
| н није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Па |
| , аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ов |
| аше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учитељ четвртог разреда, |
| и, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече панд |
| асти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки ком |
| и суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гл |
| </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и |
| кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те |
| > <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и |
| ?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га |
| љ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док |
| еђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријт |
| али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зето |
| илостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у |
| а сам сироче остављено, погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Ту |
| м, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, ал |
| Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина |
| атском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у св |
| но јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, |
| Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две к |
| ковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да |
| проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Сп |
| филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног ч |
| ни требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ва |
| бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних ш |
| тара госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" |
| што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивен |
| ом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, д |
| војим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним очима с |
| ла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И з |
| госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ли |
| е, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопа |
| цала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се |
| Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивиј |
| дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што о |
| не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће м |
| ме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне стране баш |
| а, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста огроман к |
| помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако наме |
| /p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде |
| и речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћо |
| , све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у |
| старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти |
| <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, ис |
| ристијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа |
| месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у л |
| Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога С |
| : — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спир |
| — Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке иск |
| , по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, |
| сти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовиц |
| оћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што пог |
| е!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вје |
| ијеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, ки |
| као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, |
| вољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ |
| Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене стар |
| много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче ко |
| И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доста |
| S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!.. |
| знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а у |
| мутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо з |
| тне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала |
| и!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима |
| емљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са себе, да се преобуче, али све беше доцка |
| .{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатин |
| али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Пра |
| ног љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — |
| к, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — ми |
| више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме св |
| тковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, |
| ц је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на екон |
| ри ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{ |
| ло.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио |
| прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је да |
| но, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} |
| ; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој будућности, а и сам да |
| <pb n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна по |
| старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p> |
| <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, н |
| ирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним црт |
| а...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њих |
| с обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју |
| еца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у с |
| Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сир |
| резидијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрир |
| ђосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи, но нека |
| могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу: |
| акити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти и |
| би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} |
| би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> <l>По |
| додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, т |
| тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваш |
| у, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, |
| се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече |
| дине, — рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви б |
| нио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича-Тимин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича |
| у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром |
| инкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, п |
| чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се ув |
| и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће стран |
| у као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, так |
| доме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста |
| је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јад |
| ри, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у том |
| немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у |
| ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна мо |
| од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши |
| још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у |
| еда као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Е |
| ајстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јохани |
| старијега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са протођаконом трчати к |
| се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас |
| .{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га |
| у је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша |
| та, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!.. |
| кама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народ |
| е примиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а |
| до!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није б |
| ницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше у смех; |
| ла се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца |
| су одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који |
| младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николин |
| лафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из |
| е, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та |
| и, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пи |
| ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправнос |
| е бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, ста |
| етвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати |
| дала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом |
| ним зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гр |
| ала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли |
| више калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша |
| онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагари |
| а разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вј |
| видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишен |
| испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} |
| полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем ваша |
| ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а |
| ним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа |
| тељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми ут |
| ала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— |
| недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас! |
| кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} О |
| ив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; мој |
| о кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној |
| и; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После т |
| сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по једну или |
| ењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перк |
| о је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули |
| ркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти |
| те, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, п |
| је могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а посл |
| чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се сл |
| а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељ |
| нчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке |
| очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код |
| не хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао с |
| е био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да |
| , то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перко |
| .{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас моли |
| ирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, п |
| са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са |
| ле порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више ник |
| откад вас чекамо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, з |
| мрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме ма |
| тири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пр |
| а казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича |
| , драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p |
| рата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљу |
| д сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— Шта, да нисам опет што погрешио?. |
| и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заб |
| мејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— |
| у; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци |
| ити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ |
| е не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} |
| све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем |
| ; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од |
| окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — |
| ну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жили |
| госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> |
| а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, го |
| м за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако |
| аш код самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осе |
| вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само д |
| Па, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи |
| ишта од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели. |
| ије, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће дан |
| аљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао |
| ања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и уда |
| м; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, |
| је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и п |
| p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он б |
| е и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх гла |
| ице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не |
| омбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учите |
| ш јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па посл |
| лов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или |
| чисто би груди вреле</l> <l>Са пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље |
| ам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни |
| сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} |
| до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни |
| вређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једн |
| много разговарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млад |
| према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно |
| ет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варо |
| упан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је |
| рчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку |
| е асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе. |
| ку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пу |
| смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду |
| 346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и тако |
| жност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, |
| Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{ |
| пире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учите |
| им, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p |
| ад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, бо |
| сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођос |
| а јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И тре |
| > свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло |
| могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је |
| е, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да и |
| p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и по |
| > <p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене л |
| се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у |
| ма, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је вид |
| јближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко би |
| Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да М |
| ијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не п |
| е о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Так |
| потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији о |
| Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још у |
| шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу држав |
| чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што ј |
| а честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја |
| рижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је т |
| рећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то в |
| укао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се ј |
| ечи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово |
| не, морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фа |
| непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је ра |
| > <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l |
| Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} |
| ила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе ас |
| сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до р |
| леда сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само ш |
| удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са м |
| </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?. |
| p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— |
| рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, п |
| адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мај |
| , презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p> |
| е трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да нами |
| рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва м |
| а би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, |
| о доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, |
| , који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необи |
| учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешт |
| беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је позна |
| 73" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побрат |
| огородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је с |
| , наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју об |
| биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек |
| 1" /> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш ће ово да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с то |
| икако могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква с |
| устину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хте |
| жаве.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У недељу ће они благ |
| -Тимом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тим |
| писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поз |
| доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто с |
| ше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Ку |
| гао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учит |
| ве старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слинда |
| а ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте ка |
| . — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p |
| им, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је прот |
| , да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па |
| али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже с |
| ути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храброст |
| ..{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <p |
| ! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам |
| сти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим вин |
| ко збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла с |
| легу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше он |
| им хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста |
| у и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше д |
| ремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у |
| ућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојал |
| ..{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима |
| може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фр |
| ки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајсто |
| то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га |
| боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из у |
| имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је |
| <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и |
| нужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, |
| -Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је |
| .</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећ |
| е; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, д |
| кој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами по |
| љуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — приповед |
| Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш |
| омало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичају поклони, него |
| је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са |
| на и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Ј |
| ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју пл |
| тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је п |
| ико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред |
| легинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! |
| именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је |
| до предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чик |
| шу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, |
| Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овак |
| авану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека |
| тала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила |
| он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате |
| ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква и |
| Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал |
| и ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу. |
| , — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних ле |
| јзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, |
| ле част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n=" |
| учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напро |
| еше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грчка лепота... |
| унцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који |
| своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела |
| знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, д |
| ма се чудио, откуд стара вештица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, |
| ки ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данаш |
| корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад о |
| мо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Ле |
| } Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} |
| <p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> |
| , и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из служ |
| Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће |
| ад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, м |
| воме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!.. |
| и, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку |
| ...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ |
| то дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још ј |
| S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода! |
| раго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни |
| не деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Ус |
| је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стих |
| лнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера |
| кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па |
| <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му ша |
| претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би |
| ти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSec |
| ечи не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом |
| у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближ |
| акле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи св |
| н беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњ |
| утима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а в |
| орице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а |
| е бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам |
| г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, |
| ргаре растера!{S} Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Коприви |
| шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, |
| ћу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нужд |
| ше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и њего |
| о ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла ст |
| , Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко |
| није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за |
| много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пр |
| оре клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поде |
| — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, |
| раво, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошниц |
| ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <mil |
| ..</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> |
| во нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} З |
| мања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> < |
| ло и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S |
| , наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, |
| 7" /> — Дакле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта |
| хију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} |
| агда сјајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по бо |
| боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школск |
| } Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па |
| .</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref |
| ића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручи |
| из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хартиј |
| ледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почел |
| и, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убр |
| нији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна |
| лници му <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чис |
| а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а п |
| па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за по |
| ца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p |
| <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту де |
| ћену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто |
| стина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтед |
| то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атиња |
| а то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предло |
| а за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?... |
| ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— А |
| х грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо п |
| , кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито |
| и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно |
| у, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} А |
| своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића |
| осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, |
| ек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не б |
| оју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој ист |
| ораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбав |
| коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености. |
| арактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сув |
| у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p |
| да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— |
| мо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног |
| е и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замис |
| ником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију |
| , пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— |
| очивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам ј |
| нца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијан |
| ље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јут |
| бичном научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме |
| итељ четвртог разреда. <pb n="337" /> — Дакле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам р |
| е у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чу |
| ограду, 21. јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи |
| ош била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш има |
| г хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} |
| ац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, ка |
| о нећете више ни покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љу |
| акије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али |
| је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље |
| ад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на б |
| идео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га дов |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирн |
| сту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Та |
| је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љуб |
| ираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам н |
| дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра |
| <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брад |
| ворио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да чов |
| протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Ре |
| ше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а после загушљ |
| ла није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли б |
| с је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — реч |
| н, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p> |
| исправивши се поносито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелн |
| } И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани п |
| је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је јо |
| лимну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и вес |
| ; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачн |
| S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по |
| аше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њени |
| после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми доне |
| ковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу з |
| ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је |
| своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — Да |
| ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у |
| ...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стар |
| но!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужа |
| ам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни ме |
| бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, |
| ...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госп |
| о феријама у резиденцији била...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног |
| е тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мо |
| азна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</ |
| е тек продужила својим окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле, драги |
| а, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила |
| тељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој |
| го што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново гово |
| и, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали г |
| ила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; а |
| аже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте |
| синуше образи.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не тре |
| сиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у |
| и хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам нап |
| којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари |
| покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Г |
| руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим |
| ара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је |
| својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тима, чика-Паја |
| теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред дл |
| Благо теби, госпођо, ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гро |
| ушанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с |
| спо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њен |
| P18760_C12"> <head>XII.</head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња |
| нам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, м |
| ему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њ |
| ао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и |
| <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео про |
| тни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече |
| аље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечуве |
| а, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, о |
| поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио |
| икаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n |
| твари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести |
| ве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S} Верујте, |
| и.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још |
| стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво |
| — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивилас |
| ански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком |
| ости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубит |
| ту: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће та |
| ћутите, немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је мој |
| ш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прош |
| рштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зеле |
| , да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — мож |
| жила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га свој |
| Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородиц |
| ље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је |
| говараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља |
| } Шалај!...</l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека |
| p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушки |
| ељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> |
| љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико |
| <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим г |
| Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, в |
| в, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, п |
| p> <p>— Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их |
| ти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту |
| дну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ов |
| ако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је н |
| о је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна.. |
| те појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, п |
| истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло м |
| је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> |
| а!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дук |
| денцији маџарској положили основе своме данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што |
| наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, т |
| {S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним с |
| е хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница начелникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову |
| <p>— Даница начелникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?.. |
| беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а те |
| сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш |
| , фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, ово |
| је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} |
| чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прот |
| , учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, х |
| на скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S |
| ју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, бо |
| ди је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гл |
| нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, бог |
| чију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред |
| и читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свак |
| кињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види |
| ла, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је с |
| ла му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</ |
| је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тим |
| пољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{ |
| ој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је |
| м завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопш |
| Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани |
| ом умијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чист |
| Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видел |
| дне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају н |
| > <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, |
| могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговори |
| ете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на покл |
| и, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Ро |
| ке да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог в |
| а покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђур |
| та живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући ста |
| е у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином |
| аш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то |
| а, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n=" |
| што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу |
| рена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би у томе усхи |
| е: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, кој |
| чно тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те бе |
| погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, |
| ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с к |
| ео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у Срб |
| ројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и |
| аних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван ко |
| жити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у |
| оворити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам |
| еку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћ |
| опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљан |
| раг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, с |
| војим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И |
| мом не само по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима п |
| ељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, |
| м намештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запр |
| ачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после нек |
| е надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника очупати, тек она п |
| , то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клеп |
| ем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још је |
| е некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке р |
| како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове варош |
| рзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о кла |
| веселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, |
| p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљ |
| , то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, ш |
| ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе |
| болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше |
| никовици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носил |
| запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће свој |
| новао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста |
| имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n |
| ве-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: ка |
| класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити! |
| сечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није мо |
| празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храма |
| и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто бе |
| деном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> |
| ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и ст |
| p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; он |
| а мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неко |
| се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!... |
| освете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две класе. |
| у, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи н |
| тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на |
| !“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена б |
| тпостављеног, преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је |
| дан ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p |
| ма, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— |
| аве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, г |
| одужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике |
| дним високоумним погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћут |
| лачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, каст |
| ким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака |
| ла песма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песм |
| да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Ти |
| , изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} И |
| з најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се |
| и, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала об |
| — време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, др |
| ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни |
| мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке с |
| врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не ви |
| се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и — |
| p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизредно!... |
| ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а под оружјем, уђе у |
| ином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљика плот тако велики, да се од њега једва ви |
| љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом вл |
| и прошета.{S} Али пре него што ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — |
| пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некакв |
| <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Шалај!...</l> </quot |
| инствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а |
| ељ IV разреда, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна кл |
| Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви с |
| а, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала в |
| па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, колико само одликовања |
| > <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, |
| иди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења |
| ера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљ |
| Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као |
| у</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S |
| } Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа ст |
| свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене мла |
| срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако |
| обегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле |
| о је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромно |
| жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу |
| кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, |
| ју шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им сило |
| ље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пуст |
| ачелниковице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била мал |
| за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дув |
| ворила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нем |
| анас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе |
| вако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све |
| заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно њего |
| итала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да по |
| мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се |
| је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то |
| Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те з |
| пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна |
| учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{ |
| вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} З |
| е слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и ис |
| долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се |
| говачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то |
| , касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на |
| е му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, нака |
| Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се |
| ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и ч |
| итељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препир |
| колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио |
| м; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једн |
| а, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чаш |
| еде ти, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или бе |
| чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, |
| авну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су |
| ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена врач |
| шапутала, па високим гласом поче своју декламацију:</p> <pb n="344" /> <quote> <title>АМОР.</t |
| е, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Неописа |
| да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није могао |
| иња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу о |
| песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна п |
| и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушак |
| <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судопера |
| , бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, |
| ниде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња: |
| te> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господ |
| господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговор |
| кандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално господину министру, а ви навед |
| нам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депе |
| оме да извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио б |
| рото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме |
| хну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и је |
| а свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито |
| да, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим |
| ти имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпита |
| чуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најно |
| а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље |
| класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе! |
| ма оде у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца |
| S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним оч |
| <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећ |
| едак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га г |
| ћег разреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— М |
| ки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од неси |
| p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходит |
| начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртви |
| и, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жел |
| у је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је п |
| it="subSection" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растов |
| ње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са г |
| те, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и |
| ој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и ј |
| есто славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав |
| езнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; пос |
| а узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особит |
| собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљеви |
| Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ет |
| ду девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти с |
| у, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сир |
| господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада по |
| но дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, п |
| , вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред... |
| није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла |
| {S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове пр |
| амрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри ли |
| им пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним очима смел |
| о ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов м |
| ије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког трену |
| о знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" /> < |
| апавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их |
| касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како |
| ако је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница начел |
| родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласка |
| ти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби дв |
| добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са пет |
| сти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И |
| шко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. |
| нет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а |
| и разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Ле |
| бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго |
| на ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитав |
| знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну |
| у, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе п |
| м и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да н |
| ко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> |
| смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку убојну пе |
| арче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p> |
| илка!</p> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а т |
| знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоћ |
| га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију п |
| тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљ |
| па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па са |
| м обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онд |
| екира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ш |
| е и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у рук |
| ој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а ма |
| Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу сто |
| бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није |
| гости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно л |
| , ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуш |
| ец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна м |
| учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде го |
| и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намоловано |
| м сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено. |
| еје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у са |
| до...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прсте |
| лико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је |
| су приличиле њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе па |
| а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, мо |
| адожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S |
| собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> <p>Дете, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше |
| ије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћуд |
| ронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, |
| ас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, |
| воју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна свога оца!..</p> <p>Сви гости прснуше |
| но растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми |
| воту, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, у оно бело, глатко, ч |
| е док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса ј |
| <p>Учитељ Тима се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добр |
| енске нежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то је чинила само зато, да |
| p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила |
| и и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике пред |
| друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био |
| , то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чин |
| му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет |
| видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку |
| <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, |
| е ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим |
| ја у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена |
| ане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога прописа гледал |
| саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне |
| IV разреда. — Деде ти, стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима с |
| чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пи |
| а-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола |
| да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвр |
| азреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, вериц |
| ај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb |
| чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се дав |
| сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположе |
| е поносито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; |
| су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара у четв |
| а онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, |
| оручила...{S} То беху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху |
| ури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она ниша |
| -Тима.</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ |
| иња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p> |
| Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек не |
| а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, госпо |
| је тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па н |
| крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је |
| — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожа |
| а је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му с |
| рисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам с |
| деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим |
| оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица |
| већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени |
| ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Никад више нећу!...{ |
| ви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу сам |
| >— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обуче |
| е...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Д |
| аство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам п |
| реде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпу |
| шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разред |
| здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како |
| м мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>К |
| ане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифрасто понаслагано неко |
| м у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата бе |
| казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је мог |
| е трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, јед |
| "338" /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, м |
| ?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кова |
| — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, |
| о воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, |
| творена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премеш |
| се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> или, напослетку, |
| ну сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли |
| пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Д |
| шану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{ |
| рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута присл |
| мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали |
| да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лу |
| Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!.. |
| м, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепа |
| и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га |
| а изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бе |
| , а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога |
| се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Ник |
| ди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампан |
| о да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога сп |
| ину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако |
| а мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћ |
| није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Т |
| ано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна! </p> <p>По плавом небеском простору лутао је п |
| сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на ва |
| нталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, п |
| о је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник! |
| ите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцан |
| нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, прод |
| а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Т |
| ећ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није смета |
| а.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у ком |
| муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво са столице, па поче бајаги спремати: ја |
| иди, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што |
| новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је у |
| другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грл |
| оста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, з |
| Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето режи...</l> </quo |
| поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се си |
| шно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу |
| ледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропади |
| удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за ј |
| ати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац |
| ођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гр |
| не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрам |
| може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> |
| тар просвјете <pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег |
| ује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде... |
| а.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, |
| ла нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— |
| дати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Грки |
| } Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрес |
| њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала испружену |
| ојавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено лице ц |
| мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра |
| о.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је |
| богу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад |
| а, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заудара |
| кој тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад наро |
| оста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препре |
| споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала м |
| начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере н |
| ба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш |
| могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И у |
| рото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тирани |
| , онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете године није могла себи повољног |
| што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незгр |
| а жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: ка |
| ђи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била? |
| м, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то уме |
| зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда |
| им паметним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече |
| а, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљ |
| љ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то |
| ејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, посматраше зам |
| , знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч.. |
| узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су не |
| ије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео |
| ћ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се м |
| ачелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо |
| е беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љуб |
| д више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Л |
| страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а |
| ше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напр |
| подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало беке |
| а де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа |
| клона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бива |
| о своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш др |
| ва срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад |
| грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} |
| стен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> < |
| Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начел |
| о обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Он |
| за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> < |
| ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, бо |
| е и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио |
| ије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад |
| зрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде н |
| ву руку у белим рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанп |
| амо је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је н |
| икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дво |
| , јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели |
| ота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} |
| ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наг |
| -Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомен |
| амо чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама |
| је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га |
| оните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и |
| погледа у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да ј |
| не тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве себи пој |
| и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, го |
| ашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни с |
| S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</ |
| па до министра и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, |
| их и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из м |
| /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ткуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули с |
| итељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио н |
| црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујућ |
| хладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као да |
| ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у |
| џику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно нагоми |
| толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслу |
| адовољавајући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врл |
| /title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче |
| Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то |
| едети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је |
| човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен |
| а, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је к |
| .. —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, учитељица четвртог же |
| итељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба |
| , да што више у готову новцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање |
| ича-Тима учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Ни |
| а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико |
| лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће |
| чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Грки |
| а ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ ч |
| па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто с |
| које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, |
| вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два- |
| орука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се |
| ђије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у к |
| ивице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш |
| пио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина к |
| тођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone un |
| тара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се пр |
| а.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S |
| ни ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљ |
| у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом |
| ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо |
| еху већином богаташка деца... а у очима добре, али сиромашне, деце, трептаху сузе незадовољства |
| налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, |
| Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што |
| што мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера |
| ли!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе |
| бојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских клас |
| испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, к |
| баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она н |
| га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послал |
| ћност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чи |
| и, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим |
| — Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гости |
| — Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти накан |
| на будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Једа |
| допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро |
| ђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</ |
| су, а под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, |
| и око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што |
| ја је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — В |
| она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ |
| од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе |
| крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена |
| ве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави |
| е видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено п |
| ма ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати |
| арској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо свој |
| ј отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бене |
| тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу |
| ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У т |
| у колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, не |
| ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгуби |
| сти чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне пла |
| е класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате.. |
| — Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда н |
| мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једа |
| истарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах |
| еси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи |
| амо министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> |
| љу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је ле |
| .{S} Херајн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим с |
| што мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу |
| А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљ |
| ошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња г |
| лико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету |
| му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше з |
| деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> |
| мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, |
| Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом доб |
| гаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпевати...{S} |
| весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, радовала, да и |
| од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви х |
| о, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онд |
| оживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њен |
| и, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... |
| — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да с |
| .{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху |
| " /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да доб |
| младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађе |
| ње?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да |
| е, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакв |
| господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало |
| сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао би |
| — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Б |
| а.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много |
| пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литр |
| могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој и |
| ањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао би з |
| > <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени богословац, рукова се још једанпут и |
| ашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похар |
| згледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један госпо |
| одрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ј |
| .{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући |
| увши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, у |
| а?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, |
| гладивши учитељицу по округлој брадици, додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима |
| ече полугласно Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш |
| очекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?.... |
| овати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удовица...< |
| што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уверени да ће |
| ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру |
| Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте |
| ећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Ч |
| Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила моза |
| је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковц |
| пенку комотније сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова да |
| озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња |
| после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...< |
| све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио д |
| читељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, |
| рака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешља |
| а и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир |
| м гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем |
| о реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капут |
| олесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да |
| Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на |
| , можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Бе |
| p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спир |
| Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињино |
| оста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја бербери |
| учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли ј |
| ћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало |
| а ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак... |
| равља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онак |
| филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, г |
| општен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан |
| прилика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; д |
| ији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из с |
| пешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит |
| стане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви в |
| паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно сме |
| ера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки |
| {S} Само гледај да о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу рак |
| ма и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што дан |
| плајвазом поткријепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ел |
| </p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једи |
| ену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре |
| знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гл |
| , опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и |
| ки агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом ж |
| утра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у он |
| р... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом унтерхалтујете, ха?...{ |
| S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много дру |
| палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Не |
| нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја с |
| ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца.. |
| аговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— |
| лука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш |
| 8760_C11"> <head>XI.</head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, |
| го многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито ру |
| ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцр |
| реба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, |
| к’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се о |
| жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на |
| е и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила св |
| и из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после д |
| ој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете |
| а сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госп |
| ођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Љу |
| иња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</ |
| баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и |
| се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се на |
| узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак |
| te> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били |
| повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу гов |
| а свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати |
| могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та з |
| далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат |
| и чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, нам |
| је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе смат |
| чинили; други, нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у с |
| кама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео факти |
| мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допус |
| кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао |
| ник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да |
| ако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и |
| , која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком п |
| тинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га постав |
| тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала |
| да, а после све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> |
| цом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима за |
| кости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то |
| ло бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добр |
| Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом |
| еседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми н |
| — Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигура |
| мејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири |
| лав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и |
| м својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби бо |
| е пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, како је |
| им, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки н |
| своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу |
| адрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молит |
| у петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом |
| е и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> |
| ком после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње |
| , па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је пог |
| ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Д |
| м; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава |
| та и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n="330" /> <div type="ch |
| е њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а |
| као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепа |
| е!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после |
| ади повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p |
| ислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; |
| И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а о |
| ику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...< |
| гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на вра |
| то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; |
| докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинил |
| акад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш |
| бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ |
| „фердеку“ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним <pb n="391" /> пословима; неки |
| ла, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после |
| е чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим |
| ича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од у |
| уду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрва |
| иле допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости |
| парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, к |
| ску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па |
| кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру тр |
| харати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим ч |
| ласкају, једним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је |
| а вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се нисте усудили приближити се мени и називати |
| то ти танком пређицом своје паучине све донде срце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је |
| вности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, |
| побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецепи |
| кој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} |
| равали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али |
| иромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитат |
| ећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну |
| ал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те у |
| у мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госп |
| том Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље краји |
| е тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, |
| чених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оску |
| ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо |
| </p> <p>— Господо! — викну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму по |
| који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, |
| е приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правит |
| мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на кр |
| мејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, к |
| је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...< |
| : — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} |
| асти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима |
| ближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора ве |
| ути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке |
| тао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, |
| .</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n=" |
| а, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се |
| му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Ми |
| је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепеност |
| је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забел |
| авље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној г |
| пу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога |
| , јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здра |
| /p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркиња |
| еда и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, |
| е руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, позна |
| цу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потписа, |
| .{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би |
| код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла |
| прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушавати...</p> |
| ша!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} |
| ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му |
| ту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а неки су се и зл |
| , вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди |
| да отменијој перковачкој класи припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом |
| еђутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене бе |
| е му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду п |
| е, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измиш |
| н младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и суви |
| же пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљуб |
| а?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки |
| ао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крме |
| је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у бо |
| е то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, |
| елникову..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин реферат о првој перков |
| он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим |
| а попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p |
| ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Т |
| ..</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли неће једн |
| ком ватром осветљен, господину министру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар о |
| ме не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт глед |
| о уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће |
| се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; чове |
| е од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако |
| на сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, |
| њега, а то су по већој чести поштовања достојни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, |
| ино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека с |
| научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи |
| н.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, н |
| па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ с |
| араху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чаш |
| разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, |
| и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи |
| ите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за |
| <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где |
| орити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара гос |
| колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите |
| ош и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папра |
| се, учитељ. — Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све до |
| ерити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?. |
| , сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору д |
| пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој пр |
| камо, већ смо се поплашили да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, |
| ало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и |
| има себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине! |
| јпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да ће поб |
| дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</ |
| гао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово ме |
| варао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се вуци, опајдаро ниједна! </p> < |
| један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па |
| и са себе, да се преобуче, али све беше доцкан!{S} Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа |
| варивали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где |
| акве погрешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, учитељу!...{S} Господин министар просвјете <pb n |
| " /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и |
| мише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> |
| о рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, |
| и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао |
| тељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима пресели |
| забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно |
| приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, |
| слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаженства, по |
| нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!. |
| јде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и |
| јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, госп |
| утито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — зам |
| петанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по |
| еха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара г |
| е, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам к |
| никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, |
| ></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу |
| аздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а |
| обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скор |
| " /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто смешећи се, додаде: — П |
| и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајућ |
| ла по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина нач |
| цу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве |
| смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, опет см |
| стрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О, господине, откад вас чекамо, већ смо се |
| , нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете званично: да се кир-Нико |
| , да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу н |
| вршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се з |
| > <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао |
| госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако |
| о досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да |
| гледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових мес |
| познавати са новим пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос она |
| -Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> < |
| су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола ч |
| асно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто сме |
| едан корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покре |
| p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужност од го |
| лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше с |
| за...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича- |
| рету видела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу п |
| тале учитеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу |
| пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S |
| тила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ |
| ке ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини |
| о белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лиц |
| чају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изеде |
| ересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n= |
| а њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши учитељицу по округ |
| е за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отворише.{S} Далеко тамо у ш |
| а не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе беше |
| једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак |
| ао нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгле |
| RP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id="SRP1876 |
| } Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пун |
| е знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био |
| Угарска је призната као најобразованија држава после Француске, а сама Пешта по себи са Будимом |
| и, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем |
| читељка хладном водом полила. — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полиц |
| ао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, |
| ући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посма |
| шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p |
| дан нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте бил |
| и ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчас |
| ћи становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност |
| е кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога сме |
| p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану |
| тену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много које |
| , да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно др |
| јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да |
| пских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачк |
| иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је ла |
| quote> <p>— То, видите, све Новосатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој |
| Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богди |
| узнемиривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тап |
| и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, |
| недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо |
| „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској |
| римили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p> <milestone unit="subSection" |
| нђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на оч |
| ј начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а о |
| е грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а |
| ашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а с |
| .{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — |
| де, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — нагова |
| збиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме с |
| и; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{ |
| у, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилеж |
| чести поштовања достојни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир |
| дни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да |
| миче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испр |
| ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао |
| ко је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И |
| слим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече |
| е сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили р |
| — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама л |
| У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по кази |
| смо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и |
| </quote> <p>— А после тога долази онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„ |
| вати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, |
| обратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{ |
| онио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он ј |
| ти се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Паци |
| се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, |
| па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и |
| сле је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свима своје задов |
| био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причува |
| у обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам |
| да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго |
| из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и |
| ло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје |
| ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, стр |
| вица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, зна |
| пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мисл |
| д, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</ |
| дно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари |
| препирци тако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да |
| што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</ |
| свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди д |
| руго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што |
| О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S |
| ери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао |
| е, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свиле |
| ц, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам |
| ртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{ |
| Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, ш |
| ту класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новце, п |
| сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити |
| кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, |
| уњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намер |
| S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе школских |
| олу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овог |
| ..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} З |
| на седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала. |
| јало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке св |
| два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао |
| и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гле |
| преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино кази |
| но, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад |
| бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, |
| ше, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести |
| такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше |
| и црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога сми |
| а свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој буду |
| утла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, н |
| и, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напре |
| да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је |
| стом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, |
| > <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</ |
| ан, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изаз |
| ца, две-три ниске дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким с |
| г тога позвали Цигане у дворану, да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу |
| њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p |
| , се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, ка |
| Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо |
| ећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу |
| а, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да |
| ц засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, зглади |
| е у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шла |
| рдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао |
| обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво се ућута, нико није ништа умео рећи, само се ки |
| .{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{ |
| вали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком ј |
| ражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и н |
| министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела |
| у уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула. |
| м, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спре |
| арује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са |
| учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказива |
| развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке |
| и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p> |
| н скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га |
| адала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, |
| утка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и неза |
| в. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — |
| себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куд |
| ијена слатким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би |
| љештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на |
| ...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше ви |
| се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> |
| шту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере |
| а чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то |
| ао и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има |
| ени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни |
| па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, |
| напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се стара |
| ља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има |
| — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се |
| да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је |
| ки, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини вуку; а, овамо, како |
| црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на ве |
| би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се |
| — права слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког са |
| e unit="subSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износ |
| ко ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила |
| задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог р |
| on" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали сила |
| и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мен |
| регледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа у |
| лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беш |
| провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, |
| било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец |
| вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, |
| нашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – рече пандур, стра |
| њик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, |
| то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околн |
| упиле ферије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, та |
| богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, ње |
| та, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, уздишућ |
| е лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, ду |
| оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње вр |
| откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао достав |
| није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окоре |
| а, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле |
| наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — |
| Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледа |
| а појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потпи |
| омбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно си |
| , да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрат |
| онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече д |
| Баба га прегледа добро са свију страна, дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S |
| игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алв |
| а целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се |
| ећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у вароши беше бакалница његова неког побратима; о |
| обратиме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније |
| се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, које је он сам с |
| } А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку види |
| чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је св |
| нашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове т |
| ало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесн |
| ју сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благо |
| ерковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће поп |
| } Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S |
| дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале о |
| р, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до кори |
| седи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медвед |
| зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, ш |
| као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> |
| овски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, гос |
| келнери су онде, наравно, према својим душевним способностима, у класе подељени, а то тако бив |
| штала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклап |
| e> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l |
| вљаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам о |
| баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунд |
| љ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, прес |
| оспођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, нев |
| оси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отворише врат |
| е су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми |
| њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину! |
| /p> <p>Стара госпођа се при овим речима ђаволасто осмехну, а после, сетивши се секретарова апет |
| <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијалн |
| ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћати |
| м, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од в |
| овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и оп |
| м си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Н |
| ице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прот |
| S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мал |
| , па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после |
| ти печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде |
| ласа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме циви |
| у ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ак |
| орен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} |
| буку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећер |
| ао ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара |
| сто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му |
| оше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сеља |
| н корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милц |
| , друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим |
| ају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да |
| на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела зап |
| преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чарши |
| и, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештиц |
| ац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не боји |
| тити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису фило |
| у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћниковицом: „Красна жен |
| х, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, господине, — рече |
| Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори |
| би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ от |
| збуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са д |
| о, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па |
| ања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Ти |
| о ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, гос |
| десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграп |
| венчану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћ |
| , да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, а богосло |
| дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мер |
| ачелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се |
| говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за |
| тра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, |
| дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а |
| о!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две кла |
| асти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и д |
| испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пеш |
| “...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} |
| -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми с |
| ку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим п |
| </p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, з |
| , а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича- |
| — Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га |
