| о да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, д |
| завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на но |
| а нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и |
| ени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да м |
| ет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест |
| поменике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туг |
| аком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, |
| тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до |
| блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебњ |
| е у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступ |
| ишта не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако |
| њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко в |
| еваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдн |
| .{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у |
| који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љу |
| дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој |
| дсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <milestone unit=" |
| аче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени |
| ного плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки |
| аше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама на |
| њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше гор |
| on" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} |
| bSection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише |
| растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и |
| рођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уве |
| ушао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада п |
| сетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце ве |
| од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit=" |
| ужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разграна |
| > <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим н |
| не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{ |
| бу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати. |
| покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, |
| би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} |
| а њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говор |
| и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <miles |
| лим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и |
| горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Т |
| мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поуча |
| у другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја пла |
| бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit |
| ну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Ми |
| > <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да |
| ше ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!. |
| b n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати мога |
| а тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледа |
| а да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спава |
| ме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим |
| рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{ |
| ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ на |
| отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих та |
| p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, ш |
| вога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало д |
| ати у главним појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и п |
| тиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задр |
| нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту м |
| р сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спа |
| јатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан д |
| ојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах |
| ! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У |
| аше због тога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве сл |
| аробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на но |
| сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, д |
| е ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> |
| чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и |
| је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовог |
| р не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце мој |
| знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још |
| , где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да |
| амо пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но |
| Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане |
| p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје н |
| надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова |
| моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њ |
| ; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је о |
| каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше |
| јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осе |
| ћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод |
| по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћ |
| к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{ |
| црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S |
| појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада |
| вати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који |
| 136" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој |
| проведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све |
| абављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај ис |
| ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <miles |
| но љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја ср |
| јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме ве |
| , па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш! |
| њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit="subSection |
| од претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице |
| моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође |
| н оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мил |
| ависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета. |
| у.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чу |
| итеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, |
| није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и свој |
| оте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја л |
| вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте се |
| у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! т |
| ече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављ |
| слити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Ч |
| могао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздроби |
| е! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади све |
| S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па |
| бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зн |
| скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми ст |
| да може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да ост |
| ме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n |
| но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S |
| плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако |
| о, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учин |
| који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко запл |
| е смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих |
| , где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њ |
| Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни пој |
| умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде |
| ати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мр |
| е мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад |
| уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка |
| лој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народ |
| а њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се с |
| а?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у |
| мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати |
| у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она |
| т беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, кој |
| Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи |
| и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда т |
| не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="subSecti |
| ај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мал |
| на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“< |
| е чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађ |
| тву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румен |
| одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет |
| у био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора |
| нту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљн |
| p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути |
| га, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана пр |
| љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мучени |
| х!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се |
| на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко нос |
| роз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У мом |
| Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к |
| и момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад уздану |
| а голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожа |
| варао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна |
| о и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за ч |
| у својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, |
| рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. |
| видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S |
| <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђен |
| >— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како т |
| анствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбр |
| преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Ш |
| , да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан ј |
| смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај погл |
| ао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних у |
| /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче п |
| </p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећ |
| ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какв |
| поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! |
| тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit |
| букла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг |
| прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим |
| срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искр |
| дајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још пада |
| утра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добр |
| ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубиц |
| бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред о |
| несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трп |
| це разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беш |
| еш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>О |
| —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Дан |
| о матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре |
| {S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она |
| ена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је г |
| у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене пла |
| ага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би посл |
| хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удар |
| ним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" |
| о многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица сво |
| p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћ |
| боравља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад |
| ептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји |
| д Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Пај |
| поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <mi |
| га гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој с |
| о што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и је |
| ш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако бо |
| сли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким поглед |
| неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима |
| и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!. |
| тељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом у |
| даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{ |
| е другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, п |
| ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p |
| али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у ос |
| ећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како |
| е тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним око |
| бав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љу |
| епо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мил |
| а ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах |
| та је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан |
| гом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећ |
| венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир п |
| ка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: мил |
| њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, |
| рукчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не заси |
| ро деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, |
| } Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се т |
| имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, м |
| нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам н |
| о, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готов |
| по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што к |
| е жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што |
| {S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем |
| непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да њ |
| S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет зај |
| олико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер |
| које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам |
| после ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим сла |
| гом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се за |
| а и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима свој |
| го ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне |
| и показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома м |
| па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не про |
| бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек пра |
| гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати |
| и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах... |
| навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <m |
| ас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаш |
| па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> < |
| љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми |
| с после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо мој |
| за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самова |
| р то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говор |
| а се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срц |
| породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели |
| сећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p |
| е добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам |
| Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, ал |
| ет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гл |
| гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је |
| у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим пл |
| својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак ск |
| једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управ |
| ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао вре |
| /p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.</p> <p>1881.</p> <pb n="2" /> </div> <div |
| е ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и |
| о дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само так |
| спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављи |
| вести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чуд |
| х јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p |
| он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стад |
| /l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико, |
| ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен |
| остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издрж |
| ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне оч |
| о је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држ |
| то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим |
| ам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> |
| и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће |
| у намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, ш |
| и, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — |
| мадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и |
| ишта!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љуб |
| ! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, кад |
| једно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit= |
| да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <p |
| њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово |
| х јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи |
| смо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре |
| час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љу |
| постављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, |
| м?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње |
| трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слуш |
| осније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замол |
| се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, п |
| , јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p |
| бог ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не |
| ким духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем |
| о и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово к |
| мео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, |
| мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па к |
| Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од м |
| .{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се бе |
| тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, д |
| не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих |
| тити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа дру |
| у?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у |
| а друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћ |
| драв да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и д |
| како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видет |
| доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те |
| , да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћ |
| нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весел |
| е хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких |
| <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце |
| у децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задов |
| као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја с |
| пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, ј |
| је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте |
| двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, |
| вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па |
| на, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку св |
| јући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, ал |
| век не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n=" |
| т не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душман |
| ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна б |
| х љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш |
| ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад л |
| оје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи тво |
| твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне |
| пет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загр |
| ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И |
| тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала |
| ?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном |
| до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љу |
| вораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепо |
| кве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се |
| адна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти |
| оје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми |
| трос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{ |
| а оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорил |
| {S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не бе |
| ко лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p |
| Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао |
| а доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их свак |
| сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе н |
| ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно ни |
| ће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила. |
| е мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се |
| ра бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке |
| сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало |
| да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива |
| шу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И |
| ом.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но |
| подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" / |
| дох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар |
| >18/8</p> <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мр |
| етињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оста |
| але двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за |
| боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што |
| па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што |
| заше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јак |
| е, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко! |
| Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, |
| олуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи да |
| !{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има ж |
| о доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћ |
| ити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах |
| тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чи |
| о.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи о |
| емо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздиса |
| бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, п |
| смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} |
| ше тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она ви |
| ла или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не мого |
| и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се муч |
| ређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и м |
| сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да ув |
| тварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло насл |
| ко часова поред Љубице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех припове |
| ећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87 |
| м оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ак |
| , куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли д |
| ја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођ |
| /p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек |
| таје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на з |
| собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино го |
| у ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је |
| м себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, је |
| о стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и |
| едно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу м |
| 68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била |
| ам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем с |
| х од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а б |
| о страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; з |
| рити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се |
| , ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ниш |
| ах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху та |
| ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к |
| узе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте веро |
| не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче |
| он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} |
| неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но |
| м темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност |
| или и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да с |
| а и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени |
| радох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо |
| К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, је |
| , по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опе |
| да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гр |
| /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ћ |
| {S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, |
| " /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: н |
| арену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по к |
| крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице! |
| те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се |
| ; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љ |
| вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна ми |
| </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све да |
| о, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету поч |
| гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно д |
| погрешно рекао; постају <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје |
| ањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} |
| па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мор |
| у годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речима па ј |
| и плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им но |
| морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ће |
| ју анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години |
| да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ве |
| умру пре навршене седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{ |
| аше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је |
| у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше. |
| својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано и |
| о да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи ј |
| >Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52" /> <mile |
| лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{ |
| /p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код м |
| .{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!. |
| као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} |
| } Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах |
| ејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и п |
| {S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ј |
| не!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n |
| !{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, |
| е навршене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи уврт |
| е ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да |
| не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ј |
| <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, са |
| > <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „до |
| ад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb |
| ких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој |
| здисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, д |
| 21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је ви |
| ити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="s |
| ећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза |
| уза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још д |
| лаве избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је с |
| више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам са |
| ма душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S |
| али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху са |
| , стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео.. |
| е видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет пра |
| гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p |
| пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на све |
| ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље д |
| ком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа |
| ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и д |
| су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone u |
| њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржав |
| рцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наг |
| о и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p> |
| надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет пр |
| молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Јед |
| ско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли |
| темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на |
| равности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу |
| ао да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па ниј |
| це, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој |
| би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не зна |
| тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слуша |
| х очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо прове |
| еби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати |
| о да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, |
| ка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем са |
| плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{ |
| а више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> |
| и музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирско |
| згледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се |
| а и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и су |
| >Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па с |
| ох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим груд |
| е мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она |
| а прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути п |
| ја сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дет |
| анка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта |
| у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на |
| огаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема |
| а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би |
| гим неизмењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више |
| слио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље |
| ти, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме |
| ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражим |
| и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше |
| дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш ан |
| беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро м |
| жним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да |
| као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћ |
| бе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше |
| ио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али |
| g="la">omnia mea mecum porto</foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манаст |
| дом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, |
| , и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ ж |
| тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан миш |
| и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, |
| е теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S |
| м.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ов |
| а што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављат |
| дно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љу |
| о, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на |
| да? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије бил |
| сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, са |
| х мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како так |
| <pb n="79" /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако леп |
| <p>НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у те |
| и као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би |
| исте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде станов |
| ах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> |
| Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади |
| .{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да |
| ти могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погл |
| , нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино д |
| н и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче |
| дно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробниј |
| 82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се п |
| то нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б |
| они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type |
| ше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да уб |
| !{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70" |
| е урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, |
| г свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, |
| нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слоб |
| а је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мор |
| рено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га рецит |
| у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не |
| госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми |
| 11</p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови |
| исте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати |
| е одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој |
| сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледај |
| га једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{ |
| да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан п |
| сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, |
| ебе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошап |
| им, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на све |
| ља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је гол |
| ="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, оп |
| твари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а пос |
| ати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио |
| и моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне по |
| ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође |
| анпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја |
| г, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв те |
| беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговар |
| ељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег |
| орам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{ |
| а навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије м |
| ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли св |
| њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох |
| , како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове |
| ам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у г |
| г места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, г |
| зним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ни |
| ори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда т |
| паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла б |
| , као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После п |
| тру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни м |
| ајпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми реч |
| е врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова по |
| /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} |
| бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мисли |
| ше држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S |
| детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је |
| смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо |
| да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гл |
| {S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох п |
| даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7/6</p> < |
| надох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама и |
| <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци д |
| том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} |
| После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгр |
| цом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, прв |
| а и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту |
| већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спусти |
| и, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег |
| д пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој б |
| и туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох |
| а са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, |
| } Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где |
| то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и |
| тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p |
| скочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остал |
| накав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам п |
| на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног с |
| ји је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељс |
| ах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једн |
| и.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! |
| овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова не |
| {S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и са |
| народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како ли |
| ити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што |
| уга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду |
| срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ћ |
| срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским |
| ти могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће |
| икаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да с |
| што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме |
| ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно |
| леда ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: |
| још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <mile |
| за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit |
| беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми |
| рицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо ни |
| гима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељку |
| у, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш би |
| ачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> |
| ва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n |
| вог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава |
| сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и м |
| ија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем |
| дна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од ро |
| ти за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На је |
| т преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} |
| Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи са |
| е!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створе |
| , које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге та |
| бе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? — |
| потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци. |
| вом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по к |
| цама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} |
| екла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако |
| а много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, |
| што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да |
| будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гле |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</ |
| холију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} К |
| свршетак скупа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку |
| ој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скупи |
| ано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце |
| n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја се |
| ама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући златно девовање своје, дотле она ту |
| однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче |
| тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузни |
| јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, кој |
| овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: |
| Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{ |
| ћма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим |
| ки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше |
| очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од |
| а грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми |
| ем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и верн |
| нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, |
| осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дођ |
| ца на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше |
| ред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кол |
| је се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она не |
| } Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само је |
| јах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити. |
| о ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада |
| ођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да ј |
| да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хлад |
| љим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек из |
| о дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} |
| е сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре |
| ила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах |
| а их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све ш |
| <pb n="64" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, |
| и, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која с |
| воту своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да с |
| у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, |
| ’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но ник |
| рце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и |
| 1/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки т |
| рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао о |
| а ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} И |
| писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико да |
| благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" /> |
| морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не х |
| дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати м |
| ction" /> <p>5/11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отиш |
| котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно |
| ?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — |
| вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајни |
| утовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, |
| ишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њ |
| , те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непре |
| уго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за |
| к ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и с |
| , коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим |
| живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у |
| уго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усп |
| b n="14" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се |
| “ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искрено |
| дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо дец |
| живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми н |
| их у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} |
| тарој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га |
| it="subSection" /> <p>15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, |
| it="subSection" /> <p>25/8</p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће т |
| nit="subSection" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, к |
| анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p> |
| претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, |
| к, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник |
| unit="subSection" /></p> <p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона н |
| tone unit="subSection" /> <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада |
| one unit="subSection" /> <p>20/8</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где проб |
| е!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам го |
| а у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки те |
| кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јо |
| очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице |
| добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен вена |
| ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје с |
| жан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим |
| чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што |
| ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друг |
| <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, к |
| јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, |
| ву и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! |
| дања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао са |
| верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестан |
| самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једин |
| ада је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно дев |
| } У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, |
| ејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се по |
| вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхиће |
| у.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него |
| здравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</ |
| , да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мен |
| лутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах са |
| отоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао |
| д њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p |
| ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Пај |
| биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на ско |
| тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре. |
| м шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топ |
| едах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним |
| и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се |
| н, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Д |
| голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити |
| у полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу |
| , покривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да |
| добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љ |
| плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ п |
| е оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: |
| ед мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи доша |
| а ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку |
| > <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи |
| довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, |
| ложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да |
| ко јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с пост |
| к успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је ме |
| ама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранко |
| д ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у јед |
| " /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Дра |
| слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуб |
| ен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа |
| Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је |
| д после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не мога |
| ан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, |
| и поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки г |
| него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с |
| тину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут та |
| ва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа но |
| могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у |
| <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис |
| ике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она |
| ма!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном ст |
| тупи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у с |
| она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика |
| нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> |
| ити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим пок |
| ојене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} |
| ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох |
| што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски з |
| , као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо о |
| се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> |
| а себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најсла |
| децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта. |
| оју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка пр |
| узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Ид |
| а онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда |
| о поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љуб |
| рилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без |
| тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно ук |
| цу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за |
| езао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се т |
| да тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишћ |
| горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако |
| ђе у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, кој |
| се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распр |
| тати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега |
| Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час |
| S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици |
| цу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, |
| а у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава |
| и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако с |
| pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{ |
| и отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод неб |
| но светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, |
| м у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У |
| срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за |
| и својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље |
| ом, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох! |
| има змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претвори |
| а уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као |
| сто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, д |
| а.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone unit="subSection" |
| ох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва че |
| страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванр |
| о беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часо |
| опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и |
| о гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изглед |
| је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и с |
| ад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могл |
| че се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p |
| ед у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лир |
| у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онд |
| а ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно |
| а сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима да |
| о мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико |
| и!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити да |
| тета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још |
| како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том |
| а грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени б |
| изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="1 |
| ор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се |
| Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладн |
| bSection" /> <p>20/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за |
| елену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако л |
| олако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те |
| и већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, |
| гао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као |
| т мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више с |
| 11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастир |
| , то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} |
| ичекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај |
| м даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не о |
| , тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка бр |
| е је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита |
| ам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако |
| тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <milesto |
| а сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до ма |
| ше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још |
| се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кол |
| ца венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је |
| једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома ј |
| рила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале |
| о, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, |
| следњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се нем |
| е ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам. |
| лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ |
| бу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо |
| свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што г |
| ао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно |
| ве тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, та |
| p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим |
| дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици н |
| е срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па |
| subSection" /> <p>30/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих с |
| ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и |
| и одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу иш |
| заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, |
| > <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретн |
| ако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„ |
| свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет н |
| их се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и |
| м разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb |
| ј и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, исп |
| као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} |
| тним осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано нек |
| чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми |
| жда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним |
| својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Д |
| довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с |
| од бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још |
| аде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположењ |
| је!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне сит |
| реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, |
| набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у |
| очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим в |
| хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да |
| своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми сме |
| у леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Н |
| </p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ва |
| глављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и засп |
| отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрв |
| убицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањо |
| н санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. |
| скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Иду |
| ренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и т |
| њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависм |
| љиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар |
| } На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слат |
| азладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелен |
| ше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S |
| а, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најприја |
| ст моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме |
| та постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје и |
| збуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје неп |
| није, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и о |
| ејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубиц |
| це цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја поч |
| ема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако |
| ечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{ |
| раху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још |
| ијатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| </p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у с |
| Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истин |
| бо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> |
| даше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих |
| већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава |
| ом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти |
| у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше |
| к жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и с |
| д ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и ота |
| ачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичу |
| t="subSection" /> <p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позв |
| и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих поло |
| је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, |
| у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је прим |
| путим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању п |
| чиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер з |
| и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Т |
| </p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и |
| , а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну на мла |
| one unit="subSection" /> <p>20/9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно зве |
| да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време м |
| привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа |
| ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да и |
| у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да |
| {S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био |
| рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последњ |
| главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плав |
| собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрав |
| ама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас о |
| реме своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> |
| едају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — |
| е моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мис |
| .{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живот |
| будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посе |
| чи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p |
| не очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је! |
| <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад би |
| поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n=" |
| мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси |
| ачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за не |
| е тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго г |
| и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> < |
| рацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет т |
| а сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <mi |
| от сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима св |
| опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постариј |
| за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми з |
| е и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с о |
| Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{ |
| ам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да б |
| ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Сто |
| пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас |
| ила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима пров |
| ти од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би |
| насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом м |
| анка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег |
| оплога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би |
| ови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жи |
| ко пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, а |
| {S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако ж |
| , да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>О |
| од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао |
| ао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих мог |
| ет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше ник |
| Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То м |
| , то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!. |
| н био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би це |
| ! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би м |
| м живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p |
| не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, д |
| да разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, |
| ија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, је |
| је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он |
| S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих бољ |
| е не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о то |
| дима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} |
| је...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са |
| ао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак б |
| мо једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су м |
| је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао м |
| ати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати |
| су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако сл |
| есретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и за |
| ако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, п |
| немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љуби |
| ане освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разго |
| могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из |
| чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од не |
| лучај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Мога |
| да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка |
| дети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, ку |
| она ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало |
| ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који с |
| бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко вре |
| је никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, |
| нда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем? |
| ји се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да раст |
| о из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем |
| тадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу в |
| , знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служе |
| и грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, је |
| ; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па |
| им црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело те |
| стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непоз |
| колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок |
| много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђак |
| и велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа |
| видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода м |
| /p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и мо |
| емам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у |
| , јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онд |
| сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не б |
| теник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох д |
| аде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а и |
| прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и зан |
| акви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n |
| осим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном зап |
| им наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени |
| и поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох о |
| м?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако |
| {S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} |
| састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, как |
| нку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" / |
| S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на |
| ога свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у поро |
| е му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и как |
| и се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном |
| га и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе м |
| г знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он |
| опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не |
| милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице |
| и би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем о |
| ...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Је |
| <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет |
| пет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Д |
| дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је пу |
| О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би |
| гово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да |
| би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n=" |
| ме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја вра |
| .</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени |
| уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше |
| помена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не ви |
| ејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих оти |
| к мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{ |
| ет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо |
| ох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, |
| е почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="1 |
| е.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; |
| и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поно |
| да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За т |
| јах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега св |
| шао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, |
| тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из глав |
| срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, |
| иједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора м |
| тељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па |
| е хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> |
| , као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — |
| за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{ |
| здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах |
| е тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче |
| и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ пров |
| била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш |
| посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и |
| да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се |
| ко пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао |
| се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох |
| разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме годин |
| е много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут з |
| знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па та |
| >И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пу |
| борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти св |
| те му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Ве |
| би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носи |
| ацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Дом |
| их ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене |
| велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сва |
| Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Ве |
| д би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него |
| да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би м |
| ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносил |
| се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је |
| ој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећ |
| ом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у с |
| мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте |
| применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам |
| заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>19/7</ |
| што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па би |
| по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле те |
| тим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| очекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што о |
| ада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p> |
| ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да од |
| е се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Т |
| амо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не б |
| <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ј |
| биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нуж |
| ка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како |
| васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће |
| детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, |
| о ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погле |
| ао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срц |
| о трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватр |
| очех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" |
| ?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, је |
| д би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка д |
| S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се јед |
| сносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1/5</p> |
| кнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под п |
| ко си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љуби |
| да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мис |
| ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што |
| их се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n=" |
| Е.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам |
| не?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све |
| те звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" / |
| тало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штого |
| пет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су |
| и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја см |
| p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погл |
| да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p> |
| анку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад с |
| вим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам |
| сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима своји |
| на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом |
| м те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у поч |
| Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Са |
| е састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном пад |
| о, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на |
| ице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био ц |
| "subSection" /> <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, |
| то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њен |
| не била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љуби |
| навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски каж |
| Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно жив |
| истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љ |
| аго!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{ |
| што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани |
| које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да |
| нке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! |
| ма чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим љ |
| имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста |
| лостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не бих н |
| {S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — |
| .{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, о |
| " /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по |
| о и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone unit="subSectio |
| ој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам ра |
| ка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се н |
| м неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствар |
| оспу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар |
| обисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, |
| а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирн |
| ихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се |
| ма бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела |
| здравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Мили |
| — Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се н |
| о науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но ка |
| } Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети ни |
| о!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није |
| {S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна |
| је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не п |
| ете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам мн |
| и седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати ме |
| те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болни |
| од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и ср |
| да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone un |
| дем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, ко |
| .{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам ство |
| емљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где им |
| ремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и д |
| оме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> |
| бо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрет |
| , тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type= |
| прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како |
| види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" /> <milestone unit= |
| ...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је г |
| ем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка с |
| и ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone |
| плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} |
| лико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сун |
| ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ ст |
| е још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте |
| те сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђе |
| о, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа |
| уги, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и п |
| Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— с |
| м, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу |
| мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Ма |
| не.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срц |
| а или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох |
| м данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног от |
| анио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига |
| стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико п |
| е! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и т |
| већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марин |
| олео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да |
| ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се пре |
| преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам ст |
| авати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех |
| — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом хран |
| проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно мест |
| реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> |
| њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима |
| им срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет |
| бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прим |
| све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће би |
| д <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам м |
| свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављ |
| га мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродс |
| при том ћу те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти |
| <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удом |
| рам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоч |
| иља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зл |
| нко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њ |
| ом дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта |
| е.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/4</p> |
| , божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада |
| ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непреста |
| S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1875 |
| робродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде д |
| рко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајн |
| воту немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milestone unit="subSection |
| „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit="subSection" |
| га.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} |
| рста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и пл |
| дући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам |
| олико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone u |
| и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ј |
| S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним ок |
| биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цв |
| ице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спав |
| оба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне ње |
| на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна ма |
| никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени |
| под разгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање |
| стенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре |
| ој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душ |
| крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ с |
| !{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће |
| брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута |
| јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви |
| с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу |
| х! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако н |
| е, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше н |
| та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не п |
| а брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио |
| о дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то |
| е милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не б |
| ог једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не м |
| свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред м |
| рцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећ |
| а сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слоб |
| написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишл |
| ешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја |
| ста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да та |
| и?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми ника |
| ајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S |
| на бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несн |
| х још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на но |
| to</foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо је |
| латко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срц |
| је тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје |
| би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те ист |
| подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С о |
| и, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно |
| ћи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео |
| гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих |
| нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак |
| ко.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, |
| еците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а о |
| ихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити ни |
| ао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <m |
| а и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ни |
| ко би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта ј |
| ар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кров |
| адањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дан |
| аиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим св |
| е девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да оде |
| а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио |
| под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуца |
| њства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи |
| и су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам |
| Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан |
| омињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје |
| ени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка |
| ојим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као шт |
| написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох по |
| зо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мир |
| {S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би |
| ринети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу |
| о, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се |
| тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и бо |
| сова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надам |
| ило би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, |
| у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би |
| менуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, |
| очех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, шт |
| оје сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих |
| по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно |
| је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, з |
| кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n= |
| било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако ба |
| појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће о |
| "subSection" /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што |
| да радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не б |
| те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{ |
| није створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето |
| шем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} |
| сто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Мој |
| а бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу жив |
| ?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам с |
| јем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и |
| ући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми б |
| ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје с |
| бити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву с |
| </p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво н |
| а, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да с |
| аком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit="subSec |
| ; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходни |
| ими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио. |
| пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, |
| а четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="subSection" / |
| да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу с |
| аде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи сан |
| оћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па |
| да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме н |
| и није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, т |
| е још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" |
| од бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју јо |
| тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јад |
| што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb |
| нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишља |
| моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох реш |
| е ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би |
| певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати |
| гледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, та |
| омоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, |
| лазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још |
| пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи |
| адох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте |
| ер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — К |
| ли; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се на |
| и се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрек |
| и да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим пра |
| ећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан пе |
| тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он |
| ети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit="subSecti |
| , да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предм |
| ан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које са |
| ош много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за ко |
| отицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{ |
| њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} |
| тао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени |
| за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из соб |
| с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу |
| притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја |
| поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, |
| а мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени |
| им даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и оп |
| ад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност |
| ријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако |
| еше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим |
| оваше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које |
| сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собо |
| 2.2"> <head>У манастиру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се |
| етрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што с |
| ене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви о |
| ne unit="subSection" /> <p>27/10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и св |
| г не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у тв |
| еле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би |
| ик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је |
| е ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друг |
| ош мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој |
| пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедбама, |
| неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школов |
| моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу |
| ејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети |
| имској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и в |
| среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, |
| с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <p |
| дно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једар |
| сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде д |
| љах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче и |
| своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео д |
| еше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене |
| утише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку п |
| етку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да на |
| ији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире |
| у тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да с |
| 32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit="subSect |
| лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се |
| сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се зап |
| својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! |
| слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да л |
| најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <mileston |
| сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен ср |
| напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би би |
| узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беш |
| знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ћ |
| је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много |
| на, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила |
| био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!.. |
| ама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће |
| ји беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“ |
| ако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем! |
| га, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољ |
| ; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што д |
| > <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој вес |
| ји и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> |
| в кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим униш |
| гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек так |
| а и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она |
| срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје |
| месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Па |
| оји што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Каж |
| о...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радо |
| а; а она опкољена цвећем беше тек прави божанствени цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набран |
| срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="subSe |
| а не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми т |
| а чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milesto |
| отице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, как |
| и бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме! |
| ет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као пр |
| уо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... |
| е из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да |
| заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S |
| ах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је за |
| и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда |
| сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, |
| ом све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад |
| се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју |
| ији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријат |
| ао да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем |
| <head>У манастиру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да ш |
| ст данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми о |
| слоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји |
| t="subSection" /> <p>27/10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриг |
| оже ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје ру |
| ав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да в |
| ре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данко |
| 2.3"> <head>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да јо |
| мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству |
| емио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 |
| ма толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш |
| их и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, ка |
| моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{ |
| е навршене седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја т |
| шене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у г |
| јни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скор |
| и бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на |
| народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалоста |
| ух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже би |
| хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је |
| и мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје |
| ли ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја д |
| лико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око н |
| , срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце ма |
| и се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мир |
| <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш |
| заврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми |
| ас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу по |
| ирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали |
| руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још |
| ћ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десн |
| скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њо |
| ек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је би |
| о да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и |
| често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена... |
| ја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пу |
| ек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другар |
| поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <p |
| тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> |
| туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како |
| и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба |
| бице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак ви |
| ваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође јед |
| лиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Тво |
| о тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио по |
| останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда к |
| ре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком п |
| у собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поре |
| ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са сиротицо |
| жним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болниц |
| замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како |
| ео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је |
| ст живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као |
| ло дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често б |
| а данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ст |
| ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један |
| , храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест |
| уже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче оста |
| арода свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{ |
| да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гле |
| пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам кри |
| вети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још |
| о жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам |
| навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} |
| акве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог нема |
| ко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рек |
| Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће м |
| ога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипа |
| сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакш |
| да ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, |
| д седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, је |
| , и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од |
| а има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дођ |
| дан камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и дан |
| траје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — < |
| ма рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас |
| <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад се |
| рам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливој |
| к, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти оста |
| ник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле |
| на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће |
| а!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам јо |
| „Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао |
| Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје нес |
| /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај ман |
| на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми ј |
| воју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи |
| е? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брат |
| вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, |
| а ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него |
| 4/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох |
| сете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вам |
| ику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златни |
| то вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit= |
| она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним |
| разуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>20/9 |
| м, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањо |
| ам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а д |
| /> <p>21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих |
| и тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после с |
| одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би |
| о, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натра |
| > <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, је |
| е не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико |
| ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може д |
| кчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у к |
| и све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што на |
| иких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прили |
| к ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве п |
| S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} К |
| зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу с |
| јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је |
| је, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> |
| n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћ |
| ади.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде |
| да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју |
| у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и сл |
| ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23/11</p |
| гох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но посл |
| доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што прода |
| одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад с |
| сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме |
| о као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу св |
| где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како |
| љаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</ |
| Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гл |
| асвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита м |
| е Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах |
| и беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргош |
| има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, |
| тује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, как |
| а је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то |
| е имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећ |
| тављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем то |
| на је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми ве |
| Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су г |
| и ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити с |
| о понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер с |
| опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} |
| е са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна |
| а невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, |
| , него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} |
| о ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не |
| своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње |
| о. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби |
| кад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам да |
| шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити |
| ома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, д |
| “ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех |
| и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како д |
| де никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гле |
| леда ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака он |
| и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију |
| вота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> век |
| сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се |
| х векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је |
| едино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то |
| ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо |
| од куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно л |
| служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како сл |
| сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређу |
| сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и с |
| иљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви вес |
| ело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасм |
| и <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом |
| о њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо |
| оће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с |
| едина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи д |
| ди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању висо |
| даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане виш |
| ого лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу |
| е купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећ |
| авити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао остави |
| клело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, |
| ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада г |
| јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако |
| код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ |
| и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не прес |
| шина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, |
| S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> |
| <head>9/3 1861.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се см |
| они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb |
| моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар са |
| имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам |
| подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{ |
| колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо |
| м, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, п |
| та не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако ј |
| ине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени |
| /> <p>30/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на п |
| гах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време |
| , Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништ |
| с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...< |
| вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да |
| /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима |
| ком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —< |
| ога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв |
| још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не |
| о јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данк |
| ни се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар |
| ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, о |
| ет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уј |
| subSection" /> <p>25/10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} |
| it="subSection" /> <p>28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва п |
| ју спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким |
| ежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син |
| једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриг |
| , сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села. |
| , онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и д |
| ећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет ш |
| се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица |
| <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове го |
| та ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око н |
| ne unit="subSection" /> <p>24/11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затеко |
| е.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спав |
| а мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сун |
| Section" /> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{ |
| „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је ме |
| p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим се |
| век ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам д |
| о доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи |
| ејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{ |
| м борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим |
| ко ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <mi |
| ко је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако чове |
| {S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге |
| може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вра |
| као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умер |
| к још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/9</p> |
| собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако |
| оји дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц ж |
| кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тиц |
| а ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако о |
| ева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и |
| ош живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми п |
| бице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p |
| ако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у сред |
| pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особи |
| } Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да у |
| кла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми |
| у, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за ш |
| , (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави |
| војом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи уз |
| м! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с ј |
| ћи преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог не |
| ријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадн |
| то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце сво |
| Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Па |
| ешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ак |
| довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим маринин |
| ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да т |
| ђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе |
| које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{ |
| рце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више п |
| се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" |
| х зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући с |
| е насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мен |
| и, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово ре |
| ..{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је |
| овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изглед |
| анима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на |
| немилих, преживела прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчиј |
| живелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у |
| и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином |
| . — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје |
| да и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се |
| Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заме |
| тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, т |
| алеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у р |
| ош садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли с |
| ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико |
| што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам сада |
| својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар је |
| илично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, |
| м тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга |
| натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце |
| и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| , два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Са |
| би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу |
| им лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, |
| једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као си |
| од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер |
| тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ |
| ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропусти |
| творих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем |
| пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљ |
| је верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у то |
| мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледај |
| и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, шт |
| у и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milesto |
| да и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit="subS |
| ад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n=" |
| .{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном п |
| ницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <m |
| на не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па ка |
| а у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit=" |
| олако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица с |
| ма других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, д |
| их <pb n="70" /> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не |
| а узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја з |
| ну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа св |
| сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће |
| м жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећн |
| уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити. |
| а?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара г |
| астати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, о |
| и!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласк |
| најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју. |
| аво, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</ |
| мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада |
| ше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их |
| овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p> |
| ше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> |
| онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и ве |
| азлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p> |
| љи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> |
| м ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомисл |
| е ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у |
| и, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирн |
| сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при |
| увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, в |
| смо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак |
| и се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа |
| ице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држи |
| ари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то од |
| и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и |
| која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" /> |
| тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!.. |
| з којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте с |
| шљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћет |
| им за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено ка |
| исаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући п |
| а својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако |
| е ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће оборивши своје црне очи, а образ |
| исали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднет |
| поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онак |
| мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и ч |
| и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p |
| > <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се м |
| никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љу |
| ад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати |
| занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмеј |
| на сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља |
| о исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме т |
| немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не |
| о“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обични |
| надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо |
| за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико трену |
| по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што м |
| ом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше |
| сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми |
| знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним |
| ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ј слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како м |
| ако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опе |
| а ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком поглед |
| 19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу |
| !{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те си |
| еђу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати |
| одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишља |
| p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и цр |
| одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим |
| чах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да т |
| се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу ср |
| {S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што д |
| го удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега п |
| тавила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> ј |
| огледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сиро |
| умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох |
| ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, |
| овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме о |
| есте посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљниј |
| да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је ч |
| за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, уве |
| што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све |
| сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем |
| вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичини |
| ве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пут |
| !{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам |
| во не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта |
| } Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену б |
| аше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то стр |
| о, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> |
| о више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино з |
| е слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота |
| {S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима забл |
| шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се з |
| апитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада б |
| а ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и |
| сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’т |
| имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте |
| „Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на м |
| мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар м |
| оја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} А |
| јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, |
| господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, |
| душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, т |
| наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек |
| ица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и о |
| и: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту с |
| е тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и приз |
| на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох |
| а је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам |
| на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: |
| ајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} |
| ма зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <mi |
| та ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше с |
| p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехоти |
| је и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одо |
| кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што |
| !“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, д |
| да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја с |
| знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно д |
| вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело |
| ко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone unit="subSection" / |
| би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би бо |
| ајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не |
| арода свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слат |
| су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назва |
| ља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми ва |
| олите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у ср |
| која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се в |
| х од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мо |
| је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове р |
| „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из је |
| м, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</p> <milestone unit=" |
| ад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити |
| И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали! |
| оли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим |
| већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ д |
| о <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си м |
| и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на це |
| шом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, |
| коро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље |
| ох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне п |
| ило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој мн |
| е црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно |
| тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с н |
| 9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пу |
| гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху. |
| Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је б |
| преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за |
| ести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с |
| 18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радост |
| воје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом трен |
| Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и |
| лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи глед |
| сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек в |
| куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилам |
| едати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намес |
| м својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S |
| БРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДН |
| шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да |
| дравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једно |
| ца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а |
| ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је |
| као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> |
| ст редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако |
| на за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не |
| етао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље |
| бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који |
| <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако о |
| ни има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дођ |
| г свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако уради |
| Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде так |
| p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу о |
| ји могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И зб |
| — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <mile |
| а као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <milestone unit="sub |
| pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку и |
| еколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone unit="subSection" / |
| мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуг |
| !{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца |
| о њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што |
| арањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако |
| сигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге |
| отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца сво |
| бе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и |
| нас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву |
| свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу |
| е голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствен |
| разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из |
| о и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{ |
| > <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> |
| , што по свој прилици би последица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} |
| <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчис |
| } Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслон |
| у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики |
| опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори... |
| ко не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кро |
| ориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко |
| ubSection" /> <p>15/7</p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком |
| добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се зал |
| свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрест |
| свртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васк |
| ама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ |
| } Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у ис |
| ашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и |
| и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S |
| е заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим |
| грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у з |
| у густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци |
| у, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст н |
| латке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе |
| лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, т |
| ранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих |
| ко ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде |
| Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и душ |
| брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за |
| но мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком |
| /p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, беја |
| та хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, |
| но да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с моји |
| зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати |
| љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча |
| их тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она |
| данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег |
| Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадов |
| хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста |
| м у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице |
| рота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таки |
| а иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с |
| ност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваш |
| х речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на |
| добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шал |
| испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов буде |
| разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јад |
| ене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом |
| ...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шуш |
| дњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег р |
| удем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљ |
| рестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не мог |
| убице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме |
| плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> |
| ечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, |
| ијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља н |
| а никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми усколебаним г |
| м не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n |
| да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} |
| обро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> |
| уње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Дан |
| дравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне |
| нредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да о |
| мењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: јед |
| овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио |
| !“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго |
| и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад |
| о времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “ |
| уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quot |
| дајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, |
| тица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао |
| роћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо |
| лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан... |
| ако пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада |
| плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, ост |
| иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом. |
| </p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме зај |
| те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>26/8</ |
| а остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <mi |
| и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, |
| а врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} |
| ју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој |
| ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао |
| стадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S |
| млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} |
| беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њихов |
| алеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — р |
| ћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме |
| данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше некол |
| а ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да |
| хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, |
| ће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху |
| где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цве |
| не очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не чита |
| је, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу |
| ростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу сво |
| своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, м |
| спе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима туж |
| е долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а |
| p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима с |
| х љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава |
| пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливо |
| адлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!. |
| неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их ис |
| било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зе |
| ца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, |
| ка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone unit="subS |
| ада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јад |
| е истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дом |
| . — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип |
| гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} |
| ни пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим д |
| к руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима |
| , он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће |
| {S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле |
| нка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш |
| онесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатк |
| рвог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекош |
| ди.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме |
| тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радо |
| ело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако г |
| рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзир |
| .{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S |
| блаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлад |
| куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше м |
| хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{ |
| омицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S |
| тано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље пог |
| под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле |
| , па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо н |
| ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао |
| е, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је |
| из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу |
| атним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можд |
| целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да с |
| хаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху. |
| могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p> |
| рећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треб |
| спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} Сиротиц |
| у не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свег |
| оред његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек њего |
| У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <mile |
| нас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих |
| еменити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <p |
| да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи |
| ете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми с |
| о манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чу |
| опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом ду |
| гнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад пом |
| p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, |
| ад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ств |
| не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце те |
| не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих |
| ; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран |
| , с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n=" |
| на, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, бол |
| то не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ |
| сетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору |
| јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мен |
| у!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем т |
| рним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа н |
| змем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко |
| асвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p |
| а у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасв |
| ам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, |
| ве, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће ј |
| а не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не тугова |
| заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, |
| туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне р |
| обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав |
| то ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме зај |
| /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на које |
| о лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет |
| S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! |
| неш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> |
| аћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не |
| да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром ле |
| ас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, |
| нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone uni |
| <p>15/7</p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другов |
| читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем. |
| мао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посет |
| рало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S |
| тано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов т |
| S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој |
| ја јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује |
| ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, воли |
| у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једв |
| олите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда |
| дараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себ |
| {S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и |
| и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што са |
| } Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог |
| ! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо |
| тра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном до |
| estone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи св |
| estone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соб |
| а неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свр |
| јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а |
| е навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па |
| очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку |
| онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели д |
| жа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње од |
| "> <head>1/1 1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас |
| где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, |
| те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на ч |
| данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један за |
| у одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца |
| ах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мо |
| затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, |
| /> <p>13/7</p> <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше дана |
| с ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном |
| бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како с |
| /> <p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} |
| така бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили ча |
| јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и |
| Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће д |
| буђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која |
| ћ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, |
| о је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њ |
| бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим |
| рвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми до |
| д мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад |
| данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам |
| овека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других м |
| ала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он м |
| ! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да н |
| <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио |
| умене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одрж |
| бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љуб |
| ко писао у последњем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој п |
| анове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном |
| почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мо |
| мо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће м |
| ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу |
| заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратк |
| е чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвац |
| самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико |
| елико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћу |
| "subSection" /> <p>26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, |
| бице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим? |
| Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да је |
| ати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>31/8< |
| б неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на с |
| ећ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за некол |
| {S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не |
| ?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бој |
| one unit="subSection" /> <p>1/10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг |
| one unit="subSection" /> <p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али н |
| ико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одл |
| добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити мо |
| у се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку по |
| о када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стад |
| и, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, |
| ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек шт |
| оба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с |
| е слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћ |
| ти до Љубичиног познанства провађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и мен |
| не!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</p> < |
| ег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна |
| n" /> <p>25/11</p> <p>Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном |
| о узбуђен проведох у тужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најда |
| о доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, ко |
| сли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би |
| ?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место с |
| анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb |
| дим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љу |
| ени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником |
| а ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре о |
| в дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору п |
| ш читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>27/ |
| знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, ко |
| смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама |
| већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка |
| bSection" /> <p>12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манаст |
| " /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Д |
| око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type="chap |
| да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, |
| ушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, |
| ваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отп |
| tion" /> <p>20/9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шетали |
| е и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бр |
| аше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој |
| те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти д |
| p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово |
| е ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не |
| „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што |
| ислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Да |
| не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, |
| е гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мук |
| да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја |
| рно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још преми |
| друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толи |
| нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у др |
| .{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="subS |
| на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само у овај једин |
| ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да |
| ум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, |
| и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични поно |
| краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше ду |
| узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро |
| не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје! |
| ље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} |
| ојим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скуп |
| ан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За т |
| дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, т |
| и ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене вол |
| гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обо |
| ћног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радуј |
| до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> < |
| а сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на сво |
| ироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и д |
| воје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{ |
| збиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру |
| вет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело |
| једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, |
| а се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у н |
| е ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима |
| ом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити |
| Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце ч |
| Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим н |
| нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> |
| чи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с то |
| тупи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов с |
| клени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, |
| очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку п |
| оја се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и т |
| остарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде да |
| есе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, п |
| арија ћерка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је пос |
| и ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли |
| , могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер б |
| сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гл |
| ати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} |
| мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, |
| и велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љуб |
| том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пут |
| О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја... |
| уге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном |
| кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет |
| јом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њен |
| И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости так |
| де си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело |
| зимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се б |
| бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње и |
| весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ |
| но — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите сре |
| оју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у п |
| раг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламен |
| ац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, к |
| мало потребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо |
| а збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено |
| цати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, |
| т збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тог |
| олу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бра |
| тох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у м |
| цем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке ре |
| Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сети |
| из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се н |
| неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кора |
| њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; |
| неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! |
| p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змиј |
| се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта |
| сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу |
| да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да |
| есто би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се |
| пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли |
| е, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна |
| l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l |
| видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно |
| свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живо |
| јући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном |
| ећ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој тр |
| собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — |
| > <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, кој |
| да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, к |
| ње на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и |
| ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрл |
| ем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, пост |
| ет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!. |
| и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="s |
| ок не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} |
| вој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочека |
| воје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек |
| ао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како |
| ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој |
| !{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном |
| уство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, ко |
| ика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна |
| последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изда |
| е то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <p |
| и, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долета |
| у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да |
| љи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна си |
| е и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone unit=" |
| добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не |
| е, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које |
| гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу |
| е, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око се |
| , да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја |
| остаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и |
| л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш |
| них усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> |
| пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n="110" /> и гус |
| е палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неко |
| несвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но |
| м проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оста |
| доше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{ |
| грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим о |
| братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" |
| које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав о |
| , мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пр |
| , као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је мил |
| м сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене так |
| уби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако припо |
| гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности |
| ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем |
| — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још о |
| асмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше злат |
| дова опружаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољс |
| тно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да се |
| кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму |
| евојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да |
| рво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које т |
| где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се иж |
| ама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше |
| вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко |
| почех посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву ка |
| ема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја с |
| као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени при |
| и, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим |
| е срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућност своју, да |
| црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отров |
| е ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми о |
| кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} З |
| вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни н |
| ицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао |
| ежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки о |
| сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у мана |
| а била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да им |
| е груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стоји |
| ој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="subSectio |
| овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и |
| ег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживело |
| /p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, при |
| сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оц |
| ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздањ |
| шљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам |
| мља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док |
| како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и |
| рекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах |
| тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се наве |
| ка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стад |
| и хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња |
| ловала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирот |
| b n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да п |
| а осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарање |
| тано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, |
| ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, п |
| уд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и р |
| ом разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију ти |
| г ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгу |
| 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, |
| чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!... |
| ислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како ј |
| отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика |
| ан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за кој |
| !“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу оти |
| , без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>24/12</p |
| ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone unit="sub |
| tion" /> <p>3/7</p> <p>Док јучерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох, то данас цели д |
| радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко |
| тим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав мој |
| тору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Б |
| креност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе изби |
| , што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пу |
| аја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да |
| ца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радос |
| да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу |
| аболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости |
| unit="subSection" /> <p>12/7</p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи |
| чника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к с |
| и такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и в |
| у разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим |
| срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у |
| м се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, |
| дземни црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опро |
| ише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам не |
| ити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време други |
| не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{ |
| за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих с |
| ет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али сл |
| више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</ |
| еном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је ко |
| one unit="subSection" /> <p>15/8</p> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манаст |
| } Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone |
| 97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех |
| ви на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако |
| ег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но |
| есело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело |
| и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <pb n="17" /> се непрестано о путовањ |
| он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone unit |
| а и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и |
| раке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно |
| сећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње к |
| ац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из гла |
| м и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни |
| и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви та |
| не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај |
| су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, |
| вор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па |
| ко се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити |
| је многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад |
| а морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима |
| и!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> |
| S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — |
| заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, |
| јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S |
| из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што зна |
| очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога |
| очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћ |
| претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно |
| загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ве |
| Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на неми |
| је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред |
| о допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ |
| о, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну ре |
| своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболе |
| ас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као |
| девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, пог |
| алом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето |
| то се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да |
| рока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро зна |
| а.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут в |
| и писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверен |
| е очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши гл |
| т носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; |
| да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборав |
| ..{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као |
| /p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то по |
| о је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ |
| природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора д |
| зишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не з |
| аљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за |
| ога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узм |
| беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љ |
| м, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја ниса |
| „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде п |
| } Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко |
| е гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у м |
| а све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да г |
| а три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као з |
| , а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих |
| стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно преко п |
| аше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата зак |
| се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не |
| шки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сирот |
| запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску |
| а прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмет |
| е читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем |
| , да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред веч |
| и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним око |
| оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да |
| за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у ра |
| ећ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Си |
| то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. |
| тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем л |
| > <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престр |
| једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече |
| а одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као |
| це и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из |
| {S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, |
| д се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусм |
| тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше |
| после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе |
| тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му би |
| ше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и |
| , да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што б |
| о мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми пот |
| наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде н |
| јно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом л |
| угог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: |
| била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} |
| же!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би |
| н ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу мој |
| претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{ |
| веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о |
| рестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n= |
| есне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, осо |
| роведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одо |
| са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати |
| дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, да би помогла бра |
| ана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим |
| ведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на руч |
| „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће |
| Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутак |
| и, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скор |
| а, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она н |
| овека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још с |
| кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у ш |
| на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претп |
| uote> <p>Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао |
| би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> < |
| мница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад |
| мо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: |
| своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у баш |
| сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану мо |
| ном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младо |
| видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда |
| етно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загр |
| адном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! |
| ма добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околи |
| коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као |
| а нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадо |
| n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ј |
| Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где |
| и називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду |
| беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, нест |
| оследњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада ј |
| Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви |
| ада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још |
| и; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад |
| емо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш |
| 63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она |
| n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах! |
| из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер к |
| поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Па |
| е, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени |
| дговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што н |
| да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у са |
| тошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем изд |
| ао да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„ |
| и, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико сл |
| } И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грун |
| ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одус |
| покажем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љ |
| ку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на |
| шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те с |
| стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече |
| оду своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се |
| р је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија |
| на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не |
| ажим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да |
| му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од |
| и, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, о |
| воју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, |
| а и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће |
| и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих |
| овољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег |
| инуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</ |
| том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам јед |
| ци не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што н |
| .{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи м |
| у, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако |
| </p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако х |
| народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па би |
| hapter" xml:id="SRP18752_C1.1"> <head>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} |
| hapter" xml:id="SRP18752_C1.3"> <head>У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље ур |
| hapter" xml:id="SRP18752_C2.3"> <head>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи |
| мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на ули |
| Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете боги |
| а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мор |
| ве стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици |
| о куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не |
| око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, д |
| један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда |
| ући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и |
| сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај |
| рестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда |
| другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="1 |
| навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с так |
| та јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар јо |
| срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S |
| ечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p |
| кајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам |
| душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенче |
| , а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone unit="subSection" |
| ООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p> </quote> <pb n="4" /> </div> <pb n |
| дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта д |
| знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“ |
| о.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се т |
| рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца |
| ану и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности |
| А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочит |
| писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у |
| лазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим до |
| ћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи |
| рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једно |
| и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb |
| х тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и приј |
| !{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, |
| добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје |
| ађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина |
| о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сест |
| горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој н |
| амо нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо с |
| речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумел |
| сејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „З |
| сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт свој |
| јах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, с |
| га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам |
| х, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен! |
| смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„ |
| — А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор |
| ан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и |
| ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња пр |
| тељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој |
| ав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опа |
| {S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице г |
| напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је заврш |
| насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек ш |
| {S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по к |
| и пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви |
| се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица |
| Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу |
| вине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао. |
| уде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, |
| н путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је |
| гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једно |
| а!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот бу |
| меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> </div> <pb |
| ?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен з |
| бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само шт |
| илина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} |
| ош у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срц |
| олако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим |
| јчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не |
| ио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у нови |
| настира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone unit="sub |
| за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако вољ |
| с лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена |
| авши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше н |
| урова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?. |
| једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и |
| p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам |
| тигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто с |
| једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспа |
| S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је пот |
| Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то б |
| или свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам |
| поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настој |
| буњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, кој |
| да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} |
| ишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мис |
| мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја беј |
| е ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било. |
| о мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онак |
| њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му св |
| да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да |
| моран дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, к |
| о добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце |
| певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се нат |
| залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуш |
| тигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој бе |
| н и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред |
| о у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту |
| сао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, з |
| домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде т |
| при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још н |
| м и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више |
| це! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву м |
| капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам |
| че.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора |
| one unit="subSection" /> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да б |
| и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљен |
| p>7/5</p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако не |
| то преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{ |
| к што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „ |
| тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О |
| е и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја |
| улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, |
| е црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беш |
| о исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући де |
| слима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој |
| е почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напу |
| устити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах с |
| ровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне мил |
| слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се боји |
| ећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, ду |
| а моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Ок |
| овољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећа |
| лавом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека не |
| ихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока |
| алуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав |
| ц и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме о |
| евка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, |
| што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, ш |
| та би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да св |
| , с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да |
| да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако |
| ога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништ |
| а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше |
| лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то з |
| ction" /> <p>30/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се мог |
| ет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне науке, а тако исто у повесни |
| забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне о |
| гама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као д |
| и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздра |
| , какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта |
| ко јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје г |
| и су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} З |
| је груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и ма |
| дрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и за |
| битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах не |
| бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15/8</p |
| анпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n |
| то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плав |
| век би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, |
| ћи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи |
| ли слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарај |
| заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледа |
| "66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да |
| p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љ |
| вога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго |
| очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на са |
| е да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, |
| е мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n=" |
| Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? |
| > <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо ка |
| бим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати. |
| {S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="6 |
| у и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По |
| е на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S |
| у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи |
| а; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд с |
| тало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она |
| ешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам |
| анка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, |
| на на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сет |
| говараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="6 |
| чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спо |
| олико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох! |
| з друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, |
| шко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове |
| од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те |
| Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже |
| ху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ |
| ја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи |
| ечи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да |
| ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих |
| ињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на јед |
| е онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирко |
| р на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту |
| аменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме н |
| о вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хт |
| ема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне гру |
| гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p> |
| улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окр |
| > <p>— Господине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хте |
| — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти < |
| бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> |
| ње, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у с |
| .</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже |
| е с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је |
| сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах |
| а на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је |
| ор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p> |
| — Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мисли |
| моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после кра |
| о весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опе |
| о, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изнен |
| чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде |
| ила и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођош |
| се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад |
| је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone unit="su |
| ојим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама б |
| к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му |
| творена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам |
| на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и рук |
| ом.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p |
| сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S |
| ајпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздр |
| мој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, |
| реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано д |
| тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> |
| <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и |
| >— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздр |
| Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Н |
| > <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбри |
| дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка сла |
| иковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог п |
| последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо ок |
| иливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беш |
| чао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и |
| алутали облачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да |
| на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од |
| е Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас дво |
| х на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако |
| /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше ми |
| </p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у нап |
| и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <m |
| > <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу |
| ина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје |
| мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце у |
| ним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који |
| ..{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја б |
| , да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми л |
| , што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23/8</ |
| ред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој |
| о, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у баш |
| гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док |
| ubSection" /> <p>11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, |
| опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се |
| вољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе |
| јима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слуша |
| а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никак |
| тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех пров |
| есело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело с |
| иже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистах |
| е, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сија |
| ео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одел |
| ли!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у ис |
| — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није |
| .{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташ |
| или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те мож |
| е на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је |
| и научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока |
| јбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опе |
| pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући |
| ах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и в |
| буђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу |
| ма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку о |
| него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пу |
| ама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој |
| /p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плав |
| адовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласк |
| шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, |
| зору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звез |
| ни весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод до |
| цу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго |
| им, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој р |
| е руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним глас |
| утака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде |
| лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне |
| крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="2 |
| е збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> |
| рирода са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У т |
| поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весел |
| поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од целога света, па је ме |
| орам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</ |
| ојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к ол |
| њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим г |
| ах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и т |
| обито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те о |
| у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па |
| с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који ш |
| ед школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете ниса |
| иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само |
| S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа ре |
| да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене |
| анка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{ |
| мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p> |
| еше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> |
| стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као |
| се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гро |
| оја тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У |
| уза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши роди |
| д би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се |
| зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар |
| е године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и |
| на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када |
| јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гл |
| аштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, ко |
| познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи |
| авет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепави |
| је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <p |
| му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се т |
| му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, д |
| и усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадо |
| в руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p> |
| одицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред |
| , да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, к |
| {S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухва |
| ; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — р |
| веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: |
| астависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина |
| теде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p |
| ко човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S |
| и није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, |
| на завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, други |
| олебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак |
| покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је |
| је слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душм |
| то да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за |
| јничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на |
| а љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу м |
| це било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу остави |
| ином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и наве |
| "132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће |
| венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <miles |
| {S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} |
| ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} |
| њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <mil |
| р.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само |
| не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучност м |
| у деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђ |
| и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали |
| ра госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се ра |
| ођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и срећном до |
| онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још |
| ђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно |
| н и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће би |
| у: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па он |
| месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше. |
| ана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак ос |
| сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како ан |
| ју анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb |
| ла, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер |
| последњем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за н |
| ђаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, |
| епо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђело |
| се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p> |
| у моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата |
| ни хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и в |
| је ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак сре |
| Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце с |
| уто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху. |
| в у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не мога |
| ч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја т |
| а не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од |
| њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ приличн |
| , коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} |
| S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећн |
| и.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових роди |
| ћно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати |
| .{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет |
| димо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо |
| руг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротан |
| S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се јо |
| је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} |
| дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху |
| 4" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико |
| кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и |
| Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ј |
| чех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађ |
| голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли |
| хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледа |
| е срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао ле |
| ојим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе |
| убе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако на |
| тан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео. |
| у преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за д |
| ош два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је |
| ојим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; н |
| ље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако ј |
| и, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како б |
| а бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се узд |
| ах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето ме |
| време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног |
| а безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рат |
| тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, преско |
| .{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но т |
| рига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и |
| на као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је св |
| крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб у |
| дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном |
| срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и |
| њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да |
| ам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад зн |
| исоке горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и |
| њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> </div |
| ла ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што беја |
| олити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на |
| ужаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће |
| ако нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} |
| рили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Б |
| ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div |
| ао што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се вел |
| ити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у |
| ио, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузима |
| ћи као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И |
| — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу |
| ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" /> <milestone unit="subSection" |
| оји тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова жи |
| осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а |
| и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро распо |
| дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити |
| о убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано та |
| мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаш |
| е и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, |
| и?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, |
| од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велик |
| а мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих на |
| м смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— |
| свим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се |
| штија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ак |
| цу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — |
| о на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} |
| но срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утеше |
| /p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе |
| ворену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују с |
| —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника |
| зора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} |
| , па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, |
| Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно по |
| /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и |
| мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} |
| е своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се д |
| љатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив |
| сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чароб |
| } Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n |
| стих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њег |
| љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама м |
| за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем |
| ећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или |
| и <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весе |
| д залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота св |
| када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаш |
| лико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, |
| тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се н |
| "147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја не |
| будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепт |
| } Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком |
| сим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Пр |
| рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја |
| Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да дон |
| ...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љ |
| но код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на ј |
| а сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, |
| де.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви |
| с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију про |
| о мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за |
| ле подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло приј |
| а патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но |
| људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</ |
| е куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређе |
| новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар |
| обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морал |
| ој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умр |
| рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <mile |
| слити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ пр |
| н мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприли |
| ред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том |
| на мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — |
| ица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се јо |
| убица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива |
| е.</p> <pb n="144" /> <p>„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасв |
| нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задо |
| је, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </ |
| о у очи гледам...</p> <pb n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погл |
| јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећуј |
| ко се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало |
| аму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу |
| та не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном |
| туписмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме г |
| удгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме зн |
| смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје мек |
| е је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и |
| ицом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к с |
| и једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од сада |
| о сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки припо |
| " /> <p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца нек |
| Е ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРК |
| епчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИ |
| очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома |
| >Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРК |
| {S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лиш |
| вело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} |
| да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеле |
| и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беш |
| ше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана |
| ом небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} |
| ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! |
| божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родите |
| гледах анђела божијег, а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко |
| .{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како |
| пе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену |
| брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и |
| е моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара гос |
| ам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у |
| ушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ј |
| утра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S |
| S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div |
| постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и |
| </p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљава |
| једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо |
| 4" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Дан |
| о би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n= |
| /> <p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад ум |
| ут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сар |
| повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народн |
| рст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и мо |
| њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у |
| цу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма |
| дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзирате |
| рца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радо |
| жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да |
| теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки о |
| им срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свет |
| оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби |
| гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробљ |
| и; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} |
| не и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове сп |
| ом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева |
| проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут да |
| ов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бо |
| ! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љу |
| ебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах |
| заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог |
| још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још н |
| улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу ж |
| ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може |
| остију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутро |
| ивот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb |
| итељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико н |
| чи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се |
| , те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су |
| гох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка ви |
| ојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде |
| у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућ |
| а ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједн |
| ставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица овог велик |
| о живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те |
| .</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово |
| е!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајн |
| ца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{ |
| а гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака с |
| стављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући прек |
| јку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> |
| вачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледа |
| ко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После сви |
| S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком |
| а.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но н |
| е они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! |
| , да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме с |
| ше око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окр |
| .{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ пос |
| и беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет |
| којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/8</p |
| груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина |
| о целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје ср |
| где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S |
| етне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађ |
| руди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, |
| беручке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне оч |
| она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њ |
| х, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12 |
| поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко! |
| е прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом ос |
| “ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменим |
| тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упи |
| 67" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се |
| 2" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако т |
| етар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше |
| стан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} |
| у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, |
| сно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав |
| аженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> оч |
| рудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у кој |
| амо мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је |
| твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш |
| а се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке ок |
| тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да |
| утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди о |
| траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} |
| и срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вод |
| ју, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно |
| анас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти |
| ачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да т |
| на непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме |
| , па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом све |
| хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> к |
| ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, с |
| а и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једа |
| к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</ |
| ка.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар |
| ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика ло |
| мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу кра |
| ах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу |
| це!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој с |
| погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb |
| о цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста |
| о ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — |
| би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих да |
| силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и ту |
| е, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, с |
| јте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се н |
| а.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан ле |
| ије...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо ам |
| чаробном хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шт |
| у и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле м |
| а брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва г |
| {S} Она беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су |
| лубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па |
| воје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="subSection" |
| м своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њ |
| мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја |
| м речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђе |
| сте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и |
| склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} |
| ује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом |
| смо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале н |
| еживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у к |
| дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <milestone unit= |
| оја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} |
| би узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји сла |
| и њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала ско |
| и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности мој |
| 0/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут крен |
| в земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже жи |
| састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да |
| то мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на |
| оче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу |
| а не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити в |
| е сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо |
| нас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} |
| </p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да с |
| не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде |
| т дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас |
| радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем са |
| Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове |
| {S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се н |
| једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несн |
| један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, |
| >Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изр |
| <p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је кој |
| з К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега пис |
| олницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо д |
| јио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! |
| ци разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господин |
| на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од |
| одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица |
| сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— |
| ти.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колим |
| покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! са |
| ско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Пај |
| {S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете б |
| аше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мар |
| и; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И |
| Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit="subSec |
| особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам о |
| з детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не б |
| ћи на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, |
| е време своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“< |
| ова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтед |
| о запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разго |
| ебао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па |
| и као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше не |
| тац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не |
| и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, ш |
| ро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом гла |
| сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да |
| ш да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја |
| за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" |
| /> <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да м |
| згледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати.. |
| сти своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам ду |
| нка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што |
| виш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, |
| S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима г |
| е овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна |
| из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!. |
| прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести |
| посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо з |
| д Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Ми |
| и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути |
| ила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за |
| ако ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја |
| 5</p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се ч |
| p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на в |
| ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у ма |
| Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" |
| Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> |
| ако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о |
| е чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обе |
| авно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме |
| рам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рек |
| мрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог |
| к ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 |
| еко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди св |
| а својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце у |
| шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љуб |
| ем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после |
| годарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бе |
| дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми по |
| 1.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто |
| е дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учи |
| безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> |
| ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то |
| тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> |
| то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живо |
| ко ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо |
| од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред ве |
| о лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; |
| ј речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан |
| икну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— |
| о тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у с |
| , за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не |
| ема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отв |
| се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер ов |
| љаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити |
| е; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врл |
| о каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва све |
| } Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој так |
| урише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узе |
| а не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила |
| ба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, ко |
| ?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="s |
| ош неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше |
| <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Т |
| ко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост |
| b n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{ |
| еди поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да |
| ше све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по |
| аб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек |
| {S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ћ |
| вој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и о |
| 9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах |
| е већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <milestone u |
| о почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем |
| аке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су |
| и, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах ј |
| јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако |
| е мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и от |
| астаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па |
| м тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таки |
| шом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут жи |
| ко ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све да |
| и немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <milest |
| јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њо |
| јој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити |
| јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе з |
| упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити |
| помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од к |
| о неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од ста |
| ом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер п |
| хватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посм |
| ачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да рад |
| Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу в |
| ти, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и |
| и Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у |
| нам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите |
| on" /> <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На м |
| ?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, |
| слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше би |
| онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности пре |
| падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекип |
| очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још |
| е тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се т |
| S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам |
| о и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!. |
| , моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати са |
| /p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претход |
| о дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш |
| као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, с |
| бу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву о |
| толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим је |
| ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и |
| тајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голу |
| есела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутр |
| ирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху з |
| д њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ ми |
| ер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milesto |
| да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се игр |
| а туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у |
| ме плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којо |
| >Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој каж |
| и овим речима тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећ |
| — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми |
| еца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чује |
| некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим |
| летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те м |
| е плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, н |
| у, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“ |
| својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекат |
| е дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обу |
| n" /> <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S |
| це овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном |
| гама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поч |
| г.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — |
| </p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, |
| Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад б |
| ћење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беш |
| } И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да с |
| > <p>22/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем |
| увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим |
| ака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нем |
| то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не преми |
| .{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје. |
| ећ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам с |
| неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да |
| е; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као |
| ана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуг |
| даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од П |
| {S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта |
| ас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врл |
| , а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <p |
| Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао остав |
| оје ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати |
| да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварат |
| и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за |
| и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлет |
| совира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга об |
| p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви |
| а, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само н |
| породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из |
| S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> |
| ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живо |
| И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ |
| о на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је ми |
| авна брига, да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу сми |
| аде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књи |
| брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против |
| ох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Та |
| це моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек пра |
| т то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се |
| ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи |
| гледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <mile |
| аде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих пом |
| ата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је ста |
| "133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У т |
| куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно њ |
| а!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега |
| знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу |
| вем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак н |
| рависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ св |
| акуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад |
| аво у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> < |
| вољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед бе |
| едати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — бе |
| куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај |
| вана и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај кор |
| осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данк |
| њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да |
| рица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, |
| <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јад |
| засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слоб |
| о мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми у |
| е ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнари |
| двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да подн |
| е први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у жи |
| и и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед па |
| што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, |
| то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер |
| гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако |
| —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на је |
| јаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" |
| иснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и |
| д говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи г |
| вор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> |
| ени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том чо |
| лавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; |
| ле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо ј |
| највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стисну |
| а све стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на ул |
| ме узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <milestone |
| неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како |
| тање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих с |
| не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за |
| а забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се ра |
| ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажа |
| в’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ |
| вите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је н |
| ође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем удари |
| опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit="subSe |
| Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и |
| ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="8 |
| И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећ |
| беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{ |
| и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао |
| е наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад |
| да брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још |
| огао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуц |
| много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штог |
| им?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, |
| срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</ |
| улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све |
| ер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет о |
| га.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, |
| е Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је |
| анастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" / |
| о да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, к |
| е, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде мој |
| сно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем |
| еље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те ум |
| ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има нек |
| радох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити |
| види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад |
| Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола |
| /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и |
| нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{ |
| ection" /> <p>6/11</p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду |
| те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit="subSection" |
| м и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке |
| Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњ |
| да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изиша |
| S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} |
| мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох |
| ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе п |
| ер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... |
| /p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав |
| с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим у |
| ас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах |
| треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толик |
| ао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} |
| х жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико |
| х жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан |
| но тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох |
| а руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом |
| лазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је т |
| на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно |
| своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Мо |
| њих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на |
| је опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! — |
| мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и |
| би узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђе |
| ем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ в |
| , да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми см |
| p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, т |
| и више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне вел |
| ј пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те сл |
| немо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone unit="subSec |
| оче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p |
| чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} П |
| " /> <p>15/8</p> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имат |
| је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушн |
| Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Кол |
| а то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осет |
| ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и м |
| ла зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Д |
| питах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже |
| оздрави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за |
| беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру свој |
| бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслуж |
| тле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit=" |
| тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да |
| осно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица м |
| собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже! |
| ше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом раз |
| а као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, |
| и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" /> <milestone |
| венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло ми |
| јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milesto |
| о свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети.. |
| {S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута гроз |
| мом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и |
| вост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она наве |
| х!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико л |
| ти, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољ |
| ити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, |
| ешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео виш |
| смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то |
| не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети м |
| “</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као |
| итањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли |
| м <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, ос |
| мој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већ |
| ко мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој од |
| сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута пад |
| , само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и је |
| Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је пров |
| о то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} |
| — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заш |
| уши <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за шт |
| да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Ски |
| свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам |
| сно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кад |
| ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме сву |
| моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестр |
| јах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако р |
| скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма у |
| мо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаш |
| е лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, т |
| Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је |
| х, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало. |
| > <p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и пр |
| >15/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добр |
| У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше т |
| нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топов |
| у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма |
| ше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бе |
| оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу н |
| амо собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гла |
| је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За |
| чину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа |
| н се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње |
| и: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! к |
| био сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би оста |
| ешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <m |
| е очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! о |
| } С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако м |
| бити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби дол |
| смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да буд |
| х весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше |
| мо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше |
| који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтед |
| сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни гу |
| тајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, је |
| и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поре |
| ту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, |
| то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осв |
| {S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, |
| јим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ј |
| и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог ц |
| спу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit="subS |
| ије провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће пошт |
| о их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово |
| а ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши и |
| тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас |
| p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба с |
| о...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да |
| јете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и м |
| н.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде |
| у, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућут |
| да бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S |
| а друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не |
| адањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер о |
| дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући |
| тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И |
| о по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио св |
| дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас пос |
| г на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да с |
| људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и ре |
| Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнем |
| ислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах жив |
| сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пус |
| да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је д |
| , јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита |
| х људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се ј |
| ху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго |
| тако уживим у створену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за др |
| ле неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав бр |
| днику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им ре |
| ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поре |
| како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако ч |
| већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он м |
| бијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој |
| сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, б |
| у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичн |
| очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаро |
| се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари |
| е из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на ж |
| — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, ка |
| по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо б |
| о амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер није |
| ега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је |
| " /> <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, |
| олико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни к |
| јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p |
| ком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније нег |
| и?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голу |
| предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином мн |
| х, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију |
| мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватр |
| и свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим г |
| ву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда |
| ection" /> <p>5/9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошав |
| , да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати |
| е у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p |
| опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта зн |
| има све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљ |
| <p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као |
| када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сар |
| отребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к ме |
| но и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одгово |
| ва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одо |
| од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим |
| у песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ у |
| им читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше |
| руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на |
| ко тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за |
| светих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад |
| ече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} |
| м?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone un |
| данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунц |
| ромена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим позна |
| мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потек |
| е ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати м |
| да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма оде |
| прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ј |
| ас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће им |
| м и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— |
| наш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у но |
| како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</ |
| на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се |
| <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш |
| ицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, |
| душно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сват |
| дне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је изд |
| ња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах |
| а буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како с |
| S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да с |
| р тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гле |
| да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене |
| већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у г |
| а могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нит |
| е може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као о |
| е на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као |
| о ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце |
| анама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, |
| и.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{ |
| а то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би с |
| м, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био |
| би мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим |
| грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли ј |
| севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, |
| итељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</ |
| једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се оп |
| о <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља оствар |
| ето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и |
| нка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпи |
| извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, |
| косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких |
| суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} |
| мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене оч |
| био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју н |
| вем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер зак |
| не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могл |
| бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми с |
| , јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ћ |
| стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога им |
| но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту гос |
| а уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пр |
| суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> |
| та Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас |
| пота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, |
| еше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дан |
| алосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рук |
| стати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна |
| ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S |
| а л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над гла |
| те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш |
| а којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у ме |
| итељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна |
| <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и |
| а! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах М |
| ашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се |
| е муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја |
| p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред и |
| сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело из |
| n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — р |
| ити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p> <p>Чит |
| учавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <mile |
| то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио |
| > <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</ |
| кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме вид |
| ској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако |
| замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опростим се са си |
| а земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у по |
| стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онак |
| {S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и п |
| а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба и |
| ко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми |
| дише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам |
| о сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога најв |
| а што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити ж |
| м!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, к |
| јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скор |
| аше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишл |
| им слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме вес |
| куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најб |
| /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се у |
| !{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Д |
| мрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да буде |
| те бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној |
| тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том |
| и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> |
| ца!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле др |
| са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје де |
| рави тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох |
| ачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, |
| > <p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, |
| недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што |
| којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, т |
| д ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни |
| исли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек м |
| ди, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обуји |
| је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице |
| едина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред вратима сећах |
| ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — |
| јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом оба |
| да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ беј |
| х радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" / |
| гао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се та |
| е пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, п |
| ожије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни б |
| да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У |
| већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, п |
| скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последица |
| а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</ |
| е као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{ |
| ица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још с |
| ! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси |
| д као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти |
| се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда на с |
| сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предус |
| не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе |
| њу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој |
| о љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} |
| мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи |
| че: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало |
| стир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit |
| д дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као |
| на крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голу |
| ислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, |
| ни на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за рук |
| тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како |
| м времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад |
| шле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спават |
| другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој мо |
| и дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна |
| оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone uni |
| као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силн |
| ан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво |
| има све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени т |
| Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју? |
| n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> |
| то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице! |
| !{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сиро |
| ора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, оч |
| беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца |
| кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, |
| шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама |
| ши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су |
| се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо |
| ој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко |
| јој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p |
| ле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не мож |
| о прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог |
| Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, |
| мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити ме |
| е мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> |
| еш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да кој |
| ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али |
| ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са м |
| и том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живе |
| н, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну |
| S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дан |
| ако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n= |
| пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојн |
| да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше |
| свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то в |
| тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако јед |
| вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех св |
| оје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови |
| накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18 |
| оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у посте |
| за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n=" |
| S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се |
| упаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога да |
| м увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу свој |
| три, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мај |
| својим црним расејаним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сам |
| ега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опр |
| ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бит |
| Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14 |
| и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="su |
| месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се |
| колико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <milestone unit="subSection |
| це стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену |
| } Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћ |
| поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши |
| , као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не по |
| е је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Пи |
| прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити с |
| увам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом |
| да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код |
| рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа |
| лецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да |
| етку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква |
| ћи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у |
| таде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде сво |
| о на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња моји |
| еш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <mile |
| није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег приј |
| мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачиј |
| тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Н |
| ад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађ |
| , да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанел |
| дла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има. |
| ђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> пр |
| за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> |
| ини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав риб |
| лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се |
| јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав |
| јатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, ко |
| Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје пи |
| м и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак ста |
| чех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и ду |
| чника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавд |
| је, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја |
| тру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" |
| ћала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучав |
| /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу виш |
| ствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга те |
| е сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја пр |
| и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме ли |
| дем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство мо |
| е при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било |
| о проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <mile |
| Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да саран |
| , да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} х |
| ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо |
| адајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S |
| огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здра |
| љем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа бриж |
| о на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били |
| "12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је с |
| {S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и оса |
| остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но ка |
| село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу |
| ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Н |
| олести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, |
| не непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно с |
| ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, |
| нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; н |
| ом догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога чове |
| о здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља ус |
| чем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb |
| ла.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка бе |
| да нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи поче опет т |
| зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која с |
| одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао |
| сто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Д |
| изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брат |
| тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| х сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само |
| се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући ул |
| судно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим |
| е се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки |
| ом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би |
| да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је |
| бучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што с |
| запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја |
| рпских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за о |
| и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим трудом себи бар одело набављ |
| S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам н |
| а твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> < |
| > <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони |
| да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара св |
| аде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод |
| из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{ |
| о није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и |
| ого бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћ |
| ца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што |
| ш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се послед |
| ош најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на н |
| ати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек |
| сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрља |
| ан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу приро |
| м на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, |
| , при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, ка |
| те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто |
| а сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја |
| А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима |
| .{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бит |
| огледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте т |
| агње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја ма |
| стру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се |
| ше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом |
| /11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} |
| сли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим с |
| " /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни |
| а свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне реч |
| нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <p |
| Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје |
| но, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почив |
| а и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и |
| ерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, з |
| Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се м |
| и шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, |
| обијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много ра |
| у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте |
| ше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих мог |
| „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, д |
| и ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, |
| атим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихов |
| речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> |
| са као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко |
| еде у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSection" |
| рата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох с |
| адњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да п |
| тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да м |
| чи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако |
| то га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> < |
| на мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше м |
| црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако |
| не обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтел |
| ек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгра |
| м и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, д |
| а идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац |
| ас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињ |
| има мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам |
| е отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек пр |
| /p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи |
| ој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и |
| загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем д |
| и Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ј |
| но и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, |
| нијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах д |
| о поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху |
| м је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које бе |
| ћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих |
| авим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} С |
| м равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љуби |
| не речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати |
| силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућнос |
| а она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном пров |
| им Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело |
| че да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издр |
| а једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми |
| дајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нам |
| >Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није тр |
| а очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и к |
| ежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбр |
| даред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави стр |
| .{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, н |
| очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо |
| ушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У г |
| /p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад |
| едино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима |
| имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у дет |
| чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то сре |
| са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не |
| и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb |
| то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, |
| и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сно |
| устити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{ |
| асмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да |
| ни би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но оч |
| — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћ |
| ти!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а врем |
| тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему |
| х дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том опази |
| се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обуз |
| а ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, |
| зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле |
| рогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за |
| зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке заг |
| рис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све з |
| кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ј |
| тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не ок |
| и се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуг |
| очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p |
| о је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као |
| це ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSection |
| ...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добр |
| јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помис |
| е ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније ниха |
| зиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијон |
| ано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах ује |
| иког немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче |
| свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као |
| уди у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди |
| сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог от |
| м мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако |
| 0" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молим |
| орене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти |
| воје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша ша |
| ној <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мир |
| /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места |
| агло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухвати |
| е немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву неср |
| ћу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном та |
| ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти н |
| и људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи |
| слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а о |
| нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном |
| ђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судар |
| да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми ов |
| м плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја |
| м на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да вер |
| л’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на |
| ним обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав |
| њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу |
| одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој мо |
| ца сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно |
| е ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо |
| ="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и |
| беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи |
| они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њ |
| p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, |
| чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и д |
| вог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} |
| вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предом |
| акше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопи |
| а снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Н |
| е заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно |
| .{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају књига |
| ди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу |
| анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од т |
| } Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој |
| сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не мо |
| непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од о |
| ћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам у |
| е тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто |
| о, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао у |
| ти и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова бо |
| /p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје |
| све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Да |
| доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да |
| истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам |
| јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би мар |
| опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зи |
| га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n |
| и често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би |
| и, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет с |
| ом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к с |
| ти овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упита |
| у, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас го |
| да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим мари |
| другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред |
| кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео реч |
| даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У |
| ди; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могл |
| хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи |
| и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена ра |
| га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с |
| n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговори |
| о сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе свој |
| ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/9< |
| сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где |
| ра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и ме |
| не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њи |
| је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје |
| ође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих |
| {S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје ку |
| е Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се б |
| што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежно |
| као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми в |
| итељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, |
| мојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућ |
| ато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одм |
| bSection" /> <p>7/6</p> <p>Узедох данас да читам Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад д |
| али знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, |
| ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" /> више |
| ак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љу |
| ућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чист |
| вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и суд |
| е излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина |
| ви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а цр |
| стано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по по |
| .{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутња |
| о ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам за |
| е већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри |
| ицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Д |
| о у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone u |
| срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| .{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но к |
| нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се на |
| } Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је |
| веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч |
| тати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер |
| т своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред д |
| да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено н |
| ском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом хран |
| } У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! |
| ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада д |
| ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13/ |
| мство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије |
| дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, нар |
| ана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невес |
| гом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још |
| при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, г |
| ксутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде |
| ном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу |
| у оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Да |
| и!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ј |
| много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна |
| сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти |
| ох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо |
| ј завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја од |
| сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо |
| доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар |
| ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!. |
| аде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред |
| честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли |
| истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене |
| ј, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша |
| госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико |
| ote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна |
| l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита |
| свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и уста |
| оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох горко смешећи се — „То |
| ј и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке с |
| више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена |
| unit="subSection" /> <p>26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова п |
| адовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцр |
| ne unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје! |
| ејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва |
| бито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} Она вам одри |
| " /> <p>28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смило |
| Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднес |
| и тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не г |
| умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у н |
| ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак |
| „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва |
| д и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред те |
| војку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} С |
| но место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и р |
| г стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама но |
| кше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, след |
| ion" /> <p>20/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут |
| иш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже на |
| већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећ |
| еживи, онда ће скоро оздравити.</p> <p>„Дакле сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста на |
| ше, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом |
| не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{ |
| {S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, па |
| огли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили |
| е, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што |
| лагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне..{ |
| а опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смеш |
| ј се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору ра |
| тављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајањ |
| ароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <mile |
| >„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просја |
| за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га зн |
| бичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер |
| да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> < |
| же манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег с |
| знав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се |
| , Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —< |
| ити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на на |
| </p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога. |
| /p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, |
| {S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га н |
| оје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни |
| е усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово |
| ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онд |
| вати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи |
| аше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и о |
| а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи |
| че богат, оде професору своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као |
| под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповеда |
| свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала так |
| </p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ |
| у мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по сум |
| се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је |
| S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја |
| уше моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па |
| > <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот |
| погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у |
| обедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Нове |
| у, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је с |
| ве још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу та |
| нчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на ј |
| тешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде |
| х, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо |
| иваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисл |
| анас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с |
| тив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тес |
| — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <miles |
| и Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може |
| ion" /> <p>1/7</p> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачуна |
| ad>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од |
| спа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но поче |
| "subSection" /> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добиј |
| а с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим соб |
| их, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспав |
| и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта |
| мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да ост |
| м, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам |
| а, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошиц |
| пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје |
| адова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је |
| не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те |
| јдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино збо |
| <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} |
| ма, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <milestone unit="subSectio |
| > <p>При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад |
| {S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читање |
| о <pb n="14" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми |
| убице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагл |
| it="subSection" /> <p>25/11</p> <p>Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, к |
| Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по |
| bSection" /> <p>3/7</p> <p>Док јучерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох, то данас це |
| "subSection" /> <p>14/8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужас |
| ном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима |
| ам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, ил |
| их родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да |
| и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <milestone uni |
| и пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, мој |
| ји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а с |
| ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да преле |
| оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а |
| , благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чел |
| ку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада зна |
| , јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто |
| даше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу |
| о тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после кој |
| отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод |
| а збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми |
| набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и |
| је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, н |
| .{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надају |
| нком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново |
| ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова |
| бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад |
| ection" /> <p>26/8</p> <p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге |
| а остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир |
| и за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, |
| а и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја це |
| це!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице д |
| мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу |
| то нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да и |
| родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се иску |
| љуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху в |
| ох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone |
| ох у тужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под ра |
| , да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре... |
| а, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше те |
| г голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па ту |
| дговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањар |
| м, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један д |
| очета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} |
| ем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа н |
| а; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестр |
| своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом посл |
| брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је та |
| ла отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срц |
| , те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучава |
| досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к |
| мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад с |
| м, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, к |
| ња свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, к |
| и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добија |
| ачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим |
| че сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њи |
| сеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" |
| ову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте з |
| о ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођа |
| по сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну миса |
| Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам ис |
| редно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се |
| Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са |
| та би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет |
| срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није треба |
| > <p>22/11</p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у |
| аспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који м |
| e unit="subSection" /> <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При по |
| Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта |
| и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим |
| p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и прове |
| а својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако |
| /p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз |
| дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем |
| м храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним ок |
| другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да ниса |
| tion" /> <p>25/10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми |
| то се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову з |
| добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а |
| ва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ |
| Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и с |
| беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије |
| bSection" /> <p>15/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради свет |
| и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и |
| вембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?. |
| <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју мо |
| да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од вер |
| ити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да |
| у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} По |
| то брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и |
| о и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано |
| ер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ |
| 10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је |
| ne unit="subSection" /> <p>1/8</p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време |
| иди и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те |
| уку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — |
| о у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био |
| "subSection" /> <p>30/7</p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре м |
| ="subSection" /> <p>27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући |
| је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисм |
| е опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирн |
| ти очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пут |
| n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене леп |
| знемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер |
| есности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи |
| Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к |
| е равнодушно <pb n="14" /> проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен |
| к болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да |
| мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се о |
| о умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ |
| it="subSection" /> <p>7/6</p> <p>Узедох данас да читам Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и |
| t="subSection" /> <p>18/8</p> <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше |
| <p>24/11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мука |
| раги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те видим |
| 2_C1.1"> <head>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесе |
| ne unit="subSection" /> <p>10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми к |
| ne unit="subSection" /> <p>30/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, |
| ne unit="subSection" /> <p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде |
| ne unit="subSection" /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као з |
| one unit="subSection" /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је |
| ne unit="subSection" /> <p>11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многи |
| ne unit="subSection" /> <p>21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен |
| ne unit="subSection" /> <p>12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу |
| one unit="subSection" /> <p>5/11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио |
| ne unit="subSection" /> <p>28/11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{ |
| ne unit="subSection" /> <p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих |
| one unit="subSection" /> <p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накит |
| tone unit="subSection" /> <p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра в |
| tone unit="subSection" /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој |
| tone unit="subSection" /> <p>1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше |
| one unit="subSection" /> <p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа |
| tone unit="subSection" /> <p>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма |
| tone unit="subSection" /> <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за ме |
| one unit="subSection" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног |
| one unit="subSection" /> <p>15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја в |
| one unit="subSection" /> <p>25/8</p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да н |
| tone unit="subSection" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се ч |
| one unit="subSection" /> <p>21/9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми |
| one unit="subSection" /> <p>22/9</p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко |
| one unit="subSection" /> <p>22/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Нов |
| one unit="subSection" /> <p>18/9</p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писа |
| ке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „ли |
| one unit="subSection" /> <p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи |
| је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ни |
| ао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <m |
| ен проведох у тужном расположењу већину данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем кра |
| латка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, к |
| ајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пр |
| <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздр |
| з пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!. |
| пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана |
| тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа и |
| сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у |
| вета, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје |
| е.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, |
| а у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је у |
| убицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладо |
| 2.1"> <head>9/3 1861.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли |
| о сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данк |
| у и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој |
| гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за будући живот.{ |
| с је моја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме |
| </p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; н |
| /p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и п |
| ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на |
| ни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући до |
| умиљати поји раздраганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи |
| а затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к м |
| сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да |
| али, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно |
| рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и |
| p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренута |
| га.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дет |
| ливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као шт |
| седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала сре |
| а својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах |
| Section" /> <p>22/11</p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан |
| мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, и што |
| о мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим М |
| и, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрин |
| а како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14/4</p |
| и тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном страху свом |
| стру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица |
| дите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузни |
| рине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, |
| де: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у |
| ?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дуг |
| е јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти с |
| ection" /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала не |
| Section" /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим да |
| м провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{ |
| им корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{ |
| вом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима |
| S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће тв |
| х опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху ц |
| ни као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да |
| шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући музику |
| прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихов |
| Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту |
| з ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сироч |
| on" /> <p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што |
| а одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али о |
| се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се |
| и.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} При |
| p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустил |
| искује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек |
| {S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем |
| /p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или |
| је на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састане |
| е своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> < |
| ам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч |
| ="subSection" /> <p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа |
| дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.< |
| довасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе п |
| !{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зн |
| ="subSection" /> <p>25/4</p> <p>Тек што Данка оде у град, да своје радове гдегод прода, а оно м |
| на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце |
| S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напун |
| идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здраво |
| >Цели дан проведох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог сан |
| тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, |
| дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се н |
| павам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љ |
| соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и |
| данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са |
| да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толик |
| ј манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах та |
| страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам с |
| Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих |
| subSection" /> <p>21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца с |
| зданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ |
| tion" /> <p>22/9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себ |
| tion" /> <p>21/9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што |
| У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем |
| ection" /> <p>2/5</p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; |
| ection" /> <p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја |
| опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се |
| суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, |
| и толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта л |
| донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Да |
| то се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринско |
| те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гла |
| постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на |
| е у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <mil |
| ше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гле |
| —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи меле |
| ћи се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хо |
| , да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што |
| сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало з |
| о, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало |
| <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p> |
| на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те |
| брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> |
| опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки бр |
| на ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца |
| сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој с |
| ш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Да |
| , ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем |
| што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називам |
| шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим |
| шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах |
| какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Ја |
| вине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је |
| и, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник |
| загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како |
| длази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, ш |
| ирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхта |
| е на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину н |
| анка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и т |
| очела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе |
| тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бит |
| сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И |
| могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p> |
| мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој |
| дино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „ |
| ла обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу јо |
| " /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, о |
| , или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зоро |
| ед књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! б |
| оћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати |
| еко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n |
| да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за |
| да стигнем овамо, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не зн |
| их своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучав |
| згори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер о |
| } Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вр |
| ого да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Дан |
| а, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет у |
| ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и п |
| сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, ј |
| клона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у |
| ићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху |
| , мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадов |
| олико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; |
| се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила тре |
| пио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах |
| а све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима с |
| н не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у |
| ди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му |
| те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у |
| оје ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, |
| за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет |
| тедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поуча |
| ико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она ле |
| одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њен |
| већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њом |
| могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Беј |
| .{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад нав |
| што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том т |
| у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад |
| оје ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мисл |
| струким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тог |
| ако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И см |
| Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допу |
| ц дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда рад |
| је; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је |
| е громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје ле |
| ко сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, |
| а сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу |
| е друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући златно де |
| лог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намење |
| и веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки да |
| љани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p |
| и мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit= |
| редомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријатељи.“ —</p |
| тан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји б |
| а заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо |
| празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за мл |
| вим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана сво |
| } Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манас |
| нији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост |
| јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина |
| ите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ов |
| вог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи б |
| које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том |
| ршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; |
| ога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварај |
| уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме п |
| м, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ј |
| неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но је |
| је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и с |
| идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зо |
| остном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> |
| У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опаз |
| е знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој |
| сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци д |
| и бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што снос |
| лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити с |
| , да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али |
| а сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при пола |
| а допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест |
| ивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно вели |
| где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом |
| им.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њ |
| ion" /> <p>30/7</p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, д |
| д сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињст |
| г нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и ме |
| па ћу то продати; а при том ћу од сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, |
| е душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свог |
| х, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чел |
| } О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само |
| енога свога, безбрижно уживајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше |
| кињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Ка |
| ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима м |
| {S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> < |
| есташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гл |
| и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се пре |
| pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да |
| у се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се |
| у ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно |
| жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шт |
| од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са |
| лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког м |
| е и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце бе |
| ракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом својих |
| ам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно |
| момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула |
| ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида вазд |
| остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се т |
| а времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, |
| ад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком срцу тако слатко жи |
| КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>ПИСАЦ.</p> </ |
| меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој |
| име олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искре |
| о и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p> |
| тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У |
| да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени к |
| једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи |
| да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа с |
| ра, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служби, |
| а се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама |
| ућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек шт |
| да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ни |
| ојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit=" |
| ан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако ве |
| т би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као ш |
| e>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох н |
| рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи ку |
| па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа |
| противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молит |
| а сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него |
| е сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрес |
| некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и |
| боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећај |
| пом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човек |
| ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив |
| рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај к |
| а гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да зах |
| дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена так |
| опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаш |
| , а у себи гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плак |
| и, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с туж |
| но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, к |
| ј сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао |
| јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као |
| јем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} |
| аслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну |
| жим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <mileston |
| —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у |
| ј прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — гово |
| лободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, |
| јом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с |
| ћања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велик |
| p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо |
| лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство б |
| зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако |
| , оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се п |
| њства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше ба |
| х у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу |
| м накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута те |
| пустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде |
| екао; постају <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма кол |
| ју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често |
| слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђе |
| асла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> < |
| и оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе те |
| а за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек п |
| лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете |
| назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су |
| оје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме годин |
| } Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| , вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше |
| што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њеној |
| е, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ћ |
| ижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О |
| у за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и |
| а је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном |
| лико слабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до шк |
| .{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник |
| о стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај |
| народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу |
| а при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми лег |
| с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашни |
| е си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико |
| да дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва |
| ом при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је |
| мо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице с |
| беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки ча |
| вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар |
| корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7/6 |
| , што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} |
| очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположе |
| огледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене др |
| преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена о |
| уго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и |
| жаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде |
| ше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше |
| е; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао |
| збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер с |
| о не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја |
| сли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „ |
| , те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у г |
| а беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и |
| ави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој ш |
| о витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с |
| ва лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја с |
| дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та и |
| о ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, |
| не сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, к |
| мамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене |
| сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд |
| ез сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Свак |
| жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо л |
| е код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; ч |
| а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију |
| не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S |
| е некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и |
| учена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд у |
| огаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час |
| ма напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа |
| о бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, |
| их, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у к |
| S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мири |
| све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли |
| беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог |
| p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први да |
| дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где л |
| на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мен |
| ва се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Чим сам се о |
| и и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја |
| ко поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно коб |
| Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место по |
| </p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако по |
| езбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „В |
| ше се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице |
| олете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми |
| мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сес |
| плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Мил |
| не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Мили |
| ебаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи п |
| адох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих |
| сте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви по |
| ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчиц |
| ко мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мир |
| ТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да |
| квим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крва |
| иће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и мили |
| ако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју |
| добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, |
| ота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзир |
| извесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мисле |
| те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба |
| рудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја |
| и показивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гле |
| добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек ју |
| епријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} |
| м баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој пра |
| све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љу |
| а бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, |
| ..{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мно |
| нао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем |
| а изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам |
| певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам већином с непријат |
| ати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут |
| шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као |
| на ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone uni |
| а се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као |
| као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писм |
| а необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене ц |
| о га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми |
| а бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било |
| то ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута беја |
| сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за ч |
| који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље |
| лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже! |
| ах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су прек |
| е!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити |
| чима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео |
| одар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице н |
| ацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан |
| њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слу |
| слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима т |
| слима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, к |
| тати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје н |
| сим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни ч |
| Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ |
| уби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те так |
| зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, п |
| n" /> <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и о |
| м, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} |
| ти господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2/5</p> |
| bSection" /> <p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не б |
| bSection" /></p> <p>10/1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у стра |
| да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледа |
| би будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам |
| е!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све р |
| tion" /> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада б |
| упити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролет |
| јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја |
| ..</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и ма |
| м не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других мол |
| .</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих пла |
| иратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срцем опрост |
| ћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће |
| скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} |
| , испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, с |
| ивети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а н |
| и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба |
| Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико |
| младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а де |
| , што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} |
| , и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја о |
| на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љуба |
| већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар |
| као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, ј |
| аја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом |
| на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и |
| ни би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубиц |
| у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Нар |
| subSection" /> <p>18/9</p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која с |
| мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није ни |
| којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село |
| губисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали |
| " /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гл |
| ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад |
| , могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестан |
| е лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; |
| и роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n="164" /> лешину више, |
| е моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету |
| тру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ра |
| Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем |
| it="subSection" /> <p>22/9</p> <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време |
| м, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ни |
| </p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да |
| бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посет |
| њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бе |
| моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша д |
| јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне |
| својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај вол |
| — овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1/8< |
| е, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје |
| <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година има |
| ју...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, |
| >15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сва |
| г живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстариј |
| зе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет намест |
| и почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја из |
| ни, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се је |
| ну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости |
| ца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам оног |
| плакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} А |
| штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <p |
| своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте пр |
| жити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира мо |
| м не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p |
| м света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, д |
| лико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда |
| раћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима |
| ног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су |
| моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не мо |
| науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести |
| едаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>24/11</ |
| са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он ве |
| цу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/ |
| дном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш м |
| остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је |
| рећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер |
| S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| јах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну гус |
| , казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — ре |
| ци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био ко |
| рене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сва |
| спа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегава |
| гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са |
| ако ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи об |
| ући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја |
| урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма |
| ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мен |
| о оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, |
| вот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег |
| красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мири |
| зан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас |
| јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет |
| и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено з |
| беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <milestone u |
| p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <p |
| ати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — реко |
| умремо?“</p> <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер с |
| аше и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Г |
| ине изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем |
| p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с |
| ет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распит |
| ом човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са |
| убави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас св |
| , дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва |
| <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, кр |
| МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> <p>П |
| као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступ |
| ао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо с |
| идите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега |
| <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкин |
| т и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило |
| заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови ан |
| тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја |
| ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе наму |
| е мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док ј |
| и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone unit="subSec |
| род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или |
| е кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“ |
| и рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрест |
| да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говори |
| ложен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да |
| се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да т |
| e="chapter" xml:id="SRP18752_C3"> <head>ДОДАТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те |
| ито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била на |
| усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши |
| "35" /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али в |
| т задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо |
| јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце |
| , али веома пријатна.{S} Реч по реч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћи |
| /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</ |
| рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи |
| озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па |
| више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох |
| и на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце |
| n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети! |
| брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} |
| се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по м |
| не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер са |
| on" /> <p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подн |
| , те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам |
| у бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше ве |
| ћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и реч |
| а свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више |
| ијавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на ул |
| ubSection" /> <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му |
| S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се за |
| subSection" /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасв |
| "subSection" /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче има |
| ="subSection" /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у нов |
| а навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="subSection" / |
| > <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане гр |
| мам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али к |
| робу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> < |
| ер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и з |
| едећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слатко |
| аде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видев |
| , но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали зав |
| о!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запита |
| одитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми |
| нише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу |
| е нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам п |
| који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја |
| <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку |
| чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те напис |
| даред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате з |
| амо да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам |
| свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није |
| његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло пос |
| ш краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к ме |
| "146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би |
| е калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намис |
| е рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрањ |
| а, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сир |
| и у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело |
| , као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p |
| Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени п |
| ђе нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити |
| мо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица пева |
| се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада |
| мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући |
| асину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шт |
| <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} |
| слонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зра |
| ким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља св |
| ише не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред |
| м људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S |
| путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. |
| lestone unit="subSection" /> <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника н |
| оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању з |
| лу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом састанем, да те |
| сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, |
| ш мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гро |
| тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадо |
| а вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакат |
| ио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, |
| адио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где с |
| јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, |
| н милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у кол |
| и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох |
| гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам |
| пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку |
| „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света |
| останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће |
| увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још |
| ана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Б |
| : „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? — |
| рукчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мо |
| да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; а |
| <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и прија |
| , јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек усп |
| Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас д |
| лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире |
| обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од к |
| ше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близ |
| е избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам п |
| а ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно |
| шам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те п |
| , да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, |
| и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поб |
| —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја |
| не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш |
| нку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Т |
| стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце |
| дост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сас |
| ваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мат |
| и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој сва |
| о потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме т |
| мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, |
| и је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна св |
| tone unit="subSection" /> <p>3/7</p> <p>Док јучерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох |
| S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну ре |
| ене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом сл |
| е своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, |
| , јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за с |
| е да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће о |
| и, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех о |
| ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прик |
| дам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном же |
| годан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n |
| догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, |
| ко баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, |
| отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се п |
| p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не зна |
| колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом |
| ако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, |
| о стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити ж |
| дитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледат |
| срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„ |
| /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гл |
| оје се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше |
| лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох оп |
| Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толи |
| и, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песм |
| .</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер |
| on" /> <p>14/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писа |
| , за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мај |
| , кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спази |
| краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ј |
| ег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, за |
| их Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <m |
| баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу д |
| ама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела пос |
| е да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту |
| онда тога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и приј |
| ребао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси т |
| ..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другари |
| ко сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан до |
| и моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим |
| “ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш |
| шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах ди |
| .</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поузд |
| ао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за н |
| Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Зна |
| дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{ |
| загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узед |
| ега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега сп |
| и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" / |
| речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— |
| чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| рећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује |
| а ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може мн |
| еру своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени |
| ; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни н |
| да знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како м |
| не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим |
| аког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од дет |
| ош десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме |
| pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти од |
| ди, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после |
| осно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам |
| ску узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <milestone unit |
| заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше |
| питах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја упр |
| ед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сач |
| ја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си |
| не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре и |
| последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по |
| воју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како |
| е си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништ |
| она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, |
| чне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у |
| ар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега рад |
| јатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <milestone unit="subSection" / |
| сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице зам |
| дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као ут |
| седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} |
| жна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стр |
| к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети |
| ојим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ј |
| ао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан о |
| не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; |
| ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и добро |
| брижно уживајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје слу |
| где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њен |
| ама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сес |
| ени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео |
| дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе |
| <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато |
| бица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жел |
| ће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе |
| е чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> < |
| р претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та |
| ицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/11</p |
| тано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су |
| ица.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог с |
| о сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство |
| ора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху |
| да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народнос |
| а тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се гр |
| П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан |
| а се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако мож |
| о преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност |
| nit="subSection" /> <p>5/9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме. |
| очех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и з |
| иповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана ње |
| поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наш |
| уба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно г |
| и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада раз |
| оли!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу |
| <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не |
| лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово |
| адна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и стан |
| и тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца |
| чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад |
| одне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а |
| љу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута се |
| one unit="subSection" /> <p>14/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Др |
| one unit="subSection" /> <p>27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело п |
| ињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, |
| д учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када с |
| овика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце |
| ..{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачу |
| } И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих п |
| и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, п |
| анас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она |
| не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем т |
| пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх |
| чуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али |
| х увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на |
| и, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу |
| дубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, |
| се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не м |
| ијатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољ |
| код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах уг |
| е камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па з |
| !{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још ка |
| ма:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где ј |
| дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред б |
| јим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним г |
| но као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе! |
| њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече |
| ледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сир |
| {S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан об |
| од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи |
| одне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој с |
| н и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не |
| ек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим своји |
| ше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу д |
| } Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не |
| и ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најп |
| — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при то |
| не, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загуш |
| их слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по |
| liminal"> <pb n="3" /> <quote> <p>СВОМЕ ДРАГОМЕ ПОБРАТИМУ</p> <p>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТ |
| а да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гл |
| нас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, ка |
| ="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под који |
| зног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим у велики стаклени ходник, кој |
| , као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> тра |
| м хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми |
| ашту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву |
| шташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уз |
| ркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу свој |
| општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом жив |
| ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корен |
| и; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недр |
| </p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; |
| ако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, |
| S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам |
| а напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, |
| и бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра дом |
| ој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на |
| бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени ви |
| бли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако |
| нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми |
| ело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне по |
| поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу ј |
| рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, ко |
| г срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опе |
| <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, |
| лагодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit="subS |
| имера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И |
| ш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„ |
| тац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих ж |
| ше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избав |
| S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, боји |
| дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n |
| дама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, |
| и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у т |
| им родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању п |
| кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, |
| уда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те |
| ка љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као де |
| ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, ј |
| ђаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> |
| — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу |
| излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих |
| свега!{S} Ту сам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута рано у ју |
| укне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у себи гледах г |
| а живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које н |
| ?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n=" |
| ати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много |
| ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају дарове за суђеног |
| сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још |
| има Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — |
| едох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и сл |
| ек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем |
| му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не прола |
| и тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и |
| овор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам |
| постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад ста |
| ection" /> <p>7/5</p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми п |
| — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу са |
| ровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег |
| ...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после |
| и, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —< |
| е радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па |
| и ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би |
| де ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жал |
| е за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он изда |
| ромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више н |
| и најлепше време своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке по |
| ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ј |
| угих мисли, <pb n="123" /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не п |
| и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!. |
| не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!. |
| бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време у |
| шта говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умр |
| тао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, других молита |
| јим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тишина у |
| каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије пр |
| цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости |
| певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она |
| не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при |
| самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још |
| Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љуби |
| но, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем |
| ни се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за |
| ренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <p |
| е све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и |
| се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и в |
| анас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа сл |
| ући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати |
| ели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се |
| њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да о |
| међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пи |
| Section" /> <p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући |
| {S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми |
| ше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох н |
| ам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше нем |
| ати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које |
| </p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем о |
| убићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, ал |
| потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У так |
| о, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, |
| за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни |
| уду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми ј |
| а лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S |
| на времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица сл |
| S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се повери |
| се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живљ |
| и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и |
| погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за нек |
| ="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, п |
| е плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S |
| жалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а вет |
| Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем |
| а је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела |
| >У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; |
| род свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он м |
| узе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по в |
| {S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућн |
| огу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>П |
| шлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам |
| т, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у оч |
| пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15/1 |
| часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће |
| ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| , а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту |
| е, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгл |
| мам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la |
| и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо |
| ном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се |
| више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на |
| } Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које та |
| мљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже |
| рести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде мо |
| оже!“ — повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} М |
| вила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше |
| Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и |
| ћу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пр |
| ј мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело |
| и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, д |
| какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врел |
| отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из |
| Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад б |
| ко му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше |
| ?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге |
| ем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио |
| /p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осе |
| чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве |
| им речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгле |
| глед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе к |
| е своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и |
| би узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За |
| јбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку |
| едох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb |
| чи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; |
| рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ најви |
| хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица мо |
| и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — ре |
| о лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек. |
| а о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Мо |
| е?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„С |
| да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене |
| и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас з |
| м једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из |
| ишта!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка по |
| К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете вес |
| есвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако |
| ка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> < |
| о сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливој |
| , а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући |
| рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не |
| ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S |
| стали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборави |
| сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и св |
| оли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пу |
| во се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам |
| ј, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љу |
| ада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо |
| /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листов |
| арије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; |
| ако тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срц |
| ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </d |
| , да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p |
| и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <mileston |
| а радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гр |
| мре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва ма |
| да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на и |
| красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку п |
| аслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивн |
| шно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, к |
| ет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{ |
| сирочад врлог претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах та |
| луби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{ |
| и.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосн |
| Шта ћемо радити, ако ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не |
| ов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије |
| стељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то |
| остаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да с |
| ре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље сво |
| у, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце |
| је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја б |
| бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге м |
| се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље св |
| не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене |
| у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не прав |
| да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног |
| — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше ме |
| шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди |
| е знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор н |
| посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак сме |
| дбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој |
| иши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после ј |
| те све то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од све |
| м: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да с |
| хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово |
| ице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега |
| да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица |
| болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном спојил |
| ном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и |
| ди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај |
| да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мог |
| и требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годи |
| упити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још |
| ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <d |
| ажио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> |
| , чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод |
| свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку и |
| је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, |
| радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад |
| ати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верује |
| иће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} |
| дну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у тужном расположењу већину да |
| шка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем п |
| срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пут |
| о, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати |
| хо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту |
| ауке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу |
| „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1 |
| ао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дош |
| д на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу л |
| а бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јо |
| донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих |
| гу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу |
| дите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — раст |
| доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и |
| дошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како |
| а рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да |
| мо да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без њ |
| ликој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23 |
| "148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми |
| а би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, |
| ј очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као д |
| гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик |
| данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе бога |
| ге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на тр |
| , јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост мој |
| ли.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то м |
| ана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да пла |
| епоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега чет |
| пет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи в |
| “ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја ни |
| "subSection" /> <p>13/7</p> <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другов |
| е црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и к |
| ection" /> <p>1/10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар прија |
| Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да с |
| } Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не м |
| чех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, к |
| јаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, п |
| ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, |
| постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— |
| спојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не |
| анко!{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде |
| ead> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угле |
| e unit="subSection" /> <p>1/7</p> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се с |
| жан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говорах |
| које и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> |
| ног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике годин |
| имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако б |
| ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, т |
| еселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми |
| ад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Така |
| астајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано в |
| ом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу |
| воје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на св |
| што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> |
| увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника |
| : она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег раз |
| ко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но са |
| о какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <milestone unit="subS |
| м оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, |
| Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бој |
| амо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек п |
| разговарати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу |
| ју, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone unit="subSection |
| али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У |
| анастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око рак |
| ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и зло |
| аше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у |
| аше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју о |
| уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone uni |
| ом заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пу |
| м много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате |
| робиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати |
| и за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твој |
| до, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{ |
| 7" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросил |
| који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наук |
| радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, |
| жни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо |
| о, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби ме |
| не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што из |
| subSection" /> <p>24/11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у |
| бицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, |
| да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном |
| беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у |
| ан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете ду |
| Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више |
| де изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухвати |
| на новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она |
| ction" /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је |
| више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за |
| {S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има тол |
| х не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од с |
| крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам |
| оворећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху |
| иђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет ми |
| це не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у и |
| n>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шт |
| од старога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака |
| ве, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како |
| слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љ |
| ..{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да на |
| доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах |
| ђах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> < |
| .{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела |
| ети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећ |
| ет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак |
| радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у |
| ада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на кр |
| ећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје |
| вим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Ка |
| ан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone u |
| аше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како |
| па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми |
| шљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба жив |
| казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{ |
| сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни |
| говарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч по реч, |
| ало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сут |
| раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадн |
| S} Неколико слабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одм |
| плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо |
| ћ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње! |
| јглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости с |
| ну пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилик |
| наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу о |
| ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и м |
| у са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у |
| орише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове |
| ан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му мо |
| млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху м |
| ме поступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте |
| це!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје |
| са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често |
| S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати |
| а, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод |
| сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше |
| пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи |
| аплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми ш |
| етим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рука |
| {S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите з |
| ашта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан с |
| прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мен |
| вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/10< |
| жији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се |
| но срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} |
| што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection" /></p> <p>4/11</p> |
| преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нар |
| о неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирн |
| и остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни тол |
| е, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="su |
| м се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам ж |
| ивотом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти |
| а било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада |
| остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био |
| а ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог т |
| у звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод |
| уди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p |
| рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љуб |
| сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању н |
| ао непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека |
| више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.< |
| ивој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14/11 |
| реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSe |
| мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с |
| те, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у створену будућнос |
| вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женид |
| олико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дичн |
| Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <mile |
| о завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погл |
| им светом, да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу ж |
| о рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делил |
| ивот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несре |
| је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разговарасм |
| морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми |
| ти!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем г |
| на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком |
| у, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој |
| ђе час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народн |
| ставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка |
| ого имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна про |
| сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем в |
| рем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, д |
| х!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="subSection |
| сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зел |
| да мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада |
| ти никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они |
| p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих роди |
| ељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу |
| Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју |
| о умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, |
| ругарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и с |
| може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у л |
| <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два гол |
| Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад в |
| мету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну |
| то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше |
| дућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећ |
| весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело зв |
| д ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољ |
| добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти |
| ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одго |
| , док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам |
| им начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, |
| т не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — |
| ги свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљск |
| > <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и |
| , да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда |
| срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у |
| мо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер пат |
| ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! — |
| које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> |
| каху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Мо |
| уди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам |
| целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је |
| и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај |
| еше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, |
| , а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања |
| 2" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад о |
| {S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и |
| едаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости |
| треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан |
| кад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Ка |
| ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразу |
| и за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S |
| ивота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку з |
| м, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше не |
| а не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, вер |
| , да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цве |
| где сам, дошав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} |
| постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је уз |
| слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку |
| Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео с |
| ти остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна неприја |
| и, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан |
| ада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једин |
| о пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најми |
| е ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам |
| лем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаш |
| Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти! |
| о је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки д |
| сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех пева |
| азговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када |
| ја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно н |
| ија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама справљају |
| .{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да |
| да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом све |
| и, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, ка |
| ој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тел |
| руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} |
| м местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи уго |
| срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, |
| ава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет |
| по забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа д |
| све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више м |
| како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја |
| Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52" /> <milestone unit="sub |
| пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p |
| моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта |
| ог трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људскога!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| . <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене |
| осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" /> <miles |
| оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми |
| лакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је кл |
| еме још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахрани |
| окој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!... |
| атно да увећам, само да бисмо подмирили животне потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад са |
| а чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрт |
| аним гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер к |
| идим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек |
| радован доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог в |
| својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати над |
| ам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим м |
| епих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба |
| b n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на |
| ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим |
| <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то |
| ста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па буд |
| слеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весе |
| сте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</ |
| познао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живо |
| нам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није |
| n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљив |
| тавим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем том, што бејах скоро цели |
| и није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Или је в |
| их знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад |
| без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с ма |
| наника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу високих <pb n="110" |
| бисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот |
| исног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед с |
| ке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице |
| а не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p |
| ти сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би |
| кад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље в |
| могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге пр |
| спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга |
| рам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} |
| а стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама |
| здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова |
| S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са с |
| цем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{ |
| 10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отпис |
| јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone unit="subSection" |
| губљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а |
| раво нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад м |
| пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с |
| исам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалу |
| ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели? |
| о нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сад |
| да ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код с |
| ућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection |
| ећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно преста |
| , и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту |
| езиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш там |
| већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{ |
| одна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n |
| , час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несре |
| м, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па |
| од у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> |
| једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате |
| уо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим |
| себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим |
| нем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ов |
| узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна с |
| трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или |
| еће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим |
| и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у |
| м, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да |
| отежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Н |
| мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напише |
| е честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљ |
| ај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шт |
| јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше |
| „Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који |
| е знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести |
| ; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим |
| шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а с |
| е још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храб |
| отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није |
| ити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим узди |
| може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да оства |
| и, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи |
| убичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице |
| многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога |
| ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне д |
| показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми |
| јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> |
| јећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живо |
| авати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја |
| е немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> |
| добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју поги |
| гову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone uni |
| небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и ту |
| ти! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што са |
| за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone unit="subSect |
| лоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху о |
| од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не беја |
| естринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебо |
| љење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="chapter |
| дгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са |
| рог друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од стрине и д |
| сао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при с |
| на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за |
| им за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цве |
| ресуду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли м |
| урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S |
| } Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе |
| тро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мо |
| живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики у |
| {S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} |
| живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати он |
| као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Н |
| ништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <mil |
| трада једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умре |
| би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова |
| дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила |
| о ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код ме |
| /p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама. |
| морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину св |
| маже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради вес |
| и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да |
| м данима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо |
| деве у њеним годинама справљају дарове за суђенога свога, безбрижно уживајући златно девовање |
| !..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим |
| редни дух овладао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене |
| има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Дав |
| на више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило веч |
| </p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па |
| уо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, п |
| рај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из |
| и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би о |
| гледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо |
| са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехот |
| памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања се |
| ва у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до чет |
| ао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем |
| и тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хт |
| теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да бу |
| ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тад |
| Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку пос |
| ајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни нек |
| , даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир |
| огод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио? |
| да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако б |
| своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби беј |
| b n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало од |
| подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет |
| и том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како ј |
| из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за |
| еше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мал |
| ну:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо |
| а је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" |
| ; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у |
| а мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имат |
| рати.</p> <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда ја |
| ице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи д |
| пива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан! |
| Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црн |
| S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих о |
| а једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себ |
| агледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше траж |
| ад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога ве |
| ина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили с |
| у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{ |
| су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и |
| за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину |
| а; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} |
| милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој гла |
| погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То |
| , али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце ње |
| с ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умори |
| за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Бл |
| {S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозо |
| злазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да |
| болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? |
| оја осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за |
| алом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p |
| па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју |
| } Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„ |
| м!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у |
| ји се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље |
| а рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</ |
| изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако |
| кају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, б |
| поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSectio |
| ђе много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S |
| {S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„П |
| а као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми ср |
| уза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше |
| ајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде |
| а кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш по |
| много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} |
| ам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба б |
| ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хо |
| ка трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје с |
| држала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од |
| а живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се леп |
| да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добр |
| не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њ |
| то продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој |
| Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како бил |
| оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненади |
| <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских дев |
| оље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајан |
| е колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећа |
| ћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари пријате |
| моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав све |
| а ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, |
| а ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек |
| и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина |
| ли, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја н |
| мо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone u |
| лији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к н |
| део па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milesto |
| азличит!{S} Она плакаше по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p> |
| ејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом |
| своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах |
| не и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као шт |
| извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним |
| чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви ос |
| просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах! |
| хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, |
| м онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод |
| створену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остваруј |
| ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се |
| До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код с |
| смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћ |
| особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мис |
| ођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла |
| ао, те за то скочим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако пову |
| <p>„Ви по свој прилици жалите за Пајом за то, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да |
| >При свем том, што бејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изи |
| т мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху усп |
| ајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} |
| е лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беш |
| и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бит |
| све залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> |
| аше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, ко |
| о вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <mi |
| јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу примени |
| д би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро |
| „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у др |
| 2" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу |
| в разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да |
| и, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег сво |
| одриче свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем је |
| а!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какв |
| збије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, |
| е ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срц |
| вога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо |
| авити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде |
| ољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести н |
| </p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} О |
| у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је |
| онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, |
| се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да |
| редлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је је |
| мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени |
| живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{S} Сад с |
| ви од свију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу цел |
| утра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силн |
| — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — ре |
| , да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а |
| ло ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати? |
| к се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отвор |
| к зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши |
| Section" /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је |
| никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су же |
| м ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући |
| рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да |
| {S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се |
| ј слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто м |
| лести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђ |
| како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је свак |
| ..{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку |
| и — растадосмо...</p> <pb n="64" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људ |
| о ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака после овог разговора ступисмо обо |
| су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што м |
| називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па к |
| о ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми |
| ! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, ј |
| а, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после см |
| пак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на је |
| а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за м |
| како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, пева |
| ренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир са |
| ј у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Рад |
| сах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „С |
| ога дана њему у почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, |
| p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, шт |
| мо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове свој |
| ли — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут |
| заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Д |
| елике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам пор |
| ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза |
| несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома р |
| говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући п |
| !...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих |
| о уживим у створену будућност своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за друго |
| огод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p> |
| /p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Мили |
| ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када пр |
| ако поступати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и до |
| <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже |
| да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{ |
| ите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живо |
| авши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо с |
| вне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми ста |
| који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђ |
| ркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не |
| спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми ка |
| досмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то |
| е остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху из |
| једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љуб |
| пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестр |
| а; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збого |
| е опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи оп |
| си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја |
| на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би |
| мислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца |
| а нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> < |
| еда, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, |
| да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упи |
| <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ< |
| загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у |
| од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О |
| им ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је |
| ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје |
| ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, |
| адосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка |
| брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киш |
| да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и |
| ерујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тр |
| много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спуст |
| сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој об |
| еља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапће |
| ам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А |
| па јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео све |
| обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени п |
| ј, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ј |
| „хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосмо...</p> <pb n="64" / |
| сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде |
| чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душо |
| оред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више т |
| им, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је ок |
| S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака т |
| че?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} |
| одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадни |
| да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих |
| х сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо р |
| животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим |
| што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме |
| S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађе |
| исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јо |
| поведаше сваки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити ра |
| и, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радос |
| воје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> лети |
| је сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам с |
| ојим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то ниј |
| ромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешен |
| и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, к |
| ма мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гл |
| ека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати ид |
| /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам п |
| у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Мили |
| Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не мож |
| а да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам |
| едаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; н |
| ти, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим кор |
| гу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах |
| уде секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!.. |
| оје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из |
| } Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да |
| Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва |
| сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мис |
| себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као |
| p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да м |
| прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу располож |
| ку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и |
| о ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на ва |
| то својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању би |
| </p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52" / |
| главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{ |
| </p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће |
| коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих |
| и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму г |
| ела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се П |
| икла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и |
| његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет ср |
| каше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} |
| е да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре |
| те чешће посећивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себ |
| ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми |
| угом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацим |
| ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овак |
| оја беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на свој |
| о бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце рас |
| диш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сирома |
| овати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми |
| > <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и |
| К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одр |
| да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита ве |
| с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад |
| да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја ч |
| едом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, |
| свртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици |
| м месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге с |
| милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато |
| у драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајућ |
| и нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беш |
| м руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то о |
| љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! шт |
| аси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем |
| 0/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зоро |
| о красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гледајући на з |
| ити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро |
| воју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душо |
| ео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље о |
| и, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем само |
| с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не бех |
| све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга |
| } Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као |
| било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници |
| који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> |
| х се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, |
| с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <mil |
| о је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледа |
| го кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим о |
| Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледа |
| S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади |
| ом, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим. |
| својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, п |
| ћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужно |
| највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што м |
| е сунца у густом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова п |
| се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. |
| о одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех чит |
| и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и |
| д Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судб |
| м на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, |
| — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Л |
| дам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сиром |
| дала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: |
| дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дан |
| ше је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му одговор |
| поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?< |
| ик и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- |
| Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не б |
| моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога. |
| собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ |
| ао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала пр |
| ам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све |
| о и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим |
| допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да |
| моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо. |
| ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим делом |
| о, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико |
| га обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив |
| и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод вес |
| {S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на ср |
| и човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо |
| а моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирен |
| Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у к |
| и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> |
| ви не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>25/ |
| м гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и он |
| са и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли |
| и; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква |
| ца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> < |
| приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — ре |
| мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никакв |
| лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућност |
| висте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?... |
| ах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једин |
| атњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ |
| р не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано |
| зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га |
| ехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трује |
| и, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и наша |
| {S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне |
| срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, кој |
| ао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје з |
| аху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одгово |
| да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али о |
| е то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и о |
| ња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну с |
| и рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.< |
| се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, |
| јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Нем |
| тиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} |
| и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи св |
| " /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Мо |
| ро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непр |
| биљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод |
| о ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гле |
| дам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{ |
| Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и |
| растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, |
| и моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним |
| могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота у |
| ужећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан |
| ом срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35 |
| одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене |
| онила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох |
| , које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети мора |
| се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p |
| јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{ |
| наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p |
| бичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова н |
| но лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне |
| кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце м |
| ик, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакој |
| затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро ви |
| ада сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} С |
| владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма |
| ну белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо |
| касмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка |
| молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледају |
| жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред пос |
| n" /> <p>27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше |
| а.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој |
| лахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> |
| видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која в |
| једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу |
| гама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме |
| авина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма |
| говараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се св |
| p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, к |
| а благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у нај |
| </p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше |
| к мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му с |
| ет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити |
| отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри |
| се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда м |
| болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако |
| нако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је с |
| има, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. |
| ба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Дол |
| м и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не б |
| ад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећ |
| шавши <pb n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башт |
| каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем |
| ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли |
| ма.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе |
| .</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо |
| рава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; |
| био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И о |
| ху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} До |
| изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који |
| ам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста |
| илије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу о |
| ренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по |
| че <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих реч |
| ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — |
| своме, да га он даље поучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и о |
| да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине сп |
| сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игр |
| ти, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што за |
| ајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је вис |
| ловица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепот |
| о си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као |
| уговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова веч |
| воје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој |
| јем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и |
| ми велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толи |
| о да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подуж |
| е породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече са |
| аћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на |
| есмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном прилико |
| и Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У ост |
| Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Милив |
| , да буде служавка.{S} Она вам одрицаше због тога свако човечанско осећање, а при том би још го |
| них душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ видим, |
| а ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим и |
| а се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не б |
| утра рано. —</p> <pb n="138" /> <p>— Па збогом, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли |
| тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба д |
| ивоту видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим |
| чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ће |
| а сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — ти |
| како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо |
| >— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу |
| нам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т— |
| хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледај |
| јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам |
| ко ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза |
| ем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удара |
| ојим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Милив |
| а чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасв |
| моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ниче |
| е, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране ос |
| ! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене |
| ику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубич |
| ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изнен |
| анас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са м |
| а скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на св |
| она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи у |
| усти облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све ти |
| мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врло |
| пло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Дан |
| лажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше ро |
| срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам |
| сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Да |
| ија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта љу |
| у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше |
| трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блаже |
| зе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради? |
| дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира |
| а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!.{S} Куд |
| Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац |
| азне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона н |
| ш у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу |
| а мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на |
| звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па т |
| 1" /> сада ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских |
| и.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме ј |
| ши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но к |
| рам, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим ни |
| улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет |
| настирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше |
| и се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми |
| шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалосниј |
| песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показива |
| госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам от |
| својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада |
| о и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод |
| ле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све н |
| стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад |
| опустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова у |
| свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули м |
| маш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост |
| е — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећивати, |
| слони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рук |
| едах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно |
| ам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више с |
| .{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Паз |
| и не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим при |
| тину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на |
| је, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах н |
| мен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Ре |
| е лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо |
| им се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <mileston |
| ца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздрави |
| ени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку ва |
| олико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, е |
| цем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, |
| леду беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разу |
| а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари |
| , брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, |
| n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело виј |
| полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, је |
| е, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а |
| м ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чиња |
| зликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица је |
| рца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помис |
| и поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се |
| дно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад би |
| и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по сво |
| згранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и о |
| ћу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом |
| чицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на |
| робније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене ви |
| челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих пев |
| смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог по |
| м дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сад |
| азне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па п |
| ак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стан |
| ишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли. |
| како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лепти |
| алеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима жи |
| ! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени с |
| се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих ли |
| аше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем |
| сле смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све уд |
| не, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко вре |
| а мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не |
| као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно в |
| док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може доба |
| шка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем |
| дисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} |
| ем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот п |
| ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се мој |
| х, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се |
| {S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легне |
| бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75 |
| арог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом |
| на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да п |
| се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то се |
| х!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, ви |
| езде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво р |
| кад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата с |
| а узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као |
| да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам вр |
| з цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то |
| е, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, |
| } О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} |
| изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и |
| је!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике |
| н од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани к |
| дар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио |
| ед душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Ова |
| а, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дан |
| пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога |
| устом грању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше |
| , цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, |
| се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре подне |
| певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадо |
| лежим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох |
| и, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бри |
| ажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у је |
| !{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једа |
| за суђенога свога, безбрижно уживајући златно девовање своје, дотле она тужним срцем проводи н |
| а ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успоме |
| ј молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица пр |
| оја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мука |
| ло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| а ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило! |
| и се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем |
| ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти ње |
| анас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догоди |
| а тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле |
| !{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледају |
| кама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ни |
| о после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошицу М— |
| јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново |
| Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, |
| уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно |
| уђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у |
| ама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем |
| та!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајућ |
| ако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога |
| ам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S |
| кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубић |
| је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зн |
| тупити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући влада |
| екох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Си |
| уне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се |
| гледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме дру |
| мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на |
| колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и ра |
| едајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном |
| мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав |
| надеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом ње |
| о, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се ч |
| Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бега |
| и, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, |
| очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом |
| ји је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и |
| нкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„ |
| да како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће ср |
| } Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и ка |
| ма.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар н |
| другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? прија |
| о и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ак |
| је, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђо |
| ица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опе |
| и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати. |
| це певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклев |
| јући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајк |
| да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>31/8</p> |
| ице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне ст |
| дох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, |
| и час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно |
| метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“. |
| е...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су |
| не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу |
| S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а п |
| "23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је |
| и наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друг |
| бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала |
| среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако ком |
| наш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не |
| а својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође |
| осла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, |
| бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, |
| о песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од |
| ући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и н |
| кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред њ |
| ; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, |
| још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, из |
| ећ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако |
| ? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и с |
| и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав |
| мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! а |
| ћа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или |
| овим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да |
| ох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корач |
| ано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу |
| његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, |
| {S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о |
| рилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не б |
| Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти |
| ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSecti |
| и ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо прим |
| — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и |
| чара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као |
| па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам |
| /p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плак |
| нише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n=" |
| се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме д |
| где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово при |
| ш са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је п |
| и више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више нико |
| родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећуј |
| е уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у дру |
| >Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, |
| говорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Р |
| и ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и |
| ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекат |
| e unit="subSection" /> <p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник |
| к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин |
| наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали а |
| сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на ја |
| е да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к се |
| ана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и пр |
| кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваш |
| м, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, |
| мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам т |
| сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе |
| дан дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежи |
| о да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} |
| ни није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе срећ |
| !{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот би |
| своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и б |
| после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду |
| гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све м |
| их, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n="33" /> у двориш |
| Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би при |
| проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црн |
| моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан п |
| } Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, су |
| ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb |
| .</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа саставити! — рече, па се |
| и?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и |
| p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, |
| ош кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од мене |
| од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмирили животне потре |
| м га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где ст |
| ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени |
| ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p |
| с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне |
| сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не |
| ан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мен |
| наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако ж |
| о бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стри |
| авом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме в |
| pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда те |
| и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако огла |
| е...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају? |
| Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на |
| О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву не |
| очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролет |
| ти, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре |
| но неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да с |
| е Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка |
| мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам в |
| е разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да |
| Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div type="cha |
| атисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо |
| ом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; с |
| е ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох |
| рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и |
| дити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с по |
| чима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком л |
| Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени п |
| .{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код п |
| х се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут |
| а рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се |
| зора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који у |
| S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као |
| сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је |
| ion" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је |
| доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се |
| оме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Г |
| тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам |
| е нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да вес |
| а умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећ |
| к учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још |
| ене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Ми |
| Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет так |
| при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како уб |
| на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама ст |
| ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташ |
| н бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као |
| ра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који |
| Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и |
| и, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда |
| е: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој поко |
| ећи другима, да би помогла брату своме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно п |
| сем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да заменим сладошћу далеких дана, који |
| неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{ |
| лено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, ка |
| рце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горки |
| а појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, |
| зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <p |
| {S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мен |
| ада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — |
| ј та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не |
| м та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p |
| свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко жив |
| лико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У м |
| ва ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче |
| ва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беш |
| ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до |
| е на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љу |
| м прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S |
| овораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалосн |
| ам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} З |
| челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Б |
| не седме године, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада беја |
| ућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду свом |
| преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки |
| ит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино пот |
| p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у ср |
| ше време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан п |
| де.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам ро |
| е клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах |
| це, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но св |
| и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао у |
| ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми с |
| ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свач |
| но сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на |
| е тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} |
| да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, др |
| и, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, к |
| непријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрест |
| ако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неуго |
| еним оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми |
| ричао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина |
| Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на |
| едам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их |
| не <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> |
| од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој г |
| ренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="subSec |
| ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} |
| путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду |
| шав, први пут овамо, причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубиц |
| то сам задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети м |
| на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање |
| спавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих |
| том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љуби |
| е сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> < |
| ост, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, |
| славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —< |
| ојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> |
| из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!. |
| и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет де |
| да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и н |
| е к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако див |
| че такође свој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода |
| кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити сл |
| и ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу св |
| ећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао. |
| на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми о |
| тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго са |
| ти, да добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нан |
| ко, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непр |
| чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — |
| ику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и зад |
| цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо в |
| ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети... |
| говор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не поди |
| ем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер |
| ешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње |
| подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га им |
| ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима |
| молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам |
| је!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; |
| лаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плака |
| одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{ |
| ушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када |
| мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је в |
| ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, |
| оја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје |
| } Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим |
| али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког |
| своју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мој |
| , веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи |
| се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бо |
| S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, кој |
| омишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се сас |
| ни њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита |
| другог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Ш |
| дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу сар |
| у наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи ч |
| д не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лет |
| оласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је |
| ак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекл |
| у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако |
| је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на њ |
| ћа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећ |
| о чаробном хладу високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„ |
| и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, ш |
| а овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре п |
| не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за вла |
| ни уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све |
| аде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред мој |
| е, па оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и н |
| радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме зај |
| асно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види |
| бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој |
| лаги Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодар |
| ка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад б |
| нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети с |
| Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањ |
| сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни |
| ву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна |
| рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погл |
| ласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше св |
| у, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; |
| зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим пу |
| иске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане с |
| да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће |
| ао да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само ни |
| а коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надају |
| војим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносе |
| но бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан |
| а да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгуб |
| да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку |
| милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много и |
| угови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан |
| о <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред |
| о ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако ис |
| кви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док |
| , да у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p |
| м постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к |
| а и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајући се сваки задов |
| 34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам |
| гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу п |
| дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, д |
| це, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи ни |
| у, и он њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само |
| па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јак |
| х за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми |
| од којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, |
| <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буд |
| који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипа |
| ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало |
| грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма л |
| срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мен |
| рећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи рад |
| е, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко |
| Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти с |
| е бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестр |
| } Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима |
| љато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању |
| кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и |
| оја беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — |
| це своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се |
| риђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> |
| tion" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао м |
| ка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за ме |
| анашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на |
| ем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> |
| Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мај |
| сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, кој |
| ословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо леп |
| сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару ја |
| се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце |
| ОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И |
| вим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма оним првим речима додад |
| мађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубиц |
| олико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост |
| чина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отв |
| о, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати |
| живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници < |
| ко морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати |
| ут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска |
| д за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</ |
| сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је |
| навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја о |
| е у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи |
| >1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при све |
| ким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако |
| а скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у пр |
| си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада ми |
| се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ |
| ким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да |
| да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје |
| а младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а |
| том човеку познадох свога старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који с |
| {S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице доб |
| могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико вре |
| те, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ни |
| и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престат |
| љда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> |
| ећ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <milestone unit |
| ђи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих с |
| > <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кро |
| е у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} |
| уку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове |
| ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="sub |
| о земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју |
| уди!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још |
| је, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блат |
| — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако дет |
| о га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и |
| им прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која пр |
| оје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће посећиват |
| , да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрача |
| јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суз |
| ако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отр |
| b n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, ал |
| дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућно |
| у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit="subSecti |
| p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрез |
| а ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p> |
| о срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као |
| сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone unit="subSecti |
| Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Позд |
| рао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи |
| е...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она |
| рома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, |
| час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умо |
| сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само о |
| уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаре |
| х је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чел |
| и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући музик |
| Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њих |
| ок ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она |
| ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не |
| е и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="subSection" |
| е теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о кати |
| кав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми по |
| , но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ов |
| бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која бе |
| јку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, |
| лушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те |
| ечем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема ник |
| а свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и |
| S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајном ст |
| оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од д |
| Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће |
| да туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> |
| нђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав |
| смо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели |
| ити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико |
| ођох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по ч |
| ег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесни |
| " /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан |
| </p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер |
| а вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих |
| Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„ |
| дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам |
| што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Милив |
| , као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли он |
| целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је |
| чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав р |
| , где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет ма |
| p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер |
| ка жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова |
| ри своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> |
| лесних окова, па се с васијоном спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и б |
| дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован |
| још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом г |
| де на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет |
| од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само |
| у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се |
| S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваш |
| редњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег |
| орити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових п |
| узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица! |
| рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туг |
| ем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја |
| јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Р |
| поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаш |
| да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> |
| им безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и |
| бро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, кој |
| бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да пев |
| , већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, |
| војка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим |
| пред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласо |
| каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена.. |
| тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но и |
| е за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p> |
| лебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша |
| сам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем и |
| једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но по |
| S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце д |
| тна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер |
| јатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јо |
| ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пака |
| Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалошћена, то одмах одох да тражим себи другу службу |
| ором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завил |
| ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио |
| како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаш |
| шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што |
| и прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох заг |
| о срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би м |
| .{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си о |
| ка, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} |
| p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као |
| хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох вер |
| је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех |
| едох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који |
| азаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата з |
| о и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на по |
| о је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублаж |
| проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време бр |
| одма до школе, да тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, |
| с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан. |
| т свој...</p> <p>После дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас |
| елећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и с |
| е беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми о |
| Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, ш |
| и савета, остављена од целог света, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи |
| вим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| аких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при поласку бављах се тамо два дана.“</p> <p>— Х |
| р мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је та |
| ам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад н |
| никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb |
| ца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, шт |
| т на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживет |
| лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да лег |
| лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, с |
| требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не жив |
| о, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја |
| у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати |
| ћи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да |
| лубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубав |
| "125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а |
| зним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан |
| есе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све |
| своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог проле |
| и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава м |
| ина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру |
| едном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на ул |
| а, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад с |
| и није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке с |
| с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам ника |
| де, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, гледаше сузним оком тешко уздишу |
| од прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју ту |
| намере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају го |
| ивоту моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, ка |
| никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" |
| а ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан |
| " /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно |
| тове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, как |
| идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, |
| клонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рек |
| о до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако б |
| ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Доб |
| у, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгр |
| године радосно дочекују родитељи, браћа и сестре, па онда тога дана њему у почаст приређују дом |
| лени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше |
| х јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стига |
| } На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли р |
| њати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим к |
| ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <miles |
| и:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још д |
| ожених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од |
| ви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Те |
| настиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше уг |
| ј прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хт |
| цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите |
| е нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надима |
| е продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба к |
| ријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, |
| ости своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну с |
| а и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> |
| им оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се |
| овим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они |
| времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене ср |
| 1" /> <div type="titlepage"> <p>БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У |
| те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је ис |
| гу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> |
| био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" / |
| сносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем са |
| — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад |
| Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдег |
| да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох |
| p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, |
| почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и им |
| е с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку св |
| осле свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати наве |
| као и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штого |
| разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа з |
| довољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе го |
| ма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="ch |
| ени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Пог |
| ису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радо |
| здробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитива |
| о се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да н |
| и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело |
| рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да |
| {S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, насл |
| одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме р |
| својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Ка |
| љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас |
| ци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S |
| моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о то |
| p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} |
| , тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остат |
| нко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је ве |
| рави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 |
| то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељ |
| осле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све |
| м и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, д |
| и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као к |
| ћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к м |
| ливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данки |
| де наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја |
| ајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љ |
| ваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао |
| лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободни |
| а срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше сит |
| 1</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ |
| љ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, |
| стати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ |
| скреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на м |
| а изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођеног бра |
| ше поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по |
| могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из |
| писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, |
| ихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде свој |
| bSection" /> <p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва доче |
| а, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем о |
| да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створ |
| бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На ш |
| сијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} |
| гледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад |
| S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје |
| им очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми вео |
| е у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после |
| исмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледа |
| зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Мо |
| певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" /> <mil |
| да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли |
| — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „З |
| ћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к про |
| } Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету ник |
| ајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љуб |
| ољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невин |
| /p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да з |
| >„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ |
| но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <milesto |
| и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месец |
| посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^ме |
| собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стриц |
| а к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза |
| ти, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љу |
| д свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама им |
| дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узима |
| е песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и |
| Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ћ |
| бе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али |
| !{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји |
| би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све |
| је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах ј |
| о ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш ј |
| га да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене ве |
| народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако сл |
| м, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone unit=" |
| овато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците ј |
| ади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу...{S} Али сада верујем сам |
| учила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18/3</ |
| х, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лиш |
| кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате стара |
| ном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и |
| да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, не |
| 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја од |
| залутали облачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли |
| т могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше о |
| на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене |
| и моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свог |
| лим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак с |
| из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ реко |
| а тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окр |
| а које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада прерађен |
| но ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, |
| а ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним |
| очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{ |
| појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као т |
| милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе к |
| тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, |
| излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} |
| лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше |
| ву, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене д |
| РПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ |
| S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љуби |
| и се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих цело пре под |
| почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и |
| <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неко |
| то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стри |
| ојим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад |
| них златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту о |
| дигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до пр |
| о ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, у |
| свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит к |
| ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љут |
| из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхта |
| човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гон |
| које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја ми |
| та неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила |
| у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад? |
| когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих не |
| ћем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људск |
| још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к |
| м им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане |
| ја све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мај |
| ких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим |
| b n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но |
| ничника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом ода |
| и...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколе |
| но одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелену гору разговарајући се о јад |
| .</p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурниц |
| слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те леп |
| е јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе |
| ћи, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трча |
| ра мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилим |
| ог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, је |
| и се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила т |
| ћаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће своје |
| прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце. |
| ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он с |
| и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишља |
| е чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица |
| b n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја |
| ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као |
| ао, те помоћу његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се ниса |
| и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>8/5</p |
| епе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то крас |
| ази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, да |
| етеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} М |
| у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко врем |
| еше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а |
| путовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нем |
| х.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима своји |
| речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О м |
| једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <milestone unit="sub |
| /p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким да |
| а голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиш |
| та је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S |
| } О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене |
| силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако на |
| вној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <mil |
| и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихо |
| плакање.</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе изби |
| крс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види |
| ем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p |
| али?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивн |
| е дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после ду |
| не поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим. |
| а болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данк |
| и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред |
| њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сад |
| на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поз |
| тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао с |
| а, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба много вре |
| која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а з |
| , те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих |
| му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, |
| есто мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стањ |
| дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутр |
| обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађ |
| а слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка м |
| рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечи |
| ако смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} Н |
| одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! |
| же наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад |
| је невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сест |
| гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на ч |
| скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осује |
| а дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично велики, али се још не мога |
| сам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и |
| S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп позд |
| </p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра |
| {S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> |
| ти за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану пребо |
| не речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима |
| удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да н |
| на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним |
| је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости |
| од Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поз |
| Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мал |
| ни и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по св |
| О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша |
| облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разл |
| ти; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да се остар |
| утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке |
| аше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данк |
| одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам |
| , куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше |
| и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији |
| очен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко |
| тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П— |
| х. <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваш |
| грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сета |
| који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непозн |
| има: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег ср |
| бу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран |
| p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми |
| е ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке |
| и таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</ |
| n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разли |
| а видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе |
| школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умр |
| ом све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке |
| мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} Ах!{S} Твој слатки по |
| стају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или ус |
| вао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непреста |
| штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми |
| настиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више |
| појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају вел |
| е јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Мил |
| > <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од јед |
| и као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне св |
| да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, |
| и, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја з |
| S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве |
| но да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан |
| о сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим наст |
| ву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <miles |
| већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које |
| целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на с |
| ебе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој бе |
| ћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на |
| том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код г |
| рав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone |
| и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице з |
| бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као д |
| Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме |
| е ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме |
| би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од т |
| игох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави п |
| бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Беја |
| Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верује |
| јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли ве |
| аран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit="subSectio |
| трица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с њоме било!{S} Па и |
| у и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прилици подуже бавио |
| на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професо |
| ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи? |
| им изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко |
| , коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми н |
| арци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још н |
| на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срц |
| едаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене |
| оји се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца |
| ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом уверењу, да ће бити ан |
| изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дуван |
| а, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа из |
| S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —< |
| ш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се за |
| које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тих |
| , који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хт |
| , већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да ми |
| анку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог |
| је се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај г |
| но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> с |
| није, што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Пај |
| чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — |
| екох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече так |
| </p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> <p>Сутра дан рано зор |
| е.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом поста |
| <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти |
| ај уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је |
| , Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Мит |
| , те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>26/8 |
| необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да |
| бојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом |
| ило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећн |
| , јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <mileston |
| Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се пома |
| ш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти |
| опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и |
| и је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да |
| да бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рад |
| дарили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стр |
| естру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21 |
| 1/10</p> <p>Већ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми ј |
| дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, река |
| ао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти сво |
| и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> О |
| Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14/8</p |
| се заплакати... — Она поче цвеће брати и венац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружи |
| д мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звез |
| нка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово з |
| бећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поуч |
| " /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу в |
| и нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све |
| подар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту уч |
| још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све |
| рко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда |
| сталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —< |
| анствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга |
| аких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као |
| мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер |
| <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому с |
| с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десит |
| ти ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доб |
| уже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја |
| кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и |
| то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здр |
| твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Ш |
| тов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на д |
| узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се |
| верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познава |
| ам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живи |
| е <pb n="94" /> се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица! |
| > <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше ј |
| славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје |
| Читава гомила деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непри |
| р к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не |
| на мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој |
| аше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земљ |
| трави премишљао о преживелој прошлости и по својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањ |
| ликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још |
| вако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се на |
| ем проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, да би помогла брату своме, и сама без |
| ријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима |
| м и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад |
| сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, је |
| ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те с |
| и сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ни |
| баву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а |
| природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам |
| удо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади б |
| Данка беше при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити |
| разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit="subSectio |
| од станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само |
| сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи |
| бема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, пом |
| тару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мисли |
| своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а |
| {S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладн |
| и живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад веру |
| беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> |
| еда, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми |
| >О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како |
| аше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олов |
| ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с неприј |
| ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <div type="chapte |
| скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам |
| ав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што |
| овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико над |
| е плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупил |
| ам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече м |
| ђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторк |
| и како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли |
| р моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успават |
| ежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној ср |
| свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бон |
| а ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, |
| ек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца |
| S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Ми |
| ем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па тр |
| ц ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народ |
| е стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда к |
| ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћит |
| оју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам уз |
| мо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да с |
| ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде |
| о, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p |
| ро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени |
| лутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце ус |
| {S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од залармане и загушљиве вароши у зелен |
| , па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу свој |
| смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала |
| ећ жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињ |
| ти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме |
| ело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећа |
| одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство |
| крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице опе |
| " /> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може |
| ир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изиш |
| И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, |
| г у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе свој |
| роведох цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на р |
| о, весело дете, већ дете с тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходни |
| неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, |
| заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била |
| пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вар |
| а мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечник |
| је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда би |
| то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <mi |
| е мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадн |
| S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе победим и да све то пустој заборавности предам, а то је, да сар |
| бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSect |
| ан, да се с тобом састанем, да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} |
| оје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја мо |
| ion" /> <p>14/4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не |
| ћ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, |
| ..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те речи бех |
| — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку н |
| оме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем по |
| што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што са |
| Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад |
| } Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је |
| аки своје осећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе |
| временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о оби |
| пати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод зн |
| девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{ |
| е.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дан |
| <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца |
| И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарас |
| n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, б |
| {S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p |
| тање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним слутњама.{S} Не мого |
| е моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно з |
| азим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и са |
| речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати |
| ровео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се |
| надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде! |
| зи у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакрије |
| е.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих |
| век мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма ид |
| ице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постеље скакао, и мени се у |
| ца на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и р |
| убица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, го |
| бејах дирнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место |
| ру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам в |
| м стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштањ |
| воје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и |
| д вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре |
| ина, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми о |
| p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а с |
| оју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у мана |
| <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица |
| сом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти ум |
| доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена б |
| па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуци |
| } Тешким срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milesto |
| ркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим с |
| них брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет б |
| вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, |
| тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из с |
| <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се п |
| У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; ј |
| ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по кој |
| онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам |
| рити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стра |
| 7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године пр |
| о да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непреста |
| ="subSection" /> <p>24/11</p> <p>Брижан и жалостан одох данас рано у болницу, где затекох Данку |
| мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим |
| >Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем т |
| т постаје равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу м |
| разно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у |
| д би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер н |
| век руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> <p>Година 1848 дође главе добрим родитељим |
| „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гле |
| и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми м |
| рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео |
| у горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> < |
| рању високе горе, цео запад беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако ди |
| лубицу своју, и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицо |
| бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорет |
| зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и |
| ом, он би био <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта |
| вота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мисл |
| ивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; |
| е заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ |
| едва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јак |
| данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно дого |
| тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би |
| ним оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} |
| еспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро |
| епо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми п |
| поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ |
| ги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и |
| ње на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од дет |
| анастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах |
| 10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љу |
| ка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот |
| м дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари |
| ило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="sub |
| е су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не наз |
| } Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали с |
| мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као |
| ходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, д |
| p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" |
| . — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и прв |
| ати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легне |
| дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задов |
| По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате |
| едно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећније |
| е.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност сво |
| на, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце |
| извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и |
| ојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <p |
| е и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујниј |
| е, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како |
| када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно преко прага прелазио, а сада?{S} |
| пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, свак |
| ом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више |
| иге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече ле |
| сам и твоје писмо, што си га Паји писао и сви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те т |
| својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> |
| и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да |
| , где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена ц |
| " /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само |
| би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а |
| а ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја... |
| их огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје зд |
| остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас забора |
| де сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и |
| т хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb |
| сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који с |
| о путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У |
| едмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; |
| ам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадо |
| .{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја |
| ињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људим |
| очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — з |
| срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од р |
| своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти те |
| нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? з |
| ако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Д |
| да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У |
| е свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих |
| он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на но |
| к цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох |
| не, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како |
| раго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и |
| ло како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, |
| к чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар |
| за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до |
| но, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети мо |
| изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживал |
| ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући |
| оја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, |
| о, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Мил |
| ђоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стаја |
| , излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртв |
| и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње |
| ити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, |
| ше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сус |
| а се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Н |
| тељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа бр |
| је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди |
| а, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавиц |
| воструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од т |
| у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје леп |
| аболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болни |
| водити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити с |
| омили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да |
| се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам |
| еба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му с |
| емо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији би |
| Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља < |
| “..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и |
| ја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосмо...</p> <pb n="64" /> <p>За неколико трен |
| ао престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p>„Честитам вам, го |
| своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце т |
| рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: она оде журећи се |
| све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које н |
| ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, |
| мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује |
| ојма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да отк |
| 60" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним поја |
| страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речи |
| гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час ста |
| вати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да |
| која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје |
| , па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — |
| а ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплак |
| ам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим п |
| беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очи |
| ла је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки о |
| не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће м |
| и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да пл |
| n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је |
| шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђ |
| тање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рек |
| но, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак |
| н био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта м |
| воје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам |
| својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то н |
| ош сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од ку |
| црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не чи |
| двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећ |
| приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога |
| ху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше са |
| из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње м |
| и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред |
| воје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађ |
| .{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гробље.{S} |
| голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и м |
| сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утеш |
| ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p |
| а!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! о |
| астирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми |
| ене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрл |
| , и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестај |
| и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голу |
| ка, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју! |
| Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну |
| ују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше |
| о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на пр |
| ок бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако |
| руди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба па |
| —, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О то |
| спростираше, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу с |
| сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— |
| есе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, |
| плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са својо |
| бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, |
| нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми т |
| ати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко жи |
| и живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам |
| ећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још н |
| ку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то |
| е.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и о |
| че остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но |
| ене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране |
| де дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох ув |
| има патничког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; |
| ли ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Поче |
| силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег на |
| нику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је би |
| ег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни |
| о, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу бр |
| а сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим сам |
| Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи |
| зо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње наве |
| е потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то |
| де у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније |
| постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Д |
| дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> |
| ној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да |
| спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута корак |
| загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми м |
| слима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног с |
| ех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, |
| : — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се |
| т <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек |
| им уздизати, већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисн |
| ог дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као |
| е ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо о |
| о на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешћ |
| а ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак дево |
| сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја ј |
| о не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, |
| их, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако |
| боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озби |
| будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати ус |
| узе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху та |
| удно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div t |
| вно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало |
| е нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгу |
| к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко рас |
| ше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам себе по |
| то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном |
| али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми ре |
| ело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанск |
| а срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу |
| да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, |
| па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се м |
| ле овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју т |
| це за брег зађе, увучем се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђ |
| раг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми |
| којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обу |