| аучен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ |
| товите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— |
| Шта, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пр |
| ковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> |
| е више ни сећати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p> |
| ..{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју |
| братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равно |
| разумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — |
| обито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших ви |
| знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота |
| ком печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказу |
| мо док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S |
| ирото дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа ње |
| бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ништа штетовали, господине, — р |
| асти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад |
| отивник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, кој |
| које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љут |
| одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се |
| ле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће |
| {S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обо |
| Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су |
| и на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког врем |
| кије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Мо |
| — На бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па д |
| , смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да |
| Учитељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру |
| и? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; ту се, богме, |
| је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу г |
| и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бој |
| ио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Пра |
| маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљд |
| е снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — с |
| и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учите |
| док она сасвим гласно не рече:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> |
| ну проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} |
| мо би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ |
| сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И |
| но, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} |
| {S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но оби |
| ри корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и о |
| сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили с |
| 390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владања от |
| га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, с |
| зговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје.. |
| лник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најци |
| да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је |
| љалог владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се от |
| а Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму. |
| рмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавиц |
| не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприли |
| оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнеженим гласом. — |
| аде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг ре |
| !{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад |
| еће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па те |
| а берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по европски дотерани: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном |
| то то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се |
| да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— |
| ици одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може |
| афрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му бац |
| ш каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са њ |
| аде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p> |
| устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} |
| е.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натука |
| неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, |
| на женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карне |
| асти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша |
| анас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни |
| њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="3 |
| -Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се |
| лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Св |
| вице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева ру |
| су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, |
| <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На јед |
| тему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али |
| е младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.< |
| где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} К |
| ..{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} |
| ар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, |
| се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{ |
| его к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми тре |
| уран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је годин |
| мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен м |
| знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, са |
| уди су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је |
| е ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика |
| шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима |
| дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће ба |
| је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, |
| иво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу |
| па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што д |
| , сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је |
| ок по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Ки |
| а-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али |
| ири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, до |
| p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, |
| е бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— |
| обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" /> баш п |
| ..</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> <p> |
| жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, само што је дубоко |
| вим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у |
| ке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу |
| на породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су теб |
| Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, ма |
| чак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима. |
| га својим паметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; |
| кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога д |
| сподине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Перковац побунио!...“ — И још |
| са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењ |
| е баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још ве |
| це, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле ко |
| литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџа |
| менила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, |
| аше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уост |
| њем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, порум |
| а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да |
| побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да с |
| ере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно |
| >— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда, нећеш од жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику тр |
| мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигу |
| се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини. |
| шавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њој |
| , да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз м |
| и и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у де |
| поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела |
| и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој ле |
| ка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Тимо! — рече Гркиња, рукујући се с њим |
| ико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се |
| орије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зач |
| су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пр |
| ема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да |
| на цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, београдско-новосадск |
| јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од по |
| отребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако б |
| фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац |
| и грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све ј |
| > <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., ниј |
| старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђи |
| , не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа |
| се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је она у ово |
| — Дакле, Тимо, — продужаваше безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, |
| ија са госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова з |
| ; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, |
| к натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пер |
| 1" /> <p>— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те не |
| чинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, |
| А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чуди |
| слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима |
| кут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али ник |
| о је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста бил |
| новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и ле |
| а...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислил |
| де су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} |
| то, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету г |
| ељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насријед |
| или да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се |
| ога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је о |
| у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устат |
| али и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а |
| м, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учит |
| и је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p>Гркиња ућута, видело се да чека чича- |
| сле онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест не |
| се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе муже |
| ео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Стара го |
| оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну же |
| м то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је ку |
| <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе до |
| смејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, управо беспослице, без којих свака поште |
| а.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету показив |
| ванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се г |
| pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, |
| p> <p>Стара госпођа, учитељица четвртог женског разреда, осмехну се поносито, па онда извади из |
| текли су господина секретара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изл |
| љи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејку |
| рудула, да чича-Тими учитељу докаже, да женскоме чељадету никако не доликује дугачак нос.{S} Он |
| њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му |
| шко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p |
| ити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли |
| Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона |
| !{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Н |
| идите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али |
| </p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевш |
| уше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркињ |
| е длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће |
| оше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да од целе распре ништа д |
| рече гросмутерка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се |
| а реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а пос |
| што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S |
| е се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тим |
| ...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али да |
| ни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки гов |
| м грудима узбуркане страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Мил |
| мокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, го |
| ав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се |
| Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} В |
| јачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде |
| не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа |
| зивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има в |
| беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Је |
| } За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункињ |
| оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако ј |
| вара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хо |
| и чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве вол |
| а?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и да |
| ји начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа це |
| м разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, што га грло дон |
| } А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, републиканац, комун |
| Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мех |
| ачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} |
| тео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотин |
| ле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у томе им |
| ...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се з |
| лико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — реч |
| {S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, обожаваоца, правила је нове комбина |
| нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S |
| задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она би га презриво гледала, окренула би му л |
| .</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18760_C1" |
| он се у богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим јед |
| мо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми к |
| новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две кл |
| е ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити |
| дна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стара го |
| едне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја |
| идео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим |
| тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, мо |
| е из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те г |
| им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, тр |
| ако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} |
| си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, што ти се преко сред длана повлачи, само што не |
| се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотри |
| говорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у П |
| муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сре |
| уменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И так |
| с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и |
| оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је |
| ити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n= |
| е неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо прови |
| атеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и |
| опити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори. |
| вно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — |
| b n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица дос |
| иш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада... |
| одмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крв |
| {S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да ј |
| спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као |
| ао рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — гово |
| и старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S |
| ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се лутка |
| уну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ћ |
| ју, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план...</p> <p>У таком њеном сам |
| огледалу <pb n="301" /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на |
| есет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, |
| ама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, сам |
| нхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" |
| један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите |
| ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас зад |
| планове полугласно исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек кој |
| д прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабук |
| свим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} По |
| Ето, баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом |
| како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у св |
| анас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — |
| клонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> |
| наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан |
| ју!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквењак?{S} Да, го |
| их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кис |
| н се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, с |
| служила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га с |
| сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, приша |
| радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спр |
| се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неко |
| дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе с |
| братиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мал |
| .{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима р |
| дела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p |
| шлингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце |
| е к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овак |
| ко сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену бу |
| е могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету св |
| спитатељци, али, уствари, она није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмукло |
| о ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, |
| — Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих |
| о и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се |
| тељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш м |
| ље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно з |
| ти гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога му |
| ла да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку |
| особна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког зву |
| ужан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о ч |
| скаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <milestone unit="su |
| и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— А |
| било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова |
| ца, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на |
| е ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без ви |
| а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, |
| госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као |
| а ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узи |
| и!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p |
| ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ |
| а с њиме да путује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“< |
| ију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> < |
| да, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у суд перковачки неки правник из Београд |
| .{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, |
| чно, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — ре |
| име за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробара.. |
| него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богосло |
| нади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма св |
| ма!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} Чу |
| туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, |
| Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, гле |
| онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби |
| личево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, д |
| емљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван |
| а, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} Али шунке, па после бело вино...{S |
| видела.{S} Чича-Тима гледаше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> |
| е моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, |
| е госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премеш |
| а! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да полуди, да побесни!...{S} Бла |
| желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, кој |
| ције о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима |
| е равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у борби не победи, или не |
| тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи н |
| ола није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> < |
| , па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.< |
| основних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важн |
| онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте |
| им штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа м |
| <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драг |
| та проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и да |
| ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла ј |
| му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде д |
| их двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n= |
| И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране ки |
| нала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p |
| и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и |
| ађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она има |
| оспа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је у |
| варе имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јес |
| > <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и |
| друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност од |
| су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} |
| е; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису п |
| ерковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фе |
| купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — |
| дожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„ |
| је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала |
| два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, ка |
| пу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо с |
| чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре |
| ајцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p |
| вости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васп |
| о, што ти не треба.{S} Што није више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини! |
| м напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег |
| киња покварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накин |
| ије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара |
| ле с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Das ist ei |
| подо, будите са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се. |
| овечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу на |
| а, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова |
| је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литр |
| од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега |
| све то остарео, него да ће га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по о |
| овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, а |
| ма светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Бе |
| беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дет |
| , као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S} Чича-Т |
| у лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао |
| ајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постаје човек смишљен |
| Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдигова |
| ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте сам |
| апред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу д |
| стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сут |
| и ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари вид |
| путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су се по „фердеку“ шетали, премишља |
| су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бит |
| гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко П |
| ћу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> < |
| Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу п |
| /head> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи вино |
| уке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је |
| лка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је |
| е у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде |
| а умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, |
| је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са ма |
| знемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Т |
| кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и |
| мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти ниј |
| продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ак |
| писатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ј |
| ремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, |
| ву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Г |
| мила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је в |
| илежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простро свој |
| , ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад ниј |
| тога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="31 |
| видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — |
| и ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини |
| итељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељ |
| шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као на |
| и, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ће |
| и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Ј |
| акићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати |
| вира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих д |
| {S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче у |
| и, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и |
| диш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по |
| > <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћер |
| најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учи |
| ом, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежи |
| кој нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао |
| си ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p |
| што си га за данас спремила, оставићеш за сутра.</p> <p>Дете га својим паметним очима погледа |
| , ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се, ск |
| тражити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли |
| за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор |
| се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једн |
| и ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— |
| , ви сте противник тих чисто словенских забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито |
| е, образованије, београдско-новосадске, забаве, поче својски одазивати: прво уђе у дворану, јед |
| месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадоше скупљати застарел |
| ку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу љ |
| и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начел |
| ада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна |
| Само ви немојте ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{ |
| ежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три лутк |
| бри гости, да би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцим |
| а то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, о |
| су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Бог |
| у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији |
| могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, а владање саме васпит |
| крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово с |
| заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увр |
| после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по |
| ти, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, а |
| т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, д |
| p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће би |
| е перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно |
| оћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву о |
| м, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, ре |
| ора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која |
| ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на т |
| лиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских класа, све бр |
| сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, к |
| ве крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш снају, те да се она спреми; мла |
| класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љуб |
| а вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У таком разговору свако оде у свој р |
| вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а т |
| ке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „блед |
| шта чини удаја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не з |
| ?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом ле |
| е написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} |
| ала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — |
| а и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој с |
| !</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни ка |
| раг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала с |
| е, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP18760_N2" /> с |
| вши се секретарова апетита, поче сасвим забринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос наб |
| номе лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и |
| ију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безобр |
| ему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Д |
| без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, |
| диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене игр |
| покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваниј |
| а не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство изве |
| госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ства |
| ато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и — онде да |
| , моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, |
| ена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина у |
| олу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, б |
| к је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, каст |
| бичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смеш |
| етко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, |
| е тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе |
| су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, |
| аница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем, поклони се по обичају, па он |
| други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо |
| вамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле |
| му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сјајне, а оне танке бориц |
| му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љу |
| дом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни пог |
| је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учите |
| е на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а |
| лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мал |
| {S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Па |
| ђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није било |
| инији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге |
| н, дакле, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> < |
| , него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробуд |
| ише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она |
| д се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе. |
| изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, м |
| и бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, помал |
| ћском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које ни |
| добио прилике да своју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што |
| гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не по |
| могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице н |
| орно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— |
| ји је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и прослави |
| анде били, чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће јед |
| ју, онако просто целу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S |
| ли.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу през |
| , он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. |
| ше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milestone uni |
| описе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није умео тако лепо |
| , био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошњ |
| гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише! |
| који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном сп |
| S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, и |
| опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никог |
| смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њ |
| асположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, |
| } Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору н |
| дио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свога живота.{S} Она |
| ст, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p |
| од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похода у |
| тар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме |
| в ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Ник |
| бори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о |
| скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледа |
| „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" / |
| </p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу... |
| тога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само н |
| иле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање би |
| им резултатом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлук |
| и могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, |
| авири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И с |
| — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла гла |
| тва на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са |
| /p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господ |
| <pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна већ прогрушану, браду; |
| розвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото д |
| ђу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако |
| </p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу |
| чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам |
| о начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, неш |
| ше неко време за њом, а после се окрете задовољно својој Гркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека и |
| нило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, |
| она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде намештати свој црвени појас на испупчен |
| <p>— Преизредно!... — говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би о |
| ребало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, |
| дмета испитивао, исказујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из јед |
| ак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се м |
| очила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео |
| ј нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле раз |
| увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као |
| ови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње |
| {S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих дво |
| на ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ ч |
| Ако га није што његова обожавана Гркиња задржала — додаде, смејући се, учитељ. — Али будите уве |
| p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, |
| стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догод |
| ој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба |
| иња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све д |
| , вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих д |
| ао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубока борица, што се од носа ка бради пов |
| p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начи |
| атрајући ђердан. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасн |
| сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се при |
| е, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би то |
| Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и н |
| акат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, |
| и познаници посвађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много г |
| лизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се Папрагу: — Ви сте, по свој прил |
| ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма з |
| се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко |
| вцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, пе |
| ли ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа свакојака |
| ека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром |
| било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну св |
| искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше м |
| оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!< |
| позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако друштво избегава, а |
| осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се прим |
| <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, ко |
| му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју |
| десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није ни погледао...{S} Трећи дућан у ва |
| направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, как |
| у, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место з |
| ем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, т |
| у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и ки |
| неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов пла |
| {S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека др |
| и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> < |
| које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па |
| шна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом бог |
| је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, |
| n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито |
| >— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Ис |
| стору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам |
| веној лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љуб |
| д својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у |
| о прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме |
| овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће |
| пође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са |
| узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнеже |
| аљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> |
| /p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се ста |
| .</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и |
| рациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклоп |
| оворио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио |
| није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изг |
| /p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био в |
| у малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хле |
| љи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као о |
| {S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изн |
| н стаде, па, пун блаженства, посматраше замишљену <pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задово |
| дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не прогово |
| , чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођ |
| ерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада |
| а, неумивена и неочешљана — права слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после |
| а; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати. |
| не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене |
| е дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и |
| замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, прек |
| ну Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици? |
| ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А |
| чак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!< |
| слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напо |
| и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец. |
| ом седети.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Т |
| ан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учите |
| па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мише |
| е стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем разреду: „Ус |
| „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а |
| и кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте |
| ица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S |
| лело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бле |
| идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је |
| <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер |
| > <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру.. |
| уга сам покоран, свих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате |
| довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан нов |
| ад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да н |
| ке дрвене столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима. |
| а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико крупица |
| дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији |
| , као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, знади, у |
| >Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никак |
| ме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, шт |
| ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та |
| Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} |
| тина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па ка |
| } Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је на |
| ад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трго |
| е већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени |
| д ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове с |
| една?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удов |
| лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много |
| слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога д |
| обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А |
| шно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува реб |
| орни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете |
| у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, моли |
| му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим — рече трговац; — рекао |
| огло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше |
| ути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали |
| г раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из се |
| ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</ |
| о саветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени |
| викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S |
| ећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргод |
| амо што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је |
| ако се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чист |
| је; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола |
| о нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је |
| {S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писк |
| а долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па онда |
| , и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре, која је п |
| </p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, |
| службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би от |
| е с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити. |
| харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она |
| старе госпође, да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учи |
| ми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни то заслужила, — па ручај, а ручак, што си га за данас спре |
| дно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То |
| Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга б |
| тку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспат |
| .{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то |
| S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој посте |
| on" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике |
| ојим присуством усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p |
| авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто, док она сасвим гласно не ре |
| ица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој |
| осмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{ |
| свако друго-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, отрцани удовци, извикане фрајле и |
| кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} |
| мигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек онако, полуотвореним |
| pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка |
| од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и |
| ругу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњ |
| о варошког полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе де |
| 2"> <head>XII.</head> <p>Сутра-дан су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича |
| ад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} |
| .</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па оп |
| куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара у четвртом женском разре |
| а својим побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од |
| уо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажел |
| а у плач.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера |
| кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а пос |
| ти своју, одавна већ прогрушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркињ |
| ш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шуш |
| кано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика весел |
| ост...</p> <p>После се рукова с њоме, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, |
| атима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш |
| проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благо теби!{ |
| ада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја б |
| времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуди Папрагу столицу, а сам са Тимом оде у спор |
| а ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, ј |
| да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку |
| во...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишл |
| е мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> </body> <back> <di |
| росмутерка беше сигурна да ће победити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним |
| га Марка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчуве |
| у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Грк |
| чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И он |
| ује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало |
| као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима ј |
| беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу њену беше нешто неисказано лепо: с |
| једу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349 |
| показивала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дука |
| д је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одгова |
| духа не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је ц |
| га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да |
| је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е |
| воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака |
| ака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на |
| крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи |
| се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку добијем, |
| неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као дома |
| да, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="c |
| та поздравим...</p> <p>Стара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивш |
| Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру п |
| руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати |
| /> ноћи похарати, да своју гладну децу захрани, — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младић |
| истајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној |
| <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приме |
| пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева ч |
| јавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Т |
| н, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" /> <p>— Баш вам ру |
| ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек |
| мају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви ј |
| нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> < |
| вало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шт |
| ма отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед није њу н |
| </quote> <p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, сам |
| ина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је |
| к весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што |
| в нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или |
| емљена, ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам с |
| стати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра |
| ру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је |
| о ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предуср |
| није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, |
| исам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизо |
| ели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дет |
| це!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! — рече |
| ре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам ли |
| те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{ |
| ин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, к |
| лији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Цигане у дворану, да ону другу полови |
| љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено |
| огом, љубазна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" |
| стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи м |
| ети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слу |
| товао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А |
| е била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана |
| коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p> |
| pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као |
| јом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше |
| Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!... |
| ње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пу |
| p>— Но, но, драги господине, шта сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда |
| аду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, |
| крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комп |
| едати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, д |
| вом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде |
| у.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у |
| се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због че |
| ..</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га пољуби у образ, а |
| ове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги го |
| таде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га |
| о месеци дошло од министарства просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а |
| , већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и |
| и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем! |
| ше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси |
| лонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, |
| и и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим зву |
| екретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...< |
| ром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општин |
| ар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпо |
| ији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} Зато |
| е, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује |
| </p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чич |
| зано!{S} Јединствено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље |
| млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича |
| још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме |
| , удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пр |
| као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које с |
| а?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу се |
| частити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у р |
| p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при ве |
| га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, уч |
| и...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у го |
| ар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, |
| ета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не |
| сталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p |
| се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и поздравља |
| једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми |
| друго ћу продати Чивутима београдским, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивар |
| ају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, размота је паж |
| е кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неки |
| гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио |
| ло моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог |
| љескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да п |
| ав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лиц |
| динској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колик |
| > <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по нов |
| пила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здр |
| , домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта деца ч |
| ш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити |
| иромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с то |
| иксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> < |
| е украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар д |
| цну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица |
| у, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, д |
| кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима од |
| праговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабић |
| и је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потр |
| у поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit |
| аћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи цео учитељски есн |
| ко по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе г |
| себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава |
| шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном, <pb n="296" / |
| оро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Перковца до у Миличево п |
| чак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би до |
| ено, онако по новосадски, раширила свој зелени амрел, пустила дугачке шлепове, да се по прашини |
| на и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради кап |
| да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала ниј |
| ито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишл |
| Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, |
| так — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} М |
| а и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто пепељ |
| вца, где преврће неки ђердан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара |
| родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, уздишу |
| да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, |
| а господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p |
| бичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно ј |
| , ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје с |
| који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао |
| скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва |
| ко је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, |
| ен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благослове |
| рописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро |
| аре љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га нема!...{S} Хтеде све да слиндари са |
| но јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постала права грч |
| већом пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, |
| осле тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више |
| ац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, са |
| е учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело приј |
| е на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и н |
| ко, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не |
| есигурним погледом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити |
| ; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам |
| ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и прода |
| ки својим послом, а чича-Тима са својим зетом упоредо оде управо у бакалницу, своме побратиму.{ |
| ља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче ма |
| ш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: — |
| ечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, д |
| тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разн |
| е са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" |
| еше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавн |
| само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а |
| им цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут тр |
| и се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како и |
| о смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што |
| го обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад ј |
| руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке |
| д се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увред |
| ти пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као |
| пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ д |
| и се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким кора |
| ерена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а м |
| ека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно т |
| не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за |
| е пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а |
| параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Ш |
| еле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи р |
| о оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — проду |
| у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S |
| су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и н |
| а, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се |
| како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p |
| " /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме |
| ђо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?< |
| на ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стак |
| рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провир |
| бљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S |
| Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, ист |
| .{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, али н |
| му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о том |
| ник што да уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радова |
| р-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, а учитељ се смеје |
| инама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста огром |
| пи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не |
| душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да |
| сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се кл |
| а кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Итали |
| Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као |
| ло рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побрат |
| , а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Све |
| о брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је за |
| рјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, богами, нек се он сели у Хо |
| вори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за чи |
| ом образу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младос |
| ..</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S |
| огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помогне ваша обожавана Гркиња; д |
| и записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, осим што су древне пијанице, |
| е то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, о |
| сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека бу |
| , па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="348" |
| —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им деч |
| , баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ћ |
| ма разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учит |
| ди говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостион |
| ти.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} |
| а стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу пози |
| урила, те, онако збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p |
| рану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпит |
| ла да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од с |
| по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметниј |
| S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се |
| то је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека с |
| е нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А |
| и може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било |
| сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то |
| ло су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележен |
| не, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао у |
| госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко? |
| ски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гле |
| о преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’... |
| /p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} М |
| Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања |
| ђа подмукло, — сад ћемо се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа не знају, па сад нек’ вам помог |
| и л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па |
| нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV разреда. — У окладу |
| женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види ова |
| ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до п |
| нате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће ко |
| ке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче |
| изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, |
| ерковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго |
| Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па |
| та, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, п |
| а часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторо |
| .{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, ск |
| ста, републиканац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје пок |
| што тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је |
| ло вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича- |
| еку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о |
| ао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје |
| ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе |
| слао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учи |
| ла, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим |
| аш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, |
| атељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да |
| разно рече, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније дода |
| о вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — д |
| страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за распол |
| реда:</p> <p>— Баш никакве уљудности не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужнос |
| тимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се ср |
| јајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем жив |
| на, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји заб |
| S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владо |
| а све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} П |
| ..</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био |
| ича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући |
| му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево. |
| о; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, |
| } Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи |
| ти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми |
| ?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као д |
| d>V.</head> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи |
| нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, поглед |
| амолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас! |
| у, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ |
| а, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лобо |
| ам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копка |
| оћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, |
| а је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била |
| више уживања налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> |
| нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшп |
| д ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори |
| сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не |
| ран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задр |
| у добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао ап |
| му полугласно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враг |
| бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Она |
| ар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још и |
| дан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака ск |
| испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, |
| устина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могл |
| више приљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се |
| је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што поглед |
| а!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О |
| ступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више |
| господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, са |
| бу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гр |
| онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гр |
| лајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде |
| те веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња |
| е одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S} Само, |
| реч учитељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мен |
| да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакл |
| оме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. |
| S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се |
| далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Х |
| сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, с |
| школу, ал’ оно, што он зна, никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти |
| амој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који |
| ве жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави читаву варош, а то ли |
| т је само осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само |
| треба то; та, ево, последњи тренуци ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену с |
| ајући сваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавн |
| енице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући |
| похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Ш |
| се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад |
| о, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> |
| ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> |
| страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме старом |
| /p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала с |
| </p> <p>— Госпођо, благо теби!{S} Ти да знаш, да си се у срећан дан родила!{S} Ето, ова жилица, |
| , па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас у |
| дији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо св |
| !“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цил |
| Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе |
| ио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац узд |
| p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се з |
| попио би понеку чашу ракије, убрисао би зној са чела, па би се весело смејао...</p> <pb n="321" |
| о у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није |
| етарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се |
| уди једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што |
| te> <note xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <n |
| или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, уч |
| х, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но |
| скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, дост |
| не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један |
| у?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су |
| и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> |
| етан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је ма |
| просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!...</p> <p>С оне ст |
| нога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако |
| , а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у |
| ојекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога дас |
| ој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а |
| ингераји, штикераји, па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; н |
| ?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати. |
| е стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На једно |
| шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</ |
| н спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p> |
| су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара г |
| ико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева с |
| подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих трој |
| ковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се |
| сељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и б |
| чи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату св |
| швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваниц |
| Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па гд |
| вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута сл |
| о што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!... |
| њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао |
| икује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху ма |
| оћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено |
| није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — ре |
| атора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гл |
| Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако |
| ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, ш |
| куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!...{S} Е, сад тако што да чује господин |
| Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице |
| би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми |
| аса чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим раз |
| су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начел |
| е буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као |
| оручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по јед |
| ="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да |
| лила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разго |
| куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико |
| хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свак |
| ви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена го |
| b n="357" /> <p>Утом се отворише врата, и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплаше |
| мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над своји |
| и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде |
| да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми |
| ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад |
| стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали.. |
| ; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само о |
| знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> |
| {S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама го |
| као са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ мо |
| женији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га баби.{S} Баба га прегледа добро са свију стра |
| ребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <d |
| — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} |
| стине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је |
| старао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте |
| ји ружан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправн |
| да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмех |
| аше бездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, с |
| ва може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, |
| научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, |
| нтљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} О |
| роводаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно |
| нпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходат |
| То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца |
| о говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са с |
| {S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p>— Треба, побратиме, — |
| ..{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верно |
| само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до |
| има големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рук |
| набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавит |
| истарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све д |
| А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то |
| ња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај |
| ти?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> |
| сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да прол |
| иоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А |
| пет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, |
| У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, |
| ком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом пр |
| еца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на |
| мци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да |
| игурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обож |
| вник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S |
| се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо |
| расан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати мо |
| , кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавања, заседоше <pb n="3 |
| , болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путуј |
| тром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича- |
| вану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Та, оно, знаш, учит |
| p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја ид |
| турског и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, |
| , стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од њ |
| у сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога з |
| једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што б |
| што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у |
| ајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је |
| четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихва |
| ој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кај |
| кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од ме |
| Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, |
| ога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> |
| с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само и |
| <p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све |
| се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мрша |
| <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да прит |
| е.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако на |
| е нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> |
| Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намршти |
| ељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на св |
| Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели дас |
| им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође |
| а.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p> |
| опане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу починише!{S} Бар д |
| боравља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се бо |
| децу за њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других пред |
| не страсти утишане.{S} Живели, господо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, |
| ико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка |
| кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церека |
| м тешком сну: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му с |
| госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте т |
| што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њ |
| рејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину про |
| оштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и л |
| шља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му |
| код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало |
| одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, |
| , и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметн |
| удити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Грк |
| оваца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</ |
| је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија |
| спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад |
| ме побратиму.{S} Папраг се, по обичају, и ту поклонио десет-дванаест пута, а бакалин га је свој |
| а!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне |
| нџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми |
| аље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенк |
| будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозг |
| ш и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете својим врапчјим гласом да декламује неку у |
| ци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би |
| патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у зд |
| е ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш |
| је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом |
| ела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, ка |
| ли су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и |
| спапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у ла |
| "317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званично |
| њу ћу баш поклонити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан сп |
| е додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!...{S} Јохани |
| ати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са сво |
| њих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам |
| ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем с |
| и!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! < |
| од силнога смеја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у шко |
| треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све |
| аду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото |
| о, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је м |
| о лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обо |
| Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> |
| Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу |
| пери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на се |
| чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није била више у стању собом владати.</p> <p>— Од |
| поту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то |
| у, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по саветима старе врачаре владала. |
| се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> |
| је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, освет |
| ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонит |
| сироче постаје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, |
| а се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима |
| уд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S |
| подин министар просвјете <pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да в |
| ја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је |
| а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А |
| ица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо |
| — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој |
| сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, |
| а, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачар |
| {S} Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} |
| осподине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер... |
| не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> |
| азумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде |
| Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо р |
| виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим |
| и могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није |
| </p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, а |
| још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, |
| ртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже |
| ешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад ст |
| ас!...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну |
| м стоји, па тек што не проговори....{S} И тако гледајући у свога новог, али живосно уображеног, |
| а. — Противу државе, реда, владе?...{S} И онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не |
| што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам |
| вему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку преп |
| ењу, умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и рас |
| ећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећ |
| p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она ј |
| нствено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је |
| да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је |
| умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза оч |
| ор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су подел |
| гледе на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећ |
| то је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је си |
| рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она и |
| томе се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, т |
| а, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке д |
| им светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> |
| д једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p> </div> <div type="c |
| — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну |
| гом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе не |
| и кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госп |
| су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необич |
| мо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, |
| ош се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, шт |
| ома:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Г |
| ао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на т |
| едом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, сам |
| не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлу |
| } Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и |
| ву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам призна |
| p>— Треба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши |
| ад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућ |
| ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану |
| ада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додава |
| >— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не |
| аљењем...</p> <p>— Сиромах! — рекоше. — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p> |
| тром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавом |
| док се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се |
| доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича- |
| ски, терзијски, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава ли |
| кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико зн |
| из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — ил |
| рилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!.. |
| > <p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n=" |
| и ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — |
| ну „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарско |
| Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много |
| ца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с но |
| о да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десил |
| о је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме мо |
| Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти |
| е задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљ |
| те на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n=" |
| ало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од |
| не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће |
| а ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној х |
| у баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје |
| дужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је |
| Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома доп |
| , могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао т |
| {S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> |
| у свима разредима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет |
| та девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била |
| у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски из |
| као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извес |
| оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и в |
| р није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу |
| ио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па |
| нам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да понудимо неким шмрком чемерике; |
| ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом гла |
| , дакле, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за пра |
| га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене у |
| е, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је дана |
| Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Ти |
| сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам |
| а је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не б |
| ати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, |
| џаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу |
| еш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешт |
| уцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња |
| им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душ |
| ојима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је пр |
| самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему б |
| стима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разред |
| ке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди |
| ити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну ш |
| дућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла би |
| стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими |
| амија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је |
| е и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а |
| b n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочи |
| Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – |
| о вредно описивања, те га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а |
| очева, а после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси |
| рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здр |
| "348" /> <p>— Оно, знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љ |
| у црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту и |
| је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што није уштинуо своју проводаџику, али се о |
| аријим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, н |
| ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје! |
| ог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко не |
| ако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и скром |
| Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно |
| оћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; |
| ...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спава |
| а треба да пада у очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на |
| и, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у насло |
| о ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да |
| је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе |
| p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам |
| . — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру |
| друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго ш |
| а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће на |
| госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је |
| и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уло |
| имине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онак |
| је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили |
| а мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? |
| главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина |
| p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања досто |
| ела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену к |
| је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и |
| у!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица л |
| Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се |
| јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њој |
| ојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка |
| сти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њени |
| иромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му |
| а страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, зн |
| аљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" / |
| напређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и |
| д ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову г |
| из рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар дан желим, господине Т |
| ила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <d |
| деним зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену |
| на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, |
| је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је про |
| ала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је |
| мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно |
| ку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због |
| у.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</ |
| А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је |
| је чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери дов |
| свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијс |
| сама накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе!</p> <p>— Дакле, ви сте противник |
| а се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; зар |
| ало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њи |
| е и по себи била бела, али да би добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче х |
| е као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из |
| називају грациозним ходом, а од белила и руменила замишљају оне дивне ружине боје; а што су им |
| утине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од п |
| ути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ништа необично што је |
| а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може |
| рној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— П |
| ставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен по |
| о себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га учитељ IV |
| ; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пр |
| довице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркињ |
| еба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изреза |
| а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина |
| даја; ту се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — гр |
| т представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Млад |
| уку о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, |
| ш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, |
| мо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме |
| ласт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} Ви |
| родом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни п |
| ду са госпођа-Швабићком по свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Шваби |
| То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле гласно и |
| е беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео |
| ечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изи |
| су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — це |
| 2" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на су |
| је своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — |
| на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће |
| иш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на |
| пу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице |
| Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг. |
| а-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску напра |
| рговац, са својом супругом, са синовима и са снахама у чисто српском богатом оделу.{S} Он је ко |
| не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца |
| ава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запуш |
| исти, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише кал |
| p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и прота зинули од чуда, па се већ унапред боје, да им с |
| , ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе |
| н су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпо |
| ркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p> |
| ама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говор |
| и су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само |
| ховима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?. |
| пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, |
| и разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <miles |
| укала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где л |
| сто незастрт, а она, сирота, неумивена и неочешљана — права слика занемареног сирочета.{S} Дуг |
| била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима. |
| опља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, |
| Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два |
| мих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два са |
| м, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, тан |
| а учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто...{S} Штогод |
| ера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или за |
| чно што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он н |
| tone unit="subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој |
| питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шар |
| ренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се |
| места и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стар |
| Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајм |
| је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није мо |
| дахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чини |
| м састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, |
| има.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, што је и |
| аког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва а |
| ?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, |
| ion" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљенос |
| ако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и |
| акар каква секретарица министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три ле |
| ња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим |
| ти!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него |
| е само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами ке |
| а окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} О |
| г разреда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом |
| А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и нач |
| е путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се ка |
| а, чика-Паја, браца-Трајко црквењак, па и отац-прота, са својим ружичастим свиленим појасом, од |
| уђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а омладина, н |
| а и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју б |
| устила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени госпо |
| ред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад ж |
| дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Д |
| "311" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство |
| има бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће ист |
| лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је див |
| ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорел |
| клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепш |
| ра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, |
| изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, б |
| свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црнома |
| ада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то приме |
| су старој госпођи сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доб |
| а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна |
| е сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије де |
| ебе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, |
| а је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљи |
| , од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није |
| емаш георгине, а ти узми црвеног божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, |
| после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свима своје зад |
| е окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сла |
| викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово ч |
| иромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> |
| е. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама |
| } У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по ка |
| га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци беху далеко од Перковца, није, дакле, могла зн |
| уди су ћутали, само њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је |
| богословији са свог раскалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишље |
| онице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се |
| а зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог пожи |
| ст; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио с |
| аз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p |
| е кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје смишљене |
| апраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончића приђе му |
| знајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од как |
| је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично осмејкујући се, ухвати га за руку, пог |
| <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме о |
| о је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на ли |
| е је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, |
| ао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празнико |
| и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Нар |
| осито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; посл |
| .</p> <p>— Сад се, скоро, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знат |
| нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а |
| <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом |
| зетом слистио неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то сво |
| .{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је н |
| она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим |
| евари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И тако ћу гледати да се, коли |
| прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били |
| цивилизација, образовање!</p> <p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о том |
| сет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалили су поделу учитеља у дес |
| иљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чул |
| ет пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о мор |
| е доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима |
| ме стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа дог |
| неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Грк |
| да сам неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којек |
| , касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb |
| а тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их |
| очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио |
| грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, |
| сте се збунили?{S} Та човек ваше снаге и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је м |
| свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне нав |
| дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а |
| " /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се |
| о гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме |
| жи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, ст |
| је, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође управо тамо.{S} То је б |
| и се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и к |
| од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, са |
| афракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Нико |
| вртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, уз |
| ије дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној час |
| ашно!{S} Стара госпођа, окуражена, пође и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је у |
| у бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Ниј |
| упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p>— Браћ |
| бедити; зато се са неким поносом уздиже и стаде са узвиљашеним обрвама пред огледало.{S} Десну |
| ди даљи говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег |
| ћу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до |
| ких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту пар |
| никсове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега јед |
| узи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, постал |
| кије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?...</p> |
| ом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, |
| како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек |
| опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То |
| ја би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за м |
| ао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грк |
| ити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искоси |
| доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у |
| 371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, пок |
| улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Тра |
| > <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини плива |
| гана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па д |
| а?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, |
| оји јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} И |
| — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кро |
| па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку ра |
| даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p |
| S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим |
| /p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Уд |
| </quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасви |
| ме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да |
| , што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на та |
| епо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачи |
| садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што ниј |
| љи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, |
| доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он |
| је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је |
| Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S |
| старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа |
| ио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од |
| и.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком |
| приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени т |
| азити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било |
| па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, |
| ј ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учит |
| елео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву руме |
| ајвише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигу |
| p> <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те р |
| расан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да |
| жљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, размота је п |
| вно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад |
| мо осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господи |
| вноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристане |
| испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази.</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S |
| товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног ј |
| ера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде с |
| а ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се зами |
| ерушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од ск |
| а онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лага |
| , кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p |
| докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би с |
| да-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се р |
| чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S |
| остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, |
| местио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чује |
| мештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом закл |
| па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје со |
| Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас ибера |
| а член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Тима учитељ; а ону хаљину од |
| дожење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то |
| е начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави поли |
| котрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је |
| , који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на |
| ула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спа |
| ало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако |
| где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p |
| , да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учи |
| > <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се зарумен |
| Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или с |
| име, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника о |
| а обори застиђено очи, рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана |
| узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима |
| грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви се разиђоше.</p> </div> <div type |
| ега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— |
| им озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њи |
| оста вешто смишљеном, програму, утрвене и неутрвене београдске стазе обилазила, шуњајући се из |
| и кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није из |
| воје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па |
| данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, |
| а страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{ |
| а, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци леп |
| о, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је |
| ила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{ |
| хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он није умео ништа говорит |
| ка: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од обичног човека |
| ила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, ст |
| а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из о |
| младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глат |
| ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да ба |
| еста и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n="330" /> <div type=" |
| адић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. |
| свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та му |
| ји су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лек |
| е љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пус |
| > <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им |
| м, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих пантљика и шепутала; тако намештена |
| ете, ти си већ одрасла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап м |
| : — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и |
| прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила очи доле, |
| аху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна зад |
| , наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати ј |
| ?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га није што његова обожавана Гркињ |
| кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да |
| а се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и |
| ле све хладовином поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div typ |
| </p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам с |
| обром здрављу застао, а видим да сте се и са децом добро потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} |
| и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ћ |
| исам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни |
| -Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће |
| обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је б |
| ићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом св |
| и и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попи |
| је од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref targ |
| тара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о |
| >— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, |
| коро благим гласом, — хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсиј |
| /p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га |
| та друга од водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност |
| е, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, сврат |
| аја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тим |
| кну, што га грло доноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quot |
| > за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и |
| а су, богме, неки псовали, а неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и |
| за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке к |
| д је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде н |
| лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић |
| ма л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две кла |
| {S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једн |
| ођо, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече св |
| вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама ст |
| а палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који ј |
| као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би |
| — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{S} То вам |
| онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S |
| рад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвиш |
| S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — |
| ве изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из |
| асти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ј |
| ођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржа |
| раје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p>Затим се учитељ окре |
| ; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша |
| Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додад |
| уђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гла |
| ам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програ |
| да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p>Госпођа гросмутерка беше сигурна да |
| } Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школ |
| па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васп |
| видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устај |
| м, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у |
| , рукова се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишље |
| Али, свакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана |
| стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> |
| требало да трепери блажена румен среће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела |
| аџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је |
| пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, |
| је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се забор |
| жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиље |
| кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од |
| з руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартијица, на ко |
| онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је |
| а служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни |
| госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„ |
| спод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — з |
| о скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, до |
| ест пута поклонио до земљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у шко |
| с видети?</p> <p>После тога се руковаше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кава |
| о бити, и она, скоро не дишући, слушаше и даље бенетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби |
| је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје о |
| уну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и ч |
| вилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар п |
| јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{ |
| ају валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да он |
| ити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, кој |
| је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беш |
| у Венецији њих тројица засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{ |
| ева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не пом |
| па Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, |
| ова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то б |
| твом дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говор |
| у испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{ |
| треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати |
| о акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади п |
| S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што... |
| ом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; посл |
| ули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте ником |
| ч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да |
| њеним годинама, али сирото дете у нужди и невољи брзо сазрева до човека: големе патње, необичне |
| понудимо неким шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као |
| му Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годиш |
| омаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранг |
| хиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, |
| е настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа стаде бој |
| да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, п |
| што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје ис |
| еху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, обра |
| могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде ревизору ни беле приметити, ни ради сам |
| одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца |
| ократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према |
| се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а |
| средовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам у |
| инама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворан |
| <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} |
| ем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају |
| је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} |
| он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољуби обожавану посетитељку...{S} Али га она мало ст |
| некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје сув |
| .</head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће почети своја предавањ |
| су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би |
| осле пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тим |
| p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бит |
| , молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, не |
| дине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћ |
| никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> |
| дуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда |
| у не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гла |
| да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387 |
| да свакога од њих према заслугама оцени и своје оцене у протоколе стави.{S} Учитељу четвртог ра |
| која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; |
| перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, господину министру доста |
| у ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мрша |
| ђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођењ |
| ли их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у |
| ог полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем ва |
| оловину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могл |
| касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њ |
| који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, |
| ас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у |
| ..{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а д |
| отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмут |
| , као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима |
| ве сама гола господа, трговци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посет |
| рина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у самоме Перковцу, и осим таких ситниц |
| да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; |
| рномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једн |
| вече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновни |
| Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога ста |
| вила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом св |
| , сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако мо |
| говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type="chapt |
| едељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, |
| о, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се и гутати ону школ |
| а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научи |
| х учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} На |
| е оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је зам |
| да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се |
| жељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у |
| ди састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин Швабић — гово |
| аху мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш мн |
| а се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чи |
| ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђ |
| ести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици |
| ш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} |
| одлазе у своје радионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну |
| ца све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласн |
| р оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“.. |
| поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење |
| им, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље д |
| па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Х |
| пођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она г |
| дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња |
| ати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служи |
| и, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, |
| читељ попио своју грку, он се препоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Сп |
| демо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и |
| ма дођу учитељи; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с коле |
| што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем. |
| нко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био при |
| ло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се нас |
| Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су |
| е, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи |
| p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије јед |
| матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, к |
| материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања. |
| коро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта в |
| се, богме, у радости заборавља и ручак и вечера!</p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је ч |
| итељ, а за онако вино вреди да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмеја |
| } Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валц |
| /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљубио у њу, да |
| дало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посматрала |
| рументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирај |
| викер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А |
| ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, цр |
| мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје пове |
| ..{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је ма |
| о би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колик |
| и знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Грк |
| ао што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје |
| </p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће |
| васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто то |
| <p>— Оче, прала сам судове, а после сам и ручак пристављала... -— правдаше се дете.</p> <p>— Ру |
| друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p> |
| сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког |
| чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпо |
| татељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми |
| едну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче ма |
| ка и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако не за ову годину, а оно за догодине, да им осигу |
| е живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школски |
| и се у богато, венцима, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и |
| вца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећ |
| “ шетали, премишљајући о својим домаћим и шпекулативним <pb n="391" /> пословима; неки су, насл |
| раза котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дет |
| авану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господа дола |
| уће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, о |
| ено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари. |
| рациозно рукова се са својим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве папри |
| оји се више политиком бави, него школом и просветом.{S} Просвета га се утолико тиче, уколико му |
| ња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> н |
| бије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете леп |
| се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> |
| ико остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> за пуном софром. |
| свест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и после по сата беше у к |
| еседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практиканата употреб |
| роговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да |
| ш овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> |
| црно вино ретко употребљава, а прекодан и по сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напољ |
| аспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину поход |
| /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних ш |
| сам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У дл |
| о, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је на |
| ме, — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније смест |
| ије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућс |
| приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гледаше неко врем |
| чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крвав |
| дијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, вид |
| је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га ј |
| оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, |
| ности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила. |
| једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља |
| рнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало уша |
| ње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти |
| могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— |
| све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила план |
| већи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијен |
| ла, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхл |
| ња, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгр |
| иличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер ни |
| који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и просла |
| етала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натоваре |
| , да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лиц |
| /p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам |
| е за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — рече учитељ IV разреда. — Деде ти, стари |
| киња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S |
| од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је |
| о грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, |
| опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар |
| тократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним |
| начелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића кој |
| и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао |
| и се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намери да с |
| очели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руц |
| накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — |
| а што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, заплећући, четврти разред. — Д |
| знили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако |
| ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове боле |
| главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p |
| љину!...{S} А сад...{S} Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича |
| мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико д |
| у од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од какво |
| .{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте |
| многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за два |
| замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији |
| а: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су |
| днако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је |
| три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <d |
| — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем р |
| ади ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњ |
| венији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, |
| ти.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло после |
| исан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или нек |
| нику хтео да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325 |
| арије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и |
| лно“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог |
| ици и трговци долажаху, шапутаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле ј |
| p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахн |
| аку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгуби |
| древна пијаница по просутоме вину, тако и он својим пуним зрацима да тапка по бистроме потоку!. |
| то сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за |
| ико његовим недотупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да |
| а, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> |
| рану завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости |
| <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, ка |
| арала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p |
| трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се умиљато |
| вало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му |
| ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те пе |
| , касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама досел |
| а за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарење, за пр |
| , изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се моз |
| а се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, |
| ђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Б |
| дали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња |
| се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесн |
| неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикрије |
| листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у |
| се по тим осветљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; |
| ају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења...{S} Стара госпођа гросму |
| у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечера |
| А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Т |
| ајвећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој свој |
| еданпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољуб |
| руштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Цигани су њихов плакат, њихова позо |
| вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као |
| з прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} |
| девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не п |
| касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно с |
| мо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је пр |
| ана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, |
| е звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући га.</p> <p>— Што сам те звао, траго није |
| они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још некол |
| убље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, која |
| е победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи |
| ј ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те соб |
| о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две клас |
| тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, н |
| ви на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимњ |
| се за препоруку њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb |
| спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљ |
| мила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља нек |
| јину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу за |
| , кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} |
| .</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, |
| који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни |
| оговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из |
| сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији б |
| од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравају |
| да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Б |
| али...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чу |
| или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А секретарима ћу рећи: „Слуга сам покора |
| о, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разго |
| и су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{ |
| ио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S |
| но лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— |
| " /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац заслади |
| рећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — реч |
| рокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт по |
| округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште п |
| што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, |
| лужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наи |
| школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју |
| ти, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шун |
| ле се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бак |
| о, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да ид |
| наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо гр |
| о би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет |
| а на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком ново |
| из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стаде повер |
| стра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке буд |
| еда, — штета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала |
| доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није не |
| :</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио в |
| Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски |
| очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо, — продужаваше безо |
| каната употребили су сву своју речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на најв |
| чтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; м |
| дени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1876 |
| богда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо! |
| S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> |
| </p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S |
| мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које о |
| ко амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобразно сељачки, право у очи |
| кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја |
| киња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се да одлази. |
| ћна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, |
| мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему |
| им, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала |
| , умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који је, н |
| а, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{ |
| о ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, он |
| апред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ков |
| > <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није |
| один Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb |
| е ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља осно |
| да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора ч |
| амо кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о он |
| тељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду мирније и |
| ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго се |
| еђутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је |
| врће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учи |
| чи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав гла |
| ати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После |
| знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.</p> <p>Чи |
| а, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу ст |
| је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад |
| ељев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Н |
| да трабуња, али га Гркиња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, |
| ро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} |
| а сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по једну ил |
| {S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| прота се заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Трећи разред, који |
| а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом сувом руком да зграби поређане ствар |
| рле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларин |
| божавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а после |
| ости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не мож |
| о му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као именд |
| рку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера |
| време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по гус |
| и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као в |
| али свака цртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој д |
| он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде удова |
| ао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; а с |
| е нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ |
| ша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко о |
| љка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, да чича-Тими учитељу |
| а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена |
| ст келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отима |
| орити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очим |
| м није говорило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља |
| а с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин Папраг! —- рече, бе |
| читељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „ла |
| .</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ |
| еке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка |
| ео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова се с њоме, а остале учитеље није ни погледао.< |
| ..</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Ч |
| лада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да са |
| више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хо |
| ј мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одб |
| читељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљ |
| силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за ње |
| а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у другој собици.</ |
| зор и гросмутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="314" /> пиво |
| Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа |
| раво име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гро |
| и још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође |
| , после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо |
| кне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису |
| и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на |
| вац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба сва |
| бале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан с |
| Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је |
| љи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} |
| ти.{S} Често би у томе усхићеном заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је |
| ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, |
| а ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њи |
| ију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговара |
| павајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ује |
| > <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхла |
| и од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Де |
| у плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, да с |
| у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она ј |
| се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве палан |
| лу ствар описао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на |
| вца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виногра |
| увењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Пе |
| Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара г |
| нце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли |
| а кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се уч |
| јима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљив |
| .{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Инач |
| талом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше |
| ара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне ка |
| пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро располо |
| ало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожавану сапутницу свог |
| реда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она н |
| >Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи |
| После тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све виш |
| ти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псовати, али га задржа будући зет...{S} Стара го |
| ишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћет |
| удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чи |
| тарац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова |
| вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њена будућност зависиће од тога.</p> <p>— Добро, |
| .{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо |
| дине баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти |
| пан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Паји |
| ико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су дочу |
| спи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немо |
| вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ј |
| ече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету узак |
| не белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- пре |
| учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирин |
| сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S |
| ра, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете свој |
| зивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарск |
| љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, погледавши га својим обичним чезнућим погледом, |
| стим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске |
| како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> |
| — Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; |
| нка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похва |
| нако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, узд |
| {S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара п |
| ако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи го |
| Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га |
| не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, |
| Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину грана |
| море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорн |
| се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здраво |
| срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, |
| ице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а ка |
| е израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на |
| . и децу да повратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде |
| ува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно |
| пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде |
| с остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом в |
| у се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима |
| од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обук |
| ати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p |
| плакат, њихова позоришна цедуља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије |
| има на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гр |
| ебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким |
| на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој свести за њега би Београд био <pb n="393" |
| косутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као |
| гледала би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом |
| једног човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије |
| ли су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати |
| тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и на |
| рост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа од свега разумео |
| ="314" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него мно |
| ла своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и млад |
| ала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафрак |
| разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се |
| а Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше добре |
| у Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по пр |
| ростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и ту |
| /> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њ |
| какута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, д |
| коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарен |
| кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро |
| угу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, |
| вој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та м |
| већ био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по |
| узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идем |
| енији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по улици, |
| опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим клас |
| !</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лез |
| ваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l> |
| ров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Што се пак саме личност |
| рок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу |
| ндур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где с |
| брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од рак |
| >— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искап |
| аше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољу |
| хајде, очешљај се и спреми, па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих |
| овци! — рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно |
| е ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сам |
| , па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога ко |
| тина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, уз |
| ију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре |
| оравиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским распис |
| рећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уз |
| у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај господин |
| похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући с |
| шао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми |
| кој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и пр |
| ом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, |
| на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а после кратке |
| .</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— Из министарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, пр |
| па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја м |
| е у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадб |
| — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет |
| аталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из турског и немачког царства домарширати, и не би им с |
| зусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а посл |
| ече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољу |
| тељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње учитеље, осим оне м |
| head>ЧИЧА ТИМА.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА.</head> <div type="chapter" xml:id |
| Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а последње средство којим се мислил |
| басипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, с |
| ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварен |
| ше, и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да с |
| огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, ка |
| ијатеља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, руко |
| гињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, |
| руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па |
| кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и г |
| да је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из |
| из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очеш |
| у цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, |
| лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чист |
| ут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, св |
| p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А после ће са |
| ачелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: неморално чича-Тимино |
| иривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</ |
| а стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим пато |
| гла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, видело и по његову |
| храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младић |
| ворити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господи |
| претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потре |
| надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што |
| како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се са |
| је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху сме |
| ој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на |
| да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад |
| Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из ка |
| а њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мис |
| > сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, ов |
| леди од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, али све бадав |
| хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена није са своји |
| о се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је ло |
| рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!.. |
| београдске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могу |
| е стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није мог |
| </p> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узм |
| Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ух |
| лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је |
| у куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже ста |
| а; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, |
| да, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши |
| сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво |
| оји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. |
| а је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних |
| его на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао је |
| стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђ |
| <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, |
| во.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, |
| о каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале в |
| каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја |
| лавом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а учитељ трећег разреда Банаћанин |
| какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима |
| актиканта у суд перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше ја |
| равим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позва |
| се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се |
| и; а ако се деси у вароши и неки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, |
| вас са вашег неваљалог владања отпустим из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа |
| рски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео |
| им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, |
| анпут са својим једномишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо |
| у, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца пл |
| ј од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо мо |
| господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе њему, па г |
| рала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Т |
| мог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да |
| е јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У |
| је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има с |
| хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је в |
| , страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>У |
| не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— |
| нде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путник |
| у те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске прошлости; у свакој цртици тога проп |
| Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монаков |
| {S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у с |
| жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја са |
| ељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> |
| {S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину д |
| дије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој |
| идела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне |
| расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, |
| о су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; |
| ршије вратио, а она се уплашено сакрила иза фуруне и оданде страшљиво погледаше у пијанога оца. |
| а-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чи |
| својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зур |
| а, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој на |
| бојну песму:</p> <quote> <l>„ Тај гуњац изадрт...“</l> </quote> <p>— А после тога долази онај д |
| тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе астал |
| е пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој се |
| рима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера дол |
| учио да бар за неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, |
| твореним очима смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смеј |
| о је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи би |
| з џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти |
| ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа кви |
| г разреда, осмехну се поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, прибл |
| Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги |
| во изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побр |
| 4" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги изброја |
| черу, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није н |
| Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па он |
| а.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене |
| и.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји с |
| довољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као на |
| на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њ |
| аква трговкиња или начелниковица својим извесним послом те ратарске крајеве походила, да не пад |
| , а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и |
| ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем |
| нога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је кру |
| г дана о њеном добро смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> <milestone unit="subSecti |
| , кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртога разр |
| разреда... —- Ви свакипут, некако, прва извешћа добијате...</p> <p>Стара госпођа, учитељица чет |
| ху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — говорио би |
| е више прост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад |
| ти застареле младожење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању |
| во је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p> |
| понудише, да заузме горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устај |
| икола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је |
| идијално, писмом, али депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати |
| лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио је |
| ћи се, понуди све редом, да поседају. — Изволте, седите! — И они су сви поседали, где је који н |
| , које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, М |
| цајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога претпостављеног, преџоњао је у омла |
| мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, п |
| мо зато, да од богатог детињег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. н |
| раго ниједна?{S} Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p |
| и онде узе опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; |
| лопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сла |
| Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по првој скамиј |
| ’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и |
| и замишљено гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојз |
| а добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а |
| дну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња прист |
| аметним очима погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не реч |
| го се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Г |
| милијаз.{S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и јед |
| ицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остала тројица искрљештили очи, па, |
| и!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...< |
| х, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?... |
| еним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да с |
| киња од свога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољ |
| а беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око у |
| Бог га убио! — И заиста, сирота девојка изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити |
| е и спољашности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На так |
| од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref target |
| видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба т |
| хову...</p> <p>Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је с |
| ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, |
| ворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> |
| по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу |
| шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Новосаткиња; она набе |
| јн!... — рече Тима.{S} Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим х |
| чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с најве |
| ти...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасип |
| сто није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; па се, ево, сиромах, |
| и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понављаше, з |
| не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког |
| рљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињ |
| к смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе |
| водену болест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе |
| леда по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заб |
| идело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А |
| тељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру ст |
| ом животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се |
| старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за |
| доводи у сукоб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао |
| та, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1876 |
| тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи |
| ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бриз |
| да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quote> <p |
| окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњ |
| или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, |
| исели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос |
| моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела повери |
| слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмуте |
| ла, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пет |
| му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће |
| м гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутит |
| самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, с |
| ељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV |
| други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Тр |
| >Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој обичној црној хаљини |
| ће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах |
| ио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, |
| она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окретним ј |
| би се у огледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p> |
| рнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шестор |
| ога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била |
| мити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби |
| ад навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трговац гледаше, пун саучешћа, у чича-Ти |
| о, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p>После се рукова с |
| о сву ноћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...< |
| киња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало г |
| на обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за њег |
| ачињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је вре |
| еду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и |
| м очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отвореним очима смело пркоси, о |
| ло све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, нек |
| огледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обраст |
| , да је од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је с |
| d>XIII.</head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовал |
| ла, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натова |
| ати, а стара се госпођа стаде бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, с |
| д у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку |
| оде, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу с |
| то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случајно и у Перковац.{S} Ти Циг |
| p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, подвикиваше весел |
| своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се н |
| /p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се |
| али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „До |
| да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како |
| а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љубав! |
| ти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву |
| је могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној |
| ад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шк |
| могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека ко |
| више ни за шта — пренемагала се баба, — изношено, благо стрини!{S} Та ону твоју стару бунду, шт |
| ину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намо |
| ој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога бла |
| ога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом |
| гарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници праве себи појасеве, и даде га |
| који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни |
| ју, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се ле |
| и моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!... |
| , мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!...</p> <p>И он га хтеде ухв |
| e>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешки |
| Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приме |
| е, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, |
| урност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задов |
| попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зна већ, зашто!...{S} Онда, бо |
| само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће им доста |
| , да се о њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких |
| адавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корак |
| њу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{ |
| су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега проша |
| разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па |
| {S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи с |
| ечице.{S} Затим хтеде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошет |
| аље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним |
| ником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око с |
| а кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упу |
| ељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанп |
| итост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продуж |
| — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже п |
| ав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда |
| шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S |
| ио, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињо |
| чка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му |
| итељ из околних села, желећи премештаја ил’ друго што, да се за препоруку њојзи обраћао, па чес |
| е одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне |
| ако је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, о |
| а свирац да се умори, дувајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свират |
| коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колег |
| т класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Госпо |
| ли је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чер |
| донде борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој б |
| вачког еспапа, сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су д |
| у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <h |
| бар са две хиљаде потписа, да се хапси, или да се из ове вароши протера!{S} Та ниједна жена ниј |
| прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога пр |
| е нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, |
| да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не |
| а њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближ |
| ош није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила усп |
| одине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љу |
| ти!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе |
| ди хонд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, |
| у, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње врем |
| н Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код са |
| ажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену нов |
| вету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним послом те ратарске кр |
| брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако при |
| у школу: у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, ал |
| има оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, она |
| } Онда, богами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, |
| а од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га |
| асна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: н |
| одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски села |
| умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега окретало, и све |
| оча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је |
| е.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и |
| м, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам погодио:{S} Папраг!...{S} Папраг! |
| ик могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога |
| ше ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на |
| S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално господину министру, а ви наведите само |
| град неку велику срећу донети, богаство или тако што...{S} И онда збогом, децо и школо!...{S} А |
| а, да то пред осталим светом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизациј |
| улица, нигде се не види осветљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, к |
| ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или довршен посао попио би понеку чашу ракије, убрисао |
| ачелниковици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше н |
| то хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се ј |
| као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднет |
| роз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала |
| нда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га изедеш од милос |
| од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш ка |
| оварати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мен |
| /p> <p>— Па онда желим од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе |
| ули од чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који |
| не за ову годину, а оно за догодине, да им осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, нећ |
| га даскала, да и њему Бог не украти, да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри го |
| ча-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, ка |
| а, троше и своје и туђе паре, а хоће да им силом верујемо, да они раде све то у корист народа.. |
| шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и на |
| млада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, каш |
| у својој скромној усамљености и у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилић |
| њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богами!{S} Скоро ће доћи и школ |
| о да попови нису христијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> |
| и немачког царства домарширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости |
| ка!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, иг |
| стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} Хо |
| у томе им нико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, ко |
| је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме с |
| " /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца м |
| мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, |
| анији народ.</p> <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову. |
| а би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болес |
| ерица служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста пои |
| ића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје на чашу комовиц |
| мишљају оне дивне ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају |
| рилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Х |
| ајне, а оне танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословс |
| а Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича- |
| у разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; неки, опет, |
| као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И мој |
| ј лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Срби |
| ђа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле |
| и од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол.. |
| друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болес |
| е су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, ал |
| и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године |
| .{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за |
| ба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво о |
| де мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само нек’ су деца жива!</p> <p>Затим понуд |
| се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе: |
| руги разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не буде година више; него |
| p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погреш |
| изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја т |
| S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, кол |
| вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Б |
| ћете се сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, ка |
| ећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на |
| допустити, да у сваком сталежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школ |
| тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после дес |
| ца, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и |
| о, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељу, – ре |
| {S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио |
| ме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други |
| .</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., |
| чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску н |
| вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам вам о |
| !{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колиб |
| ну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св |
| Господине прото! — рече тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде! |
| а ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пе |
| ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и ле |
| е завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, к |
| ичи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледат |
| цу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше рак |
| е отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког |
| ведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; |
| за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дош |
| у.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би к |
| сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој ку |
| но учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Гркиња се задовољно смешила; |
| учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико |
| ажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаки |
| ламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мал |
| о! — рече Гркиња, рукујући се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и позна |
| мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виног |
| ета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете |
| ласно исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више пол |
| мати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено |
| перлице и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толик |
| ребало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми |
| игнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, |
| додаде:</p> <p>— Господин Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас своји |
| и?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фла |
| човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо благодарити, што су у погдекојим грудима узбуркан |
| имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом пр |
| м гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина |
| , после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара нами |
| кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну |
| 365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној стр |
| кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом |
| ина познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нем |
| у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, ј |
| етио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само |
| "372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене р |
| рагове комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш |
| е сам собом и Гркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио са |
| капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у срп |
| авнодушно учитељ четвртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њино |
| да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи |
| то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и |
| е бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљ |
| српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора |
| ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким |
| љу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; |
| једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Грки |
| аст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав од ваше —</p> < |
| је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао б |
| обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је |
| е ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог |
| , ти си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p> |
| м! — рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећин |
| -мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред св |
| а се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пр |
| ладић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапра |
| } Папраг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} А |
| аљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побра |
| еки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, и |
| је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{ |
| познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а к |
| места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братском сау |
| ености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је |
| ако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби рет |
| варају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као |
| испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То је, |
| е искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој |
| се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погледа мол |
| перковачки неки правник из Београда, по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован чов |
| еликих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а |
| пши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о туђем трошку препирали.{S} Так |
| <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала |
| презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро |
| <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросмутерка. |
| и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, гд |
| азати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Љ |
| ир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких |
| Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.< |
| је ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никако ни у драм одступа |
| ном допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи. |
| љуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би се, да то, што је јадно с |
| инета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} |
| ерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској н |
| м.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви м |
| збуњена, није, сирота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, |
| оста.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; |
| сти да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учит |
| ју, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; деца плачу, а учит |
| у поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, |
| аковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, к |
| о осећала, а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним |
| аваше своје смишљене планове полугласно исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други пла |
| катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то св |
| авника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још су |
| ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину |
| ач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да |
| <p>— Да идемо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, ла |
| за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он од |
| пасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тими |
| откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то п |
| ао да су прије десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у |
| би, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону ис |
| подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренут |
| S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимск |
| ли болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Дру |
| ру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни |
| ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, |
| ли шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од смеја!{S} Да се није опио?{S} |
| ост, него некако по новосадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим |
| тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом |
| није изгледао страшнији; остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зу |
| мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако!.. |
| зме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком |
| обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, нар |
| Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шпартанца искресати, а |
| су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпође, да свакога од |
| о, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} |
| а, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо или заба |
| S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето |
| ваш прчасти нос свугде забадати!{S} Ви, ислужена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви |
| азати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, наравно, начелни |
| дара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, б |
| у у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне |
| давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> |
| ив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говор |
| S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: у |
| окотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, |
| о томе Гркиња што не дозна! — Чича-Тима испи већ и пету, па и шесту чашу ракије и спремаше се д |
| и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шт |
| : није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али |
| исмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао проч |
| акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пун |
| {S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — реч |
| ало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом |
| ати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни |
| с њоме!{S} Ви сте, господине, писани за испит|...</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Das ist ein i |
| е код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оц |
| <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све учитеље у стану старе госпођ |
| једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свима своје задовољство.{S} Кад ј |
| ге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болест |
| л’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не тре |
| кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изиш |
| игли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара у четвртом |
| , па га тек онако, полуотвореним очима, испод трепавица погледаше.</p> <p>— Господине прото! — |
| р не би боље било да идемо тамо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је |
| зно сељачки, право у очи, но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него нека |
| !{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите мела |
| е ружине боје; а што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Са |
| се примаче ближе њему, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p |
| ио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’ |
| е!{S} Преизредно!...</p> <p>После тога, исправивши се поносито, оде гросмутерка даље својим пут |
| друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узе |
| а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, го |
| је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, |
| тадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попус |
| -Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто пит |
| цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јес |
| ице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је |
| стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала |
| а беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино хркање.</p> <p>Ноћ беше дивотна |
| еданпут премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сј |
| да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — |
| успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет из њезине детињске п |
| ризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је пр |
| е тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах |
| га ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опо |
| е рукова са чича-Тимом и не упита га за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасв |
| {S} После је највећом пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</ |
| но стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, ка |
| ивија, да умал’, сирота, није служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да |
| није ни речицом одговарао; држао се за испућени трбух, па се тресао од силнога смеја:</p> <p>— |
| а-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога трену |
| едне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас су тебе гонили, а сутра ме |
| е га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у з |
| тао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а |
| можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће |
| да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Тима се примаче ближе ње |
| се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та |
| погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно стаде нам |
| накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше с |
| де по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали |
| ко и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за |
| граду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун у |
| ле, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље м |
| к до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељач |
| с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, али је толико сх |
| шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи |
| че по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и |
| p>Чича-Тимин побратим беше добар човек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтари |
| у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ б |
| очи, нема ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, а |
| ца!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдират |
| ави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није п |
| већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао |
| рижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и св |
| е, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, |
| а за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи |
| и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по н |
| дивно доликује, да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачица |
| /p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и |
| умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима |
| а примила, он се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитељ |
| ка-Пајину походу дознао, онда би она то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обоји |
| ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S |
| ерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра |
| довољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извештено б |
| и поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, |
| ото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта вам |
| трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а зб |
| ктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењем...</p> |
| ла...{S} Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту поср |
| аћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у своје сјајне |
| били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — сад сте ва |
| а умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је |
| ела, да се авлијска врата отворише, она истрча пред учитеља Тиму:</p> <p>— Добро дошли!...{S} О |
| ру бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима из |
| а-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегини |
| је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та |
| !...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити |
| чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пр |
| кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, са |
| жбу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог п |
| тле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си |
| је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио!{S} Та све ћу палачинке само због те |
| д онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуш |
| немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као |
| ри; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и |
| ећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако г |
| тијани...{S} То ће им доста бити, па да их по целоме свету растури!...</p> <p>Стара госпођа ниј |
| каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема...</p> <p>И тако у разговору уђоше у собу |
| оји му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично |
| е, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својо |
| ој Гркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек п |
| азује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да |
| ца и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{ |
| апоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах |
| подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они при |
| Те речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе |
| ле, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја |
| , да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А |
| и из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара |
| да извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, с |
| извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је под |
| јали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чин |
| земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја нед |
| и сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе стиже фамилијаз.{S} Беше сасвим блед и задува |
| Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди! |
| </p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогн |
| у на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резо |
| но на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се в |
| касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг с |
| мао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко |
| чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана руча |
| остала тројица искрљештили очи, па, што их џигерица служи, дувају у зурле тако, да су им од нап |
| да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје |
| рдан од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> |
| оловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као вевериц |
| окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погл |
| дуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је о |
| рану, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипи |
| коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то тако требало удесити!{S} Оно, |
| ле, а ти их белим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, нем |
| , па онда чачкала за зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женск |
| склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да |
| в..{S} И тако би, задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућ |
| а га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако |
| т, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло |
| ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поноси |
| е се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола променио је свој о |
| купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чик |
| каже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу њеној, |
| а тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што знају |
| а половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, |
| умиљавајућег осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла о |
| , себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да |
| под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, ка |
| редене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече М |
| олико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Н |
| аја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се |
| ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к |
| казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не у |
| едну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, има |
| смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од |
| не, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би |
| и...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разр |
| ма ти ту стида и скромности!{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам г |
| да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и ви |
| скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после |
| } Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, |
| клегод у деда-Спире траје горке ракије, ја сам сигуран да ће и чича-Тима овамо долазити.</p> <p |
| Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, изми |
| {S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио |
| бро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— |
| /hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом |
| њег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} |
| видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{ |
| ких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научи |
| после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опе |
| забрањеног плода, окуси.</p> <p>— Оче, ја сам спремна — рече, огрнувши око врата неку стару ма |
| :</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да |
| ="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пру |
| је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— |
| м, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="2 |
| че Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, |
| веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, ба |
| сти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да трабуња |
| аса. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну ли |
| ојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — |
| им, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; в |
| <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више пута опомињао.</p> |
| ете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; п |
| руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак вес |
| образни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, ја безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, ј |
| Папраг, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p |
| а месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати нећу!..{S} А донде да се ни |
| и боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има сво |
| а, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака вел |
| године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледал |
| има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са дв |
| као, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...< |
| икога свога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја п |
| Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и |
| то је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би мог |
| аквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским глас |
| етнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче |
| у не би требало да тако што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годин |
| искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> |
| Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад с |
| ла је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, али баш ниједно слово |
| ивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па |
| е баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, |
| ртог разреда, — ви имате пуно право!{S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{ |
| ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чич |
| е саме васпитатељке — неморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S |
| ="300" /> <p>— Ко, ја безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И ви |
| гом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; |
| ој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. </p> <p>И он се |
| hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а м |
| ..</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте ч |
| код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу, ал’ оно, што он зна, никад н |
| божура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у |
| Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви т |
| ину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пре |
| а мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче остављено, погажено, треба да сам благода |
| и и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друг |
| апраг! —- рече, безбрижно смешећи се, — Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је мл |
| — Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама, стара госпођо |
| ера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас у ови час.{S |
| ке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздр |
| е!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код в |
| освађају! — рече чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријате |
| , чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте јо |
| родужаваше свој говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богда |
| ачине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} |
| ица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим |
| е! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — ду |
| а богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара буд |
| сом продужила своја разлагања:</p> <p>— Ја, видиш, иако сам изродила седморо деце, ја сам опет |
| и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S |
| читељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бави.{S} Ако га ни |
| да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћ |
| сторија је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и с |
| лато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћу се већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!< |
| !{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по свим стазама и |
| бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљ |
| .{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледа |
| на, а прота и Никола нека се упрегну, а ја ћу остраг гурати, док се не расхлади...{S} Ха, ха, х |
| свету <hi>нема девојачког села</hi>; а ја бих у њему хтела живети...{S} Ја тога човека не позн |
| дице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!< |
| лафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у ружичастоме лу |
| белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па ј |
| у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој прист |
| ам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће |
| учак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не |
| би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, да ракија отвара апетит?</p> <p>— |
| и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да |
| ; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{ |
| иштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — де |
| драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све |
| е, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма |
| као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, |
| же начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он |
| рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам ва |
| уријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} |
| е салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи |
| смутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустин |
| !...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свим |
| Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран |
| аме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви |
| и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} |
| ца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и |
| л’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио |
| у, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми б |
| !...{S} Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну св |
| о казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста задовољна!{S} Та, ето, шијем и спремам се |
| — Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је |
| — Треба, побратиме, — рече бакалин, — и ја ћу ти донде све што ваља спремити, само ти напиши ма |
| би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, |
| икала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чуд |
| ајем, да сам у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве |
| Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћ |
| што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје н |
| <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхлади |
| од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда |
| — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша п |
| ?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> < |
| ити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„М |
| о ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи |
| уздахну.</p> <p>— Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се |
| нцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим н |
| снаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћем |
| p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милост |
| ве би то њен пољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се ма |
| асхлади...{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал’ сам ја срећан човек|...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| {S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао |
| ека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у |
| на матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће д |
| јим редом ићи — рече Папрагу. — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о |
| е превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са |
| ужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајков |
| м осигурам премештај; тек, свакако, ако ја уживим, неће се та шкорава Гркиња дуго по Перковцу ш |
| ма и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре |
| у нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} |
| или госпођа поштарка?...{S} О, знам вас ја, знам!{S} Били сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— |
| јбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу даруј |
| } Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l>— |
| ожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник забора |
| дмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпаци |
| т!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" / |
| в, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је с |
| погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима |
| на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — са |
| ила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу с |
| су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то ће тако редом |
| 334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да |
| p> <quote> <p>— Господо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам |
| тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави ч |
| ијаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро |
| детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> < |
| дина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свету, да ће се у Грковој ка |
| глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо |
| Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е! |
| т ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; |
| Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио |
| су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој |
| уној дворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“.. |
| наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досет |
| ...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником |
| ље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле |
| обратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратим |
| на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{ |
| гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{ |
| о и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p |
| у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило |
| ка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не може |
| еш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на аста |
| Да те бијем, да ти уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соб |
| д не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ сн |
| школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: |
| амислио, дошла би облија, учитељице, од јајета...</p> <p>Стара госпођа обори застиђено очи, рук |
| екретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учит |
| то нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме |
| семинарије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастир |
| т она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад |
| по имену Живко Пацић.{S} Тај Живко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека |
| ко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њена ручица!...{S} Херајн!... — |
| ало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлаз |
| ли.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог |
| егов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу млад |
| оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу |
| га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је за |
| ота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, как |
| га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p |
| им ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на ње |
| отпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој б |
| во са столице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета |
| а би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је си |
| во су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="3 |
| ев глас, где грди ђаке, а после писку и јаукање несрећне деце:</p> <p>— Нећу, господине!{S} Ник |
| дби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваш |
| ати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половин |
| озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста ј |
| наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унут |
| касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само н |
| ком друго слово; па и оно <hi>веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела |
| стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја |
| и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авли |
| сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудим |
| о сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему н |
| је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Кл |
| по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отишао, да спава, док се ви са обожаваном богињом ун |
| која би желела да никако не рађа, баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и з |
| ебљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би је у какав ма |
| ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана би |
| д је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је т |
| се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београд |
| а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом |
| тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и |
| е тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да ј |
| бити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћ |
| Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа же |
| ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу државе, ред |
| ича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспи |
| и.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на о |
| дела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека |
| е; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увре |
| е више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се |
| аво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом |
| } Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, |
| а одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је вра |
| га у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> |
| } Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница на |
| гртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова |
| га разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго ш |
| о и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На че |
| којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући |
| он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао |
| захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг приметио, он скочи са свога места и после нек |
| лонио десет-дванаест пута, а бакалин га је својим паметним очима, смешећи се, од главе до пете |
| љ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с |
| о.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд! |
| ри, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше |
| опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике |
| се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње реч |
| дам пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде ниј |
| обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А гле, ево и чича-Тиме! — |
| у, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим свет |
| к, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке њег |
| јаснији и опредељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим |
| ота, знала, никако да искаже, због чега је до њега дошла.</p> <p>– Дошла сам, знате, што ’но ре |
| ађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми доб |
| до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спремити.</p> <pb n="366" /> <p> |
| , у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима ј |
| сле видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Ми |
| ња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се поклон |
| а, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћи |
| по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о м |
| јој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича-Тима тврдо закључио да бар за неко време свако |
| . начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин |
| кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња. |
| ам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се нанов |
| чења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намес |
| то је била за Страхинића бана удата, да је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјски |
| нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стога је чича |
| p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> |
| мачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема доста слободе, и да ј |
| могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се о |
| тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ о |
| ј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чи |
| почеше резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њи |
| егове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чест |
| ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је |
| о умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годи |
| о нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути зам |
| ближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од себе...</p> <p>— |
| њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много што |
| пољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: иск |
| е, али то нисам упамтила, само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> < |
| најете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, |
| ао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у куј |
| окаже пред својим препреденим зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију за |
| у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира м |
| леда целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли очи у њега, он |
| ог тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото дете, застиђено, почело плакати.{S} После, оп |
| јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је |
| а остати.</p> <p>По свему се видело, да је стара госпођа тога дана добро расположена била, па ј |
| а јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ |
| олега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше |
| n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, |
| том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; |
| а њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прот |
| приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га поставити за гробар |
| рочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши н |
| гујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосу |
| задовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спа |
| шују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда б |
| ерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па |
| ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз своје оно дериште и новаца дао?</p> <p> |
| Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и |
| а госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> |
| драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав ј |
| , ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у |
| ши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаћ |
| но и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ По |
| о је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се увери |
| деж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино к |
| жан ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности |
| ездушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старин |
| зетом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињ |
| азумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере |
| о вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковач |
| а, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно |
| кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво гурну од се |
| тим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само дале |
| ну изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ |
| сто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, |
| изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је |
| морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамил |
| престано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо |
| лила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин са мајс |
| и, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ва |
| оле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, зна |
| теља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто п |
| аравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожа |
| и кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у својој рођеној постељи, а ниже себе |
| S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима ком |
| е лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, |
| деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: |
| >— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из |
| и васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — приповедићу |
| енима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се тужио како је св |
| ја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка видела, заклела би |
| ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи |
| е пијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</ |
| дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једн |
| го улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред |
| клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима чуо, да је и његов будући зет за поделу |
| Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима боље погледао своју ћерку, он би видео, гд |
| равиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда |
| је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није им |
| коле стави.{S} Учитељу четвртог разреда је записао: „Успех незадовољавајући“ ; трећем разреду: |
| д се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резу |
| тадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — в |
| нуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{ |
| ну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, а после видела и лице свога мл |
| ора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљ |
| чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна |
| ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и с |
| Али даље вам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала.. |
| ако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се |
| " /> <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пл |
| амо што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} |
| ски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговарати по |
| је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чич |
| b n="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну ци |
| це погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју |
| орењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први љу |
| Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живк |
| кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо |
| гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, |
| он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опаре |
| Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, п |
| Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљен |
| сле да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни шунке!...</p> <p>— Е, па добро, го |
| у Париз; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на г |
| тек само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је |
| , госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, |
| кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и |
| је се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју |
| еже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притв |
| ако планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је |
| на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишче |
| ава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јог |
| итог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хар |
| нијим тоном млади богословац. — Угарска је призната као најобразованија држава после Француске, |
| >веди</hi> је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штам |
| дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дет |
| аса церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А ко |
| сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се |
| ом чашом тек ће уздахнути:</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи б |
| но гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би о |
| ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а после се даде сама својим мисли |
| ани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у |
| едовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновн |
| !{S} Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут |
| !...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то ће рећи, м |
| капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци |
| на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, |
| а јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека господин ми |
| А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљиво посматрајући сваку црту начел |
| по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p |
| бу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смр |
| арској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене |
| Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и |
| добила и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала |
| је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати свој уплив и достојанство.</p> <p>— Испит |
| уд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чула, сваки ћифта запитао |
| а учитељ; а ону хаљину од пикета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе уч |
| живосно уображеног, обожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Аме |
| исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног склоништа; |
| адило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж поја |
| ова последња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! |
| ној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, ко |
| — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљен |
| ула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем прем |
| , моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док изручим овај пепео из тигања.{S} Е, |
| ета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам в |
| јак.</p> <p>— Преизредно!... — говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, та |
| лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На гл |
| да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Дечји радови су такође пре |
| > <p>— И тај господин Швабић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не |
| судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi |
| Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено |
| ојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква ношња приличи јед |
| , који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S |
| а, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, бого |
| .{S} Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа |
| /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас |
| новијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> <div ty |
| а усамљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често |
| акојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: чича-Тим |
| 60_C2"> <head>II.</head> <p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срди |
| рковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, |
| асама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обично |
| година познавао.{S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи |
| S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла |
| су се прозори потресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала |
| оњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, зауз |
| ренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и н |
| није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се о |
| шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје |
| било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Гов |
| <p>— Ја вас обожавам!..{S} И чича-Тима је опет цмокну...{S} Али се уједанпут трже и седе сасви |
| n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му |
| менима!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник |
| уке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се |
| учитељ богословац!...</p> <p>Чича-Тима је ћутао.</p> <pb n="397" /> <p>— Сиромах старац! — гов |
| на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спр |
| елите да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов погле |
| екли, да је то дете...</p> <p>Чича-Тима је оборио очи и ћути замишено.{S} Тада је првипут осети |
| све се отимају за њу.</p> <p>Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо |
| Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди св |
| ињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруга; и она није би |
| , ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по нема |
| т, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам |
| а га од грабљиваца одбрани; чича-Тимина је постеља стајала ненамештена, сто незастрт, а она, си |
| на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} |
| S} Уместо да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркињ |
| -Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и |
| ашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дет |
| како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чи |
| е бакалница његова неког побратима; она је била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ра |
| ти није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је сасвим безазлено, онако по новосадски, раширила свој |
| сле се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о својој судбини, |
| е могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се |
| епе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала своје интересе, па од њих није хтела никак |
| никако не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан |
| Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја |
| артијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље: — Ето, ово слово б |
| ра, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш св |
| је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге г |
| а свадба, венчање, весеље?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете к |
| смејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се |
| вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP18760_N2" / |
| научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад |
| з негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је то приметила, али се чинила невешта и, сасвим обично |
| другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба |
| варима и по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај см |
| авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куг |
| , </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— |
| RP18760_C9"> <head>IX.</head> <p>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или |
| у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар |
| , ручати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се |
| ђа тога дана добро расположена била, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону весе |
| ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погледао.{S} Успут |
| куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиро |
| итељ Тима је заклао петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао |
| лижи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би |
| у Србији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и |
| поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и пе |
| једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи с |
| ас је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, |
| > <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љуба |
| и видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јури |
| ао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад |
| дала га је својим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па а |
| ио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, да си за ракију — реч |
| ио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама се нисам познал |
| ти! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, |
| воју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је |
| ади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала, побратиме, а ово парче хар |
| ! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што ј |
| ле, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и |
| хе!{S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландр |
| и...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него |
| сти, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу већи Св. Илија, и то тако иде у беско |
| е дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај мари |
| е хартијице од осталих хартија, размота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, |
| е весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе |
| е превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ст |
| а-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, |
| сијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најб |
| Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме мла |
| тиње играчке, она разрогачи очи, а уста је разглавила скоро до ушију и, подбочивши обе руке на |
| оје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појав |
| какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, п |
| кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не сједе, а већ се спремаш одлазити! — И |
| је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином |
| р о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребел |
| , а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} На |
| асно рече:</p> <p>— Сиромах старац, шта је дочекао!,..{S} Па здравља ти, учитељу, — додаде глас |
| а га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или |
| одера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спрем |
| рату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштруме |
| вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал |
| p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа |
| : откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније |
| ишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полица |
| је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке услуге у Србији су се св |
| p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде к |
| љу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам мл |
| мин <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео |
| опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није простр |
| шао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанп |
| <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту |
| иња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за |
| стог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича- |
| чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето ч |
| кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, к |
| што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми с |
| воме данашњем образовању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> леж |
| ртије, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и |
| са било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој п |
| на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај |
| рчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Нико |
| понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено, а |
| ала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије |
| погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упрли о |
| ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече пон |
| а нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре него |
| сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, |
| није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, нара |
| и мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — р |
| да, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би |
| но, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљ |
| ти тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат |
| } Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, |
| и потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и н |
| ржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви го |
| и беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што није ум |
| , после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рукова |
| са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи |
| азујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколик |
| се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се руко |
| и ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета |
| шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, |
| он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сир |
| тати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљ |
| кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолет |
| p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се н |
| седи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није се ни |
| а је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрча пр |
| кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и |
| изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својом су |
| а, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, |
| едној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ништа |
| довољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ређи, |
| ати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадош |
| мо одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и су |
| Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара го |
| века!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрога |
| најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капу |
| ен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је поз |
| премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отворен |
| г небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој ск |
| од чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, баба |
| из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве |
| леда пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бле |
| амљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, |
| је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемо |
| Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, као да |
| обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осмехну |
| нило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, у с |
| ања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело на |
| S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућута, н |
| наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док |
| метити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и св |
| екакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Ни |
| е сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете |
| аћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме горње |
| — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим |
| у, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку |
| дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично н |
| е смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где |
| а ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим |
| се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун блаже |
| хотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња је за |
| к није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у |
| и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појас |
| гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у сво |
| о куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво |
| равно, и стара госпођа дознала, али сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омр |
| .{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, |
| равди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?.. |
| , знади, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма |
| ла, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p> |
| о ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, после, имаш и своју по |
| .{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако нек |
| чича-Тима удаје онако грешно дете, све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, |
| д могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— |
| мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам упра |
| ета и други подобни инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венец |
| аздражености, око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила |
| разговору свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је |
| ко незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није сл |
| е, седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уг |
| го и сам управитељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говори |
| човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао |
| отова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Грк |
| говори.{S} Он би, истина, знао, али где је срца, да се свом идолу противи...{S} После се, онако |
| је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хоће да умре за тобом, да се обеси, да по |
| ели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!... |
| ју, једним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло весеље.</p> <p>Учитељ Тима је закла |
| лице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да |
| капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не |
| оћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она |
| , колико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на т |
| на стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше цифра |
| пе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једн |
| и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и |
| касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумев |
| таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се по могућству |
| е само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> |
| врду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далек |
| /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{ |
| што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ црну хаљину, па и стасом к |
| , па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се |
| олице, па поче бајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на минд |
| све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окретним језиком даље га упозна |
| га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала испружену руку, зену мало |
| , да се дете у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлиј |
| ="386" /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, |
| , што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће после пет стотина милиона год |
| њихове радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета исп |
| гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом слистио неколико чашица пе |
| 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учи |
| о, све сама деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња мла |
| пођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... |
| Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</ |
| ји ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сама с |
| м ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</ |
| ника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла |
| и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивили |
| знато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p> |
| сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!...{S} |
| а дао?</p> <p>— Сто дуката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто |
| Шта ти велиш, побратиме?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапит |
| — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је |
| то исто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видит |
| ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућству тр |
| /p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да б |
| ожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожењ |
| упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи |
| одаје чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није |
| ; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах |
| е него и прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник и |
| па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својом о |
| рили су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је пут |
| лник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само |
| бро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поз |
| а је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Док |
| !{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, он |
| ци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, |
| одине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклања |
| те?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, |
| епути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А |
| њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младо |
| неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S |
| о је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила под црну, свакојаким шмизлама ишарану |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> с |
| ч.{S} У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се свој |
| ођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. — Хо |
| с прекорним погледом прошла, он, да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и |
| пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S |
| говорила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, |
| етит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, ка |
| никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају за њу.< |
| , сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и |
| ћу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како тре |
| мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду |
| <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не |
| гујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу:</p> <pb n="348" /> <p>— Оно, зн |
| није била за тај позив: у њеној природи је било и сувише подмуклости, сувише дара за сплеткарењ |
| им тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али као г |
| ве класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{ |
| не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у п |
| у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, ниј |
| би га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и |
| таће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га |
| за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n="323" |
| но се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посласти |
| p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога с |
| д њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само повр |
| ћ!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p> <p> |
| е ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш много п |
| p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне и |
| х два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му |
| гладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узео је четку, |
| гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба |
| који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женид |
| очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се |
| несоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствар |
| асвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима на |
| тара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пс |
| ани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учит |
| Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље |
| ади неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радова |
| ина, од целога разговора баш ништа, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам гово |
| ро деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли прем |
| аса боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине |
| S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслук и гласе рук |
| ма и непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време сл |
| абић — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог |
| упа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се |
| е, приближи своју столицу њеној, загрли је, па је, онако старачки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, |
| мам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћ |
| ре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са б |
| птала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> <p |
| е!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, н |
| а се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се к |
| и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа |
| тке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то |
| у, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта. |
| а.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} |
| толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатељ |
| етири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари |
| ле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазиј |
| — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S |
| Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека да |
| да би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <p |
| е се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не |
| му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица средњи, |
| ла она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!.. |
| еље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао, а |
| е у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, |
| n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог владањ |
| а деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чез |
| > <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је |
| раголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем |
| p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки |
| вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима |
| лупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{ |
| рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у пла |
| > <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е |
| l> </quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила са |
| Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошт |
| pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљуби |
| пута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код вас р |
| а никако ни у драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш зби |
| ека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре |
| оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала с |
| а економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би р |
| диму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини д |
| осадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто |
| хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле |
| е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из П |
| братиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро |
| , а није умела спољним знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким |
| е сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали |
| ала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају |
| тећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спре |
| мота је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нек |
| другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би так |
| селио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; |
| је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакш |
| јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, |
| еломе Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, |
| једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, зашто.. |
| Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева свој |
| а-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свиле |
| дати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе |
| .{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним гла |
| ече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже |
| је могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Човека |
| она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се |
| то дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, каст |
| жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде |
| у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно |
| е разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципел |
| бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не поква |
| су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, |
| вртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нар |
| /p> <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— |
| 18760_C10"> <head>Х.</head> <p>Четвртак је освануо, а у само свануће дође и Папраг у чаршију.{S |
| ку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће |
| чи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване |
| но по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже |
| се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа проговорити. |
| мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори о |
| господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљиваца...{S} |
| _C11"> <head>XI.</head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто смишљеном, прог |
| много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, каст |
| е не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" /> <p>Утом се отвор |
| а није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену |
| је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, пр |
| оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашљ |
| /l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S |
| ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га |
| на га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, господине7..{S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни |
| ешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха?...{S} Ил’ је отиш |
| ...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског |
| е чули, шта је синоћ било?{S} Та то вам је, господине, читава ребелија!</p> <p>— Шта, шта, ребе |
| ше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; |
| им га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</ |
| на, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а |
| и се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесниц |
| д ватре, чучала је та стара жена, а дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота |
| обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n="311" /> поклањао |
| а стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њега паметнија, онда изиђе нека стара уседел |
| Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, н |
| рац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трго |
| мљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за веч |
| ају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесоше у гла |
| шко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког округа, то се, уосталом, виде |
| О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник |
| Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, п |
| споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образ |
| е, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она |
| у: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаш |
| вачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: дв |
| у мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу затеч |
| P18760_C5"> <head>V.</head> <p>Сутрадан је сав Перковац знао за ту Гркову част.{S} Знали су и т |
| дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе Гркињ |
| целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмуте |
| роде изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за ст |
| Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и тим је свршено: довече прстен!...</p> <p |
| ица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на |
| т гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изговори:</p> <p>— Да, где сам, оно, |
| гао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, |
| чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на л |
| /p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном оделу да га за |
| омана упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркињ |
| аје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, |
| ао данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се наз |
| о лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрм |
| /p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом б |
| } Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове бес |
| у и садашњој Скадарској улици?...{S} Он је и тога вечера добро потегао тако, да и он умало што |
| шљиво погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама н |
| седник, професор некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и |
| после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од во |
| начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и про |
| ачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахн |
| арима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко у |
| лом у приличној хармонији стајао.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући |
| ади, а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мал |
| ма у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за |
| ле њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глав |
| ној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— В |
| г чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше задовољно своју црну каву. |
| >Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио |
| , вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb n="333" /> грдио, да је сирото |
| мо у хлад, испод онога дуда?... -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као г |
| једе, а већ се спремаш одлазити! — И он је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па |
| мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога |
| , ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли...</p> <p>— Оче прото!... — рече прекорно, по |
| ати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром |
| ас дан данашњи имати среће.</p> <p>И он је помилова по њеним старачким, али доста пуначким, обр |
| она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није.{S} Дете је гледало за њим тужно, з |
| што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији |
| p>— Милка?...{S} Милка?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p |
| p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у |
| ијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!. |
| лицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сун |
| , и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ј |
| сетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, с |
| ла Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом пр |
| дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива пл |
| из; а овако, с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све с |
| , и чича-Тима закрљештеним очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтал |
| S} Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дош |
| једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко |
| јућег осмеха, безобразан поглед ишчезао је, а око развучених усница тужно се заиграла она дубок |
| тала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зу |
| гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развућ |
| >Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекр |
| учак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још виш |
| несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад |
| , капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Грк |
| Јоханида!...{S} Јоханида!.. — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскало |
| у на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас |
| столице, а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданд |
| цу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та д |
| > <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био увере |
| тара подмитити, <pb n="311" /> поклањао је старој госпођи; па и она сама умела је уважавати сво |
| о налог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здрави |
| човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да |
| една?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу доћи!</p> <p>— У собу |
| ин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најг |
| те одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је з |
| 0" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара го |
| се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с гла |
| — Јесте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да мо |
| обар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, деца не знају пјеније, а учитељи, |
| .</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше н |
| <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку удавачу...{S} Девојче испрва ћ |
| остојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није м |
| е без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се |
| p> <p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — |
| ти не знамо, драги пријатељу! — шапутао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједа |
| не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљубљујући се њојзи... — Ох, да зн |
| опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p |
| тина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје или по |
| ..{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако |
| па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, у |
| нуће дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју ати |
| пријатељем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарал |
| аним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала ј |
| /p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} Ово је инпертиненција!... — викала је раздражена гросмутерк |
| ст пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. |
| ’ буди бар за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: |
| ити:</p> <quote> <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупни |
| рити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова н |
| ару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор нала |
| испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно |
| лико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усудио подићи очију, да ме |
| г вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он његово место заступи |
| андур, —- ако не буде година више; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до |
| етљен, господину министру достави; него је, по обичају, онако просто целу ствар описао, а о заг |
| да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грох |
| ава слика занемареног сирочета.{S} Дуго је, тако, ћутала, а после се диже, узе из неког сандуче |
| скоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера |
| > <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, треп |
| ана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му |
| оку!...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на |
| очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи |
| .{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, |
| мо при великим празницима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је по |
| p> <p>-— Бре, нек’ се не заноси — грмео је чича-Тима, — док је није ђаво однео!</p> <pb n="357" |
| речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад |
| вакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже |
| ку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило |
| едили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, |
| макао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху к |
| еда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> |
| номе телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој к |
| сао, а о загушљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на таки рефера |
| </p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и сп |
| стари учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим пр |
| ан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој по |
| один-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — |
| -Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у че |
| ти тражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонит |
| > <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пет |
| Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> < |
| , што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним наду |
| оса и издрпана, а и сам Никола променио је свој отрцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу |
| о је у омладинској дворани сву ноћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапор |
| ју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за ко |
| е лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код сво |
| "397" /> <p>— Сиромах старац! — говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни о |
| пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе |
| ити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да је ова стара будала заљубљена у ову |
| дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало но |
| и, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, а никог око себе ни да је погле |
| ана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу |
| зницима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па |
| обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да |
| е овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та док |
| ако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам наме |
| Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, |
| е жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелников |
| е да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ прод |
| l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ ла |
| речитост и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру про |
| мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу ду |
| — И тај неће видети своје породице, ако је има...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после |
| пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу св |
| ше ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угод |
| ићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p> |
| е од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, |
| и пева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање< |
| њег родитеља извуче понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ла |
| це</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног |
| нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што |
| еде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каж |
| ла би се задовољно у огледало, па, иако је у њему видела вештицу, опет би са неким поносом прод |
| г човека од ранга; а после додаде, иако је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и чет |
| " /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи зд |
| ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{ |
| лазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред |
| да га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружа |
| , приморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости на з |
| ао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из |
| ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S |
| а нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја виде |
| по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> < |
| е треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитатељку; |
| ити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашње |
| утаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом |
| ако се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглан |
| удили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...< |
| сити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки мило |
| тари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: |
| ?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал |
| {S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше |
| вој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уост |
| шта ће даље да буде.{S} Гркиња, откако је познаје, није у њеним цртама приметила толико пркоса |
| но!{S} Лепо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окус |
| ако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и ра |
| касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико треба? |
| сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко оти |
| ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div type="c |
| рата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш т |
| а друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у |
| е погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових |
| !{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S |
| атељи о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речен |
| ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а |
| ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а ки |
| е устати гладан но жедан!</p> <p>— Тако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се се |
| S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, треб |
| живајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да |
| љу?{S} Е, да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ћ |
| у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете у соби пробудило.{S} После |
| еба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је ревизор сву децу за њихове радове редом похваљивао, |
| е ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то ишло у свима разредима: ученици не знају, а и што |
| е само због тебе покварити!</p> <p>Тако је то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола с |
| иком...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мисл |
| га поставити за гробара...</p> <p>Тако је нешто сањао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад |
| вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се ј |
| е најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас било; само што данас није била Гркиња та, |
| тру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман |
| и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четв |
| .{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гле |
| и; у свакој цртици тога прописа гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмеш |
| има погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, |
| фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја бербер |
| подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни |
| е било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, |
| авље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас |
| уши извучем!</p> <p>Јадно дете дрхтало је од страха.</p> <p>— А што ова соба није спремљена, х |
| {S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија из ту |
| касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да изгуби |
| гледало за њим тужно, замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да |
| ше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а он није добио прилик |
| г учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— |
| обро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је вешто склонила |
| вајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци с |
| где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отв |
| о у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: он |
| њен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; крш |
| дали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а |
| еду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело |
| у склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила |
| ја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што |
| ; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у ј |
| једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} |
| то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га |
| сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, и |
| ритиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека стара београдска инштитутка |
| каквом детету показивала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детињег родитеља изв |
| загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{ |
| је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам к |
| вир, а Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхин |
| е да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, |
| емој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а ти узми црве |
| одине!{S} То што се у Перковцу ради, то је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека |
| S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће |
| ше неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих |
| ђе и даље. — А онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то с |
| онај професор!{S} Но, то је грозно, то је ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као нас |
| ти, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захтевала од њега учтивост...{S} Чим га је Папраг пр |
| ; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком пређицом своје паучине с |
| ворила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или |
| церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!...</p> <p>После то |
| ади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођа |
| а оца — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођи |
| мишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила |
| , и не знајући, пође управо тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p |
| стив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала |
| елим трачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трп |
| >— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!... |
| сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Л |
| ену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крив |
| којна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљ |
| , а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник |
| ељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана в |
| ши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госп |
| неко време свако друштво избегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онак |
| фи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Так |
| ам не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати. |
| и, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се том |
| е јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу |
| <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледа |
| усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, м |
| докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да ш |
| у пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су |
| о спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спа |
| ка-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дознала; и у свему осталом се по |
| свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Ка |
| болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, вас |
| етом прикријемо или забашуримо.{S} И то је оно, што се зове цивилизација, образовање!</p> <p>— |
| он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла п |
| та жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима уд |
| а, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио |
| така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастични |
| у се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарн |
| лио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то ниј |
| исто и да се не пробуди више.</p> <p>То је било и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском |
| ијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учитеље.{S} Таким оценама није нијед |
| {S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за |
| рка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија |
| партанца искресати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те с |
| а...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дет |
| огледала; тако и оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио тв |
| S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по м |
| у има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у с |
| га сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој |
| на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро р |
| А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту тре |
| ри љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у а |
| ако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметнији!{S} Па |
| то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она умела у тру |
| азумевао.{S} Он је, дакле, био тај, што је својим огромним духом задахнуо перковачку омладину, |
| теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; |
| у није ни било тешко опазити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се |
| , док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се |
| би Београд био <pb n="393" /> оно, што је за Београђанина Париз; а овако, с поремећеним умом, |
| иду Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српс |
| морио, доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била |
| ве којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не |
| о ама баш ништа проговорити.{S} То, што је чуо, беше за њега страшно!{S} Стара госпођа, окураже |
| тутка видела, заклела би се, да то, што је јадно сироче таком ватром пољубило, ништа друго не м |
| на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је увиђао да би у св |
| већ и по самој природи имати нешто, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки ста |
| увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима толику тугу покренути |
| то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премест |
| ит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућил |
| ању?</p> <p>Папраг је осетио жаоку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, ал |
| тари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а т |
| вно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на к |
| мо његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест |
| тојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видаковићевих романа упамтио; па кад је |
| ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашња српска кн |
| о је целог вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога |
| Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без |
| орби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздух |
| ити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина |
| ћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаш |
| све то поправити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти ра |
| е задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги ко |
| : она беше у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој кл |
| его себе; али не рече ни речи, само што је дубоко уздахнула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, |
| па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панталоне, посади се и он до ње: |
| овратим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз ка |
| шљати; њојзи не беше ништа необично што је оца тако рано видела спремна и обучена; приђе му, по |
| али он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора |
| јили.{S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сва |
| да би је унеколико одобровољио, уштинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гр |
| робудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; |
| волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше |
| м не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, знате...{S} Али даље ни речи.. |
| ј се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нароч |
| "SRP18760_C4"> <head>IV.</head> <p>Удар је био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није мо |
| , сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како г |
| анене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас било...{S} А онд |
| скалашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семина |
| ветима старе врачаре владала.{S} Та зар је сиромах њен Никола, Тима, чика-Паја и други њени обо |
| , али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале |
| лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим оделом у приличној хармонији стајао.{S} О |
| о не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако дру |
| шу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} Ево овако |
| , немојте ником ни речи говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја бриг |
| м ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених кр |
| } Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тра |
| ла.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, к |
| смутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, |
| слетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> зас |
| ао намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од |
| слушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није умела спољним знацима исказати |
| је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p>— А г |
| ог око себе ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као д |
| а, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим |
| {S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је по |
| у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота под |
| него обично, очима је закрљештио и већ је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али ка |
| оше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелен |
| јка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је долазио, ви бесте у винограду; па да знате, како је |
| " /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и д |
| је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, |
| мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уостал |
| веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином је, истина, Цинцарин, али |
| весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрцаном |
| обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, |
| збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Ти |
| едва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чув |
| душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепавице, да више не гледа |
| а остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не |
| им обрвама пред огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољс |
| а се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота |
| >Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; обра |
| а спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу прасе. |
| виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она |
| ме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет узда |
| је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са че |
| дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да с |
| е?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида |
| главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би |
| у учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма |
| атијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно ст |
| шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећу н |
| па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: |
| о награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином бога |
| само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже рамени |
| г!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све |
| хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у ха |
| ани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црквен |
| Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од милости |
| а крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе и с |
| а рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструме |
| и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке бесед |
| b n="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала. |
| одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није б |
| е плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супр |
| попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га н |
| та добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са |
| ју сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече н |
| се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Ти |
| у дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се |
| можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, з |
| те чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И |
| е бојажљиво измицати пред њиме.{S} Њему је то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’ |
| ељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај пропагандиста, реп |
| о је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта |
| сама Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде |
| ивко беше јако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Треће |
| p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би |
| од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Мар |
| } А и и стара госпођа узмучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— |
| ко је говорио и доказивао, у доказивању је тако далеко отишао, да је и то хтео фактима доказати |
| а и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата пред огледалом седети.{S} Често би |
| оћ, пио је с њима, здравио се; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе |
| сматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас на |
| " /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, |
| тогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужб |
| и нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступ |
| , по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али |
| че га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога колеге, |
| зу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палат |
| о: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам |
| иком се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у С |
| ојој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитатељка из Трновника; позвала сам и овдашње у |
| попим, да добијем ваљану парохију, а ту је нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитов |
| нста?...{S} Е, ако је баш тако, онда ћу је целу обрати...</p> <p>— Нећу дунста — смејала се Грк |
| аку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важн |
| Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у шк |
| адивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле |
| избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здраву р |
| и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} |
| а-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, |
| се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у |
| вашару говорило и радило.{S} Полицајац је, опет, са своје стране савесно извршио налог свога п |
| и, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, |
| како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерко |
| {S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабу |
| Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али |
| мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина |
| касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... |
| тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учитељ Ти |
| титам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од |
| дани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> < |
| х заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан |
| већ доселити, па онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руков |
| цфут!...</p> <p>Чича-Тима хтеде пући од једа, али шта је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на |
| брва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, кас |
| о!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати |
| беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} С |
| тих поклона седоше оба, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пуниј |
| графа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; |
| ену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи грдан бубањ пред собом, од |
| о, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима у Перковцу!{S} Само гледај да о томе |
| дила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Београда!...{S} Секретар...{S} Ох, |
| ти је то, учитељ-Тимо2... — запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађ |
| кија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а |
| била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој л |
| е хте узнемиривати у говору, само његов један друг из неког буџака што је почео, одобравајући, |
| рт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе један сламњи јастук, те га понуди <pb n="361" /> Гркињи |
| јновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.< |
| више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја м |
| клонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ |
| " /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста прави |
| љу прасе.</p> <p>— Ти си прасе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке |
| и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, нисте држали актерк |
| одине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...</p> <p>— А ви сте — рече ч |
| чање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угру |
| ла, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Ж |
| .</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некаквог завода.{S} Он је дока |
| ле се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забаче |
| {S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, ка |
| се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колег |
| могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврд |
| претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана |
| редну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвене столице; а остала мрач |
| авити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград! |
| господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној дворани, пред |
| : у свакој скамији седе по двоје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читан |
| сле, око пола ноћи, почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се п |
| ски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила |
| . пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!... |
| гледај да и у вину не буде оскудице!{S} Једанпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од |
| а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што |
| дражена гросмутерка. — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то |
| лашног живота и прославио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семинариј |
| за четврти разред додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христија |
| ако га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што |
| ко доба отворена била?...{S} Није се то једанпут дешавало, да неки учитељ из околних села, желе |
| ика-Паја и други њени обожатељи, зар су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и пр |
| мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на њег |
| , па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па |
| један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викну, ш |
| се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад је виде |
| ши препредени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| а јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у с |
| {S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучал |
| н, соба непометена, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучин |
| а сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша пров |
| ји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо |
| ликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу је иш |
| врљика плот тако велики, да се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начи |
| сним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша деклам |
| као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао до речи:</p> <p>— Један господин... из Б |
| ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} |
| </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је |
| морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употребљава, а |
| ма стаде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је п |
| ешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду им |
| и волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p |
| еми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе |
| } Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила |
| и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи |
| и сад је то није више нимало вређало ни једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само м |
| ле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане |
| беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да оваку фландру протера, он |
| да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, |
| то вам је поштовања достојан човек!{S} Јединствен тип сеоског учитеља; човек пун, дебео, омале |
| у божанствену силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да |
| ?</p> <p>— Неописано!{S} Неисказано!{S} Јединствено!... — одговарао би зврндов..{S} И тако би, |
| гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једна другом задовољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабин |
| ска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, |
| ештене њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и |
| у трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...< |
| ма слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље |
| овољно Гркиња, — та зар не видиш, да је једна страна сасвим прегорела?...{S} Их, гром те спалио |
| њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> < |
| ах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и виш |
| тврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пијаница!{S} Ви сте један грубијан!{S} Ви сте...< |
| Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан дети |
| ој цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па |
| о туђем трошку препирали.{S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у |
| у и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и чов |
| касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселит |
| карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и р |
| ек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а с |
| овом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао |
| > <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете |
| о, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако |
| и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он |
| он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у доказивању је тако да |
| еја; па се, ево, сиромах, и сада смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он с |
| , и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— |
| лушали, па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, |
| погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче своју де |
| те да сама отиде...</p> <p>Чича-Тима је једнако зачуђено у њу гледао.{S} Али тај његов поглед н |
| учати у другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авл |
| <pb n="329" /> одговор.{S} Али чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зло |
| једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пр |
| анин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— П |
| ри дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div |
| ељан те њине измишљене равноправности и једнакости, да ће се за њу све донде борити, докле у бо |
| ао једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у животу: данас |
| 2" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, а скоро та иста судбина у |
| не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима |
| е сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а п |
| тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не оста |
| црномањасти, плави; неки, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је |
| де ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чув |
| а и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, |
| да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — донде је у Перковцу текло |
| а узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледом прегледа целу дворану, па, |
| жно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју ш |
| .{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало |
| приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута поклонио до земљице црне, поче и са |
| а, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до ку |
| /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути |
| једило; она га је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колего |
| белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно |
| > <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, и |
| } Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкр |
| осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од оста |
| и белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које |
| те!{S} И стара госпођа извади из недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p |
| оз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у ру |
| ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S |
| м тананим стакленим звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су |
| ме Перковцу, и осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да |
| чета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се право |
| {S} Немаш, ја!{S} Па ће ти ту требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а доб |
| {S} Ви, ваљда, и не знате, да ја имам и једно дете?</p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало |
| копија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поде |
| p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања |
| } А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к |
| авац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краст |
| мо је једно једино добило фрас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривиц |
| алу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по табака исписане хартије; начелник је преврће, |
| се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, ви |
| угим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мо |
| без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар једно по акова, само од оног доброг, што га ви и мој Ни |
| ра ћеш ти; и то ће тако редом ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а т |
| градске стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће |
| {S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, дад |
| ама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости и |
| је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада к |
| а!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је п |
| здржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о проти |
| њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није у |
| и паметни болесници одобравали.</p> <p>Једног дана дође економ, донесе чича-Тимине хаљине, па |
| тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, ко |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: товар |
| ну.{S} Знала је, да таква ношња приличи једној скромној васпитатељци, али, уствари, она није би |
| , — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и по |
| је ручак већ спреман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ доне |
| својски одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Мила |
| Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваес |
| ости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадиј |
| о срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, да се дете |
| проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме године, видели, како Тали |
| <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљ |
| и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која с |
| , опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког |
| славио!{S} Та зар је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе |
| оме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљен |
| ве радове редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитив |
| у, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете м |
| — Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.< |
| раво кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда по |
| ла од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана нап |
| а се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!...{ |
| е даде детету, а после дохити са ормана једну јабуку, убриса је од прашине, па је пружи ђачету: |
| згубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгу |
| да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коров |
| о, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече сврш |
| служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни об |
| није сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врући |
| де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декла |
| чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне доб |
| вас задовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпо |
| ба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> < |
| и зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге.</p> <p>— Треба јавити, и то што скорије |
| же?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: |
| ужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’М |
| а.{S} Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и |
| аздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је бил |
| акој начелниковици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше л |
| редом похваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказ |
| ла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се |
| изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, |
| беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као |
| или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); |
| да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите м |
| нда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу не |
| рете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ |
| корео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и т |
| име!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим |
| ајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су |
| су здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не к |
| амо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лоб |
| ио ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам ј |
| продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — |
| ешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type |
| ...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белај |
| дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да |
| после је тек продужила својим окретним језиком даље га упознавати са новим пријатељем: — Дакле |
| а госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, |
| је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и |
| се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка од бед |
| јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по в |
| <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господин |
| разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Сремац, онај из Бајковца Гружанин, а |
| али у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича-Тима |
| знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Пре |
| положењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопственим прстима |
| , додавала би хвалисаво: — Да сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје п |
| и кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господ |
| аш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побра |
| ове спремао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па у |
| ама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им непр |
| те са вашим ученицима спремни за сутра, јер сам принуђен ово после подне одмарати се...{S} Ох, |
| ом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" |
| међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију... |
| е више никада женити, али се преварише, јер се он одмах после шест недеља с другом венчао; па к |
| ека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својта и рођаци бех |
| руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?... |
| е зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, кас |
| ма деца и удају...{S} А и боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</ |
| а...</p> <p>Али уствари није тако било, јер после десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је |
| лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузм |
| се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> |
| изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сата, а учитељи трећег и четврто |
| амо ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине н |
| ...</p> <p>— Да се нисте усудили|...{S} Јер... </p> <p>Она га погледа претећи, па после, као не |
| пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха...</p> <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— |
| па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим поли |
| тијом, знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодуш |
| зумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — ре |
| , и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламова |
| зраз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога б |
| ваном богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли погодила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се ч |
| тање, она скоро нечујним гласом рече: — Јесам!{S} Задовољна сам, оче!</p> <p>Да је чича-Тима бо |
| к доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и о |
| се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слеп |
| <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ј |
| шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас!{S} Ја бих рекао <pb n="374" |
| д тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати |
| чану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерк |
| расе, букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господ |
| S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вешт |
| боду данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Ка |
| вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашт |
| „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Н |
| ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл чов |
| е уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А он |
| , да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Чивутима београдским |
| добравајући, да тапка.</p> <quote> <p>— Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Мог |
| и сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— Т |
| да!.. — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перкова |
| Чича-Тима је погледа зачуђено.</p> <p>— Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скориј |
| ано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још мо |
| поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остат |
| ја и за њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, ка |
| јити, ја вас бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; но |
| осле се уједанпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S |
| !...{S} А гле и господина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тим |
| ом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p> |
| то она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видел |
| и, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам |
| безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чули, језик за зубе!{S} И више да се нисте усудил |
| — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.</p> <p>— Па шта поможе?{S} Ништа!...{ |
| } Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један нитков!...</p> <p>— Ви, опет, |
| {S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!...{S} А гле и господина Тиме!.. |
| мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, бе |
| S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече |
| ни ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јел |
| — понављаше Гркиња, уздишући!</p> <p>— Јесте, душице!...{S} Али... — уздисао је прота... — ја |
| Али будите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-С |
| д ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој |
| Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час |
| 316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га |
| ли су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда пр |
| грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво...{S} Ревизор, иако је био слабуњав, зато је, о |
| у и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пуна, једра, образи |
| во име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша |
| од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е |
| , касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад с |
| оглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила тако, да је у тај мах изг |
| а, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад |
| д?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљик |
| руке и уведе гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем |
| она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много |
| {S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — Посл |
| аже, али није имао толико храбрости, да јој то примети, него је само ћутао и није се више усуди |
| ркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је виде |
| што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав |
| у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много накло |
| аниде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада |
| љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Јо |
| римиче њој, а она се одмиче; он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она |
| аде за руком да је загрли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Не |
| , оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виногр |
| додаде, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, г |
| и, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</ |
| руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхта |
| оси једна скромна учитељка, а чича-Тима јој је дао вина и ракије...{S} А то ћете се сећати, заш |
| .{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева |
| чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио с |
| а ову јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби |
| рота, нисам ни слутила!...</p> <p>Прота јој приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, к |
| !...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, а ј |
| агледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од |
| чу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечујним |
| — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се т |
| Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у дру |
| но некако све испод трепавица; а и ход јој није више прост, него некако по новосадски извијен, |
| златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чист |
| погледао своју ћерку, он би видео, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више |
| загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему |
| оворите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича-Тима реч. — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда |
| ени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, |
| намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ ево га, где цео целцит пред |
| о није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне слике неизвесне будућности.{S} Чо |
| , — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што |
| ијете, недељом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије н |
| терке; и сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, уз |
| а не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви ид |
| преклињао, само да га погледи, а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле |
| — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица |
| и, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, |
| ога ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падал |
| p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би боље било да идемо тамо у хлад, |
| змучила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навали |
| изгледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу пра |
| е миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испр |
| и су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на кр |
| начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста купи, |
| та бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало! |
| и, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепил |
| p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије |
| дске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — до |
| то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на с |
| ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, |
| ....{S} Гркиња га погледа поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у н |
| а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздражености, око усница она борица све ј |
| Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој |
| драсла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме |
| она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јо |
| Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она се упл |
| већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нес |
| .</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Преизре |
| госпођа оста бледа и поражена.{S} Тешко јој беше подносити толику увреду; а није ни шала!{S} Он |
| , руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офа |
| се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, |
| ајљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила у |
| је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је |
| дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему пома |
| шта, али је толико схватило: да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и |
| ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ц |
| лице.{S} Она их је превртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што ј |
| да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} |
| оју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379 |
| расположи, <pb n="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос |
| .</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по |
| није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Та он се у богословији са свог раскалашног живо |
| не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи о |
| о; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити |
| стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби и |
| пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христос |
| певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> </quote> <pb n="392" /> |
| Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи јој севаху у раздраженост |
| — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S |
| ила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!...{S} Јоханида!.. — понављао је чича-Тима.</p> <p>— Јест, Јох |
| <l>А паук је чист...</l> </quote> <p>— Јоханида се усмрдела....{S} А господин секретар мисли д |
| омаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!...{S} Јоханида!.. — понављао је чича-Тима.</p |
| осле, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задр |
| али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида осим певања и — декламовати.</p> <p>Учитељ чет |
| местили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Јоханида с њиме да путује?... — А после додаде за себе: |
| клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буд |
| путао је. — Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздрави |
| лавуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> |
| м нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се гости ућуташе, а чича-Тима и пр |
| pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и з |
| оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Тако је то било.{S} Сирото дете, хте |
| е добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, да и њему Бог не украти, |
| е, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио школу |
| љ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!{S} Е, |
| зграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика- |