| ах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> |
| срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој |
| но доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не |
| х, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ј |
| па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia |
| on" /> <p>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb |
| ни и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазре |
| икако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих жи |
| тупио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Дан |
| ока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу |
| потребе своје: пореметио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази ба |
| е очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n= |
| ед село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слобо |
| Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, ј |
| р близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{ |
| да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да с |
| а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} |
| одници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред |
| аше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши д |
| болести, да смем да оставим собу своју и да слободно ступим у живу природу.</p> <p>При свем то |
| лих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико трену |
| речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне |
| ратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опије |
| што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равн |
| них потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се ср |
| о <pb n="79" /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако л |
| ти, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих мног |
| и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тар |
| ице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде |
| тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И |
| боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано |
| пу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је ш |
| олитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам т |
| још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње |
| нко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, |
| е сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудн |
| та тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="subSect |
| ење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење доста допринашаше. —</p> <m |
| .{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче шт |
| у да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад у болести својој, и сад м |
| ласа и спомена...{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да л |
| е лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да глед |
| и, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке туге и |
| ако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу |
| и заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, х |
| им трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нем |
| а то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе |
| сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а |
| е непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене шт |
| тра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ |
| <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit= |
| ако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се нат |
| астира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца |
| што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место сво |
| ном</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка б |
| г живота.{S} Али велики духови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом свој |
| ер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће с њоме да се титрају, што њен |
| 8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког |
| вирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима м |
| ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих м |
| ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хладу под густо разгранатим |
| соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут |
| оје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на кра |
| данашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим умор |
| р над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим! |
| спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше |
| већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опе |
| ен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђ |
| p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радос |
| ено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Ка |
| оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело ви |
| на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зе |
| <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{ |
| јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у ман |
| авим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те |
| усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно |
| <p>Пери Слијепчевићу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ Ц |
| лопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ход |
| а ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дођ |
| и нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; |
| стати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга м |
| екох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љуби |
| мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{ |
| S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, осл |
| и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак при |
| Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у |
| а...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом с |
| ија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот по |
| да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при |
| {S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим о |
| Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод |
| многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она |
| да...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача бе |
| живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколи |
| } Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да |
| е црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубиц |
| има.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи |
| засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја |
| , и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак п |
| .{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчин |
| ти“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за |
| ца Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створен |
| јући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се ра |
| и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, м |
| мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње ве |
| м.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме |
| има још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућност, па |
| ало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од т |
| зиваше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, до |
| златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, |
| о би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! та Ма |
| подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је |
| за и срцем пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а |
| љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, |
| паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо |
| од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста доприне |
| о млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све < |
| е да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми н |
| ше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место |
| но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и пог |
| оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и и |
| бом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога |
| ћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они с |
| .</p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но |
| свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другар |
| одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, ос |
| ињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код |
| постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их т |
| чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам јо |
| и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинув |
| ост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, д |
| анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је бо |
| павати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затут |
| у траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чуј |
| а, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми сн |
| држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне |
| и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубиц |
| } Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSection" /></p> < |
| вим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче! |
| , као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других |
| естаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S |
| м гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, |
| ела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане... |
| из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сир |
| оста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, је |
| tone unit="subSection" /> <p>1/8</p> <p>И данас проведох цело пре подне читањем и учењем и врем |
| и је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љут |
| ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а о |
| а, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукам |
| е маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро ч |
| ети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Милив |
| там, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако |
| ..{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим речима тако необи |
| СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> |
| н, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сир |
| — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но зна |
| у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и |
| да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на с |
| ити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутит |
| рестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>27/10< |
| и од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола п |
| лу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ по |
| сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме св |
| } Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и |
| сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце скуписмо се у порти и поче |
| а бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{ |
| а деце скуписмо се у порти и почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше и |
| почесмо се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а |
| p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини |
| иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико |
| вући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, ум |
| устила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позо |
| Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се зе |
| p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се |
| је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, |
| чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бит |
| изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, к |
| год се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.< |
| ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одм |
| е од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом спор |
| сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми г |
| е зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго у |
| неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме |
| очем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и о |
| како на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим го |
| а земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, кој |
| бро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</ |
| свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу |
| е, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером |
| ој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав |
| собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом |
| нусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, гд |
| о на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље р |
| ћни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S |
| миљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас |
| такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности св |
| е известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</ |
| <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се б |
| дма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви троје опет добри и весели. —< |
| бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу |
| , упутих се одма стану стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод ње |
| ично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако улицама поче ме које мноштв |
| </p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја т |
| вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стри |
| уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гроб |
| ћи јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“ |
| а задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; |
| {S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ј |
| кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер |
| дати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} А |
| ладаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из |
| ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав... |
| х јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону пој |
| груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем об |
| аква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше ми |
| вити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, |
| з отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме |
| > с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче пла |
| тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком |
| доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} |
| /p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са разних страна п |
| од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач |
| кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, |
| дан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, о |
| } Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стис |
| ица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињств |
| овима и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви вол |
| исто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма |
| /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома |
| ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење н |
| на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у |
| појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег с |
| мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="5 |
| у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као как |
| шно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврд |
| отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су м |
| ица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће н |
| смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим |
| писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milestone u |
| орачах све хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, д |
| при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи |
| ољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори своје сетне плаве очи и погледа ме |
| зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочило.{S} Ч |
| на окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она х |
| — Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже |
| је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раме |
| им начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је |
| бар после смрти своје...{S} Сад сам се из сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, |
| којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај! |
| лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништ |
| лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем пев |
| е с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица р |
| здишући <pb n="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стак |
| ни ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше н |
| ох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње п |
| х, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, да сте само оно напи |
| не...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме так |
| ово заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нис |
| се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са |
| м начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на не |
| у могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братим |
| ене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као в |
| да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу |
| на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи п |
| ане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла |
| је, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са све |
| S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена и спремљена; ствари |
| душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачу |
| штво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живо |
| зан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати по |
| о! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— |
| јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица |
| шна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би д |
| Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети |
| же.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, и шт |
| тке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек |
| још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови б |
| атна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што проми |
| јих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и |
| ше, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то |
| Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако у |
| црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стаб |
| .{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" /> <milestone unit="su |
| кох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — |
| са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћ |
| па и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> |
| нка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете врел |
| , кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да |
| ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако улицама п |
| е и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пријатниј |
| <p>12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не зна |
| on" /></p> <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из |
| bSection" /> <p>1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто |
| и од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и |
| при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> < |
| и човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и он |
| гу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу м |
| p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан |
| Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света |
| ост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, оставље |
| м навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се |
| ар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се вид |
| само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу! |
| на тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — по |
| и се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се |
| тадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон |
| јка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те д |
| надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. — |
| е се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! |
| > „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који је пре не |
| беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој |
| сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{ |
| е милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можд |
| дма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дан |
| али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце м |
| о се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да с |
| , што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да служи? |
| цу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</ |
| {S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре к |
| јег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше |
| } За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на |
| Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе |
| чини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непр |
| састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубич |
| зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <pb n="41" |
| обавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Да |
| орацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног |
| вице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада |
| е опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађ |
| к стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме п |
| изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже |
| куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах ј |
| <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах та |
| кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши плати |
| дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву |
| ри голуб умре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом на |
| нко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} |
| , да сам се у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света ист |
| у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било с |
| вакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добисте: јер |
| , то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног |
| а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па ка |
| е за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на |
| гову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам до |
| крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан и ж |
| еној увиђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb n="6" /> </front> |
| еколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} |
| ила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога |
| жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим мно |
| орам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, |
| type="liminal"> <p>НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам не |
| рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, |
| место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! как |
| м?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, |
| а црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет |
| снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд зн |
| па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n="138" / |
| ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је |
| е; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milest |
| > <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом |
| од ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, к |
| једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, |
| на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му |
| високо одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом |
| м о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрес |
| тити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђем у гору.{S} Дивота беше сада гору погледати, по к |
| поје умиљатих певачица.{S} Обучем се и изиђем у гору, где читава два часа ходајући пробавим.{S |
| не, уздане, и издане...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа |
| реме с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, |
| га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје п |
| тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем то |
| и, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли |
| устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо г |
| одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут п |
| окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрз |
| оложен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полако ул |
| ним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше веома пријатан, да пр |
| ion" /> <p>12/11</p> <p>Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, |
| како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје.{S} Под |
| тко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" / |
| не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг |
| ubSection" /></p> <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, д |
| nit="subSection" /> <p>1/6</p> <p>Данас изиђох из стана свога и растајући се с њиме беше ми ипа |
| де је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који с |
| лико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно |
| воје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене! |
| адне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљ |
| ч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скоч |
| ?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам! |
| пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, |
| one unit="subSection" /> <p>30/7</p> <p>Изишавши данас у двориште чујем, да сва звона звоне.{S} |
| хитније, само да бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо пла |
| на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу свом |
| лакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено не |
| де без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њ |
| бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак |
| слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марин |
| ашта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Ма |
| времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлаз |
| о то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену?“ — рекох гор |
| јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> < |
| Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се н |
| је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S |
| е моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено |
| и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и гласно |
| као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене с |
| ратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том м |
| бу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... |
| >Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе |
| уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тај |
| ивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи за |
| кајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга |
| плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја п |
| рио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта л |
| јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, |
| е мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћ |
| кле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги М |
| а, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју |
| беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја ви |
| ше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стај |
| ело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове преживи, онда ће скоро оздр |
| ајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још |
| у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше |
| натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна |
| њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред |
| азговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пр |
| а звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ов |
| .{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И |
| ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само з |
| , а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола не |
| природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народн |
| у.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једар |
| сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наш |
| о да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајућ |
| је, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на |
| свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{ |
| ретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних зл |
| о гвозденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па |
| несносну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег нес |
| мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише пред |
| та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — пит |
| да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све |
| пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтед |
| ах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њи |
| дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. — |
| ле кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не |
| у бар којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда н |
| .{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да падох у постељу, и мен |
| S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ће |
| мо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих ш |
| — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш нич |
| има живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити |
| емам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!.. |
| о тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па о |
| ти осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме |
| м се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је јед |
| бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки тре |
| ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурит |
| за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помо |
| а то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод |
| У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на м |
| е.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје |
| е се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам на |
| изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак разговарасмо <p |
| д куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се ма |
| вих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муњ |
| ницу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи о |
| Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, |
| у долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени |
| , да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне боле |
| , нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим св |
| што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, ка |
| адосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосн |
| 7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни |
| створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би |
| и?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом |
| ада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријави |
| Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, је |
| мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без в |
| а мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и п |
| постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чуј |
| бро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце пле |
| и и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи изв |
| г чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Она сада и сама ув |
| оју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још чи |
| ти дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано у |
| спојила и обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> |
| јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја м |
| х, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и |
| — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у не |
| а целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, |
| сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори м |
| е као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговор |
| стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не |
| , она прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> |
| ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и вре |
| асвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о |
| бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...< |
| Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубич |
| р већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем |
| е.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаилов |
| не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе у |
| иком ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим |
| знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ко |
| већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, других |
| tion" /> <p>26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер на |
| бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{ |
| они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голуби |
| > <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом ч |
| њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{ |
| сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази |
| ла и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда н |
| те ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чис |
| ају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам |
| ли, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти |
| к на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно |
| су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу од |
| ака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих јо |
| назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет од оц |
| n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству св |
| {S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љуби |
| се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у будућности м |
| једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" |
| Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам на |
| Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“ |
| ког, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу сво |
| ирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећм |
| мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ће |
| куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не х |
| и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Н |
| ом тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и пита |
| не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за шт |
| сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар им |
| ам завршио овим речима:</p> <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато |
| ђете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те с |
| г?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, |
| не когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће л |
| вог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуни |
| му, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може би |
| ајадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица |
| убичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— За |
| е при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немо |
| м крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треб |
| сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смр |
| едем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било |
| гима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити жив |
| <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Реши |
| а сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ |
| док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Д |
| ила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она јо |
| немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет мог |
| !{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад н |
| или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и м |
| лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада пре |
| ловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота љ |
| ох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="subSe |
| <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих |
| спремио за пут и сутра зором полазим у име божије. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| сту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ручка |
| Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који славно погибоше под |
| ибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чу |
| ој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га он даље поучава |
| ко ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити |
| {S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— х |
| можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја ва |
| могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit="subSection" |
| ри свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој |
| ицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим. |
| ој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисм |
| ејах скоро цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S |
| вем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети мог |
| —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пре |
| сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била! |
| обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше ка |
| а ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма јо |
| све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи |
| и, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био |
| Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово вр |
| о, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, |
| села, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне |
| ана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да |
| дишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој бу |
| ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод о |
| ице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми |
| јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, д |
| </p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје |
| Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милост |
| и при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд |
| али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и |
| спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Д |
| </p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прош |
| p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толик |
| љах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> |
| ети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога |
| задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада из |
| брих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер с |
| тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам р |
| и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек уми |
| само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово бил |
| а, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растера |
| тру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем |
| кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да ж |
| ..{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је глед |
| one unit="subSection" /> <p>15/1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, в |
| утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окр |
| јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22 |
| поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мен |
| ко тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и вернос |
| нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема |
| Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице |
| свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху |
| адох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је ле |
| ет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љуби |
| младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао |
| о у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које са |
| авим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко |
| ако бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слуша |
| дох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме рас |
| војим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад |
| рнут данкиним овим добрим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њ |
| ам искрена будем, почех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми |
| почаст приређују домаћу забаву, где се искупе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви чести |
| плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба |
| а народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко |
| ног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје н |
| — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а |
| бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задужио до сад |
| ешки покајник пред олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њо |
| м својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре п |
| сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке |
| о!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сла |
| воме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући влак р |
| on" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми |
| ала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и о |
| у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како |
| уда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својо |
| {S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} |
| а писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} |
| ва два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако |
| {S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је ср |
| јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте |
| >15/7</p> <p>Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још |
| лазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кро |
| вачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада ско |
| пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свет |
| има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удар |
| код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равнодушно пр |
| ао у порту, да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не бе |
| слим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најп |
| до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала д |
| } О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би крај |
| равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет |
| чунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разли |
| ата изиђосмо у башту и седосмо под онај исти орах, где сам, дошав, први пут овамо, причао живот |
| не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима |
| ренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.< |
| му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер св |
| м и себи и сестри опстанак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили |
| тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је |
| „О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни о |
| та мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она дец |
| <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њим |
| у разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одре |
| ој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, |
| лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер |
| крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па |
| бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме |
| грева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав |
| овао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око мана |
| свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, |
| ело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекл |
| лавним појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење |
| лаве изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепи |
| оли и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи наро |
| ?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи пла |
| тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весе |
| ријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке мој |
| " /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно и |
| ш се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред школом са |
| ш сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{ |
| т, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, |
| а верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми ј |
| } У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако |
| олазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време п |
| век издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да бисмо подмир |
| шљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име њег |
| м отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не би |
| ајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, п |
| о приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру |
| ије кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли |
| атери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој |
| ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица п |
| дгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву д |
| огод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Мари |
| моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и |
| ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра! |
| могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се |
| ом разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком др |
| а гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или |
| добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За шт |
| х нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и н |
| у своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} Чекајући вла |
| у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него д |
| су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају |
| је гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и |
| и, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада при |
| екоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће |
| рао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам |
| јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — |
| мео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit="subSection" / |
| док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појав |
| без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> има, то и |
| ашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога д |
| е среће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише оч |
| не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" |
| осподар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породиц |
| ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро! |
| ем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом |
| расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван |
| учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду п |
| и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, с |
| х к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Нек |
| но да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако |
| пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит |
| о?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} |
| у слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са целим светом, да у сваком |
| јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као |
| и по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох о |
| на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар ниса |
| које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у св |
| тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим г |
| д ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће |
| Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хоће катк |
| ас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође |
| радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њен |
| заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар је |
| оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још |
| мо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија < |
| су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме леп |
| Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спав |
| у молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не |
| врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, хр |
| љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, |
| болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „ |
| се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја с |
| оћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта |
| Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми |
| а у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <mileston |
| ј сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци |
| а тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone u |
| лина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим |
| аце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ |
| лији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је м |
| {S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек пре |
| назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем |
| е овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће прол |
| силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с мате |
| сећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома |
| Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркос |
| ивети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што |
| ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га ре |
| „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим |
| че — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, наве |
| на и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> <milestone unit |
| ; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Тв |
| е зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мен |
| но, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>Поглед овај очију њених пот |
| рти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у м |
| когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone un |
| изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone unit="subSection" /> |
| а сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родите |
| небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао.. |
| „Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом |
| ете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањиват |
| ирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те че |
| p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује т |
| не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер |
| ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, п |
| а, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми |
| и <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам |
| тровне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече! |
| имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста |
| свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тре |
| знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је |
| гледах грешно, сасвим грешно дете...{S} Ја плаках дуго и горко, и њени родитељи плакаху, и плак |
| у, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече! |
| ву своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузн |
| ене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у вед |
| бица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватр |
| му би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом играм, ето те |
| и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те |
| служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му |
| као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка ходали смо <pb n="79" /> полако слушајући му |
| ли нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако |
| ико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двој |
| писиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди |
| и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетк |
| врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со вр |
| ма ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од |
| опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љуби |
| а, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми |
| убица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињ |
| о ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био |
| ајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како |
| а се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер |
| е лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> |
| варају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и |
| гледаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је |
| ета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и |
| станак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже |
| к пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на |
| више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку |
| ним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не |
| ка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам |
| оје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се данас спремио за пут и сутра зором полазим у |
| понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она им |
| запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно |
| би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, д |
| — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p |
| {S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи по |
| , од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се |
| ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да |
| дравим, шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а о |
| чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек чит |
| раш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкин |
| сподине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидет |
| они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продати; а при том ћу |
| ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да |
| с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледа |
| авод, да се за то време тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново |
| е.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени и |
| " /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љу |
| ection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише те |
| стасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и м |
| <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на |
| n="88" /> и пољубисмо, он седе и оде, а ја остах гледајући за влаком, догод га догледати могах. |
| да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати |
| е ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас |
| ека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми |
| ом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се |
| ћутећи растадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> < |
| ти, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који да |
| 6" /> дана у својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој с |
| {S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудн |
| мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад и |
| ј постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа |
| да подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — |
| јући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше |
| ра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, |
| , ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она |
| гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све |
| нац плести тихо певајући разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир пре |
| кчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија |
| } Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, |
| м, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загр |
| ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава |
| е јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм.{S} Читава гомила деце ск |
| апитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговор |
| је добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје |
| ас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је так |
| кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И |
| је, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни |
| је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и |
| ада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <milestone unit="subS |
| и, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам |
| те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва |
| ачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и п |
| мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то |
| о док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} |
| као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда м |
| ога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи! |
| клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах с |
| , пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свем |
| <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> < |
| т, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, ј |
| ох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} |
| њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита м |
| овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре про |
| дити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме зајед |
| ити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој т |
| л’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао |
| ови одоше данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пу |
| оји ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак |
| стра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који |
| препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <milestone unit=" |
| земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју н |
| У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше. |
| прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрл |
| продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба кри |
| аше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љуб |
| {S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим? |
| О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене на |
| илно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако напл |
| дужег размишљања и уздисања дигнем се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге |
| као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне свој |
| Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве х |
| ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S |
| моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она |
| моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, |
| Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Мили |
| ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом |
| мрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала ј |
| жалоснога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињах |
| моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за |
| на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињ |
| .{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само |
| је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Д |
| бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако би |
| и. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још неш |
| Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, к |
| овог разговора ступисмо обоје у собу и ја пољубим стару госпу у руку, да се вратим у своју там |
| , то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> с |
| и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазрева |
| ако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живи |
| о гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу д |
| м неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а ку |
| над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S |
| ни као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} |
| } Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим око |
| огим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она б |
| ...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, и опет повод плача беше |
| које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећ |
| , где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да |
| као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других ж |
| во је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она |
| маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чел |
| и?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливој |
| е и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њен |
| и мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја |
| ње стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени |
| дох да тражим себи другу службу.{S} Али ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако х |
| волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које ве |
| вим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> <p> |
| а умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да б |
| м се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="subSectio |
| егати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да |
| сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о к |
| бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек |
| акви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па и сада |
| —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што |
| дити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путов |
| ош и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу се |
| S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја оста |
| меје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама |
| аше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb |
| туцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно |
| а ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У |
| то обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими мо |
| х јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја |
| беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S |
| нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене свак |
| !“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам |
| оја носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код се |
| ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у о |
| се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мај |
| ти шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах |
| Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико паз |
| и ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменим |
| рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми |
| тано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме свет |
| рже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као |
| ху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не б |
| е Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморават |
| , сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она мене хл |
| ите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не |
| мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} Ја сам приморан |
| е беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од м |
| едох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. |
| еч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У т |
| ва молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело прове |
| неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Ми |
| већаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије |
| “ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђ |
| рим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка |
| рају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опе |
| <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити је |
| мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити. |
| станеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.< |
| у мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадг |
| подине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окре |
| е небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа с |
| од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми може |
| ко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </d |
| Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која |
| е речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако |
| еш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је с |
| ер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се вес |
| ак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти м |
| а, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима п |
| о искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч ње |
| њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ват |
| сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмеј |
| ивот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с |
| ор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седе |
| ворила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бе |
| оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим уми |
| а твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да |
| м да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и св |
| о онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се н |
| ада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p |
| у још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S} Ја сам своју р |
| м очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као д |
| итискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што јо |
| же, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} |
| а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Ме |
| рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити ан |
| ије, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв |
| е очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, с |
| м жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> < |
| о сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} |
| саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем |
| дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па |
| ја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко |
| о, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту м |
| а не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да |
| ности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <pb |
| и својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики при |
| лаги санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у ср |
| ам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код |
| а ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док |
| е сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, ко |
| још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, ве |
| о, што ћете бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" |
| ћи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипа |
| и певаше тако дивно и тужно, да бих се јадан од свег срца заплакао; час стајаше поред мене држ |
| и од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе црк |
| н би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која н |
| ећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ћ |
| ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на н |
| p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки |
| е више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне бех |
| е ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод |
| и јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа |
| ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гро |
| } О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих с |
| е.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте |
| дан вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде |
| бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала де |
| } Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди тужна осећања хладне |
| t="subSection" /> <p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва |
| јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, к |
| Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, |
| дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за н |
| ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен проведох у |
| ушино горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше |
| зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух о |
| ио!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих |
| много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рек |
| је ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху н |
| и!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна с |
| и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта |
| нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— |
| кво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ов |
| /> <p>19/7</p> <p>Сваки се дан бринем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може б |
| ако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у |
| испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а |
| оју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас |
| ао облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, г |
| ори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје |
| сле краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обрадован доласком његовим. — Пливам ме |
| вароши у зелену гору разговарајући се о јадним прошлим данима живота свога и правећи планове за |
| лим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми од |
| црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе жеравиц |
| не очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. |
| школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се теши |
| се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже |
| ли ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} |
| у ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове |
| ти, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не |
| разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви |
| Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо позд |
| Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Дан |
| ..{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедн |
| првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> |
| си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина |
| о облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и шт |
| /10</p> <p>При свем том, што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих с |
| чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? |
| , ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје гру |
| а необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не м |
| на!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење |
| зео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од |
| атутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски |
| проведох, то данас цели дан бејах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта |
| ти...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме та |
| ма мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан чит |
| госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за што га ви ср |
| <p>12/7</p> <p>Што више радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се |
| ој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада к |
| Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па |
| и сладост живота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно |
| качем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети |
| <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срц |
| слони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и б |
| што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче |
| и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам |
| а њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним ср |
| ико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да с |
| пита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте м |
| о бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Дан |
| опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— |
| одија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чу |
| покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима с |
| <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да |
| а тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време |
| } Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју |
| ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То |
| неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи |
| ирода сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутн |
| ан човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда пи |
| чија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на д |
| а је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприпов |
| новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на м |
| ега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро |
| ва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносн |
| о побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљ |
| Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голу |
| време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје |
| ени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, |
| емили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <milestone |
| Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ов |
| оја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, |
| коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, |
| открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох да се играм. |
| ео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле |
| која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p |
| ошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе |
| после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло п |
| к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n |
| но гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше |
| ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једар |
| тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан. |
| о ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати |
| око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање проста, гола предрасуда, и при свем то |
| тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а |
| устињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слобо |
| могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети мора |
| мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма |
| мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштед |
| говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод |
| па у залуд стадох трти и очи и чело, да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као |
| сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би оставља |
| ти, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <mile |
| ећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо о |
| вем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим груд |
| а сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Бож |
| а чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарању |
| и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим |
| , у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новин |
| но, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове |
| , да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издану |
| се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одг |
| може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла б |
| сног стања...{S} Да иде да служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама |
| д на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде с |
| S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који |
| што чух од Паје, да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љ |
| воје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У |
| у своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се мо |
| ља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало |
| у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хте |
| разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за т |
| тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места св |
| !...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, д |
| сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће |
| да бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 |
| дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје пос |
| ост, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто м |
| бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, а црну |
| њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit |
| ћан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23/ |
| , док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста. |
| ечи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа време |
| и за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жа |
| беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет вид |
| S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milesto |
| епим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама |
| јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам |
| а и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, в |
| јући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је ра |
| е титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трп |
| ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да ј |
| вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах ј |
| едати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја је почех провађати по целој башти показујући јој све, ш |
| —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто |
| је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она сп |
| скрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена |
| воја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је |
| изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p> |
| дануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила |
| и мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка м |
| еба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се б |
| осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја |
| о ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје |
| се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто |
| ратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништ |
| ити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — |
| је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</ |
| ем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим пл |
| е тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је |
| зе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не |
| ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склон |
| ер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове |
| ач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љ |
| тасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер |
| же, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек |
| оде у своју собу.{S} Сиротица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом ј |
| а је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он и |
| пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више |
| тру своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме п |
| је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> < |
| ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми |
| ви пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад м |
| сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} |
| се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бран |
| , Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде |
| јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав... |
| о <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојк |
| ко баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и она |
| почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голубићи полетив |
| ао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три ме |
| да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од |
| оју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су ст |
| шена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише с |
| онити, а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу |
| су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се нат |
| ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. |
| ...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места сво |
| а поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, |
| ити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан пров |
| па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу сво |
| ек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти |
| пет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да м |
| и стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у св |
| аплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки бра |
| играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим |
| а крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао |
| е Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати |
| ати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двор |
| во време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи |
| ..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а п |
| ошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам |
| астир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда |
| најбедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово |
| да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише |
| појице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема ниче |
| о волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што он |
| ав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ј |
| ви беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се о |
| у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада дв |
| оник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако |
| сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакш |
| S} Данка је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" |
| ђега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар вама такви |
| длетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беш |
| прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте |
| , али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти ј |
| нце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту сам пред шко |
| } И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што пон |
| ћ обучена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде ј |
| S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се |
| моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} |
| аше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја не |
| и је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p |
| е од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама |
| оји дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље уз |
| брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља уверим, да није више там |
| и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку |
| unit="subSection" /> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да броји |
| ве!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" |
| а удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да сам |
| ваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Данко! |
| Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: меле |
| ио, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то |
| же, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, п |
| одне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије |
| ет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да б |
| очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде |
| Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећ |
| ћ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту |
| </p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, д |
| навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја са |
| нтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и дана |
| о ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С т |
| е је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, јер јо |
| у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia mea mecum porto</forei |
| да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можд |
| и поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао |
| {S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њ |
| вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и јо |
| м за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на |
| е отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете поч |
| а га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледа |
| е би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том ч |
| и, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд б |
| ет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стрине не би |
| тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, |
| ти!{S} Ја сам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и тв |
| ити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} |
| код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, кад |
| ’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи |
| него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта б |
| лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену гл |
| духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n=" |
| стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем бе |
| многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Дан |
| , а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах |
| очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>Посл |
| е мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то |
| е, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p> |
| трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако |
| би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље п |
| носну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа |
| изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалостном сну ступише преда ме |
| ајпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већм |
| не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешк |
| погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> та |
| непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb |
| рска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада |
| 3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас. |
| ада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, |
| темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим |
| а што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писм |
| роведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукне; |
| тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овл |
| но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам |
| ко ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро дао! |
| p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, к |
| е у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким мес |
| они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, |
| ама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једин |
| ав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да |
| томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет |
| аја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и шт |
| и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при |
| проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не |
| нку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици |
| га је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо оста |
| n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани |
| је, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</ |
| ју и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што |
| себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја бе |
| се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“< |
| ита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обра |
| споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њи |
| ађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</ |
| ара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам |
| амислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу ре |
| ти срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрет |
| викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} |
| х тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да сам б |
| астиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По пл |
| и, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више |
| лом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да |
| и?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S} М |
| бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде |
| здржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу над |
| ље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него шт |
| р само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да |
| м с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова н |
| о неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву |
| му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада |
| е црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сест |
| bSection" /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми |
| манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те та |
| да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па знаш ш |
| а; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе |
| ер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најб |
| .{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да |
| /p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи |
| ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још нај |
| стра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам. |
| м, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислим |
| свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| сти ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ четири |
| Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} К |
| <head>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, |
| одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> т |
| н!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене б |
| то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе н |
| уштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њ |
| је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да сла |
| ма, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марин |
| ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у |
| дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна |
| а не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељ |
| те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, потрчим |
| е беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и |
| тни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем вре |
| има својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора б |
| , јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.< |
| ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан |
| не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било |
| авим сетним оком — „Знадем добро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам |
| реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био |
| на и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах с |
| це!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан |
| ко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрат |
| ко лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би тако дивно, тако |
| ци и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино з |
| {S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову гос |
| ох већином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава. |
| спојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: |
| е, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} |
| нка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и |
| се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они |
| о три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb |
| е ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, |
| S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <mil |
| је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео рукопис у рук |
| умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" /> анђе |
| б, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сас |
| !{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више ник |
| о повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз с |
| јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себ |
| њем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она с |
| исам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми н |
| у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми |
| којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на не |
| а ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести |
| p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбу |
| <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она се из сна трже, отвори св |
| 8752_C3"> <head>ДОДАТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливо |
| чим са столице, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она не |
| а с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди св |
| <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.</p> <p>ПОСВЕћУЈЕ ГА</p> < |
| рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а |
| ише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слуша |
| ио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах јо |
| ожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим |
| овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одсел |
| } Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па |
| у сваком срцу тако слатко живи.{S} И он је то заслужио и треба да у сваком срцу живи! —</p> <pb |
| ко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим |
| !{S} Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде свој |
| „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим обер |
| ица одлети за другим голубом?{S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту ра |
| } Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Дол |
| х јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше |
| — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добр |
| ине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126 |
| стирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је |
| тише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чу |
| о...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у |
| а, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како љу |
| овољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њег |
| надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох |
| досне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца |
| Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовн |
| /p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како |
| не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад |
| м се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно п |
| удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош |
| и задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, как |
| а буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да |
| учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!. |
| !{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје |
| њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна к |
| многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме бол |
| шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S |
| а јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, |
| мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка.{S} |
| к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— |
| Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Да |
| где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саран |
| и, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Од |
| а ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, д |
| света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена сви |
| цело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, може |
| едах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и |
| а и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима |
| уо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја |
| е згрева расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пош |
| њу заволи свим срцем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види |
| тити и видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино |
| ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехоти |
| да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем |
| сто да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сва |
| лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не има |
| с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</ |
| нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> |
| Покушајте ви, да је завршите, па бисмо је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове |
| њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам плакао; њу сахранише, а |
| !{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Ч |
| укаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живот |
| оја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S |
| да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним појмовима природне науке, |
| небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам ум |
| кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене |
| а стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише |
| емам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груд |
| Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем |
| <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би н |
| е рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа! |
| је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</ |
| бави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан |
| све то пустој заборавности предам, а то је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав |
| ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двој |
| име заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо с |
| Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повик |
| ани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, |
| емилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити није сра |
| се братимили с вилама, ти би рекли: „То је вила!..“ Ја је гледах сав очаран и занесен, <pb n="1 |
| > <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} П |
| рнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру свој |
| јем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ у велико дан; а ја треба да сам данас рано већ т |
| рцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако |
| к бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Ка |
| „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млад |
| по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</ |
| мени показивати разне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу |
| коро велика девојка.{S} Радовах се, што је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила |
| осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ р |
| морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <mileston |
| ао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што |
| сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ н |
| убице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из црк |
| ити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone uni |
| бих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан уста |
| не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој р |
| е веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано ј |
| аспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на фери |
| не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немил |
| место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми |
| ужба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; х |
| ећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S |
| че да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> |
| итах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је |
| иповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Ме |
| госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но п |
| пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</ |
| о Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љубиц |
| у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крај |
| станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — ре |
| то пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата. |
| атке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мог |
| м се и ја с постеље своје, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да ост |
| сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном |
| t="subSection" /> <p>10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, ш |
| t="subSection" /> <p>21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срц |
| it="subSection" /> <p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отвори |
| аву на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је де |
| Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше суз |
| p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако |
| јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест данах биће јој с |
| век певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих |
| Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах с |
| milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи |
| milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} |
| реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ј |
| ао робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је сво |
| >Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника с |
| је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, место |
| облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и |
| и на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје пос |
| одушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је т |
| удновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и рецит |
| е и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања |
| ше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу д |
| отпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subSection |
| гово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бол |
| Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> < |
| ћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну |
| А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао |
| </p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим без |
| удима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачуђен.</p> <p>„Ах, слатки брате!{S} Ја сам поред т |
| очинила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силн |
| и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нис |
| и ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с |
| пуним бола, па се онда сагох и пољубих је у чело и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој с |
| они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати дома, остаћу са својим д |
| почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ |
| стром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До душо |
| м собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с је |
| лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што |
| м све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К |
| као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p |
| <pb n="17" /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно доч |
| во се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а инач |
| {S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучке, пољубим је |
| већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми |
| и ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме |
| >Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала г |
| и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали |
| исно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, |
| .</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да в |
| ојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје |
| ко чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихови |
| се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Милив |
| онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши |
| рговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити са |
| а се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога в |
| оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако |
| чена и спремљена; ствари своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да |
| и, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико |
| ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати.{S} |
| жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако кр |
| но небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим |
| е, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами |
| Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, п |
| в свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули п |
| у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживет |
| рхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој |
| <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе |
| тицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо |
| изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том |
| „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је сант |
| и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том |
| шлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и с |
| љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда |
| узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи к |
| чем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце сво |
| ешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма на |
| е у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, мој |
| ох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} И |
| им мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело ста |
| ног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди |
| с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сиј |
| м животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из ка |
| p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно ос |
| аше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поч |
| ао стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не з |
| а као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свират |
| паху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! |
| мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана дес |
| сно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то пе |
| вена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, |
| <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадос |
| ...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више |
| гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном жи |
| ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при женидби и удадби не треба ни |
| ?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, |
| беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — |
| тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег п |
| је не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из по |
| о њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их |
| мо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себ |
| да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!... |
| лије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стигнем овамо, да се бар састанем с Дан |
| бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми |
| ом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а о |
| о сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оно |
| их ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме доб |
| е једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опа |
| о Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Бе |
| проведох читав дан читањем и писањем и једва се пред вече опростих тесне собе своје.{S} Изишав |
| бици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb |
| /p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, |
| <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити? |
| ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом |
| изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone un |
| јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тог |
| оче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мил |
| <p>14/4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају сп |
| tone unit="subSection" /> <p>5/9</p> <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу |
| р; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="s |
| у, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit="subS |
| ђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач |
| већ увело жуто, и што се од свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, уву |
| ду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај умор |
| че ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, как |
| пет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе проли |
| ер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест грис |
| ва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при св |
| о за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па так |
| а целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек |
| дини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо |
| ошћу...{S} Али сада верујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S |
| емљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без |
| че савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штого |
| њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њен |
| а једаред сасвим умирен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна з |
| omnia mea mecum porto</foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али |
| ља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за то, брато, ако већ |
| Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да доб |
| е мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до |
| лим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се |
| , што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја миш |
| е толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, п |
| едим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> < |
| , већ срећан посветити живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво моји |
| м сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знад |
| главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претварати, као да ме |
| /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова д |
| ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која ник |
| јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одм |
| > <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, |
| S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина |
| ебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још |
| , које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} По це |
| аборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као што |
| о. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најду |
| едро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити |
| беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb |
| сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а м |
| о узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма |
| .{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на |
| собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену свој |
| ..{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном с |
| дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила |
| на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а |
| кој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би |
| унце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, |
| их лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне |
| ца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох |
| n" /> <p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час |
| , али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати |
| мре и голубићи полетив у свет изгубе се једно од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно |
| њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Ми |
| {S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме д |
| бесмо заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем |
| жном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у |
| колико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да |
| ши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина |
| већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се |
| свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у |
| , јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно кр |
| у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрна |
| наест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан |
| чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох т |
| 5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свог |
| ма и пренебегавате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите |
| цу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је у |
| ма ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља свога, који |
| , младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен |
| .{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, по |
| осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице |
| одушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини св |
| дањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом |
| ер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да |
| бог тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесм |
| о смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бити опет све добро! —</p> |
| да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба |
| много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} |
| Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p> |
| срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?! |
| <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па там |
| ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми те |
| очнем.{S} Ја почех читати:</p> <p>„Беше једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно |
| у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, |
| ље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру свој |
| бро, да ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb |
| већих брига, већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати |
| pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако |
| је!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опростим ове несносне постељ |
| и, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене |
| трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер |
| јах тако са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, |
| време седећи поред постеље њене.</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и |
| ако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срцем |
| аде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед д |
| и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми бех |
| се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, |
| ти или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њо |
| ји већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је |
| му тада живих родитеља својих, имао сам једну другарицу, своју сусеткињу, трговачку ћерку, без |
| ута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом |
| ј.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој и |
| је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући |
| да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — прошапће о |
| ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!. |
| /p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб т |
| етати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с боле |
| кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свог |
| .{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици |
| ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више н |
| ба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше он м |
| — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, д |
| пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сун |
| с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје уз |
| ше. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> < |
| а човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb |
| м приповедам штогод из детињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S |
| хови силни су и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоње |
| у провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ |
| ка реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p |
| о и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде свој |
| ни ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело п |
| м, да ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, д |
| <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, |
| тица!{S} И она је већ сасвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <mil |
| Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој |
| е бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мен |
| оје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад |
| у радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах |
| а је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} |
| ко мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојен |
| је! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то |
| беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се ниса |
| ох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> <p>— „А за шт |
| а јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскала |
| не спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто |
| мо у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S |
| сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до с |
| ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмил |
| моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће има <pb n="98" /> данас све ређе.{S} Он |
| да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло ме |
| Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, |
| световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која |
| писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована |
| ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро |
| аздраганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепот |
| лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар ј |
| !{S} И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве |
| место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се ч |
| ешио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни да |
| живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке |
| дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним ле |
| >Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио драго писмо од веренице своје, то поче с Љ |
| госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> |
| м њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у гру |
| латка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом раста |
| се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако ос |
| и!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах |
| , ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} |
| уги стан, гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему |
| још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званич |
| писмо добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано |
| сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на те |
| ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а уверена сам, д |
| сте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се |
| вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и досто |
| штва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мир |
| срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, |
| н.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом |
| е траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могл |
| , при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ толико пута |
| пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастир |
| отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На кој |
| у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставит |
| ма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <qu |
| у дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а |
| тисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нар |
| он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је с |
| о се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после извес |
| {S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не |
| >Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта |
| еле прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но к |
| /p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком |
| се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма |
| заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо |
| одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Д |
| дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} |
| ост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити.{S} А да радити н |
| уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај |
| ?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло |
| ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на |
| строшио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде |
| Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако |
| онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се мог |
| ироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету |
| ске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! |
| ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох |
| S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим |
| Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незна |
| е тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задо |
| ве одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} |
| а бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, ш |
| овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да |
| S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо |
| ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослони |
| на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да б |
| тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја |
| лих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојо |
| } У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је |
| анко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да је |
| цати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јад |
| говао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И о |
| {S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој мол |
| да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —< |
| ој жртвовала <pb n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који |
| И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те |
| моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме в |
| е празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <miles |
| лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{S} Тешким срц |
| ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болов |
| м да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми мо |