| {S} Откако је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим как |
| ги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде.. |
| ко окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је |
| а учитељи, осим што су древне пијанице, још су и неморални.“</p> <p>То је био гром за све учите |
| и и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и поз |
| и господине!... (О, знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{ |
| оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно |
| ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говорио је учите |
| , мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на ква |
| нду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још каз |
| кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Сутра!{S} А прексутра нека с |
| а њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостај |
| Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ру |
| ћи, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" / |
| вање била потпуно уверена, — та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену |
| .. — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па се испречи на |
| бро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао т |
| је, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно рече, али то нисам упамтила, само |
| смутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога ју |
| ротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} |
| сију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, |
| честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћет |
| } Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре ј |
| реће и задовољства; и сами покрети њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, ко |
| деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, |
| колико је фела разног јестива било, па још и да се учитељ четвртог разреда први опио; и то су |
| ротегли, уздахну, па истим патосом и са још већим ударом гласа продужаваше свој говор:</p> <quo |
| , али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практиканата употребили с |
| зимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и стар |
| је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, |
| братиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побра |
| ћег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој ј |
| изор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ |
| оспођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, <pb n="347" /> ал |
| оше један за другим разилазити, онда је још једанпут диже Живко Пацић:</p> <p>— Господо! — викн |
| била и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по |
| а младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?. |
| знате, шта је то јавна женска, — она је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја сви |
| чила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут премери својим пепељавим очима, па кад је |
| лон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, сарма и печењ |
| че Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, |
| а славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су |
| се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, упеглана, |
| е се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено чича-Тима.</p> <p>— Сад се |
| доврши препредени богословац, рукова се још једанпут и оде...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| енчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се сп |
| осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презиру |
| се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг |
| ако је и господин Папраг чинио: није се још ни разданило, а он је већ испио ракију и сркаше зад |
| епоручи и оде у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, до |
| ећ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад |
| едну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био |
| ви ћуте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> < |
| ица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани |
| Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме прстену шта |
| и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Ка |
| е десетину година из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијано |
| осао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком ка |
| ред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Г |
| е госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви |
| јим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка?...{S} О, знам в |
| само знам, да је после те средње врсте још безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене |
| те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу |
| ницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијице од осталих хартија, |
| анаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целоме створу |
| ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, гле ти штенета! — и она гурну ја |
| к се није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се к |
| -Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се раз |
| — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизованом свету |
| и мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- |
| оге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још једном грком, а и сам је смотао једну шљивовицу, ко |
| капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и п |
| акој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајл |
| откријепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ |
| еки учитељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Сп |
| него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас |
| а навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из |
| и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, |
| Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А |
| — шта је то?{S} Дванаести је сат, а ти још ниси ни собу спремила!{S} И ти се спремаш за удају, |
| е на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, х |
| говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће дете |
| ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине |
| говор:</p> <quote> <p>— Ја хоћу да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових дев |
| Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{S} И синоћ је дола |
| тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се зад |
| је већ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дет |
| абринуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га поје |
| ли на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше и одо |
| ки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он још говорити, али се око њега толика граја подиже, да н |
| се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после додаде, иако је о п |
| , задовољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реферату извеште |
| дљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, |
| рући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То ни |
| купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми из |
| о обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима |
| ли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, д |
| ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та докле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то ј |
| хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су ст |
| го да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздравим...</p> <p>Стара госпођа се зах |
| ко би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> <p>Стара госпођа |
| им свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} |
| рковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње заб |
| ше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстен |
| да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, времена!</p> <p>— Дакле у недељу |
| морила!...{S} Таки случај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, |
| ни?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирота, зн |
| Св. Димитрија, висило.{S} Ту се старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где |
| повлачи, само што не проговори, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, о |
| ст година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређ |
| ше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком отрца |
| це, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљи |
| {S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да није био |
| <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p> |
| у да вам још овог вечера докажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</ |
| Доказивао је, да је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млије |
| кажем, да су Југ-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени го |
| е за пример и саму православну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Пет |
| га, то се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке бес |
| <p>секретарице. </p> <p>У Београду, 21. јуна 186*</p> </quote> <p>— Дакле, сад сте чули — рече |
| елном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на кварт |
| ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то ли тако тро |
| брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на |
| и страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли |
| нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектича |
| ну Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" / |
| еним, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопу |
| ав од ваше —</p> <p>благонаклоне</p> <p>Јустине Швабићке,</p> <p>секретарице. </p> <p>У Београд |
| веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго |
| ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи припо |
| не стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се још једанпут рукова с |
| а г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} Чича-Тима гле |
| поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; |
| е удалити, <pb n="347" /> али он викну, јутрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, гос |
| же, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, |
| под оружјем, уђе у собу.</p> <p>— Добро јутро, учитељ-Тимо!...</p> <p>— Добро ти Бог дао, Радов |
| унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>То јутро по беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је у |
| </p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти н |
| г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим да |
| нуто говорити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле з |
| ни?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има |
| е познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, али од вас нико није ум |
| госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота, прота! — прекиде је врачара. |
| вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} |
| узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!...{S} Шта би, Спиро, с от |
| арском двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом ж |
| :</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, |
| една душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатки Тимо!{S} Су |
| овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом руковати, а стара се госпођа с |
| <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>К |
| а ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- п |
| а, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње до |
| и му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковиц |
| и за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка обори опет очи, а |
| ету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жива хитар.</p> <p>Стара учитељка |
| ави Швабић да у протоколу само толико — ка од беде — забележи: „Успех добар...“ Та ако је ико у |
| грала она дубока борица, што се од носа ка бради повлачила; руке је спустила понизно доле низ ц |
| , те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијо |
| и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Нај |
| p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће |
| ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к |
| надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго ш |
| S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је дос |
| м перковачком свету, да ће се у Грковој кавани тога вечера држати беседа.{S} Тако то бива, и ка |
| ликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише |
| ки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху о прстену тако |
| и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновници и трговци |
| Section" /> <p>Вече је.{S} Пред Грковом каваном у Перковцу <pb n="341" /> стоје њих четири Цига |
| <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у сво |
| у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио |
| .</p> <p>Таку једну господско-трговачку кавану држао је у Перковцу неки деда-Спира.{S} У његову |
| и четвртог разреда уђоше у деда-Спирину кавану.{S} Били су у жестокој неког препирци тако, да о |
| ати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и господин Папраг чинио: није се још |
| уо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега |
| уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли |
| дну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, |
| ћа у кавану, па се онде почасте понеком кавом и одлазе у своје радионице; само трговци и господ |
| е служавник испустила с донесеном црном кавом.{S} А добри гости, да би све те учињене гиксове з |
| мах, ознојио.{S} Час је трчао по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} |
| лите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад бав |
| атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који |
| ио ракију и сркаше задовољно своју црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и |
| једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки своји |
| и.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се опоравим, доћи ћу и сама!...{S} О, зла неваљалца |
| его на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен да ће ми баш о |
| старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир- |
| доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице п |
| е су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месе |
| амерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут пр |
| едно тело и једна душа!..{S} Да, збиља, кад ћу се ја к вама доселити?</p> <p>— Још сутра, слатк |
| ла за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздр |
| киваше весело Гркиња.</p> <p>Чича-Тима, кад ју је угледао, он је сав претрнуо.{S} Зар у таком о |
| ! — понављаше Тима. — А да шта је срма, кад је ово олово?...</p> <p>Трговац га погледа зачуђено |
| шкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чарш |
| н се чинио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе |
| ним погледом прегледа целу дворану, па, кад је видео, да је дупке пуна, да сви ћуте и да су упр |
| у мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва |
| ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече |
| а, да нисам опет што погрешио?...{S} Е, кад је тако, сад ћу ја све то поправити!</p> <p>И пре н |
| печење, него сопственим прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујућ |
| дионице; само трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва мог |
| {S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, где плаче...</p> <p>— Дете је |
| ма, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чуд |
| је шкандал!... (Господа у Србији воле, кад им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене |
| тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове г |
| е услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да |
| огла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али даље ва |
| сваки се од њих заверио, да ће јој се, кад-тад, осветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на с |
| можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуд |
| о и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно покри лице рук |
| душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја |
| дају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од вина умори?...{S} Имао бих вам не |
| колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p |
| у би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без п |
| ледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би дру |
| образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, |
| лико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју онако свечано отпева |
| изор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара го |
| такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и шарену вуницу. |
| м, да ће се господин Швабић изненадити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са |
| њи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и |
| , вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!< |
| ако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — |
| се није имало ништа чекати.{S} Учитељ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, |
| питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети |
| у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта д |
| ајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда в |
| 760_C3"> <head>III.</head> <p>Сутрадан, кад су се учитељи и учитељке скупили, и пре него ће поч |
| ићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили испити, ревизор искупи све у |
| дбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, |
| цију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега |
| би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио |
| е чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах |
| није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушите |
| а, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете осталим гостима, па, |
| рата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је |
| о у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу нешто да пребринем; |
| ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, как |
| тиђено, почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком у |
| шности тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплим |
| {S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, |
| ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на ко |
| > <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p |
| ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне |
| они га бацише за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ бе |
| ..{S} Али у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније поглед |
| ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је |
| ити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропасти, оно |
| и!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успишете депешом или президијално господину министр |
| } Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме |
| то и сав приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; пр |
| упошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако м |
| јало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она протерана Ново |
| А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са господином начелником просвете, није |
| ога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести св |
| смеје, једнако се церека и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче |
| ... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задивили големој п |
| кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу |
| ле у густу хладовину гранатога дуда.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе |
| уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су св |
| оје није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња од свога ватреног обожатеља отела, изглед |
| ана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</p> <p>—— Ха, х |
| е стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му |
| у очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само зато, што ниј |
| оченим очима горе у чађаве таванице.{S} Кад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, |
| рату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се усиљено осмехну и рук |
| ца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни |
| исказујући свима своје задовољство.{S} Кад је све то свршено, он извади из једног пакетића нек |
| што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се |
| дљиви ваздух, што се са димом ширио.{S} Кад је дошла до вратница, она трже за једно парче коноп |
| ру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то попили, они се разиђоше, сваки својим послом, |
| ао трећи дан по одласку секретарову.{S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како |
| илне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна |
| укао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обича |
| слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим глас |
| вила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’ |
| /p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда |
| чи и он нека вам сваку срећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, |
| вач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, г |
| а читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане |
| мљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њ |
| њу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу од |
| p> <p>— Знам, да си за ракију — рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ |
| смехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђењ |
| Он је, истина, за данас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> |
| о беседи чича-Тима се доцне пробудио, а кад је устао, беше некако зловољан и бунован.{S} Није с |
| нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања с |
| и Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад |
| ркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска врата отворише, она истрч |
| иште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздах |
| амоме причешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којек |
| е на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су је они приметили, она пљесну рукам |
| е, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својом вештицом одсели, онда је чича-Тима |
| по глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ст |
| инашце, обори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али п |
| мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближе асталу и већ хтеде својо |
| министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе в |
| смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркиња удари нале |
| поносито, очи јој севаху од јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је |
| ломе Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вече |
| {S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже на |
| како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <pb n="304" |
| рдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу дознао, о |
| у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, онда се није имало ни |
| који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, |
| нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, |
| најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задов |
| дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубич |
| диже горе, само гледа у хартију...{S} А кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као з |
| /p> <pb n="297" /> <p>То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој |
| , задовољно смешећи се, ишла даље.{S} А кад је прошла главну чаршију, и већ дућани постајаху ре |
| оз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је |
| рширати, и не би им се гласа чуло.{S} А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, ст |
| — храпавим гласом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па |
| о само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је |
| <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стар |
| а човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она раз |
| , као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више ни покушав |
| о по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега прошао, он га ухвати за |
| S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког чо |
| ривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је |
| сти, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да |
| жура и два-три струка сунцокрета.{S} Ја кад сам се удавала, то да си видела!{S} Није било у Нов |
| беше ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то је |
| нпут премери својим пепељавим очима, па кад је видела да дете њеном измајсторисаном погледу отв |
| нути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће веч |
| тна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дуварове, она сиро |
| нида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Никола нека се упрегну, |
| е, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му |
| код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикн |
| {S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазу |
| због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свако |
| о: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме р |
| „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је то све употребљено било, а без икакве користи, б |
| х после шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за |
| има из Видаковићевих романа упамтио; па кад је то исказао, он је после само бленуо у њене пепељ |
| погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно |
| своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у н |
| их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лош |
| га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно друго |
| !...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче |
| ечера држати беседа.{S} Тако то бива, и кад неко позоришно друштво, измучено глађу, залута случ |
| м усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прош |
| </p> <p>Њих двоје одоше, да доручају, и кад су већ ручали и по неколико чаша у здравље срећне ж |
| ту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је |
| та њу баба још није никад слагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је |
| ао што се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесни |
| изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто |
| кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хај |
| овца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чини |
| давачу...{S} Девојче испрва ћуташе, али кад јој је отац пофторио то исто питање, она скоро нечу |
| но, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би |
| Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње речи изустила, стара госпођа врисну, ка |
| по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, онако пијано, осм |
| , чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио да је у својој соби, |
| е спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега: |
| {S} Старац је слушао, пресвукао се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испреч |
| спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весел |
| дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— |
| још нисам таке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чуди |
| ице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она |
| ...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, па оно... — И он опет ућут |
| , могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девој |
| учитељ трећег разреда Банаћанин.{S} Али кад се човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна |
| што наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све |
| ли, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако в |
| да буде вечера!{S} Ха, ха, ха!{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни част |
| приметити, ни ради самог правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати |
| лог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за |
| којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она својим оштрим гласом проговорила, онда се ки |
| претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо кру |
| /l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на |
| о осмехну.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све |
| проту, с њиме ћу и шпацирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта |
| себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства прос |
| домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостију понудише, да заузме го |
| ако иде у бесконачност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV ра |
| са лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од |
| еше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{ |
| е, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а н |
| ице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међ |
| шљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим побратимом вратио у бакалниц |
| грку, па да се гледа за послом!</p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу |
| амо ако прими из њене руке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ б |
| киња дуго по Перковцу ширити!...</p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обич |
| : где смо се толико забавили?...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, |
| дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповр |
| се за ту свечаност приуготови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где са |
| што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, он стаде, па, пун б |
| грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p>Кад је стигло вече, и гости се давно разиђоше, Гркиња ј |
| аравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недар |
| е док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је ј |
| јама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза п |
| х посластица ама баш ни окусити.</p> <p>Кад су се гости, добро угрејани, ухватили у <pb n="380" |
| на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин |
| се и гутати ону школску прашину.</p> <p>Кад је учитељ попио своју грку, он се препоручи и оде у |
| а-Спира.{S} У његову кавану ретко да је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све |
| е, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, т |
| да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромаш |
| ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно дет |
| ађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по |
| у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, |
| ама, госпе и госпођице у тешкој свили и кадифи тоциљају се по глатким паркетима големе дворане; |
| S} И она је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај ма |
| је и искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све нау |
| ој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p>— А зн |
| чима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари стар |
| ћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV раз |
| и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натак |
| те, што ’но реч...{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесје |
| саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје вре |
| ...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} |
| Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— |
| Никог другог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену х |
| шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би мог |
| ругу узети...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} |
| али доста пуначким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удо |
| ио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јој и то, да спреми и од оног јела, што га ја најр |
| лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад |
| амо ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, да у девет сати непремјено дође до ме |
| стари, опробани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа? |
| ву јабуку однеси госпођи Гркињи, па јој кажи — памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку |
| и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчка |
| нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Ман |
| Она беше у целоме Перковцу уважена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства мн |
| то је у свако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и к |
| оче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, остари.{S} А сироче постај |
| ене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавит |
| о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — да се девојк |
| т сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пиј |
| p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У ко |
| .</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{ |
| зненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужд |
| и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, тр |
| Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша прев |
| и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле н |
| били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење неће |
| жда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у груд |
| х само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“...{S} И ја сам одиста зад |
| ч?...{S} Срам вас било...{S} А онда сте казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после сва |
| рада!...{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим |
| отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} А |
| напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији на |
| S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати!{S} То је шкандал!{S} Безобразлук!{S} Кад успише |
| Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> |
| Пст, ни речи о том...{S} То вам не смем казати, пошто сам жива; ствар је тајна, тиче се части, |
| татељка из Трновника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам |
| и тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би ва |
| о до Перковца... то вам нико не би умео казати...{S} Кад се у Перковцу појавио, сви су се задив |
| едите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош пре |
| орити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јоханида |
| ико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају минис |
| вече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће |
| јрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је ота |
| гао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су, опе |
| вољна, растадоше.{S} Гркиња је у бабино казивање била потпуно уверена, — та њу баба још није ни |
| врсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпуно разумевао.{S} Он |
| нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, |
| је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најда |
| тва просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се одузму две |
| е моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и с |
| поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли |
| је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада н |
| пших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тиц |
| се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепи |
| а, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, |
| , да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необ |
| ђаше даље потребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за с |
| овцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела |
| а бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолич |
| дођу до њених ушију...{S} Дакле, од оте кајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да јед |
| после се, сирота, радовала, да и од оте кајсије, од тога за њу забрањеног плода, окуси.</p> <p> |
| едну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у |
| па ћемо да идемо у виноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се вес |
| на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим, све сам више уверен |
| је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани |
| још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и невиђен призор видела.{S} |
| ом капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некакве немачке купусаре на с |
| он хоће да јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њег |
| је кадгод, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати |
| рила о тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да с |
| сија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије ов |
| попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свак |
| риљубљујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смилова |
| боље је тако, јер..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаш |
| је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p |
| винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљи |
| p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p |
| а!{S} И ти се спремаш за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је виде |
| је и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, |
| осподине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачува!{S} Боље да их човек нема... |
| се у отменијем свету говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним посло |
| знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учитељ четвртог |
| ји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама начелниковица |
| беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам |
| дикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, н |
| о!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш ниједну да му |
| т на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да |
| ке сласти окусио...{S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p> |
| времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p>— Доцне, учитељу |
| губавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} |
| ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Х |
| > <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женс |
| ијепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ јед |
| ачким, образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</ |
| су и за кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и д |
| S} Ето, па питајте само госпођу Гркињу, какво сам сирће баш сад за сватове спремао!{S} Таке сал |
| до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли шт |
| ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Х |
| ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пр |
| а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или рубљу испросио, |
| расна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти |
| капи женске нежности; она кад се према каквом детету показивала милостива, то је чинила само з |
| ова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположењу отац из чаршије вратио, а она |
| натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га узеше под пазухо, па га однесош |
| треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио |
| ове значајне беседе посведочили су вам, какву божанствену силу имају сиренски гласи јединствене |
| м, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел са беседама?{S} Докле се сиротиња и |
| голему стару бунду, па би се умотала у какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, |
| ад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до |
| !...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизора гледаћемо да |
| редељенији облик.{S} Час га је гледала, како иде, поштапајући се поносито трсковим штапом, по у |
| еда међу свештеницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ра |
| е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онда, још и |
| и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се од радости |
| грискао своје проседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си мог |
| е, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин д |
| свим стазама и путовима удесити вигове, како само ја и госпођа Швабићка умемо; па ћемо гледати |
| чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секретаром оговара, а секретар, баш као |
| на је већ жељно отворила уста, да каже, како јој је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свег |
| огледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад ни |
| Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> < |
| им гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S |
| Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, |
| зио, ви бесте у винограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећ |
| лиже.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све више приљуб |
| не, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја |
| види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња ба |
| ти?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, како умилно погледа у ове практиканте, што од неког доб |
| </p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сока |
| је, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у негли |
| се премудрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а злат |
| остељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и т |
| , баш некако четресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — о |
| апе.{S} Доктор га је хтео и испитивати, како би познао стање и узроке његове болести, али он ни |
| о је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! — рече Гркиња.< |
| е; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно |
| : од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи |
| у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би сумњичење старе госпође оповргао, али их у томе |
| ла, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас сп |
| и излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу...</p> <p> |
| , Гркиња.{S} Али кад јој је видела очи, како су црвене и исплакане, она се трже и ућута, све до |
| ложи, <pb n="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изра |
| еморално“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу |
| му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Швабић у Трновнику хтео да пољуби васпитате |
| ерковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како досада нису саставиле тужбу бар са две хиљаде потп |
| та: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи |
| им шмрком чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек |
| беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говори |
| } Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да |
| здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу |
| а-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић! |
| епове, да се по прашини вуку; а, овамо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи |
| никад нећу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна |
| д њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегд |
| бележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу ов |
| а Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се допада?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само о |
| , шапутаху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим |
| мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим трен |
| еда први опио; и то су дочули, па и то, како се ујутру зором чича-Тима преселио са станом код к |
| да ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, |
| мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и |
| p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако |
| требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам своје деце!</p> <p>— Дао ј |
| ути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како јој по дебелим образима плива осмејак.</p> <p>— Пр |
| > <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебе |
| њојзи више пута са поштовањем изразио: како би Србија срећна била, да има више таких васпитате |
| ерковац...{S} Сад се Перковчани питају: како ће прота без Гркиње?</p> <p>Старац је само ћутао.< |
| ше, како се није ни очешљала, ни умила; како је још у неглиже, — иако је била сва уштиркана, уп |
| потрудили..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало |
| уде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим |
| поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки |
| /p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да |
| традати од господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера си |
| еху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им р |
| рувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p |
| ђа Јустина није за имен-дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спана |
| она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви |
| <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не б |
| p>— Добро ти Бог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, по |
| уде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као с |
| Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се |
| класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, а за туђу нико и |
| пљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је доле на земљу и повла |
| , колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратим |
| аварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се једанпут из пр |
| пропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужи |
| удио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; ал |
| којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. П |
| чуда, па се већ унапред боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је сво |
| ајпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде |
| /p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он |
| бриге, госпођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, г |
| некаквој гостионици, и онда би се тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, |
| де!...{S} Нечувено!...{S} Чудим се само како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом |
| а-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намер |
| >— Данас је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окуси |
| или злу домаћицу, жену или госпођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Пер |
| ви тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тимом |
| риву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част |
| на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреши; али поред свега тога опет ни |
| и...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учите |
| Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би |
| и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав |
| густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као п |
| се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху |
| здахну.</p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрсте...{S} А пос |
| је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи помоћи.{S} |
| м попадијом?...</p> <pb n="351" /> <p>— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила. |
| утрењом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, в |
| у ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се у отменијем свету говори; а и кад би каква т |
| како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило |
| {S} Скоро ће доћи и школски ревизор, а, као што сам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелн |
| горње чело, она се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за до |
| ованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, |
| {S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, |
| осподине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" |
| у је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и сво |
| иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је првипут своју обожавану Грки |
| г бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} |
| и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> |
| и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да жив |
| } Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је само осећала, а није |
| — Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо досели |
| то се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p |
| н у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваше све јаснији и опредељени |
| рноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, не само што с |
| ћу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупред |
| фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за цркв |
| ом, да је доста замашна будала и да је, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S |
| вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обо |
| ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> < |
| шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда |
| ле ћеш, учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта в |
| јао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једн |
| на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне усамљености...{S} Ш |
| p> <p>Она га погледа претећи, па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, д |
| јим чезнућим погледом, па је ишла даље, као нека славом увенчана глумица.{S} Па ако је још у пу |
| буху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обори очи доле, па га тек |
| синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучесником сопствене прославе, и руковала. — Да |
| адне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали |
| падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљи |
| умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу свога родитељског срца ублажи, поште |
| плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} |
| окле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи навео: „Бе |
| } Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам било по |
| /p> <p>Он беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако накло |
| био?...{S} Све игра, сиромах; рекао би, као нека древна пијаница по просутоме вину, тако и он с |
| е погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи избављења....{S} Гркиња га погл |
| ти и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога позна |
| дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња поквар |
| се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жерави |
| наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни преварио није; јер не прође ни четврт сат |
| тељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе дру |
| е младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!.. |
| о вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, как |
| у од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S} Да, з |
| ра и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископане, те ј |
| ља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпе |
| примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запуреном образу: |
| дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно |
| Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те |
| Шта, шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — Противу д |
| могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, ш |
| ога у овоме несрећном Перковцу; ја сам, као што знате, из Новог Сада, премда сам и ја пореклом |
| Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, |
| но је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, |
| ло, а нос и уста је искривила, а затим, као изненађена неком новом појавом, повика весело: — Љу |
| p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја |
| ли са честитим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, |
| он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти |
| .. — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце! |
| ошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђе |
| премао!{S} Таке салате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ |
| је тврдити да разуме и да је све тако, као што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељиц |
| м усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, |
| ле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан |
| натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, |
| очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</ |
| ицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зраку, трептала је једна суза.</p> <p>— |
| </p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осм |
| ње речи изустила, стара госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, |
| , може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је |
| једног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госп |
| почине, морила су га страшна привиђења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује ка |
| и је непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и заљубљена, а и чика-Пају ј |
| да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је |
| 2" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote |
| <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!., |
| стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гости већ поче |
| жило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви апостол...{S} То |
| т ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, хтедосте рећи...</p> <p>— А зар су у го |
| ик.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?</p> <pb n="388" /> <p>— То |
| ељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог |
| задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чед |
| старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и пот |
| сте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта |
| , свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај |
| у упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња приступила ближ |
| рца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста к |
| апља!{S} Оборила очи доле, а поцрвенела као обарен рак; он се примиче њој, а она се одмиче; он |
| , али читанку и прва знања знали су ама као вода!{S} А у протоколу стоји забележено: „Успех нез |
| : баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Ти |
| млади богословац. — Угарска је призната као најобразованија држава после Француске, а сама Пешт |
| ски парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си |
| лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Ц |
| с поремећеним умом, гледао је око себе као у врућици или у неком тешком сну: све се око њега о |
| се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им дечју, кад су |
| чича-Тима, ха? — смејала се баба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене |
| о!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи пос |
| гледајући у свој посао.{S} Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одав |
| ревртљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствар |
| Беше сасвим блед и задуван, изгледао је као да се нека грдна несрећа догодила и једва је дошао |
| нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> ни |
| погледа сасвим жалостиво, изгледало је као да више оца жали него себе; али не рече ни речи, са |
| ија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да је тиме већ покварена беседа, али Гаја берберин |
| них прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једи |
| ао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и оданде, као неспособ |
| се претворио у неко зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо |
| и збрчкани образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног |
| држи грдан бубањ пред собом, од прилике као нека петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, |
| ке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Мил |
| да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају граци |
| ћи зет...{S} Стара госпођа сва поцрвене као обарен рак, само, севајући очима, што још учитељ-Ти |
| , касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, |
| а и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћиц |
| тима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане.{S} Изгледало је као да ј |
| ног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, |
| има нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у њима, као обич |
| човек размисли, <pb n="322" /> то беше као једна породица!...{S} Једне радости, једне жалости, |
| а госпођа што одговорити, оде фамилијаз као ветар и стаде из све снаге ударати у ђачко звоно.</ |
| водаџику, али се опет трже; а, после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно на |
| су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да често није могао ни лекци |
| тељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку |
| и.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> |
| о! — рече, осмејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га поглед |
| а му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад |
| својом домаћицом одгртао и загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му п |
| ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није |
| вци, адвокати и учитељи.{S} Ал’ учитељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду |
| леда, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> |
| а све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да |
| иђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — с |
| {S} Та ви сте уједанпут постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми |
| ло, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што |
| а будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и |
| } Шта би, Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} |
| — Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ј |
| спалио!{S} Та кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Ал |
| д вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} И |
| едајући их, поче у својој раздражености као свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} |
| и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало |
| еду...{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, леп |
| низно доле низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... |
| ек; истина, ћифта, али ни упола себичан као данашња ћифтарија. <pb n="365" /> Он је у дућану вр |
| ка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id="SRP18760_N3">Безобразн |
| људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је н |
| му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, |
| није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тима је грискао своје проседе бркове, |
| Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у ба |
| и, а, друго, што се чича-Тима није умео као што треба причувати, него се, као човек, да тугу св |
| могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} О |
| зловољан и бунован.{S} Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у ч |
| — Оче прото!... — рече прекорно, помало као отимајући се из његова загрљаја. — То баш није лепо |
| теде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тре |
| не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је п |
| би умео казати.{S} Али да је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло |
| подине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Неописано!{S} Неиск |
| јама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије |
| молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам н |
| ом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да |
| би није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обори очи и гледаше преда се; а кад |
| чким сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или ка |
| село тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је о |
| ако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А то је: удри грашком о дувар!...</p> |
| капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у цере |
| !...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, |
| г. секретаром оговара, а секретар, баш као велико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кмето |
| а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За њу сам већ скројила |
| нешто замуцкивати, а после се ућута баш као риба и не проговори ни речице.{S} Затим хтеде нешто |
| n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, по |
| епе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, сам |
| е месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио ј |
| , дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, оп |
| те Богородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су сва четири секретара дошла у Перковац, па ми |
| е хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: п |
| о петоро јагањаца, па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је св |
| ици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима |
| би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у том |
| једна жена капелан!{S} И то баш протин капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су б |
| толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити...{S} |
| ...{S} А од свега тога половина припада капелану, а често и сав приход!{S} А после част!...{S} |
| 5 ђака скупити, и то све због небрежења капетанова и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао |
| ласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се према каквом детету по |
| з. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гркиња спреми |
| се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у обра |
| нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да |
| пице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој ка |
| /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор |
| бран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбриж |
| под црну, свакојаким шмизлама ишарану, капу, а обукла је црну хаљину.{S} Знала је, да таква но |
| >У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутит |
| {S} Учитељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком и |
| у своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избеле |
| њих поред њега прошао, он га ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега киц |
| тан, учтив, а уствари видим, да има нов капут и да се толико пута до земље поклони, колико кора |
| дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он |
| после се некако враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је зг |
| } Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што га је за Ускрс спремио.</p> <p |
| тељ четвртог разреда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљен |
| њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, да се на њен |
| крпљене панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари |
| се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узе |
| авио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</p> |
| и, у белим рукавицама и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан пр |
| ор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S |
| ни: <pb n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни ви |
| ет, учитељи бију; деца плачу, а учитељи карају и грде....{S} Само у четвртом женском разреду ми |
| је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло о |
| тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме |
| м говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мен |
| ири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време највише носило |
| а, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спада |
| ој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и не приличи да носи једна скромна уч |
| ој плавој, с белим пантљикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и н |
| латка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христов |
| {S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како је теби угодније.</p> <p>— У длан! |
| о неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је |
| ; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Бео |
| е још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — |
| т? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — см |
| таде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дваест и три године као учитељ.{S} Ис |
| ест и три године као учитељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам нап |
| те Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, касти, кад неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, |
| баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перкова |
| занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља |
| што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за |
| А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и |
| ко, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четврт |
| , на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад |
| да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити да поздравиш снају, |
| рас, а друго једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и воден |
| ах, већ од сванућа гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до |
| и као велиш, сад у недељу?</p> <p>— Па, касти, шта ћемо и да оклевамо?{S} Што ће бити јесенас, |
| а сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</ |
| али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожавам!... — Хтеде чича-Тима и даље да |
| ва, ја ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава м |
| ..{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе! |
| побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се ч |
| остаје његова грка ракија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави |
| и.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом очешљате, а у среду дате |
| важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шп |
| ...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће се...</p> <p>— До |
| Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пр |
| Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, |
| ла је то био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, |
| мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ |
| ло се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> |
| акову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разг |
| ећ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на |
| S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринк |
| > <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, |
| дите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <p |
| чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, ја бе |
| тву да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, као ваш Никола, баш бих |
| богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; има |
| е Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако би ми хт |
| је више пије, све би је више пио, али, касти, онако без хлеба.{S} Ха, ха, касти, ја вас обожав |
| ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта т |
| д неће, нека је ђаво носи!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p |
| е чича-Тима. <pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...< |
| љан; нобл човек, васпитан човек, човек, касти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гр |
| е из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, ка |
| на ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као д |
| , има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађ |
| уђено — говорио је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; им |
| , јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам |
| доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад хоће несрећа да обори човека, да га упропаст |
| тиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада младоже |
| аучен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да реч |
| а, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али кад је баш тако суђено... е, |
| има вас више неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер |
| ек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна душа!..{S |
| ку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако је!...{S} Само, касти, још је дете.{S} Али |
| ад дубоко уздахнуо:</p> <p>— Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је о |
| нају.{S} Ал’ кад ви друкче хоћете, оно, касти, нека буде по вашој, госпођо Јоханидо...</p> <p>Т |
| ских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још ј |
| >— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да гов |
| да би то тако требало удесити!{S} Оно, касти, што је човек старији, то је и искуснији и паметн |
| е није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у животу, има и непријатеља, завидљ |
| ...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дуж |
| , изишле су и никакве тунике...{S} Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити м |
| преми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека в |
| ако је! — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг |
| е зврндова загледала!“...</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, в |
| о, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо |
| , ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петком умијете, недељом о |
| асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручит |
| адања више пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, го |
| у, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и тебе и шлафрок, и капи |
| а, — зар ту толико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да |
| да ракија отвара апетит?</p> <p>— Оно, касти, отвара апетит, те човек што је више пије, све би |
| нио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радов |
| е воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у |
| ом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, ка |
| ено: довече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, |
| учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па не |
| , чешља га, храни га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су д |
| у заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n= |
| бар познајем!</p> <p>— Што јест, јест, касти, баш сам са тим човеком задовољан; нобл човек, ва |
| анпут осмехну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, кас |
| слатки Тимо, Сремац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, |
| а њену срећу старам.</p> <p>— Оно јест, касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча |
| Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га посл |
| опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и |
| аш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и |
| ате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од саме госпа- |
| ли кад ви баш хоћете, оно нека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у |
| служена бабицо са отрцаном дипломом!{S} Касти...{S} Ви!... — Хтеде увређени старац и даље псова |
| преман, супа готова, а у једној великој кастроли је спанаћ; а кад је учитељ донео шунку и вино, |
| ваљивао, и после је, једну по једну, из катихизиса и других предмета испитивао, исказујући свим |
| вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не пос |
| S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким п |
| te> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој кози |
| касти, ви је учите, како треба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да глед |
| псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отвори |
| зиђоше из својих разреда.{S} Чича-Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико нап |
| наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — ја сам вама потпуно задовољан!{S} А вама |
| би, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> <p>— Хе, хе, |
| кад се учитељ Тима стао врпољити, па и кашљуцати, као за знак, да је и он у соби, онда и начел |
| анлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а прота је оборио очи...{S} Трећи разред га |
| па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А д |
| ки штофори за хаљине од тешке свиле, од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је |
| валили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити.</p |
| ковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије |
| p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Нико |
| > <p>— Ви, опет, нисте држали актерке у квартиру?...{S} Хе!...{S} Па нисте били бабица?...{S} Х |
| и сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} Само ви немојте ваш прчасти нос свугде заб |
| ви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси л |
| с ђаво носи, — сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер.. |
| ину дуката.{S} Чича-Тима извади из џепа квиту, готову потписану, па је даде побратиму. —- Хвала |
| њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</ |
| ците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест келнера долетеше, ухватише чича-Тиму и стадоше га гурат |
| сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро, данас не бих знао!... |
| , на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним способн |
| викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците и |
| зубе, па перлицама ишаране дуванкесе и кесе за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кош |
| м недотупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код |
| о најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дука |
| учак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један мари |
| е чича-Тима сео, бакалин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{ |
| лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико згужваних хартији |
| м чемерике; да види и господин, како се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тан |
| Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој са |
| а-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класа |
| а, два-три дана био је као убијен; ни с ким није проговорио, <pb n="316" /> није се осмехнуо, н |
| ти... јер...{S} Та ви још и не знате, с киме говорите...</p> <p>— Е, чуда! —- прекиде јој чича- |
| то текло цели дан.{S} Вечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше |
| ник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он са својо |
| но, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Никола!{S} Здраво, Чича-Тимо!{S} А да Бог поживи це |
| меши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га по |
| м.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, осим похв |
| да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Никола.{S} Сав се, сиромах, ознојио.{S} Час је трча |
| рио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главом из Јеладе, чича-Тима Срема |
| пут своју обожавану Гркињу видео!...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покрену |
| ући“ ; трећем разреду: „Успех добар“, а кир-Николи и чича-Тими записао је: „Успех врло рђав, де |
| <p>— Па, ето, чича-Тима нека да вино, а кир-Никола шунке...{S} Кажу, да има дивних шунака.</p> |
| биново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући с |
| ше усне, пакосно смешећи се.</p> <p>— А кир-Никола, он вам је био, по свој прилици, девер... ха |
| о, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог другог, |
| својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господ |
| ne unit="subSection" /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се набо |
| <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, |
| од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, а н |
| зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дозн |
| се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а |
| ито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него |
| ги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{ |
| сетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; држао се за испућ |
| но, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин |
| д министарства просвете званично: да се кир-Никола казни двомесечном платом, а чича-Тими да се |
| ојим оштрим гласом проговорила, онда се кир-Никола трже и стаде се гласно смејати, а чича-Тима, |
| Тима.</p> <p>—— Ха, ха, ха! — смејао се кир-Никола. — Добро, кад сте дошли! — А после се окрете |
| ута, нико није ништа умео рећи, само се кир-Никола ухватио за трбух, па се из свег гласа церека |
| 384" /> је зваху и деца, и чича-Тима, и кир-Никола, да уђе унутра, она је само одговарала, да н |
| n" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености |
| икоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p |
| ј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље, па ће и госпођа Ј |
| нио и невешт; а тако исто и она, кад би кир-Никола од каквога ђачког родитеља неко прасе или ру |
| ивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пи |
| е наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј и церекање...</p> |
| да га човек и двапут пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је ж |
| амо како нисам у несвест пала...</p> <p>Кир-Никола с децом и чича-Тимом одоше отпочинути, и пос |
| ати се и изговарати покварено немачки: „Кис ди хонд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> или, напосле |
| аје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашал |
| дно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом мех |
| свијећа, само зато, што те је уплашио, кихаће робијом!</p> <pb n="349" /> <p>— Доказивао је, д |
| p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — |
| ign><ref target="#SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер! |
| те у соби пробудило.{S} После је сасвим кицошки узе под руку, пропрати је преко авлије до малих |
| га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, |
| {S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уј |
| ма.{S} Чује само, како по густоме грању киша шушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који |
| /l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљушти.. дика бежи,</l> <l>А под стрејом псето реж |
| ођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инструменти |
| о, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не |
| ца. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Љ |
| је Југ-Богдан с девет Југовића свирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гај |
| се толико не смеје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у коме |
| или бели прслук и гласе рукавице?...{S} Клања се и ближи се њој...{S} А она чапља!{S} Оборила о |
| о ни видела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дв |
| ћу знати!...{S} Гледај га само, како се клања, памет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарск |
| учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} |
| м...</p> <p>Стара госпођа се захвалила, клањајући се и успијајући устима, и, учинивши шећерну м |
| ачелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Наче |
| доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза нани |
| илка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расп |
| у све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинета, пикула, трумбета и други подобни инштрументи |
| е код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну веру.{S} |
| евет класа учитељских, па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијских повишице, |
| теље, или је боље онако по староме, без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тоном м |
| ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заведену новост, как |
| тета што није удешено деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала више не |
| да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је боље онако |
| а. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, |
| зреда хвалили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим в |
| емљице црне, поче и сам ударати противу класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле б |
| да се говор водио око десет учитељских класа.{S} И учитељ првог и учитељ трећег разреда хвалил |
| у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> |
| боравио би старац свих десет учитељских класа, све бриге и сваки страх од несигурне будућности; |
| се удаљавајући од проклетих учитељских класа. — Хоћу и ја да частим; оно, касти, ја и удајем к |
| еде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>Учитељ Тима је сваку заве |
| чуо, те је своје аргументе о учитељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом прод |
| оворио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1876 |
| начност.</p> <p>— Е, баш кад тако у тим класама уживате — смејао се учитељ IV разреда, — штета |
| пасно је било и разговарати се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа рас |
| у целоме цивилизованом свету узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што |
| иргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, нар |
| , да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, на |
| им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуш |
| ; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опасно је било и разговарати се с њиме о класама |
| лим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, нећ |
| Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. |
| неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ћ |
| ест добити, па зар учитељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две |
| тао би га: „А, чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју ра |
| са расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{ |
| ом платом, а чича-Тими да се одузму две класе.{S} То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао |
| па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ м |
| према својим душевним способностима, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у мини |
| г вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико |
| лико да се зна да отменијој перковачкој класи припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим |
| м похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад су се предвече свршили ис |
| адовољим.{S} Чича-Тими ћу одузети једну класу, кир-Николу ћу протерати; а ви, стара госпођо, ос |
| Сваке друге године добијала је по једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богата |
| ерковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И стари учитељ поче да се спрема |
| о, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал |
| у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово друго ћу продати Ч |
| х, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас стар |
| S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ Тима ч |
| госпођа врисну, као да је неко усијаним клештима уштинуо.</p> <p>— Но, ово је безобразлук!{S} О |
| И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом |
| а младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „ |
| вам нешто и саопштити!...</p> <p>Гркиња климну главом, одобравајући, и одскакута даље...</p> <p |
| <p>Трговац га погледа зачуђено, а после климну, сажаљевајући, главом, па тек што полугласно реч |
| страшило, а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знат |
| низ црну хаљину, па и стасом као да је клонула.</p> <p>— „Преузвишени господине!... (О, знам ј |
| Никола чупав, знате.</p> <p>— Чупав је, клопав је!{S} Та, ено, погледајте, какав изгледа, као д |
| >— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав о |
| им сеоским намештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрвене столице, а ону другу поло |
| et="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" |
| звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они му до |
| м ићи...{S} Једног учитеља ће прогонити кметови, другог попови, а трећи ће страдати од господе |
| отворено искаже, онда ће данашња српска кнежевина за сироте учитеље бити тесна...</p> <mileston |
| , онако по новосадски, клањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је прили |
| , он извади из једног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му |
| па!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да |
| </p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован паук, што ти танком |
| а се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} Та |
| помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> < |
| вакако, гледаћу да осети; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам н |
| можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обележену „неморалну“ девојку?...</p> <p>— |
| >— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још |
| , та кајсија и тешко да је из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Ит |
| ад, опет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што |
| {S} Ето, попа Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, |
| после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p |
| мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, поб |
| сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке |
| а сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је |
| прото!... — рече, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{ |
| Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче |
| асе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — Ко зна, шта ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми |
| безобразни!...</p> <pb n="300" /> <p>— Ко, ја безобразна?...{S} Ја?...{S} Господине, јесте чул |
| и сте ви и друго шта... ал’...</p> <p>— Ко?{S} Ја и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, |
| е имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ре |
| {S} Прота се осврте два-три пута, да га ко не гледа, а после све хладовином поред плота, докле |
| у мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> <p>— А шта ти је то, учитељ-Тимо2... — |
| које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запитао, он би без сваке свести својим мутни |
| ер, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виногр |
| не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у то |
| p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и он |
| S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара, в |
| ужбицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да ти т |
| не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку и узео?...{S} А, овако, све се отимају з |
| довољством дуго посматрала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је |
| искуснији и паметнији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке шт |
| ило тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задовољан, а |
| вољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је човек у |
| гажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко оно |
| ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју марам |
| у се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко је она и шта је она, да се и од саме окружне начелни |
| мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде во |
| радознао, како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм |
| нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ п |
| дур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> < |
| исписан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или |
| четири каве!{S} Изгубио сам!{S} Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански |
| акоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV |
| ту овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који |
| </l> <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ |
| Да, где сам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она на |
| дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зловољно кашљуцати, а |
| нству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и панталонама, са |
| гледала, па баш и кад би неку хаљину од ког обожатеља примила, он се чинио и невешт; а тако ист |
| чешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} Уосталом, чича-Т |
| а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А г |
| то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесни |
| задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, |
| >Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућаном видела, она му се п |
| морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки |
| Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: |
| својим ружичастим свиленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да о |
| ..{S} А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као |
| Иначе, беше он добар човек, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме п |
| и, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: ки |
| } Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао |
| поведајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слушати!“...{S |
| ена невољом и глађу, договара, шта ће и кога ће те <pb n="338" /> ноћи похарати, да своју гладн |
| крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи би |
| .{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</p> <p>— Није то, учитељ |
| тарани: није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочит |
| бљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар |
| а, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише каз |
| estone unit="subSection" /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио, све се |
| у плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпита |
| е, боље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па к |
| арије, па би, касти, паметно учиниле да код госпође у школу дођу; имале би шта чути!</p> <p>Грк |
| ала, да никако друкче не чиним, него да код вас ручам и станујем и да вас још хиљадупута поздра |
| ани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини у |
| а-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорб |
| </p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узрас |
| једну класу унапређења, а осим тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљ |
| вно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожаван |
| арочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, |
| лежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите |
| {S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што виш |
| а је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит са петицом, |
| јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да |
| ркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и млад |
| коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке |
| у филозофи, ал’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ре |
| тно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> |
| упамтити, верицу им дечју, кад су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису |
| ма, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има т |
| у.</p> <pb n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то ње |
| утру зором чича-Тима преселио са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа |
| ећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га је прочит |
| говори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, |
| оже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, з |
| длазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је н |
| о!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, шта? |
| а, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— |
| па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајст |
| ам, оно, стао?...{S} Право, у кованлуку код деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчел |
| лодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре рас |
| Ал’ ако те три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, |
| и ону здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу |
| виленим појасом, од кога смо белегу још код врачаре видели, баш никако да одступе од ње.{S} Нај |
| ући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје |
| вом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је ручак већ спреман, супа готова |
| тамо.{S} То је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} О |
| шио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна кватерка вина без петнаест здр |
| орила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу |
| pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја ве |
| о којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div |
| Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш им |
| , што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјер |
| ачна просторија те собе беше запремљена кожицама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> < |
| киња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Шалај!...</l> </quote> <p>— |
| поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Ша |
| {S} Тако је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалу |
| а Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделоват |
| ction" /> <p>Стара госпођа гросмутерка, која је и иначе у свима перковачким сплеткама на површи |
| 60_N1" /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врачати и бајати.{S} Али у са |
| ло; само што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка |
| тнија, онда изиђе нека стара уседелица, која до своје четрдесет пете године није могла себи пов |
| а турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговара |
| S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и од тога зна |
| } То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да с |
| ше <pb n="307" /> у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по јед |
| ило, већ о синоћном прстену и о беседи, која ће се тога вечера држати.{S} Душа ваља, Перковчани |
| епавице погледа још једанпут по гомили, која је једнако нешто шапутала, па високим гласом поче |
| ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је својим заносним бојама у тузи њеној утешити |
| аком сталежу и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} |
| о створењу света, па ће са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да пр |
| епо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда |
| ртица показиваше тврду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облин |
| на тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактер |
| Тима, кашљуцајући, стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро ж |
| очима гледао је у своју уплашену ћерку, која је онде пред њим дрхтала, али се није с места поми |
| а, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно |
| <p>И он га хтеде ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као |
| ком, а и сам је смотао једну шљивовицу, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- |
| бри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госп |
| ену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којим |
| ик или грађанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} |
| заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, умеју о |
| у помоћи.{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, ост |
| е их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већи |
| да се исмевају министарским расписима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврт |
| да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња |
| n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која |
| беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се белело по њима...{S} Кад би га ко о нечем запит |
| га госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Ј |
| тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар |
| дућана стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио, а по рафовима беше |
| во лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за |
| гледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка мо |
| се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не ра |
| њих скупе се прерано оне ситне борице, које би требало само старца да украшују.{S} Милка беше |
| осим таких ситница, беше једно сокаче, које је са своје особености заслужило, да му се по могу |
| p> <p>— Хе, хе!...{S} Ово велико парче, које сам растопио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити |
| нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што |
| гао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богосло |
| , кад га је прегледао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} |
| после само бленуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала... |
| цу није прострло оно загасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} |
| према; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој будућности, а и са |
| о ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зи |
| , нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, |
| ом бундом, ал’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две б |
| етврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које дете још не познаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> |
| ца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразно р |
| на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису |
| парченце од оне тешке црвене свиле, од које у новије доба по Србији „изображенији“ свештеници |
| епше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једно једино добило фрас, а |
| и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Кад се Гркиња |
| ала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћу |
| име отпоздрава, нешто проговорити, али које ракија, а које његова природна неспретност, не дад |
| а на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима |
| -Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у |
| је; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, касти, паметно учиниле да код |
| н кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо |
| е слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је превртала, а сузе су |
| ћу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она своји |
| ора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени |
| ти...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у многоме, о |
| сти и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у |
| } Верност?{S} И ти списатељи говоре све којешта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија |
| мркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији |
| еба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и |
| Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хо |
| , од кашмира, персијских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира |
| јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљ |
| рковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и кос |
| је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао н |
| S} Осим тога је имао и парче винограда, који је сам са својом домаћицом одгртао и загртао; али |
| ео прочитати.{S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори |
| аше две класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секрет |
| између Базјаша и Београда пуно путника, који су путовали својим послом за Београд.{S} Неки су с |
| е, а затим се окрете осталим учитељима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштов |
| идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, ка |
| то ни у Турској нема!</p> <p>Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом |
| <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несре |
| пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се злово |
| а!{S} Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па |
| запитаће га један трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Ти |
| била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} Она би, <pb n= |
| истарство известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али г |
| тао и загртао; али као главни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје |
| а је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео ни |
| иком просвете, није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадск |
| господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, |
| д је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их |
| , па се заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при ч |
| ; једно се само чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих пос |
| окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте још и тамо преко држали актерке у квартиру!{S} |
| отрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње саб |
| ерковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаш |
| ного пилића и јагањаца појели, а и они, који су им понекад празником после службе божје на чашу |
| ако доба добро расположен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете ра |
| је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше његово стењане, а по |
| а њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу |
| ше и одоше сваки својим путем; а гости, који су још у кавани остали, гледаху за њима, говораху |
| ести, у доктора...{S} Остали болесници, који су у истој соби боловали, посматраху га са сажаљењ |
| ва.</p> <p>То је био као неки ћорсокак, који је водио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући т |
| црну капу, само је један смеђ прамичак, који још није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу ј |
| се од њега једва видео искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само |
| младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти васпитан!...“ А после гласно додаде:</p |
| Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу није баш мн |
| це.</p> <p>Папраг се збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те заб |
| мо њих два практиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они с |
| , томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте |
| ма: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празницима облачио, узео је че |
| уклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И |
| четвртога разреда ућута, а богословац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на |
| У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека |
| вац, који га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на |
| други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког старог извеџбаног учитеља.{ |
| којно очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као шт |
| е слике неизвесне будућности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала |
| о треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откак |
| тељ вароши Београда: где је уочи Божића који списатељ пио и шта је у пићу говорио...{S} А таке |
| седите! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграб |
| је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са својом женом живи, и која |
| не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{ |
| ..{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрачне но |
| је и то хтео фактима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за сво |
| имам сасвим други план.{S} Он је човек који се више политиком бави, него школом и просветом.{S |
| га однесоше у главну полицију.{S} Писар који је те ноћи дежурао, кад га је прегледао и пописао |
| а доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погинути... |
| и, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quot |
| ако ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и питам, кад зна |
| њојзи обраћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n="311" /> пок |
| акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; узроци беху: немо |
| је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промук |
| ожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: на |
| из места покренути, а последње средство којим се мислила користити <pb n="378" /> разбило се о |
| рбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</p> </div> |
| а; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред |
| грудима усамљеног склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца |
| а, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; па кад је |
| после неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и др |
| леда свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљала.{S} Али све бадава: ч |
| мбета и други сваковрсни инструменти, у којима се, опет по казивању перковачких грађана, потпун |
| а женске радове, управо беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингер |
| овече бити и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не |
| валили су поделу учитеља у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, гос |
| и, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— |
| е приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и задов |
| сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпитате |
| вом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном |
| а сам са Тимом оде у споредну собицу, у којој ништа не беше, до један неофарбан сто и две дрвен |
| мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, д |