| S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друш |
| лете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица! |
| смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице сво |
| да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ |
| ад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем |
| још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на |
| гу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, |
| сећајући се сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима |
| и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малакса |
| ј, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себ |
| о, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову |
| о тој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia mea mecum |
| као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као |
| —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће. |
| , ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с |
| би — поноћ је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спава |
| два чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} А |
| тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце |
| ; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па он |
| S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу |
| је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек г |
| це, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> < |
| што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог |
| ушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом |
| рзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мисл |
| труда, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод беј |
| илије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> |
| живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да пл |
| и полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му са |
| анка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у великој ватри и таким мукама, к |
| брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах у ста |
| p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици по |
| </p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мит |
| лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце |
| е брзо пролази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње |
| Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на |
| , које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ ко |
| его до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год |
| иваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену |
| ј беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ок |
| па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра |
| да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу |
| ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, п |
| ти. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на |
| Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговор |
| уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код |
| где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Из |
| посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да остави |
| мо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја поста |
| а постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђ |
| амери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не сас |
| и газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ п |
| мо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их о |
| </p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба |
| да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење |
| сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беш |
| родитељима својим, у толико и добисте: јер да су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њих |
| лено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима |
| да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесн |
| к су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб |
| и, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да с |
| ети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на |
| ту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше |
| ме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утис |
| е трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом друг |
| о узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ са |
| и?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{ |
| их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра с |
| ино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песницу.</p> <p |
| смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти поста |
| мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавност |
| овала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је п |
| ити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да с |
| ркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше |
| ео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> < |
| <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! |
| којну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она |
| „Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ни |
| нас је већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах |
| или, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а |
| добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> |
| часте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у |
| 52_C1.3"> <head>У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам ур |
| Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на један |
| ма својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и мо |
| обро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и |
| под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене о |
| ољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из варош |
| Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која п |
| узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки |
| 16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим |
| осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја м |
| , која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си |
| ватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, ш |
| ако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким м |
| ити за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме |
| ицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, јер живети овако — не могу више |
| лачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, нико |
| стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи св |
| срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим речима:</p> < |
| о стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога |
| вој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S |
| мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!. |
| одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати |
| ти пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и |
| она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба изла |
| адо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" /> < |
| оставим овде саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кра |
| стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах |
| у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може |
| не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данк |
| анка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја д |
| , а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се |
| ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно одзовем и одосмо далеко од зал |
| у своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како см |
| о да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме н |
| b n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— |
| з мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе руке око врата, па дуго укоченим оком г |
| арина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, |
| нај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насм |
| како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, |
| ила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При |
| јаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница |
| т ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> < |
| ичког живота свога.{S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најст |
| у друго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у оч |
| ?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, |
| оворити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један |
| има радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни з |
| еше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима сво |
| она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирну |
| и уста.</p> <p>Она тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетн |
| “ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone un |
| црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању |
| м, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам в |
| ице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати с |
| можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче з |
| оздрав’те је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи |
| оздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад |
| о сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедајући јаде своје држаш |
| вана и за десет до четрнаест данах биће јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре гром |
| орих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Ч |
| ћи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем |
| приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, в |
| и не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижан одох |
| шапће оборивши своје црне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слег |
| но мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очи |
| же очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, <pb n="57" /> от |
| је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаше се |
| ећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми |
| те ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весе |
| у своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, ка |
| чех провађати по целој башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем |
| поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи |
| <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, ка |
| оче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се сву |
| срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{ |
| јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! |
| одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је |
| љи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је послала оно писмо без м |
| е заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако о |
| срцем опростим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit=" |
| м часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне |
| е срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опр |
| се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако |
| есела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, јер и о |
| е Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господ |
| ним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па |
| м, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом с |
| видех, да је сасвим узбуђена, па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар |
| глед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима су |
| је радосна и весела, при свем том, што јој поглед беше ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи н |
| т зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет |
| ично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она |
| 2/11</p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав дан проведе у велико |
| м узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и |
| ава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих |
| а беше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли |
| тим се са сиротицом и обећам јој, да ћу јој сутра опет доћи. —</p> <milestone unit="subSection" |
| на ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</ |
| ри!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Бо |
| јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци |
| м милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, певаћу јој своје песме, |
| ривену белим покровом, а плаве очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми т |
| 53" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело чело, сумњајући јесам л |
| очаран и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бе |
| сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено л |
| је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом своји |
| звав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг врат |
| с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаро |
| /p> <p>„За што да ти је тешко?“ — почех јој страсно говорити, јер се бејах сасвим упео, да је м |
| уто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе до |
| наче света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не прија |
| о, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штог |
| ело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка бејах |
| .</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{ |
| одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као |
| а мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што |
| анкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити господар, а слуга мож |
| — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не |
| </p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците |
| е.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> |
| p> <p>— Бог ти свако добро дао! — рекох јој од срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и м |
| чита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже узда |
| поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја |
| не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ј |
| дно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље ч |
| ђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу ви |
| > <p>„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све то |
| > <pb n="53" /> <p>„Госпојице!“ — рекох јој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напре |
| —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма загрлим и дуго је држах на груди |
| мрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над ж |
| гледах у њу.</p> <p>„Сиротицо!“ — рекох јој тужним гласом — „Шта ћемо радити, ако ова болест ус |
| Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколи |
| о, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не за |
| /p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" / |
| „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потраж |
| <pb n="107" /> с тобом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Д |
| смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу |
| на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру споми |
| S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени |
| во моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега |
| ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свиј |
| ања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, нек |
| ође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> |
| своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, ка |
| дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозн |
| д ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и |
| и била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах |
| зи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, док дођете дотле, да се можете удоми |
| бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим |
| у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једн |
| .{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и бо |
| дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!.. |
| /1</p> <p>Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих |
| да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био жив |
| !{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитав |
| ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} С |
| исам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе |
| нак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на |
| > <p>Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубиц |
| јер се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан п |
| и улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и |
| г анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продир |
| мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо |
| а и ја се опет вратим у собу, где Данка још слатко спаваше.</p> <p>„Сирота Данко!{S} Ти си опет |
| Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је |
| видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што |
| м остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми са |
| крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца |
| лом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која |
| а прво сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, |
| друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживел |
| збеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који ј |
| оже! сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, м |
| {S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мис |
| ве веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми по |
| 4/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима |
| им оца намесника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хт |
| оришта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранатог дрвећа.{S} Одма се упутим |
| ш не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нах |
| пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности мој |
| му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? |
| чна милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне кос |
| ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да ј |
| мо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре з |
| рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subSecti |
| и!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони |
| гледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођо |
| ежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ј |
| а при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...< |
| е становао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила |
| о!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, |
| о све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S |
| у и после смрти тела свога, јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја |
| лику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неко |
| ајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а ув |
| ст моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни жи |
| <p>18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без ра |
| а још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је т |
| 5" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се в |
| да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божан |
| место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећам, да сам се у тим страховитим тренуцима |
| црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више н |
| лубићи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али |
| ед тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи п |
| гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слат |
| ли и многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не м |
| рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то з |
| још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих срећан као ти |
| отле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се мора |
| е да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико бити већа, к |
| ржати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и са |
| n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима |
| ремена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика дево |
| се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужн |
| де у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену |
| меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, |
| в’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</p> <milestone u |
| свако човечанско осећање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породиц |
| нђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="10 |
| бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми |
| ом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека рана |
| "95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но свак |
| едала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече м |
| огуће препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам с |
| е сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, |
| {S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти |
| и?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још кол |
| што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <mile |
| ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то срећно рајс |
| е овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем |
| есносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="10 |
| грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— Миливо |
| ао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо |
| ..</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и |
| оли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи |
| е тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, |
| знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко! |
| се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су гр |
| а, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цел |
| слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, ме |
| ош и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако ј |
| ећи се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се п |
| рце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита гол |
| нас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Д |
| иташе ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, |
| ила још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, |
| је!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Д |
| цу, да их поучавам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно |
| бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца сво |
| о на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љуб |
| рен, сасвим утешен; једино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћ |
| ьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —< |
| ашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по |
| е никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу |
| о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу < |
| заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то |
| p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хо |
| говора, да замолим Данку, да остане бар још десетак <pb n="136" /> дана у својој досадањој служ |
| би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} |
| Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љуби |
| а, док сам с овом гатком готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах б |
| м месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем спомиње.{S} После ру |
| сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то |
| ци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око |
| Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не |
| а, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити тол |
| ћ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мен |
| њи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче |
| сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, |
| све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} |
| ош не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда |
| аху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Н |
| , од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да те |
| е видех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, |
| е очи беху јој затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постал |
| зреваше.{S} Ах!{S} Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадањ |
| да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма ка |
| омањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче д |
| subSection" /></p> <p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутр |
| it="subSection" /> <p>20/8</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кр |
| нас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих |
| једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Данка!{S} |
| ади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно д |
| творицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| им.{S} И одма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, |
| на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.< |
| /> <p>14/8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и ка |
| ="subSection" /> <p>14/11</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада |
| о:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSection" /></ |
| tone unit="subSection" /> <p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како нам |
| ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој по |
| еликог споменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче |
| S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се |
| е сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видит |
| роз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора |
| сећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем |
| ту, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годи |
| вредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и |
| i>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; м |
| редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу |
| нка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно д |
| споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадила њ |
| морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече стигох.</p> <milestone unit="subSection" |
| — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У |
| bSection" /> <p>14/11</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада буј |
| one unit="subSection" /> <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускр |
| one unit="subSection" /> <p>26/8</p> <p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох |
| овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар м |
| unit="subSection" /> <p>3/7</p> <p>Док јучерањи дан више равнодушно <pb n="14" /> проведох, то |
| one unit="subSection" /> <p>14/8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше в |
| <p>6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га |
| ац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад |
| говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дош |
| јадан при свој жељи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" |
| којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у |
| {S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p |
| м зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, |
| p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{ |
| је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постас |
| те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</ |
| и ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи |
| а јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на |
| пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, |
| нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој |
| о свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манаст |
| да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плави |
| пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p |
| p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже |
| могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе |
| p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви |
| рог пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као |
| и приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" |
| тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити |
| оде ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> |
| срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се и |
| ми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести |
| још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју |
| црвене и пуне суза.{S} Чим виде да сам к себи дошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих г |
| , моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим |
| ја би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером свој |
| орећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као д |
| с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „ |
| ико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуг |
| ла, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она |
| о вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на ме |
| да радим?{S} Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је |
| земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да к |
| ву спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми |
| јим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да бу |
| љах, поче се сунце <pb n="25" /> полако к земљи да спушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми |
| <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ва |
| да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како м |
| његовом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем |
| лимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену ду |
| о јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и очи и чело, да |
| сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на м |
| здравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих ин |
| здравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} За тебе ћ |
| гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које м |
| } А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да |
| време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и ка |
| ах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице |
| И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када с |
| ријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако наг |
| узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и о |
| ворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, т |
| молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како ј |
| Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, к |
| дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време |
| <p>Данас добих писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми |
| tion" /> <p>27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледа |
| Section" /> <p>9/8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме |
| у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гле |
| Section" /> <p>31/8</p> <p>Данас одох у К— и испратих Пају, свог доброг и искреног друга.{S} Жа |
| p>„Сестро!“ — повиках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много |
| е са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета исто |
| ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам там |
| да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепш |
| /> <p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим |
| ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> <p>— Добро ћ |
| у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем в |
| који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо |
| срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми весел |
| тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није ка |
| у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече |
| та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо пла |
| } А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен |
| дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но о |
| ће поштено да живи!{S} И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за |
| одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и ј |
| !{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} |
| ао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у м |
| и пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста вра |
| рце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се испо |
| за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи |
| анем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тоб |
| а!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене |
| одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у |
| стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} О |
| туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она м |
| када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и срећним срцем певајући са постељ |
| ило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div typ |
| плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости пуне јада и суз |
| о пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка реч |
| хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде бољ |
| лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог |
| аш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир |
| ђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, |
| ли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се |
| јах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату |
| дравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, ка |
| ли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако и |
| пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме |
| ! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако |
| поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="112" /> <milestone |
| .</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — рече смешећ |
| /> <p>20/8</p> <p>Бејах још у постељи, кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у мој |
| ше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, |
| ари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој бу |
| ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l |
| Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до ста |
| е морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писа |
| јим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја |
| рећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер б |
| ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад м |
| а, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Д |
| да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то |
| ј много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи сам |
| ! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме ш |
| ота тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} |
| на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, |
| атим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не |
| ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за к |
| манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од |
| својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и р |
| асвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније с |
| S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим |
| се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —< |
| расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> полак |
| нка поче плакати: „Шта знамо да радимо, кад смо сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што м |
| ио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радо |
| као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да |
| у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да с |
| е срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу ос |
| там сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плач |
| /p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје зајед |
| се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то |
| ко заустезао, да јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} |
| био најбедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја |
| душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p |
| и.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми |
| ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога старог друга и доброг п |
| кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чин |
| n="33" /> у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која с |
| и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је |
| волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи |
| које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити |
| м се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун н |
| рже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, п |
| уга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељ |
| {S} Ја сам поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се |
| милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обуч |
| м по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој |
| у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање |
| о тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци зацврче: та |
| рам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није кам |
| И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих ове осећаје делила са цели |
| кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</ |
| и живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, |
| равити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле про |
| твоје девовање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да |
| и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти изб |
| јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, онда тек пустим сасвим |
| о дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радо |
| ви весело вичу: „Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они вес |
| вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам и |
| а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени |
| где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним уко |
| већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и |
| пак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створен |
| је, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опро |
| и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, се |
| у сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо ре |
| на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упутих се одма стану стрица свога.{S} И |
| е,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто дело изишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозор |
| госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама собом бави, тад нема |
| а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина |
| рави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу за |
| <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умр |
| S} С тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли та |
| то је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох у двориште, ожи |
| дима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо |
| гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> |
| p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. — |
| p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишља |
| оведох читајући у својој тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све т |
| другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па |
| в беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим противна љуба |
| престано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да њег |
| сле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатк |
| /4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати. |
| а се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синут |
| несох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има ј |
| се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да |
| ругчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора |
| е да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш |
| Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод |
| , да је гледа, па да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, |
| ?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих ра |
| и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу ника |
| мање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у |
| ога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствар |
| ва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо одскочил |
| детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, б |
| ..{S} Више се пута у сну и заплачем, те кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије |
| о ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. — |
| учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још м |
| бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као к |
| време другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан пос |
| авани су дотле само, док и ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и |
| а кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опе |
| је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</ |
| кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко на |
| алидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко |
| <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Да |
| /p> <p>У гори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница. |
| е.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше |
| {S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих се још опростио тих црних брига, ах! био бих ср |
| а навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се |
| о пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнод |
| ш оздравити; а кад већ паде у постељу и кад поче и сам увиђати, да његов тајни осећај почиње да |
| х у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да |
| рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> |
| м бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко. |
| лонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је дост |
| бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи |
| расно волите, што ја добро знам.{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за шт |
| у спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} М |
| тим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и |
| ре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих |
| и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру своју обезбеђеном видео!{S} Сирота Д |
| а својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, ка |
| оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадо |
| мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми |
| е брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао |
| и своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном от |
| естано неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце |
| да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па |
| рилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ пом |
| ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме гла |
| ремену?“ — рекох горко смешећи се — „То кад станем издисати, па сам себе запитам, шта сам на зе |
| ога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, кој |
| о постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, |
| га беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма у грудима |
| трине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам |
| м људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем |
| стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све |
| ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб мој |
| и.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш |
| ах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе |
| своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но |
| ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мат |
| овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на цел |
| еће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете |
| обу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али у |
| ! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља |
| какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу |
| стаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мој |
| цркви, по гробљу среће своје...</p> <p>Кад прегледасмо све ове споменике детињства <pb n="74" |
| ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у |
| духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио |
| е дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени |
| <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, п |
| <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам |
| ће онда бити опет све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узе |
| свим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле с |
| ицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочек |
| би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим |
| место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињ |
| его речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех последњи пут и она времена беху још лепа |
| „— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој |
| , кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отварао и затварао, равн |
| беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег ре |
| /p> <p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, |
| ведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где стану |
| ио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме |
| опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници. |
| а и правећи планове за будући живот.{S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену трав |
| и крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ниш |
| лим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на ср |
| дох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам по |
| и.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у м |
| ре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб.{S |
| ах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и уп |
| ишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и ср |
| Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, ка |
| "139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на |
| о, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се |
| о још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати |
| ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветр |
| д свију тица једина сеница чује.</p> <p>Када сунце за брег зађе, увучем се у своју собу и стане |
| а будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађах доброг пријатеља и |
| <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје продужи живот свој у сваком |
| ицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољн |
| S} Ја почех од то доба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Б |
| о га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни |
| латки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то би била за мене најве |
| ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног |
| им, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време седећи по |
| лимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам н |
| розно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, мени одма лет |
| ећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени |
| опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њи |
| ли ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голуб |
| ох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збого |
| И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само д |
| гледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љу |
| ем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да иде да |
| овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела ск |
| ла и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим! |
| их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> <milestone unit |
| бити сами.{S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мр |
| И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, |
| то име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашо |
| жем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима |
| виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита нај |
| аму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој исприча |
| 151" /> Ја вам то искрено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако |
| „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У остал |
| прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не |
| знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка да |
| еђени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше |
| , мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћет |
| , да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{ |
| с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p> |
| ..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - -“</p> <p>И ја већ стискох песниц |
| <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти в |
| адох приморавати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p> |
| ца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„А |
| нца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> < |
| ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треб |
| ели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми |
| „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и са |
| ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— |
| леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам, где станују, те ушавши <pb n |
| гу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на једа |
| стадох одма дрхтати.{S} Почех се после кајати, што сам ствари тамо оставила или за што се ниса |
| , но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрес |
| ако ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S |
| децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је с |
| ијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, |
| чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше та |
| а управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео да |
| е црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, кој |
| ! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} Отвори |
| ви.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаш |
| на звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех |
| е остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новце |
| едаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> <p>— Знам. |
| p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали |
| и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући до |
| црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију ми на |
| њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим |
| ише никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи |
| ко су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним л |
| у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да |
| и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, ј |
| ледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone unit="su |
| суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан вет |
| спеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ф |
| сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, |
| ="subSection" /> <p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у дневник свој, |
| живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> |
| } С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се кал |
| тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, к |
| сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шт |
| на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле с |
| што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале с |
| мало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свог |
| ајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, |
| беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који доби |
| на мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући |
| 1</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео |
| пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам још дете |
| а тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам ка |
| га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зел |
| ов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, |
| , мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик п |
| своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер мој |
| ако <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а ника |
| вим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сув |
| десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутњ |
| уза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћ |
| море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме поступаху, те гледајући ову бездушну ж |
| х приповедати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој так |
| против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзират |
| а и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим природно, је |
| Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже ра |
| у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где ок |
| м да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи и |
| своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Ч |
| иво надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељк |
| ећином седећи поред Данке гледајући је, како у хладном загрљају вечитог санка слатко спава.{S} |
| ти радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљно |
| е, како весело звижде, слушати славује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је ле |
| дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који р |
| а мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone unit="subSecti |
| лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како в |
| му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора |
| тано о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују родитељи, браћа и |
| та беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, пос |
| ати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и |
| {S} Господар и госпа јој добре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте по |
| колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што м |
| риповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљ |
| ако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него ш |
| како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма ј |
| и дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Г |
| нута седи.{S} Ја јој почех приповедати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље поту |
| де се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone unit="subSection" |
| , као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко |
| о несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си |
| ица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, |
| постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој го |
| , и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта |
| дном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, |
| радох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповеда |
| пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{ |
| рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мр |
| села, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако |
| уду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} |
| аносим се у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору ве |
| ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће |
| им приповедаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом |
| n" /> <p>11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беш |
| огод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да |
| ..{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Та |
| асвим удремала, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз в |
| још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не раз |
| напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше |
| како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви |
| маху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запа |
| сваки задовољним и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје |
| лаву окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају р |
| а и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је велика жа |
| о више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко |
| олебаним грудима; а час је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару вод |
| гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мис |
| очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не мого |
| 15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је |
| аде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом |
| у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{ |
| } О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и |
| ећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема |
| то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, ка |
| а да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како са |
| здрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње собе и |
| S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући с |
| ба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како бих сада у потпуној срећи с врелим срцем могао ужи |
| анастиру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја бли |
| сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала |
| добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ с |
| ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привл |
| ати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у |
| Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p> |
| p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов так |
| и је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам прове |
| издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као |
| ти, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро |
| рењу, да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покрив |
| сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако диш |
| ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица н |
| тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је ту |
| што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан |
| јање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја м |
| собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Как |
| јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; |
| два те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје.{S} Још јуче |
| Пријатељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света р |
| {S} А шта ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пусти |
| беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која |
| о, да се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да м |
| т, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и приј |
| оћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што |
| ржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, та |
| S} Његово је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то наум |
| лици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: прич |
| буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, |
| ље овако устраје, бојим се и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <mil |
| се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још за живота стрич |
| {S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих р |
| } Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сад |
| ве јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико |
| да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све |
| ти не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадосте сестру своју, да буде служавка |
| њивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих |
| ца осташе сирочад бедна!{S} Давно је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада |
| гао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, с |
| може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани |
| ро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако |
| а и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако гр |
| здрхталим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблист |
| већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, к |
| ји другови већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој |
| одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца |
| осети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене |
| обу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица |
| к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{ |
| , а ја ћу вас после известити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љуби |
| свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имен |
| ан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и шта је са сестром твојом, па ако воље узимаш, |
| дма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — |
| сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на из |
| ет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох трти и о |
| путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У т |
| усти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, |
| и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђењ |
| <p>— Да умремо! —</p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први |
| ах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго п |
| ати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке |
| ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава. |
| екох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног |
| ени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздра |
| пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет |
| них тица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам |
| ута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим с |
| ве несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1/5 |
| онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био <p |
| е.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасв |
| , где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! |
| тадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога стар |
| моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l |
| ваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме г |
| м, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} |
| се вече очекујем.{S} И опет бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне |
| p>14/8</p> <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем |
| тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома добре воље, јер је добио дра |
| one unit="subSection" /> <p>5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много бр |
| one unit="subSection" /> <p>15/7</p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће |
| tone unit="subSection" /> <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, |
| оме, и сама без сваке помоћи!..“</p> <p>Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко зв |
| ице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне но |
| /> <p>7/6</p> <p>Узедох данас да читам Калидасину „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њ |
| да!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им р |
| постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немил |
| ђе та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, |
| путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се |
| у моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" /> <mi |
| Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здраву и весе |
| морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; |
| <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, |
| исмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке |
| , или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и на |
| к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p |
| ого лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{S} Све ударце овог жив |
| могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="subSection |
| к знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита? |
| избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свану |
| ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа у душу моју. |
| свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се |
| а роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кр |
| проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit="subSecti |
| лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све |
| та врата тако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле осврт |
| не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад п |
| ако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</p> <pb n="96" /> <milestone uni |
| ти, јер сам сувише <pb n="101" /> слаб, као што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на зем |
| ој радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће |
| ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, |
| не очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру т |
| За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</ |
| и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, |
| истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје бе |
| воје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Т |
| које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатки |
| и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ |
| о увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице ра |
| срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку свој |
| /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мр |
| данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим д |
| еверило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit= |
| грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја не |
| нита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да |
| срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад те |
| “ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове р |
| ка јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи свој |
| пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам нич |
| ок ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, ј |
| ијатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чуј |
| срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађ |
| могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма |
| ватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену, испод кој |
| о ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Боже!{S} Како |
| м плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{ |
| асвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} |
| е њене речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда пла |
| лику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа буду |
| х, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном |
| <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје ц |
| к поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље |
| ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна; а из ок |
| ескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к |
| > <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени ниј |
| а; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго |
| на вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете; но не више б |
| инути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <pb n="93" /> <m |
| икад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми |
| а једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави |
| стир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се нада |
| рне очи, а образи јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па |
| зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p |
| /10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, |
| то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мисл |
| едну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у |
| слим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преживим, док дође то |
| ући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада |
| ко оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро свак |
| анас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину |
| и ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, |
| о за то, што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрз |
| лио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасм |
| шина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да |
| напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немој |
| па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <miles |
| — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бедан, с једном разликом, д |
| „— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног |
| них очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи м |
| се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена |
| , мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, н |
| ад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра |
| а другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и мени ј |
| дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био |
| ео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Он |
| живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а |
| </p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суз |
| јах тако јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок с |
| могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У том о |
| атив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Ми |
| мислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код ку |
| бро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ако одма оздрави |
| да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга |
| , шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплака |
| ци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, ода |
| за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успавани сада, како бих срећан био!{S} Но |
| разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p> |
| иде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке |
| би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за |
| и мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то с |
| ођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошл |
| е, а тице певаху тако умиљато и весело, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Н |
| суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свету, да хране траже: но се |
| ше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и |
| {S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ј |
| аве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ |
| како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа |
| а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSec |
| ође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје пи |
| ртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја беше данас веома |
| смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — ти |
| S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира |
| што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блиста, да би човек на први мах п |
| ињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гранчице разгранатог дрвећа чаробније |
| , који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госп |
| м у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело кру |
| свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да тр |
| .{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да од срца иду, те тако постасмо сви т |
| вети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на нек |
| видим, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при |
| А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра |
| ћи изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с вас |
| е помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога |
| свим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех м |
| својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах же |
| ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{ |
| дне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајућ |
| рестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах |
| па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сир |
| идех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, а из очију м |
| м већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде м |
| .{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на ј |
| упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга м |
| рода свога после смрти своје.{S} И тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и |
| моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не |
| е.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно света.{S} Ја и Данка хода |
| ед ја сад тек схваћам и разумем, а онда као дете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, |
| ко људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје г |
| едаше сузним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је не |
| на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је бол |
| , да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучност малих зв |
| мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Како је |
| мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време пре |
| знат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме пита |
| вет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љуто |
| асвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми |
| а видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па |
| своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој о |
| е.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој би |
| ="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се м |
| , шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, кој |
| а са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци |
| претходника свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и сла |
| е једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сн |
| затворене, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде |
| е моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој ист |
| спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити с |
| ве своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуш |
| а.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n=" |
| зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса као да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни |
| 44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с м |
| х се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равнодушно отвар |
| <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене |
| говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку |
| ко нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ух |
| воје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и |
| n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не |
| кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О |
| убичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој ту |
| да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву |
| ма и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се |
| то у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — |
| обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој су |
| дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно уздисаху...{S} Како је природа сада са мно |
| уди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала |
| порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних |
| ким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беш |
| епше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пева; |
| иког нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда |
| ме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако и |
| . — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам |
| ка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она кле |
| празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијат |
| добро! — рекох старој госпи тргнувши се као из сна, јер бејах јако расејан.</p> <pb n="51" /> < |
| итивати, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и л |
| <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог до |
| и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга с |
| и се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковањ |
| ред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом св |
| бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци неп |
| радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да почнем.{S} Ја почех |
| рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво те |
| осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког че |
| а усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене |
| ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone unit="subSecti |
| та: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину: |
| /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хладно ре |
| ци, жене и деца, све то беше у гомили и као поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не |
| , да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје |
| као да сам до сад о свету само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како м |
| војим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p |
| је им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да |
| дна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци овога састанка не бе |
| ам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писм |
| озденим обручима, па хоће да пукне; или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми |
| у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати |
| м је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети |
| ајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <pb n="41" /> <mileston |
| а је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје, м |
| едан дан, то се тешим, да ће и ови дани као и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек з |
| лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у бол |
| <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то м |
| јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јо |
| груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племени |
| ти и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђе |
| док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак |
| м у соби бејах, почех јој се исповедати као што се тешки покајник пред олтаром пре причешћа исп |
| Данком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету. |
| се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким ц |
| повиках у очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сест |
| по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} Поче и ветар да дува, хладан |
| !{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и уми |
| Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то времену, јер и |
| ива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок томе, што у том жалос |
| ви, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, |
| и ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој као ван себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико т |
| ирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дај |
| тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Ј |
| сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Це |
| да ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђо |
| лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, |
| е дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла пр |
| тио тих црних брига, ах! био бих срећан као тица у слободној гори! —</p> <pb n="49" /> <milesto |
| бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, је |
| жи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром р |
| ло изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, |
| има оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} |
| заједно, два сирочета, уживајући једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећ |
| ; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко!{S} От |
| умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност |
| ад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресл |
| трептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по г |
| pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се цела зима слила у један дан, то се тешим, да |
| аше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> |
| тан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О |
| ам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми м |
| човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије лику |
| мрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта |
| не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче с |
| рају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отвори |
| рв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варни |
| падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да поб |
| утим се одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахире |
| гледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, |
| дојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у |
| болесницама.{S} Чим видех Данку, стадох као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше |
| ј глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то |
| Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима |
| ико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што сами велите), да вам искрена будем, почех збиља |
| , тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црн |
| ву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> т |
| јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као без душе долетим до болнице и пријавим се надзирате |
| рабро дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бо |
| и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплашен оваком вест |
| ађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирот |
| , да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко узд |
| ти ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма |
| изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени |
| е своје.{S} Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се |
| ЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> <p>КАРЛОВАЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА |
| ћу</p> <p>ВЕЛЕТРГОВЦУ И ГРАђАНИНУ ГРАДА КАРЛОВЦА,</p> <p>ПРЕДСЕДНИКУ СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ</p> |
| АЧКЕ И ПОСЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</ |
| /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржа |
| !...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} |
| еше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone uni |
| стаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, |
| е, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри |
| n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице |
| /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда тек дођу дру |
| ру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно рекао; постају <pb n="125" /> анђели |
| Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва |
| ми пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да ум |
| еној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> <milestone unit="subSection" |
| ише пута о њих огрешио.{S} Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте |
| а беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гле |
| ћивати, те ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> |
| штање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и по |
| јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш |
| бе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим че |
| м...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљи |
| очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је к |
| могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер ка |
| а кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крс |
| ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора |
| у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, |
| уби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ |
| роши, при свем том, што промицаше ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих к |
| данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се |
| ја бејах врло слабо обучена, а ветар и киша беху тако хладни да стадох одма дрхтати.{S} Почех |
| ада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла |
| ном капијом, где се склонила од ветра и кише, па тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улиц |
| ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце |
| тира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и |
| латке изненадне среће.{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше |
| 75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p> |
| па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо ср |
| , мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не |
| и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи м |
| на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на |
| тадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да са |
| е, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика стр |
| гобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка |
| се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене |
| е ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици |
| један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв |
| нага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од ку |
| шта ћу опет с ђацима својим?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су м |
| етио сам равнотежу и сад сам ето сасвим клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље |
| д вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми ј |
| трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> <pb n="11 |
| е, а чим се поболи, његова уста постају књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам |
| Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад бих још знао, шта је с Данком и кад бих с |
| азвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S} Ишавши там |
| bSection" /> <p>7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, |
| т свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућности своје; у Данки свети аманет |
| анастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То |
| и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле |
| платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа |
| и пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад |
| нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвеће |
| земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до т |
| рио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} |
| надосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још не |
| .{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па не треба да ј |
| > <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сј |
| > <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</ |
| н и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети |
| сузним оком гледах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у |
| облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Данком у цркву и стадох јој |
| исај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се в |
| огреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, који ста |
| мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} |
| ости моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection" / |
| павицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за |
| а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На |
| имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим |
| и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} х |
| ита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи |
| ти на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S |
| кинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.< |
| гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма |
| елу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако |
| ту женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, |
| ати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли пр |
| Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд од |
| Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме м |
| } Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{ |
| посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и |
| Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, |
| ом тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <milestone unit |
| за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу |
| освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици разговар |
| м, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплак |
| себи да долазим.{S} Ја бејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко са |
| чију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> |
| {S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је ср |
| крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако |
| S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова м |
| ео толико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да ж |
| ео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још |
| n" /> <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем |
| дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику од |
| ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при том си и онако оглас у новине д |
| ам јако благодаран бити и за то, што је код себе држи и што је хлебом храни. —</p> <milestone u |
| њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писм |
| Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу |
| вно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збиј |
| аше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и свираше и певаше тако дивно и тужно, да |
| их могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављ |
| bSection" /> <p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше м |
| о оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, |
| икад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n |
| чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>М |
| м помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немил |
| а да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прош |
| Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да м |
| мо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; о |
| ратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, када сам иста врата равно |
| /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротиц |
| ад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на стол |
| е моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с т |
| не садањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прат |
| једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на мест |
| и к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а м |
| е, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пај |
| ој ствари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia mea mecum por |
| огах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — |
| p>5/11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми |
| ion" /> <p>15/8</p> <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову д |
| ion" /> <p>25/8</p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много |
| p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота |
| своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ |
| сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна |
| рњег сунца и ја скочив с постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски в |
| могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, |
| своју, и то једино због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени |
| роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет зад |
| спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше гор |
| примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — |
| </p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој |
| , кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој сузе потекоше |
| оца намесника из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу |
| у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибиц |
| ер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p |
| страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на у |
| постају <pb n="125" /> анђели сва деца, која су добра и слушају родитеље своје, па ма колико го |
| оречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђели бож |
| м својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је у |
| одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим |
| е и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше ми као н |
| због тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је |
| је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима р |
| то седох код прозора поред Данке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах |
| им: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем о |
| да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти ч |
| е одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нем |
| иће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од ко |
| се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду сво |
| и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, |
| ајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета |
| ам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако стр |
| ди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма сазреваше.{S} Ах!{S} Благи |
| морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да у |
| био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, |
| но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звез |
| м госпом. — У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разго |
| вим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред д |
| е стани, или да послуша шаљивчину шеву, која се око њега певајући улагује велећи му, да га друг |
| на с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, да тамо потраже заклона и уточ |
| а остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, |
| пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а ма |
| ру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Дан |
| ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи |
| одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па |
| {S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се ст |
| д ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам ја |
| ником једну девојку, сиромашки обучену, која тужним погледом својих плавих очију гледаше на ову |
| b n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег |
| удомити; па ви имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, |
| лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог дворишта и у којој беше оси |
| анас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" /> тамо учим.{ |
| в, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S |
| еље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, о |
| ину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и до |
| ако ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сања |
| та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, |
| коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми ник |
| тињства свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, ј |
| д не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгриз |
| ом некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас поучавати.{S} Сад имам свега четворицу |
| утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху теж |
| атном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољен |
| х јој црне велике очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у с |
| кви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речим |
| мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу пр |
| о после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је ота |
| , да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих мо |
| а себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би |
| то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазов |
| корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити |
| бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам |
| аше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно |
| } Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, п |
| е треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку угодност, а таком приликом називаше |
| з живота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног |
| неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим при |
| очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо ј |
| х на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} |
| ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беш |
| пет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам |
| с се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а |
| стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{S} Она хоће, да |
| и, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле |
| лако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је |
| ко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако л |
| кочено, а при свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве |
| убичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <milestone unit=" |
| ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко |
| упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.</p> <p>— Зар им |
| тешко!“ рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој р |
| , да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад |
| о прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још |
| сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце |
| о спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући тако и заспала...{S} О Д |
| већ водим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Н |
| .{S} Ах!{S} Што су кишне капљице цвећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: |
| с, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шарену главу своју по зеленој трави тамо |
| ао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој сопственој увиђавности ево га сада пре |
| , а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана прос |
| сада стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би ре |
| мане, које сам благодарно саслушао; па које према њиховим примедбама, а које и по својој сопст |
| ко не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за са |
| да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, н |
| } Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благод |
| груди својих скинуо какву стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче |
| и <pb n="108" /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна |
| и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао пос |
| , своју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит са |
| та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> |
| и стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} |
| е такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече леже |
| чи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар |
| очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="8 |
| им оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те н |
| и та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше м |
| акони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, |
| х плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуш |
| , да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој п |
| ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро |
| бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба |
| Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> < |
| еће брао и венце плео, и сваком човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...< |
| слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту ка |
| мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута ле |
| ...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он |
| поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <mileston |
| аше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из св |
| ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема |
| вде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати |
| ицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>21/ |
| у живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S |
| на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премиш |
| мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда |
| , те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше |
| већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или слободе или народа нашег курш |
| у амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју |
| Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео златно детињство своје!{S} Толико лепи |
| стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блистаху и које беше тако нежно и див |
| авек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, |
| вако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од и |
| пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка к |
| пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мал |
| звестити, где се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С— |
| шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на |
| ка, старог познаника и пријатеља свога, који се сетно жуборећи вијугаше по чаробном хладу висок |
| а мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здрав по гори хода?{S} |
| адајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беш |
| Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи поглед |
| ејах у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ов |
| досмо код учитеља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше |
| ате ваше дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и т |
| вим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто вашој срећи радују, као што би с вама |
| .{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И |
| рчину да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде |
| новинама имена свију оних добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим |
| оплог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да ужива |
| оведаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас |
| и каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} |
| није и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру сво |
| и њени родитељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја по |
| х на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако м |
| е, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пос |
| весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи |
| никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку своју, |
| осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, |
| е: „И’те Бога вам, сирома је само онај, који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове |
| века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; ви |
| унила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде пр |
| а, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме н |
| дма се упутим у велики стаклени ходник, који такође беше пун цвећа и из којег се у више соба ул |
| .</p> <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, |
| уче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње |
| с дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако |
| пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, |
| своје да растерам овим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И м |
| ој узбуђен гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, |
| подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижн |
| ет посећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој |
| Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу |
| погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени |
| да на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред стазе, и тихо рече: „И’те Бога вам, сир |
| рајало, а ја бих опет онај исти постао, који сам и до сад био. — С овим калуђерима свакако ћу м |
| друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше |
| ледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њим шаре |
| убав њихову, овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вред |
| {S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он м |
| овим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <p |
| се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешаваше, она се разболи и умре.{S} И њ |
| а уђох у стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, ка |
| рањују?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој г |
| љености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никак |
| вог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив ра |
| таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунц |
| арати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гроб |
| бе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин |
| х пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у кој |
| Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с |
| земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с |
| ом си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, где је и како је и |
| S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, д |
| зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} |
| кога; који се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— |
| стену, испод које беше читав вулкан, те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љуби |
| ви већ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у |
| {S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове своје и гледајући |
| а кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да се за то време тамо поучава, а ја |
| е знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се |
| волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама |
| Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати |
| жа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гл |
| а њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и деца раскалашнија; хоће |
| састанку, јер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n= |
| и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љ |
| о и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и |
| е сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! к |
| гледати зелену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у лас |
| <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење бе |
| тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја патим! —</p> <p>— „Па шта би онда радио, кад |
| {S} Дивота беше сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако |
| е.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних тица певачица јасно разлег |
| ролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{ |
| ута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на ц |
| видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер |
| ратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех |
| сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости |
| ст, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме на |
| оја се отезаше преко целог дворишта и у којој беше осим разног цвећа још пуно великог разгранат |
| ћ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{S} |
| Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам толико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, |
| ега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а з |
| ичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утис |
| једну реч!..{S} Ти си та бела голубица, коју је голуб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љуби |
| во неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а тим сам и себи и сестр |
| еби, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменила, јер док бејах код тебе, м |
| .{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас мо |
| а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за |
| ?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која своје дуге |
| ини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка ј |
| ливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данк |
| таде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада |
| црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући |
| <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не сме |
| уди тужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жи |
| Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћ |
| ма, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка вр |
| Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људ |
| смо и растасмо.{S} Они весело ступише у кола, а ја стајах и гледах за њима тужним оком:{S} Да л |
| које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео!{S} Как |
| ко га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S |
| , а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног |
| зику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пу |
| бити и да ће радост у толико бити већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у |
| алим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега |
| Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате! |
| том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја сад тек схваћам |
| не, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи |
| провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње |
| у добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма н |
| о ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог знаде, шта би с |
| умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} К |
| ти нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а |
| ећ само туговати.{S} Ова вечна тишина у колико срце теши и јаде ублажује, у толико опет буди ту |
| бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у толико и добист |
| и и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, |
| којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком својим, |
| заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста |
| од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио |
| e unit="subSection" /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у |
| тати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и |
| љезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пре |
| ађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па он |
| а и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек до |
| ављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти и |
| ас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим.{S} |
| икога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као |
| ? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје |
| на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крад |
| 4/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка |
| нко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заје |
| ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем |
| ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод даје, она прво сирочету даје, а добрих руку |
| ст гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" /> штогод дозна |
| ише ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда |
| крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p |
| уди већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за тили часак бејах у гори, која води у манаст |
| , и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиро |
| “ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се |
| е, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружн |
| гла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>20/4 |
| и ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што пре из вароши изиш |
| живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сн |
| ити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!.. |
| бих задовољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкода |
| беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега др |
| едрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох ско |
| пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене слатке речи, а њене меке |
| сам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам |
| ако се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, слушати славује, како сетно |
| >Како славуји дивно прижељкују!{S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чуд |
| отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих м |
| жите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се ниј |
| још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља својих, да њих у гробу не увред |
| >И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛО ШТАМПАНО.< |
| дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{ |
| уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} |
| ше обучена сва у бело, а црну густу јој косу дивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од |
| нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовал |
| рцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако једна за другом по увелом лицу <pb |
| ?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступит |
| ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n= |
| ледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече ј |
| а?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, ск |
| ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне б |
| себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу с |
| за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми |
| ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, дуго гледах око себе |
| з порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затечем мај |
| > <p>15/8</p> <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати н |
| не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добров |
| га много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од |
| веће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толи |
| оче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле |
| а, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморено биће свој |
| свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих п |
| мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако далеко бегате у самоћу!“ уп |
| ас је опет гледах, како јој венац главу краси и како је девер к олтару води: па у залуд стадох |
| у.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до сада скоро увек равнодушан би |
| е, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине |
| евоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом |
| Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срц |
| х у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, |
| о чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледа |
| !..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме м |
| зеленој трави тамо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак |
| , после којег човек жали, што беше тако кратак. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>10/8</ |
| мћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе |
| морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бесмо заједно, два сирочета, уживајући јед |
| јаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груд |
| и небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом |
| не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вере |
| и те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадник! — рекох обр |
| Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у |
| !“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачу |
| е, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но |
| ло ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и м |
| с у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читањ |
| р своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него |
| јој беху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још |
| вај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми п |
| де ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептат |
| о?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету оси |
| ош једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца п |
| хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n= |
| само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} |
| бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и ма |
| ј, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} С |
| бље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О с |
| одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у |
| дочекају и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пош |
| адох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двој |
| ла живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху зл |
| tion" /></p> <p>4/11</p> <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и |
| <p>Једва дочеках, да прође подне, да се кренем у К— сунцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се не |
| ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и |
| се у село.</p> <p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на м |
| ве своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по Данку, |
| на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати так |
| та људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо |
| ="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то с |
| постеље стадох код прозора, отворих оба крила, те дисах свежи горски ваздух и слушах дивне поје |
| ш не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зн |
| ке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих |
| ове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голуб |
| убијен друг њен, па тужно гучући загрли крилима голубиће <pb n="54" /> своје, па умре и она.{S} |
| ој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице |
| з овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих м |
| им сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи оп |
| а мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијући т |
| Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n |
| а чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, и ту се стадох умивати хладном и свежом в |
| оћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом |
| рв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја |
| /> и ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца |
| а тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да с |
| акати..{S} Ја погледах преко њене главе кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога |
| “ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, |
| , кад спазих сунчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од |
| ану или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пуш |
| сти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мн |
| ако чудна и тако тајанствена, као да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на с |
| их липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину опкољену високим горама.{S} Око нас се |
| ити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отв |
| ј тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манас |
| има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њеног гроба излажаше |
| јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, |
| ин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, |
| бу оца свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих |
| пајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада |
| еља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га ба |
| убица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гле |
| ас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} Али ка |
| могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ип |
| и зид, па са светином бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми |
| шав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме |
| као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, д |
| тки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла сам од стрине своје. |
| бице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али как |
| „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, д |
| ачни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца живе!... —</p> <milestone |
| шаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова, за које |
| е куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али |
| па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— в |
| чи поздрава и питања <pb n="143" /> „од куд? како?“ измењиваху, отвори Паја врата од оближње со |
| b n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цв |
| итав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ног |
| уђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испричах сву н |
| m porto</foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни та |
| том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестан |
| ешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а д |
| груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S |
| дселила, и то још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет о |
| и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим |
| ласом после краћег поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је та |
| тати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржал |
| > је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, |
| ене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> <milestone unit |
| огао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љуб |
| ећ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет |
| дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред |
| ати славује, како сетно прижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посма |
| ла, јер је дан врло пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове м |
| нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <pb n=" |
| ора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па ћу сама себе захрањивати, а уједно |
| љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је сво |
| у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми б |
| е као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у |
| се јадан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког |
| те који добив сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч |
| красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене |
| subSection" /> <p>21/9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило |
| ом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек |
| грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви |
| ласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у ј |
| је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Ма |
| аље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустит |
| олико година у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи! |
| > <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на с |
| огао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати. |
| ако је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином |
| дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек |
| ца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: |
| вде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> |
| веде баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у ман |
| , а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до т |
| ад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћутим, је |
| о, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полаз |
| у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> м |
| /p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити |
| ћ о том разговарају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у свак |
| најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дођ |
| ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплакала и дуго сам плакала!.{S} |
| ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен н |
| од крви, па онда се као претучен вратим кући.{S} Ушавши у собу бејах тако изнемогао, да се не м |
| /3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу ск |
| да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако |
| ори пробавих цело пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема в |