| иња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округ |
| <p>— Браћо!</p> <p>Ово је прва беседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у свој |
| кле, сад сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, |
| имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три јерарха |
| ославну веру.{S} Јуда нема те важности, коју има Св. Петар, а од Св. Петра је, опет, у рангу ве |
| </p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, коју су, по свој прилици, гуске опасле, или су је шилом |
| пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао |
| /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; дакле, пазите, |
| учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни речи о том...{ |
| да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да с |
| кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.< |
| ко је то, касти; али сад јаја какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не |
| и већ понека би се од умора пустила из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се у |
| на варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p |
| читељ престао говорити.</p> <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?< |
| к натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела |
| ио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; јо |
| ти у ђачко звоно.</p> <p>— Е, господине колега, — рече стара госпођа подмукло, — сад ћемо се ог |
| а и друго што...{S} Ја!...{S} Господине колега, и друго што!{S} Но, јесте чули, ви сте један ни |
| тако високо цени.</p> <p>— Дакле, драги колега, прекосутра свадба, венчање, весеље?</p> <p>И он |
| шилом садили?</p> <p>— Опростите, драги колега, али ја нисам приметила да је кир-Никола чупав, |
| /p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима о |
| и је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Тима учитељ, а за онако вино вреди да га ч |
| и ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А |
| аспитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Шваби |
| од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте т |
| о плаве...</p> <p>— Варате се, господин-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као |
| , учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног пох |
| ељ из села, па се случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину ка |
| ио с чела, после се примаче увету свога колеге, учитеља трећег разреда:</p> <p>— Баш никакве уљ |
| ада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му |
| з недара једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерк |
| је каву и спокојно очекиваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће из |
| и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу Швабићку, а ја |
| наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због та |
| ши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, ви сте, касти, безобразни!...</p> <pb n="30 |
| и као ветар оде, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „л |
| само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљу |
| ад је видео учитеља богословца, а свога колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошев |
| ди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да нема речитости, и, кад у пићу говор |
| је предњи скут своје тунике чак до више колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на |
| вирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео оне чађаве, неокречене, дувар |
| кајсија, а особито она, што је уза саму колибу...{S} Е, јесте чули, ја нисам ни у самом Новом С |
| ачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене д |
| е: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога |
| овцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, |
| {S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња |
| амосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, пос |
| и ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, |
| у српским хаљинама, само што је носила, колико да се зна да отменијој перковачкој класи припада |
| уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толико и његовом ке |
| ; а ујутру је отишао, да све рапортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p |
| бе старати!{S} И тако ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може шт |
| какву црну исхабану шамију, само да се, колико толико, са онима изравна, које је наумила походи |
| итељ трећег разреда. — Та ви сви знате, колико сам се око те несрећне деце трудио, и мени јекти |
| ше него девет пара чаршијских повишице, колико само одликовања ради, ради ранга! — А кад је у к |
| а, побратиме, а ово парче хартије узми, колико, касти, сигурности ради.{S} Па како ти се допада |
| т и да се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за |
| ; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим |
| — тврдио је учитељ Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина з |
| ао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи беше дивно.{S} |
| :</p> <p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се не |
| р сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до |
| ата и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну г |
| кајсије и за вино; знали су, и каквих и колико је фела разног јестива било, па још и да се учит |
| касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба |
| је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана |
| ли, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ј |
| речи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја сам вас због вашега владања више п |
| ...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога |
| бро угрејани, ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господи |
| , у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и јесу здраве паланчанке!{S} Свака је пу |
| добравајући, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади мо |
| ; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку |
| нталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан ше |
| {S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Наче |
| ти од господе школских ревизора, — како ком у део падне...{S} Отуда је било тога вечера сила ра |
| — рече трговац; — рекао бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— О |
| уображеног, обожаваоца, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Америци, ве |
| ли друго којешта! — После су ишле разне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член |
| опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој будућности, а и сам да се за ту св |
| тури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у |
| о дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гости чаше празнили; а кир-Никола, |
| ?...</p> <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, |
| наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и т |
| пријатељи остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње |
| окоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка препредено |
| дио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео л |
| младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био мла |
| по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је он |
| вих пет секретара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас |
| ху полако и разговараху гласно, како је коме воља била; а дотле је чича-Тима са својим зетом сл |
| о“!...{S} Ја, да умем и да знам, како и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог г |
| ле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, м |
| неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно забачене играчке.{S} Јед |
| има и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да т |
| вена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, шт |
| апортира, колико је и шта је од целе те комендије упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелни |
| ако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S |
| руштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад је све |
| ад празником после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погледима ле |
| и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку |
| >— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, в |
| ало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учитељских к |
| ован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по |
| по обичају поклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да м |
| мо зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мал |
| Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друшт |
| ћ?{S} Онај пропагандиста, републиканац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако |
| писарем, а оне три у Ј.., те су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као |
| ракице, кући, приповедајући радозналоме комшилуку о великој научености новога учитеља и о чудно |
| S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, д |
| ијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, видели, само беседу |
| ла до вратница, она трже за једно парче конопчета, а незграпна дрвена врата се, шкрипећи, отвор |
| p> <p>Они, као што видите, беху у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до |
| . начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу ћу преместити у Хомоље; а кад се он с |
| писима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу само то, да се ј |
| жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са оста |
| комедијашка шатра: пијацо, један обучен коњ и човек, што по конопцу скаче!...{S} Све су, дакле, |
| арати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ак |
| учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву |
| ом да декламује неку убојну песму, пуну копаља, сабаља, пушака и топова.{S} За њим ће доћи, као |
| } Али даље ни речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа уз |
| кварила...{S} Сунце није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, |
| /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; |
| ; познаће и он, ко је стара госпођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} |
| зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече уздрхталим гласом |
| са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — р |
| да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калд |
| ли се он, као опарен, трже, одступи два корака даље, па га зачуђено посматраше.</p> <pb n="394" |
| де у своју школу.{S} Није се још ни три корака од Спирине каване одмакао, а, ево, дође и чича-Т |
| се толико пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу гов |
| р је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад с |
| калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, застењао би, па |
| о чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није |
| он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби...</p> </div> <pb n |
| том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се укочише од чуђења.. |
| и; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од белила и румен |
| у чисто српском богатом оделу.{S} Он је корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њи |
| омах учитељ у блато, застењао би, па би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе |
| ћима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нестало, Гркињ |
| н није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, |
| им силом верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда |
| т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болн |
| нице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, мога |
| ст <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корис |
| адајуће браће!“ „У корист болнице!“ „У „корист овдашње сиротиње!“ „У корист сиромашних ђака!“.. |
| утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборав |
| е то све употребљено било, а без икакве користи, баба је говорила о тешким гресима и упутила би |
| ; али за шта су те беседе и од какве су користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите во |
| и, а последње средство којим се мислила користити <pb n="378" /> разбило се о глупост начелнико |
| и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцн |
| S} Никад више нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> |
| ише нећу!...{S} Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези |
| а ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто |
| ише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, погладивши |
| ов, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, прави идеал скромне |
| ућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што в |
| и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} |
| е видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прот |
| ...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом шумом, обрасла, у којој, мест |
| змеђу неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у њему беше само једна кућица |
| ом поред плота, докле се и он у густоме корову није изгубио.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| и ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав мој |
| зачин беседе, певачка дружина, па ће у кору да отпева чувену убојну песму:</p> <quote> <l>„ Та |
| и много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина |
| толом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; |
| ице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштен |
| е, тако од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у |
| њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права |
| оворити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type="chapter |
| е у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе бе |
| , — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке |
| Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година из гроба ископан |
| га ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} |
| , обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, после се примаче увету свога ко |
| > <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спрем |
| ри учитељ поче да се спрема: згладио је косу, обукао црни капут, који је само при великим празн |
| очеткао своју атилу, умио се, загладио косу, попио је каву и спокојно очекиваше учитељски коле |
| оди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, а |
| јој обичној црној хаљини; проседу своју косу склонила је вешто под црну капу, само је један сме |
| ем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по |
| обро, кад си спремна, а ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте |
| део, где јој се суза преко белих образа котрља; али он беше више сам собом и Гркињом занет, нег |
| .{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом обрастао сокачић; у |
| ..{S} А после ће са протођаконом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зу |
| као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, свако њино детенце да позна сво |
| акија.</p> <p>— Е, касти, ова ти ракија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде |
| чика-Паја, члан суда; а то те ништа не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и |
| из Перковца; ко зна, каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој |
| е; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић изненад |
| а скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће узд |
| па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је обукао своје плаве панта |
| ом очешљате, а у среду дате јој и чисту кошуљу; касти, она, се у Перковцу чистије носи и од сам |
| >— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељу дана...{S} А |
| алази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; други, по чувењу, казиваху, да је већ у Сви |
| , баба је и од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала |
| каква је тица њену коштицу и из каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{ |
| едама?{S} Докле се сиротиња из ајмашког краја, принуђена невољом и глађу, договара, шта ће и ко |
| извикане фрајле и удовице, — ту не беше краја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ни |
| вица својим извесним послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, |
| сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају ми |
| ућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о нов |
| о, неке добре јаловице, а залијем црним крајинскијем, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени |
| једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не доте |
| ива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме су се опет слагали: кад ј |
| грлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се ук |
| приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се |
| астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а |
| на тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се ко |
| о горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сретала, а кад би кога срела, тај |
| еобично, него, просто, што су се у томе крају ретко виђале жене „из бољег сталежа“, као што се |
| ам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га ј |
| је била чувена гостионица „код Српског краља“...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засену |
| ца, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она |
| тала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, |
| узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остала тројица |
| хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мисл |
| има беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакве беспослице.{S} Она их је прев |
| тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ногама газити, али их Ми |
| ла је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреден |
| -— правдаше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме |
| е, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богословац!...</p> <p>Чича- |
| ш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="37 |
| шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино по |
| а попадија са госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се звр |
| су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће више никада женити, али се преварише, |
| е, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — рече пандур, —- ако не |
| з; ја сама се нисам познала, така је то красота била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави м |
| и, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женс |
| ко лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два |
| че баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, |
| ћер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да |
| иња; да видим шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћ |
| S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би с |
| се видело да о нечем премишља, а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајућ |
| полако облачити.{S} Узе своје чизме са кратким сарама, обуче неке старе искрпљене панталоне и |
| абић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања окрете се старој госпођи:</p> < |
| м се <pb n="377" /> за удају!...{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, мој |
| да сте благословени!...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са |
| можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навиш |
| и сваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да |
| само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он се збунио и само за |
| , рекао бих, да сам баш од чисте његове крви.{S} Па, касти, побратиме, немој заборавити да позд |
| лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниједне капи женске нежности; она кад се п |
| е</title>“.</p> <p>И чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јорд |
| ледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Кревет ненамештен, соба непометена, прозори неочишћени, |
| : јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби |
| а ону другу половину запремао је низак кревет, застрт неким старим ћилимима.{S} Оданде узе јед |
| о му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже |
| је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, |
| , ха?{S} Што није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, |
| и већ ево га, где цео целцит пред њеним креветом стоји, па тек што не проговори....{S} И тако г |
| ћу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове покл |
| колико шарених шамија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче ви |
| лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — он |
| сије!</p> <p>Кад је све било спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња |
| дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче полако облачити.{ |
| ашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи — рече Папр |
| вцу уз девојку добијем, а, после, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} А |
| /p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта је то?{S} Дванаести је сат, а т |
| небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха!{S} Хаха!... </l> <l>Киша пљ |
| на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја“ —</l> </quote> <pb n="392" /> <p>— Оп |
| Е, е, оно, касти, по правди, ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто |
| — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да с |
| оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па за |
| ше уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве цели; хоћу |
| али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице |
| скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца, и чича-Тим |
| опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге којекакве беспосл |
| ерковачкој класи припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведен |
| у су ти шешири са великим перушкама, ту кринолини, карнери, тунике и што се већ у оно време нај |
| и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у |
| је једанпут са својим једномишљеницима кришом из семинарије утекао, да обиђе у оно време јако |
| рекао господин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви |
| обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео Папрага, он с |
| сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од дебелих врљ |
| ушти...{S} То беше калемегдански парак, кроз који се дању човек шета као по рају; а кад су мрач |
| дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упутила се |
| лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунтовницима и рушитељима поретка!{S} А знат |
| "> <head>IX.</head> <p>Гркиња је прошла кроз целу чаршију.{S} Кога је год у путу или пред дућан |
| м рукавицама узвиси скоро до прсију, па кроз оборене трепавице погледа још једанпут по гомили, |
| ен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пеленаша провиде погдешто |
| не стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, |
| нула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само бринула, |
| а, прозори неочишћени, једва се провиди кроз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала |
| коро сваки дан, како га хомољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да су једно |
| етресосме године, видели, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке ша |
| сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто |
| ио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепа |
| зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би в |
| другој собици.</p> <p>Гркиња је једнако кроз прозор гледала; а кад је видела, да се авлијска вр |
| парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у |
| /l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке б |
| ош безобразније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, н |
| ацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, х |
| екао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја, додаје чипке и шепутлице, и у |
| да у ове практиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то |
| } Није он добро ни изговорио, а некакав крупан човек, у дебелим сукненим хаљинама, у фесу, а по |
| о се кија!</p> <p>Чаше звекнуше, а, као крупан одјек тим тананим стакленим звуцима, заорило се |
| леди као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости |
| пу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев глас, где грди ђаке, а после писку и ја |
| ена кожицама, памуклијама и са неколико крупица соли.</p> <p>Кад је чича-Тима сео, бакалин изва |
| кри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тим |
| еседа, коју ће историја вароши Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} П |
| узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гласом говорити тако, да су гости, хтели не хте |
| ња!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом питала, по обичају, моју накић |
| н, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако доба добро расположе |
| читеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јес |
| рених шамија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и парче винограда, |
| чуше његово стењане, а после загушљиво крчање.</p> <p>— То је човек... — рећи ће један од њих. |
| своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, а кад је изишао за њо |
| !...{S} Зар не знаш, тамо ће сутра бити крштење?...</p> <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довели су |
| и ја да частим; оно, касти, ја и удајем кћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке |
| е на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се распо |
| лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише |
| иваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, која је после порођаја и умр |
| линиста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је она ум |
| один министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта |
| сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац засладио; али знам ја, да |
| ..{S} Дакле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша о |
| лећ, или нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено нем |
| палачинака, гурабија, па и саме торте и куглова; једно се само чудила, што осим проте, који је |
| че прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте...</p> |
| , макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p |
| адати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пун |
| и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перк |
| тела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпад |
| ад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?...{S} Ишао је даље без свести и |
| , учитељ-Тимо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не |
| /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, д |
| е комплименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до ње |
| !{S} А попадија, као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, |
| нула, а чича-Тима, поштапајући се, оде, куда су га позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто наме |
| класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су госпо |
| и сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла к |
| није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варошица за његову несрећу чу |
| поче храпавим гласом говорити:</p> <p>— Кудгод погледам, неспремљено — све сам боклук!{S} Креве |
| е било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како је незграпан, неваспитан, тврдица, па, онд |
| разиђоше; остаде само смрад од дувана и кужна задаја од просуте и попијене ракије.</p> <milesto |
| > <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми п |
| виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!.. |
| није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошку, загрли и тако је силно цмокну, д |
| је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата, завири у другу собу, па се врати натраг, |
| огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго посмат |
| дубоке воде; заронила се, касти, чак до кукова.</p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегн |
| ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, |
| ла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да су |
| до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још |
| к само површно излепљен.{S} Из оџака је куљао густ дим; па како је време тихо било, падао је до |
| осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из табарке. — Е, баш сам, касти, н |
| дим је око ње са тако несносним смрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Т |
| чи проговорити....{S} Чича-Тима, прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудиш |
| чудила, што осим проте, који је баш до кума седео, нико не хте од свију тих посластица ама баш |
| те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} И не |
| и са још неколико остарелих грађана, са кумом, протом и старим сватом, остали <pb n="381" /> за |
| а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето несрећника, и опет се опио!. |
| већим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти |
| ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однеси госпођи Гркињи |
| и да свакој начелниковици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се начелниковиц |
| а он ће јој поклонити сву срму, па нека купи себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глу |
| и толико плате, да јој и белила задоста купи, а толи друго којешта! — После су ишле разне комби |
| јим човечуљком и оде у чаршију, да онде купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну тор |
| о се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?. |
| емена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два јагњета, а једно ћу добити од газ |
| је још гора и црња!{S} Ено, пре јој је купио чика-Паја свилену хаљину са карнерима, што се и н |
| азне комбинације: свилену хаљину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и |
| ањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а м |
| сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њену бело |
| редсказала; и кад јој је чика-Паја член купио свилену хаљину, и то је од бабе већ унапред дозна |
| а вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад погледати |
| аклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} А сад...{S} Гром вас |
| {S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесени! |
| да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плав |
| прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јој буде врућина, а прота и Нико |
| да се не да описати!{S} Исто тако, ако купиш црне ципеле, а ти их белим трачицама и дугмићима |
| рече скоро разнеженим гласом. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, |
| ти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p> <p>Папраг се з |
| младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки |
| кав неспретан превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., |
| а није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су бабе у томе и од <pb n="326" /> ла |
| су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да му све |
| м из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у |
| к, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу да |
| о реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сутра недељу дана биће |
| мо, учитељу, — рече пандур, искапивши и кусур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и го |
| опет, утолико, уколико се од њих његова кућа користи, т. ј. ако је неко учитељ у Крајини, па за |
| и виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајс |
| ћање увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је од |
| аво беспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па о |
| није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И он хтеде нешто говорити, како би су |
| а где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, не |
| ито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, е, онда га је пред чика-Пајом и кудила, како |
| ни, који имају посла у пољу, попију код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори |
| ну здраву румену боју, узела је још код куће парче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, св |
| ојешта: час је замишљао да је код своје куће, па је у занетости тражио своју обожавану Гркињу; |
| ледало, па би сасвим поносито изишла из куће; а он се од жалости само смејао.</p> <p>Они, као ш |
| је ћутао, кад га је обожавана Гркиња из куће истерала.{S} Отворио је врата, па је изишао из кућ |
| ва је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја гос |
| није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а деца плачу |
| а.{S} Отворио је врата, па је изишао из куће, а није ни погледао у њу.</p> <p>Сиромах чича-Тима |
| еде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та цела је варо |
| Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођо |
| е око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њ |
| отишла, да се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с пр |
| наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедајући радозналоме комшилуку о великој нау |
| смишљеном реферату извештено бити, оде кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То јутро п |
| е свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18760_C |
| врши.{S} Сви одоше весели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весе |
| одио од цркве касарни.{S} Одмах у првој кући тога сокачета живела је једна Гркиња, што је имала |
| а; неки говоре, и више...{S} А у другој кући становао је један Грк; тај је, опет, држао две жен |
| обучем!...{S} Онда, богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, |
| тови...</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, |
| унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу ст |
| p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погле |
| кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндер |
| поживи дечицу, и, дабогда, се ројила по кући, као пчеле у кованлуку! </p> <p>Чича-Тима поче зло |
| ка блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни |
| ћеш се жестити.{S} Ево, гледај, свађа у кући!{S} Новац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на |
| мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, благо баб |
| ару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња ку |
| доше отпочинути, и после по сата беше у кући нема тишина, чуло се само испрекидано чича-Тимино |
| одра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p>— Свадбу! — рече полугласно Гркиња.</p> |
| њега?{S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам |
| чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учитељских класа у џепу!</p> |
| отресали...{S} Чича-Тима је остао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>С |
| брастао сокачић; у њему беше само једна кућица, кровином покривена.{S} Око ње се подизао од деб |
| ристал-палата, него као и друге сељачке кућице: уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тава |
| је кашљала стара баба.{S} Кад је Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; он |
| xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id |
| ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и |
| роседе бркове, а Гркиња, како је ушла у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути |
| о, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, к |
| м моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград...{S} Поговара се, да ће се и одселити, |
| неморална; а неће да гледа себе и своју кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве баб |
| ослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, ка |
| говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да |
| а би све те учињене гиксове забашурили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: |
| бразе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гла |
| Гркиња.{S} Кад су поручали, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у друг |
| озничавом ватром, и он се у доброј вољи куцну са старом госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја |
| рже.</p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То |
| план...</p> <p>У таком њеном самозбору куцну и звонце, и сви учитељи изиђоше из својих разреда |
| ростиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те а |
| побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако је суђено — говори |
| е ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу президијално, писмом, али депешом о томе да извје |
| о једно је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест до |
| мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам вас изненадила? — скакућући преко авлије, |
| {S} Бар сам округла и пуначка!{S} Па је л’ тај чича-Тима слеп?{S} Ил’ га је опчинила, фландра ј |
| букване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: |
| ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи...{S} Тако је то, касти; али сад јаја |
| таре су бабе у томе и од <pb n="326" /> лава куражније, — дакле, ако узима толико смелости да м |
| ри пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Перковац у свако доба изобиловао.</ |
| Та висина, са које је пао, беше некакав лагум.{S} Жандари, који нису далеко оданде били, чуше њ |
| ој станици десне обале дуго се задржала лађа: товарили су и растоваривали силан еспап, те је ла |
| и су и растоваривали силан еспап, те је лађа сасвим доцкан стигла у Београд.{S} Сваки је путник |
| <head>XIII.</head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су пу |
| ц из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а збрчкани |
| гледали у сиву даљину, други су доле у лађи јели бифтека, а залевали га прилежно вином; а чича |
| игао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам моји |
| а је првипут осетио да га Гркиња вара и лаже, али није имао толико храбрости, да јој то примети |
| је се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — |
| увише дара за сплеткарење, за пренашање лажних и истинитих гласова.{S} У њеној крви не беше ниј |
| алеко тамо у шљивару чуло се, где псето лаје, а унутра у кући потмуло је кашљала стара баба.{S} |
| оменити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задово |
| ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к ме |
| лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</p> <p>Стара госпођа оста бледа и поражен |
| е пуна, једра, образи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено к |
| е три-четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа |
| усур од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забави |
| нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи син |
| љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборавља и јутрења и вечерња сунчева румен, па |
| еба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је са спремом — прихвати Гркиња, — зар ту толико т |
| к угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припеци путовати ни здравом, а то |
| ила се, и њу је голицало, и не беше јој лако тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, |
| ледаше бледа, скрушена; а и не беше јој лако сносити толику несрећу, а то је била за њу права н |
| мутерка, седоше за фину софру и стадоше лакомо грабити принесено <pb n="314" /> пиво и јестиво. |
| би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз отрцани капут провиривали.{S} Она се само |
| позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља п |
| са у џепу!</p> <p>Трећи разред га гурну лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и про |
| ио очи...{S} Трећи разред га опет гурну лактом, али ништа не поможе, он је баш хтео све да изго |
| ли и пољуби и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сут |
| сад, дабогда, у здрављу да се видимо и лаку ти ноћ!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>То |
| де, и не пожелевши старој колегиници и „лаку ноћ“, а то је и сувише: отићи без „лаке ноћи“...</ |
| атора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рекла, него се као фурија удалила из дворане |
| , кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, к |
| ко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, кад се |
| <l>Сад помисли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, |
| оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по |
| е покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа |
| или, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о феријама у резиденцији била...{S} Али д |
| обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна комедијашка шатра: пијацо, ј |
| а врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, п |
| ти сад узми ону котарицу, што сам је о лањској берби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ |
| рковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> <pb |
| палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како |
| али: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста |
| м зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте ушима — рече, љу |
| тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и браћо! |
| не танке борице око њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ р |
| у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним ударцем упропастити, — донде је у Перко |
| драм одступати: чича-Тими је непрестано ласкала, <pb n="327" /> као да је баш збиља у њега и за |
| ничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је |
| <p>Гркиња се задовољно смешила; њој је ласкало што је чича-Тима тако високо цени.</p> <p>— Дак |
| је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати се са сто дуката и са својим дететом, па |
| се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком бундом, ал’ које што не беше |
| м...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву зрак |
| По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преме |
| арош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокачета коровом, као неком густом |
| и да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и оне знају.{S} Ал’ кад ви друкче |
| а сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола, с десне Гркиња.{S} Кад су поруч |
| и ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што |
| е, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} |
| , стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно ум |
| хватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, одст |
| змеђу обрва остала; ногу је ишчашила, а леву руку је сасвим пребила...{S} Уосталом, ја видим да |
| , није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као |
| и једва сам се од њих одвојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са м |
| би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим поносито |
| Чича-Тима, који је баш за гросмутеркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њ |
| о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом помоћник |
| оку, што је у тим речима <pb n="372" /> лежала, поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћ |
| их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и је |
| свесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p> |
| ући.{S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у ч |
| ш ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И |
| , а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам! |
| да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти још ни катихизис |
| шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница нав |
| он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, |
| адо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силнога смеја; |
| а-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако је рев |
| т, која је то радила?...</p> <p>— То је Ленка, ћерка газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо |
| сиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од белила и |
| !{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, ка |
| и, да ћеш још четрест година живети!{S} Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити. |
| да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка |
| !... — говорила је, пуна задовољства. — Леп осмејак, красан осмејак, такоме би осмејку сваки, и |
| ли..{S} Ово су дивни радови!{S} Како је леп овај јастучић!{S} Чије га је дете хекловало?...</p> |
| сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно по |
| nit="subSection" /> <p>Дакле, она и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромн |
| у нема!</p> <p>Док је он тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, |
| за удају, и то за каква човека!{S} Но, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане |
| ће?</p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра |
| качким псовкама, а он се само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре |
| да ће се и одселити, да с њоме живи.{S} Лепа парада!...{S} Ал’ ће им и пресести!{S} Хоће, богам |
| </p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче из прописа чита |
| ечера се спрема, кир-Никола се смеје, а лепа Гркиња се сваком извињаваше, како се није ни очешљ |
| тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се Гркиња са неким поносом окрете од ње.</p> <p>— |
| није било ни за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на с |
| Он није ни свој отрцани шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се |
| наца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да с |
| , да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме |
| не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп |
| је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова супруга почасти свима сокачким псовкама, а |
| оме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само док из |
| помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледала!“...</ |
| рајн!“</p> <pb n="331" /> <p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био сред |
| ло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она |
| еном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним погледом прошла, он, |
| незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служа |
| је чипке и шепутлице, и у свему томе је лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није тре |
| а се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, го |
| је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто дуката — понављаш |
| је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзи |
| не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаш |
| бе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <div |
| брог, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Ти |
| су у затвореној соби седели чича-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа |
| У таком тужном расположењу затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим кр |
| што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај |
| p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папрагу:</p> <p>— Но, како вам се |
| Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну |
| <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, која није зн |
| ако ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> св |
| а, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога но |
| иковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остат |
| и, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце није било ни за два к |
| ченији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни пријатељи о |
| сам изродила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, бог |
| им од свег срца, да им женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка ц |
| уше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру треба.{ |
| p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој д |
| пољупцем да разблажи...</l> </quote> <p>Лепа Гркиња хтеде и даље продужити, али кад је последње |
| ико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му |
| егова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је |
| јекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{ |
| } Па нисте били бабица?...{S} Ха!...{S} Лепе су то историјице, тек хајд’, нека вас ђаво носи, — |
| зили, заситили би се чезнућим погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири ча |
| је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није то кристал-палата, него ка |
| би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} Ала је то био ручак!{S} Онаке пал |
| ог времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчка |
| раја оговарању.{S} Али све то као да се лепе Гркиње ништа није ни тицало.{S} Она је познавала с |
| удио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше б |
| који су се тога вечера код кир-Николе и лепе Гркиње сабрали, беху разног узраста, а и црте на л |
| ; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и последње речи њене, које је чуо, беху, |
| је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки |
| очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо плаве...</p> <p> |
| ном загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{S} Ка |
| еца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним |
| оворио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код |
| , смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и места |
| и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакип |
| Ха, ха, ха!..{S} У вашем винограду има лепих кајсија, а особито она, што је уза саму колибу... |
| ноград, да беремо кајсије, и то од оних лепих кајсија!</p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше м |
| ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Бео |
| Па, касти, она се, откако амо дођосмо, лепо и поучила; сад већ и не уме да гледа онако безобра |
| p>— Дакле, он вам није доставио?{S} Но, лепо, прекрасно, кад и сама власт гледа кроз прсте бунт |
| сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учите |
| ете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за ва |
| е нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младо |
| аг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али све бадава, дете је сувише м |
| ке, па торте...</p> <p>— Преизредно!{S} Лепо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја протиница прем |
| дру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже обрве високо, |
| а, времена!</p> <p>— Дакле у недељу?{S} Лепо, побратиме!{S} Знам, да ћеш имати печених јагањаца |
| ености као свака пиљарица резоновати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка |
| само разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милк |
| те ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S} И стара госпођа извади из недара |
| и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је |
| а газда-Живка Ћорбуџаковића...</p> <p>— Лепо, Ленка, треба и даље да се трудиш! </p> <p>И тако |
| 3" /> <p>— Даница начелникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу за сат, која је то рад |
| тито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мис |
| ревари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са ти |
| је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно <hi>веди</ |
| тога је код чиновника и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мар |
| ак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све |
| капелан!{S} Ако ништа у томе чину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} У |
| ћи се из његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, — |
| м двору.{S} Е, јесте чули, што сам јуче лепо провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом |
| ије утекао, да обиђе у оно време јако и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и д |
| ки, цмокну у образ:</p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакш |
| стозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан шешир је са осталим од |
| из кола, али не да понос: но, то би тек лепо било, да се уморила!...{S} Таки случај се у Перков |
| , драга колегинице!...{S} Но, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници п |
| н је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вешт |
| ј школи, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку н |
| еломе створу њену беше нешто неисказано лепо: стас гибак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на |
| ишта не кошта, само што сам га једанпут лепо погледала; тако и оно вино и ракија, што је у подр |
| мо трговци и господа долазе, кад се већ лепо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропс |
| оспођо!...{S} Ах, кад помислим како бих лепо код вас живео, да нема...</p> <p>— Шта, господине, |
| е; него је, душа ваља, и притврдио: баш лепо ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> |
| а шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја са |
| а за испрошену ћерку, а после се окрете лепој Гркињи и, сасвим умиљато осмејкујући се, пољуби ј |
| вога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| о ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p>Сви се |
| ознаје свога оца?{S} Е!{S} Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чис |
| а Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се диви шареним ливадама |
| рба, тиме би, вели, постала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштов |
| Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очи |
| ом заносу и заспала, уживајући у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња мла |
| ој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене.</p> <p>Једни би тврдили, да је она |
| гледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако |
| ва, посматраше замишљену <pb n="385" /> лепотицу, а после стаде задовољно гладити своју, одавна |
| лагала!{S} И кад ће се чича-Тима у њену лепоту загледати, она јој је предсказала; и кад јој је |
| ти?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју м |
| авни производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> |
| ти измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не может |
| обру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Гркињу... хоћу рећи, Јоханиду... и њенога даскала, |
| рцани сламњи шешир с новим вуненим, а у лепу Гркињу ниси смео ни погледати: ту су ти шешири са |
| еја!{S} Да се није опио?{S} Гледајући у лепу Гркињу, да се није заљубио?...{S} Све игра, сирома |
| p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одгов |
| грала сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим вен |
| и лепо осветљену „Црвену Лампу“, па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и сад |
| обода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> < |
| не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно с |
| Једни би тврдили, да је она паметнија и лепша од њега, а то су по већој чести поштовања достојн |
| а, који не би увидео, да сам ја у свему лепша од оте несрећне Гркиње — говорила је у себи. — Шт |
| реду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и ум |
| хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а то, н |
| ину није лепо, а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди с |
| знате, што ’но кажу, у неколико градуса лепши и од вас!...{S} Хе, хе!{S} Баш кад хоћете да вам |
| ем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегинице, |
| икола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе присни |
| оже, сахрани и сачувај!{S} Он је далеко лепши од ње.</p> <p>— Ваљда са оном чупавом брадом, кој |
| те чули, ја нисам ни у самом Новом Саду лепших видела!</p> <p>— Та оно, касти, та кајсија и теш |
| а, правила је нове комбинације о својој лепшој будућности. — У Америци, веле, има попова и од н |
| удари у „<title>Во Јордање</title>“, а лети, опет, отпева „<title>Христос воскресе</title>“.{S |
| Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> |
| ну песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> <l>У рукама стрелу држи... </l> <l>Сад помисл |
| нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} Хаха! |
| ам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, послови су.{S} А, после, дужност.{S} |
| теља и познаника г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова |
| уради, а да његов Радован не зна, бива ли то?...</p> <p>Таки комплименат беше Радовану, као на |
| и,стара госпођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— |
| ћ.{S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од м |
| робани детонаставниче, деде ти кажи, да ли је боље учитељима са класама или без класа?</p> <p>У |
| г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учит |
| квијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његов |
| ели не хтели, сви умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо |
| Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни преби |
| речи...</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и |
| p>— Но — рече гросмутерка гласно, — шта ли ће ова вештица да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И |
| м поткријепит’.. .{S} Уосталом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се |
| иване.{S} Прво је било да се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, |
| у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу |
| :</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше д |
| му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина п |
| егнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја во |
| зе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у детињим грудима т |
| рбији су се свагда високо цениле, па је ли чудо, да су старој госпођи сва врата, од писара и пи |
| у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо што су се жене питале: откуд Гркињи свила, и ко |
| жено: „Успех незадовољавајући“!{S} Није ли то Богу плакати?...</p> <p>— А како се, опет, код ме |
| ко може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му де |
| лугласно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги Тимо, што сам дошла?... — Па онда, враголасто |
| ницима и рушитељима поретка!{S} А знате ли ви, о чему је говорио онај Живко Пацић?{S} Онај проп |
| , шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, ко је завршио беседу?</p> <p>— Шта, зар још има?{S} |
| о сам ја, драга браћо!</p> <p>— А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, |
| мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то значи? —- питала је стара госпођа, пажљив |
| } Но, ал’ то је већ ужасно!{S} Па знате ли, о чему је та протерана вештица говорила?{S} О љубав |
| рочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте |
| ођу, већ како ви хтеднете.{S} Па хоћете ли се још који дан у Перковцу бавити?{S} Али што и пита |
| о да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква извешћа, стара госпођо?... — рече учите |
| се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} |
| дите уверени да ће доћи.</p> <p>— Јесте ли ви баш сигурни?</p> <p>— Све доклегод у деда-Спире т |
| уха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој приро |
| >— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим |
| ерковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се |
| у стању да их довољно поштује.{S} Хоће ли им се смети у тузи својој или у радости поверити?{S} |
| својој или у радости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} |
| што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{ |
| хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јеси ли сад задовољна? —— питао је чича-Тима своју ћерку уда |
| тке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти помамила, траго чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!< |
| данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— Кажи јо |
| без петнаест здравица.</p> <p>— Па јеси ли смислио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то? |
| и, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу узети...{S} Немој, |
| лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отво |
| знате, поред добре чаше...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Да, да, –—- тврђаше равнодушно учи |
| ли маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, ск |
| ковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p |
| врстога карактера бити.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих сам |
| богињом унтерхалтујете, ха?...{S} Јесам ли погодила?</p> <pb n="312" /> <p>Чича-Тима се чудио, |
| ба. — Иде као слеп за тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миш |
| онај други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам ве |
| образима. — Па де, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>С |
| е ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Рад |
| исли, слушаоче, </l> <l>Ко је лакши, ко ли бржи: </l> <l>Стрела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>А |
| ам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је так |
| клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан м |
| да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац |
| p>— Ала је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако вр |
| е за новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Шваби |
| ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду једне добро устројене државе.</p> <p>— Ништа |
| јској припеци путовати ни здравом, а то ли тако трошноме телу.</p> <p>Код старе госпође био је |
| та била, да прослави читаву варош, а то ли неће једну кућу...</p> <p>Лева је страна тога сокаче |
| Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу заб |
| , побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побра |
| жалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у Хомоље |
| ају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је мора |
| си се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Нем |
| рече, уздишући, Гркиња.</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{ |
| лити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, м |
| е то саопштење?...{S} Хм, хм!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Уч |
| p>Старац је само ћутао.</p> <p>— А знаш ли, шта је с гросмутерком?...{S} Кад се праштала са гос |
| ожјом природом бави, да се диви шареним ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она |
| ца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужил |
| !{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књ |
| иганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими из њене руке част!</p> |
| <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава, </l> <l>А паук је чист. |
| му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи |
| ве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже |
| а ви, стара госпођо, осим похвалителног листа, добићете и једну класу...</p> <p>Сутрадан, кад с |
| Перковца крупним словима у своје сјајне листове забележити.{S} Па кад сви знамо и видимо, како |
| рече, а кад је пандур тако до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, кас |
| ом трчати кошију; ко пре стигне, добиће литру сапуна, да опере зубе...</p> <milestone unit="sub |
| Тима се нечем досетио, скиде са полице литру с ракијом, па је понуди пандуру:</p> <p>— Знам, д |
| коб, то се само осмехнуо. — Изгубио сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је |
| ко је о противноме био уверен: — Ево, у литру ракије и четири каве, па нека г. Папраг реши, а м |
| сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де једну литру старе жабарке и испеци четири каве!{S} Изгубио са |
| нику три-четири ракијске чашице и једну литру старе жабарке.{S} Учитељи се још нису ни обредили |
| и за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити уз кајсије!</p> <p>Кад |
| ћер!</p> <p>Деда-Спира изнесе још једну литру жабарке и још по једну црну каву.{S} Кад су то по |
| један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и |
| огућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропских номада.{S} Један од њих четворице држи |
| иво посматрајући сваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то |
| е трепавице, да више не гледа свакојака лица својих обожатеља, о којима је цео онај дан премишљ |
| чене, дуварове, она сиромашна неумивена лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући с |
| оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран |
| жа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње з |
| повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећн |
| ордање,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места |
| уљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бело, дугуљасто, очи плаве, а у |
| зи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и ст |
| списане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гл |
| ењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледајући хартије, поче |
| током мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопственој лепоти...</p> <p>Као и сви о |
| ити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркињ |
| чула говор свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довел |
| о бих од глади.</p> <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <p |
| чуло последње речи свога оца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} У |
| ватреног обожатеља отела, изгледаше јој лице као искрпљено: куд су год Тимини пољубци падали, т |
| ше усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужав |
| ше и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад је видео стару госпођу, он се |
| м простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни |
| поцрвенеле очи и кад је видео оно бледо лице, он се окрете Гркињи: — Хајдемоте, госпођо, а она, |
| 99" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних киселих краставаца, што их |
| ревртала, а сузе су јој текле низ увело лице...{S} Је ли то прошлост, што је у стању била у дет |
| } Е!...</p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелог |
| , весело се смејала и гледала у збуњено лице свога обожатеља.</p> <p>— Но, но, драги господине, |
| икад не варају!{S} Неко високо свештено лице цркава за тобом!{S} Владика, прота, ђакон, црквења |
| е рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, |
| ј, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, |
| ила, па је добро и изгледала: њено пуно лице добило је ону веселу румен, а проседе витице је ве |
| оје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да |
| ом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> <p>Он беше дугуљаст |
| ичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих па |
| г учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свако д |
| а је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дак |
| сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање,</ |
| жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцима.{ |
| човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих |
| брали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави; н |
| из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде мал |
| ска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њ |
| сматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Са |
| доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим |
| је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито руменило, које вино рас |
| а мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а по њему, као по сунчеву |
| т!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?.. |
| ати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осмеха, безоб |
| помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забринуто, знао је о |
| јој то јасно црвенило према њену белом лицу доликовало!</p> <p>Оба побратима га погледаше зачу |
| руком, а левом га поглади по збрчканом лицу; после, неспретно умиљавајући се, ређаше даље потр |
| срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>С |
| рче храпава сукна, па се њиме трљала по лицу, све док није природна румен дошла.</p> <p>Кад је |
| агасито руменило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грознича |
| се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ци |
| није избелео, пустила низ зелене очи; у лицу је и по себи била бела, али да би добила и ону здр |
| а и вече по себи беше дивно.{S} Он је у лицу, истина, од ракије и дневнога спавања био мало над |
| закани?</p> <p>Стара госпођа беше се у лицу још већма запурила, те, онако збуњена, није, сирот |
| најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— |
| м ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике |
| виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајси |
| је. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три пута |
| жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, |
| ромне усамљености...{S} Што се пак саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је руж |
| је ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера |
| {S} Знали су и то, откуда Гркињи виново лишће, иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товар |
| акле, знате, у Гркиње су очи као кувана лобода.</p> <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, |
| лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код |
| его некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадгод лободе?{S} Боже, ала |
| помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину п |
| м се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S |
| образи беху жути, од прилике као рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, |
| рво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трговац |
| церека:</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ала је лола тај четврти разред!...{S} Хе, хе, хе!..{S} А које |
| S} Кад се пробудио, био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је нас |
| а, у класе подељени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се |
| погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну чинију са сачмом, другу с кремењем и са на |
| номе лицу туђе белило и руменило: права лорфа!...{S} А ја?...{S} Хе, хе!{S} Бар сам округла и п |
| ицу ти судећи, рекао бих да и теби није лоше?</p> <p>Стара госпођа, баш као неко невинашце, обо |
| богме, благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је н |
| могнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— Па шта би д |
| ливадама и загаситом зеленилу прастарих лугова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме кра |
| ="396" /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом |
| а лица, он би се тргао, па би скитао по лугу, слушајући сањиво цвркутање шарених тичица; а посл |
| сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се зав |
| тљива ствар — рече баба. — Прота је као луд за тобом!{S} Ја!{S} Ал’ ако те три-четири ствари не |
| у растури!...</p> <p>Стара госпођа није лудо комбиновала, само ако узима куражи, — а старе су б |
| сти, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — понавља |
| те келнерима... — Келнер!{S} Ову пијану луду да избаците из гостионице!</p> <p>Њих пет-шест кел |
| инштрументи?{S} Све је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засв |
| аљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толи |
| па после, као нека фурија, оде из собе, лупивши за собом врата, да су се прозори потресали...{S |
| је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини |
| на! </p> <p>По плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојч |
| је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпита |
| њене одавно забачене играчке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљин |
| ..{S} Пре кратког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црве |
| /p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} Јеси ли се ти пома |
| м, па чим се забавља?{S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Л |
| ав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке требају!{S} Лутке!{S} Невеста!{S} Ха, ха, ха!{S} |
| рачке.{S} Једна лутка без руку, две-три луткине шарене кецељице и хаљинице, а после неколико зг |
| !...“ Тако је то пре кратког времена са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милк |
| стара будала заљубљена у ову уштиркану лутку, и да та лукава Гркиња, колико његовим недотупавн |
| ласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“ |
| ује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и с |
| и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и |
| е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима ј |
| ављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг замишљен |
| уцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром расположењу, |
| аном, <pb n="296" /> баш поред плотова, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвени |
| . министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца би |
| а неком новом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо |
| <p>Гркиња је дубоко уздахнула.</p> <p>— Љубав је превртљива ствар — рече баба. — Прота је као л |
| рђава лојана свећа.</p> <p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорил |
| вајући у гајде, или да ожедни, те да за љубав чаше вина престане свирати, па се тек у томе случ |
| ..{S} Две класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да |
| од тога знала чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чин |
| Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала ја |
| “</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се м |
| приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима, као онога тренутка, кад је п |
| огуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{ |
| а?{S} Кажу, да се једанпут из превелике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дуб |
| оделу да га затече богиња његове старе љубави?{S} Та чисто би зажелео да у земљу утоне, да га |
| ани га и васпитава, и то, касти, све из љубави према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, |
| ам он је увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> |
| е био велики, али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два- |
| је та протерана вештица говорила?{S} О љубави!{S} А шта је говорила, то вам не смем ни казати! |
| {S} Прегледа старе лутке и преврће нова љубавна <pb n="354" /> писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ства |
| оју обожавану Гркињу загрли.{S} Два-три љубавна погледа, то је било све, што је целог вечера мо |
| 344" /> <quote> <title>АМОР.</title> <p>ЉУБАВНА ПЕСМА,</p> <p>сачинио Никола Грчић.</p> </quote |
| b n="363" /> две бунде од новодобивеног љубавника очупати, тек она пристаде да јој искану бунду |
| ди, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним заносом, уздахну дубоко, а после погледа у бле |
| убило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то неки ружно исписа |
| ам не смем говорити, историја је сасвим љубавног карактера, а ја сам ту посредовала...{S} Дакле |
| ш већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... |
| двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, погледавш |
| да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича |
| ити, само је бленуо у своју обожавану и љубведостојну богињу; кршио је руке, превртао је очима, |
| деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из обл |
| памти добро! — „Поздравио учитељ Тима, љуби руку и узима себи слободу данас код вас на ручак д |
| аучила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи |
| тање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP18760_N1">Љубим руку!</note> <note xml:id="SRP18760_N2">Ћошка се |
| нило, које вино раскошно по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, |
| плименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну:</p> <p>— Т |
| на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!...</p> < |
| и ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала |
| венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ д |
| тала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љ |
| сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зеленим венцима |
| на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је сељачки!{S} Него, ако немаш георгине, а |
| е ни да је погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни ви |
| господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, било какве погрешке, поправиће |
| не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начел |
| ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи. |
| вај пепео из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока |
| е: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па су, богме, неки псовали, а |
| , чича-Тимо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и у |
| је у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практиканта и Гаја бербери |
| ене, која је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жен |
| амо ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи дан, шта ли ноћ!{S} А инт |
| ико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те ми |
| } Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу |
| је то тако од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео к |
| сор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се |
| ојих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар човек, ретко да је |
| тавак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха угуши |
| у: све се око њега окретало, и свеће, и људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролаз |
| ито трсковим штапом, по улици, а деца и људи трче за њим, скидају капе и љубе га у руку; после |
| стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и свеће, па, и не знајући, пође |
| кад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвозденом виљушком печење, него сопствен |
| а?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг |
| али, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој |
| ти...</p> <p>Као и сви остали заљубљени људи, тако и лепа Гркиња, опијена слатким љубавним зано |
| мољски Цигани кроз варош проводе; стари људи приповедају, да су једном, баш некако четресосме г |
| ине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта је то јавна женска, — она је још |
| о из тигања.{S} Е, шта знам!{S} Људи су људи, сваки има своју невољу!{S} Ето, попа Ђока се, сир |
| имо, где су ти две класе“...{S} Људи су људи, сваки гледа како ће своју рану завити и утоплити, |
| и словенска беседа...</p> <p>У Перковцу људи устију, чим сване, па они, који имају посла у пољу |
| није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су ћутали; а он је, сиромах, јед |
| ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... </p> <p>А кад је он свршио, и |
| њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала.{S} Само Грк |
| у у свему контрасти: она жива жеравица, љута; он, опет, флегма до крајности...{S} Али у једноме |
| била чувена са своје старе шљивовице и љуте горке ракије, а поред таког еспапа лако се заборав |
| и.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци из куће?</p> <p>— Хоћу, |
| око усница она борица све је дрхтала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, |
| /p> <p>Лепој Гркињи је пламтело лице од љутине, а очима је чисто стрељала свога дебелога супруг |
| само смеје.{S} Лепа Гркиња пребледи од љутине, волела би и искру ватре из свога обожаванога Шп |
| ејкујући се пакосно. — Ви као да се још љутите?...</p> <p>Стара госпођа га погледа, презирући:< |
| е: —- Само се ви покријте ушима — рече, љутито окренув се госпи; — само ви ћутите, ви, који сте |
| е, да га пољуби у руку.{S} Чича-Тима га љутито одби:</p> <p>— Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, |
| му, па га тек онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, г |
| ажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љутито; а кад дете оде, он се задовољно осмехну.</p> <p |
| , ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је то ваша поштена реч?...{S} Срам вас |
| ље, он покупи парчад од огледала, па их љутито тресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе |
| — Оче, ја сам слаба!</p> <p>Чича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљи |
| адости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили. |
| актима доказати: да човек који не свира ма у који инструменат није у стању за свој народ погину |
| ри човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену хаљину |
| о власт, само компромитовали, да сте се ма и показали у онакоме друштву...{S} О, господине!{S} |
| речитости, и, кад у пићу говори, да ће ма што лудо изговорити.</p> <p>— Господо и браћо!,.. — |
| е.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко тако олако прошао.{S} То су још била добра, стара |
| службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек велим, побратиме, боље ја да т |
| ју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> |
| аш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути |
| и ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’Ма чу ли, болан, да су и кир-Николу преместили, и то у |
| као бих, да су неки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Ти |
| ањаца, то ће и без искања ђаци донети; ’ма, побратиме, гледај да и у вину не буде оскудице!{S} |
| но, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта је теби?{S} |
| ина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича- |
| у, која се њему веома допала.</p> <p>— ’Ма, побратиме, —- рећи ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја |
| Шта ћеш?{S} Што си дошао, је ли, чупави магарче?</p> <p>— Господине, — замуцкиваше дете, — посл |
| повлачаше се, као нека провидљива плава магла, по густо засађеним шљиварима и по узаноме сокаче |
| ав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, го |
| е да јој искану бунду за таке скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Ал |
| ја рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ред довести; п |
| ке ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфитиљени...</p> </div> </bod |
| е месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебе |
| {S} Ја више уживам у вину, него у њином мажењу и кривљењу.{S} Ја бар, кад пијем, имам некакве ц |
| кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу пролази.</p> <p>— Ха, ха!{S} Је л’ те, да сам ва |
| кад они пију шампањера, играју валцера, мазе се с девојкама, троше и своје и туђе паре, а хоће |
| ве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожавам!..{S} |
| лижити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погл |
| ујући се, ухвати га за руку, погледа га мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</ |
| асом даље: — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> пр |
| вата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила г |
| еле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} |
| она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних прописа, |
| је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се слев |
| ла је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| олим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети? |
| ли баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успомена на |
| замишљено; видело је, сироче, да је са мајком и оца изгубило.{S} Кажу, да човек за ноћ оседи, |
| >Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше чит |
| и?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није мо |
| ка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по ваздан |
| а гледало је јадно дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у пла |
| исати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али |
| ца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила по |
| ли, како Талијани кроз Перковац проводе мајмуна и псето — обоје у неке шарене хаљине обучени, а |
| боје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна ком |
| љину јој је купио чика-Паја член, грчки мајорен; бронерске ципеле и шешир са перјаницом чича-Ти |
| год, и то сигурно послом, завирио какав мајстор: све сама гола господа, трговци, адвокати и учи |
| у и по старешинству.{S} После њега дође мајстор Глиша ковач.{S} Он је био у немачком капуту и п |
| о две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сванућа у кав |
| својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учитељи; а ако се деси у в |
| е на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она беше у српским хаљинама, само што је но |
| покварена беседа, али Гаја берберин са мајсторицом и са још седам-осам <pb n="345" /> практика |
| дости поверити?{S} Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уобр |
| ог склоништа; а увреде, којима је после мајчине смрти и од својих и од туђинаца често обасипана |
| Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на |
| Ствари су скупе, али ја ћу ти их дати, макар и за нешто старо.{S} Па кад се ти помогнеш, лако |
| м мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабиј |
| о снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од оног бечког, што га ви онако радо једете?</p |
| и не хте тражити њезиних препорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад |
| могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, |
| n="304" /> <p>— Само кад сам код ње, па макар и коприве с реном кувала, све би то њен пољубац з |
| е са сто дуката и са својим дететом, па макар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, |
| деведесет и девет класа учитељских, па макар ниједна класа немала више него девет пара чаршијс |
| притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама начелни |
| се у срећан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! |
| ника Прокопија, а добро би било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју с |
| вачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мј |
| — Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да |
| опет онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не бе |
| анова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала |
| веде гошћу у собу.</p> <p>Соба јој беше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна н |
| ени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она |
| о, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала |
| борити, докле у борби не победи, или не малакше, као што је то и сам професор у својој беседи н |
| нке су у Србији, као и у осталом свету, мале, у њима свако свакога познаје, —- па је ли чудо шт |
| >Стара учитељка обори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви |
| уке част!</p> <p>Кад се Гркиња из горње мале вратила, чича-Тима се већ био умио и очешљао и спр |
| /p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што се од самог Пер |
| очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике улице јурио кући.{S} А кад се дочепао сво |
| о ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пружао се коровом |
| па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека |
| положен.{S} Кажу они, који су га још из малена познавали, да се и као дете радо смејао тако, да |
| спођо, — рече учитељ, — каква ли је оно маленкост, у коју сте и ви уплетени?</p> <p>— Пст, ни р |
| .{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она је сасв |
| > <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној маленкости, у коју сте и ви уплетени, нешто прокљувио; |
| о, то би тек лепо било да се због таких маленкости стари познаници посвађају! — рече чича-Тима |
| а после се диже, узе из неког сандучета мали један завежљај, у коме беху смештене њене одавно з |
| , твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи к |
| наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунцфут! |
| прошавши онуда, упутила се право горњој мали.{S} Ту, у томе усамљеноме крају, ретко је кога сре |
| с нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истин |
| S} Уосталом, чича-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, |
| е под руку, пропрати је преко авлије до малих вратница; а ту су опет застали, шапутали су нешто |
| ..</p> </quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и са још в |
| оје или по један; из земљописа, истина, мало су храмали, али читанку и прва знања знали су ама |
| е колена.{S} Жене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, |
| н је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се даје израдирати...{S} |
| А кад је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онд |
| осла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус. |
| Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљути |
| уда је било тога вечера сила разговора; мало је ко од скупљених гостију својим стањем био задов |
| е здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја тако ценим, као вас.{S} А шт |
| о моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица |
| се весело осмехну, приђе детету, да га мало охрабри.</p> <p>— Добро, синко, добро!{S} А која г |
| >То беше све.{S} А кад би се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасв |
| p> <p>Кад је и ту чашу грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући |
| , да попуше по једну цигару дувана и да мало продиване.{S} Прво је било да се увере, где ли се |
| n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а онда ће му шанут |
| ла заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа мало прибрала, она извади из недара своје наочаре, ната |
| тако трабуњао, лепа се Гркиња прибрала мало и, преврћући, по обичају, очима, осмејкивала се ум |
| ..</p> <p>— Оно, касти — рече чича-Тима мало увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила |
| уља.</p> <p>И заиста, публика се, жељна мало отменије, образованије, београдско-новосадске, заб |
| обожавану посетитељку...{S} Али га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, |
| ољубац засладио; али знам ја, да ће она мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, з |
| па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг комбиново, докле су гост |
| гали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па баш и кад би неку хаљину о |
| суством усрећити.</p> <p>Папраг застаде мало, као да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милос |
| у дођоше забринуте, а и врачара постаде мало озбиљнија; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла н |
| био умио и очешљао и спремаше се да иде мало у чаршију, колико да се расхлади, а и вече по себи |
| да пољуби васпитатељку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — при |
| тек онда добија у своме изгледу, кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат за |
| </p> <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, на |
| класе — рече учитељ IV разреда, који је мало уфитиљио. —- Ђаво нек носи и бабу и секретара!{S} |
| одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; то је захт |
| е дође и Папраг у чаршију.{S} Отишао је мало до деда-Спире, узео је четку, очеткао своју атилу, |
| ли, а, ево, дође и чича-Тима.{S} Био је мало углађенији но обично, а и капут је обукао нов, што |
| цима облачио, узео је четку, очистио је мало шешир и панталоне, узео је поштапач у руке, па се |
| јкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чаршији прошета.{S} Али пре него што ће свога д |
| е могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{S} Би тамо за неко време, |
| једну шљивовицу искапити, колико да се мало расхладим.</p> <p>Чича-Тимин побратим беше добар ч |
| кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огл |
| <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче крупним гл |
| има га погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p |
| у доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је продужила жалостивим гласом даље |
| ачелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану харти |
| пе Гркиње спала је била шамија и тек се мало о збрчканоме врату држала, а црна протина мантија |
| мало друкче почастити.</p> <p>Затим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту |
| лиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: — Е, ви’те, господин-Тимо, шта чини удаја; |
| .</p> <p>— А, дакле, да од њих готовите мало по новосадски дунста?...{S} Е, ако је баш тако, он |
| ним бокорићима жутога смиља, — она поче мало брже корачати; а кад је и последњег дућанчета нест |
| неколико чашица пеленаша и већ се поче мало живље кретати.</p> <p>—Све ће то својим редом ићи |
| а-Тима и лепа Гркиња.{S} Чича-Тима беше мало забринут, а госпођа Јоханда изгледаше срдито: очи |
| се после тога мало умирио, погладио би мало свој трбух и сео би, сасвим задовољан, уз обожаван |
| а беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре рекосте, оче прото...{S} Да је чича-Тима уз св |
| рчин реферат о првој перковачкој беседи мало обуче, објасни и, бенгалском ватром осветљен, госп |
| е носе више...</p> <p>Гркиња се замисли мало.{S} Није ни њојзи било ласно растати се са таком б |
| спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, ти си мало ушао и у године, за тебе је добро, како се може; ј |
| м и ја пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисав |
| е све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, шта носи |
| оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало ушао, касти, и у године; зар је краљ баварски, опе |
| је петак — рече баба; — јутрос како сам мало зелених краставаца јела, више ти ни окусила нисам. |
| сам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, |
| стина, од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио |
| без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било мелшпајз |
| госпођу Швабићку, а ја ћу се тек онако мало осмехнути...</p> <p>И она гледаше у огледалу, како |
| Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку |
| ија. <pb n="365" /> Он је у дућану врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} Н |
| гу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало парченце од оне тешке црвене свиле, од које у нови |
| па се дигао да иде:</p> <p>— Искапи то мало, брат-Радоване, па да идемо!</p> <p>— Да идемо, уч |
| еш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а ове је године баш добро родио.{S} А, |
| љ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, и сам сво |
| доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, би |
| пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а затим се весело осмехну:</p> <p>— Госпођо, благ |
| а удовица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, до |
| , што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> < |
| ачара.</p> <pb n="360" /> <p>У Перковцу мало има жена, које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. |
| !{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, св |
| уте и да су упрли очи у њега, он се још мало издиже и узвишеним гласом поче говорити:</p> <quot |
| ћ — говорила је стара госпођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог мин |
| Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме |
| pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе. |
| петачка, а у десну је узео неку дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао стр |
| " /> <p>— То им се познаје и по великим мамузама и по фокошу њихову...</p> <p>Те речи нису биле |
| а-Тима је имао својих и малих и великих мана; а ко их од људи нема...{S} Иначе, беше он добар ч |
| тешким гресима и упутила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде |
| е дуг, па, богме, ако где у чему и буде мане, дотераће се, ујдурисаће се.{S} Има времена, само |
| о могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту су јој била разна белила, руменила и |
| едну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!...{S} Данашња деца каква су, да те Бог сачув |
| дивних шунака.</p> <pb n="309" /> <p>— Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: о |
| збрчканоме врату држала, а црна протина мантија беше пуна чичака.</p> <p>— ’Ма шта ви мало пре |
| ко да јој купим црну свилену хаљину?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И |
| нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина између обрва остала; ногу је ишчашила, а |
| се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, |
| само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече протекло, <pb n="324" /> а |
| по узаноме сокачету.{S} Гркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ва |
| ика приближи, он брижљиво заклања своју мараму руком, као да се боји, е ће га ко похарати.</p> |
| корманоша, па онде простро своју шарену мараму и нешто из ње вади, па ређа по асталу, а кад му |
| а — рече, огрнувши око врата неку стару мараму.</p> <p>— Добро, кад си спремна, а ти сад узми о |
| завити и утоплити, а за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере |
| S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих свију својстава, стара је госпођа у |
| не, па је пружи ђачету:</p> <p>— За тај маријаш, синко, купи себи шећерлеме, а ову јабуку однес |
| раше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са ормана једну |
| забава тиче, признајем, да за њих слабо марим.</p> <p>— Ви, сигурно — рече са неком иронијом го |
| пио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш је, касти, ни у Срему нема!</p> <p>Док је |
| а гладан.</p> <p>— Па, касти, нека пије Маринкове ракије, макар само по оке до подне; верујте м |
| ниједна! — викао је чича-Тима, распаљен Маринковом шљивовицом, а још више раздражен наговором п |
| а засвирају, да би и само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала п |
| дрвену маљицу, — ни буздован Краљевића Марка није изгледао страшнији; остала тројица искрљешти |
| приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбијала.{S} Цео свет зн |
| , са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па б |
| од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Гркиње, и то, што чича-Тима удаје она |
| резоновати и сви су погодили, да је то масло старе госпође гросмутерке; и сваки се од њих заве |
| еткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загоре |
| ади, учитељице, да ћу забранит’ продају мастила за читав перковачки округ!{S} У којој бакалници |
| реме највише носило, и све то од скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Т |
| у Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Оно, касти, тако је; ви је, касти, петко |
| до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да је в |
| оси!{S} Така јој, касти, беше и покојна мати, неваљала, јогунаста!</p> <p>Њих двоје одоше, да д |
| тила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и није смела поверити виљушку у руку, и то ће |
| !...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас |
| питан, тврдица, па, онда, још и ружан и матор; а кад би, опет, чича-Тима за чика-Пајину походу |
| ој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе и таком разговору сви |
| ад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пун |
| То је, видите — рече Гркиња, — све она матора вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је |
| ?</p> <p>— Неописано!</p> <p>— Само она матора вештица!..</p> <p>— Али сам јој и очитао — рече |
| ајући очима, што још учитељ-Тими рече: „Матора будало!“ Осталим гостима није ни „Лаку ноћ!“ рек |
| класе!{S} И то, касти, све за љубав оне маторе клепетуше!...</p> <pb n="371" /> <p>Да је учитељ |
| позвала сам и овдашње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Т |
| очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, |
| је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову |
| мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То са |
| то — али све теби за љубав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, |
| алази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висин |
| о једну у другу упила тако, да је у тај мах изгледала као да изазива, пркоси; а кад је Гркиња п |
| S} Учитељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад |
| им се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, господине прото!... — р |
| еде нешто и Гркиња да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула |
| ј је баш све од потребе...{S} Али у тај мах свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем с |
| ресну кроз отворен прозор.</p> <p>У тај мах уђе једно ђаче у собу, скиде капу и пође, да га пољ |
| лањати, правити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, |
| Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге, госпођо!...{S} Ах |
| губљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужном расположењу |
| нцем прогнао је у планину, да са дивљим мачкама вади очи!,..{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Гос |
| сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p> <pb |
| је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро з |
| дан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, велим, биће и то да је нек |
| амет да ти стане...{S} Зна немачки, зна маџарски — као вода!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>Утоме се гос |
| краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него рот |
| е, по свој прилици, у самој резиденцији маџарској положили основе своме данашњем образовању?</p |
| рби или као загорела запршка у некаквој маџарској тарани: није било у чинији зрнцета, до кога о |
| ду, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p |
| агано неколико шарених шамија, цветова, машина, кремења, крчага и т. д.{S} Осим тога је имао и |
| а кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђак |
| кване један!{S} Палачинке хоћу; јеси л’ ме разумео: палачинке?...</p> <p>— Знам, господине: лап |
| ујући се њојзи... — Ох, да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!... |
| пицу у образ. — Шта би рекла Гркиња, да ме у такој капи види...{S} Ево и чарапе, друкчије је Гр |
| м човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} Јест!...{S} А ово др |
| Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак |
| има задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно, касти, док је |
| то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад не угости, цркао бих од глади.</p> <p>Јадно |
| покушавати...</p> <p>— Дакле, хоћете да ме примите?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја |
| нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После тако |
| вим пребила...{S} Уосталом, ја видим да ме ти не разумеш, ал’ буди бар за часак весео!...{S} Та |
| цирати, али само кад се смркне; нећу да ме оговарају и да износе којешта противу мога имена, ка |
| осподине, — замуцкиваше дете, — послала ме Грк... госпођа... госпођа...</p> <p>Учитељ Тима се в |
| госпођа те је послала?</p> <p>— Послала ме је госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру. |
| ну:</p> <p>— Што јест, јест, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у к |
| {S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овдашње омладине, задржала на беседу |
| енетање свога занетог оца:</p> <p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} |
| да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пр |
| .{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите |
| остаде удовац...</p> <p>— Оче, што сте ме звали? — тепаше сирото девојче, скоро и не гледајући |
| ја вековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навик |
| /p> <p>— Ох, ала би лепо живели, кад би ме у квартир примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас |
| те такође из прека родом...</p> <p>— Ви ме нисте разумели.{S} Што се те сорте забава тиче, приз |
| Није било у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је о |
| ито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> <p>— Разумем!</p> <p>— Лепо, сад слушајте!{S |
| нестане, људи ће се угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи |
| сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је х |
| ослови су.{S} А, после, дужност.{S} Али ме задржа госпођа Јоханида; она ме је, као чланица овда |
| ен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и |
| рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу ба |
| е усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387" /> <p>Чич |
| који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал послао чак у Париз; ја сам |
| смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ ангажована!“</p> <p>„Дакле корпу? |
| о до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} |
| Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оче! — одговарао је звучан детињи гласић. — Сад ћу |
| новника. — Чисто се стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити мо |
| мој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је |
| погажено, треба да сам благодарна, ако ме ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко |
| и.</p> <p>—- Јесам ли задовољна? — Тако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да |
| су, опет, комункиње; а то све зато, што ме не уважавају, баш као и она препредена Гркиња.{S} За |
| ије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцив |
| познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је, е ће се и даље чути...{S} Знаш, људи смо...</p> |
| а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је ле |
| додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, |
| Ох, та прашина, да се човек угуши, баш ме умори!...</p> <p>И није лако по тој јунијској припец |
| у и сама!...{S} О, зла неваљалца, а баш ме је за срце ујео..{S} Таке увреде!...{S} Нечувено!... |
| користи <hi>оваке, какве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати. |
| ополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Тако је Папраг ко |
| , Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како га хомољски Ци |
| оси, и тебе и шлафрок, и капицу, и вашу медецину!{S} А ја идем <pb n="396" /> да будем славуј у |
| је и једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се труд |
| тињим грудима толику тугу покренути?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче |
| у капе и љубе га у руку; после га гледа међу свештеницима из оближњих села, како седи пред Мило |
| неће слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих во |
| хом задахнуо перковачку омладину, да се међу остале онамошње забаве уврсти и словенска беседа.. |
| вилизованом свету узакоњене, класе; али међу учитељима, ту не би требало да тако што постоји!{S |
| иву класа. — Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме |
| свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи и ишчекива |
| га је дотле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени |
| ћи, и одскакута даље...</p> <p>Коло је, међутим, играло све живље и веселије; млади момци се оз |
| а, и старац и зет, један до другога.{S} Међутим је каваница све више пунија бивала.{S} Чиновниц |
| ило спремљено, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јо |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим, код кир-Николе, откако им се чича-Тима доселио |
| :id="SRP18760_C11"> <head>XI.</head> <p>Међутим, док је стара госпођа, по своме, доста вешто см |
| је зинуо, да, по обичају, изгрди своју мезимицу, али кад је видео обожавану Гркињу, он се, она |
| е могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео од плача поцрвенеле очи и кад |
| ати.{S} Она је била будна.{S} По својој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би |
| ст, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери бл |
| амо нећу!...</p> <p>Тако је она у своме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нов |
| а, као обично у сирочади, почиваше нека меланхолија...{S} То је била кћи чича-Тимине прве жене, |
| је, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|... |
| акија кошта новаца, побратиме!{S} Прави мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге |
| ење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме Саду ни обичан ручак н |
| овоме Саду ни обичан ручак не прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... |
| више вина... па, касти, макар и не било мелшпајза...</p> <p>— Куглофа и гурабије...{S} Драги ко |
| вом појавом, повика весело: — Љубав!{S} Мене дланови никад не варају!{S} Неко високо свештено л |
| Гркиња.</p> <p>— Биће! — додаде баба. — Мене длан никад не вара.{S} А после ћеш се жестити.{S} |
| p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>До |
| му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату |
| да ће се код свога маторог обожатеља за мене заузети, да што више у готову новцу уз девојку доб |
| је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је з |
| лово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо |
| већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се уд |
| учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и ревизо |
| па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p |
| у животу: данас су тебе гонили, а сутра мене; данас ћу ја изгубити службу, а сутра ћеш ти; и то |
| а тобом.{S} А јесам ли ја казала?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме |
| чисто би врхом стреле </l> <l>Кроз сред мене да пројури... </l> <l>Понда пружа руке беле, </l> |
| зније додала:</p> <quote> <l>„Кроз сред мене да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} |
| кад хоћете да вам кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стар |
| ар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, да се је |
| цују и да ме оговарају и бољи и гори од мене...</p> <p>После таког разговора чича-Тима оде у ча |
| м кажем...</p> <p>— Од мене...{S} Он од мене лепши?...{S} Но, јесте чули, стара госпођо колегин |
| ја сам ту посредовала...{S} Дакле, код мене су били и састанци.{S} Ја сам вам и сувише казала! |
| акати?...</p> <p>— А како се, опет, код мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељк |
| оље ја да ти то учиним, него други; код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колик |
| лчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Духовима читао апостол...{S} Чорба, с |
| разговарати...{S} Знате, кад сте ви код мене, волела бих чисто и да се не пробуди више.</p> <p> |
| ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред...{S} Красно дете!</p> <p>— Има три — |
| о увређеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, |
| Ћутаћу као риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али б |
| има више таких васпитатељака!{S} Што се мене тиче, ја толико знам: да кад би Србија од ње што у |
| насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче, признајем, да сам у свом веку два-три |
| доћи и у сам Перковац.</p> <p>— Што се мене тиче — рећи ће Ђока, учитељ трећег разреда, —- баш |
| у мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог |
| ве су</hi>... бо’ме, да цедите восак из мене, ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у |
| p>— И тако, за љубав оног дериштета, ви мене да обманене!... — говорила је љутито... — Зар је т |
| за зубе!{S} И више да се нисте усудили мене белајдиговати... јер...{S} Та ви још и не знате, с |
| ала.</p> <p>— Та ко би и смео споредити мене са Гркињом? — са поносом је говорила стара гросмут |
| ими, да у девет сати непремјено дође до мене ради неког саопштења“.</p> <p>— Какво ли је то сао |
| е, кажи, дијете, каквим ли се послом до мене, сиромака удовца, закани?</p> <p>Стара госпођа беш |
| оване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник |
| понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господ |
| ст, касти, она ме воли и заљубљена је у мене.{S} А оно, касти, има у кога!{S} Истина, сам мало |
| е жене и девојке толико заљубити, као у мене старца...{S} Хе, хе!{S} Старац, па старац!...{S} Т |
| га курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су мене аванзовали у двадесетпету класу, са титулом „најст |
| је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио на |
| мутерко!</p> <p>У смотрењу према вашим, мени учињеним, услугама, осећам се обвезана вас на дола |
| ати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем |
| p>— Дао је Бог — рече бакалин.</p> <p>— Мени би, касти, овом приликом баш потребовало, само ако |
| судоперама пружа тек по једно зрнце, а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чич |
| н ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> рук |
| понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш спремити једну литру комовице, — добра ће бити |
| аскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те н |
| ли, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Ум |
| ре, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећ |
| но изговорила:</p> <quote> <l>„Обоје се мени жури“...</l> </quote> <p>— Та већ и мала деца знај |
| донде да се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n |
| о сам се око те несрећне деце трудио, и мени јектичави Швабић да у протоколу само толико — ка о |
| ти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени доћи шпуријус.</p> <p>— Да — рече Гркиња, — та ја |
| д се ти помогнеш, лако ћемо!{S} Неће ни мени бити лоше!</p> <p>Гркињи синуше образи.</p> <p>— П |
| S} Знаш, људи смо...</p> <p>— Па зар ни мени, твоме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милова |
| у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да узму две класе!{S} Е, касти, то им никад не мог |
| >Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та чисто би врхом стреле </l> <l>Кро |
| као свака сирота жена, куда ће, него к мени?{S} А и своји смо нешто, те, ето, од јутрошње доба |
| а вештица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа |
| лите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, баш о Духовима била сам у цркви |
| Дакле и ви сте били?{S} Ви!{S} Па да то мени онај грбави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, |
| м, па, вјера и Бог, госпођо, три срца у мени заиграју!{S} А, Бог зна, по лицу ти судећи, рекао |
| : „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, што ће мене узети, зове |
| — И он опет ућута, несигурним погледом мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин мож |
| и није се више усудио подићи очију, да мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папр |
| ним очима, смешећи се, од главе до пете мерио. — Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напосле |
| Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А по |
| !...</p> <p>С оне стране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на св |
| е Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се месец дели, </l> <l>Катраном се поноћ маже, </l> <l>А Г |
| уздахну дубоко, а после погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искр |
| -– И он је пољуби... — Их, ала је и тај месец безобразан, као год какво распуштено дете, чисто |
| о плавом небеском простору лутао је пун месец као бледо лице заљубљене неке девојчице; — рекао |
| сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец лети, </l> <l>У душеку жаба крешти.</l> <l>...{S} |
| ...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја вас више никад |
| арактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете званично: да се к |
| погледа у бледи месец.{S} Али шта то би месецу?...{S} Он се некако искривио, па да прсне од сме |
| ња и вечерња сунчева румен, па и „бледа месечина“; једва ако се кроз зеленкасту боју бистрог пе |
| S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија и т |
| о најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се церекао баш као намолован пај |
| {S} Али кад помислим какве су их ручице месиле, онда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најуми |
| гућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку ка |
| по шећер, каву, пиринач; час, опет, по месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ража |
| S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не желите да сама отиде...</p> <p> |
| о до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако др |
| па и „Лепу Пастирку“ и друга занимљива места по Дорћолу и садашњој Скадарској улици?...{S} Он |
| би израз зле воље, и он устаде са свога места и поче тешким корацима ходати горе и доле по соби |
| а после кратке почивке диже се са свога места и, весело ходајући по соби, продужаваше своје сми |
| подо и браћо!</p> <p>Ја сам се са свога места, с чашом у руци, дигао, да вам у име уједињене пе |
| а је Папраг приметио, он скочи са свога места и после неколико дубоких поклона и поклончића при |
| до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министр |
| .{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље није могло |
| р-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а последње средство којим се мислила к |
| правдања; тек кад је ревизор отишао из места, онда почеше резоновати и сви су погодили, да је |
| жни, — како је кога Бог створио!{S} А и места рођења беху им разна: кир-Никола беше родом главо |
| највећом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо по |
| је онде пред њим дрхтала, али се није с места помицала, нити је тренула.{S} Она се решила да св |
| о неком густом шумом, обрасла, у којој, место славуја, зелене жабе прижељкују; а десном страном |
| наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње речи свога оца, оно |
| седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на |
| јао, само је чича-Тима гледао да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер ка |
| послао варошког полицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на т |
| миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор с |
| га прилежно вином; а чича-Тима ухватио место за једним асталом близу корманоша, па онде простр |
| на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоумним погледо |
| лада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе досетили, па |
| је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она иста ватрена љубав у старчевим грудима |
| састао.{S} Што сам онда видео клањања и метаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, к |
| p> <p>— У длан! — рече Гркиња.</p> <p>— Мети белегу! </p> <p>Гркиња извади из џепа једно мало п |
| утро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи |
| енуо, како седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па у |
| јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из с |
| их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра.{S} У том тренутку уђе чича-Тима у с |
| вене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да о |
| ако образован човек.{S} Жену је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кућ |
| додаћу само то, да се једанпут пијан у механи изразио да попови нису христијани...{S} То ће им |
| оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а попови и ђакони г |
| таваца, што их чича-Јова пред Трајковом механом два за пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми |
| еш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што с |
| татељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се чича-Тима учи |
| оспођо? — питаше баба промуклим гласом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — |
| е! — говорио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, к |
| ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „ |
| погледа, презирући:</p> <p>— Господине, ми као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?< |
| рече тихим гласом, — а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо |
| равно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Тимо, немамо никога свога у овоме несрећном |
| ко имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом |
| четири каве, па нека г. Папраг реши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и |
| завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо, касти, као и досад, остати једно тело и једна |
| > <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може |
| , имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, касти, мало буновна.{S} Сутра, ваљда, ће и мени |
| ц за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу |
| опута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, леп |
| ного којешта и требати; нећу, касти, да ми после пребацују и да ме оговарају и бољи и гори од м |
| е пре мени неко казао, да заборавим, да ми је отаџбина несрећна...{S} Али какву они имају цел с |
| некаквог завода.{S} Он је доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато |
| трептала је једна суза.</p> <p>— Ах, да ми је мајка у животу!</p> <milestone unit="subSection" |
| то погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох, да ми је хоће учитељ Тима дати, одмах би се женио!“...</p> |
| , хе!{S} Старац, па старац!...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала |
| онај грбави, глупави полицајац ништа да ми о томе не јави!</p> <p>— Дакле, он вам није доставио |
| — Маните се, Бога вам, Цигана; после да ми приговарају: овака је и онака је, нема ни вина, ни ш |
| тарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида! |
| без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а по |
| па, касти, ако узмогнеш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, тр |
| кова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми с |
| жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми није онога дериштета!...{S} Ви, ваљда, и не знате, д |
| се и сам ревизор уверити...{S} Само да ми је знати, кад ће доћи!{S} Јесте ли добили каква изве |
| осатке у дромбољу свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би |
| ђен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ ужди ка |
| сам се родио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквас |
| а какоћу, а кокошке ћуте!...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ |
| идим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давит |
| тељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, ш |
| умна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича-Тима ми је и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу. |
| мац!...</p> <p>— Јест, касти, и покојна ми мати беше Сремица.</p> <p>— То је, видите, што све н |
| м, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, истина, обећала да ће се код свога маторог обожа |
| а четири секретара дошла у Перковац, па ми је сваки од њих по једну класу одузео...</p> <p>И ст |
| Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспа |
| мет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом разреду?{S} Са децом сам поступао, |
| добро устројене државе.</p> <p>— Ништа ми не остаје, него да сама одем — рече гросмутерка. — У |
| сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа замислио, дошла би облија, уч |
| а, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и упамтити, верицу им |
| м. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?. |
| истра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, |
| вама да полуде“...{S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пр |
| ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походила, госпо |
| с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми се чини да сам још девојка, па да сам у Новом Саду!{ |
| , касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или...{S} Ха, сад сам |
| аш ме угуши ова данашња врућина!{S} Све ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припе |
| {S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чича-Тима нека |
| мотније сместити, -— побратиме, додајде ми једну грку!{S} Е, касти, баш ме угуши ова данашња вр |
| нталоне, посади се и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме та |
| анпут се жени и удаје!{S} А ја ти, вере ми, волим од софре устати гладан но жедан!</p> <p>— Так |
| и што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, скиде са поли |
| канац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, н |
| бави полицајац не јави!{S} А бих, вјере ми, само вас ради дошао.{S} Е, е!...</p> <p>— Нисте ниш |
| што стара госпођа вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само н |
| те казали, па сте се заклињали, да ћете ми одмах после свадбе купити црну свилену хаљину!...{S} |
| ребе тога вечера:</p> <p>- Кајсије ћете ми донети.{S} Треба ми и винова лишћа за сарму, а, посл |
| азивао је учитељ III разреда, — то ћете ми тек допустити, да у сваком сталежу и свугде има пост |
| Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја ћу је де |
| је, макар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја са |
| ни, да чим се вратим у Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" |
| до!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће ми купити од тешке црне свиле хаљину, и то још ове јесе |
| год погледим, све сам више уверен да ће ми баш овај виноград неку велику срећу донети, богаство |
| уплив и достојанство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — го |
| ограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући кир-Никола..{S} А ја и Гркиња, ми ћемо пити све |
| је учитељ Тима. — Него, касти, требаће ми нешто мало новаца; знаш већ, како; имаш, фала Богу, |
| S} После тога штогод ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче |
| отина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити.</p> <p>Људи су и њега слушали... |
| Толика услужност од госпође Јоханиде, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А |
| м приликом баш потребовало, само ако би ми хтео позајмити?</p> <p>— Ако није више од стотину, м |
| ико ти треба и кад?</p> <p>— Требало би ми, тако, до стотину, а нешто имам и сам; па, касти, ак |
| у стању собом владати.</p> <p>— Одлази ми испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даск |
| ивоту овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу ко |
| био сам литру ракије и четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да |
| н-колега, нису плаве, него некако, чини ми се, знате, као лист лободе....{S} Јесте ли јели кадг |
| тако сабахиле походила, госпо!{S} Чини ми се е ћу баш са тебе вас дан данашњи имати среће.</p> |
| Понда пружа руке беле, </l> <l>По недри ми нешто тражи, </l> <l>Та чисто би груди вреле</l> <l> |
| ала мађија и чини.</p> <p>— Па којим си ми добром дошла, госпођо? — питаше баба промуклим гласо |
| вели.</p> <p>— Вјере ми, учитељице, ти ми зададе ђавоље бриге!{S} Сад само не знам, да л’ ћу п |
| ежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Вуци ми се испред очију, несрећо једна! — храпавим гласом ви |
| акар да је колико окорео. </p> <p>— Дај ми, побратиме, још једну грку, па да се гледа за послом |
| можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, боли ме, |
| даше се дете.</p> <p>— Ручак!{S} Красан ми је то ручак!{S} Да нема оне Гркиње, те да ме кадикад |
| двојила, од тих ледених прсију!{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као |
| да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Успех ученица сред |
| ..{S} Секретар...{S} Ох, госпођо, казао ми, да звоним, да вас зовем... и децу да повратим у шко |
| идела она варошка препреденост. — Драго ми је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати |
| читеље није ни погледао.</p> <p>— Драго ми је, гросмутерко, што сам вас у добром здрављу застао |
| и је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљујем вам по стопута!...{S} Заис |
| <pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљалог вла |
| ог, него вас!...{S} И ја вам кажем: ако ми још овога месеца не купите црну свилену хаљину, ја в |
| меје и не <pb n="373" /> клања, а овако ми долази баш као да сам га негде у комендији гледао.</ |
| те шифре дођу, волио бих бројат’, како ми зубе ваде, но саставит’ дваест ријечи једну до друге |
| шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше |
| ће данас бити, а ружно сам снивао, тако ми Свете Богородице!... <pb n="389" /></p> <p>Као да су |
| — Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши |
| ки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах промењени!</p> <p>— Бриге, бриге |
| и, у здравље; али ја сад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, в |
| </p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је веровати.{S} Кo велим, још је дете.</p> <p>— Тако |
| , враголасто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У ваш |
| pb n="388" /> <p>— То баш не знам, само ми толико рече: „Отиди, Радоване, и кажи учитељ-Тими, д |
| сад сте васпитатељка, па квит!{S} Само ми се више не мешајте у густ!...{S} Јер...</p> <p>Ту се |
| овреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече тихим гласом, — а друго су они!{S |
| базнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, |
| познам, као да је из Париза...{S} Једно ми се само не допада, што је, кад сања, вишепути чујем, |
| .</p> <p>— Дакле баш одлазите?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сва |
| новати: — Лепо!{S} Прекрасно!{S} Но, то ми се допада!{S} Девојка под прстеном, па чим се забављ |
| оно вино и ракија, што је у подруму, то ми је све за један пољубац поклонио твој колега, чича-Т |
| , глупара, побегне испред њега!{S} И то ми је после девојка!...{S} Но, јесте чули!...{S} А, а!. |
| н је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а |
| т — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у |
| утрошње доба једва сам покупила све што ми треба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и |
| учитељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислит |
| очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мало по немачки, маџарски ли, заноси?{S} Тек, |
| </p> <p>— Та, оно, знаш, учитељу, нешто ми је ка и познато, ’ма нисам рад казиват’, страх ме је |
| м се учитељ окрете деда-Спири: — Дајдер ми, деда, још једну грку, па да се вучем у ту дерну шко |
| Радоване, то неће бити добро, пролетос ми узеше две класе, а сад?...— Сиромах чича уздахну. — |
| —</l> </quote> <pb n="392" /> <p>— Опет ми је и то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила |
| поти!...{S} Очи, очи!!...</p> <p>— Опет ми чудних очију, као у жабе!</p> <p>— Као у голубице, х |
| {S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то те ништа не к |
| ла, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за свакад сигурни!{S} Верност?{S} И ти списатељи гов |
| м <pb n="343" /> фактима доказати; а ту ми је сведок и силан Влах Алија.{S} Та зар би се он заљ |
| Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него да код ва |
| ако и коме, ја бих се тужила.{S} Е, баш ми утуче срећу, Бог га убио! — И заиста, сирота девојка |
| а пару продаје...{S} Е, јесте чули, баш ми се једу кисели краставци!...</p> <p>— Болест вас изе |
| читељ да изгуби две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ |
| утра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће новци |
| смо, а и сигуран сам, побратиме, да ћеш ми вратити; ето, дао ти је Бог нешто мало винограда, а |
| сени!</p> <p>— Хе, хе, хе!{S} Па ти ћеш ми изгледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање. |
| о обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему не погреш |
| и га она мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али к |
| јде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица липсалог па |
| — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а сузе се |
| -и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин свињарски трговац, са својом супругом, са синов |
| одо, и до виђења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да |
| са, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина успоме |
| па је ту било чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала |
| и одазивати: прво уђе у дворану, једном мили-и са три лојане свеће осветљену, газда Миладин сви |
| вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а з |
| родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја кад га видим, све ми |
| ако по новосадски извијен, искривљен, — милина ти је погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не м |
| ифрама доказао, да ће после пет стотина милиона година нестати ваздуха, и ми ћемо се — угушити. |
| атрати: да ће се људи после пет стотина милиона година без ваздуха угушити!....</p> <p>— Он ће |
| е утрине, што се од самог Перковца до у Миличево пружају; али госпођа Гркиња није за онда наумн |
| ете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене шепутлице на |
| сувом руком да зграби поређане ствари, Милка јој приђе корак ближе.</p> <p>— Госпођо, — рече у |
| за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа |
| у затече је и лепа Гркиња.</p> <p>— Но, Милка, — продера се својим крештећим гласом, — шта је т |
| а у руку пољуби.</p> <p>— Добро, добро, Милка, — рече, против свог обичаја, скоро благим гласом |
| ш више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— Ево ме, оч |
| еде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... — повторавао је старац, а после му преко лица |
| рце стеже, докле у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо |
| ку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво за њима, а по |
| би требало само старца да украшују.{S} Милка беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би |
| ј се како планови не покваре.</p> <p>-— Милка је видела г. Папрага, а господин је видео њу, и т |
| као да се хтеде нешто сетити:</p> <p>— Милка?...{S} Милка?... — повторавао је старац, а после |
| руке и спремаше се са одлазак:</p> <p>— Милка!</p> <p>— Чујем, оче! — одговараше дете из кујне. |
| старац још више разгоропадио:</p> <p>— Милка!{S} Милка!{S} Где си, несрећнице једна?</p> <p>— |
| војој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, |
| онај строги, забринути, изглед.{S} Мала Милка већ се умила и стала се чешљати; њојзи не беше ни |
| Ја вам честитам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: мо |
| , јогунства, колико у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p |
| а да изусти, али у тај мах шушну сирота Милка из свога ћошета, откуда је чула говор свога оца, |
| и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на нај |
| почело плакати.{S} После, опет, кад је Милка, онако ожалошћена, отишла, да се у неком усамљено |
| lestone unit="subSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је |
| је чупаве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А по |
| „Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајк |
| миљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себи дошла, убрисила је од суза очи |
| вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она, кад је видела, у каквом јој се расположе |
| пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Милка срећна је са својим богословцем!{S} Тако пише!{S} |
| исплакане, она се трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим |
| љу и већ их хтеде ногама газити, али их Милка, хитро као веверица, покупи и мету у своја недра. |
| го чупава?{S} Ха?...{S} Вештице!</p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне |
| г честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рукама, а лепа Гркиња, прегледају |
| , а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је сетан осмејак, а |
| што јој он не би учинио по вољи.</p> <p>Милка остаде сама, озбиљно и замишљено гледајући у свој |
| икну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од Милке! </p> <p>Он га погледа тупо, а после као да се хт |
| и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је |
| ека буде!{S} Касти, требало би да пишем Милкиним старијим сестрама у Левач и у Стиг, па да и он |
| ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да, да, оно, касти, тако |
| д је учитељ Тима дошао кући, затекао је Милку, где сасвим озбиљно шије, кроји, па опет прекраја |
| могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!. |
| ограду; па да знате, како је погледао у Милку!{S} Као дете што погледа у шећер.{S} Па вели: „Ох |
| не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени тре |
| } А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и што је, ве |
| ича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми је вер |
| те, у колико вас волим, у толико и вашу Милку; управо рећи, ја сам њена друга мати.</p> <p>— Он |
| еца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа Гркиња бацаше чезнућ |
| ме староме учи...{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код ме |
| ко од старина остало, или су га људи од милости тако прозвали, то вам нико не би умео казати.{S |
| сна) господична!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цви |
| је, поче из прописа читати: „<hi>Бог је милостив...</hi>“ Кад је то прочитала, она тресну и про |
| било је крупно исписано:</p> <p>„Бог је милостив.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој проп |
| да се премишља.</p> <pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужн |
| а кад се према каквом детету показивала милостива, то је чинила само зато, да од богатог детиње |
| ао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Бога ради, одвезао до Перко |
| рати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перковцу ради, то ј |
| ницима из оближњих села, како седи пред Милошевом механом, па пије расхлађену ракију, а попови |
| а мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, по в |
| а није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило према њен |
| два јагњета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је ј |
| е лепа Гркиња руководи.</p> <p>— Видиш, Милчице, није требало да узимаш црвене пантљике; на бел |
| е чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после т |
| ој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, изненађена, Гркиња.{S} Али кад јој је |
| леге ово неколико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се |
| и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напос |
| {S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син оног Железниковића, |
| ао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је на |
| А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве та |
| узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што је о |
| љна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p |
| ајаги спремати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напос |
| седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; а с тога |
| својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диж |
| ени, а то тако бива и у Лондону, само у минијатури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмејао |
| S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, к |
| /p> <p>— Доцне, учитељу!...{S} Господин министар просвјете <pb n="390" /> и црквених дјела нало |
| ођа; — што брже, то боље; нека господин министар зна, шта се овамо у земљи кува.{S} А знате ли, |
| ...{S} Е, сад тако што да чује господин министар, заиста би га истерао из службе!</p> <p>Чича-Т |
| итељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи |
| S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да се отпустим из служб |
| не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским расписима, које, наравно, начелник све сам |
| } Та томе би се макар каква секретарица министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати |
| о кад је после неколико месеци дошло од министарства просвете званично: да се кир-Никола казни |
| p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— Из министарства?...{S} Радоване, то неће бити добро, проле |
| би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства.</p> <p>Учитељ Тима пребледе:</p> <p>— Из |
| а љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по једну или две хаљине, и онда би се |
| Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са |
| а се с њиме и, задовољна, што ће и само министарство још истог дана о њеном добро смишљеном реф |
| е заверио, да ће о томе шкандалу и само министарство известити...{S} Трећи разред, који се у мн |
| опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, |
| и депешом о томе да извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре |
| е из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} А |
| шљивом ваздуху и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам минис |
| сва врата, од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била?... |
| поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у дваестпету класу премести.{S} |
| у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у министра нема бољих!{S} Па она чачкалица!{S} Е, њу ћу б |
| од писара и писаровице па до министра и министровице, у свако доба отворена била?...{S} Није се |
| ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њ |
| во, њему је зато ласкала, да је отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и |
| , бенгалском ватром осветљен, господину министру достави; него је, по обичају, онако просто цел |
| шете депешом или президијално господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безоб |
| успијајући устима, и, учинивши шећерну мину, стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, |
| {S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се претворио у неко зујање, од прилике |
| у чаршију; али се није по њој ни десет минута шетао, а у дивно руменило залазећег сунца није н |
| е одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неколико минута, а после се претвори |
| о што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао |
| /p> <p>Милка је ћутала; поглед јој беше миран, сталан, а усне је јогунасто једну у другу упила |
| ретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њоме маже бркове; зато су тако уфит |
| о у овоме часу.{S} Та Милка беше свакад мирна, послушна, као свако сироче!</p> <p>Радост је сам |
| ....{S} Само у четвртом женском разреду мирније изгледа: стара госпођа, осмејкујући се, по прво |
| аве курјуке!</p> <p>— Оче, — рече Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после до |
| е себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, |
| а, убрисила је од суза очи и ишчекиваше мирно, скоро достојанствено, шта ће даље да буде.{S} Гр |
| један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својој лепој будућности.</p> </div> <div type=" |
| их тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лице, дивећи се сопст |
| На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваше крепећи сан.</p> <p>Чича-Тима се поче |
| и он, лепа Гркиња и кир-Никола, живљаху мирно у својој скромној усамљености и у томе им нико ни |
| асама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразо |
| в приход!{S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самом |
| рачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци. |
| , сасвим безбрижно пушили, или су, и не мислећи, гледали у сиву даљину, други су доле у лађи је |
| очела сама о себи, о својој судбини, да мисли... — Кажу — говорила је тек онако полугласно, — д |
| ада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича- |
| њу говорили, да је васпитана!</p> <p>Те мисли нису приличиле њеним годинама, али сирото дете у |
| p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на је |
| ко у кућу прими!...</p> <p>Тужне су то мисли; тешко ономе, ко се у њих удубе!{S} То је отрован |
| се усмрдела....{S} А господин секретар мисли да су учитељске ципеле пуне мирисаве помаде, па њ |
| ; хоћу нешто да пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, к |
| е се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на |
| њу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n="306" /> |
| еђеним тоном, — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!. |
| покренути, а последње средство којим се мислила користити <pb n="378" /> разбило се о глупост н |
| господин-колега!{S} Оно, касти, кад сте мислили вређати, нисте требали ни да говорите!</p> <p>— |
| а је после порођаја и умрла.{S} Људи су мислили да се чича-Тима, после онаке красне жене, неће |
| наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепш |
| с онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а |
| {S} Удовац је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалил |
| .{S} Та, ето, твој мали Милован има, ја мислим, већ три године, како учи код мене други разред. |
| нство.</p> <p>— Испит ће ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о |
| е је то према зурлама лук и вода!{S} Ја мислим да у Венецији њих тројица засвирају, да би и сам |
| је, опет, држао две жене!...</p> <p>Ја мислим да би така знатност доста била, да прослави чита |
| д је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гркиња. — А после сасвим грациоз |
| во за њима, а после се даде сама својим мислима.{S} Она је, сирота, рано почела сама о себи, о |
| у болу не препукне.{S} Милка је, таким мислима занета, ућутала, а споља се чуо притворни глас |
| оме меком кревету премишљала и већ је у мислима гледала нове поклоне, што јој је прота подоноси |
| на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је учитељ престао говори |
| дом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери |
| p> <p>— Како је пао, тако ће и устати — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! |
| раћао, па често и онај поклон, којим је мислио секретара подмитити, <pb n="311" /> поклањао је |
| ати, ни с ким није говорио и једнако је мислио о изгубљеним класама.</p> </div> <div type="chap |
| и га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд излазити; а и куда би?...{S} Та це |
| прође без мелшпајза.</p> <p>— А ја сам мислио мало повише вина... па, касти, макар и не било м |
| из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало |
| о тренутно, од обичног човека узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се мор |
| — Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће с |
| . — Ја се опет бојим вас!{S} Ви, ваљда, мислите, што сте још и тамо преко били госпођа поштарка |
| а, — та ја сам и заборавила питати: шта мислите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба мног |
| беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p |
| — Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта |
| оворио би чича-Тима. — Та, ваљда, ми не мислите доказати, да би лепа Гркиња лепша била, кад би |
| ва, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?...{S} Кад су њих двоје изговорили, диже се она |
| свет гледа као неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори? |
| вља ти, учитељу, — додаде гласно, — шта мислиш с толиком срмом чинити?....</p> <p>— Хе, хе!...{ |
| бељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас ручати? — А после тога окрете мало у шалу: |
| нуждан новац!{S} Треба ту давати!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и |
| ?{S} Та мене никад није глава од слепог миша преварила! — Утоме баба скиде тигањ с ватре, остав |
| .</p> <p>— А имаш ли лево око од слепог миша, што је ухваћен у пећини...{S} Немаш, ја!{S} Па ће |
| јао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од |
| су једанпут у ракији попили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати б |
| реба: има ти ту, госпођо, да простиш, и мишјака, и лево уво од слепог кучета, и ко би ти све на |
| тинуо је тако незграпно, и то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сиро |
| се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Т |
| ка и богаташа добила лепо име...{S} А о мишљењу сиротиње и онако нико не мари...{S} Осим тих св |
| речи њене, које је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p> |
| е, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате ли ви, шта то зн |
| кажем, мени је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена н |
| на, Цинцарин, али се родио у Будиму.{S} Млад, пун учтивости, милина ти је с њим говорити!{S} Ја |
| дала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завитла несташно штапићем, пок |
| госпођом помоћниковицом: „Красна жена, млада па лепа — вели — па у каквога се зврндова загледа |
| а, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати бога |
| д мене понашао! — рече, заруменевши се, млада васпитатељка из Трновника. — Чисто се стидим каза |
| а поздравиш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, д |
| а тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба |
| весело кикотати, баш као нека безбрижна млада кокета, којој сав живот у церекању и у мажењу про |
| <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у очи, нема ти ту стида и |
| зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш |
| деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне мисли премишљ |
| ам.{S} Истина, чича-Тимина Милка још је млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње |
| не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!...</p> <p>Лепа Гркиња, са пуно поноса, о |
| е сиротиња бивати незадовољна, јер тако млада срца почињу тровати увреде, које им неправда нано |
| лушај, што ти госпођа казује; ти си још млада, ал’, богме, има их које су и старије, па би, кас |
| је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима погледала би се задовољ |
| руге којекакве беспослице; друге, опет, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждр |
| та не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваш |
| , па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљубити, као у мене старца |
| ону твоју стару бунду, што сад велике и младе госпође и не носе више...</p> <p>Гркиња се замисл |
| ледаху за њима, говораху о прстену тако младе девојке, па се и они разиђоше; остаде само смрад |
| н од црвених земљаних ђинђувица, што их младе сељанке за дваест пара по чаршији купују.</p> <p> |
| ..{S} Та ви већ знате, каква је данашња младеж!...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново по |
| на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако |
| свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље младенаца, а ја ћу у Београду са госпођа-Швабићком по с |
| еколико чаша у здравље срећне женидбе и младенаца попили, чича-Тима оде, да спава; а лепа Гркињ |
| кварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек од такта |
| д. — Писмо и куму, и старом свату, па и младенцима, и њиховој својти, у здравље; али ја сад жел |
| рили, куцали су се чашама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој |
| опствене прославе, и руковала. — Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као шт |
| — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, па, богме, ако где у чему и буд |
| , међутим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ п |
| четири каве, али ми није жао; бар ме је млади господин колега уверио, да су Маџари најцивилизан |
| има — говорио је кроза смеј, — обадвоје млади, лепи, васпитани!{S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпит |
| ваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и вас |
| и, опет, смеђи; једни беху стари, други млади, лепи и ружни, — како је кога Бог створио!{S} А и |
| — Господине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. — Угарска је призната као најобразова |
| речи нису биле гласно изговорене, па их млади богословац није ни чуо, те је своје аргументе о у |
| ептаху сузе незадовољства.{S} Већ у тим младим годинама почиње сиротиња бивати незадовољна, јер |
| њу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све |
| га сам покоран, драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка пр |
| љем: — Дакле, драги г. Тимо, ово је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} У |
| ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, |
| p>У собу уђе лепа Гркиња, за њоме један младић.{S} Раста је био средњег, лица доста правилног, |
| н младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се човек, који је у Пешти |
| за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не умем да |
| и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, види се чо |
| Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, |
| мери лажљиво лице лепе Гркиње. — Честит младић тај Папраг — продужаваше бездушна Гркиња; — ваља |
| г. Папрага, учитеља из Лешњика.</p> <p>Младић се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиља |
| утку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „ |
| — донде у Ајглерову хотелу свира банда, младићи у финим чојаним хаљинама, госпе и госпођице у т |
| према чича-Тими!{S} Е, па где су данас младићи, у које ће се младе жене и девојке толико заљуб |
| ило и сувише.{S} Очи у чича-Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и |
| ако је још у путу срела некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, |
| о би одавало њене младе године.{S} Лице младо, али свака цртица показиваше тврду вољу и сталнос |
| о!...{S} Али све бадава, дете је сувише младо, како ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навал |
| побратимом вратио у бакалницу, затекоше младог богословца, где преврће неки ђердан од црвених з |
| и ранга! — А кад је у кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим |
| рио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења, како је био прислоњен уз невесту, скотрља се |
| игурности ради.{S} Па како ти се допада младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је дос |
| и у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за удају — рече снуждено ч |
| ме се гости већ почеше разилазити.{S} И младожења се диже, па иако је помало климао ногама, то |
| зана глава некаквога мајмуна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним |
| — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековати, кога ћу ја волети?{ |
| свога оца, а после видела и лице свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је ус |
| о-треће вече стадоше скупљати застареле младожење, отрцани удовци, извикане фрајле и удовице, — |
| о погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголасто осм |
| спело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S} Како |
| о, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка је покрила лице рука |
| а већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана |
| епа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{ |
| мати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младожењу, „јеси ли вољан ову девојку себи за супругу у |
| родила седморо деце, ја сам опет лепа и младолика, па још кад се обучем!...{S} Онда, богме, бла |
| ро затим дође са својом скоро доведеном младом неки Гаја берберин.{S} Њих двоје беху сасвим по |
| ег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да би се мог |
| итељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све ка вељ |
| његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, у |
| > <l>...{S} Шалај!...</l> </quote> <p>— Млађи сам данас, него кад сам се родио!...{S} Ко не вер |
| године; зар је краљ баварски, опет, био млађи од мене?{S} Па како га је Пепита волела?{S} Кажу, |
| и господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</ |
| ним прстима.{S} Е, кад се тај од силног млатања и викања уморио, доказујући по читав сат оно, ш |
| удрости; после га види у цркви, како се млати пред олтаром са кадионицом у руци, а златна одежд |
| па су ћутали; а он је, сиромах, једнако млатио рукама, једнако је говорио и доказивао, у докази |
| мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и с |
| вирао у клавир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и н |
| p>Кад су стигли у школу, куда су се већ многа деца исповраћала, затекли су господина секретара |
| ама, здрављали су младенцима и певали: „многаја љета!“</p> <p>У целој тој ларми само је Папраг |
| леним звуцима, заорило се једно велико „многаја љета“, које само учитељи, кад су у добром распо |
| слабуњав, зато је, опет, боље пио, него многи здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледо |
| сте чули — рече стара госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте |
| де ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти.. |
| свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на аста |
| је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем и |
| на, а још мање, да је лепа.{S} Овоме је много штошта недостајало, али се она по могућству труди |
| и и прстен — рече брзо Гркиња, којој је много до тога стало, да јој се како планови не покваре. |
| <p>Растом је био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га |
| тим вашим господин-Папрагом, као да сте много веселији...{S} Но, но, немојте тајити, ја вас бар |
| ико треба?</p> <p>— Оно, касти, опет ће много којешта и требати; нећу, касти, да ми после преба |
| им да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и од оних |
| е увиђао да би у својој ватреној љубави много срећнији био, да Милку скине с врата.</p> <p>— Да |
| ...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана по |
| и.{S} Душа ваља, Перковчани су доживели много којешта: медведа већ виђају скоро сваки дан, како |
| је тај младић, о коме смо јутрос онако много разговарали.{S} Уосталом, мислим да против оваке |
| ра је госпођа умела и шпијунисати, и то много вештије него и прави полицијски агенти: од ње је |
| кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња...{S} И тако би се иначе п |
| о зујање, од прилике као кад би у скупу много бумбарева слушао; затим си чуо крупан учитељев гл |
| ло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите па спавајте, а ја, |
| мој природи био прост, а школу није баш много посећивао, иако није ама <pb n="350" /> баш ништа |
| ико није сметао...{S} Гости им нису баш много пилића и јагањаца појели, а и они, који су им пон |
| није сав Перковац побунио!...“ — И још много друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа |
| о. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} Та да нема вас, ком |
| известити...{S} Трећи разред, који се у многом којечем није са четвртим слагао, али га је у мно |
| је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити |
| ем није са четвртим слагао, али га је у многоме, опет, волео, узе га под руку, па, шапћући му н |
| лично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то била песма|...</p> <pb n="364" /> |
| !{S} А он ми ономад приђе, рукова се са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356 |
| ухвати за капут.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Т |
| са лутком било, а прексутра ће бити са мном...</p> <p>Милка ућута, по беломе лицу лебдео је се |
| што постоји!{S} Ја сам свакад био тога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта в |
| те, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, |
| зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега?{S} Ова Гркиња нећ |
| шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, |
| а мени читава поскурица!...{S} А што се мога даскала, чича-Тиме, и чика-Паје тиче, они су ми за |
| {S} Ова Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироч |
| гама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. |
| м јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, |
| е оговарају и да износе којешта противу мога имена, као што се о оној шкорпији маторој поговара |
| е шепутле и карнери, а он је, по њојзи, могао ићи као и друго спадало.</p> <p>— Видиш, Никола, |
| машних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они пију шамп |
| ити?</p> <p>— Ако није више од стотину, могао бих ти учинити.{S} Своји смо, а и сигуран сам, по |
| сле десетак дана чича-Тима је оздравео; могао је лепо ходити, јести и пити.{S} Говорио је, нара |
| ити!</p> <p>И пре него што је чича-Тима могао да предупреди даљи говор, четврти разред се подиж |
| да, то је било све, што је целог вечера могао од ње измамити.{S} Тек кад су у авлију у помрчину |
| чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нароч |
| век, ретко да је кога увредио; а где је могао у ситнијим стварима коме помоћи, он је помагао.{S |
| д је изишао за њом, да је испрати, није могао срцу одолети, него је онде у кујни, у једном ћошк |
| хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, отворио је врата, па је отишао, |
| еркини леђи седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви |
| , <pb n="316" /> није се осмехнуо, није могао ни јести ни пити, а кад би легао да отпочине, мор |
| спољашњошћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: е |
| е за њим у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, ул |
| ти.</p> <p>Учитељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се |
| То их је поразило...{S} Чича-Тима није могао три дана ручати, ни с ким није говорио и једнако |
| не хте, или баш код самог министра није могао успети да ове чергаре растера!{S} Али, свакако, г |
| ариз слала, сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету доте |
| , али ватреној чича-Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био |
| довео је, те због те своје жалости није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је |
| ења!</p> </quote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>У |
| данпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даљ |
| ао дете радо смејао тако, да често није могао ни лекцију пред учитељем изговорити, све од силно |
| ича-Тима, ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад |
| погреши; али поред свега тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреде |
| збегава, а то је <pb n="317" /> тим пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, н |
| после, и као добар богословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким |
| остати...{S} Та да нема вас, коме би се могао похвалити, да сам јуче код лепе Гркиње ручао?{S} |
| или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда забо |
| ан пропис.{S} Тешко да би га други ко и могао прочитати, осим онога који га је писао, или неког |
| другог ни за десет година толико не би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да жи |
| у кућу, није више ни излазила, само си могао из куће чути, како се даскало грохотом смеје, а д |
| ако, да од целе распре ништа друго ниси могао чути ни разумети, <pb n="369" /> до да се говор в |
| лицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађанин са св |
| — А знате ли ви, да ја у Бајковцу нисам могао ни 25 ђака скупити, и то све због небрежења капет |
| учитеље.{S} Таким оценама није ниједан могао бити задовољан, али су сви ћутали и нико не смеде |
| а поможе?{S} Ништа!...{S} Исто сам тако могао једну греду усавјетовати, баш као и тебе...{S} А |
| ата дао уз Милку?...{S} Ко ли јој је то могао доставити?{S} Е, е!...{S} Оно је тако, касти; кад |
| оје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна.{S} |
| министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — дода |
| и беху далеко од Перковца, није, дакле, могла знати, хоће ли бити у стању да их довољно поштује |
| } Оно, касти, има шесторо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је |
| ти:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад сам о фери |
| ичав...{S} Баш ако би вам било по вољи, могла бих и вас још ових ферија с њоме унознати...</p> |
| едовао: два добра човека тешко да би га могла обухватити.{S} Родом је био однекуд из ужичког ок |
| ја и јесам крив!...{S} Ал’ откуд је она могла чути, да сам ја сто дуката дао уз Милку?...{S} Ко |
| није ни једног похвалила, а што је год могла у својој пакости измислити, све је то на кир-Нико |
| е Гркиња кућна врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та с |
| атим у школу!...</p> <p>И пре но што је могла стара госпођа што одговорити, оде фамилијаз као в |
| ица све то да сазна?{S} Та, ваљда, није могла гледати кроз прозор, кад је кућа у авлији?{S} И о |
| с ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново |
| ...{S} Кир-Николу и остале учитеље није могла из места покренути, а последње средство којим се |
| оја до своје четрдесет пете године није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, нар |
| ћности.{S} Човека који ће је узети није могла волети, јер га ни познавала није.{S} Његова својт |
| bSection" /> <p>То вече Милка дуго није могла заспати.{S} Њено уображење јој је износило тужне |
| себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван израз чврстога карактера бити.</p> <p>—- Је |
| верен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогунио и не хте тражити њезиних |
| ркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да се не пљесне рукама.{S} Кад је то |
| р, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја |
| шег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} И то баш протин к |
| и!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега тога, забележио: „Усп |
| та окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољна сам!“.. |
| им заносним бојама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, оп |
| е преко лица лак осмејак, и није никако могла своје унутрашње задовољство да притаји.{S} Три му |
| ђаше велике отворене очи, по ваздан бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њег |
| Оно јест — рече, — у школи међу ђацима могле би још и остати оне три, већ у целоме цивилизован |
| чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњи скут своје тунике чак до више |
| запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочил |
| жешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар она и најо |
| ’ бар толико знају, да би код поп-Арона могли капеланисати; о томе ће се и сам ревизор уверити. |
| е доказивао, да ми без ваздуха не бисмо могли живети и да ми само зато дишемо, што још на свету |
| оведу.{S} Кад су Цигани дунули у зурле, могло је седам баталијуна пиљарица, алваџија и бозаџија |
| етила толико пркоса, толико самосвести, могло би се рећи, јогунства, колико у овоме часу.{S} Та |
| } Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, па зар учитељ да |
| ко спавало, али које се сваког тренутка могло и пробудити.{S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и л |
| све по старешинству; али се весеље није могло продужити.{S} Прота је ћутао као убијен, чича-Тим |
| } А село?{S} Њено детиње уображење није могло ниједне пријатне слике пред њу изнети, која би је |
| саме личности њене тиче, за њу се није могло рећи, да је ружна, а још мање, да је лепа.{S} Ово |
| беше и сувише ситних бора, те да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху |
| , о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је био осредњи, а у ширину |
| јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облога, |
| иво шапутати:</p> <p>— Вама, господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете |
| ваца јела, више ти ни окусила нисам.{S} Могу ти, ако је по вољи, у длан и у карте гледати, како |
| волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на гру |
| ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас остати, да могу овде умрети...</p> < |
| је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, каст |
| огледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из Па |
| ма: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи бију; |
| у!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо! |
| м вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце |
| ка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја сам |
| две класе!{S} Е, касти, то им никад не могу заборавити!...{S} Две класе!{S} И то, касти, све з |
| ојој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха нестане, људи ће се угушити |
| а оно су бар приходи, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплат |
| pb n="335" /> <p>— Милостива, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и |
| и говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу казати, али једно знам, а то је, да ће госпођа Јох |
| ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог нека вас учи и он нека вам сваку срећу |
| рстеновати.{S} О самоме прстену шта вам могу приповедати?{S} Чича-Тима је, као обично, био збуњ |
| је она умела у трумбету свирати, то вам могу историјским <pb n="343" /> фактима доказати; а ту |
| а нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али б |
| је, колега, што сам тако срећан, да вас могу познати!...</p> <p>И чича-Тима хтеде, у име отпозд |
| писма!{S} Лепо!{S} Но, таке ствари већ могу једног честитог младожењу обрадовати!</p> <p>Милка |
| епо раздани; онде заседну, претресу сва могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости |
| и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласовир, а Бошко да |
| Бошко да није био виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бан |
| надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој |
| Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све могуће употребити, само да вас задовољим.{S} Чича-Тими |
| имер у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, чак у Турску...</p> <p>— За вашу љубав ћу све м |
| и оштроумље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те |
| ки, шустерски, опанчарски — и већ свију могућих заната шегрти, па блену у гарава лица јевропски |
| много штошта недостајало, али се она по могућству трудила, да све те природне мане улепша; а ту |
| ; али кад је видео Гркињу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да |
| своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као неки ћорсока |
| а Папраг, као човек од такта, да сваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, |
| смело пркоси, она, да би избегла сваку могућу неприлику, окрете се, усиљено смејући се, своме |
| братиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо свет?{S} Ено, гледам пре, син |
| љикама и зеленим карнерима; а, после, и мода се променила, изишле су и никакве тунике...{S} Оно |
| торо-седморо деце, могла би се оставити моде, али је млада.</p> <p>Док је чича-Тима тако тужне |
| се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих поред њега |
| рачицама и дугмићима ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати см |
| ти, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весеље ћеш имати у кући...</p> <p |
| што су им они заклопци испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са |
| рби од оне црномањасте Циганке купио, а мож’ понети и парче хлеба себи за фруштук; а мени ћеш с |
| беше бледа као лимун; да је имала кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, |
| кога, можда би се, сирота, и потужила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, |
| анио.{S} Она би, <pb n="323" /> сирота, можда срећнија била, да су је из службе истерали; можда |
| непријатеља, завидљиваца...{S} Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо |
| ава.{S} Он се диже из кревета, и то је, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавају |
| дан од њих. — Пао је, несрећник, па се, можда, и угрувао?...{S} Хајде да видимо! </p> <p>— Како |
| икава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на го |
| /p> <p>— Шта, господине, шта?...{S} Ви, можда, мислите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он |
| цифер!...{S} Чекајте, сад ћу ја видети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи об |
| Оно, касти, зете, тамо код вас у Пешти, можда, се ово скупо и продаје, па га, ваљда, друкче и з |
| не доликује дугачак нос.{S} Она је то, можда, и зато чинила, што је у ње доста краћушан, а на |
| е, видели, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практикан |
| нија била, да су је из службе истерали; можда би се удала, удомила; ал’, овако, ко ће узети обе |
| — та то, ваљда, није мене мислила...{S} Можда кир-Николу?....</p> <p>— Вас, вас!...{S} Никог др |
| и говорити; данас је 24., сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стар |
| пребринем; хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре ме |
| а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се |
| читељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже раменима, за |
| а лишћа за сарму, а, после, Тимо, каква може бити вечера без вина?{S} Дакле, и вина пошљите бар |
| несе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слуша |
| оту, у животу овдашњег грађанства, онда може ли ми ко замерити, што сам изабрао темат за моју б |
| еспослице, без којих свака поштена кућа може опстати: ту су ти шлингераји, штикераји, па онда ч |
| ти, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та кад |
| то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слушаше |
| м разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете |
| е унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме вазду |
| рам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеленим |
| орио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... ’М |
| е ми испасти, ја мислим, да сјајније не може ни бити — говорила је; — о томе сам уверена.{S} Де |
| то ће мене узети, зове се Папраг; он не може бити гори од мог оца, па што не бих пошла за њега? |
| е таком ватром пољубило, ништа друго не може бити, него — љубавно писмо.{S} А, уствари, беше то |
| а услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељаве зенице црно да офарба, тиме би, вели, п |
| о и у године, за тебе је добро, како се може; ја, ја сам још млада...</p> <p>У тим тренуцима по |
| Та, касти, она је још дете.{S} Како се може дете удавати?</p> <p>— Дете?...{S} Ама да видите, |
| ужасно!{S} Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људ |
| а свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; знали су, и какви |
| И то је све, што се од природе изнудити може. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лу |
| будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Гркиња, ко |
| за туђу нико и не мари, још гледа, ако може, да је у својој пакости здере и позледи...{S} Стог |
| утра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућак |
| -четири ствари не узимаш код себе, лако може да се одбије од тебе!{S} А, богме, то је лепа прил |
| од ракије; — да идемо, није вајде, лако може и господин запитати: где смо се толико забавили?.. |
| човек; он се радовао што свом пријатељу може услугу учинити, и то баш у оно време, кад му је на |
| </p> <p>— Рихтиг, спава!...{S} И сад се можемо комотно разговарати...{S} Знате, кад сте ви код |
| у натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, шта |
| алом, мислим да против оваке прилике не можете ништа имати; а и млади господин Папраг тешко да |
| , опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} Стопута вас је поздравила, па и |
| жила, можда би казала: „Ето, пријатељу, мозак ми је потресен, а у грудима ми је нешто тешко, бо |
| ебе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јоханида!...{S} Јоханида!.. — понав |
| и се с њиме о класама. — Дабогда, им се мозак у сто и десет класа расточио!...{S} Они мени да у |
| ава Гркиња, колико његовим недотупавним мозгом, толико и његовом кесом влада.{S} Она ми је, ист |
| авити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, шта ми је ова пијана будал |
| а, -— време је да се руча.{S} Извол’те, мој дебели даскало досад је давно исплазио језик; ви га |
| благо целој кући, а није ни теби лоше, мој стари даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени |
| ђа и даље своја тумачења, — то ће рећи, мој господине, да је у Србији ружан ваздух, да нема дос |
| ћати двомесечне плате...{S} Е, то хоћу, мој љубазни Тимо!...</p> <pb n="319" /> <p>И она, погле |
| нђуве.{S} А, касти, доста су и јефтине: мој побратим их купује у Београду по два гроша туце.</p |
| узвишеног мислиоца, филозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питат |
| , да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више |
| на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, он је прави Атињанин; онде је и нау |
| дан стих, касти, како сунце залази — за мој виноград!{S} Па бих и вас споменуо, како седите исп |
| ојом вештицом одсели, онда је чича-Тима мој!...</p> <p>Стара госпођа је таким резултатом мисли |
| ирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишл |
| тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волет |
| в.“</p> <p>— Јест — рече Милка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — |
| м се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид пробуди.{S} Хи, хи, хи!{S} Баш је хунц |
| Тима. — Оно, касти, колико се сећам, и мој покојни деда поред доброг вина заборавио би на све |
| акова, само од оног доброг, што га ви и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по |
| каквог краја Италије овамо, и то баш у мој виноград, пренела.{S} Та она, касти, и личи више на |
| мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпођо!{S} Сад! — говорила је баба, — само д |
| ова пијана будала обећао?</p> <p>— Шта, моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо! |
| аром госпођом:</p> <p>— У ваше здравље, моја драга госмутерко!...{S} Мало је учитељица, које ја |
| о обичају, па онда: „Слуга сам нижајши, моја дражајша (или прекрасна) господична!“...{S} Да га |
| и у својој лепоти.</p> <p>— Тако је то, моја Милка.{S} Данашња млада и девојка треба да пада у |
| ако ценим, као вас.{S} А што вас, опет, моја Јустина воли, госпо, то не можете веровати!...{S} |
| ркињи:</p> <pb n="320" /> <p>— Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну |
| пута до земље поклони, колико коракне; моја мати није то умела, а људи су и за њу говорили, да |
| ме хвата, кад их из далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслон |
| је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?. |
| аш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше јој прота, — зар не би |
| ш бунду, све ћеш дознати... све, слатка моја госпођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам |
| и.</p> <p>— Па шта би да ти дам, слатка моја стринчице?</p> <p>— Оно, што ти не треба.{S} Што н |
| ватром љубити.</p> <p>— Збогом, љубазна моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече з |
| ?{S} О, хвала вам, хвала, љубведостојна моја богињо!</p> <p>То је све што је чича-Тима из Видак |
| м броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле |
| p> <p>— Хоћу, благо баби!{S} Хоћу, лепа моја госпођо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навеч |
| , сутра, дакле, може доћи, а за даље је моја брига...</p> <p>— Али,стара госпођо, — рече учитељ |
| {S} Лепо!{S} Неописано!...{S} Откако је моја протиница преминула, још нисам таке сласти окусио. |
| и се клањају: и гросмутерка, и прота, и моја Јоханида!...{S} Њојзи ћу купити саонице, па кад јо |
| , доказујући по читав сат оно, што је и моја стрина знала, ил’ ако није знала, тим је била од њ |
| > је она поправљала.{S} О, ала је дивно моја мајка умела писати!{S} Ја сам видела штампаних про |
| илка, — то је мој пропис, што ми је још моја мила мајка поправљала. — И она бризну у плач, а су |
| меном лекар ће, можда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, |
| накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, ти си већ одрасла, треба већ да се и у |
| и и да јој пришапне:</p> <p>— Лаку ноћ, моје суво злато!{S} Неће ни добро сванути сутра, а ја ћ |
| асти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракиј |
| оносом је говорила стара гросмутерка. — Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и |
| p>— Она ме љуби, па, касти, чак се и за моје дете стара!...{S} Учи га, чешља га, храни га и вас |
| ији!{S} Па нека каже ко шта хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S |
| јере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с |
| сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се на |
| <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи ви |
| {S} Хе, хе, хе!{S} Она се васпитала код моје Јохиниде, а он у Будиму...{S} Ја сам у Атини учио |
| Србије забележити, а то је оно, што је моје српско осећање увредило.</p> <p>Тако свака српска |
| војку.</p> <p>— Тако, Милка, тако, дете моје, учи се и слушај, што ти госпођа казује; ти си још |
| ашчићима, па ћу јој казати: „Драго дете моје, кад видим ваше <pb n="379" /> лепо лице, онда се |
| ковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, хо!..{S} А да к |
| а моја, збогом!...</p> <p>— Збогом, очи моје!... — рече збуњено Гркиња, <pb n="386" /> па га по |
| прописа, али баш ниједно слово није као моје миле мајке!...</p> <p>Тај пропис беше јој једина у |
| Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{S} Мало сам се, каст |
| у и секретара!{S} Њој, дабогда, пресело моје вино, а њему спанаћ и шунка!{S} Здрав си, кир-Нико |
| ше казала!{S} Али сам уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Ју |
| " /> да будем славуј у ружичастоме лугу моје обожаване Јоханиде.</p> <quote> <l>— Белилом се ме |
| во, данас у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за ре |
| ођо, — рече уздрхталим гласом, — ово су моје ствари!</p> <p>— Шта?{S} И још се усуђујеш!{S} Е, |
| ми, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово неколико година заборавиле.{ |
| о је оћелавело.{S} Па, касти, има л’ ту моје кривице?{S} Могло је дете и водену болест добити, |
| д су учили код Ђоке школу...</p> <p>— И моји, богме, баш ако нису филозофи, ал’ бар толико знај |
| Е, оче прото, како вам се допадају ови моји куглови?{S} Па гурабије, па палачинке, па торте... |
| , баш о Духовима била сам у цркви, а за мојим леђима шапуће попа-Ђокина попадија са госпођом по |
| алате није ни цар јео, као што ћу је ја мојим сирћетом зготовити!{S} Па учи л’ се то у школи... |
| ик!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очима прочитао министарски акт!.,.{S} Он каже, да |
| би приметила, али сам гледала понеку од мојих познаница.{S} Дође млад, отмен, господичић, завит |
| главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам задао целој школи, ал |
| Моје васпитање и образовање са глупошћу мојих колега и колегиница?...{S} Кад дођем пред госпођу |
| н. — Да није сувише скуп, заиста бих га мојој Милци купио; ох, ала би јој то јасно црвенило пре |
| ам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даскало, |
| о провео, касти, ни кад сам се са првом мојом женом венчао, нисам се тако веселио!...</p> <p>Ст |
| им поповским гласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога |
| ена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама и зелени |
| и ко замерити, што сам изабрао темат за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?.. |
| } Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене очи, |
| нији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју Јустину по белим обрашчићима, па ћу јој казати: „Д |
| ем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p>После се рукова с њоме, а з |
| узме?{S} Он удовац, ја удовица, ја имам моју плату, а он осим плате има своју кућу и виноград.. |
| ће чича-Тима, — чу ли ти, да ја удајем моју Милку?</p> <p>— Чуо сам, побратиме, ’ма тешко ми ј |
| а у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да |
| Дакле, млади господине, јесам ли синоћ моју декламацију као што ваља одекламовала?</p> <p>— Не |
| <pb n="387" /> <p>Чича-Тима је погледа молећи, руке је пружио њојзи, као утопљеник што тражи и |
| елико звоно, грми: „Неспособан!“; после моли кметове и општинаре, да га приме за бирова, а они |
| /p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну котарицу.</p> <p>— А, дакле, да |
| есма|...</p> <pb n="364" /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а |
| да нећете ни доћи.</p> <p>— Опростите, молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје |
| лубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као небо п |
| нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба.{S} А, |
| /p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p>„Па, госп |
| његова загрљаја. — То баш није лепо!{S} Молим вас!...</p> <p>— Моја слатка голубице, —- тепаше |
| су у голубице пепељаве очи?...</p> <p>— Молим, молим!...{S} У лепе Гркиње су плаве очи, баш као |
| нила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — узе реч учитељ трећег разреда. — |
| вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу |
| ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки господине Тимо!{S} Ћутаћу као риба |
| ојој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је учитељ III разреда, |
| о га ви онако радо једете?</p> <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сир |
| , господине, могу се поверити, само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир- |
| ажована!“</p> <p>„Дакле корпу?“</p> <p>„Молим!{S} Молим|...{S} Али за љубав моје мајке!“</p> <p |
| анетости тражио своју обожавану Гркињу; молио је, преклињао, само да га погледи, а он ће јој по |
| ло у Новом Саду фотографа, који ме није молио, да ме сними; један ме је сликао, па је ориђинал |
| ике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба у другом |
| ј други део:</p> <p>„Госпођице, смем ли молити?“</p> <p>„Господине, жао ме је, али ја сам већ а |
| ом о дувар!...</p> <p>— Оно, господине, молићу!...{S} А има времена, људи смо, ако је, касти, б |
| баш и самога вас...{S} О, господине!{S} Молићу, шаљите тамо војску, жандаре, док се није сав Пе |
| сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које дете и умрло, само је једн |
| дребице.{S} Овај твој зет био би красан момак, само да се толико не смеје и не <pb n="373" /> к |
| один секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, госпо |
| ио од Гркињиних чарапа, то ћу поклонити моме једном човеку, што је у министра израдио, да ме у |
| ким, згрнућу новце, па ћу да подигнем у моме винограду пивару; кућу већ имам, а воду ће ми вући |
| тим, играло све живље и веселије; млади момци се ознојише, девојке се заруменеше, и већ понека |
| лике љубави хтела и удавити, само што у Монакову не беше дубоке воде; заронила се, касти, чак д |
| а се извињаваше тиме, да, као домаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем аст |
| увредило.</p> <p>Тако свака српска кућа мора већ и по самој природи имати нешто, што је одиста |
| ења: као да је остао без службе, па сад мора да послужује као фамилијаз, после га секретар и од |
| е, вели, кретно и некретно његово имање мора мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{ |
| о, што је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на т |
| рела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној згради састајати, п |
| је то погана врућина!{S} Колико ли тек мора младожењи бити?</p> <p>А после се некако враголаст |
| <p>— Јест, Јоханида са својим даскалом мора оставити Перковац...{S} Сад се Перковчани питају: |
| глофа и гурабије...{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а к |
| е зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора да је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швап |
| ..</p> <p>Учитеља је копкало, шта ли то мора бити?{S} А и и стара госпођа узмучила се, и њу је |
| омаћица, мора сваки час устајати и зато мора за доњим крајем астала седети.{S} Чича-Тима је одм |
| а.{S} Дечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, пер |
| ека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у себи, — да |
| к онако полугласно, — да се девојке <hi>морају</hi> удати, да нигде у свету <hi>нема девојачког |
| Лепо, лепо! — церекала се баба. — То је морал!{S} То је учитељско владање!{S} Преизредно!...</p |
| о ће свога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, зн |
| за овога младића поћи?“...{S} Љубица је морала климати главом. „А ти, брајко,“ питала сам младо |
| рећу, а то је била за њу права несрећа, морални гроб, који је целу њену будућност сахранио.{S} |
| о било.{S} Сирото дете, хтело не хтело, морало се још истога вечера прстеновати.{S} О самоме пр |
| а на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србији, као и |
| постарије госпођице, у целоме Перковцу морало до срца дирнути; а кад су још дошле и месојеђе, |
| ужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало |
| ахваљујем вам по стопута!...{S} Заиста, морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чин |
| сти, од сутра недељу дана биће венчање; морам поручити и Папрагу, да се још у четвртак у чаршиј |
| равно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са сп |
| ну?{S} Мањ да задужим виноград?...{S} А морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у |
| ..{S} Али... — уздисао је прота... — ја морам одлазити, а тако бих волео да могу вечно код вас |
| и сами знате, да се у овим околностима морам и спремати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му р |
| о, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео |
| лозофа.</p> <p>— Мој отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто |
| и он до ње: — Српске ми вјере, рећ’ ти морам, е ми је баш драго што си ме тако сабахиле походи |
| /quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткријепит’.. .{S} Уосталом, |
| стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благодарност...</p> <p>После |
| извјестим господина министра!{S} Депешу морам шифрирати; а кад ми те шифре дођу, волио бих број |
| плименте одговарати; али није имао куд, морао је мало сести, <pb n="340" /> и то баш до њега; т |
| n="350" /> баш ништа од свега разумео, морао је тврдити да разуме и да је све тако, као што ст |
| ије, дакле, по званичној дужности никуд морао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај |
| Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде |
| — Јест, тако је, драги Тимо!{S} И ви је морате што скорије, још ових месојеђа, удати, ако не же |
| дин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, п |
| име?</p> <p>— Богме је ово опасна жега; мораћу и ја једну шљивовицу искапити, колико да се мало |
| Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква је љутина у кући и какви ће |
| хоћу некаких мисли, које ме, може бити, море, да се отресем; хоћу, као што је пре мени неко каз |
| да знате, каква ме у овоме часу осећања море, ви бисте се смиловали!...</p> <p>И он је загрли.. |
| у моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка жи |
| ти ни пити, а кад би легао да отпочине, морила су га страшна привиђења: као да је остао без слу |
| да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има реч у своје време изговорена!{S} Говорио сам ва |
| ш снају, те да се она спреми; млада је, моћи ће још коју поиграти у колу.{S} А сад, дабогда, у |
| млада, али то има и своје добре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру |
| ке!“</p> <p>„Па, госпођице, где ћемо се моћи видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</ |
| што су чланови перковачке беседе, неће моћи ни једну тршчану колибу потрести, а то ли зграду ј |
| улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде се не види осветљен |
| , почеше они један по један у потпуноме мраку бледети; али прота, као да се повампирио, добиваш |
| ромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у какв |
| " /> па га пољуби у образ, а после је у мраку нестаде...{S} Прота се осврте два-три пута, да га |
| рбан сто и две дрвене столице; а остала мрачна просторија те собе беше запремљена кожицама, пам |
| етљен прозор или фењер, пред њиме стоји мрачна шума.{S} Чује само, како по густоме грању киша ш |
| глав...{S} Ноћ беше тамна, улице узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку |
| е дању човек шета као по рају; а кад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш |
| а је почела сипити, улице постајаху све мрачније, уједанпут мрак!...{S} Нема више улица, нигде |
| ћан дан родила!...{S} А имаш ли макар и мрвице земље са гроба Св. Петке</p> <p>— Немам! — рече, |
| иш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> <p>— Да им Бог поживи дечицу, и |
| а чини.{S} И за крађу, и за љубав, и за мржњу, од свачега је она имала мађија и чини.</p> <p>— |
| како у школи, тако и у обичном животу, мрзео; а откако је, сиромах, изгубио оне две класе, опа |
| м женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перко |
| списану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће бити добро|... — мисл |
| далека смотрим!{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам |
| е са мном, а мени се учини као да ми је мртвац за <pb n="356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа |
| е дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хте |
| одина из гроба ископане, те још ударају мртвијем задахом, и гле, шта у овоме пијаноме Перковцу |
| е тужио како је све скупо, и опет им је мршава храна.{S} То су, уосталом, и паметни болесници о |
| ?</p> <p>И она је весело тапкала својим мршавим рукама, баш као дете које се радује Божићу.{S} |
| ажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа госпо |
| миљато осмејкујући се, пољуби је у њену мршаву руку.</p> <p>— Драго ми је — рече, — и захваљује |
| аму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је |
| Ђока се, сиромах, пропио; ко зна, каква му је то вештица учинила!{S} А попадија, као свака сиро |
| Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, |
| <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; о |
| ити господину Швабићу, и онако знам, да му госпођа Јустина није за имен-дан спремила, а како <p |
| Тима је ћутао забринуто, знао је он, да му деца нису баш спремна, а и то је био уверен, да би м |
| прави тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет не разбије нос.{S} Он се рукова са чича-Тим |
| у целој Србији од учитеља заслужио, да му се каже превасходан, то сам ја, драга браћо!</p> <p> |
| лозу резати, па кад би га ко умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао |
| , да спреми прасе.{S} Дете је знало, да му је отац сваког Божића и поклада поклањао учитељу пра |
| је је са своје особености заслужило, да му се по могућству име сачува.</p> <p>То је био као нек |
| ти: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, поред свега |
| мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p>— Оно, касти, зете, тамо код вас у |
| сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу |
| лицаја, да он његово место заступи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару |
| ио виолиниста, то је све могуће; али да му је кћи, што је била за Страхинића бана удата, да је |
| , — дакле, ако узима толико смелости да му све што је замислила отворено искаже, онда ће данашњ |
| и шарену вуницу..{S} А новости имам да му кажем, да од другог ни за десет година толико не би |
| младић!{S} Само, касти, име не умем да му погодим, све ми се чини да рече Шапраг, Акмак или... |
| не говори три сата, ама баш ниједну да му не разбереш!{S} Стајао сам некако пред Трајковом мех |
| али, домаћин се куцну са гостом, исказа му здравицу, а после оде у другу собу, да види, шта дец |
| богме, то је лепа прилика!{S} Та колика му је само парохија, хеј, госпођо!</p> <p>Гркиња опет у |
| му је министарски акт саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са |
| ога дебелога Шпартанца оставити, морала му се похвалити: — Дакле, мој дебели даскало, знаш ли, |
| му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником д |
| год у путу или пред дућаном видела, она му се поклонила, погледала га је својим чезнућим поглед |
| S} Кад је поред своје Милке прошао, она му приђе, по обичају, руци, али он је ни погледао није. |
| онда нек’ прсну сви од једа!</p> <p>Она му притиште руку.{S} И остали се руковаше, па одоше.</p |
| тује?... — А после додаде за себе: „Она му је, сиромаху, и пореметила мозак!...“</p> <p>— Јохан |
| а кад га је прочитао, он га продрма, па му весело подвикну:</p> <p>— Хај, старче!{S} Писмо од М |
| алин извади ћутећки кесу иза појаса, па му пажљиво изброји стотину дуката.{S} Чича-Тима извади |
| е економ, донесе чича-Тимине хаљине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Ста |
| са пуно поноса, окрете се чича-Тими, па му бајаги пришану, ал’ тако, како ће и Папраг чути: „Ди |
| а, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он по трећипут остаде уд |
| , а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само |
| ко њих даваху им израз ласкавости; коса му беше плава и, по богословски, низ рамена пуштена, на |
| ко од дванаест година, уђе у собу; коса му беше још неочешљана, руке неопране, али зато у целом |
| мазно, па онда, отежући речи, пришапта му полугласно:</p> <pb n="318" /> <p>— Знате ли, драги |
| епим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепеља |
| кућу — срам га било! — него слуша, шта му којекакве бабе трабуњају...</p> <p>Тек кад је она св |
| а доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана, а и сам Никола проме |
| ваки страх од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да заг |
| лугу учинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би |
| то из ње вади, па ређа по асталу, а кад му се ко од путника приближи, он брижљиво заклања своју |
| миљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она истим таким погледом одговорила, он задовољно |
| сле шест недеља с другом венчао; па кад му је та друга од водене болести умрла, он се и за трећ |
| ремаше да га под капут сакрије; али кад му га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> |
| је, па га, ваљда, друкче и зову; а овде му је право име ђинђуве.{S} А, касти, доста су и јефтин |
| асти.</p> <p>— Господин-Тимо, — прекиде му реч лепа Гркиња, -— време је да се руча.{S} Извол’те |
| емати — дакле...</p> <p>— Али — прекиде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декла |
| ваку могућу неприлику предупреди, приђе му ближе и пошто се, по обичају, једно пет-шест пута по |
| ко рано видела спремна и обучена; приђе му, по детињем обичају, руци, али он не допусти, да га |
| лико дубоких поклона и поклончића приђе му ближе и пољуби га у руку.{S} Стари деда-Спира, који |
| о <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> <p>По свему се видел |
| ца, оно покри лице рукама, а низ образе му текоше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, |
| <p>Јадно дете покри лице рукама, а сузе му потекоше низ снежно лице.</p> <pb n="303" /> <p>— Ву |
| еља неко прасе или рубљу испросио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би |
| као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа препоручила...{S} То беху већином б |
| лка?... — повторавао је старац, а после му преко лица пређе глуп осмејак.</p> <p>— Твоја кћи Ми |
| ас само учитељ, а кад се ожени, од воље му је, — може се и запопити.</p> <p>Чича-Тима слеже рам |
| праг!...{S} Папраг!{S} Папраг!{S} И име му је некако господски!{S} Лепо!{S} Отмено!...{S} Али с |
| морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и шешир паде с главе, они га бацише за њим у блато; |
| му: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху отрцане, а ципеле од самога блата, које се беле |
| чича-Тима!...</p> <p>Једног дана донесе му писмоноша писмо, али га он није умео прочитати.{S} У |
| војим обичним чезнућим погледом, стиште му руку својом десном руком, а левом га поглади по збрч |
| о друго којешта ћу говорити, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div |
| иже приступи господину проти; а онда ће му шанути:</p> <p>— Е, оче прото, како вам се допадају |
| чинила, фландра једна?...{S} А и шта ће му туђа жена?{S} Зар не би боље било да мене узме?{S} О |
| или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од њ |
| е,</title>“ али се уједанпут трже, лице му доби израз зле воље, и он устаде са свога места и по |
| не хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију и не диже горе, само гледа у |
| S} Чича-Тима је дубоко уздахнуо, и лице му доби израз негодовања и незадовољства.{S} Гркиња је |
| колегу, он се рукова с њим и честиташе му весело прошевину и прстен.</p> <p>– Срећно, господин |
| ледаше, пун саучешћа, у чича-Тиму; беше му жао човека, кога је већ толико година познавао.{S} У |
| </p> <p>Дете се весело осмехну.{S} Беше му необична та доброћудност очева, а после се, сирота, |
| прво моју госпа-Јустину походити; више му не треба, него да њојзи приповедим, како је њен Шваб |
| у <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чара |
| његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, а после се |
| аш спремна, а и то је био уверен, да би му стара госпођа у многоме могла помоћи; али се узјогун |
| Она би га презриво гледала, окренула би му леђа, погледала би се у огледало, па би сасвим понос |
| о месо, краставце и т. д.{S} Понекад би му упртила и ражањ, да га окреће, а уза сваки почет или |
| умолио, да му ту вештину покаже, он би му сав виноград џабе орезао.</p> <p>— Па, учитељ-Тимо, |
| ио свакојаким именима...{S} Другипут би му се чинило да је у некаквој гостионици, и онда би се |
| саопштен, а рука му је дрхтала; образи му дођоше бледи као у мртваца, са чела му је цурио круп |
| итељ Тима га погледа, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p |
| кавани приметио и младога Папрага, који му је и сувише својим изнутрашњим задахом ударао на црк |
| погледао.{S} Успут је сретао људе, који му се уљудно јављаху, али он као да их ни видео није; ш |
| S} Откуд њему тако име и презиме, да ли му је то тако од старина остало, или су га људи од мило |
| вир!...</p> <p>— У дромбуљу, млијеко ли му!{S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех |
| је неки Шваба!{S} Шерет!...{S} Млеко ли му швапско!“ После тих поклона седоше оба, и старац и з |
| р не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забран |
| ту, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе долази и већ е |
| тица крива!...{S} Чула сам ја, и о мени му је говорила, да сам неморална; а неће да гледа себе |
| воно, у клепало, а од сваког звука чини му се да чује глас старе госпође, како га пред г. секре |
| о инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи говоре, после виде и св |
| општинаре, да га приме за бирова, а они му доказују, да је за све то остарео, него да ће га пос |
| нако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— Дакле, Тимо |
| пши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, напл |
| о, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога |
| попови и ђакони гледају у њега, чудећи му се премудрости; после га види у цркви, како се млати |
| иска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумбета и други сваковрсни инстр |
| ет, волео, узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се |
| спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n="395" /> свукоше хаљине, дадоше му малу белу к |
| по лицу својих љубимаца просипа.{S} Очи му синуше грозничавом ватром, и он се у доброј вољи куц |
| ...</p> <p>Чича-Тима уђе унутра.{S} Очи му засенуше од силне светлости; а људи у црним, салонск |
| онако испод обрва погледа љутито, а очи му севају од једа:</p> <p>— Лепо, вала, господин-колега |
| жбе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске службе; уз |
| ноги здрави; чаша је ишла за чашом, док му се по бледоме лицу није прострло оно загасито румени |
| на мало строжије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се |
| /p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му баци малу белу капицу у образ. — Шта би рекла Гркиња |
| јао, али не чича-Тимину хвалисању, него му беше смешно како Папраг брзо окрете лист; но пошто н |
| ат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су чланови перковачке бе |
| } Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола се задовољно н |
| и, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се диже из кревета, и то је, |
| <pb n="325" /> — приповедићу јој, како му је попадија из Мартиновца варјачом сав нос изразбија |
| био је сав знојав и ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад |
| д су у авлију у помрчину изишли, некако му испаде за руком да је загрли и пољуби и да јој приша |
| ао одлазити.{S} Али, као и остале, тако му је и овај план лепа Гркиња покварила...{S} Сунце ниј |
| S} Просвета га се утолико тиче, уколико му понеку, с руског преведену а у читанци отштампану, п |
| p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> |
| ломан, чуо је како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда |
| људи, и куће, па и читаве улице, чинило му се да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће |
| даху му као прави истински људи; чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезан |
| .{S} Та де, смеј се, певај!..{S} Госино му ја...</p> <p>Чича-Тима стаде скакати:</p> <quote> <l |
| же, па иако је помало климао ногама, то му није сметало да се пред чича-Тимом не само по обичај |
| дете плаче, а учитељ се смеје.{S} Е, то му је тако у самој природи!{S} Каткада га лепа његова с |
| дети, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска вр |
| о се; али кад дође да преда шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти |
| апред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице |
| је попио по две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би г |
| да уграби место до лепе домаћице; а то му није тешко било, јер кад је неки од учтивијих гостиј |
| очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, приближи своју столицу |
| <p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је са |
| ича-Тима је пробао да очима искаже, што му срце осећа, али то му није ишло од руке; он, дакле, |
| икета добила је од неког болтаџије, што му је дете код кир-Николе учило школу и положило испит |
| арају сува ребра у празној кожи?{S} Што му је сав облик у носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — реч |
| ла се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</p> <pb n="298" /> <p>— Чича |
| доста чисто обучен и очешљан, само што му очи беху крмељиве и помало крваве.{S} Кад је видео П |
| рећу дарује! -— Кад је то говорио, глас му је дрхтао; а, богме, и није, сиромаху, ласно растати |
| м тренутку уђе чича-Тима у собу.{S} Нос му беше црвенији него обично, очима је закрљештио и већ |
| то жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, хе!{S} Н |
| ечји радови су такође прекрасни, морају му очи стати, кад види оне стаклене ђинђуве, перлице и |
| о пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан човек тај њен учитељ богос |
| и, можда већ и спава...{S} Знате, то му му је свакидањи обичај.</p> <p>Она отвори кујнска врата |
| лактом.</p> <p>— Та зар не видиш — шану му, да се и прота и чича-Тима мргоде?{S} Ћути!...</p> < |
| производ, који га је и прославио и лепу му парицу доносио, остаје његова грка ракија.</p> <p>— |
| -дан спремила, а како <pb n="310" /> су му зуби ретки, може му сав спанаћ у зубима остати.</p> |
| ад би га боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају |
| алан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио.. |
| колико година заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају ми |
| оријама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се да су од харти |
| злази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb n="308" /> <p>Он као да је о оној |
| збунио, а бакалин, који је у свему био мудар и окретан, да би га из те забуне извукао, пређе у |
| поруменео је, али није имао куд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — р |
| а у десет класа, којој је основа дубока мудрост.</p> <p>— Молим вас, господо, — доказивао је уч |
| је чуо, беху, по његову мишљењу, извор мудрости за једну младу девојку.</p> <p>— Тако, Милка, |
| е није, како, њен дебели <pb n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено |
| ...{S} Госпођа Јустина је млада жена, а муж, као што га знате, јектичав...{S} Баш ако би вам би |
| ужне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толико плате, да јој и белила задоста к |
| човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S |
| кад ћеш једном изгледати као човек, као муж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псо |
| а обрадовати!</p> <p>— Три лепа, млада, мужа — додаде врачара, — а после ћеш остати богата удов |
| не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да волимо!{S} Како ћу га ја волети?{S} Леп ј |
| ивела је једна Гркиња, што је имала два мужа; неки говоре, и више...{S} А у другој кући станова |
| својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник |
| ва Гркиња неће имати власти у кући мога мужа, па шта се имам предомишљати?{S} Ја сам сироче ост |
| осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна |
| ине није могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад |
| > <p>—- Ал’ тек је, свакојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, |
| стала права грчка лепота...{S} А што се мужа њеног тиче, то вам је поштовања достојан човек!{S} |
| Леп век!{S} Па ћеш још, осим овога, три мужа променити.</p> <p>Гркињи пређе преко лица лак осме |
| нутрашње задовољство да притаји.{S} Три мужа!{S} Та томе би се макар каква секретарица министар |
| љку; а ако и то буде мало да је противу мужа расположи, <pb n="325" /> — приповедићу јој, како |
| и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније |
| Београд, прва ће ми брига бити да је са мужем протерам.</p> <pb n="315" /> <p>— Само далеко ода |
| тера!{S} Та ниједна жена није са својим мужем сигурна, све док је она у овој вароши.</p> <p>Гос |
| глатким паркетима големе дворане; а кад музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступит |
| рактиканта и Гаја берберин, који је био музикалан, т. ј. свирао је у тамбуру, они су му пљескал |
| зар би се он заљубио у њу, да није била музикална?...</p> </quote> <p>Људи су га слушали, па су |
| уг-Богдан и његових девет Југовића били музикални...</p> </quote> <p>Сакупљени гости се згледах |
| — Јест, браћо и господо!{S} Они су били музикални.{S} Могуће да Југ-Богдан није свирао у гласов |
| у силу имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи и |
| да ону другу половину ноћи поред умилне музике у игри и весељу проведу.{S} Кад су Цигани дунули |
| време изговорена!{S} Говорио сам вам о музици; али не треба то; та, ево, последњи тренуци ове |
| е над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба пажљиво посматраше јако удубљене црте на |
| >— Камена се помирио!{S} Сирота жена од муке се и пропила.{S} А и то је све масло те несрећне Г |
| прексутра нека свисне стара вештица од муке!{S} Тиме се та јутарња похода свршила.{S} Она се ј |
| че:</p> <p>— Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде нанов |
| удови неопрани...{S} Да свисне човек од муке:!...</p> <pb n="302" /> <p>Утом се диже нестрпљиво |
| зрева до човека: големе патње, необичне муке, гажење и тиранија стварају, често тренутно, од об |
| у грке искапио, да мало своју унутрашњу муку разблажи, а он оде право кући, да свадбарину спрем |
| рела лети, стрела ј’ лака, </l> <l>Амор муња из облака; </l> <l>А обоје к мени жури, </l> <l>Та |
| Е, али ко би се, опет, сетио, да су за мустру узети пештански келнери?{S} То, да сам јуче умро |
| уда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна стакла какве сиромашне колибице, па кад би видео |
| а боље погледао, видео би, да су му очи мутне, бесвесне...{S} Дуго је он у томе положају лежао; |
| он није умео ништа говорити; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора... |
| запитао, он би без сваке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда |
| е пута опомињао.</p> <p>— Оно, касти, — муцао је чича-Тима, — није да нисте, јесте, господине.< |
| ше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само црквене песме.{S} Ако ј |
| требати и једно парче од опанака велико-мученика Прокопија, а добро би било да имаш макар и јед |
| Здравља ми, Спиро, боље ти се и с овом мученицом гушити и давити, но с туђом децом свађати се |
| је омрзла и презрела.{S} Једно је само мучило, — што се мора с њим, као с колегом, у једној зг |
| аде скакати:</p> <quote> <l>— Паук једе мушицу, </l> <l>Гусеница лист; </l> <l>Гркиња је прљава |
| ела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> < |
| /> лепо лице, онда се не чудим што сви мушкарци хоће за вама да полуде“...{S} После тога штого |
| а новце; нигде не видиш женске, а то ли мушке кошуље.</p> <p>— Знам, да ће се господин Швабић и |
| и у једноме су се опет слагали: кад је, н. пр. она у неког удовца мало ватреније погледала, па |
| ева, али само црквене песме.{S} Ако је, н. пр., зимње време, он удари у „<title>Во Јордање</tit |
| на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће са свом ватром, која је |
| , које нису њену помоћ тражиле.{S} Ако, н. пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и |
| понеки дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. |
| постали озбиљни као неки грчки филозоф, н. пр., Сократес...{S} Тако ми дођосте у један мах пром |
| би могао чути.{S} За ону васпитатељку у Н... казаћу, да живи са писарем, а оне три у Ј.., те су |
| како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, от |
| стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни неки штофори за хаљине од тешке |
| е баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла б |
| и, по богословски, низ рамена пуштена, на њему црна душанка и црне панталоне.</p> <p>— Добар д |
| роз њих; ено, по дуварима виси паучина, на орману пала прашина, у кујни судови неопрани...{S} Д |
| {S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и руменило: права лорфа! |
| ила, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрно сочива, па макар и од |
| , а после неколико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и |
| а и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је изрезана глава некаквога мајмуна, то је био |
| уђеш у авлију — коров, у башти — коров, на тавану такође — коров!...{S} Дакле, као што видите, |
| а коме помоћи, он је помагао.{S} Он је, на пример, умео лепо лозу резати, па кад би га ко умоли |
| деца знају у Перковцу, ко су то двоје, на које она нишани!{S} А после тога још нешто безобразн |
| младожења, ха?</p> <p>— Оно, побратиме, на очима је доста чист и угледан, само што ми нешто мал |
| /> <p>— Само далеко одавде, господине, на пример у Хомоље, у Црну Реку, или, ако је могуће, ча |
| е биргере, бирократе, па и аристократе, на класе дели и одликује, него и сами келнери су онде, |
| мље, да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због |
| мачно, покварио цело пријатељство; али, на срећу младенаца, он то није чуо, а Папраг, као човек |
| а не приличи оној мекој детињој облини, на којој би требало да трепери блажена румен среће и за |
| ођа гросмутерка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на |
| барем сто жућака уз његову Милку дати, на част му девојка! <pb n="334" /> Мени требају новци, |
| га као из табарке. — Е, баш сам, касти, на вас мислио, чедо моје бело!{S} Моје јагње, касти...{ |
| Или је, можда, за дуг...{S} Оно, касти, на данашње време слабо кога и има, а да није дужан...</ |
| тле пажљиво гледао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, м |
| астичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се и не види од самих |
| ског учитеља; човек пун, дебео, омален, на лицу пуно ситних и крупних борица, а уз то је у свак |
| рак даље и у исти мах паде, онесвешћен, на тврду калдрму.</p> <p>Та висина, са које је пао, беш |
| да пролазе мимо њега.{S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Иш |
| но задовољан!{S} А вама, стара госпођо, на вашем великоме труду морам такође изјавити моју благ |
| ависиће од тога.</p> <p>— Добро, добро, на дан свадбе добићеш сто дуката.{S} Један је чича-Тима |
| гледа у женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој св |
| едао, а који је, међутим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се |
| , да свадбарину спрема; а Папраг, опет, на другу страну, које да продужи комбинације о својој б |
| о право кући својој, седе, онако срдит, на једну столицу, погледа незадовољно око себе, па онда |
| панталоне и неки жућкастозелени капут, на ком су се сви конци лепо провидели, а и стари отрцан |
| /p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Жи |
| опис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше читав свет |
| го сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учитељ из Бајковца, а ту је и васпит |
| се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — |
| ђо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки еспапи превозе!...</p> <p>Хтео је |
| а и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исмејавати владу!{S} Људи су се томе до |
| та била!!...</p> <p>То је био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нац |
| узане, мрачне, а калдрма испроваљивана; на сваком скоро кораку падао би сиромах учитељ у блато, |
| није требало да узимаш црвене пантљике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивн |
| мелем!{S} Него, дајде још једну, касти; на две сам ноге и дошао.</p> <p>Побратим га послужи још |
| — Молим вас, господине, и хвала вам!{S} На ту вашу услугу никада нећу заборавити.</p> <p>У тако |
| — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збрчканоме лицу туђе белило и ру |
| осле, имаш и своју поштену службицу!{S} На тако јемство дао би ти ма ко у Перковцу.{S} Тек вели |
| , у оно бело, глатко, чело пољуби...{S} На тај пољубац се дете није тргло, већ мирно продужаваш |
| или неког старог извеџбаног учитеља.{S} На челу тога прописа било је крупно исписано:</p> <p>„Б |
| гова.{S} Она тамо ни погледала није.{S} На самоме крају мале, између неких кошева и шљивика, пр |
| а их има тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на |
| у, па је замишљено гледала преда се.{S} На запећку стајао је хлебац и недодирнут, могли су га м |
| ао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, |
| ката!...{S} Богме је то — рече прота, — на данашње време лепа сумица, сто дуката!</p> <p>— Сто |
| а неком иронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онак |
| аздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам ишчупао те твоје чупаве курјуке! |
| ња узе под руку и одведе у своју собу — на ручак.{S} Милка остаде сама, погледала је жалостиво |
| била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{ |
| сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ниједна! — викао је чича-Тим |
| р да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, гријеха ми, што сам га овога часа за |
| чинише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> <p>А после, поглади |
| — обоје у неке шарене хаљине обучени, а на мајмуну и црвена капа; а лане о вашару беше и једна |
| бак, руке округле, прстићи дугуљасти, а на њима нокти скоро провидни, лице јој беше као снег бе |
| ше му малу белу капицу, плав шлафрок, а на ноге чисте чарапе.{S} Доктор га је хтео и испитивати |
| ло школу и положило испит са петицом, а на Петровдан — као имендан свога оца — читало у цркви а |
| о чинила, што је у ње доста краћушан, а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен би |
| том је заклонио ону исписану хартију, а на учитеља погледаше мрким погледом.</p> <p>— Ово неће |
| чича је једнако ћутао оборених очију, а на лицу си му видео зловољност и забринутост.</p> <p>— |
| ба да држи кашику, кад руча, како треба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздра |
| оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорба на асталу, треба је кусати.</p> <p>— Оно, касти, од сут |
| љ, кад је видео, да га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревиз |
| мрадом куљао, да се сирота Гркиња једва на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка |
| војој мекој постељи превртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала |
| естаде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:< |
| враголасто осмехну, узе капут, обуче га на рукаве, закопча прслук, а косу је згладио с чела, по |
| азити; прво, што је био доста хитар, да на свашта пази, а, друго, што се чича-Тима није умео ка |
| седео са својим зетом, није могао а да на толику њену ларму не плане: —- Само се ви покријте у |
| ти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око ка |
| а даскала, а после, пуна гнева, погледа на четврти разред: — А ви, господине, ви сте једна пија |
| То је Гркињу изненадило.{S} Она погледа на врата, мислила је да се није, како, њен дебели <pb n |
| рожије погледа и једним мигом му показа на дете, које је једнако спавало, али које се сваког тр |
| оноси, тако, да су се и гости са сокака на ту ларму почели враћати.</p> <quote> <p>— Господо и |
| ати: јастуке је разбацивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не ра |
| је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознава |
| е; коса му је, онако неуглађена, падала на збрчкано чело; само би кадикад дубоко уздахнуо:</p> |
| скупих материја, а празником се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и ого |
| као чланица овдашње омладине, задржала на беседу.</p> <p>Ха, ха! — смејао се учитељ четвртог р |
| као је вина, да је сва авлија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија |
| о, лепа невеста!</p> <p>А кад је видела на столу поређане детиње играчке, она разрогачи очи, а |
| ши, а ми да пристанемо: да ли је подела на десет класа боља и пробитачнија за учитеље, или је б |
| ветити...</p> <p>Ствар је, дакле, узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после |
| ; а сама је, с прекрштеним ногама, села на ћилим.</p> <p>— Данас је петак — рече баба; — јутрос |
| авно разиђоше, Гркиња је забринуто села на ћошку,<ref target="#SRP18760_N2" /> скупила се скоро |
| ој била разна белила, руменила и гарила на услузи.{S} Једно јој жао беше, што не може и пепељав |
| о слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала л |
| ђе ближе огледалу.{S} Руке је подбочила на кукове, обрве је уздигла, искосирила се мало настран |
| ед огледало.{S} Десну руку је подбочила на кук и тако се с неким особитим задовољством дуго пос |
| оносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе изнудити |
| аочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и друге кој |
| ; десни кажипут <pb n="362" /> је упрла на своје ниско и збрчкано чело, а нос и уста је искриви |
| згледати као грчка краљица, кад је ишла на венчање...</p> <p>— Ја бар мислим — рече поносито Гр |
| ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, мо |
| е и иначе у свима перковачким сплеткама на површини пливала, баш као она масна ђинђувица на деб |
| за сто, па онде, са искревељеним цртама на лицу, стаде певукати своје зимско „<title>Во Јордање |
| Гркиње — говорила је у себи. — Шта има на њојзи?{S} Кожа и кост!{S} На глави туђа коса, на збр |
| , што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћиле.</p> <p>И тако се обе, једн |
| рним, салонским, хаљинама, са цвикерима на носу, што су се по тим осветљеним просторијама тамо |
| гомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</ |
| ...{S} О, господине!{S} Ви немате појма на ком је степену покварености данашња младеж!</p> <p>Н |
| ђанин са својом женом живи, и која жена на свога мужа мрзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то |
| <p>Тај пропис беше јој једина успомена на мајку, на сваком писмену те испрљане хартијице беше |
| шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију |
| ају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта ј |
| идела од силних шепутла.{S} Он се клања на једну, а она на другу страну.</p> <p>Кад се дворана |
| походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb n="359" /> обзирала.{S} Она |
| нуо у њене пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја ва |
| утерка, која није знала, да ће и Гркиња на тој беседи суделовати, није се могла уздржати, а да |
| мерећи свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече бр |
| га економ ишчупа из руку, он се продера на њега:</p> <p>— Оно, касти, све нека вас ђаво носи, и |
| ино владање.</p> <p>Учитељ Тима потписа на полеђини, да му је министарски акт саопштен, а рука |
| ти, од чега ће му се кожа јежити и коса на глави кострешити.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| цивао с миндерлука на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је |
| ом жестином загрли, и није остало места на лицу лепе Гркиње које није чича-Тима обасуо пољубцим |
| да оваку фландру протера, она је пушта на беседу!{S} Лепо!{S} Прекрасно!</p> <p>Гркиња уздиже |
| ета, а једно ћу добити од газда-Милчића на поклон.{S} Знате, има сина код мене, па је још о Дух |
| ни пливала, баш као она масна ђинђувица на дебелој говеђој чорби или као загорела запршка у нек |
| свирају...{S} Само да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће из |
| е са свом ватром, која је будали свакад на расположењу, доказивати, да први људи нису јели гвоз |
| !{S} Истина, ја те слабости нисам никад на себи приметила, али сам гледала понеку од мојих позн |
| гами, нек се он сели у Хомоље или некуд на другу страну, — Београд ће му бити тесан, то знам на |
| , у својој рођеној постељи, а ниже себе на миндерлуку види, како му дете мирно спава.{S} Он се |
| пи и да му ујутру рапортира, шта се све на томе детињем вашару говорило и радило.{S} Полицајац |
| дбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Сад ти још и лутке треба |
| ича-Тима, као електрисан, скочи и стаде на сав глас говорити:</p> <p>— Ја, касти, служим већ дв |
| <p>И лепа Гркиња бацаше чезнуће погледе на <pb n="305" /> свога госта.{S} И чича-Тима је пробао |
| извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је зету наменио. |
| црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се налаз |
| ли... </p> <p>А кад је он свршио, изиђе на среду и лепа Гркиња.{S} Стара госпођа гросмутерка, к |
| како није срма изгубила, а после изиђе на обалу, стаде онде, па се заблену у силне свеће и фењ |
| метала; те ако буде воља божја, да пође на боље...{S} А како твој чича-Тима, ха? — смејала се б |
| S} А кад се дочепао своје собе, он леже на миндерлук, па је гледао укоченим очима горе у чађаве |
| ијаноме Перковцу починише!{S} Бар да је на њој меса колик’ на корњачи!{S} Али ни драма!...</p> |
| што данас није била Гркиња та, која је на вратима прислушкивала, него његова кћи Милка.{S} Она |
| шешир скинуо, а лепа Гркиња стајала је на прагу његове собе, весело се смејала и гледала у збу |
| последња секретарова похода учинила је на све њих јак утисак.</p> <p>— Молим вас, господо! — у |
| отац г. министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге годи |
| уд, већ је мудро ћутао.</p> <p>— Сад је на мене ред, да частим — рећи ће чича-Тима, брижљиво се |
| .{S} Поред свих хладних облога, које је на ћелаво чича-Тимино теме приљежно метала, оста она ис |
| оласто смешећи се, додаде: — Пало ми је на ум да једем кајсија!{S} Ха, ха, ха!..{S} У вашем вин |
| а је пажљиво и, грчевито притиснувши је на своја усташца, страсно је пољуби.{S} То да је нека с |
| но, кренуше се у виноград; а међутим је на дому лепа Гркиња спремала све оно, што јој за вечеру |
| ма је, као обично, био збуњен, пазио је на сваки миг своје обожаване Гркиње, да какогод у чему |
| немачком капуту и панталонама, само је на глави имао алев фес.{S} За њим уђе мајсторица: она б |
| ок напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш поред Св. Димитрија, висило.{S} Ту се ст |
| и даскало!..{S} Ето, ову хаљину, што је на мени, њу ми је поклонио чика-Паја, члан суда; а то т |
| им понекад празником после службе божје на чашу комовице долазили, заситили би се чезнућим погл |
| дравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из |
| од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је цилиндар, или бели прслу |
| имају сиренски гласи јединствене музике на дух човечји; сами сте видели, да само њојзи имамо бл |
| т, младе, лепе, а овамо пустиле чеперке на очи баш као ждребице.{S} Овај твој зет био би красан |
| такла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посматра поиздаље; а кад је видела, да |
| а скоро до ушију и, подбочивши обе руке на суве кукове, стаде на сав глас зипарати:</p> <p>— Са |
| аклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врату, после, бледо лице и упале очи.{S} Кад |
| како је време тихо било, падао је доле на земљу и повлачаше се, као нека провидљива плава магл |
| а бризну у плач, а сузе се слеваху доле на испрљану хартијицу.{S} Кад се мало утишала, а она је |
| , што јој је прота подоносио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на др |
| наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје гомиле акта, а пред њиме само једно по |
| емајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, само комп |
| вам у име уједињене перковачке омладине на вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да в |
| одио!...{S} Ко не верује, нека ми пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p |
| етан превод из некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењ |
| д.{S} Сваки је путник гледао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови |
| олесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с поносом рећи: „ |
| виривали.{S} Она се само бринула, да се на њеној хаљини виде шепутле и карнери, а он је, по њој |
| га понуди <pb n="361" /> Гркињи, да се на њега посади; а сама је, с прекрштеним ногама, села н |
| е известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му |
| их била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше мирно о својо |
| рукче стојати...</p> <p>И уједанпута се на њеноме лицу променише црте: нестаде умиљавајућег осм |
| кад су још дошле и месојеђе, па кад се на Гркињине вечерње забаве свако друго-треће вече стадо |
| драги г. колега! — рече младић, коме се на сваком покрету видела она варошка препреденост. — Др |
| е, а он за њим; е, баш мишљах, да ће се на сокаку побити!</p> <p>Кад се чича-Тима са својим поб |
| ћи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместити, -— побратиме, додајде ми |
| себи од црне свиле хаљину; а кад би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима |
| је знао?{S} Узе свој шешир, захвали се на ручку и оде кући.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| , набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној ог |
| о се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, провлачи прота; и то је сав узрок, |
| стаде по Гркињину длану трљати, док се на белој кожи не указа једна модра пругица. — Неко весе |
| а да се, касти, одљутим, свратио сам се на једну шљивовицу.</p> <p>— Ох, господине, маните се!. |
| иста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се |
| и учитељ четвртог разреда, онај што се на Гркињиној части први опио.{S} Кад је видео учитеља б |
| овој вароши.</p> <p>Господин Швабић се на њену тужбу замислио, а после кратког озбиљног ћутања |
| загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају улице неко корачање; погледаше тамо и обоје се |
| жеђи скапати?</p> <p>Деда-Спира донесе на служавнику три-четири ракијске чашице и једну литру |
| ео учитељски еснаф!...{S} Бабу ослон’те на мене, знам ја, како ћу се њојзи осветити!{S} А и рев |
| госпођа Гркиња и поздравила, да дођете на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p |
| уверена, да ви то моје поверење нећете на зло употребити...{S} Госпођа Јустина је млада жена, |
| вас развеселим; хоћу, да ви заборавите на ваше две класе, а мој дебели Шпартанац, кад се добро |
| Е, па добро, госпођо, а ви се ослоните на мене, ја ћу гледати да вам још до подне све набавим. |
| аје човек смишљен, озбиљан; и саме црте на лицу изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њ |
| а пажљиво посматраше јако удубљене црте на мршавоме лицу своје гошће. — Сад ћу ја, моја лепа го |
| сабрали, беху разног узраста, а и црте на лицу беху им разнолике: неки беху црномањасти, плави |
| ац из куће!{S} Неприлика!</p> <p>И црте на лицу Гркињину дођоше забринуте, а и врачара постаде |
| умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љубити.</p> <p>— |
| д музика стане, и све се ућути, онда ће на средину ступити, у белим рукавицама и црном салонско |
| енима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, истина, знао, али где |
| ак мога мужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да |
| и пљуне на теме: нигде једне длаке неће на њему поквасити...</p> <p>Чича-Тима оде...{S} Како је |
| љно ћутала и пришивала шарене шепутлице на своју венчану хаљину.</p> <pb n="376" /> <p>- Е, јес |
| амо, како би се беле шлинговане чипчице на паргарској сукњи боље видети могле, подигла је предњ |
| и, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар не видиш, да је је |
| прота, кум и остали гости, сви повикаше на њега, сви се трудише да му докажу, да је он — луд, д |
| /p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, |
| а је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Лице млад |
| 3"> <head>XIII.</head> <p>Сутрадан беше на лађи између Базјаша и Београда пуно путника, који су |
| пренела.{S} Та она, касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, |
| оброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да сам баш од чисте |
| рети њена још неразвијена тела, примише на себе ону сигурност, која би тек доцније могла диван |
| галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се весеље ни |
| губи две класе?</p> <p>— Баш ми изиђоше на врх главе те ваше две класе — рече учитељ IV разреда |
| леда, а збрчкани образи му се развукоше на смешење:</p> <p>— А зар не видиш?</p> <p>— Та видим |
| а сам родом Јелинка, то се, уосталом, и на мојој спољашности даје приметити; а мој дебели даска |
| а да говори?{S} Но, красна беседа!{S} И на њој се имамо захвалити једино полицији!{S} Уместо да |
| у, умеју онако свечано отпевати...{S} И на томе се та вечера сврши.{S} Сви одоше весели и распо |
| у је они приметили, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — цере |
| иња вишепута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Та |
| ркињом занет, него да би имао времена и на своје дете гледати.</p> <p>— Купио сам, дакле, два ј |
| !...{S} Стопута вас је поздравила, па и на путу ми је писала, да никако друкче не чиним, него д |
| утим, на друго што, на добру парохију и на женидбени мираз, мислио, тек се онда тргао, кад је у |
| е тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакале. — Шта је кларинет |
| ада толико становницима у очи, узела би на себе неку голему стару бунду, па би се умотала у как |
| јни деда поред доброг вина заборавио би на све слаткише на овоме свету; а и ја, рекао бих, да с |
| срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необич |
| ељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p> <p>— Дакако! — тврд |
| ок се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па често и пева, али само ц |
| а једно писамце и стаде га своме колеги на уво читати:</p> <quote> <p>„Слатка гросмутерко!</p> |
| је узе незграпно за руку, па је посади на миндерлук, па, онако у кошуљи, неочешљан, само што ј |
| бе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази на печење — викаше на њега незадовољно Гркиња, — та зар |
| био средњег, лица доста правилног, али на такоме младоме лицу беше и сувише ситних бора, те да |
| ма се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљуцање, а затим смеј |
| те?{S} Е, то ми је, заиста, жао!{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети |
| ж, несрећниче неосетљиви?...</p> <p>Али на све те псовке кир-Никола није ни речицом одговарао; |
| да на изгорелу гриву циганског коња или на извађено око каког липсалог шарова, само ако прими и |
| оде...{S} Како је он путовао, пешке или на колима, или га је неки милостива срца човек, онако Б |
| није приметила басамаке, који су водили на доњи бој; поче се, онако по новосадски, клањати, пра |
| ене и деца су се, истина, мало бекељили на њу, али нико, па ни сами сељачки пси, који су је, ур |
| с хвалили, што смо стара човека примили на квартир...{S} Ал’ о томе ћемо друга пут проговорити. |
| а.{S} Кад су после неког времена изишли на месечину, са главе лепе Гркиње спала је била шамија |
| о оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’те, чула, |
| вио, сви су се задивили големој промени на њему: у лицу је био блед, изнурен, хаљине му беху от |
| ="391" /> пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безбрижно пуши |
| озније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на средину други један беседник, професор некаквог заво |
| ла гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Једним високоу |
| росмутерка. — У недељу ће они благовати на Папраговој свадби, лепо!{S} Они ће пити у здравље мл |
| pb n="346" /> — Неће јој, касти, падати на ум да некога грди, матора вештица!...</p> <p>У томе |
| ухватише чича-Тиму и стадоше га гурати на врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку мо |
| се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу <pb n="368" /> такође; а к |
| ицом у руци, а златна одежда све трепти на њему, и све јој се чини као да гледа у женску препра |
| лоњен уз невесту, скотрља се од радости на земљу... „Дакле и ти имаш вољу?{S} Е, да сте благосл |
| код мене си бар сигуран да нећеш изићи на глас.{S} Па колико ти треба и кад?</p> <p>— Требало |
| га, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А шта мислите, хоћ |
| чича-Тима стаде се кревељити, певајући на сав глас</p> <quote> <l>„Во Јордање крешчајушчу сеја |
| се на свој зелени сунцобран, отварајући на чича-Томиној огради капиџик, стаде се весело кикотат |
| га, ваљда, стога и заборавише географи на земљовиду Србије забележити, а то је оно, што је мој |
| премери од пете до главе, па се испречи на њега:</p> <p>— Господин-Тимо, у колико се сјећам, ја |
| шлафрок, то му би криво, те се испречи на економа:</p> <p>— Ето ти капице, носи је! — И он му |
| де, враголасто смешећи се: — Бар да јој на грудима толико сала, колик’ на твоме подваљку, грије |
| може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ваздуху много лакше бити.</p> <p>— Ви идите |
| је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају |
| ју, и већ дућани постајаху ређи, —- тек на погдекоме ћепенку видиш два-три црвена лонца, једну |
| а, то вам не могу обећати, треба да сам на дужности; а, друго, ви и сами знате, да се у овим ок |
| !{S} Моја мајка је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одв |
| ..{S} А, управо, да вам кажем: била сам на синоћној беседи...</p> <p>— На бесједи? — повтораваш |
| , ја вам не бих умео казати.{S} Био сам на њима и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од |
| им шта ће вам помоћи са оним краставцем на окреченоме лицу?...</p> <p>Чича-Тима је ћутао забрин |
| Е, јес’ чуо, деда-Спиро, баш ти завидим на тим твојим полићима.{S} Здравља ми, Спиро, боље ти с |
| и слагали, кад ми не бисмо једно другом на руци били, да ко би други?...{S} Ја, видите, у колик |
| у оџаклију око ватре, која је по ваздан на огњишту горукала, да попуше по једну цигару дувана и |
| од сламе шешир, као да ће га Банаћанин на плеву за страшило, а, овамо, се једнако церека и кли |
| !{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли он на моју милу мајку?...{S} Она имађаше велике отворене о |
| а!{S} А у Новом Саду би се срушио тороњ на саборној цркви, кад би се „код Пужа“ попила и једна |
| увише својим изнутрашњим задахом ударао на црквени тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на фи |
| реда скинуо је и капу и капут, откопчао на кошуљи рукаве, па за сваком искапљеном чашом тек ће |
| ложењу, шта је могао друго чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња зах |
| те на вечеру.... — Није на вечеру, него на ручак...</p> <p>Чича-Тима извади из џепа кесу, прету |
| , касти, и личи више на поморанџу, него на обичну перковачку кајсију, и ја, кад је год погледим |
| он се збунио и само зато, што није умео на све Папрагове комплименте одговарати; али није имао |
| > <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је чуло последње ре |
| као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и велике |
| ли неки старац, који још није заборавио на турски селам-алећ, или нека фрајлица, која је од нек |
| Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, падала на зб |
| и читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, ама баш н |
| оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по две-три грк |
| напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћутала и ш |
| ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио сам се |
| коше крупне сузе...{S} Утоме куцну неко на врати, а чича-Тима се својим храпавим гласом одазва: |
| вица...</p> <p>Стара врачара пљуну мало на свој палац и стаде по Гркињину длану трљати, док се |
| женска деца буду лепа и бела као белило на лицу лепе домаћице, а мушка црномањаста као гарило н |
| омаћице, а мушка црномањаста као гарило на њеним обрвама!...</p> <pb n="383" /> <p>Цело друштво |
| е размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселил |
| мислите, хоће ли учитељ Тима доћи овамо на каву?</p> <p>— Ја се чудим — рече, — где се и досад |
| уједанпут трже и седе сасвим замишљено на своје првашње место...{S} То је Гркињу изненадило.{S |
| ла, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслони |
| ти није могао синоћног вечера сам лично на беседу доћи, него је послао варошког полицаја, да он |
| тли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, касти, — за мном|...{S} Ала би то |
| зу приступити.</p> <p>Већ је била скоро на крају горње мале, откуда се виде зелене утрине, што |
| а у својој пакости измислити, све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, гос |
| обичају, очима, осмејкивала се умиљато на свога маторог обожатеља.{S} И Милка је, међутим, себ |
| у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — гов |
| како ће испасти!{S} Шта ће и ко ће што на беседи говорити?</p> <p>— Цео вам програм не могу ка |
| , узе га под руку, па, шапћући му нешто на уво, одведе га из те галаме...{S} Гости се наново на |
| ан трговац из Перковца, који је такођер на истој лађи путовао.</p> <p>Учитељ Тима га погледа, а |
| ио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред своје Милке п |
| њеним, услугама, осећам се обвезана вас на долазак мога мужа внимателном учинити; он ће на свак |
| Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и то приметити: да најради |
| руку и узима себи слободу данас код вас на ручак доћи“...{S} Јеси ли упамтио?</p> <p>— Јесам, г |
| вољно стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, |
| те из кујне.</p> <p>— Ја сам данас зват на ручак, а ти узми парче хлеба, — душа ваља, ниси ни т |
| јој придене ружицу ил’ други какав цвет на груди, а она, глупара, побегне испред њега!{S} И то |
| у свом веку два-три пута и ја био гост на њима; али за шта су те беседе и од какве су користи |
| атним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, очи загасито пепељаве, али свагда сј |
| метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о нечем премишља, а п |
| — Та и ја сам била једанпут баш у Иригу на беседи, ал’ ово чудо!{S} Но, то ни у Турској нема!</ |
| код куће по две-три чаше ракије, па иду на посао; мајстори се <pb n="336" /> сврате још пре сва |
| могућа јевропска питања, па онда пређу на месне новости.</p> <p>Таку једну господско-трговачку |
| испод трепавица модри, то и не узимају на ум!</p> <p>Само су учитељи са још неколико остарелих |
| другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, они га уз |
| справио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се са одлазак:</ |
| седите испод кајсије, па сте метли руку на срце и гледите меланхолично на небо, па уздишете, ка |
| чуо, да је и његов будући зет за поделу на класе, би, јамачно, покварио цело пријатељство; али, |
| испред очију, куго неосетљива! — викну на свога даскала, а после, пуна гнева, погледа на четвр |
| т.</p> <p>— Шта хоћете са мном? — викну на њега кицош.</p> <p>— Хм! — рече чича-Тима, машући гл |
| ну Гркињу, он се, онако пијано, осмехну на њу, а задај од рума и ракије куљао је из њега као из |
| p> <p>— Да није она? </p> <p>Неко куцну на врата, али некако незграпно,јако.</p> <p>— То није њ |
| из те забуне извукао, пређе у разговору на будућу свадбу. — Дакле, побратиме, ти као велиш, сад |
| заблену у силне свеће и фењере, који су на бајиру и по улицама светлели.</p> <p>И при чистој св |
| некога од оних младих зврндова, што су на синоћној беседи суделовали, с њиме се, као са саучес |
| те настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, па, и не гледајући их, поче у својој |
| пођо!{S} Гледаћу ти у оне карте, што су на сам Велики петак у Туманима на Христову гробу преноћ |
| киде му реч Гркиња, — кад чујете, да ћу на беседи и ја декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, н |
| тамјан, а својом углађеном спољашњошћу на филистарску помаду, није могао од смеја да се уздржи |
| иако га у то доба свака кућа у Перковцу на товаре имати може; чули су и за кајсије и за вино; з |
| а, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па је замишљено гледала преда се.{S} На з |
| осподин секретар, да види толику крмачу на моме пропису?...{S} Одмах доле с њоме!{S} Ви сте, го |
| е ухватити за брадавицу, која је кицошу на левом образу израсла, али се он, као опарен, трже, о |
| ем астала седети.{S} Чича-Тима је одмах на крају миндерлука, баш до њене столице, заузео место; |
| извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог разреда, стад |
| вади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке је подбоч |
| на носу беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се виде |
| ишарај, — то је по моди!{S} А кад пођеш на венчање, немој у косу трпати смиља и љубичице, то је |
| ивети и да ми само зато дишемо, што још на свету има ваздуха; а после је цифрама доказао, да ће |
| ef target="#SRP18760_N3" /> викну кицош на њега, а после се окрете келнерима... — Келнер!{S} Ов |
| l> <l>А Гркиња:..{S} Лој козији </l> <l>На дебелу кожу слаже...</l> <l>...{S} Шалај!...</l> </q |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На једној станици десне обале дуго се задржала лађа: то |
| кад је мало више неглиже обучен.</p> <p>На таки комплименат заборавио би старац свих десет учит |
| ворити:</p> <p>— Спанаћа сам још јутрос набавила, три краве не верујем да би га појеле за недељ |
| , ја ћу гледати да вам још до подне све набавим.</p> <p>— Молим вас, господине, и хвала вам!{S} |
| ш, а ти гледај да ми колико до четвртка набавиш.{S} Деца су, брига је, треба се, богме, и спрем |
| тала од љутине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху ж |
| — иако је била сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и ч |
| за два копља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени су |
| диже се она протерана Новосаткиња; она набељена, отрцана!{S} Она!..{S} Но, ал’ то је већ ужасн |
| ућутала, а споља се чуо притворни глас набељене Гркиње: — Милчице, а зар ти и не мислиш данас |
| е, као такав, до ушију заљубљен у своју набељену Гркињу.{S} То препреденом богословцу није ни б |
| ли он као да их ни видео није; шешир је набио на очи, па је необично брзим кораком кроз мале и |
| откако им се чича-Тима доселио, све се набоље окренуло: деца му више нису ишла боса и издрпана |
| водене болести умрла, он се и за трећу набрзо постарао, па му и та трећа у вечност оде, и он п |
| во уво од слепог кучета, и ко би ти све набројао, што сам пометала; те ако буде воља божја, да |
| о ћу да га удам?...{S} Ал’, ето, она је навалила, да је удам, и ја је морам удати.</p> <p>Чича- |
| тајну чувати:</p> <p>— Баш кад сте тако навалили, могла бих вам нешто и поверити.{S} Лане, кад |
| ма на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја видим — говорио је сам у с |
| и президијално господину министру, а ви наведите само један ред, што га је безобразница у пуној |
| то је то и сам професор у својој беседи навео: „Без ваздуха људи не могу живети; па кад ваздуха |
| ђо, само душу мало да одморим.{S} Сутра навече, кад донесеш бунду, све ћеш дознати... све, слат |
| е скупоцене мађије поклони. — Још сутра навече ћеш је добити.{S} Али мораш ми још казати, каква |
| ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава се на пелен, и временом лекар ће, можда, с пон |
| жда, с поносом рећи: „Моја се болесница навикла на горчину“!{S} И то је све, што се од природе |
| ековати, кога ћу ја волети?{S} Теше ме: навићи ћу се!{S} Болесник заборавља на шећер, навикава |
| а на врху мало затупаст и, по маџарски, навише извијен био.</p> <p>— Е, није него роткве! — гов |
| ти!{S} Од митрополитова ђакона, хеј, па навише!{S} Бо’ме ће ту и сто дуката мало бити|... — Так |
| ослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је почела сипити, улице по |
| х од несигурне будућности; крв му јурне навише, и он, с раширеним рукама, пође, да загрли и пољ |
| а пореклом Гркиња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — |
| ричешћу <pb n="368" /> такође; а кад се навора дели, ја ћу гледати, како се другим којекаквим с |
| било да имаш макар и једно зрнце од оне наворе, коју су пред своју смрт поделила у Св. Гори три |
| киња. — И, уздигнувши мало навише своје наврањене обрве, додавала би хвалисаво: — Да сам родом |
| амо да ми је овај Дунав на мој виноград навратити...{S} Ал би то дивно сирће изишло!</p> <p>Трг |
| зе шешир и оде некуд у чаршију; онде се навртатио на две-три бакалнице и у свакој је попио по д |
| ло чорбе, капаме, печења, до миле воље; навукао је вина, да је сва авлија заударала на њега; а |
| акарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан кринолин, па неке пунђе, пера и д |
| х могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме хв |
| ти?{S} Ако ни за шта друго, а оно да се нагледате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, г |
| мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њега једва она мања половина из |
| > <p>— Треба јавити, и то што скорије — наговарала је стара госпођа; — што брже, то боље; нека |
| и...{S} Немој, синко, да после кажеш: „„Наговорио ме тај и тај, приморан сам!““...{S} Младожења |
| нковом шљивовицом, а још више раздражен наговором препредене Гркиње. — На ручак, док ти нисам и |
| ословац, није се могао отрести од силно нагомиланих мисли, које у таким тренуцима на човека, а |
| ног пакетића неколико књига, те их, као награду, даде оним ученицама, које му је стара госпођа |
| у читанци отштампану, причицу позамашно награђује; а учитељи, опет, утолико, уколико се од њих |
| тара!{S} Заповедајте одсад коме хоћете; награђујте кога ви знате, учитељ Тима вас више неће слу |
| ога мњења, да се учитељи према годинама награђују.{S} Шта ви на то велите, господин-Тимо?...</p |
| е, можда, првипут у животу, што се саже над својим спавајућим дететом, те га нежно, родитељски, |
| асом, мешајући нешто по тигању, који је над ватром држала. — Да није опет она мука? — И баба па |
| во цвркутање шарених тичица; а после би над неким потоком мирно застао, па би огледао своје лиц |
| ојеног вепра, — тај, богами, нека се не нада класи!..{S} А то су моје перковачке колеге ово нек |
| ло руменило и белило.</p> <p>— Нисам се надала од вас — рече Гркиња, као мало прекорно, — али с |
| л’ које што не беше зиме, а које што се надала да ће до зиме и <pb n="363" /> две бунде од ново |
| чича-Тима заједљиво. — Ја се, штавише, надам, да ћемо још много година пријатељи остати...{S} |
| напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да нема човека са очима, који не би увидео, д |
| г, сутра имамо у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>П |
| ече Гркиња, као мало прекорно, — али се надам, да кад се амо доселите, да тако што нећете више |
| че, бајаги плашљиво...{S} Ко би се томе надао, у ово доба ноћи?{S} Така част|...{S} А ја, сирот |
| забава?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом. |
| стао сам у кући.{S} Нека неописана туга надвладала га је.</p> <p>Седео је за столом, а главу је |
| само звоно Светога Марка својом писком надгласили...{S} Зато је изабрала перковачка омладина б |
| стазе обилазила, шуњајући се из једног „надлежателства“ у друго и обилазећи све могуће господск |
| ма Пешта по себи са Будимом у нечему је надмашила и Париз...</p> <p>— Знам, у чему — прекиде га |
| ељ IV разреда. — У окладу, да сте у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, ј |
| акојако, лепша од мужа, што изгледа као надуване гајде?...</p> <p>— Боже, сахрани и сачувај!{S} |
| , од ракије и дневнога спавања био мало надувен и туробан; али кад је видео Гркињу, трудио се п |
| кавицама и црном салонском капуту, нека надувена стеница, па ће какав неспретан превод из некак |
| рубио нос; а ону мршаву вештицу с њеним надувеним Шпартанцем прогнао је у планину, да са дивљим |
| {S} У гајде!{S} Огубавио, богдице, ка и надухан миех!{S} Какви клавир?{S} Рђао ка потковица лип |
| , ухватили у <pb n="380" /> коло, и она нађе прилику да мало ближе приступи господину проти; а |
| ка потковица липсалог папипа!{S} Зар не нађе да друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S |
| а обори човека, да га упропасти, оно се нађе ма шта!...{S} Сад како да јој купим црну свилену х |
| ље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да разазна, где се |
| Папрагу, да се још у четвртак у чаршији нађе; треба, касти, и да се спрема.</p> <p>— Та лако је |
| ?{S} Међу осталим ситницама у завежљају нађе она једно парче још прљавије и згужваније хартијиц |
| перковачки округ!{S} У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину исп |
| ом походом пријатно изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, |
| да би се могло лепим или бар пријатним назвати.{S} Уста му беху свакипут на смеј развучена, оч |
| ад желим, уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханид |
| е, и ми ниједан да се сетимо, па да јој наздравимо!...{S} А сви знамо, да је из Новога Сада!{S} |
| која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за пример и саму православну ве |
| ао Београђанке, што своје лено корачање називају грациозним ходом, а од белила и руменила замиш |
| а госпоћа, коју су многи и гросмутерком називали, –- само ћутите, немојте ником ни речи говорит |
| а се нисте усудили приближити се мени и називати ме свакојаким мазним именима!</p> <pb n="387" |
| врло мало еспапа имао; тек колико да се назове трговац.{S} На једној страни дућана стојале су н |
| а врата отворила, једва је могла бабу и назрети; онде, поред ватре, чучала је та стара жена, а |
| о неспособна, истера, а он се, сиромах, наима за црквењака, удара у звоно, у клепало, а од свак |
| е! — И они су сви поседали, где је који најближе стојао, само је чича-Тима гледао да уграби мес |
| нијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље допада.{S} И она је већ жељно отворила уста, да |
| м. — Иди, па купуј и спреми се, како ти најбоље знаш.{S} Оно, касти, шта вам могу ја?{S} Бог не |
| Ја бих рекао <pb n="374" /> да је тако најбоље! — И чича-Тима извади из џепа кесу, па је нанов |
| нети бар једну петачку <hi>балуце</hi> (најбоље крајинско вино); а ако је учитељ у Шумадији, па |
| , да се беседа, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тог |
| о јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате, у Гркиње су |
| не свирати, па се тек у томе случају, у највећем смеху и пљескању, распусти коло...{S} Али и је |
| љима, који онде око њега, гологлави, са највећим страхопоштовањем, непомично стајаху.</p> <p>— |
| некакве немачке купусаре на сав глас с највећим патосом читати, н.пр., о створењу света, па ће |
| .</p> <p>— Господо и браћо! — узвикну с највећим патосом четврти разред. — Писмо и куму, и стар |
| стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала испружену руку, зену мало, а |
| -Тиме синуше младићском ватром, он је с највећом жестином загрли, и није остало места на лицу л |
| тког времена играла сам се луткама; ону највећу, моју лепу Љубицу, њу сам сву црвеним трачицама |
| утила би је у какав манастир, у коме је највише калуђера живело, да се онде каје и да тражи пом |
| арнери, тунике и што се већ у оно време највише носило, и све то од скупих материја, а празнико |
| ци верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с њиме ћу и шпацирати, али са |
| у, они су му пљескали, а он им се за то најграциозније поклонио...</p> <p>За њиме ступи на сред |
| ране баште видео је месец, како се кроз најгушћи коров, ослањајући се на свој дебели штап, пров |
| да је већ у Свилајинцу и да ће сутра, а најдаље до прекосутра, доћи и у сам Перковац.</p> <p>— |
| ајини, па заборави о Светом Николи, или најдаље о новој години, донети бар једну петачку <hi>ба |
| био њен укус: на глави много цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу то |
| кивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је то и данас бил |
| свега нестаде, и лепа Гркиња почиваше у најдубљем сну...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| би корачао даље у црну, пусту, ноћ.{S} Наједанпут се нађе на некој висини, он није могао да ра |
| намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стаде; учини му се да чује, где некакви људи |
| е, а мој дебели Шпартанац, кад се добро наједе, неће се више ни сећати двомесечне плате...{S} Е |
| се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто, неке добре јаловице, а залијем цр |
| "356" /> руку стегнуо, — сва ми се кожа најежила!{S} Је ли то младожења, са којим ћу ја вековат |
| ше празнили; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, је |
| место; а с тога места ни опомене, па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покрен |
| ча-Тима оде, да спава; а лепа Гркиња се најкитњастије обукла и спремаше се, да се мало по чарши |
| што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. — Па кад се не бисмо ми слагали |
| ских шалова и друго којешта; а прота је најљубазнијим осмејком нуди да бира, што јој се најбоље |
| деце...{S} Е, па, дабогда, као што она најмања пчелица позна своју кошницу, тако, дабогда, сва |
| и; бленуо је мутним својим очима, без и најмање свести, у доктора...{S} Остали болесници, који |
| дао.{S} Али тај његов поглед није њу ни најмање узнемирио.</p> <p>— Дете је већ приспело за уда |
| је био прост као секира, о томе би вас најмање перковачко дете могло уверити.</p> <p>Растом је |
| /> посматраше.{S} За то време нестаде и најмањих трагова незадовољства на њену лицу, и она се, |
| ед, отежући речи, — ви сте, госпођо, по најновијем систему удешен чамац, на коме се свакојаки е |
| алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, којима је Перковац |
| чинило му се да су од хартије онако по најновијој моди изрезани, тако, да кад је један од њих |
| чинити, и то баш у оно време, кад му је најнужније.{S} Данас у такој прилици тешко да би ма ко |
| шта, узимљу оно за необично, што је баш најобичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познаје |
| ом продужио: — Дакле, и сама Пешта, као најобразованија варош у целоме свету, не само што своје |
| и богословац. — Угарска је призната као најобразованија држава после Француске, а сама Пешта по |
| , без класа?</p> <p>— Господине! — рече најозбиљнијим тоном млади богословац. — Угарска је приз |
| етара у четвртом женском разреду, где с најозбиљнијим лицем прегледа изложене радове.</p> <p>Он |
| а је безобразница у пуној дворани, пред најотменијим светом, јавно изговорила:</p> <quote> <l>„ |
| нути. — Љубав није шала, па макар она и најотрцанијег старца била!</p> <p>Учитељи, који су се т |
| видели, баш никако да одступе од ње.{S} Најпосле, око пола ноћи, почеше они један по један у по |
| ај се у Перковцу још није догодио...{S} Најпре треба свирац да се умори, дувајући у гајде, или |
| пођа Швабићка умемо; па ћемо гледати да најпре уловимо голубицу, а голуб ће и сам доћи!</p> <p> |
| дао где ће пре на конак, па и чича-Тима најпре добро загледа по џепови, да му се како није срма |
| во погледаше у пијанога оца...{S} Он је најпре сео за сто, па онде, са искревељеним цртама на л |
| безобразна жена, — да га доведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} |
| ине, па му рече, да може ићи, али да се најпре пресвуче.{S} Старац је слушао, пресвукао се; али |
| сан осмејак, такоме би осмејку сваки, и најпрепреденији, веровао!{S} А после ћу помиловати моју |
| аљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџари после Француза |
| ир и кост; морам вам и то приметити: да најрадије једе шунке са спанаћем, црно вино ретко употр |
| то, да спреми и од оног јела, што га ја најрадије једем.</p> <p>— Хоћу господине, казаћу, да сп |
| <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко |
| ио: пред њоме на асталу стојало је пуно најскупоценијег посуђа, на другој, опет, страни неки шт |
| <p>Трговац уздахну.</p> <p>— Довели су најстаријега калуђера из Свете Горе, па ће да га покрст |
| овали у двадесетпету класу, са титулом „најстарији учитељ у Србији“...{S} Ал’ ће да ми се клања |
| читељи као да су били у својим посетама најтачнији.{S} Чим оду мајстори, одмах за њима дођу учи |
| то баш испод мишке, где је лепа Гркиња најтугаљивија, да умал’, сирота, није служавник испусти |
| нда се не чудим!...</p> <p>И он погледа најумиљатијим погледом у лепу Гркињу; а кад му је она и |
| се приближи учитељ-Тими, рукова се и са најумиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Сл |
| је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње.{S} Није |
| <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шт |
| у ови час.{S} Сад видим да су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за у |
| ди господин колега уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљив |
| ислу казао, да су Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p> <pb n="370" /> <p>— То им |
| изабрала перковачка омладина баш та три најчувенија зурлаша, да јаве отменијем перковачком свет |
| ва, љубав је прокрчила стазу, па где је најшира, најутрвенија, ту је и кућа лепе госпође Гркиње |
| тељице, побогу?{S} Та то је, као што ми наказива, до зоре трајало!</p> <p>— Да шта ви мислите?. |
| ог дао, Радоване|...{S} А како си се ти наканио до мене, ха?</p> <p>— Та, ето, послао ме господ |
| рукто. </p> <p>И он се диже са столице, накашља се мало, узе чашу, уздиже је увис, па онда поче |
| у противи...{S} После се, онако збуњен, накашља, узе шешир и оде некуд у чаршију; онде се наврт |
| који је ту параду из прикрајка гледао, накашља се зловољно и прогунђа у себи: „Но, и то мора д |
| Ту се чича-Тима учитељ од силне жестине накашља, исхркну и као ветар оде, и не пожелевши старој |
| тковини?...</p> </quote> <p>Беседник се накашља, малко се протегли, уздахну, па истим патосом и |
| има тако тужне мисли премишљао, неко се накашља пред вратима.{S} Чича-Тима се трже.</p> <p>— Да |
| грушану, браду; затим се сасвим опрезно накашља... и у тај мах се Гркиња трже.</p> <p>— О, госп |
| а погледаше зачуђено; чича-Тима се мало накашљао, јер није знао, шта ће да му одговори.</p> <p> |
| ља одскочило, а лепа Гркиња, набељена и накинђурена, ослањајући се на свој зелени сунцобран, от |
| х пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била по два сата |
| скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сликама, танки |
| ике; на белу хаљину свакад се мећу црни накити, то тако дивно доликује, да се не да описати!{S} |
| сву црвеним трачицама и зеленим венцима накитила, па сам онда казала: „Љубице, моје драго дете, |
| ком владом, скоро потлачен; а омладина, накићена и накинђурена, скупи се у богато, венцима, сли |
| има, сликама, танким и дебелим завесама накићену, дворану богатијег хотела и — онде даје беседе |
| повским гласом питала, по обичају, моју накићену лутку: „Љубице, имаш ли ти вољу за овога млади |
| ам господин начелник министарства много наклоњен, да се о њојзи више пута са поштовањем изразио |
| м је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јектици; то му сведочише и жиле на сувоме врат |
| и умукли, чекајући, шта ли ће он, онако накресан, изговорити.</p> <p>— Господо и браћо! — узвик |
| д је већ зора свитала, и гости се, мало накресани, стадоше један за другим разилазити, онда је |
| се могао смирити, све док се поштено не накреше; онда заборави на све терете који га муче, па ч |
| ки комадићи олова?... ’Ма где их толико накупи?</p> <p>— Олово! — понављаше Тима. — А да шта је |
| исини, он није могао да разазна, где се налази, корачи један корак даље и у исти мах паде, онес |
| се увере, где ли се сад школски ревизор налази?{S} Једни су тврдили, да је још у Крагујевцу; др |
| м знацима исказати је; тако исто и туга налазила је само у њеним слабачким грудима усамљеног ск |
| читељ трећег разреда, који се у тај мах налазио код њега у винограду, отвори писмо, па кад га ј |
| сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с братијом, знате, поред добре чаше...{S |
| коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Калемегдану.{S} Киша је |
| следњег дућанчета нестало, Гркиња удари налево, кроз једно тесно сокаче, па прошавши онуда, упу |
| , опет, са своје стране савесно извршио налог свога претпостављеног, преџоњао је у омладинској |
| освјете <pb n="390" /> и црквених дјела наложио ми је, ево, својим актом, да вас са вашег неваљ |
| му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увредио, или кад је у некаквој б |
| — Ето, ово слово беше рђаво, мајка се и наљутила на мене, па га је <pb n="353" /> прецртала и н |
| поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог вечера невесело ћу |
| молим, ја сам, знате, касти, мало се и наљутио на моје дете; па да се, касти, одљутим, свратио |
| ако ме пита окорели отац, кога бих само наљутити могла, да сам друго што казала, него „Задовољн |
| 2"> <head>II.</head> <p>Учитељ Тима је, наљућен, отишао право кући својој, седе, онако срдит, н |
| времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад се ваш даскало од ви |
| Нека их, моја слатка Јоханидо!{S} Нека нам они завиде, нек пукну од једа и злобе!{S} А ми ћемо |
| Е, па нек’ поцркају сви од муке!{S} Шта нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, а |
| слите: да нема мога Николе?...{S} Ништа нам он неће сметати; а, после, старост његова скоро ће |
| .{S} Чорба, сарма и печење...{S} Шта ће нам више?..</p> <p>— А мелшпајз?....{S} Знате, у Новоме |
| ћемо пити све тазе пиво; а њена деца ће нам певати „<title>Во Јордање</title>“.</p> <p>И чича-Т |
| н, као год какво распуштено дете, чисто нам броји пољупце!...{S} Хајд’мо, шећерна моја грлице!. |
| н беше дугуљаст, плав човек, и, као што нам је стара госпођа унапред казала, јако наклоњен јект |
| убав учинио: оној маторој, што је свима нама копала јаму, сломио је руку, одрубио нос; а ону мр |
| љепше сјало!{S} Ма све ка вељу, да се и нама старцима још пођешто мили.{S} Наједем ти се, пусто |
| ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па |
| једна стара васпитатељка, која је, међу нама речено, у Срему и бабица била, узалуд се трудула, |
| слушати!“...{S} Само, касти, то је међу нама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео д |
| n="342" /> он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од |
| и избројао оних сто дуката, што је зету наменио. — Ево ти, синко, новци! — рече скоро разнежени |
| а друго су они!{S} Ми, иако имамо неких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, |
| разреда. <pb n="337" /> — Дакле, одиста намеравају беседу давати?{S} Е, баш сам радознао, како |
| p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас отпутујем у Лешњик.{S} Знате, посл |
| S} Ишао је даље без свести и без икакве намере, лутао је онако по инстинкту.{S} Наједанпут стад |
| е свога младожење, кога је Гркиња у тој намери довела, да је усрећи. — А гле Милчице! — рече, и |
| илазећи све могуће господске станове, у намери да све оне, који јој сујети не ласкају, једним у |
| јарости; а кад се он приближио њојзи, у намери да је загрли, да је пољуби, она га немилостиво г |
| г брзо окрете лист; но пошто није био у намери да таста и зета доводи у сукоб, то се само осмех |
| спођа фон Копривић!...{S} Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госп |
| ија заударала на њега; а лепа Гркиња је намесила палачинака, гурабија, па и саме торте и куглов |
| атим се мало исправио, згладио је косу, наместио јаку на капуту, узео штап у руке и спремаше се |
| е га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинству; али се |
| би лепа Гркиња лепша била, кад би јој, наместо уљуднога носа, на оно снежно лице прилепили зрн |
| у изгубе ону безбрижну детињу облину, а наместо њих скупе се прерано оне ситне борице, које би |
| на лутка, што ми се силом за старатељку намеће.{S} Васпитан, учтив, а уствари видим, да има нов |
| спођа, осмејкујући се, по првој скамији намешта женске радове, управо беспослице, без којих сва |
| еше мала, ниска, али са обичним сеоским намештајем: једна неофарбана клупица, две-три ниске дрв |
| , — рече учитељ Тима, улазећи у дућан и намештајући се, како ће се на ћепенку комотније сместит |
| вртала се с лева на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али |
| погледом одговорила, он задовољно стаде намештати свој црвени појас на испупченом трбуху, а пос |
| позвали.</p> <p>Код кир-Николе беше сто намештен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да |
| види од самих пантљика и шепутала; тако намештена и накинђурена, <pb n="375" /> у стању је била |
| није опајана, ха?{S} Зашто кревети нису намештени?</p> <p>— Оче, прала сам судове, а после сам |
| женску препрату, па би, чисто, на њу да намигне, али му петрахиљ смеће; а после јој све ближе д |
| појас на испупченом трбуху, а после јој намигну...{S} Она се, као неко невинашце, застиде, обор |
| Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као што само Ере знају, поглади је по запур |
| и помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не рађа, баба је и о |
| мени припасти.{S} Али не превари, стара намигушо!{S} Уме се Папраг и сам за себе старати!{S} И |
| а, овамо, се једнако церека и клипи као намолован пајацо.</p> <p>— Па и опет је, знате, што ’но |
| сечне плате, једнако се церекао баш као намолован пајацо...</p> <p>— Благо њима — говорио је кр |
| же. „Учтив је, васпитан је“ — тврди ова намолована лутка, што ми се силом за старатељку намеће. |
| је то прочитала, она тресну и прописе и намоловане краљеве и краљице о земљу и већ их хтеде ног |
| све је то њен посао.</p> <p>— Зар оног намолованог костура, што му клопарају сува ребра у праз |
| <p>Сви гости прснуше у смех; а прота се намргодио, па само што рече куму до себе:</p> <p>— Ето |
| морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, кад је ч |
| Тиминој љубави није могао никаква вреда нанети.{S} Истина, два-три дана био је као убијен; ни с |
| авити книксове, па се у један мах сроза наниже и том је приликом тако нагњечила нос, да је од њ |
| и мој Никола пијете — и лепа Гркиња га наново поглади по образу.</p> <p>Чича-Тима беше усхићен |
| та нам могу? </p> <p>Чича-Тима је хтеде наново загрлити, али баш у том тренутку чу се на крају |
| !...</p> <p>Чича-Тима се спремаше да је наново пољуби, али на вратима се чуло кир-Николино кашљ |
| Спиро, с отом жабарком?{S} Ти као да је наново препичеш?...</p> <p>— Сад, учитељу!{S} Та, ваљда |
| И чича-Тима извади из џепа кесу, па је наново онде на тезги избројао оних сто дуката, што је з |
| , да могу овде умрети...</p> <p>И он је наново стиште на груди, па је стаде још већом ватром љу |
| ја је морам удати.</p> <p>Чича-Тима се наново намрштио и сео на своје првашње место; а дете, к |
| , одведе га из те галаме...{S} Гости се наново наместише на своја места, а све по старешинству; |
| ори опет очи, а после мале почивке поче наново разговор о беседи: — Дакле, ви нисте чули, шта ј |
| говор, четврти разред се подиже и поче наново говорити:</p> <p>— Па онда желим од свег срца, д |
| изговорити.{S} Чича-Тима је притиште и наново је обасипаше пољупцима; а кад се она извила из њ |
| а на десно, устајала би, намештала би и наново преметала и јастуке и душеке, али ништа не помож |
| почињу тровати увреде, које им неправда наноси!</p> <p>— Децо, — рече секретар, кашљуцајући, — |
| да пројури!“...</l> </quote> <p>— Шта, наопако!{S} Е, то већ морам црвенијем плајвазом поткриј |
| /p> <p>Кад је то изговорила, она ућута; наочаре, који јој обично на носу беху, скинула је и, ме |
| својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па их посм |
| поносито, па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу чет |
| ло прибрала, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу |
| њи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на себе грдан |
| о учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министа |
| нула.{S} Она се решила да сваком њихову нападају пркоси.</p> <p>— На ручак се вуци, опајдаро ни |
| рка, спремајући се да што жешћом ватром нападне на несрећну Гркињу. — Ви бисте се, као власт, с |
| о ти тај зна све до корица, па као вода напамет.</p> <p>— Да, да! — кашљуцну учитељ Тима задово |
| учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, а граматика шта ми и треба |
| си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или хајдуци...{S} Куд ће сиромах учитељ?.. |
| јагње, касти...{S} Мало сам се, касти, напио ракије...{S} Ал’ је шљивовица у тог Маринка, баш |
| или; а кир-Никола, кад се добро најео и напио, и не сећајући се своје месечне плате, једнако се |
| свога родитељског срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, |
| а друго што говори, књигу ли му и ко је написа!{S} Е, знади, учитељице, да ћу забранит’ продају |
| не, па га је <pb n="353" /> прецртала и написала лепо сама својом руком друго слово; па и оно < |
| као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написао...{S} Истина, мало вас је искрмачио, али то се |
| ли, али од вас нико није умео тако лепо написати као мали Андрица!{S} Он је и вашу мајку написа |
| ог срца ублажи, поштено напио.{S} А као напит, прво се наљутио на своју Милку, што је целог веч |
| ти донде све што ваља спремити, само ти напиши мало рецеписа од руке.{S} Људи смо!{S} Ко зна, ш |
| /> <p>— Па де, молим вас, слатки Тимо, напишите ми једну таку песму, а кад буде ваша слава, ја |
| се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од свега тога половина припада капел |
| и, да лепши бити не могу!{S} Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венча |
| Умре неко, наплати му се; роди се неко, наплати му се; је ли венчање, наплати се...{S} А од све |
| а се у неком усамљеном ћошету куће сита наплаче, и кад је лепа Гркиња поред њега с прекорним по |
| је узео из Мехадије, нека блиска рођака Наполеона Трећег!{S} У кући му је клавир, ћемане, трумб |
| трже и ућута, све док Милка није изишла напоље; после је тек продужила својим окретним језиком |
| ом викао је старац.{S} А кад дете изиђе напоље, он покупи парчад од огледала, па их љутито трес |
| господине: лапачинке.</p> <p>— Вуци се напоље, па кажи, што и како знаш — викаше чича-Тима љут |
| оћ о белом вину проводи; ноћу не излази напоље, јер се боји од потчињених му учитеља...</p> <pb |
| изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не приноси лепоти!...{S} Очи, очи!!.. |
| а незадовољства на њену лицу, и она се, напослетку, задовољно осмехну:</p> <p>— Надам се, да не |
| онд!“<ref target="#SRP18760_N1" /> или, напослетку, нека стрина, која зна у пасуљ гледати, врач |
| јастуке и душеке, али ништа не поможе; напослетку је силом заклапала усијане трепавице, да виш |
| {S} Он није знао, на коју ће страну, па напослетку се обрте налево.{S} Ишао је све навише, Кале |
| Е, па срећно, срећно побратиме! — рече напослетку. — Да их Бог поживи, млади су, а век је дуг, |
| врата.{S} Старац се испрва отимао, али напослетку морао је већој сили попустити.{S} Утоме му и |
| јама у тузи њеној утешити могла.{S} Али напослетку, љуљана теретом туге своје, опет је заспала. |
| на кревет, с кревета на миндерлук, док напослетку не разби огледало, што је на дувару, баш пор |
| углади.{S} Би тамо за неко време, па се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, |
| оклони, него да двапут већи комплименат направи тако, да се чича-Тима побојао, да му како зет н |
| муна, то је био младожења!{S} Ја сам се направила попа, те сам крупним поповским гласом питала, |
| тихове правити, као ваш Никола, баш бих направио један стих, касти, како сунце залази — за мој |
| А да ко је онда опирача?...{S} Од кога направисте и ово и оно, те ме већ и свет гледа као неку |
| бре стране: моћи ћете од ње као у воску направити што хоћете, добру или злу домаћицу, жену или |
| чинију са сачмом, другу с кремењем и са направљеним бокорићима жутога смиља, — она поче мало бр |
| /p> <p>Дете, које је сав тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога |
| корачао сасвим озбиљно, поштапајући се, напред, а за њим остала фамилија по реду и по старешинс |
| цу бавити?{S} Али што и питам, кад знам напред, да ћете то учинити?{S} Ако ни за шта друго, а о |
| ну, — Београд ће му бити тесан, то знам напред!...{S} А, после, кад од ње дознам за расположење |
| стиже стару госпођу, која је унеколико напред умакла:</p> <p>— Добро јутро желимо! — рече, осм |
| да им се обојима види и чује, здравље и напредак, добри гости у кући, а годишње бар десет учите |
| учи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године добијала је по једну |
| е био осредњи, а у ширину је много боље напредовао: два добра човека тешко да би га могла обухв |
| служи, дувају у зурле тако, да су им од напрезања на челу и на врату све жиле с прста поискакал |
| баш као дете које се радује Божићу.{S} Напротив, Милка је озбиљно ћутала и пришивала шарене ше |
| е — рече, скоро сажаљевајући, Папраг; — напротив, ја сам у најпростијем смислу казао, да су Маџ |
| едате оног лепог детињег лица.</p> <p>— Напротив, господине, ја сам био намеран да још данас от |
| на другу страну.</p> <p>Кад се дворана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвише |
| вечера невесело ћутала и што је, вели, напућила те своје усне.{S} И он је због тога толико <pb |
| де плаче...</p> <p>— Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, |
| <p>— Знам — рече Гркиња, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће |
| две-три грке ракије.{S} То му је тако у нарави било: кад се нешто наљути, кад би га неко увреди |
| декламовати...{S} Онда?</p> <p>— Онда, наравно, да ћу остати... — доврши препредени богословац |
| колегом, у једној згради састајати, па, наравно, из уљудности и поздрављати га.</p> <p>— И тај |
| одликује, него и сами келнери су онде, наравно, према својим душевним способностима, у класе п |
| а га нико не задржава на ручак, он оде, наравно, зловољан; а њих двоје, ревизор и гросмутерка, |
| сто и о чика-Паји опетовала, и тиме је, наравно, обојицу задовољавала...</p> <p>— Ми, видите, Т |
| <p>— Дакако! — тврдио је Тима, коме је, наравно, таки предлог у рачун ишао. — Дабогме, да би то |
| киваше учитељски колегијум, за који је, наравно, добар стојао да неће изостати, као што се ни п |
| по ходити, јести и пити.{S} Говорио је, наравно, све којешта: час је замишљао да је код своје к |
| а — читало у цркви апостол...{S} То је, наравно, све госпође, а, богме, и постарије госпођице, |
| са станом код кир-Николе.</p> <p>То је, наравно, и стара госпођа дознала, али сад је то није ви |
| уд су год Тимини пољубци падали, ту је, наравно, отпадало руменило и белило.</p> <p>— Нисам се |
| се виђала на њој и свила!...{S} Ту је, наравно, морало бити и оговарања.{S} Паланке су у Србиј |
| исмевају министарским расписима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разр |
| ведем, да се најпре упознате, па после, наравно, да се прстенује.{S} Он је, истина, за данас са |
| овољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила гов |
| штен, али само за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметал |
| S} А после част!...{S} Кад се мироноше, наравно да ћу ја прва бити на реду; при самоме причешћу |
| им погледима лепе Гркиње, па би отишли, наравно, после три-четири чаше ракице, кући, приповедај |
| случајно жели још и с колегама састати, наравно, да ће доћи у деда-Спирину кавану.{S} Тако је и |
| ито, оде гросмутерка даље својим путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, кака |
| — Све сам ја то удесио и уредио, само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, |
| его све девојке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара г |
| разговору уђоше у собу, седоше за сто, наравно, гост у горње чело — а с леве стране кир-Никола |
| би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да ћу ја од свију највише одликовати проту, с |
| стидим казати: хтео ме је пољубити!{S} Наравно, да му то нисам допустити могла.{S} А он ми је, |
| д ми се прохте, неће ми се одрећи...{S} Наравно, да ћу пред министром друкче стојати...</p> <p> |
| ла све оно, што јој за вечеру треба.{S} Наравно, да јој је у свему помагао њен филозоф, кир-Ник |
| у и заборавио је известити министра.{S} Наравно, да се на таки реферат и сам министар насмејао, |
| стаде о својим колегама разговарати.{S} Наравно, да није ни једног похвалила, а што је год могл |
| а изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке маленкости није <pb |
| Ових дана сам намерна у Београд ићи.{S} Наравно, да ћу прво моју госпа-Јустину походити; више м |
| тали <pb n="381" /> за пуном софром.{S} Наравно, да су се и они ознојили.{S} Учитељ четвртог ра |
| сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код вас на квартир и кост; морам вам и т |
| .{S} Драги колега, то мора бити!</p> <p>Наравно, да је чича-Тима одобрио; а како се с њоме упоз |
| се, уосталом, видело и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обу |
| е у тој надмашности разумевали маџарску нарогушеност...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, го |
| а и у Новом Саду.{S} Варош презадужена; народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и сам |
| ваздух, да нема доста слободе, и да је народ толико жељан те њине измишљене равноправности и ј |
| Маџари после Француза најцивилизованији народ.</p> <pb n="370" /> <p>— То им се познаје и по ве |
| га уверио, да су Маџари најцивилизанији народ! — А после додаде, скоро заједљиво, окренувши се |
| у који инструменат није у стању за свој народ погинути...{S} Људи су ћутали, само њих два практ |
| м верујемо, да они раде све то у корист народа... е, онда...{S} Учитељ четвртога разреда ућута, |
| на, а и чика-Пају је радо предусретала, нарочито ако се десило да чича-Тиме није код куће било, |
| само вас молим, да никоме не казујете, нарочито чича-Тими и кир-Николи, разумете ли ме?...</p> |
| оштовања достојни удовци чинили; други, нарочито старе удовице, доказивале су, да је кир-Никола |
| синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— Молим, молим, слатки го |
| ?{S} Е, господине, томе се нисам надао, нарочито од вас, који сте такође из прека родом...</p> |
| узела на себе сасвим озбиљан карактер, нарочито кад је после неколико месеци дошло од министар |
| p>Чича-Тима се смејао, беше добре воље; нарочито га је задовољавало присуство лепе Гркиње, а и |
| о чинити, него на свашта пристајати?{S} Нарочито, што је то Гркиња захтевала, а и сам он је уви |
| боје, да им се како идол не повреди, — нарочито чича-Тима, који је свога колегу познавао, да н |
| ли, које у таким тренуцима на човека, а нарочито на богословца, навалити морају.</p> <p>— Ја ви |
| гостију својим стањем био задовољан, а нарочито ова последња секретарова похода учинила је на |
| не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јој све интриге, којима се служила, не мо |
| ине; а како се још није била набелила и наруменила, њени суви збрчкани образи беху жути, од при |
| ољупцима; а кад се она извила из његова наручја, он жалостиво уздахну:</p> <p>— Ох, само да ми |
| примили!</p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави |
| тихо; — свачему има времена; видите, да нас сви гледају, да нам завиде!</p> <p>— А довече, кад |
| шао у траг правој истини, то би била за нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, има |
| а нас обе пропаст...{S} О феријама, кад нас походите, имаћете шта чути; а сад примите поздрав о |
| и свугде има постепености, која се код нас учитеља основних школа назива класа!{S} Узмите за п |
| а, — дете је мало напуштено, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожењ |
| ала вам је то јело!{S} Преко, тамо код нас у Срему, највећа га господа једу...{S} Дакле, знате |
| ремица.</p> <p>— То је, видите, што све нас везује. — И она га погледа најљубазнијим погледом. |
| у Перковцу беседу, ја се надам, да ћете нас својим присуством усрећити.</p> <p>Папраг застаде м |
| одина Тиме!..{S} Е, јесте чули, баш сте нас иберашовали!...</p> <p>Чича-Тима се смејао, беше до |
| тати; а, после, старост његова скоро ће нас ослободити...</p> <p>Лепа Гркиња није могла све изг |
| м, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо стара човека примили на квартир... |
| видети?{S} Али само, са многих разлога, насамо?“</p> <p>„У Марцибановој башти...“</p> <p>— И т. |
| ћу гледати да се, колико сутра, са њиме насамо разговарим, па ако може што бити — лепо!{S} А не |
| рна моја грлице!...</p> <p>И он је, као насилу, вукао доле у густу хладовину гранатога дуда.{S} |
| авно, говорити о моралу!{S} Кад се и та наситила говора, изиђе неко мало дете, коме мати још и |
| црну каву.{S} Али није дуго седео сам, наскоро за њим дође и учитељ четвртог разреда, онај што |
| аси припада, доста огроман кринолин.{S} Наскоро затим дође са својом скоро доведеном младом нек |
| о и по његову јужном наречју.{S} Некако наскоро пре те перковачке беседе обудовео је, те због т |
| .{S} На једној страни дућана стојале су наслагане памуклије, које је он сам са својом децом шио |
| ачуђено. — Да, касти, нисте добили ваше наслеђе?</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није т |
| Ха, ха! — смејаше се Гркиња, — није то наслеђе, већ сам рада да вас развеселим; хоћу, да ви за |
| ам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила је своју малаксалу главицу на суву руку, па ј |
| ом мисли својих била потпуно задовољна, наслонила се на један јастук свога миндерлука и сањаше |
| беху, скинула је и, метнувши их на сто, наслонила је главу на руку.{S} Из свега се видело да о |
| > скупила се скоро у клупче, а главу је наслонила у крило; залуд <pb n="384" /> је зваху и деца |
| а је лежала мртва, ја сам на њене груди наслонила главу и једва сам се од њих одвојила, од тих |
| .</p> <p>Седео је за столом, а главу је наслонио на обе руке; коса му је, онако неуглађена, пад |
| атекао га је, где сасвим озбиљно седи у наслоњачи.{S} С једне и с друге стране на асталу стоје |
| узе другу позитуру: искосири се мало у наслоњачи, лактом је заклонио ону исписану хартију, а н |
| вним <pb n="391" /> пословима; неки су, наслоњени на големе бале трговачког еспапа, сасвим безб |
| својим богословцем!{S} Тако пише!{S} Та насмеј се, старче, читуљу му!...{S} Вели, да је красан |
| до половину литре испразнио, учитељ се насмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник што д |
| то било смешно, те се, старац, грохотом насмеја: — ’Ма, кумим те Богом, госпођо учитељице, шта |
| ма.{S} Кад је то учинила, она се гласно насмеја тако, да су сви гости у њу погледали, а лепа се |
| или, она пљесну рукама и на сав се глас насмејала...</p> <p>— Лепо, лепо! — церекала се баба. — |
| би се на таке глупости остали болесници насмејали, чича-Тима би се искревељио, па би их грдио с |
| у лежао; а кад се дигао, он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} К |
| ури.</p> <p>Учитељ IV разреда се слатко насмејао: — Е, изгубио сам!{S} Деда-Спиро, докотурај-де |
| пољуби!...</p> <p>Кир-Никола се слатко насмејао, допало му се што му је жена тако оштроумна.</ |
| и то је сав узрок, што се онако слатко насмејао...</p> <p>Кад је прота дошао ближе до Гркиње, |
| о, да се на таки реферат и сам министар насмејао, а одговорио му је, да таке будале, као што су |
| ељ четвртог разреда није могао да се не насмеје. — Уосталом — рече он, — што се мене лично тиче |
| њу, трудио се по могућству да се весело насмеје. — Дивно вече, касти; да умем стихове правити, |
| че зна лекцију, кир-Никола се задовољно насмеје; а ако не зна, он га повали, сирото дете плаче, |
| и смеје...{S} Кад у школу ступи, он се насмеши; ако му прозвано ђаче зна лекцију, кир-Никола с |
| дете своју изгубљену мајку, па се часом насмешило, а махом је бризнула у плач.{S} У таком тужно |
| .</p> <p>— Хе, хе, хе!...{S} Баш сам се наспавао, ха, ха, ха!...{S} Али ме мој мали Аристид про |
| е како му срце бије, чинило му се да је насред гробља; али кад је отворио очи, онда се уверио д |
| дуну у њега трипута, па га стави Гркињи насред длана.{S} После је највећом пажњом проматрала ис |
| ад су мрачне ноћи, а теби се чини да си насред Мироча, чекаш само, кад ће те напасти вуци или х |
| е знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} Па да је прав ка свијећа, само зато, што |
| } Он је хтео доказати, а то се може као наставак Живкове беседе сматрати: да ће се људи после п |
| ашљуцну учитељ Тима задовољно, па после настави: — А да ме није ко у господина тужио?...{S} Оно |
| се угушити!...</p> <p>— А то ће рећи — настављала је стара госпођа и даље своја тумачења, — то |
| у свако оде у свој разред, где је одмах настала нема тишина.{S} Али тај мир трајао је само неко |
| оме баба скиде тигањ с ватре, остави га настрану, а после убриса руке и уведе гошћу у собу.</p> |
| ече!“ и већ ужди ка и метиљава овца, те настрану, у бијег! — Он приђе к њојзи и хтеде се с њом |
| ле ти штенета! — и она гурну јадно дете настрану, зграби оне хартије, што су на асталу стојале, |
| е, обрве је уздигла, искосирила се мало настрану, па се тако неколико тренутака само у огледалу |
| пре могао учинити, што су, и онако, већ наступиле ферије, није, дакле, по званичној дужности ни |
| и је данашњи свет смешан!{S} Млад човек натакарио наочаре, тамо, опет, матора жена навукла на с |
| терка, у својој црној хаљини, на нос је натакла наочаре, подбочила се са обе руке на кукове, па |
| , па онда извади из џепа своје наочаре, натаче их на нос и, приближивши се учитељу четвртог раз |
| ла, она извади из недара своје наочаре, натаче их на нос, па онда приђе ближе огледалу.{S} Руке |
| о, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила —- необично, него, просто, што су се |
| е купи за десет пара алеве паприке и да натовари пуну торбу најновијих <pb n="358" /> лагарија, |
| , све је то на кир-Николу и лепу Гркињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати к |
| се направи читаво чудо!{S} Шта ти није натоварио на себе, па какве ти речи не говори три сата, |
| врата, завири у другу собу, па се врати натраг, задовољно смешећи се:</p> <p>— Рихтиг, спава!.. |
| пут рукова с њим, па оде, а он се врати натраг у собу и онде узе опет онај строги, забринути, и |
| умиљатијим смешењем одступи један корак натраг. — Слуга сам покоран, драги г. колега! — рече мл |
| <p>И он са другом оде.{S} У мраку једва натрапају на њега; па кад су видели, у каквом је стању, |
| едајте, какав изгледа, као девето чудо: натукао онај продерани од сламе шешир, као да ће га Бан |
| Није се ни умио као што ваља, а већ је натукао шешир на главу и оде у чаршију.{S} Кад је поред |
| У којој бакалници нађеш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице |
| о, али ће код нас доћи у ред; а, после, наћи ће се, ваљда, и младожења.</p> <p>— Није још за уд |
| ије могла себи повољног и честитог мужа наћи.{S} Та ће, наравно, говорити о моралу!{S} Кад се и |
| пр., није која рађала, она јој је умела наћи чини и мађије, којима ће „плод чрева својего“ у ре |
| о је одиста знатно.{S} У свакој се мора наћи или неки старац, који још није заборавио на турски |
| > <p>— Али молим, господине, немојте се наћи увређени, ја, као сирота удовица, мислим да ни кра |
| млади господин Папраг тешко да ће и он наћи млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка |
| им у блато; а старац, кад га није могао наћи, оде даље, гологлав...{S} Ноћ беше тамна, улице уз |
| Хоће ли у Папраговој мајци и себи мајку наћи?{S} А село?{S} Њено детиње уображење није могло ни |
| си?{S} Тек, велим, биће и то да је нека наука?{S} А право да ти кажем, мени је данашњи свет сме |
| хоће!{S} Ја моје искуство не дам за све науке што се у школи уче.{S} Ето, па питајте само госпо |
| ељ.{S} Истина, касти, нисам учио велике науке, али азбуку знао сам напамет, молитве такође, е, |
| аскало, он је прави Атињанин; онде је и науке свршио.{S} А ви сте, слатки Тимо, Сремац!...</p> |
| народ од туђинаца знањем, индустријом, науком, па и самом туђинском владом, скоро потлачен; а |
| олико толико, са онима изравна, које је наумила походити.{S} Наравно, да се лепа Гркиња на таке |
| дунста — смејала се Гркиња, — него сам наумила довече да правим вечеру, на којој ће бити и учи |
| мо, — питао га је трговац, — куд си сад наумио?...</p> <p>— У Београд!...{S} Зар не знаш, тамо |
| ружају; али госпођа Гркиња није за онда наумна била да се лепом божјом природом бави, да се див |
| шла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић, богослов младић!{S} Само, касти, име не |
| ако ће и Папраг чути: „Диван младић!{S} Научен младић!{S} Васпитан младић!...{S} Е, бадава, вид |
| ушна Гркиња; — ваљан, па, веле, и да је научен!...{S} У Београду је учио богословију, старином |
| вице, доказивале су, да је кир-Никола и наученији, бољи и у свему много лепши него лепа Гркиња. |
| едајући радозналоме комшилуку о великој научености новога учитеља и о чудној лепоти његове жене |
| киња, после подуже почивке, продужаваше научену песму:</p> <quote> <l>Амор иде, амор лети,</l> |
| ју.</p> <p>— Ово је диван корал — рече, научењачки проматрајући ђердан. — Да није сувише скуп, |
| читељским класама и даље својом обичном научењачком мирноћом продужио: — Дакле, и сама Пешта, к |
| х и од туђинаца често обасипана бивала, научила се трпљиво сносити...{S} Гркиња је још једанпут |
| знам: да кад би Србија од ње што учила, научила би, да сваког човека с наочарима љуби у руку и |
| то песма!...{S} Као да мене није Гркиња научила сасвим нову:</p> <quote> <l>Док по небу месец л |
| нека фрајлица, која је од неке куварице научила успијати се и изговарати покварено немачки: „Ки |
| знам ја титулирати, још тамо преко сам научила!)..{S} Милостиви господине!{S} То што се у Перк |
| — Дете је размажено, напуштено, па није научило на ред...{S} А, управо рећи, да се нисте к нама |
| } Богами, ћу од корице до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{ |
| це до корице све да научим, сутра ћу да научим!</p> <p>— Лези, вуцибатино!{S} Ревизор иде, а ти |
| сигурно зато, што овде није могао ништа научити, па, касти, да се мало у свету дотера, углади.{ |
| ила сва уштиркана, упеглана, набељена и нафракана.{S} Кад се сасвим смркло, дође и чича-Тима.</ |
| он у цилиндру, црном капуту, намазан и нафризиран, а она није се скоро ни видела од силних шеп |
| го цвећа и то најдрастичније боје, коса нацмакана помадом, на лицу товар белила, а хаљина да се |
| министарским расписима, које, наравно, начелник све сам концептира; а за четврти разред додаћу |
| ам чула, по свој прилици ће бити сам г. начелник!{S} Хоћу им, богами, смрсити конце, кир-Николу |
| само једно по табака исписане хартије; начелник је преврће, а лице му је пуно важности, очију |
| етаније, ја већ никад у животу нећу!{S} Начелник се, касти, измиче, а он за њим; е, баш мишљах, |
| , послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради чега те је послао?< |
| бити добро|... — мислио је чича Тима, а начелник га још једанпут премери од пете до главе, па с |
| он се грохотом насмејао:</p> <p>— Лаже начелник!...{S} Хе, хе!...{S} Као да ја нисам мојим очи |
| ори очи и гледаше преда се; а кад ју је начелник загрлио, она га је отискивала, али пажљиво, да |
| p>— Бог и вјера, учитељице, — смејао се начелник, — ја ти о томе ништа не знам, до, ево, данас |
| носу смештен?{S} Е, вјера и Бог — рече начелник, — голе кости, као да су прије десетину година |
| и!....</p> <p>— Он ће се угушити — рече начелник, — у хапсу, на вјешалима ће се угушити!...</p> |
| и...</p> <p>— На бесједи? — повтораваше начелник. — Е, гле ти бруке!{S} Дакле и ви сте били?{S} |
| </p> <p>— Шта, шта, ребелија? —- питаше начелник, као да га је учитељка хладном водом полила. — |
| као за знак, да је и он у соби, онда и начелник узе другу позитуру: искосири се мало у наслоња |
| им из службе!...{S} Ево акта! </p> <p>И начелник му показа акт, којим се отпушта из учитељске с |
| асмеја: ·</p> <p>— Оно, касти, господин начелник што да уради, а да његов Радован не зна, бива |
| се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше доста препреден, да гросмутерчин рефер |
| а?</p> <p>— Та, ето, послао ме господин начелник.</p> <p>— Начелник...{S} Хм!...{S} А као ради |
| жена.{S} Кажу, да јој је и сам господин начелник министарства много наклоњен, да се о њојзи виш |
| прави полицијски агенти: од ње је само начелник могао дознати, како се који чиновник или грађа |
| рзи, а туђе мужеве воли...{S} Све је то начелник перковачки тачније знао, него и сам управитељ |
| I.</head> <p>У то време беше у Перковцу начелник неки Букван Суругџић.{S} Откуд њему тако име и |
| ену покварености данашња младеж!</p> <p>Начелник се примаче ближе њој, па онако намигујући, као |
| неки су се и злурадо смејали...</p> <p>Начелник је од чуда зинуо и није умео ама баш ништа про |
| угушити!“ Јесте ли ме разумели?</p> <p>Начелник, који је по самој природи био прост, а школу н |
| сле, кад од ње дознам за расположење г. начелника и његове госпође, гледаћу да продрем и, ако н |
| нове полугласно исказивати:</p> <p>— За начелника имам сасвим други план.{S} Он је човек који с |
| p>Кад је стара госпођа видела господина начелника да је још у неглижеу, она се хтеде удалити, < |
| ..</p> <p>Кад је учитељ Тима дошао пред начелника, затекао га је, где сасвим озбиљно седи у нас |
| страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О, господине!{S} |
| вало?...</p> <pb n="313" /> <p>— Даница начелникова.</p> <p>— Лепо, Данице!...{S} А ову папучу |
| оспођа, пажљиво посматрајући сваку црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у к |
| е упамтио.</p> <p>Таман је полицајац из начелникове собе изишао, а уђе гросмутерка у својој оби |
| ква секретарица министарства, па и сама начелниковица, могла обрадовати!</p> <p>— Три лепа, мла |
| говори; а и кад би каква трговкиња или начелниковица својим извесним послом те ратарске крајев |
| а и шта је она, да се и од саме окружне начелниковице шареније носи?{S} Та муж јој нема ни толи |
| и по једну или две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке султан |
| у Перковцу чистије носи и од саме госпа-начелниковице.</p> <p>— Па се ја и за њену срећу старам |
| ека с наочарима љуби у руку и да свакој начелниковици министарства купи по једну или две хаљине |
| дукат, а ако је дете чиновничко, н. пр. начелниково, њему је зато ласкала, да је отац г. минист |
| <p>Таки комплименат беше Радовану, као начелникову љубимцу, по вољи, и он се задовољно осмехну |
| ити <pb n="378" /> разбило се о глупост начелникову..{S} Господин начелник не беше доста препре |
| орпији маторој поговара, као да живи са начелником...{S} То само нећу!...</p> <p>Тако је она у |
| је цурио крупан зној.{S} Кад је хтео са начелником да се опрости, није могао ни речи изустити, |
| ом?...{S} Кад се праштала са господином начелником просвете, није приметила басамаке, који су в |
| д Трајковом механом, кад се са господин-начелником састао.{S} Што сам онда видео клањања и мета |
| им путем, наравно, да још истог дана г. начелнику приповеди, какав је тога јутра нечувен и неви |
| /> <p>Папраг се клањаше на најучтивији начин, а чича-Тима, у ономе расположењу, шта је могао д |
| да, ако је икако могуће, на највеселији начин бар до ујутру продужи, те су због тога позвали Ци |
| орана напунила гостију, на најсвечанији начин ступи на узвишено место сам г. Живко Пацић.{S} Је |
| ба на сокаку да ходи, да гледа, на који начин да се поздравља.{S} Па, касти, она се, откако амо |
| ронијом господин богословац, — на сваки начин, да ви морате више уживања налазити онако с брати |
| !{S} Али на беседи, ту ћемо се на сваки начин још вечерас видети?</p> <p>После тога се руковаше |
| ужа внимателном учинити; он ће на сваки начин 25. јуна у Перковцу бити, — наравно, да ће код ва |
| а тројица, што с њиме диване.{S} На тај начин је и лепа Гркиња вишепута прислушкивала на вратим |
| свога будућег зета.</p> <p>— Па на тај начин може још то довече бити и прстен — рече брзо Грки |
| министру препоручи.{S} И она је на тај начин, збиља, и напредовала.{S} Сваке друге године доби |
| епута прислушкивала на вратима и на тај начин његове најдубље тајне дознавала.</p> <p>Тако је т |
| ких намера, жеља, страсти, а ми имамо и начина и искуства, да то пред осталим светом прикријемо |
| е пепељаве очи, које је Гркиња на разне начине, мазећи се, превртала...</p> <p>— Ја вас обожава |
| _N2">Ћошка се зове пред кућом од дрвета начињен као балкон.</note> <note xml:id="SRP18760_N3">Б |
| искривљен оџак, који је од плетара био начињен, а жутом земљом тек само површно излепљен.{S} И |
| м Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарави прото помири са његовом попадијом?...</p> |
| и као да смо још јуче за свакад свршили наш разговор?</p> <p>— То нисмо, драга колегинице!...{S |
| пре, син оног Железниковића, што га је наша влада у Париз слала, сигурно зато, што овде није м |
| млађу и васпитанију женску, него што је наша Милка...</p> <pb n="332" /> <p>Папраг се клањаше н |
| а на ногама држала.{S} Та баба, коју је наша декламаторка походила, беше у целоме округу чувена |
| црту начелникова лица. — То значи, да и наша влада удара у клавир, а то је: на јавном месту исм |
| ставци!...</p> <p>— Болест вас изела! — нашалио би се чича-Тима. — А, напослетку, нос и не прин |
| а и ћатина; па кад је г. ревизор дошао, нашао је празну школу: у свакој скамији седе по двоје и |
| кесу, претураше по њојзи, све док није нашао један маријаш, те даде детету, а после дохити са |
| ико згужваних хартијица, на којима беху нашаране слике неких краљева и краљица и друге којекакв |
| и, учитељице, да и сам вјерујем е је за наше младости и љепоте и сунце љепше сјало!{S} Ма све к |
| две хаљине, и онда би се начелниковице наше лепше носиле него све девојке султанова харема, а |
| сти. — У Америци, веле, има попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити ба |
| се с њиме. — Имам част представити вам нашег новог пријатеља и познаника г. Папрага, учитеља и |
| , само, наравно, ти ћеш, синко, о целом нашем разговору ћутати, нарочито пред Гркињом.</p> <p>— |
| актиканте, што од неког доба крстаре по нашем сокачету, ви не бисте рекли, да је то дете...</p> |
| е сећати, зашто...{S} Штогод жена има у нашем Перковцу, све су је омрзле; ја се чудим, како дос |
| алом, дознаде ли још каквијех новости у нашем Перковцу?{S} Ела ли се већ једном ови наш лапарав |
| и видимо, како је ово свечан тренутак у нашем животу, у животу овдашњег грађанства, онда може л |
| старала, него ова лепа туђинка!{S} Ето, нашла је за дете и младожењу: леп младић, научен младић |
| нде каје и да тражи помоћи.{S} А ако се нашла каква млада намигуша, која би желела да никако не |
| ла, треба већ да се и удаш!“ Па сам јој нашла и младожењу; онај црни штап мога оца, на коме је |
| ећ приспело за удају...{S} И ја сам још нашла младожењу.</p> <p>— Та, касти, она је још дете.{S |
| дао и пописао ствари, које су се у њега нашле, спровео га је у болницу...{S} У болници му <pb n |
| за моју беседу који ће бити раван овој нашој светковини?...</p> </quote> <p>Беседник се накашљ |
| уколико ми силе допуштају, да наздравим нашој лепој домаћици, вредној госпођи Јоханиди.</p> <p> |
| ш макар и аковче, наћераћу ћифту, да га наштину испије мјеште препеченице...</p> <p>— А знате л |
| ње учитеље, осим оне маторе.</p> <p>— А нашто толика част? — питао је чича-Тима зачуђено. — Да, |
| слио, како ћеш јој здравити?</p> <p>— А нашто то?...{S} Ја ћу онако по новосадски: егзабрукто. |
| и!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су мени сви људи једнаки?{S} Тај, ш |
| лећући, четврти разред. — Да Бог поживи нашу добру... <pb n="382" /> није добру, него лепу Грки |
| и то говорио, да би се радо преселио у нашу кућу.{S} Удовац је, а твој је колега, па то, мисли |
| каже, да се отпустим из службе...{S} А, не превари старога курјака!{S} Видео сам ја лепо, да су |
| ли, само беседу нису!{S} А и њу, можда, не би угледали, да случајно не дође за практиканта у су |
| где јој све интриге, којима се служила, не могоше ни у чему помоћи.{S} Поред свих хладних облог |
| !...{S} Та да ми је баш и венчана жена, не би се више за мене старала, него ова лепа туђинка!{S |
| па ни најжешћи укор самога г. министра, не би га могли покренути. — Љубав није шала, па макар о |
| мендији гледао.</p> <p>— Хе, побратиме, не знаш ти!{S} А то је, касти, мода, па шта ћеш ти мимо |
| та ли ноћ!{S} А интереса ти, побратиме, не тражим ни пребијене парице.</p> <p>Чича-Тимин побрат |
| {S} Тако ми тепелука моје покојне жене, не знам!{S} Ну одријеши ланац, те с њиме насриједу!{S} |
| кињу натоварила.</p> <p>— О, господине, не можете веровати какви су вам то људи!{S} Ви знате, ш |
| есати, али све бадава, што је немогуће, не може ни бити!...</p> <p>— Их, гром те спалио!{S} Та |
| риба.{S} А, верујте, што се мене тиче, не бих вам ни пребијене парице тражио; али баш и сама њ |
| скивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господине, — рече т |
| етљеним просторијама тамо и амо гурали, не изгледаху му као прави истински људи; чинило му се д |
| ки пси, који су је, урлајући, облетали, не смедоше јој на близу приступити.</p> <p>Већ је била |
| е зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек провирио кроз мутна с |
| раво рећи, да се нисте к нама доселили, не би никад ни знала за уредност, —- па ко би је онаку |
| да то, што јој отац у пићу сам говори, не може ништа добро бити, и она, скоро не дишући, слуша |
| пили размућеног мишјака?{S} Па и проти, не верујем, да неће заударати брада на изгорелу гриву ц |
| ћу је декламовати.</p> <p>— Сад, касти, не могу, имам важна посла у чаршији, а и глава ми је, к |
| о био ручак!{S} Онаке палачинке, касти, не једу се ни у царском двору.{S} Е, јесте чули, што са |
| е погледати!{S} Ја кад је видим, касти, не могу чисто да <pb n="328" /> је познам, као да је из |
| вече прстен!...</p> <p>— Та оно, касти, не би требало ни хитати, али кад ви баш хоћете, оно нек |
| и, хе!{S} Нећу ја довека да учитељујем, не!{S} Хоћу да се запопим, да добијем ваљану парохију, |
| p>Чича-Тима беше усхићен, чисто збуњен, не умеде ни речи проговорити, само је бленуо у своју об |
| !{S} Та ни кад сам се с тобом венчавао, не беше веће гозбе ни части...{S} Хи, хи!</p> <p>— Пази |
| ад би кога срела, тај би стао и гледао, не што би на њојзи било нешто — осим натовареног белила |
| ма попова и од нашег пола, па што, као, не би и у Србији могла бити бар једна жена капелан!{S} |
| Тима одобрио; а како се с њоме упознао, не беше ничега, што јој он не би учинио по вољи.</p> <p |
| угом разреду?{S} Са децом сам поступао, не може лепше бити.{S} У мом разреду ретко да је које д |
| прота, ђакон, црквењак?{S} Да, госпођо, не знам.</p> <p>— Прота!{S} И јуче је...</p> <p>— Прота |
| приступи ближе.</p> <p>— Драга госпођо, не знате, како сам срећан!... — шапутао је прота, све в |
| в тај разговор с напрегнутошћу слушало, не разумеваше, истина, од целога разговора баш ништа, а |
| евојке султанова харема, а то, наравно, не би била мала заслуга.</p> <p>Кад се стара госпођа ма |
| и — мислио је други.</p> <p>— Ал’, ено, не устаје, сиромах! </p> <p>И он са другом оде.{S} У мр |
| ичнија женска врлина!{S} Ја, на пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах ч |
| ја, а које његова природна неспретност, не дадоше му; тек он, сиромах, поче нешто замуцкивати, |
| едима: ученици не знају, а и што знају, не могу од страха да искажу, а, овамо опет, учитељи биј |
| о најобразованија варош у целоме свету, не само што своје биргере, бирократе, па и аристократе, |
| могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сунце моје!...</p> <p>— Сунце ваше|...{S} Хо, |
| а су моје Ере најцивиластије у свијету: не мореш га ни за реп ни за ухо, — ка чик је гладак, ка |
| ј ларми само је Папраг замишљено ћутао; не што није доста пио и што није био весељак, јок!{S} Т |
| , мислим да ни краставац <pb n="299" /> не би много улепшао једно женско лице, па баш да је и о |
| е, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!...{S} Чекајте, |
| чна!“...{S} Да га изедеш од милости!{S} Не знаш, шта је дивније на њему, или је цвикер, ил’ је |
| вашем братском саучешћу благодарим!{S} Не треба да вам кажем, — сами сте видели, какву моћ има |
| дити, кад види оваке фине ствари!...{S} Не би се ни у Бечу са њима постидела...{S} Та ни у мини |
| д им се понека страна реч уплете)...{S} Не само мене и начелника, него баш и самога вас...{S} О |
| слите са свадбом?{S} Кад ће бити?...{S} Не треба много ни оклевати.{S} Што ’но реч, док је чорб |
| о изненађен: — А камо наже, госпођо?{S} Не каза ми ни „Добро ти јутро, враже, ја чоече!“ и већ |
| увредио, или кад је у некаквој бризи, — не би се могао смирити, све док се поштено не накреше; |
| р за часак весео!...{S} Та ово је Бог — не знам, зашто — али све теби за љубав учинио: оној мат |
| Гром вас спалио и с варалицом!</p> <p>— Не могу!... — јадиковао је чича-Тима.{S} - Не могу, сун |
| собу, да види, шта деца чине.</p> <p>— Не знате, како ми је мило, о, господине! </p> <p>И лепа |
| м!..{S} Знаш ли што, Радоване?</p> <p>— Не знам, вере ми! </p> <p>Учитељ Тима се нечем досетио, |
| ајсије би ви волели да једете?</p> <p>— Не само да једем, него бих вас молила за читаву једну к |
| ост...{S} Е, јесам ли погодио?</p> <p>— Не, господине, то нисте — рече, скоро сажаљевајући, Пап |
| ндиста, републиканац, комунац?</p> <p>— Не знам, вјере ми, учитељице!{S} Тако ми тепелука моје |
| , моја Аспазијо?{S} Хи, хи, хи!{S} Мал’ не рекох, аспидо!{S} Шта ти је обећао?</p> <p>— Да ће м |
| итељ трећег разреда, —- баш га се ништ’ не бојим!{S} Деца ми знају све као воду!{S} Али ће и уп |
| ке свести својим мутним очима бленуо, а не би ништа одговарао; па и онда је ћутао, кад га је об |
| зи да прсну, покрети лаки, неусиљени; а не као Београђанке, што своје лено корачање називају гр |
| нешто тешко, боли ме, <pb n="352" /> а не знам, шта.“ — А, овако, сама и остављена, наслонила |
| арим, па ако може што бити — лепо!{S} А не хтедне ли барем сто жућака уз његову Милку дати, на |
| а не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за тебе да испаштам!</p> <p>И тако је то иш |
| е ми се чини, касти, да лане у ово доба не беше ове припеке.{S} Шта ти велиш, побратиме?</p> <p |
| че пандур, страшљиво осврћући се, да га не би ко из прикрајка чуо. — Има нешто из министарства. |
| на га је отискивала, али пажљиво, да га не повреди, не — увреди.</p> <p>— Друго смо ми, господи |
| ио, није му она замерала; па ни онда га не би опоменула, кад би њеноме Николи голи лактови кроз |
| о.{S} Он је имао и чистије руво, али га не хтеде тога дана обући, јер није мислио из куће никуд |
| ет, узме, па сам са собом говори; ко га не види, а чује, рекао би, да их има тројица, што с њим |
| гости се згледаху зачуђено, али нико га не хте узнемиривати у говору, само његов један друг из |
| n="306" /> муж појавио; али кад никога не виде, а она га зачуђено запита:</p> <p>— Шта вам је, |
| уђе унутра, она је само одговарала, да не може, да јој је врло тешко и да ће јој на чистоме ва |
| послом те ратарске крајеве походила, да не пада толико становницима у очи, узела би на себе нек |
| ; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!...{S} Кадикад би тек про |
| бело вино...{S} Верујте, господине, да не знам, где ми је глава од бриге.</p> <p>— Па, ето, чи |
| ени, нешто прокљувио; дакле, пазите, да не би случајно ушао у траг правој истини, то би била за |
| аљубљене неке девојчице; — рекао би, да не зна ни сам пута, да не зна, шта жели, не зна куда!.. |
| ар само по оке до подне; верујте ми, да не би ни на сам Божић огладнео.</p> <p>— А ја сам, ви’т |
| заборавиле.{S} Мимо то ћу му казати, да не иду редовно у цркву, да се исмевају министарским рас |
| је, а твој је колега, па то, мислим, да не би никоме у очи падало; још би нас хвалили, што смо |
| мо за њих троје, а деца ће, наравно, да не би разговору и добром расположењу сметала, ручати у |
| ркиња је белом марамом запушила нос, да не би удисала онај смрдљиви ваздух, што се са димом шир |
| ије могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и лепа Гркиња приближи Папра |
| uote> <p>Газда Миладин није могао, а да не примети:</p> <p>— Да не да Бог!</p> <p>Утоме се и ле |
| могао од смеја да се уздржи и у себи да не проговори: ево још једног човека од ранга; а после д |
| <p>Чича-Тима слеже раменима, за знак да не зна ни сам, шта ће на све то да одговори.{S} Он би, |
| ма да је био пијан, опет није могао да не погледа пажљивије у своју мезимицу; па кад је видео |
| <p>— Дакле, колега, — рече, — ви као да не мислите доћи на беседу?</p> <p>— Ја јок!</p> <p>— А |
| рист сиромашних ђака!“...{S} Само то да не кажу, могао би им човек и опростити.{S} Али кад они |
| “</p> <p>— И т. д. и т. д.{S} Па бар да не кажу: „У корист <pb n="339" /> страдајуће браће!“ „У |
| Милка мирно, — ја нећу данас ручати, ја не могу! — А после додаде уздрхталим гласом: — Оче, ја |
| ј отац хоће, и ја се морам удати!{S} Ја не смем питати: „За кога?“ А и нашто да питам, кад су м |
| о неку кугу?...{S} Зар ви мислите да ја не знам, шта се у Перковцу о мени говори?...{S} Ето, ба |
| че чича-Тима, машући главом, — Ко да ја не познајем прописе мојих ђака?...{S} Та јуче сам вам з |
| у га ја волети?{S} Леп је, веле, али ја не видим ту лепоту!{S} Моја мајка беше лепа, а личи ли |
| ама речено, па ту нека и остане, јер ја не бих волео да таке речи дођу до њених ушију...{S} Дак |
| пример, не познајем ниједну жену, која не би могла бити одмах четворици верна!{S} Наравно, да |
| њему хтела живети...{S} Ја тога човека не познајем, што ће да буде мој муж; а мужа треба да во |
| ремила за чича-Тиму...{S} Али, шлафрока не дам!</p> <p>И он се спремаше да га под капут сакрије |
| p> <p>— Лакше, господине, да нас Никола не чује!{S} Не знате, како је сумњив, прави Луцифер!... |
| ду вољу и сталност, која у тим годинама не приличи оној мекој детињој облини, на којој би треба |
| !...{S} Па нека ми ко каже: учитељ Тима не зна ништа!...</p> <p>Учитељ IV разреда се смејао, ал |
| сели и расположени кући, само чича-Тима не беше задовољан, а још мање весео; та цело је вече пр |
| репорука, па макар још за дваест година не добио класе...</p> <p>Кад су стигли у школу, куда су |
| могли су га мишеви свега развући, а она не би ни скочила, да га од грабљиваца одбрани; чича-Тим |
| није било у чинији зрнцета, до кога она не би својом загорелином допрла; а сад нарочито, где јо |
| ођа, — или је малодушан, те из сажаљења не хте, или баш код самог министра није могао успети да |
| своје, опет је заспала.{S} Само Гркиња не могаше <pb n="367" /> заспати.{S} Она је била будна. |
| језик; ви га, драги Тимо, познајете, па не треба ни да вам кажем, да је, сиромах, већ од сванућ |
| о вино); а ако је учитељ у Шумадији, па не дотера бар једног угојеног вепра, — тај, богами, нек |
| тога опет није могао а да истога вечера не покаже пред својим препреденим зетом, да је доста за |
| морам признати, да ми ни рођена сестра не би толико чинила, колико ви, лепа и млада госпођо!.. |
| {S} Ревизор иде, а ти још ни катихизиса не знаш!...{S} Лези!{S} Лези!...{S} А не после ја за те |
| морам јој купити!{S} И треба јој, — та не може вечито у овој плавој, с белим пантљикама и зеле |
| бих могла гледати у њих, па да се сита не нагледам; а у њега су мале, жмираве, очи, — страх ме |
| Изгледала је као одрасла девојка; ништа не беше на њојзи што би одавало њене младе године.{S} Л |
| говорио је трећи разред. — Баш га ништа не може разведрити ни ожалостити!...{S} Хеј, старче!... |
| да му докажу, да је он — луд, да ништа не зна, шта у пићу говори, а прота се заверио, да ће о |
| се огледати.{S} Знам, да вам деца ништа |