| исто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше преко целог д |
| када стигох тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати |
| </p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати |
| и часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме |
| мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали, а ја сам пла |
| онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо ни |
| бична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше |
| о беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и |
| еба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико п |
| оже Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај |
| а вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да |
| ма мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, как |
| /p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} |
| нуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, мо |
| Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и тужним и сузним оком вас за |
| а данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти слушаш, како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а |
| ’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да л’ знадеш, какав се црн и страшан облак вије над главом |
| дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“< |
| ити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко! |
| т све добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћ |
| рила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене |
| да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, |
| аву, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим |
| срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јо |
| зговор о катихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, |
| , а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у |
| ога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме |
| слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као ч |
| н ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад |
| шем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гранчицама и свирајући сетне песме своје по зелен |
| д тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам |
| им као какав рибар по тихој води својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав при |
| овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!..{S} Умиљати поветарац играјући се лаким гр |
| о сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с |
| „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да п |
| она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је сноси сама.{S} С тога ја безбрижа |
| д мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} |
| озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и к |
| д верујем!...{S} Све ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету прес |
| , да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> |
| е други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави са |
| } Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана срце мој |
| ion" /> <p>5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него шт |
| } Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска |
| рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је прип |
| ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији и веселији.{S} И ту бих се по свој прил |
| стиру још је онако исто, као што беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више з |
| жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, |
| а којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преж |
| јој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир |
| one unit="subSection" /> <p>12/7</p> <p>Лане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза |
| S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, к |
| жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С как |
| сташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, |
| е ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, |
| Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се |
| ру прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том поче |
| ко тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као |
| ј кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легнем, — рекох у себи — поноћ је, а ја сам и онако умо |
| ачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну пом |
| мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника. |
| рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад су |
| о и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно |
| „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} |
| о око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем |
| и груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије легу.{S} Пред очима душе |
| ивати хладном и свежом водом.{S} Тешки, ледени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и те |
| мен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на ус |
| или као да се сви осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам |
| прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе д |
| тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соб |
| а као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и диг |
| као укочен поред постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p |
| це беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на зем |
| и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем |
| паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те так |
| ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“</p> <p>— Зар |
| .“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи н |
| ању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем |
| <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, |
| стир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлост |
| а бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, |
| стадосмо: она оде журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После д |
| неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо |
| половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми |
| а било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше |
| ига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Б |
| ницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по трећи пут поруком питала, јесам |
| ubSection" /> <p>14/4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бри |
| што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала |
| престано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ зна |
| и, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и |
| По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечући...{S} Старци, жене и деца, све то беше у гомил |
| беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово |
| гледах, он је висок, црномањаст и доста леп човек.</p> <p>Бејах још одма у почетку као утучен; |
| , да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајино |
| тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову о |
| тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...< |
| у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бу |
| ео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је тако див |
| се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створил |
| , она се разболи и умре.{S} И њена смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине |
| дех последњи пут и она времена беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а с |
| ишта и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра девојка!“ — одговорим и почнем с |
| раху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништ |
| за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце т |
| епо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе |
| уза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за |
| јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне очи!.. — <milestone unit="subSection" /></p> |
| ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S |
| це и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| прати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу ж |
| ан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо |
| о веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} |
| р бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих |
| ку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које |
| онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди н |
| ди своје и да јој обаспем пољупцима, те лепе црне очи: па ипак стајах пред њом као какав кип, ј |
| кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <milestone unit |
| иђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} |
| па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сам |
| > <p>Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким дано |
| воје одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као м |
| и радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, које гледаху сасвим безбрижно и весело.< |
| ан и занесен, <pb n="153" /> гледах јој лепе црне очи, гледах јој ружичасте усне и ведро бело ч |
| ио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима |
| очију њених...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред |
| у, — рекох тихим гласом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и |
| лу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb n="62" /> очи, и —, о рајске среће! пољуб |
| трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се ра |
| о у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и |
| Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, |
| навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми |
| тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли |
| вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с |
| ави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се позд |
| е дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана |
| “, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за мо |
| ојим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не и |
| ровео златно детињство своје!{S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени так |
| не суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем прест |
| страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи се анђелства божијег, ах! |
| ари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступи |
| ао црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то |
| црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као неб |
| м некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада оних златних дана, кад су |
| плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја мор |
| одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разговор, сваки |
| то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у |
| цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће! |
| настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства свога, |
| } Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо |
| ј башти показујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„В |
| љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два л |
| ижељкују!.{S} Кудгод око бацим, свуд је лепо и све је красно! — Посматрајући ове лепе дивоте ку |
| е узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога |
| кажем, ја је волим!“</p> <p>— Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје в |
| та, да јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ |
| , тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у м |
| доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, г |
| а ти одеш, па кажеш Богу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} |
| сте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте |
| ведаше, како је угодно путовао, како се лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом |
| на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене г |
| nit="subSection" /> <p>20/9</p> <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда к |
| р на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> |
| ли божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седмој години и у мен |
| , па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из живота свога, |
| убица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене |
| и ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, |
| ах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави |
| азговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви |
| че.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако |
| свога.{S} Она клече крај каменог крста, лепог и великог споменика страшне битке и умрлих јунака |
| ђео?{S} Да живиш у рају, где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како ан |
| > у двориште чисто се зачудих, кад пред лепом великом кућом спазих дивну башту, која се отезаше |
| Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах |
| аш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Д |
| е!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору измамила?{S} Да л’ и ти сл |
| n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве о |
| м својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку виде |
| нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек сам онда први пут јас |
| бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као што сада осећам! —</ |
| тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како |
| ше разнобојно пољско цвеће, које шарени лептири и вредне челице весело облетаху, а над главом у |
| у, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како се живо на |
| сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спава |
| не јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у кој |
| лаги Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и њихову горчину да |
| не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вил |
| одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком сме |
| аде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“ |
| ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, уви |
| цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше жи |
| ху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ниче |
| тирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љу |
| и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за ме |
| ају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више |
| у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и са |
| 102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О |
| те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, к |
| ем својим.{S} И тако је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па |
| не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голуби |
| слим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико |
| а господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих мес |
| ким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим с |
| S} Ти сањаш красне снове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} |
| загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна киша... —</p> <milestone unit="subSection" |
| ошене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.< |
| срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се |
| злечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина ма |
| } Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћ |
| и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <mile |
| ти штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <milestone unit=" |
| ам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано |
| Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шт |
| иратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb n="161" /> изразио, ако сутрање болове прежи |
| е, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово свако са поштовањем с |
| реба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Би |
| ине сватове, јер она се удаје за једног лечника; већ је прстенована и за десет до четрнаест дан |
| оно срце једва дочеках час, да чујем од лечника, да је свака опасност прешла и да се могу опрос |
| у постељу, а Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађа |
| ли ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече |
| биће подземни црви једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} А |
| моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда живео?. <milestone unit="subSection" /></p> |
| на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде стани, или да послуша шаљивчину шеву, кој |
| Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће м |
| аде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се |
| — одговорим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега та |
| у очи, као да бих је хтео запитати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>П |
| абележим данашњи дан у дневник свој, да ли златним, што сам оздравио, или крвавим, што се раста |
| цу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хи |
| мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздр |
| {S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чега, доста, да |
| кад се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ће одлетети за другим голубом |
| све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, |
| мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! |
| зничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој |
| јах и гледах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати |
| једно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја у глави?{S} Ја, који сам већ пред |
| за.{S} Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p |
| 145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече |
| о је, да сараним срце своје...{S} Па да ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> |
| же мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питањ |
| мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми |
| се трести од горка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред та |
| спођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико зна |
| > <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни над |
| p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да |
| чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше м |
| ако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, б |
| ећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би |
| олазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, д |
| јој отворити срце своје; па онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milesto |
| ако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином провађао време се |
| ве лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се кренусмо из К—, |
| а ради.</p> <p>Ах, благи Боже! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} О |
| онда, буде ли среће, ах, Боже! да дивне ли среће!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5/ |
| х, да се Бранком занима.</p> <p>„Читате ли радо Бранка?“ упитах је гледајући јој лепе црне очи, |
| , у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и он |
| <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, ко |
| ло „Браца!{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја |
| м ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ п |
| то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда |
| ојим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје гр |
| било, кад си се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе |
| већ по трећи пут поруком питала, јесам ли већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхта |
| усне и ведро бело чело, сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка |
| 3"> <head>У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, |
| вим сам осећајем лане дошао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, |
| не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине |
| Љубице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помисл |
| ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <milestone unit="subSection" /> |
| вам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не |
| тано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу радити, ако |
| Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати мо |
| имну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да певаш?“</p> <p>— Кад хоћу, знам. —</p> <p>Штет |
| /p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је сада свирају?“</p> |
| } Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то |
| арам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја |
| но је од како сносе тешке јаде, од како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су |
| едан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очи |
| не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један |
| но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{ |
| мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих |
| ш отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!. |
| у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз целу долину о |
| ренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> по |
| ечи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> |
| једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у м |
| огу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из |
| о би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао д |
| им и срећним, јер знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно |
| ушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и гр |
| Камо друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l> |
| адржи?...{S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем |
| о живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јој тих |
| јући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече |
| д отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне суза. |
| аде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гро |
| о <pb n="89" /> одем до прве чесме, где лице оперем од крви, па онда се као претучен вратим кућ |
| стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на кој |
| тов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе об |
| ити.{S} А и за што би говорила, кад јој лице и онако тумачи срце њено?</p> <p>„Имаш и један леп |
| а зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице њене |
| о је дивно гледати у задовољно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и |
| ати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то |
| ко збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени |
| е очи пуне жара и чара, које јој румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце св |
| сумњајући јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он ј |
| ху тако румени, као да јој се сва крв у лице слегла: „Дођите сутра, па ћемо се о том још разгов |
| глед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође н |
| немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадо |
| где има толико лепог цвећа, да гледаш у лице божије, да чујеш, како анђели певају, па да и ти п |
| и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, је |
| вилинсно тело крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме уп |
| сто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блаже |
| оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П |
| по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и |
| ући се полако једна за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано лет |
| што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} Али велики духови силни с |
| лих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и |
| хо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори.{S} Очајним оком гледах час у неб |
| , већ коров и <pb n="142" /> жуто увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај ве |
| је.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо |
| и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми с |
| што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од свију тица једина се |
| свирајући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи |
| јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и зла |
| весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји раздраганих певачица... |
| ци, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба т |
| тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не г |
| а више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <milestone unit="subSection |
| сти!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој леп |
| ситна киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но шт |
| Благи боже!{S} Бејах још <pb n="119" /> лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих о |
| гу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на њима зида |
| догодило.{S} И узрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно де |
| тарост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју ни |
| х добровољаца, који славно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и |
| м!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је тешка тама, као туга на срц |
| саше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце |
| стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, ко |
| следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре |
| ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одр |
| е мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSection" |
| на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкином погледу и говору, пријаше м |
| прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше друга, сасвим прот |
| астао, следоваше друга, сасвим противна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да ш |
| љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{ |
| рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте |
| су вам родитељи живи, ви бисте уживали љубав њихову, овако уживате дични понос, који од њих на |
| ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестр |
| ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силн |
| пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и до |
| срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како б |
| едаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с на |
| и и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је п |
| е признати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, ј |
| рим делом и њеном искреном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу |
| она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, а то је ипак неко |
| .{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког ос |
| чех збиља сумњати у искреност и верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, д |
| а се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер |
| ја почех одмах живо осећати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} |
| ешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За такве јаде још |
| ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као |
| очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први |
| лу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грле крилима својим.{S} Често помишљаше |
| зиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, |
| већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђ |
| моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате |
| убио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Је |
| а ја ову девојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, |
| е у разне снове, како је грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћ |
| хтедох загрлити, па рећи, да је волим и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, ка |
| моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љуб |
| јесам ли ја кадгод то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, цр |
| пут, први и последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми р |
| ко је тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење |
| е лепе очи, које сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И оп |
| каниш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја беј |
| е љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стал |
| држала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја д |
| лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше с |
| и већа, колико је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће за |
| умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, |
| мере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими ове речи одма к срцу, као што знађаше, да |
| тим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели |
| оро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стар |
| које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемири |
| в дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустињ |
| прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је друг |
| Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, |
| {S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми |
| с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} |
| весрдно поздравље вама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох прочит |
| гу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра принети све жртве, које би принети морала, |
| еку видео тако лепу девојку, као што је Љубица лепа!{S} Њено витко вилинсно тело крунисано је т |
| доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме ве |
| ама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> |
| је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми |
| по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, као д |
| што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весели с |
| тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру сво |
| орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињства |
| тка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени ј |
| љиве!..</p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме |
| скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n |
| >11/11</p> <p>Данас сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркв |
| о доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а п |
| и, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећн |
| ам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p |
| > <p>„Да чујем, шта је даље било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да |
| дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља |
| одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватов |
| братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене |
| <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред ск |
| в, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погл |
| у нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да |
| " /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појави |
| разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то би знала тако лепо рећи, да |
| и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с |
| а собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се н |
| <pb n="150" /> <p>— Миливоје! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве |
| о.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која |
| учност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певач |
| је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} |
| Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао |
| лог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, |
| она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена |
| нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно с |
| орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмо |
| за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ |
| о се о том још разговарати.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на |
| срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте |
| писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца |
| од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, да |
| е не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа м |
| е из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбр |
| а се одречем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О |
| у вашем срцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато |
| о је онда имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као |
| еме непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да |
| ко га знате, а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи |
| {S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам |
| овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — |
| е сама, па дођите сутра!</p> <p>„Добро, Љубице!{S} Доћи ћу за цело, а сада идем,“ — рекох јој к |
| моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живот |
| уб тако заволео, а тај сам голуб ја!{S} Љубице, ја те волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мен |
| , а ви га реците!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ј |
| опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љубице!{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. — |
| у да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Твоје црне очи |
| м не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада м |
| им на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да у |
| е мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, тв |
| жећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги болан?{S} Да |
| > <p>„Ви сада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебњ |
| свим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох усколебаним гласом |
| ета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота данашњега дана у гору |
| јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести; али при свем том не могох јој о |
| <p>26/8</p> <p>Јуче проведох дан поред Љубице своје, а данас проведох га поред књиге.{S} Кад б |
| е!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да дос |
| сно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица |
| бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не |
| шину.</p> <p>— Од кога то? —</p> <p>„Од Љубице!“ рече и поче се смешити.</p> <p>— Од Љубице? — |
| и се толико задржао!{S} Јеси ли био код Љубице? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу |
| 11</p> <p>Данас по подне бејах опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не б |
| /> <p>25/8</p> <p>Данас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бит |
| и, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помо |
| рујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још |
| Данас бејах опет код своје добре и лепе Љубице.{S} Ја видим, да ја ову девојку сваким даном све |
| одох у К—, где сам опет у црне очи лепе Љубице дуго и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало д |
| удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред т |
| још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Сакри те твоје црне очи!..{S} Тво |
| ем једино за то, што сам сирома!..{S} О Љубице!{S} Да знадеш какви су болови сада у грудима мој |
| а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога с |
| да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи |
| убави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сл |
| , а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срц |
| узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти је драги бо |
| речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби уза |
| срце рекох јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ и |
| /8</p> <p>Данас бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка |
| и ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене... |
| А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо |
| врата од оближње собе и гласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи |
| на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те м |
| сада одушке поче дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си т |
| б и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено — „Тако ли се ваша љуба |
| огледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} Драга Љубице!“ — одважих се, те јој рекох ус |
| бљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љ |
| Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би и |
| немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љ |
| челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је и тебе лепота дан |
| вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си |
| сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за њих каже, ваљда ће их и она разумети...</p> < |
| ом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој |
| та на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер |
| еме ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када |
| ацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје |
| онај велики орах, под којим сам причао Љубици причу о голубу и голубици, и гледајући на то срц |
| Section" /> <p>18/8</p> <p>Хтедох данас Љубици отићи, али цели дан падаше киша и све беше тако |
| ма; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све и сва!{S} Кад се дању послом умори |
| гом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По то |
| а на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзир |
| ком.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што добих прилике, д |
| мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју леп |
| радио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу ст |
| амо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици, па ћеш и њу видети; а ја јадан при свој жељи и |
| дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код бр |
| рника из К—, који са својом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом саст |
| моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад пр |
| павати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S |
| од куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим |
| анастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах се целе прошлости своје, и то све тако с |
| драву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то |
| } Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо у башту и сед |
| раго писмо од веренице своје, то поче с Љубицом шалу да збија.{S} Шала беше из почетка врло при |
| лепо код куће провео и како се састао с Љубицом, Пајом и пајином госпом. — У том ступи и Данка |
| ити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milesto |
| собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви по свој |
| да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну или другу!..{S} Данки треба брзе |
| осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет р |
| 15" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не |
| /p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" |
| им; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња |
| ма њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која св |
| ко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим тамо гот |
| мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, па м |
| очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох. |
| близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} |
| S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} |
| ?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих ј |
| и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми да |
| њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb n="69" /> срећ |
| и, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, први и последњи пут загрлио, па је љуб |
| ако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу |
| >27/8</p> <p>Дошавши данас у К— затечем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а |
| уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Гос |
| да имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце |
| о, као да знају, да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и |
| ешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек поч |
| док дође то срећно рајско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не |
| . „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима |
| е ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил’ да пла |
| n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{ |
| њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„ |
| еше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; |
| управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге |
| ачу се из друге собе и ја познадох одма љубичин глас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита м |
| ањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у пријатном хлад |
| прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необи |
| ’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увиде |
| се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна. |
| и бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диж |
| же остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би т |
| радоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.< |
| више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <p |
| !..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине |
| p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја |
| и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога |
| је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине сватове, јер она се удаје за једног лечника; в |
| ог предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде |
| бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изгледати < |
| жава, увек вас фали, али — — “</p> <p>У љубичиним лепим очима заблисташе се сузе као роса на цв |
| и свем том још и прве речи, које чух из љубичиних уста, тако су грозне и подругљиве!..</p> <p>К |
| тву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писмо, да читам те слатке речи, које ме тако р |
| то беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи надојен |
| ао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам већином с непријатним |
| ај дан?..</p> <p>Дошав у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох |
| чи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Ре |
| љубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p |
| реће! пољубим те црне очи...{S} Дуго их љубљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи.. |
| павам, око твојих <pb n="70" /> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док |
| " /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село |
| н глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љ |
| цима топлог пролетњег сунца и да гледам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да |
| е бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, |
| тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те зато убрзам кораке и за ти |
| гу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што криво ради, а ти о |
| , кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце |
| ерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољ |
| сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај хладни свет?...</p> |
| ам људе, који улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели на |
| Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише по |
| /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} К |
| и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама природа као да спава...{S} |
| жно и весело.</p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме с |
| е од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето мес |
| ку своју.{S} Па тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох ј |
| исто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену го |
| о устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод |
| ако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели |
| му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда иде добро! — рекох старој госпи тргнувши с |
| при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и |
| ливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људскога!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Дан |
| Ох!{S} И саме иконе као да задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари |
| том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно |
| Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само ј |
| ди, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком п |
| нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и дошав д |
| сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио с |
| се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре по |
| није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| е одма у К—.{S} Целим путем бејах као у љутој грозници, и када стигох тамо, сав усплахирен уђем |
| стрине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, к |
| арочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ бил |
| хоћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Е |
| о дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било да болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но шт |
| ивот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то искрено и п |
| ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам |
| д сада двоструким трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> |
| орам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми |
| на имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити! |
| а су добра и слушају родитеље своје, па ма колико година имали, а која су деца непослушна, па м |
| ба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешк |
| на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећ |
| " /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите |
| ва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми с |
| се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обој |
| тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше |
| о потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па по |
| воме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} |
| рицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манас |
| јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим |
| о бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће се њих двоје договорити и не ћ |
| као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <div type="chapter" |
| са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су |
| /p> <p>Од тог дана често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им |
| акојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другариц |
| еш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, оста |
| пута удубљен у бриге своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у п |
| p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру пре |
| улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обиш |
| ен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у |
| олтаром пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо зај |
| је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољно и весело |
| у тим страховитим тренуцима изгубио од мајке своје, па у гомили уплашеног света истрчим из црк |
| отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете осл |
| бу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра |
| ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представ |
| ..</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она |
| ти своје; у Данки свети аманет од оца и мајке, да према њој покажем захвалност своју, дужну сво |
| и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот свој жртвовала <pb n="13" /> д |
| оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се ум |
| им.{S} Ах!{S} Од како остасмо без оца и мајке, ја сам се више пута о њих огрешио.{S} Али они хо |
| емена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце |
| /> <div type="titlepage"> <p>БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НО |
| с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао души својој.{S} Кад је исто |
| ио ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" /> |
| отући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осм |
| на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан |
| слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} Да вам је од куд да видите, како ваша деца жи |
| у наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да видите овако загрљену децу своју, загрљена |
| у, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име од детињства свога нем |
| прекипи, те за то једног вечера, кад с мајком својом сам у соби бејах, почех јој се исповедати |
| мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздрав |
| еше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, |
| нако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову госпу; данашњи дан да |
| анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш таких мис |
| шта чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне доби |
| ..{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код једног рођака свога у И — |
| а ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, |
| за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајку, она је јединица, па ће они за њом плакати.</p> < |
| би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца к |
| ати, у толико више, што гледах Љубицу и мајку њену, како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој |
| иш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и |
| к пред вече уморан дошавши дома затечем мајку своју, где сама забринута седи.{S} Ја јој почех п |
| ац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заиста је ве |
| ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење |
| из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, ка |
| с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи |
| и хтедох се више пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће |
| могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толик |
| ље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је ма |
| а заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у |
| санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данко |
| утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у |
| у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58 |
| како лију горке сузе!{S} Тада беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе п |
| риге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на сво |
| зач, који је Данку амо довезао и донесе мали завежљај, у којем беху све данкине ствари.{S} За т |
| ше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! д |
| мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање зеленога лишћа груди з |
| n="141" /> сада ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих ла |
| ете само сам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мо |
| во пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани |
| ешити.</p> <p>— Од Љубице? — запитах га мало зачуђен. — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Нек |
| и се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} В |
| , па сам ти вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним |
| о када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум сво |
| еколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гласом после краћег поздрава.</p> <p>— А ку |
| е, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> |
| поздрава.</p> <p>— А куда? — упитах је мало зачуђен.</p> <p>„У Б—, јер је тамо добио сталну сл |
| ар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S |
| оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде све као преко врата! — Шта ће и к |
| тадох с вама и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не |
| Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста |
| спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и н |
| ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Ка |
| bSection" /> <p>20/4</p> <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело св |
| а њима се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико |
| Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависмо, уђосмо у собу, |
| ности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно во |
| сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то ниј |
| ом лепом сејом Љубицом амо дође.{S} Као мало дете радовах се овом састанку, јер ја бејах жељан |
| У том ступи и Данка у собу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам пост |
| окри рукама лице своје и заплака се као мало дете, кад ступисмо гробу оца свога.{S} Она клече к |
| е Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела.</p> <p>— И опет има Данка прво теби д |
| го и дуго гледао.{S} Бејах цели дан као мало дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промен |
| е даље да гони.{S} Од тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех |
| им, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када ст |
| љах се тамо два дана.“</p> <p>— Хајдемо мало да се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је ч |
| 37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица |
| дем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и н |
| и!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи с |
| д њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, ни |
| прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим |
| сад био. — С овим калуђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник ч |
| х неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо че |
| узимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се поглед |
| а стеже.{S} Изиђох рано из собе и пођох мало из вароши, при свем том, што промицаше ситна киша, |
| на беху још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка. |
| среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" / |
| мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица |
| поглед јој беше безбрижан и весео као у малог детета.{S} Дирнут у срце овим лепим даром рекох ј |
| јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предм |
| и и којем је срећа скоро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живе |
| n="13" /> деци својој, јер патећи се с малом Данком при страшном појаву, који се у цркви дешав |
| ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цр |
| је ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло |
| дино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а |
| Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на з |
| а себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да |
| 17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, ј |
| , која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше дру |
| шао, а с каквим ли сада!</p> <p>Дошав у манастир зачудише се калуђери, од куд сад у ово доба да |
| и сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S |
| одајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем и једва с |
| са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам |
| за тили часак бејах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхт |
| својој досадањој служби, а ја да одем у манастир, да се с њоме састанем и да јој се усмено наја |
| помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да ви |
| дна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих мо |
| реме тамо поучава, а ја ћу отићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле |
| могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па |
| <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са разних страна посл |
| д туге и бола!....</p> <p>Када пођох из манастира, путовах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то |
| рих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче |
| екоја звезда тамо амо затрептати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад |
| то беше и лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и |
| видим, кога сарањују?{S} Запитам једног манастирлију, који стајаше пред вратима, ко је умрьо?</ |
| ох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само зна |
| дубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастир |
| <p>Бејах још у кревету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад |
| unit="subSection" /> <p>Тек што дођох у манастирски ходник чух с друге стране ходника неки женс |
| пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову жалост још жалоснијом...{ |
| рска звона да звоне.{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисл |
| >На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да легн |
| колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо |
| ј тесној соби, а кад после подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, |
| т отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Н |
| посетити, <pb n="32" /> јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <miles |
| собу, где сам лане становао.{S} У целом манастиру још је онако исто, као што беше и лане, с том |
| ац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <milestone unit="subSection" / |
| в дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је |
| трже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жа |
| своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом, сећах |
| војим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам по |
| hapter" xml:id="SRP18752_C1.2"> <head>У манастиру 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао м |
| hapter" xml:id="SRP18752_C2.2"> <head>У манастиру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беш |
| крено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које према њихов |
| све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи |
| је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми |
| ла на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} |
| могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле |
| још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било |
| васте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да дадо |
| с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчије н |
| l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје |
| АБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРООМ ОВО ДЕЛ |
| ђоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тврдом увере |
| ва, одрећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?.. |
| ица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и |
| м смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не м |
| .</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво небо |
| p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хте |
| ли мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плакати.</p> <p>„За што да ти је тешко?“ |
| теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихе |
| мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње в |
| често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми оп |
| егови анђели! —</p> <p>Ја постадох овим марининим речима па једаред сасвим умирен, сасвим утеше |
| тихетиним речима.</p> <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да поста |
| а ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} |
| огу, па се с њиме лепо разговараш!..{S} Марино!{S} Кажи, хоћеш умрети?{S} Кажи!{S} Јер иначе- - |
| ам пред школом са својом другарицом <hi>Марином</hi> седео толико пута рано у јутру и сунчао се |
| молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А ј |
| не, па да постанеш анђео божији — питах Марину, јер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам |
| p> <p>„Добро!{S} Али како ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> |
| наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гр |
| мађах доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ цел |
| која слушају родитеље своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што |
| ко толико добра учинити!“</p> <p>Сирома Марко!{S} Како је тај волео слободу!{S} Како је тај љуб |
| мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих |
| а се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио!...</p> <p>Он је издануо н |
| отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим |
| неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга <pb |
| /p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених прија |
| Тако сам онда певао.{S} То сво време од Маркове смрти до Љубичиног познанства провађао сам већи |
| нам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се |
| мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени |
| ре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у |
| ох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те чека радост и весеље!{S} Ићи ћеш Љубици |
| ој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми ј |
| ..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она |
| {S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па до |
| к ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста |
| многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу св |
| е, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста дома сама и забављаш |
| , и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и о |
| она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да |
| ог?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да |
| оже да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова има |
| и у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све м |
| и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако ми |
| нас опет посетим!{S} То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје |
| узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погл |
| овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да до |
| ко разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена прилично стара, али веома пријатна.{S} Реч п |
| осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, |
| , а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити. |
| јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Ј |
| ђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и питања <pb n="143" |
| <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица устаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече |
| "140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућ |
| ладу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг њен, па тужно гучући з |
| т љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, |
| у настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSe |
| рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љу |
| аваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одр |
| ван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако н |
| ко мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа м |
| Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.</p> |
| уго јако загледали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гл |
| донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје |
| на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше већ у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извини |
| е не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, |
| све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек ва |
| Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир |
| дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жарко |
| на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчи |
| асника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С то |
| а једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само |
| е и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељ |
| </p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном мо |
| ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође ов |
| ујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље |
| тајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта зн |
| S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родите |
| и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да оде |
| једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „За |
| сретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе |
| ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> |
| у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче цвеће б |
| једном женском.{S} Ја се хтедох у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потр |
| ку беше чудно око срца, јер беше у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> < |
| држати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима леп |
| тељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да б |
| ве већма удараше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у |
| а дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша м |
| а миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; са |
| нутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти људе секу.{S} Ох!{S} И сам |
| ке, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сеч |
| па будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми |
| а моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја |
| ка јецања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми це |
| да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и |
| летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њен |
| > лудо дете, и опет кад се сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једно |
| све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестру своју остављену од цел |
| за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми ма |
| памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад д |
| толику срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с н |
| ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Ни |
| ше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише с |
| че болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја видех, да сам клонуо и да |
| јим речима као стрелом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким |
| е к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <milestone unit="su |
| трицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. |
| ! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, |
| о и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом ранио, па с тога ме ста |
| у радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Сла |
| аква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светло |
| анка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у сл |
| више очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</p> <p>— Волим! — рече Љубица тихо стиснувши |
| ко ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме |
| сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалоснога...{S} Скинув |
| читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још волите, јер то вам се види из сваке речи ваше, а |
| ао каква силна богиња, која је кадра да ме погледом својим сасвим уништи...</p> <p>„Љубице!{S} |
| и само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и |
| осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под једну тополу и дуго, |
| га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„ |
| и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта |
| речи тако изненадише и увредише, као да ме за срце уједе.{S} Ја почех од једа и чуда плакати, и |
| Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело бић |
| чи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв |
| но Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сада управља мислима и о |
| , што се ви знадосте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и |
| ити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} |
| {S} Ја сам постао уморан, ломан, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време м |
| ка нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овамо и доша |
| <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..< |
| атима и својим црним лепим оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо |
| ах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, вас боли срце; али про |
| на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Н |
| ве речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже тако збуњен и н |
| сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на сто |
| а се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо рече: — И заиста |
| <p>— Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p |
| отвори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{ |
| а махати, разрогачи тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“.. |
| доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не |
| , што у том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — |
| и машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг |
| закуцах, она се одма отворише, и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало и |
| !{S} Браца!“ повикати?{S} хоће ли преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироч |
| ао из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздр |
| но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на о |
| никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стоти |
| азих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођ |
| адост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> везиваше за овај уморни и досадни |
| живео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, како |
| а стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико пос |
| о што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и певајући дочека, |
| живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, |
| >О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пу |
| миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, ко |
| ећи се анђелства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p |
| ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, кад се сетим прошлости своје, прошлости |
| а.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа |
| вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташ |
| у, да се вратим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве проме |
| pb n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и ра |
| лико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на |
| , да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> |
| ним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца м |
| груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себи, да јој будем н |
| м, брате!{S} Срећан ти пут!“ — рече, па ме загрли и пољуби, а сузе јој ударише као летња бујна |
| и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јој се као |
| речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним расејаним оком смешећи се да глед |
| већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, |
| ао доласком својим, у толико више очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме |
| р вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.< |
| p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекне |
| ма је у манастиру тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку |
| /> по свој прилици сиромаштво? — упита ме Љубица и своје црне очи управи тако живо на мене, ка |
| ђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме Марина и погледа својим плавим очима у ведро плаво н |
| за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има кога; који се весел |
| „Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита ме сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морад |
| ви тако далеко бегате у самоћу!“ упита ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру |
| /> <p>18/12</p> <p>Питам сам себе, шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без |
| х и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ј |
| в показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте |
| и.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда |
| и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је н |
| речем породице своје!.. —</p> <p>Љубица ме овим речима као громом поразила!..</p> <p>»О Љубице! |
| ?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко |
| ји беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од |
| ји човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да |
| је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да |
| увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је те |
| њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја |
| , ступи преда ме и чисто се зачуди, кад ме виде свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме њего |
| ајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је врем |
| ом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас рано зором из сна пробудила, беше већ обучена |
| на, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, |
| стаклени ходник, затекох Пају, који кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумњ |
| о дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што |
| у помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћ |
| ели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће |
| у постељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једно |
| а!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у ли |
| подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се још сузе блис |
| ћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки |
| ујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ћ |
| оје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се |
| даром ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у жив |
| ајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, н |
| онављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то |
| но писмо, да читам те слатке речи, које ме тако радосно потресоше. —</p> <milestone unit="subSe |
| е навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успа |
| љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су м |
| је непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод станем!..{S} У то |
| ве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја |
| које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> |
| и мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устр |
| t="subSection" /> <p>25/10</p> <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише? |
| то мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком д |
| тим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод из детињс |
| као...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да |
| а колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог трену |
| ио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. —</p> <miles |
| моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а |
| ш нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадов |
| а мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да |
| поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се данас испуни |
| !{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи |
| наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да |
| ме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и |
| , да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу видети стрица свога, ма било |
| ох гледајући је сузним оком, — Бриге ће ме опет у постељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Ниг |
| о.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то |
| ђем пред Љубицу? <pb n="140" /> Како ће ме предусрести она, па мати њена?...{S} Како сав дршћем |
| ђу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, |
| грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплаш |
| ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам |
| дући <pb n="108" /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из с |
| стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми |
| , а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем том, што једва сам себи веро |
| љи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да су |
| га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећ |
| са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо бадње вече.{S} Поч |
| песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је |
| и.“ —</p> <p>Читајући ово писмо удараше ме свака реч као стрела у срце и при свакој речи беше м |
| видео опет здраву и веселу!... — Питаше ме шта је с Љубицом?{S} Рекох јој, шта је, па је замоли |
| ?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме тужно.</p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али ниса |
| да скупа славимо бадње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја |
| ишло у „Јавору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које |
| оје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим |
| омене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији ч |
| но! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем к њој, идем одма!{S} |
| требаше само једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећ |
| а би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме б |
| се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случа |
| у селу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови доб |
| малаксаше бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно цар |
| {S} Како косови слатко звижде!{S} Сваки ме гласак њихов тако чудно у срце дира!.{S} И што се ду |
| {S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитни |
| и срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздрави |
| n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светозар С—, који |
| ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се н |
| /p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба да су болесници сами.{ |
| их у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби с |
| ро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, |
| м; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу |
| ише не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је је |
| мислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не |
| о вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах |
| ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах |
| свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку тво |
| њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме волиш!“</p> <p>Ја бејах у загрљају Љубице своје забо |
| да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И |
| ах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинску собу,“ где ме |
| Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошл |
| х <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ра |
| ек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене |
| ико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знадем добро, да ти је |
| " /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно. |
| кад ме виде, зачуђен застаде гледајући ме тако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раш |
| исмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући ме сетно својим лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у м |
| } Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да |
| ас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улиц |
| мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поч |
| ечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми |
| свега збуњеног и уздрхталог.{S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узб |
| омантичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и д |
| у пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако |
| уршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им дра |
| оје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, ника |
| се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} |
| га смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима сво |
| тим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где осим љубичине мајке беше још |
| најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, |
| Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела удараше у срце, у |
| прошлост и створена будућност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гле |
| ца има за сад два ваљана просиоца, јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравил |
| ше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, тајном силом к себи <pb n="75" /> привлачиш! |
| Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хтела погледом својим да загледа |
| би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком својим, у толи |
| е туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је онако оставио и што в |
| одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутни |
| еживети без радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад ј |
| радости, без љубави, ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост |
| о груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клеца |
| вако жалосног и очајаног?!{S} Ах!{S} То ме боли, што ће твоја мати да добије опет право, јер мо |
| ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем. |
| тешко живети? — упита ме Љубица и чисто ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но |
| дне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини кор |
| ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна |
| још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога |
| анке своје, која пливаше у радости, што ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад по |
| кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако ј |
| јако ме узнемирише, и при свем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} |
| мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна |
| јој сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, |
| адио, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад |
| е наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S |
| дете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она у |
| —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српск |
| ; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно с |
| указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање |
| <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} |
| t="subSection" /> <p>28/11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта |
| о доба да им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, је |
| {S} Толико лепих и светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку |
| то сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам |
| бица, те се сетих лањских зора, када су ме тице певачице из сна будиле, кад сам веселим оком и |
| у; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне болести излечили; јер кад сам постељу |
| још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове послед |
| У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него шт |
| ћемо бити опет заједно.{S} А кашње ћеш ме, је л’, брате, ти опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, |
| p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, Данко, хоћу!{S} З |
| сам гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те с |
| љубичини сватови бити за осам дана.{S} Међу тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, |
| ије могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје |
| сти.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно |
| лавно погибоше под Луком Вукаловићем, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p |
| са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, б |
| еко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси треб |
| а, да сам чисто заборавио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох |
| ох обрадован доласком његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну врт |
| и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће |
| ао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би |
| бу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крила душе мо |
| пролетне тице њене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак на |
| {S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих |
| се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи |
| Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мирисав |
| ем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као ј |
| а наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и |
| ти почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи |
| гледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет |
| вим озбиљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче так |
| <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да |
| и, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала |
| поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <p |
| {S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!. |
| „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог |
| ица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док сам с овом гатком готов био, ј |
| рече ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца пол |
| ојали, а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у |
| оја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође н |
| авље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова ду |
| ијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати |
| уга и жалост, и суза и уздисај...{S} За мене ће све престати, јер ког једаред земља загрли у св |
| ги добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не |
| емам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, као што сам до сад ја за њу радио.</p> <p |
| е и ово ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="chapter" x |
| д удомим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мно |
| пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мен |
| ам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју |
| Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погледим у њене црне очи, то бих одма |
| едали?“</p> <p>— А шта јој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи |
| њим отишла.</p> <p>Његова смрт беше за мене велики удар јер у њему као да изгубих половину срц |
| Ах!{S} За кога би та суза?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па к |
| што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би ме видела овако жалосног и очајаног? |
| и?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама |
| тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која |
| азговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће |
| и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на з |
| вас гледа и тужним и сузним оком вас за мене пита?{S} Ах!{S} Поздрав’те је!{S} Поздрав’те је и |
| а пева, а звуци гласовира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уј |
| {S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет здра |
| ко тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан б |
| е, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога н |
| е и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе |
| аше зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако туж |
| е своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <miles |
| воје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много |
| пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уз |
| ад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone unit="subSe |
| речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну |
| Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљ |
| јте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} |
| њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или |
| 8" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли р |
| е несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, упу |
| је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" / |
| и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаким к |
| ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ високо |
| мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јо |
| ца и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> |
| а, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орахом, |
| је мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, ш |
| да се старам и ја њу да издржавам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас |
| са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим ко |
| и и кад отворих очи, сеђаше Данка поред мене, лице јој беше бледо, а очи јој беху црвене и пуне |
| у, „јер ја тако волим, кад је она поред мене!“ А је ли она кадгод оболела, то сам већином прова |
| д свег срца заплакао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час ј |
| сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринут |
| <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груд |
| иком, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам нек |
| беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> |
| ота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове последње речи |
| служи?{S} Да је дакле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћ |
| тиру, <pb n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манаст |
| /p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави |
| оћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као |
| и бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали ни |
| о, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми в |
| ком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало |
| о збогом, па будите срећни, срећнији од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напун |
| тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам већ скоро целог н |
| ица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— посетити, <pb n="32" /> |
| за не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понав |
| Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа |
| ећ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има |
| tion" /> <p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, д |
| а одеш.</p> <p>„А зар је био лечник код мене?“ — упитах је мало зачуђен.</p> <p>— Био је; одма |
| је: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом |
| адањости...{S} Или је ваљда то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и |
| твари у сваком друштву и ћутим, јер код мене је „<foreign xml:lang="la">omnia mea mecum porto</ |
| .{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја јој се позиву драговољно од |
| анила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје срп |
| а полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах оно |
| ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто |
| о у том тренутку добро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <milestone |
| писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, д |
| едах за њима тужним оком:{S} Да ли ће и мене когод дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чиј |
| оји се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат |
| о и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="subSe |
| х потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце |
| Пољуби се прво с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек наврш |
| ох јој тарући сузне очи своје. — „И они мене <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта |
| ко ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да се оканиш так |
| овати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужн |
| ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи |
| авно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке!“ тихо и збуњено рече |
| на кад би видела ову сиротицу, би спрам мене била још гора, јер бих у очима њеним био још мањи, |
| у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — б |
| ара.{S} Ја сам одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене с |
| осте претварати, као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неиск |
| бо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, |
| воје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи |
| ка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје др |
| лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне паунице!..</p> <p>У гори пробавих це |
| је груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе цео свет.{S} О боже среће!{S} Х |
| во може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —</p> <milestone unit="subSe |
| створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробиш |
| жење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу |
| равља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила |
| а Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мене боли срце, што се <pb n="107" /> с тобом растајем! |
| м лепим оком.</p> <p>То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и п |
| не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим страхом ходаше по цркви, по гробљу среће |
| до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, |
| мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро |
| е речи поче опет тихо плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веом |
| румен јој обли цело дивно лице.</p> <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лиц |
| иница, па ће они за њом плакати.</p> <p>Мене ове њене речи тако изненадише и увредише, као да м |
| о си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине речи тако изненадише, да чисто не знад |
| Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се |
| е сетим тадање маште и тадањих осећаја, мени сузе теку!..</p> <p>Једног јутра седећи ја и Марин |
| тугом заменила, јер док бејах код тебе, мени беше тако добро и ја бејах сасвим срећна, па се на |
| кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља п |
| но на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце |
| је воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће. |
| ти.“</p> <p>Чим Љубица ове речи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, |
| а!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене не |
| да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико заустезао, да јој пружим руку |
| овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} |
| још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која од |
| дгод себи те страшне појаве представим, мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни |
| и кад опет видех црну јаву пред собом, мени се туга као каква змија опет у срце увлачити поче, |
| и ме лик њен!...</p> <p>Кад је свануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма |
| тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb |
| д ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као да се шећу око мене виле и златне пау |
| н, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се о |
| еше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> |
| ејах песмом и свирком њеном сав очаран; мени се чињаше, да слушам вилу, да пева, а звуци гласов |
| „У Б—, јер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер на |
| бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава |
| tion" /> <p>27/10</p> <p>Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једа |
| елом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, као да сам већ постао анђео!..</p> <p>И ја о |
| ећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако човечанско осећање једино за то, ш |
| ру, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да сам до сад о свету само сањао и |
| ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Су |
| и: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у п |
| и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} Мени пуца срце тебе гледајући, јер видим како смо бедни |
| хладна и гадна, та иначе света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и |
| вета, па и од рођеног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n=" |
| ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Поче |
| беше златан и сва гора беше златна.{S} Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем т |
| срди, те срдита хтеде изићи из собе.{S} Мени је беше веома жао, те за то скочим са столице, пот |
| , што сам изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад |
| сником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколик |
| бејах у К—, и то једино Љубице ради.{S} Мени се чини, као да ме је ова девојка очарала и да сад |
| кад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам <pb n="46" |
| ла, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох |
| к њој и ухватим је страсно за руку.{S} Мени беше, као да сам с груди својих скинуо какву стену |
| свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не мо |
| госпа изрече: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као |
| нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и н |
| се умири и сеђаше ћутећи поред мене; а мени срце као да шћаше да искочи из тесних груди: милин |
| крет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада |
| има Данка прво теби да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима о |
| ни, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} |
| и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу спом |
| едајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи |
| моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Мој |
| ох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да ми ј |
| али; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако тихо, да сам ј |
| своју остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плач |
| а ћу онда јадан ја да кажем?{S} Како је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} К |
| сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, до |
| епрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то б |
| а, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући преклиње, да је узмем к себ |
| p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после |
| а.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, али — — “</p> <p> |
| уци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што је до сад радит |
| Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и весео као у м |
| ећу, које је већ венути почело, то беше мени њена свака реч: мелем и души и телу, и ја почех од |
| ада имате два просиоца, драга Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и |
| појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља као тамница, на |
| елу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и плачем.{S} Благи Бож |
| пријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестан |
| нуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p> <milestone unit="subSecti |
| а нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање н |
| светих успомена вежу ме за овај дом, и мени тако би, као да у овом тренутку постадох опет дете |
| ним срцем певајући са постеље скакао, и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао... |
| е цветни пупољци у зору расцветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и боље |
| угог чега, доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћа |
| грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако м |
| сва, њу само једну имам <pb n="46" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што |
| <p>Мене овај поглед тако изненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз |
| два сам себи веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поре |
| и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као да би хтео на поље |
| ..</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколеба |
| невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунце среће синути!{S} О кад бих још сестру |
| знежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit="subSection" |
| у пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из груди.</p> <p>— Вама је у манаст |
| p>„Тако је!“ — рекох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица сл |
| звршење њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и ра |
| у коју добру породицу, да служи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и |
| стадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Доб |
| има паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и страшног сна |
| {S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер < |
| у се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца!{S} Браца!“ пови |
| ше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да ћу опет оздравити и опет лепоту с |
| , као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у друго јако за |
| плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их оставим! — рече Марина и поче плак |
| , своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну |
| е волим, ја те обожавам!..{S} Реци и ти мени бар једну реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим н |
| >6/9</p> <p>Тек што изиђох из собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га ј |
| } Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„ |
| <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} |
| ме бледог и жалосног притрчи уплашена к мени, па ме поче испитивати, шта је и како је; а очи јо |
| та паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти |
| свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастир |
| Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим црним оком, и тај поглед беже т |
| гуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе до |
| спазим Пају и Љубицу, који се управо к мени <pb n="45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми с |
| а се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми |
| еговом побегне од стрине и дође овамо к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем н |
| асом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми |
| у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јеса |
| мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> <p>— Заједно се |
| ром рекох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — реч |
| расхлађено у туђем свету: тако је исто мени сада, кад седим поред Данке!...</p> <p>Пошав из бо |
| поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљд |
| а, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим |
| ко не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи пр |
| вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара |
| ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост мој |
| ити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подземни црви једну < |
| стаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем |
| е пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер данас ми беше мо |
| говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше као какво уз |
| 1" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на |
| у, те јој одма пустим руку, а сва крв у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што с |
| али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав м |
| им у будућност своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срц |
| сних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и пл |
| акуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо |
| мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу |
| а и тако умиљата, као што беше сада и у мени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, |
| ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог с |
| ету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, и које од истих удараца пати, од којих и ја |
| } Ја тада бејах тек у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, |
| ћу бити дуга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу р |
| и би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упит |
| сада бих већ у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, |
| ћи ме својим плавим сетним оком.</p> <p>Мени беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Сла |
| могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говор |
| кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После |
| , а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја је погледах очајничким о |
| ма оним првим речима додадох још даље: „Мени се јако допада!{S} Искрено да ти кажем, ја је воли |
| аздражено — „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако верол |
| ти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођо |
| лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} |
| ли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако |
| од ванредно десити, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да |
| ао?“ — Светозар С—?{S} Па он је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то ј |
| > <p>Више пута помислим, да крајем овог месеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало но |
| Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако |
| Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми |
| са Љубицом.{S} Она је провела скоро три месеца у Б— код брата свога и тек је ових дана кући дош |
| видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: |
| ише да седи очарана лепотом овог дивног места, па стаде своје сетне плаве очи бацити час на јед |
| ..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свога, приђем к њој и ухватим је страсно за руку. |
| е било?“ рече Љубица збуњено и устаде с места свога.{S} Ја видех, да је сасвим узбуђена, па за |
| мела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те свирати поче.{S} Ја ос |
| девојку испросила, да га жени, па гле, место сватова шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му |
| араше у главу и ја бејах као махнит!{S} Место суза беху <pb n="60" /> сада варнице у очима моји |
| ко нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе |
| <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у о |
| слио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу речен |
| p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир |
| ан голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана овај голуб него |
| S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми пове |
| ea mecum porto</foreign>“ Ах!{S} Једино место, куда бих отићи желео, то је манастир; али не мог |
| о поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није забо |
| Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика т |
| бици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар |
| И Маџари грунуше у цркву, да и то свето место опогане сечом и тучом!..{S} Ја се још толико сећа |
| ојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. —</p> <mileston |
| креном, сестринском љубави!{S} Ах!{S} У место ја за њу да се старам и ја њу да издржавам, она м |
| у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако б |
| а, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} |
| е ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код стрине своје; а при |
| , те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним гру |
| м бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, зате |
| Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том |
| и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше |
| уо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја ј |
| покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник, да и данас још име његово св |
| астависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад ј |
| морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} |
| а ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати |
| адни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је тв |
| све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Због |
| и ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Бо |
| човеку, којег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit="subSection |
| па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим за народ |
| /p> <p>— „Па шта би онда радио, кад би, мећем случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао |
| год зажелимо, да видимо родитеље своје, ми ћемо к њима као голуби долетати, или ћемо стати на ш |
| Браца!{S} Браца!“..{S} Кад влак приспе, ми се ижљубисмо и растасмо.{S} Они весело ступише у кол |
| Место да весело с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајч |
| ђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, каза |
| ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да се окреташе ц |
| .{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, |
| рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и о |
| оком и гледа ме као престрављена...{S} Ми се поздрависмо и руковасмо се.</p> <pb n="144" /> <p |
| ужи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и пољубисмо.</p> <p>— Слатка Данко!{S} |
| стадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго...</p> <p>„Љубице!“ — рекох |
| у и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две још и даље разговараху.{S} Кад |
| о, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спасемо; ми бегасмо од сурова |
| ао што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затво |
| а у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се |
| својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он седе и од |
| менике детињства <pb n="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга |
| че тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} |
| ад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји |
| ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то лутам улицама, по којима је т |
| поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прили |
| на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а к |
| но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих тројица муш |
| а и тек је ових дана кући дошла.{S} Ова ми вест беше у први <pb n="134" /> мах угодна, јер се р |
| алим гласом уплашен оваком вести, а сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уве |
| ћи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не |
| и неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — р |
| „Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, |
| , која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Ил |
| дан ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, је |
| — и да га је послала госпа докторка, да ми <pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, |
| етињства свога, јер је од Паје чула, да ми детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше |
| ја бејах сав тако узбуђен и осетљив, да ми требаше само једна једина реч, која би ме дирнути мо |
| ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јад |
| мо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p |
| лико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једин |
| уга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њи |
| говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми че |
| у гробу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се т |
| често би се и отац и мајка трудили, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго в |
| ира њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе |
| зрок свему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има |
| у и погледом својим хтедох јој рећи, да ми је за то у манастиру тешко живети, што <pb n="44" /> |
| оворила, то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи глед |
| упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човек |
| це непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> |
| стирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb n="141" /> с |
| p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да ми рекне бар једну реч, она сва узбуђена стајаше као не |
| та овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта је и како је са Љубицом.{S} Она је провела |
| <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што д |
| , како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи |
| м ту бригу смирио, поручим по Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше |
| 28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као дан |
| S} Рекох јој, шта је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit= |
| е „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо мени потекоше |
| и тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо и да су га једва познати могл |
| ини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да оздравим и да се опрос |
| још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју наро |
| јах у гори, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце |
| , за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана п |
| мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Данко!{S} Данко!{S} И теби ће твоје девов |
| и тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.</p> <p>„Тако је!“ — рекох јо |
| ростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, је |
| оја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи у |
| непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срка |
| и проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обручима, па хоће да пукн |
| обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило само собом...</p> <p>„Би л’ хтела Д |
| мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам ниг |
| да поје „Исаије ликуј,“ мени би, као да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржат |
| м ово Љубица рече, мени тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није треба |
| ед тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх |
| о јако узбуђен и зло расположен, као да ми се Бог зна шта страшно догодило.{S} И узрок свему то |
| сам собом рачунам, мени је тако, као да ми срце уједно и плаче и пева.{S} Силна ме туга обузме, |
| ћи; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја с |
| ем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних окова, па се с васијоном |
| ирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако ти |
| не, усне јој беху још румене, па као да ми тихо зборе: „Ја сам већ постала анђео, хајде и ти!{S |
| о мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим з |
| аплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно уз |
| т бих дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду |
| авила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлаз |
| о преко прага прелазио, а сада?{S} Сада ми се учинише та иста врата тако чудна и тако тајанстве |
| како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако сладак!“</p> <p>— Бог ти свако добро д |
| > <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој црне очи |
| ог села и сама у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{ |
| бо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSec |
| што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хт |
| увело лишће.{S} Од свега дрвећа задржа ми поглед само онај велики орах, под којим сам причао Љ |
| настир, и међу <pb n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} |
| јом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет посетим!{S} То је урадил |
| више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким |
| вршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред школска врата и дуго за њим гледаше, глед |
| м пре причешћа исповеда...</p> <p>Мајка ми плакаше, а плаках и ја с њоме!{S} Плакасмо заједно, |
| анко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом |
| доћи.“ — Тек што се беше смркло, Данка ми дође и донесе један мали завежљај, мете га на сто и |
| и они тако исто брзо проћи.{S} И Данка ми је увек задовољна и весела, па и она вели, да не осе |
| тебе ћу једино да живим! —</p> <p>Данка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише су |
| Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја ј |
| ом растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „ |
| з каквог дугог и страшног сна; а из ока ми полете вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, |
| вољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је је |
| љубав...{S} О сестро!{S} Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, |
| се томе дару јако обрадова.{S} Обећала ми је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на па |
| ћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу гол |
| ер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу стр |
| е Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и |
| ји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи |
| ја је погледах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} |
| У данкином се оку сузе заблисташе и она ми тихо рече: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морам |
| ве и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је |
| ице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига нес |
| но и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да ј |
| р ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у свој |
| е неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси т |
| се проходамо, јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га |
| доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се дого |
| и осећаји претворише у ледену санту, па ми сав свет постаје равнодушан, а сам себи празан и пиш |
| опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, ка |
| itle>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће то да значи?“ постадо |
| м.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји писао |
| нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, како се |
| „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало обол |
| таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело |
| и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, ал |
| кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као отровна стрела уд |
| еде.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети Љубицу и да види и чује, |
| уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како |
| тек што сам узео рукопис у руке, закуца ми срце тако јако, сва крв поче у мени врити, и да сам |
| и проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени |
| е у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и |
| а.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигнем и полако <pb n="89" |
| !{S} Љубице!{S} Јеси ли ти анђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milest |
| ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да |
| тек сам онда први пут јасно осећао, кад ми њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје |
| ли се смркне.{S} Чисто се зачудих, кад ми Данка рече, да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми |
| , шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде |
| Данку, да ми дође.{S} Сиротица!{S} Кад ми је ступила у собу, беше весела, јер она по свој прил |
| ри том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се |
| а види и чује, шта је и како је.{S} Кад ми данас дође, да узме „збогом“ од^мене и Данке, седох, |
| тога је плакала скоро читав дан. — Кад ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо о |
| дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, скупим све ствари св |
| стајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеленом лишћу, мени се чини, као |
| Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећно сјаје,..</l> </quote> <p>Тако сам онда |
| и моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загр |
| ћах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах |
| и рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима неснос |
| задужио до сад у болести својој, и сад ми остаде једва још за четрнаест дана да живети можемо. |
| ћемо?“ упитах Марину снуждено, јер сад ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и |
| својој жељи себи будућност стварао, тад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S |
| последњи пут загрлио, па је љубио, тад ми беше, као да сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се |
| рим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и н |
| ак да хвата и у зиду попци зацврче: тад ми машта ствара свакојаке слике, и преда ме излази отац |
| гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла б |
| ому добрих родитеља својих.{S} И кадгод ми овај дан дође, да се сам собом рачунам, мени је тако |
| ј наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се |
| које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди бех |
| дох и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту ј |
| посве хладно упита: „Кога тражите?“ Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мис |
| а се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу глед |
| ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и ја в |
| сретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох |
| ам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме |
| помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савла |
| имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, |
| онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не о |
| вари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с њоме било.{S} |
| могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заи |
| {S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете глав |
| ја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од |
| > <p>18/6</p> <p>Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пус |
| ди својим лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек ж |
| диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ак |
| е око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и поглед |
| p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S |
| пушта.{S} Уставши са зелене траве отрже ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна миса |
| тражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <miles |
| м главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко |
| ву смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше |
| ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо |
| ако ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milestone unit="subSection" |
| беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме св |
| ва свога имао у животу своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер на |
| би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући |
| ити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади беху тежи; па |
| добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате н |
| ле подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у б |
| <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па ост |
| своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледа |
| смелим корацима ступим у двориште, које ми сада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше раз |
| моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје! |
| ица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ... |
| писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва отпечатио. „Шта ће с |
| Пају и његову госпу; данашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за |
| цело пре подне читањем и учењем и време ми тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак заз |
| ам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како Паја |
| То лепо око, кад у мене тако гледа, пре ми беше само рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу |
| рцу живи! —</p> <pb n="35" /> <p>Док се ми тако разговарасмо, дође из цркве љубичина мати, жена |
| </p> <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чу |
| ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо ста |
| у цркви.</p> <p>„Госпојице!{S} Извините ми смелост, што вас опет посећујем!“ рекох јој таквим г |
| и себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих вам рекла?“ — про |
| , што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати и сами!“</p> <milestone un |
| ета тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још |
| тлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод траје слободе,“ |
| ста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <miles |
| и!..{S} Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно би |
| } Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце пући од туге и бола!....</p> <p>Када пођох из м |
| одине.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми бити лакше.{S} Ах!{S} Лакше?{S} Још има других рана |
| , па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може |
| ко ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <d |
| се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па тако и беше, јер д |
| те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сама, па дођите сут |
| њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођ |
| ибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба |
| теку.{S} Теците сузе! теците!.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле |
| се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n=" |
| моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са св |
| отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit=" |
| ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће к |
| ене слатке речи, а њене меке груди биће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. |
| јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора биће ми усне њене, п |
| ли игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло насл |
| гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света зе |
| дуже трајаше, то биваше све жешћа: срце ми поста жалосно, јер у машти својој често гледах сестр |
| очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно с |
| е сутра?“ — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на доб |
| у К— стадох пред љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи |
| пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у ч |
| а? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе ос |
| ше читав вулкан.</p> <p>— Хвала! — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ |
| сама собом <pb n="30" /> занима! — рече ми Љубица гледајући ме својим умиљатим оком и смешећи с |
| p> <pb n="150" /> <p>— Миливоје! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је по |
| вероломни?“</p> <p>— Господине! — рече ми усколебаним гласом — Ја сам већ прстенована и надам |
| ијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! — рече ми тешко уздишући <pb n="158" /> — Мене отпустише из сл |
| о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„Брате!{S} Ја сумњам, да ћу бити дуга |
| о се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас |
| за сестру тако детињасто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је ш |
| и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину.</p> <p>— Од кога |
| умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и ма |
| стаде и оде.</p> <p>„Господине!“ — рече ми стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добр |
| изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора нав |
| те!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме својим плавим сетним оком — „Знад |
| {S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и погледа ме тако умиљато, да постах на |
| > <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео |
| лико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено — „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово н |
| је!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело и поуздано, погледав ме својим сузним очима.</ |
| е.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — рече ми полазећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми доне |
| о што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из |
| } Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> <p>— Збиља сам јадни |
| {S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с паробродске станице.< |
| тигав пред вече овамо и дошав дома рече ми газдарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра |
| Данке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник < |
| >Данас после подне дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан |
| собе, а к мени приђе један човек и рече ми, да је из К— и да га је послала госпа докторка, да м |
| авнодушно, као змија сасвим хладно рече ми: да је добио од Паје писмо, он га позива у љубичине |
| чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох |
| и.</p> <p>„Догод траје слободе,“ — поче ми Марко одушевљено говорити: „донде ће бити и њених пр |
| готов био, јер још одма у почетку поче ми лице горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе |
| ано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у разним појавима: час сеђаше код гласовира и сви |
| ође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао о |
| розор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако и |
| анас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, |
| е и како је с њоме било.{S} Приповедаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде од |
| ас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{ |
| о пре подне и кад дођох кући, изгледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме |
| нца. — Стојећи код њеног гроба излажаше ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и ме |
| пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи |
| огу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако м |
| ше у данкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће д |
| !{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе манастиру, <pb n="139" /> тим он |
| да скоро увек равнодушан био!{S} Чињаше ми се, као да тице умилније поју, као да се зелене гран |
| тужним срцем и сузним оком!..{S} Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мај |
| ="166" /> да идући данас улицама чињаше ми се, као да сам већ у гробу био и сада мало устао, да |
| ба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако тужно, као да би хтела ов |
| ! — Посматрајући ове лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лак |
| м?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати и |
| > <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца постају анђели, која умру п |
| исмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, к |
| ртије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох данас у твој стан, да се с тобом саст |
| , да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце да прекипи, те за то једног вечера, кад с мајко |
| ле подне одох у манастирску башту, беше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуг |
| та на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозни |
| што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајко |
| речи својих.</p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако ст |
| "45" /> упутише.{S} Љубичин поглед беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Св |
| мије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се |
| стана свога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, |
| ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, кој |
| пио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обра |
| , што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163" /> <milestone un |
| шта хоће...{S} Цело бавлење у гори беше ми веома пријатно, чему и данкино добро расположење дос |
| ао стрела у срце и при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли |
| цели дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <p |
| се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек шт |
| оју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну на младом с |
| но дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој |
| , да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пута дође, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми ј |
| ји се у озбиљној радњи проведу.{S} Више ми пута дође, као да ми је срце стегнуто гвозденим обру |
| но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, |
| ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане становао.{S} У целом ман |
| па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам |
| >28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се с |
| ајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чи |
| се и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се |
| дње вече.{S} Почеше ме тешити и хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити. |
| д радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, |
| д радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, |
| нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред пол |
| сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом оштро у очи, и за тим настад |
| манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се |
| >Благи Боже!{S} Мени се чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих о |
| е ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" |
| тужне очи и погледа ме тако, као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за некол |
| погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} Ја сам сад срећна!“ </p> <p>П |
| Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао |
| ивети за Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На |
| озвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су ме тице пе |
| >Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, кад бих је видео опет здр |
| кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данк |
| Љубице; Како бих ја срећан био, како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би би |
| х до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао |
| се мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одр |
| мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то н |
| се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света |
| дна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога |
| м да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћемо свршетак скупа с |
| ога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љу |
| адан ветар.{S} Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу |
| да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит |
| <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, да ме загрли.{S} Ми се загрлисмо и п |
| као да би ми хтела рећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, узда |
| ој мати рече за мене? — упитах га, који ми управо у очи гледаше тражећи у њима одговор на питањ |
| да заменим сладошћу далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зим |
| јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми |
| е Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се о |
| ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S} Ах!{S} И она би тре |
| ити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тич |
| оју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љуб |
| на ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} |
| ер је мало оболео, па ми честита и жели ми свако добро.“</p> <p>Да су се договорили, како ће ме |
| узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озб |
| стано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете по свет |
| гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учин |
| велом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека р |
| хода?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немил |
| ло, које ми је живот омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече |
| , да је данас први дан пролећа.{S} Чини ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам |
| ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> |
| обри људи видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. |
| једно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако |
| уди, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако гледати, као да би ми тиме |
| то је онда цео свет срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{ |
| пет тако бити.{S} У осталом, од како си ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше д |
| ити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p>Мене ове данкине реч |
| о ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе н |
| ећи.</p> <p>— Оздравићу за цело, јер си ми донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим по |
| ада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па у |
| Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па сам јој онда рекла све...{S} Она је по |
| отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста небл |
| сте и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави |
| на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико трену |
| и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном прест |
| ше, да ми вас из главе избије, говорећи ми, да вас волим једино за то, што се ви знадосте претв |
| грли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао са |
| Па и Паја ме од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па |
| питах: „Данко!{S} Слатка Данко!{S} Реци ми како ти је?“</p> <p>У том дође лечник и стаде је дуг |
| ј се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, д |
| ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех |
| од мене!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком |
| олу и дуго, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми |
| уђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> < |
| а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{ |
| груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а |
| гдегод иза вароши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли н |
| иње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да сваку реч из срца вади, |
| ејах жељан санка, те сад га добих и тај ми санак беше сладак, као што је дојенчету мајчино млек |
| ице!“ — рекох јој очајно, а хладан зној ми проби узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и |
| оге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче нес |
| ем том, што ме је лепо поздравила, ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма |
| очи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одсели |
| срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем... —</p |
| т ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам |
| ије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од |
| ке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двоји |
| а је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чув |
| знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово приповедаше, мени беше, као да јој свака р |
| е раменима, погледа ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њом |
| о са свим смрти жељан! — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се в |
| да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом ми оде и сва светлост из овог стана! —</p> <pb n="111" |
| слећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се |
| } Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојк |
| удгод ходим и гдегод станем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама |
| почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и |
| о на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!.. |
| ет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, |
| њу споменуо мени потекоше сузе...{S} Он ми је сузе видео па их ваљда и разумео, и кад Љубици за |
| казала, да ћеш ти остати овде, јер и он ми рече да треба тамо да одеш.</p> <p>„А зар је био леч |
| имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио.. |
| у, свог доброг и искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, шт |
| стара госпа увредила?{S} У осталом ово ми је згодна прилика, да им пишем, те кад чују, за што |
| м намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу |
| бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади ум |
| о облеће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="sub |
| ху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати. |
| духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја кадгод удомим и оцем постанем, то |
| уго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да |
| да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да по |
| бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је тешко <pb n="116" /> чезнути и венути!..{S} Да са |
| ност, па свако ме друкчије гледа, свако ми друкчије збори; а ја их гледам и слушам, док ми се у |
| ревари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене д |
| и, кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња исп |
| едаше ми, како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бо |
| манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По |
| !..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми постаје цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!. |
| а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми је живот тако слад |
| ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„Што ви тако |
| окретао...{S} Сањам и мајку своју, како ми вели, да ће анђели бити сва деца која слушају родите |
| иру 3/11.</head> <p>Благи Боже!{S} Како ми се беше пут отегао, чињаше ми се, да што ја ближе ма |
| дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у којем сам провео зла |
| жати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да в |
| то ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро проле |
| да ће бити анђео!..</p> <p>Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену б |
| тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија!{S} Како сада лако дишем!.. |
| малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао уморан, ломан, као |
| тељи?{S} Да јој будем пријатељ?{S} Како ми је та реч сада хладна и гадна, та иначе света реч!{S |
| се бар састанем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и о |
| , издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу |
| боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него |
| топлим зрацима жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет пост |
| ица певачица јасно разлегаху.{S} О како ми та иста шума поста сада красна, спрам које сам до са |
| Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени сасвим не |
| јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? пријатеља?</l> <l> |
| пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на |
| обгрлила сву тугу, што у њој има, тако ми сада би и беше ми тако цели дан!... —</p> <pb n="163 |
| анем с Данком, па онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нов |
| ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити |
| што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је с |
| авати, да се закуне.</p> <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако |
| >— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде ка |
| p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, та |
| лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за с |
| о је опет видим, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изне |
| немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја осећам, како ми п |
| немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим овде?{S} Шта чека |
| <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бо |
| p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако |
| <p>„Кажи, тако ми сунца!“</p> <p>— Тако ми сунца! —</p> <p>„Кажи, тако ми месеца!“</p> <p>— Так |
| стир.{S} Ова света тишина и самоћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} С |
| едени хлад и оно тихо шуштање цеви тако ми гођаше и телу и души, да сам постао лакши, снажнији |
| 2_C2.1"> <head>9/3 1861.</head> <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад |
| адојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугод |
| "subSection" /> <p>17/9</p> <p>У колико ми је жао, што сам манастир тако брзо оставио, у толико |
| у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме |
| вио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заиста искрено <p |
| у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узр |
| ам манастир тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те |
| е све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми беше пуно суза...{S} Света земљо!{S} Како ме чудном, |
| е, да се тако слатко заплачем.{S} Тешко ми је отићи с овог света без икаква гласа!...{S} Па зна |
| ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозничаво, што по свој прилици би последица о |
| мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени зној; закашљах се, а крв ми удари на но |
| ам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох |
| ад, да своје радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита |
| е, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit="subSec |
| нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу се |
| Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву вечност да преж |
| , јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше н |
| ко много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три |
| е!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек д |
| .</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно бола, око ми |
| е горети и штогод бејах ближе крају, то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мал |
| дира!.{S} И што се дуже овде бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад |
| је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах као махнит! |
| > <p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намис |
| дре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу |
| е.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе |
| о је други грли и љуби!...</p> <p>Чисто ми лакше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави |
| моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима жив |
| па ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при свем том тако бедна, па што ми је још |
| верност љубави ваше, у толико више, што ми се мати усиљаваше, да ми вас из главе избије, говоре |
| мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно |
| , па ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде |
| а руку: „Да л’ и ви знате за писмо, што ми данас посла мати ваша.“</p> <pb n="61" /> <p>— Знам, |
| <p>Тешке ме бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, мо |
| сестра при свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да ствар |
| јој тужним гласом:</p> <p>„О Љубице што ми сестру спомињеш, то је истина тако, ал’ ипак кад бих |
| нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе ж |
| ојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мис |
| оћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајн |
| ек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ицу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те н |
| богом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме својим плавим сетним оком.</p> <p> |
| отрова?{S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S |
| овести ове ферије код стрица свога, јер ми је тако писао у последњем писму своме, почем већ чет |
| ак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја |
| о добити; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра |
| /p> <p>Ове ме речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све |
| е ми се тешки уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу |
| {S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S |
| се мало забавим у прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> |
| премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на прот |
| пет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше б |
| рекох прочитавши писмо сузним оком, јер ми срце хтеде да прекипи од слатке изненадне среће.{S} |
| а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Не |
| ипак стајах пред њом као какав кип, јер ми изгледаше као каква силна богиња, која је кадра да м |
| да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо његови анђели! —</p> <p>Ја постадох |
| здарица, да што пре одем у болницу, јер ми сестра опасно болесна тамо лежи и данас је већ по тр |
| ="subSection" /> <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку |
| о пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} |
| њи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опет к Љубиц |
| н.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се |
| поче срце да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, |
| "> <head>У Г- 1/7 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет годи |
| t="subSection" /> <p>30/10</p> <p>Данас ми беше главна брига, да уредим све своје ствари, да би |
| t="subSection" /> <p>16/10</p> <p>Данас ми се тужи Данка, да јој служба њена већ постаде неснос |
| t="subSection" /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија с |
| it="subSection" /> <p>9/10</p> <p>Данас ми дође Данка и сузним оком јадаше ми се, како је јуче |
| nit="subSection" /> <p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ сту |
| nit="subSection" /> <p>8/5</p> <p>Данас ми дође Данка у посету и приповедаше ми, како јој је у |
| је одма лакше и после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" / |
| аћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мен |
| ах! то ме боли, то ме пече!{S} Прошлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све леп |
| а опет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на |
| мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> <p>Први утисци ов |
| ужна осећања хладне усамљености, у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сар |
| ман, као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О |
| то ме жалећи погледа.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох |
| ч, па дође време да се руча.{S} О ручку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беш |
| за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута |
| вај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone uni |
| сника из манастира више писама, која су ми са разних страна послата у манастир, и међу <pb n="7 |
| Ах! камо сада оних златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: в |
| више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова |
| што сам послом јако оптерећен, ипак су ми дани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Д |
| луђерима свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је нај |
| већу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Нарав |
| друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, |
| ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Марина, они су око мене, с њима ћу ја да |
| ох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми се тек срце отварати поче!{S} Мени се чињаше, као да |
| дома, остаћу са својим друштвом.{S} Ту ми је отац и мајка, ту ми је Данка, ту ми је Марко и Ма |
| осмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој |
| ен...{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те |
| а лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p> |
| ="167" /> <p>Кад сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да |
| т на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини нав |
| > <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обра |
| И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми изнеше пред очи кука |
| им почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје одма лакше и после свршена рада опет ми је с |
| ох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се |
| пет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да бих полетео куд год |
| ћати велику силу љубави своје, јер срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и ле |
| на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> да су до хиљаду Маџара о |
| во чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мен |
| ="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше так |
| мени одма лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу |
| сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <pb n="41" /> <miles |
| е дуге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као шт |
| > ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живота, јер ја се враћа |
| p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосмо...</p> <pb n= |
| еба да сам данас рано већ тамо.“</p> <p>Ми се загрлисмо и пољубисмо, па се ћутећи растадосмо: о |
| јом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шум |
| , да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод зажелимо, да видимо родитеље своје |
| куљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, јед |
| ар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лош |
| им, и дуго је гледах, тако ми изгледаше мила и дивна...</p> <p>Доласком њеним изненађен и обрад |
| млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња |
| Мени ова појава беше тако дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам |
| би веровах, да је ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивн |
| виках гласно и притрчах к њој — „Сестро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један да |
| аде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> не |
| тешко веровати, да љубим очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!.. |
| а да буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ |
| х...{S} Ах! очи су њене тако лепе, тако миле, да бих радо провео цео век свој поред ње, па да ј |
| За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан с |
| ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће подзе |
| сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам ови |
| миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде сам себе да лиши свог досадног живота.{S} |
| е је!{S} Поздрав’те је и реците јој, да Миливој живи и још ће да живи, за њу ће да живи!..“ —</ |
| беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од с |
| } Драга Данко!{S} Отвори очи!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју т |
| и!{S} Ево је Миливој код тебе!{S} Јадни Миливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, |
| еђу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људскога!</p> |
| њено?</p> <p>„Имаш и један леп поздрав, Миливоје!“ — рече ми сада прекинувши ову озбиљну тишину |
| на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —< |
| тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не по |
| државам, она мене хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми |
| ош да ми каже „збогом“.</p> <p>„Збогом, Миливоје!{S} Ја одлазим!“ — тихо ми рече гледајући ме с |
| плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да |
| јој сузе потекоше.</p> <p>„То је лепо, Миливоје, што си се тако заузео за сестру своју!“ рече |
| тискох песницу.</p> <p>— хоћу!{S} хоћу, Миливоје! — рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но |
| ејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па ш |
| кох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ћ |
| — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред те |
| где стадох читати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако буд |
| па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у на |
| ебао да будеш!{S} Гле!{S} Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, |
| истој свести!.“</p> <pb n="150" /> <p>— Миливоје! — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје |
| ве добро! —</p> <p>„Кад оздравим, је л’ Миливоје, ти ћеш ме опет к себи узети?“</p> <p>— хоћу, |
| м детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само она деца поста |
| је Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи саста |
| ком дршћући примих писмо.</p> <p>„Драги Миливоје!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу в |
| завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти веч |
| е задржавати, па ми међу осталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер |
| д она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико премишљаш?“ — рече ми смело |
| а свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми так |
| сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми обе руке своје, д |
| каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — рече ми сада Данка ухватив |
| <head>ДОДАТАК.</head> <p>Овим је свршен миливојев дневник, те као што се види, Миливој хтеде са |
| г нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родитељи.</p> <p>Кад је Миливој одустао од г |
| е бављах, то ми ово место постајаше све милије и чаробније, јер кад ми поветарац зашушти у зеле |
| ер је тамо добио сталну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда б |
| као да шћаше да искочи из тесних груди: милина и туга судараху се у мени као ватра и вода; мили |
| га судараху се у мени као ватра и вода; милина, што имам тако добру и племениту сестру и што у |
| срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расположење, —- ја је већ хте |
| ђе ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осе |
| о крунисано је тако дивним лицем, да је милина у њега гледати.{S} Чим се с њоме упознадох, а ја |
| љно и весело лице озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега в |
| ћи на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ја господар тога врта, на т |
| чи!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала |
| то би знала тако лепо рећи, да ми беше милина слушати је; а при том њене црне очи гледале би т |
| ругом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Г |
| црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећ |
| е знао.{S} Почех дрхтати од радости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока мо |
| заплаках се и од тешке туге и од велике милине, јер у колико ме сада срце заболело, што сам је |
| на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв |
| рхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са лепих извора, ја бих мо |
| мала — лирска песма!..{S} Од радости и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој ср |
| мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше ми тешка брига на чел |
| лепе дивоте купаше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих о |
| њене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у |
| да се и сва природа топи у таквој истој милини!... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9/7 |
| и, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче што заспи |
| ст своју!</p> <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, из |
| ица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, и |
| одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залазити, а ми с |
| а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућнос |
| , уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</p> <miles |
| икога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у ту |
| га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усан |
| „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> се томе дару јако обрадова.{S} |
| исне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило гледати зелену гору, зелене долине, по којима се н |
| с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — „што се састадох с вама и што д |
| итељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свог |
| ме опет здравог види.{S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно |
| не црне очи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} |
| плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n="108" /> |
| тако брзо оставио, у толико ми је опет мило, јер дођох овамо први од свију ђака, те тако бејах |
| .{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако красан!</p> <p>„ |
| ући сетне песме своје по зеленом лишћу, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, |
| једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И тада као да са |
| одила као <pb n="141" /> сада ова сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, т |
| рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| дравио, или крвавим, што се растадох са милом Данком својом?..{S} Сиротица!{S} Кад ме данас ран |
| већ тамо бити, па како ћу се са својом милом сестром лепо забављати: причаћу јој разне црте из |
| ема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то |
| је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедниј |
| да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад до |
| пољубим је у чело и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо пла |
| су!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу главу с груди својих, погледам јој у лепе црне <pb |
| после свршена рада опет ми је свет тако мио и красан и срцу ми је <pb n="132" /> тако добро, да |
| и непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би |
| ену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ рекох јој љуто и |
| отив сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не зна |
| та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, к |
| ивети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!.. |
| пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати |
| ако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она ни |
| с види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице! — рекох јој тихо, силећи себе, да будем |
| — рекох јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шт |
| 36" /> се из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љуб |
| приповедати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви деш |
| сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме чисто опијати, при свем то |
| ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, које пред њ |
| сада гору погледати, по којој се дивни мирис распростираше, а тице певаху тако умиљато и весел |
| бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је неки ва |
| ену траву у пријатном хладу разгранатих мирисавих липа, које се у више редова опружаху кроз цел |
| их полетео куд год у гору, где има пуно мирисавог цвећа, па бих цвеће брао и венце плео, и свак |
| } Њу је све изневерило и умиљате тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> < |
| тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n="142" /> жуто увело л |
| као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи |
| ље испунише све!{S} Твоје су груди сада мирне, твоје је срце задовољно!{S} Ти сањаш красне снов |
| сам јутрос устао, беху ми груди истина мирне, али уједно и тако ледене, као да се у њима змије |
| 26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милино |
| да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, |
| и радосног узбуђења мало утишаше и срце мирније поста, тад поче и разум своје да ради.</p> <p>А |
| е њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга Данко! |
| ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око твојих <pb n="70" /> румених љубљених |
| вањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гво |
| јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гледах то велико гроб |
| , која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер |
| „Збогом, госпођице!“ — рекох јој доста мирно — „Да ли ћемо се још кадгод у животу видети, не м |
| опазише и управо се к мени упутише, тад мирно стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се |
| ено и пријатељски кажем.“ </p> <p>Ја је мирно слушах, шта ми збори, и ако ме свака реч њена као |
| сама природа као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ |
| одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што сносити мо |
| атити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе с |
| луб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, младог голу |
| ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече |
| постеље њене; ах! она лежаше и спаваше мирно, мирно као какав анђео...</p> <p>„Данко!{S} Драга |
| е при овим речима оборила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и з |
| етлуцаху.{S} Свуда беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да н |
| одма приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За |
| главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шит |
| видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба с |
| о још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено |
| х јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да ми беше читав |
| , шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљав |
| {S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну дишу...{S} И сама |
| p> <pb n="61" /> <p>— Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда на |
| аде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, хоће ми |
| којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет пр |
| Кад ми ово говораше, слушах је привидно мирно, а у мени се тако <pb n="156" /> силно колебаше к |
| као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чуднов |
| ала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, кад би м |
| } Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n |
| сет година, од како сам света угледао у мирном и срећном дому добрих родитеља својих.{S} И кадг |
| оменут!..</p> <p>Кад сам још дете био у мирном дому тада живих родитеља својих, имао сам једну |
| о и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су потучен |
| оше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те |
| сетна милозвучност малих звона.{S} Прва мисао би ми Љубица, те се сетих лањских зора, када су м |
| е се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко? |
| <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пе |
| га несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, д |
| сео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за дру |
| а једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што дру |
| уздах из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада |
| ми тек први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p |
| угог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љубица има за сад два ва |
| о необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ зн |
| к у седмој години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном |
| ве жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти с |
| 1862</head> <p>Тако сам се већ уживео у мисао своју <pb n="166" /> да идући данас улицама чињаш |
| су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у в |
| у ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога посл |
| рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те |
| да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене груди |
| Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отишао, што ме стара госпа у |
| Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, д |
| би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим |
| а њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од |
| е чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче савест гристи, што још ниса |
| асмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је |
| а ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе |
| </p> <p>Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни |
| /p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано |
| е грлим, како је љубим...{S} Тако о њој мислећи изиђох у гору верно праћен од дубоке туге своје |
| а киша, и што дуваше хладан ветар, лудо мислећи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуж |
| оји сам већ пред очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна |
| ћи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и засп |
| ми је то све исприповедала, запитах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А |
| непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се разиђоше тамо амо, као голуби, кад полете п |
| м оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" / |
| м по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи |
| дуго посматрати.{S} Ја га запитах, шта мисли?</p> <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде |
| нам за чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом ба |
| своје и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће м |
| аше ми се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху м |
| је, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све |
| ренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост моју и |
| у с Љубицом, да и мати њена о мени боље мисли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>20/9</p> |
| аву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манастирска звона да звоне.{S} Р |
| аг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубице сетим, њене црне очи падоше |
| цели дан и узалуд сам се трудио, да те мисли растерам читањем; јер што бих се ја већма упињао, |
| о каквом другом предмету, то би ми исте мисли постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле |
| таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} П |
| х звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, |
| тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="subSectio |
| ешир преко лица, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавл |
| питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>О |
| иког уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се мо |
| орити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да |
| ео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, других молитава, оси |
| а ја од тебе желим, да се оканиш таких мисли!“</p> <p>Она ме стаде љубити и њене сузе падаху н |
| ева, а мени јато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече оч |
| тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то |
| ути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ово цвеће брали?“</p> <p>— Јесам! — ре |
| и за сестру своју. — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако |
| јпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, |
| итати:</p> <p>„Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим ис |
| у коју ми више пута душа тако утоне, да мислим, да сам жив сарањен.“ — Ово говорећи гледах јој |
| њем; јер што бих се ја већма упињао, да мислим о каквом другом предмету, то би ми исте мисли по |
| се у своју собу и станем сам о себи да мислим.{S} Како ћу сутра да изиђем пред Љубицу? <pb n=" |
| ненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> <p>„Шта ћутиш, брате? |
| е са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што сам задуж |
| та не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13/7</ |
| ој мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још нем |
| прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра писмо добити, и бринем се, шта ћу |
| амо клекнемо и да се тамо заплачемо, ја мислим, да бисмо срећнији били... —</p> <milestone unit |
| ебо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама |
| ет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним гласом: „Тешко је бити |
| > <p>28/11</p> <p>Данас ме упиташе, шта мислим да радим с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ни |
| је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> <p> |
| истерео из куће своје...{S} Ах!{S} Тако мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би м |
| /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да |
| мам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време |
| дајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За ш |
| е ова девојка очарала и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води |
| м: „Ми смо без оца и мајке.“ — У таквим мислима дођох у шуму, по којој се умиљати поји дивних т |
| ако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој |
| себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мислима проведох скоро цели дан и узалуд сам се трудио, |
| ити, кад се с њима састанем.{S} У таким мислима дођох до стана стрица свога и у мени се поче оп |
| да тек почех да живим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма |
| је рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и |
| беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клон |
| оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног пот |
| клизав...</p> <p>Док се ја бављах таким мислима, Данка се трже из сна свога и поче се на мене с |
| опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно н |
| ира жељно.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што |
| крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, ка |
| е стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада |
| ости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах! камо сада |
| и онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често мислио, ипак беху ми ове речи љуте и страшне, јер ми из |
| Па то је лепо!{S} У осталом ја сам већ мислио, да се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љ |
| p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по свој прилици сиромаштво? — упи |
| пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи се — „За |
| необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Догод т |
| .</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванред |
| це дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и |
| ма жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Н |
| Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што си га Паји |
| tion" /> <p>21/7</p> <p>— Данас ми дође Мита, да узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох |
| ction" /> <p>29/10</p> <p>Данас ми дође Мита и као стена сасвим равнодушно, као змија сасвим хл |
| ећ се почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од ст |
| subSection" /> <p>10/10</p> <p>Данас је Мита овамо стигао и одма к мени дошао, да ми каже, шта |
| /> <p>24/12</p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да иде |
| ако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као |
| есео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, д |
| хлебом храни!.. „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетн |
| и се тако заузео за сестру своју!“ рече Мита гледајући у Данку, која беше као мало дете весела. |
| и је Данку од стрине избавио.{S} И ја и Мита јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не ка |
| еко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јаднич |
| одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим приповедаше, како је угодно путовао, как |
| лас. „Слушај!“ — говораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало |
| } У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу |
| <p>Мени беше повољно све, штогод сам од Мите чуо.{S} После још краћег разговора растанем се с њ |
| bSection" /> <p>18/3</p> <p>Јуче чух од Мите, да ће данас кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S |
| и да захвали, па онда мени! — одговорим Мити.{S} Данка беше при овим речима оборила очи и гледа |
| своју, дужну својим врлим родитељима; у Мити доброг и искреног друга; а у Љубици, —- у њој све |
| дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.< |
| као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох |
| одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и мат |
| о груди, као што ми сада загрејава. — О Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу |
| бу, која се као мало дете обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео |
| поред тебе сасвим срећна!{S} Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, как |
| доброг пријатеља и вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школ |
| беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као д |
| е мисли бацао, па тако беше и данас.{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини |
| ас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може једа |
| осташе опет ведре.{S} Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгуби |
| знам. —</p> <p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још ниј |
| а ме Љубица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући |
| ва отпечатио. „Шта ће сад то да значи?“ мишљах у себи, па се опет вратим у собу, где стадох чит |
| а при том ме љута грозница затресе, да мишљах, раздробиће ме.{S} Данка видевши ме бледог и жал |
| ање од гроба до гроба!...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и |
| бе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се с |
| о јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу и ја бејах |
| ласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први т |
| те чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју |
| а ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се с њима састанем.{S} У т |
| отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка |
| е топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, да се и сва природа топи у таквој истој милини! |
| же! да тешке ли борбе!</p> <p>Читав дан мишљах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може ост |
| не суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се |
| пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се сунце <pb n="25" /> полако |
| могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу к |
| ас бејах опет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Ал |
| беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда сл |
| <pb n="15" /> тамо учим.{S} Идући у њу мишљах, како ћу провести ове ферије код стрица свога, ј |
| се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добије |
| у, беше весела, јер она по свој прилици мишљаше, да сам је звао, да јој кажем, да ћу је сутра — |
| овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{S} Да ли јој бејах тада ја |
| <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невољ |
| а за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој п |
| најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, мог |
| е и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мога, оћете |
| где осим љубичине мајке беше још једна млада госпа, коју ми Паја представи као жену своју.</p> |
| узе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при том ћу те чешће пос |
| рају?“</p> <p>— Знам.{S} То је: „Ја сам млада Српкиња“. —</p> <p>„А од куд знаш?“</p> <p>— Зар |
| /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је |
| сника, где долази у башту са још једним младим човеком и једном женском.{S} Ја се хтедох у први |
| а извора дивних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..— |
| је мене бедним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче |
| о и срећно и имађаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочуј |
| које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати раз |
| о носити толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено поверит |
| , али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи мо |
| ђаху још два голупчета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, |
| да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуб |
| буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други |
| с мајком, па онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годи |
| це озбиљног оца, како је милина гледати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и с |
| ше сладак, као што је дојенчету мајчино млеко слатко. — Кад сутра дан устадох и с Данком изиђох |
| као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико м |
| а ће љубичина мати с временом све лепше мнење имати о мени.</p> <p>„Је ли Паја још тамо?“</p> < |
| утра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при о |
| и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци д |
| изгорела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко ј |
| о небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Мој |
| а видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не |
| one unit="subSection" /> <p>13/7</p> <p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји доб |
| tone unit="subSection" /> <p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како |
| гледао, како се Љубица венчала.{S} Међу многим светом, који беше у цркви, бејах и ја, те стадох |
| поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да буди.{S} Како је свет оживео! |
| а изгубих половину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чу |
| бу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, д |
| pb n="63" /> удомити, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мен |
| > <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадосмо без оца и мајке.{ |
| моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близ |
| љиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује, <pb n="10" /> |
| ам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то |
| умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста постају |
| естро мила!..{S} Ах, благи Боже! ово је много све за један дан!“</p> <p>И ја је загрлим оберучк |
| век много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам |
| ше: — Оставимо то времену, јер и оно ће много штошта излечити! —</p> <p>„Да оставим то времену? |
| да ћеш бити срећна?{S} А до твоје среће много ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од гл |
| е? — упита ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но нем |
| до сад у животу своме већ толико пута и много пута бејах сасвим равнодушан; а данас ми тако беш |
| ане сам био у ово доба брижан и тужан и много сам суза пролио, па ево и ове године при свем том |
| мете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; м |
| } Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота ј |
| tion" /> <p>21/11</p> <p>Данас је Данки много боље, ах! како би ми велики камен са срца спао, к |
| ољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој живот бити горак.{S} Приповедају |
| , шта би с њоме било!{S} Па и он би њој много и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа н |
| ubSection" /> <p>5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, н |
| их груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за |
| него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша д |
| укама старе мајке своје, која је за њим много суза пролила, јер она је другима радила, па је ње |
| и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног <pb n="1 |
| nit="subSection" /> <p>15/7</p> <p>Како много великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препо |
| слаби, болешљиви, ваљда због тога, што много пута гладовасмо.{S} Једном приликом при чаши вина |
| на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на ј |
| .{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам да радим?{S} |
| ао да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар пос |
| ш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{ |
| !{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ |
| Марко и другарица Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела пр |
| тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке |
| о твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у животу своме и тад |
| могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечерас отпутовао, ба |
| р си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p |
| на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисли рашчистио и осећаје узвисио...</p> <p |
| о претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} К |
| помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у којој се дивна звезда сјаји, љ |
| небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Гос |
| д знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} |
| ала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бо |
| купило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпрат |
| уздисаху...{S} Како је природа сада са мном тако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} |
| о тужно, као да би хтела ова природа са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где |
| срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких да |
| } Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што |
| ло зачуђен.</p> <p>— Био је; одма је са мном дошао.{S} И он вели, да ће све добро бити.</p> <p> |
| они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit="subSection" / |
| ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S |
| о одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, говорећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к |
| тог тренутка врло мало знам, шта се са мном догађало; тек пред вече почех к себи да долазим.{S |
| као преко врата! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио с |
| књига срца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед д |
| е говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас с |
| р знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који |
| о, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{S} О Д |
| . „Чуј, Миливоје! како се Мита данас са мном понашао? — рече ми гледајући ме сетним оком својим |
| n="108" /> полако улицама поче ме које мноштво људи, које зврјање многих кола као из сна да бу |
| у свет ма куда.{S} У том чује срећом од мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу ра |
| ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бештија!“ ре |
| ени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу по |
| је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, |
| 1/7</p> <p>„— Ево опет стиже дан рођења мога, дан, када треба да се сам собом рачунам! — Спољњи |
| 1860.</head> <p>Данас ми је дан рођења мога.{S} Ево прођоше већ двадесет година, од како сам с |
| гу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог па |
| Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кревету почех певати.{S} |
| а машта створила у разним данима живота мога, оћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустит |
| !{S} Ти си заиста анђео хранитељ живота мога!.. —</p> <pb n="52" /> <milestone unit="subSection |
| ше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам? |
| друга? пријатеља?</l> <l>„Да све с лица мога чита?</l> <l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да |
| м помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја кра |
| оја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам оп |
| {S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах, крваво гробље, Србин те таквих много има!. |
| " /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих у овај дом, у |
| а смрт лепа је тако исто као и смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми |
| х непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што м |
| о, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, а она ће мени показивати разне радове своје, што |
| на, те вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неум |
| гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из мога ће ока сијати љубав, из њеног ока опет љубав...{S} |
| угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали род мој нава |
| та не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бој |
| тавити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{S} Од стри |
| а тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће ми штогод ванредно рећи.</p> <p>„Д |
| м свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milestone unit="subSect |
| ер ја бејах жељан човека, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја |
| , да уредим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поруч |
| ање златно бити?..{S} Ах!{S} Кад бих се могао само још једаред с њоме састати, па да одемо на г |
| м бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам |
| о пута да љубим?{S} И опет — зар бих се могао Данке одрећи?{S} Једине сестре своје за којом сам |
| /p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би те могао познати!“ рече ми одма после краћег поздрава.</p> |
| Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље у |
| о је срце и онако пуно рана, па како би могао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пи |
| <head>У Г—.{S} 14/9</head> <p>Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не |
| ш сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи: „ |
| еје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да |
| бих за сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и |
| ани пријатни, као што бих само пожелети могао!{S} Данка ме скоро сваки дан певајући испрати и п |
| бро би било, да је и мене когод утешити могао.</p> <pb n="114" /> <milestone unit="subSection" |
| ма! — рече тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Па онда сте о мени и мислили, кад сте ов |
| — рече ми тако тихо, да сам једва чути могао.</p> <p>„Оћете л’ се дуго овде бавити?“ — упита м |
| ледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајн |
| света реч!{S} Мени се чини, да бих јој могао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ! |
| м грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако при |
| но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам мора |
| ко, сва крв поче у мени врити, и да сам могао, бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубиц |
| у 26/7.</head> <p>При свем том, што сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод |
| еткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао |
| их сада у потпуној срећи с врелим срцем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црн |
| и бога да што дуже живим, јер само тако могао бих задовољити жеље своје, да будем од користи на |
| било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —< |
| е помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, поред које бејах толико пута <pb |
| едног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу |
| м данас много видео и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, |
| ш знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново о |
| ост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих могао да пренесем лепу будућност своју у садање дане, и |
| а свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да кажем то вашој мајци, благи Бож |
| у свет мира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што бе |
| ти морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а овако, што ћу, ка |
| сам данас тако страсно љубио и које бих могао још много пута да љубим?{S} И опет — зар бих се м |
| аве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвеће око њ |
| адила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би ко |
| се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Н |
| х ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим љ |
| урадио, и провео се онако, као што бих могао само пожелети, јер и Паја беше код куће, а он је |
| блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S} Њене лепе очи, које сам да |
| гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи су |
| тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме |
| Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плак |
| им и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} А |
| тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне |
| сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како |
| ста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свак |
| on" /> <p>23/8</p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за јадн |
| unit="subSection" /> <p>23/11</p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на |
| и беху тако пуне суза, да једва гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у глав |
| гледајући за влаком, догод га догледати могах. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>28/3</p |
| {S} Ја је задовољно гледах и с лица јој могах читати, да је радосна и весела, при свем том, што |
| воје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити дане своје и опет тако срећа |
| беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад ко |
| {S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом овог дивног места, |
| у вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гдекоја звезда тамо амо затрептати; а око ман |
| опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублаж |
| голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по свот |
| ем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја |
| гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка |
| ао да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде црних |
| ио и осећаје узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у над |
| мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало са мном разговарати.{S} Ах!{S} Као как |
| ина мати од куд <pb n="68" /> другчија, могла би тамо бити.{S} Али она кад би видела ову сироти |
| време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да ћу опет у манастир доћи, а |
| све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| мо једна једина реч, која би ме дирнути могла, па да одма у плач грунем...{S} Стојећи пред врат |
| и, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, о |
| много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И мене |
| И ја бих волела, кад <pb n="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} |
| договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно |
| у боју погинуо и да су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки о |
| ивно украшаваше зелен венац...{S} Да су могли од куд устати сада стари јунаци из далеких векова |
| темељно, као што би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам м |
| и се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; али игра ми десно око, па се бојим, х |
| не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога см |
| сада љубичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо д |
| че несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то с |
| сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да ос |
| м главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако м |
| да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како |
| , ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за м |
| тадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше |
| се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Госпо |
| и у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затр |
| знати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone uni |
| побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми немогу |
| це весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почетка |
| оје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је Дан |
| то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан хода |
| изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније разговарати.</p> <p>„Ви |
| ра госпа и поче ме тако гледати, да јој могох из очију прочитати, да сумња у истину речи својих |
| </p> <p>— Пријатеља? — беше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да поч |
| ми рекао, да ћеш ме опет к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла снос |
| , па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу |
| м себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах!{S} Од детињства |
| а спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицо |
| о рај, а сада и рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, |
| сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи |
| години и у мени се одма роди мисао, да могу и ја анђелом постати, која сваким даном све већма |
| у цркви, бејах и ја, те стадох тако, да могу да је добро видим.{S} Она беше обучена сва у бело, |
| никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи није |
| ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мој |
| ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми |
| име, што сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер |
| Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас |
| збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одгово |
| ..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ниш |
| “ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим читај |
| ворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира |
| ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црним с |
| надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учи |
| једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!..{S} |
| " /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, з |
| да пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докле с |
| ао да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, |
| памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома |
| Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} |
| и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше в |
| и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, што с |
| бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путуј |
| о ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста с |
| ко сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано |
| ли кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да се |
| и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он се |
| то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке |
| бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим!..< |
| себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете знати |
| Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда |
| изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману или с |
| {S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p |
| сим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кадра |
| сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поре |
| стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за нед |
| ноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} С |
| ка, да је свака опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се морам |
| еше код куће, а он је човек, с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица гла |
| е нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успом |
| ји улицом пролазе.{S} Срећни људи, који могу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословиц |
| д се пробудим, ја сам себе питам, да ли могу друкчије? —</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И одма он |
| на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак мла |
| ци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности |
| е велики терет, то ипак мили ми се, што могу остале бриге своје да растерам овим озбиљним радом |
| естано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milest |
| ипак срећан, што могу да је видим и што могу да је гледам!..</p> <milestone unit="subSection" / |
| нога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упутише, |
| с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и тебе уда |
| е да пева од радости, јер данас ми беше могуће посетити сунце своје.{S} Брзо се обучем, па изиђ |
| го великошколаца већ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђака, |
| ало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја поче |
| ...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот |
| хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам |
| бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душевно здравље, јер мени беше тешко са |
| времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи већ поста |
| ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један по |
| а у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим |
| ригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се |
| рце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да |
| и, да умрем.{S} Али док је човек здрав, може много да поднесе, а чим се поболи, његова уста пос |
| тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} Може ми мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећ |
| што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} Може ми мати из цркве доћи!“ — рече ми тако љубазно и п |
| , што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним |
| дом, да се у мени поче мисао рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milesto |
| — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и с |
| .{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мај |
| о је волећи често би летео к њој, да је може само да види и, да је гледа, па да буде срећан.{S} |
| ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећни |
| нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу |
| } Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} З |
| Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубиц |
| осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби |
| {S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико заусте |
| д обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати. |
| де на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у жив |
| ше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми честита |
| свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам |
| ше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и |
| куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати |
| на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, да постанеш анђео?{S} Да живиш у рају, г |
| м дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и н |
| остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може добар стајати, да ћеш бити срећна?{S} А до твоје с |
| ено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних посл |
| јом вољом“, о које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после |
| адосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходника свога.{S} Од д |
| ама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <milestone unit="subSection" |
| ико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више |
| ешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“< |
| тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> <p>Пријатељи?{S} Да |
| е једва још за четрнаест дана да живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да |
| доста времена, док дођете дотле, да се можете удомити; па ви имате још сироту сестру, која оси |
| тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити, шта је и |
| са сестром твојом, па ако воље узимаш, можеш је у свако доба посетити и видети.“ —</p> <p>— До |
| ласом: „Тешко је бити господар, а слуга можеш бити у свако доба.“ —</p> <milestone unit="subSec |
| хоћеш ли бити вечерас код куће?{S} Ако можеш, причекај ме, ја ћу ти доћи.“ — Тек што се беше с |
| почеше ђаци скупљати и данас дође Мита, мој друг и добар пријатељ, који ми је Данку од стрине и |
| ме излази отац и мајка, излази Љубица, мој покојни друг Марко и другарица Марина, а с њима још |
| , да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог бр |
| ако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми с |
| да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У мени си се преварио!...{S} Добиће п |
| тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој цео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу не |
| како су им очи пуне суза.</p> <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мат |
| се за мном заплакао?{S} Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" |
| тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!...</p> <p>Док бејах млађи, |
| ност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће |
| д остале двојице замењује ме један друг мој, али ако ова болест и даље овако устраје, бојим се |
| .{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовир |
| > се већ помало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је са |
| реника.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудн |
| ше пред вратима, ко је умрьо?</p> <p>„Е мој господине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при |
| , а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли осећа, како ја |
| уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} Да ли ова девојка знаде и да ли ос |
| једну <pb n="164" /> лешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опр |
| с испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, о |
| е море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога званичника, да ми се захвали на труду |
| ше пре кад се дизаше чак у облаке!{S} О мој Боже! он изгори у оно кобно доба!..</p> <p>Одох с Д |
| 52_C2.3"> <head>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, д |
| ошлост беше горчија.{S} Она прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза |
| и ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти |
| е будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени сузе уштеди?..{ |
| да се сам собом рачунам! — Спољњи живот мој још је онакав исти, као што и пре беше, јадан и бед |
| ста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут!..</p> <p>Кад сам |
| е на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред очи као жалостан сан?{S} Или је узрок то |
| чима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опе |
| еда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <div type="ch |
| бље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кости оца мога!{S} Ах |
| наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу |
| х и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и кад опет видех црну јаву пред |
| тано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав одговор беше тихо плакање.</p> <p>Од тог дана ч |
| очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно и прит |
| може бити с матером својом споразумна, моја добра Љубица, која ми јуче рече, да је данас опет |
| лаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи као сироче без неге |
| ут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се ба |
| вет оживео!{S} Како је живот обујио!{S} Моја ме болест сасвим удремала, да сам чисто заборавио, |
| кла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како |
| ти, а за све то треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава |
| ни треба слободе, мени треба самоће.{S} Моја је глава сва узаврела, срце хоће да ми прекипи, па |
| везде!{S} Видите ли, шта Данка ради?{S} Моја сирота Данка?{S} Да л’ и она сада у вас гледа и ту |
| резао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни зако |
| а после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зраци |
| у твоје руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим |
| ем!..{S} У том ми изиђе пред очи и сеја моја у разним жалосним сликама, какве машта само у неиз |
| а јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p> </div> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — повиках у очајн |
| лутња испуни, јер шта би ми онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помага |
| Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах < |
| досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још од детињства свога осећ |
| ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака који оставити, ево се |
| ерујем очима својим?{S} Та то је сестра моја, моја Данка!...</p> <p>„Сестро!“ — повиках гласно |
| гох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и мајке...{S} Она је живот |
| ="subSection" /> <p>22/11</p> <p>Сирота моја Данка!{S} Данас јој беше опет веома зло, јер читав |
| ања...</p> <p>Да ли је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живо |
| ледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се већ поче и зора да се јавља и ја се |
| ако једнака!{S} Сва је тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе |
| и у којој се дивна звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће |
| , не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања осећања моја беху сасвим празни!{S} Још |
| него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у ко |
| омислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где тица не |
| е наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта створила у разним данима живота мога, |
| које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом живети за Данку; а ова |
| лих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и љуби!...</ |
| и била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном тако, као ја с тобом!...{S} |
| е срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где |
| ко речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мен |
| бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође свој рад, те ради по цео дан, |
| а тамо потраже заклона и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, |
| и за њих, па како ћемо онда живети ја и моја добра Данка? —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| хтедоше ми тугу да ублаже, као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове |
| те јој рекох усколебаним гласом — „Буди моја!{S} Поврати се опет к мени!{S} Ти <pb n="148" /> с |
| На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје |
| јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си моја!“</p> <p>— Ох, Миливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сут |
| како би ми био живот сладак, кад би ти моја била!{S} Тада би био цео свет мој, јер би цео свет |
| остављају село и да беже даље.{S} Мати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и |
| а!{S} Пролетно доба, јер ће Љубица бити моја и њене очи биће ми пролетно сунце, а пролетна зора |
| је сада туга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце... |
| {S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу так |
| ива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста |
| молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>Ми се загрлисмо, пољубисмо и — растадосм |
| сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њених...{S} Сиротица!{S} |
| це на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, моја бедна сестра изађе ми пред очи к |
| !.. јер ће ми срцу лакше бити. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а к |
| аху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{S} Ох!{S} Оч |
| ама и Данки.{S} Баша Љубица.“ —</p> <p>„Моја слатка Љубица!“ —- рекох прочитавши писмо сузним о |
| а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма! |
| чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте? |
| зненади, да и мени сва крв у лице пође, моје се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна < |
| це моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, ниса |
| ћан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле и искрене љубави, |
| ојку сваким даном све већма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања |
| сви здрави, тамо амо мирно ходаху!..{S} Моје срце беше пуно милине и опет при свем том лежаше м |
| е црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, |
| е, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољи |
| ено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и сада као јесење мутно неб |
| их, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје расположење беше тако тужно и ја бејах сав тако уз |
| на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело стаде се трести од горка јецања...</p> < |
| љи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледа |
| век предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <mil |
| же један вихор из корена ишчупати, а за моје јаде и сузе, које трпим и сносим, само да остварим |
| воје црне очи!{S} Ала су пуне милина за моје јадно срце!..{S} Твоје црне очи!{S} Ала су живе же |
| је црне очи!{S} Ала су живе жеравице за моје јадно срце!{S} Ах, очи твоје!{S} Твоје лепе црне о |
| среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на мо |
| Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутк |
| ећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и тужним |
| и своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко... |
| ода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну с |
| вучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође |
| обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као да с |
| а ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући н |
| ељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио |
| што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене |
| укама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој? |
| к савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглав |
| ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> <p>Драги Миливоје!{S} |
| е наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје |
| те тице и мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| сам и здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном |
| та све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење н |
| е своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње |
| bSection" /> <p>28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зо |
| наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме когод истер |
| и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе н |
| !{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> < |
| све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима блажен осмејак и |
| — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек о |
| ава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то но |
| њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ов |
| гу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја имам готових радова, па ћу то продат |
| изнеше пред очи кукавно и очајно стање моје.{S} Паја виде, да ме је својим речима као стрелом |
| ем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно |
| ху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па као човек мишљах, |
| и те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се может |
| из ове собе даље чуло — „ Да ли добисте моје последње писмо?“</p> <p>— Јесам! — рече гледајући |
| етеше одавде у красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Дан |
| беше, као да одлази од мене анђео среће моје: „Слатка Данко!{S} Седи још мало код мене, јер мен |
| те!{S} Реците, Љубице!{S} Љубице, сунце моје!..“</p> <p>Овако говорећи скочим и ја с места свог |
| че дивље да куља!</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Реци бар једну реч!..{S} Ти си та бела голубиц |
| срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко веровати, да љубим очи твоје |
| т омилело, па остани ми и од сада сунце моје!“</p> <p>— Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад |
| ени!{S} Ти <pb n="148" /> си била сунце моје, које ми је душу разведрило, које ми је живот омил |
| е!{S} Твоја смрт ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али |
| !{S} Лакше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на се |
| ећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, |
| вних милина и бујне среће за младо срце моје!{S} Ја сам срећан!{S} Сасвим срећан!..—</p> <miles |
| дним сирочетом: али уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми |
| њене лепе црне они испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није виш |
| главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце моје!{S} Чисто ми је тешко |
| и празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се |
| скиде тешки терет с уморених крила душе моје.{S} Бејах жељан санка, те сад га добих и тај ми са |
| е у њима змије легу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога пре |
| е ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, кудгод ходим и гдегод стане |
| све...{S} Она је послала оно писмо без моје воље“...</p> <p>Чим ово Љубица рече, мени тако би, |
| окрете главу, <pb n="57" /> отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће |
| ја још у кревету почех певати.{S} Кроз моје прозоре продираху златни зраци јутарњег сунца и ја |
| и јади беху тежи; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе |
| а још мање.{S} И мене је болело срце, и моје су очи сузе лиле, тако исто можда као и ваше! — Ал |
| из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до л |
| на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведрише.</p> <p>Ах, Љубице!{S} Љуби |
| о јако, да сам могао сваки удар чути, и моје расположење беше тако пријатно и опет тако неугодн |
| воју, да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим |
| ико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше сву прошлост мо |
| речи прођоше ми као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима П |
| е ми појава за појавом целе прошлости и моје и њене, и мени се живот учини као робија, а земља |
| и, шта је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем |
| тко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен |
| ђео, којег ми Вишњи посла, да усрећиш и моје груди?!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9 |
| х урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време |
| м изгубио у детињству своме.{S} Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих |
| оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплака се као |
| усти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погледах преко њене гл |
| зе ми детињаста радост ожалошћене груди моје. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12/8</p> |
| чим тежим, за чим чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} |
| и опет тако срећан бити!..{S} Све мисли моје одлетеше одавде у красно место дивне среће моје... |
| погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушај |
| што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7/7</p> |
| нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога ли сам онда жив |
| ати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах!{S} Да ми је при свем том бар једном да озд |
| , а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго мишљах, како бих дознати мог |
| ћи испрати и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да м |
| срцу ми би, као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја |
| вај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако |
| моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична м |
| нем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по |
| на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још сија оно исто сунце, још се плави оно и |
| Дувај, ветре!{S} Разлади ми врело чело моје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> < |
| заласка сунца.{S} Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone unit= |
| сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такве браће |
| владао целом шумом: а то све за то, што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се мо |
| — рече ми Љубица сасвим усколебана, јер моје речи као да је посве потресоше: — Оставимо то врем |
| {S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута |
| до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих |
| и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам, смем да их љубим, јер ти ме |
| њима ћу ја да славим бадње вече, они су моје друштво. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| а на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне горчине, отровне горчине, те очајничко с |
| ио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер |
| one unit="subSection" /> <p>20/7</p> <p>Моје чекање беше дакле посве залудно.{S} Ја сам се дана |
| one unit="subSection" /> <p>15/7</p> <p>Моје се црне слутње почеше испуњавати, јер се ђаци већи |
| помаже, да се школовати могу. —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав с |
| е постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше пл |
| уга тешка...{S} Љубица ће бити моја и у мојем душевном свету опет ће засијати сунце...</p> <p>С |
| ам своју реч одржала, одржи је и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје |
| ="subSection" /> <p>9/7</p> <p>Многи се моји другови већ о том разговарају, кад и како ће који |
| ати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји осећаји бити тако пријатни, као овај дан?..</p> <p |
| n="77" /> њима, која ми писаше другови моји, беше једно и од моје Љибице.{S} Она ми пише;</p> |
| и песма беху ми једини искрени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</ |
| оћа тако ми годи, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с |
| а певам ил’ да плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох |
| чезнем!{S} Све мисли моје и сви осећаји моји сада се једино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави |
| е ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому своме.{S} И |
| упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па к |
| на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки родитељи!{S} Јуначни оче и добра мајко!{S} |
| ћан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ја спавам, и ка |
| аху тамо амо узалуд тражећи лека ранама мојим.{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да л’ знадеш, како ти |
| стано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми тиме хтеде ре |
| свирање, које ми сада узбуђеним грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја беј |
| а знадеш какви су болови сада у грудима мојим, ти би се чудила, да сам још при чистој свести!.“ |
| а и да сада управља мислима и осећајима мојим као какав рибар по тихој води својим лаким чуном. |
| одина 1848 дође главе добрим родитељима мојим.{S} Још се тако живо сећам онога дана, који нам о |
| једна за другом остварују се пред очима мојим, као што се цветни пупољци у зору расцветавају, и |
| беху <pb n="60" /> сада варнице у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме о |
| а дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме |
| Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је зачу |
| час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, како ј |
| биљним радом, који ће уједно бити мелем мојим душевним ранама.{S} И моја Данка отпоче такође св |
| ла и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она уједно мишљаше, за кога да је уда?{ |
| вам описати милину, која владаше срцем мојим читајући писмо ваше, из којег видех, да ме још во |
| м тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе пресуду своју котрљајући се полако |
| и преда ме ступи Љубица, која доласком мојим као да беше мало изненађена.{S} Чим се поздрависм |
| ренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим грудима куцаше срце тако јако, да сам могао сваки |
| } Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега вел |
| се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изневерило и умиљате тице и м |
| ижило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту ку |
| е код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да скупа славимо ба |
| гушљиве <pb n="22" /> јаде црних слутња мојих, којих ми груди већ препуне беху.{S} Моје располо |
| уди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јој обвијем обе р |
| !..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме гледати својим плавим оком, у којем се |
| рекох Љубици, која одма у почетку речи мојих подиже своју лепу главу, па ме стаде својим црним |
| а беше тихо и све беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бир |
| ој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу н |
| ко исто умрети“, — мишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишч |
| ошао, утре сузе своје, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих г |
| оне, као црв подгризајући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме че |
| што с таком ватром о Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бр |
| ! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а |
| дино Љубицом баве.{S} Оно, што у љубави мојој беше до сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој н |
| о што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с |
| опио пуно крви и доста допринео болести мојој.{S} Код остале двојице замењује ме један друг мој |
| у и племениту сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је |
| ад ми све лањско доба живо оживи у души мојој!...{S} Ах!{S} С каквим сам осећајем лане дошао, а |
| истину казао.{S} Они ме лепо приме и по мојој жељи одредише ми они исту собу, где сам лане стан |
| страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен! |
| ао нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе |
| по свој прилици за то, што беше дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ |
| рхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: „Зар се све зло против мене заклело?“ рекох љуто |
| Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, онда бих могао мирно дан по дан проводати и свој |
| ме била обузела туга и брига за јадном мојом Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за |
| далеких дана, који ми трепте пред душом мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих т |
| а Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носит |
| ћи да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да по |
| о рађати, да може бити ови сви за љубав моју већ знају!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| оји вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, што ја добро знам.{S} А |
| ?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која ме још <pb n="162" /> |
| тавити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама сла |
| то кратко време прелетеше сву прошлост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах |
| Мито!{S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино |
| е „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужну собу.</p> <p>„Еј јадниче!{S} Гле, једва би т |
| све данкине ствари.{S} За тим уђосмо у моју собу, где ми Данка приповедаше, шта је и како је с |
| унчане зраке, где пробише кроз прозор у моју собу.{S} У мени поче срце да пева од радости, јер |
| И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити |
| оје!{S} О кад би могао да одуваш и тугу моју!...</p> <p>Много бих боље урадио, да сам још вечер |
| адох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љубичина мати такође ме лепо поздрави, али нека |
| помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослони |
| онда пољуби мене и Данку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде |
| хтела погледом својим да загледа у душу моју.</p> <p>— А ви ми приповедајте то, што знате, па ћ |
| ју њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми |
| ом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и даље говорити, али ми језик поста |
| д бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божијег, а у се |
| ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело ми проби ледени |
| детињство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неко |
| иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да посети |
| на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизв |
| ђе Љубици и ухватив је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ ј |
| суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и њег |
| тити, шта је и како је.{S} А сад идите, молим вас! —</p> <p>„хоћу Љубице, душо моја!“—</p> <p>М |
| спава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се молим и судбу своју полажем у твоје руке!“</p> <p>Те ре |
| као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме тв |
| а то запитах исту госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се |
| невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и мајк |
| мен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо на |
| кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћем |
| ивна љубав; љубав земаљска.{S} Као дете молио сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бог |
| не Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb |
| па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље по Марину, „јер ја |
| учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклени ходник, затекох Пају, к |
| мађах других мисли, других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..{S} Ах!{S} Ја бејах |
| сли, <pb n="123" /> других жеља, других молитава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше |
| је руке!“</p> <p>Те речи беху сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи. |
| акао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету |
| ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и |
| сам бога, да што пре умрем а сад почех молити бога да што дуже живим, јер само тако могао бих |
| е полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе све моје сузе, она остаје при с |
| их лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно |
| ним оком, па тихо рече: — И заиста он у мом срцу слатко живи!{S} Кад бих у стању била, ја бих о |
| ива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају он |
| осподине!“ — рече ми — „То је био ваљан момак, при том јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му |
| за другом по увелом лицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд |
| а тецијаше једна суза за другом...{S} У моме срцу поче се гложити милина и туга, и моја прва ми |
| а званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицо |
| од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и сладост живота тек |
| ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Поноћ |
| сам могао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у ста |
| и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме пом |
| којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, к |
| е ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> |
| лубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{S} Да сам ј |
| није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно позд |
| год то красно лице збиља љубио? — — И у момка њеног дуго гледах, он је висок, црномањаст и дост |
| говори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није прове |
| а у школи за то, да сада код куће седи; мора се радити, ако се хоће поштено да живи!{S} И ја би |
| нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било, кад си се толико задржао!{S} |
| а озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у служб |
| м ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p>Рекавши ове послед |
| едаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у том тренутку беше чудно око срца, јер беше у |
| оучава.</p> <p>— Збиља!{S} Сирома човек мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <p |
| та!{S} Ја ћу молити мајку твоју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те оте |
| које се сиромах тако лако може и скоро мора да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда |
| тављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора бити, мора! — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда |
| његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов мл |
| свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстар |
| и мене лепо поздрависте, јер и мати ми мораде признати, да сте племенити и достојни љубави не |
| беше мирно, све, осим мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам р |
| ледица овог великог узбуђења, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мисли |
| у кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и |
| ма свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан путовати, где тек јуче пред вече |
| ију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо |
| ам могла испричати све јаде своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам мора |
| куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава |
| најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам одрећи, јер ми је попио пуно крви и доста |
| бичина мати, а из њеног погледа могох и морадох увидети, да добро зна, за што сам амо дошао, и |
| утњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одгов |
| од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба заслуживати.{S} У таким мисли |
| адра принети све жртве, које би принети морала, само да остане моја, тад бих могао мирном душом |
| нети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако та |
| је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога |
| огао мислити и знати, да се стрицу моме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да |
| вему томе беше у лудој слутњи, да ми се морало стрицу штогод ванредно десити, кад већ има више |
| ога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и ра |
| ивлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се |
| илом к себи <pb n="75" /> привлачиш!{S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст г |
| .{S} Па за то, брато, ако већ видим, да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњ |
| ђе вече, ја мислим, да је дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећу |
| ер ја већ бејах себи увртио у главу, да морам бити анђео.</p> <p>— А би л’ ти волео? — упита ме |
| ова болест устраје дуже времена, па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — ти |
| ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала |
| бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако поузданим гласом, к |
| опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре!{S} Кад чује тугу |
| анђео!..</p> <p>„Ја бих волео!{S} И ја морам умрети!{S} Ја морам бити анђео!“ — рекох јој тако |
| ворити, јер се бејах сасвим упео, да је морам опет за себе задобити, — „Ми као анђели кадгод за |
| срце пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове дес |
| увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку или за Љубицу, оставити једну |
| ати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме |
| тити несносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb |
| искреног друга.{S} Жао ми беше, што се морам с њиме растати, у толико више, што гледах Љубицу |
| ичији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе радити, јер и ти си доста за мене радио.{ |
| S} О Данко!{S} Данко!{S} Ако већ умрети морам, коме ћу тебе да оставим?{S} Ово кратко време бес |
| оћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију оста |
| ће твоја мати да добије опет право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме |
| ом што им драго, јер ја тако и тако већ морам умрети, а тим својим делом опет ћу бар колико тол |
| и је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> <p>У таким мислима поче ме снаг |
| си само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе држ |
| } Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико |
| че: „хоћу!“</p> <p>„Добро, Данко!{S} Ми морамо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онак |
| дан проводити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накн |
| бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој бла |
| кад би они почели да певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе |
| ај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао б |
| ни труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази труд знатно да увећам, само да би |
| ом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, а мати јој у цркву оде, те тако оста |
| ородицом одавде сели.{S} Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи |
| ако жедно срках са лепих извора, ја бих морао посумњати у истину овог дана, можда и у своје душ |
| и то за мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом в |
| плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати н |
| ког нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удомити, а за све то треба мн |
| сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n="63" /> удоми |
| ама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим за себе још и за сестру своју. — Шт |
| е се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати, а да при том опет останемо стари |
| а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буд |
| tone unit="subSection" /> <p>7/5</p> <p>Мораћу тражити други стан, гдегод иза вароши близу горе |
| бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слушати мене, мајку своју, а ја од тебе желим, да |
| остељи још увек болан.{S} Па и бриге ме море, јер ето данас ми дође један ђак мој, син једнога |
| муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми срце пуца |
| 6" /> силно колебаше као какво узрујано море.{S} Сећах се данкиног јадиковања, како овде с њоме |
| ...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти |
| ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Да ти само једна мој |
| сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за |
| им к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам |
| тако би, као да ми срце поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам |
| х велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села и сама у пламен завија!{S} |
| наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у село ушли, те палити, убијати и пљачкат |
| ро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околине сво |
| да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље предомислити, па ћете ми морати за право дати |
| емојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако уживим у с |
| и, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће ми око мах!..{S |
| ика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота дати, биће једино потуцање од гроба до |
| т лепоту света и сладост живота уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загреј |
| имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени <pb n="18" /> когод весело „Браца |
| ди, да ће ми се брзо јади моји ублажити моћи.{S} Само кад бих још знао, шта је с Данком мојом, |
| им, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то |
| свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога много удеснији: |
| тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуство духа и задржати сузе, кад је опе |
| а удоми, а међу тим и тебе удам, тад ћу моћи к њему отићи и своје старе дане мирно код њега про |
| спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано |
| дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда сви се |
| којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам баш овог |
| а ћу сама себе захрањивати, а уједно ћу моћи и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру мој |
| удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то |
| ше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам |
| пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ја бављах так |
| при свакој речи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или ј |
| а ме чека, то ми је онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност |
| гу.{S} Пред очима душе моје беше ми све мрачно и црно, ах! дан живота мога претворио се у вечит |
| падаше киша и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка |
| ље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ ме |
| реба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фали, |
| >— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста вре |
| није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама |
| лите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које веруј |
| ва тако хладан ветар, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не б |
| зно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у р |
| би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на |
| ивота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!...— </p> <milestone unit="subSection" /> <p>6/12 |
| је цео свет празан, постаје ми цео свет мртав!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5/11< |
| ох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра моја остасмо сирочад без оца и ма |
| ћ у гробу био и сада мало устао, да као мртвац ходам међу живим људима.{S} Више пута паде ми на |
| нога...{S} Скинувши шешир пођем и ја за мртвацем.{S} Тужни звуци манастирских звона чињаху ову |
| Марина, а с њима још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена |
| морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав...{S} А поред њ |
| атки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У та |
| о је мени самовати <pb n="43" /> у оној мртвој пустињи?{S} Кад дође вече, ја мислим, да је доша |
| {S} Мито!{S} Ти ми донесе живота у моју мртву собу! — рекох весео, па узедох опет љубичино писм |
| Ах!{S} Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи б |
| ми би већа радост, када чух од Паје, да му писасте, узрок одласка вашег рекосте и мене лепо поз |
| <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да угости сирочад врлог претходник |
| 3" /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том |
| своје...{S} Па и Марка често сањам, да му око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире |
| ах опет гледајући га таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже ра |
| емо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер м |
| оворим и почнем се премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S |
| , а тако једно срце ето је и ваше, и ја му чисто завидим, што у вашем срцу тако слатко живи!“</ |
| носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако благодаран бити и за то, што је код себе |
| упе сви њихови сродници и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам припов |
| дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згрева расхлађено у туђем свету: тако ј |
| н је још пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а ку |
| буде срећан.{S} Па кад би се од те миле му голубице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао |
| ом јединац у оца и мајке.{S} Погледајте му само мајку, како <pb n="27" /> се бије у груди; заис |
| у или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му се опет штогод ванредно десити...</p> <milestone uni |
| усмо из К—, ја овамо, а он у Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада |
| <p>„Драга мој Паја!{S} Ко зна, како ће му тамо бити!“ рече ми мати његова, кад се враћасмо с п |
| паробродске станице.</p> <p>— Добро ће му бити, јер је срећан човек, а срећним људима свуда ид |
| а шта би!{S} Проклете богиње!{S} Дођоше му главе!“ —</p> <p>Овај ми човек тако говораше, као да |
| и пријатељи, па му сви честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његов |
| ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> <p>МАРИЈИ рођ. КОСТИћЕВОЈ,</p> <p>ЧИЈОМ ЈЕ ДОБРО |
| сели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је онда ц |
| оја се око њега певајући улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га пре |
| вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но пут |
| у на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица одлети за другим голубом?{S} Његово је |
| ма пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати з |
| приметала, да се он мене стиди, и мирно му рекнем: „Ви се господине! мене стидите!{S} За што би |
| .{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, тако ми је, тек свакако |
| мати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овако и онако и н |
| д!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити; а при |
| труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с породицом одавде сели.{S} Истина, да бих м |
| слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не од |
| ста је велика жалост!{S} Сирота!{S} Већ му је била и девојку испросила, да га жени, па гле, мес |
| а узме од мене „збогом“.{S} При поласку му рекох, да ми поздрави Љубицу, и чим сам њу споменуо |
| и се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{S} Мој мили роде!{S} У ме |
| донео <pb n="99" /> лепе вести! — рекох му сасвим поуздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не |
| ити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма уведе у собу, где ос |
| ица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Ти идеш сада оцу и матери, тамо те че |
| учку ми приповедаше домаћица о покојном мужу своме, који беше у истом месту тако омиљени лечник |
| ивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то песма, што је |
| дали смо <pb n="79" /> полако слушајући музику и бавећи се својим мислима.{S} Ах! колико имађах |
| , јер ја цели дан седим, па ми је чисто мука! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем |
| де, да вас посећујем, мени би био живот мука и робија!“ рекох Љубици, која одма у почетку речи |
| а слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејк |
| нка ради?{S} Она беше и данас у ватри и мукама, али опет бар знађаше за себе и могаше се помало |
| тав дан проведе у великој ватри и таким мукама, као да се с душом бори...</p> <milestone unit=" |
| у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она ме гледаше |
| И те појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па ј |
| тим слатким мислима лети ми време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад |
| не своје и све моје мисли прелетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне |
| — Знам, — рече тако мирно да у мени као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер |
| пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и ја стадох као укочен!{S} Да л’ да верујем очима |
| .{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жаркога сунца.{S} О как |
| једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје јадне сеје!..{S} Дуго ми |
| о и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу је све изн |
| то вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, кој |
| ушевно стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут нек |
| све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусре |
| се диже и Паја, рекав, да донесе мало „мученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико трену |
| ога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово |
| да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, п |
| п међу живим људима и само бих сам себе мучио, јер кад би они почели да певају, тад бих ја мора |
| </p> <p>Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то би |
| девојком.{S} А остала деца, њих тројица мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће |
| а старог друга и доброг пријатеља, Пају Н—, земљомерника из К—, који са својом лепом сејом Љуби |
| саду живота, јер ја се враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју |
| око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге соб |
| га....{S} Да сам ја господар тога врта, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цве |
| учини као робија, а земља као тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данк |
| же и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно |
| едах то велико гробље.{S} Кобно гробље, на теби паде отац мој!{S} Свето гробље, у теби леже кос |
| сти вене и вене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="13 |
| водати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго траја |
| м растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на ће опет све добро бити! —</p> <milestone unit="subSe |
| д дочекати?{S} хоћу ли и ја кога имати, на чијим ћу се грудима заплакати моћи?{S} хоће ли мени |
| ене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писм |
| — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} Да још Д |
| ше не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце мира жељно |
| а цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу молио..{S} Када уђох у стаклен |
| и отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="38" /> и ја још у кре |
| и стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини с |
| ети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на том бих се месту Богу |
| ах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест |
| еле ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави |
| па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она за њим отишла.</p> <p>Његова смрт беш |
| рка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости |
| кући да иде, да тамо ускрс проведе.{S} На моју молбу склони се и обећа ми, да ће ићи у К —, да |
| о исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим <pb n="9" /> речима бл |
| о дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али |
| е на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше платно, које је шити почела, па шијућ |
| та дома сама и забављаше се читањем.{S} На столу беху песме Бранка Радичевића и одма видех, да |
| а, те с тога морадох опет у постељу.{S} На данкино питање, шта мислим с њоме, рекох јој тужним |
| де црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљај |
| ју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако болан беше и сад опет з |
| > воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да си моја!{S} У твој |
| д срца разнежен срећом данашњег дана, а на очи и мени ударише сузе... —</p> <milestone unit="su |
| ам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, див |
| себи узети.{S} Она ме мирно слушаше, а на дугим плавим трепавицама блисташе се суза.{S} Ах!{S} |
| како тице дивно поју?{S} Њих слушаш, а на мене мислиш?{S} На мене драгог свога, који тако бола |
| ико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер ш |
| у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, |
| беше, као да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тог |
| е и донесе један мали завежљај, мете га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да в |
| стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисли прелетеше као муња прост |
| ..</p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста гро |
| опет при свем том лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, |
| да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у тако звану „гостинс |
| цама, по којима је тешка тама, као туга на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако |
| мени беше тешко сам себи да верујем, да на њеним лепим црним очима беху збиља усне моје!... „Он |
| ти, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том трен |
| <pb n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} О |
| срца: беше ми, као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем моји |
| коро то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао |
| !..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљда на меком крилу бајнога санка сада мирно спавам, око тво |
| тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самц |
| p> <p>Љубица слеже раменима, па се онда на једаред саже, узбра цветак један, који беше поред ст |
| } Љубице!{S} Да ти само једна моја суза на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" |
| о утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплака |
| , ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло поступала још |
| стање кад Паја беше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се |
| та крв тече, која и у мени тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не |
| ле дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као мутна магла пред топлим зрацима жа |
| а, остајем сам самцит као каква шибљика на широкој пољани, и све, што ће ми моћи срцу живота да |
| У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из каквог дугог и с |
| о са поштовањем спомиње.{S} После ручка на предлог љубичин одосмо у башту и тамо разговор у при |
| е не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушна, а још мање, да би ме ког |
| ка који оставити, ево се данас испунила на жалост моју!{S} Један ђак мој, који и онако беше у н |
| сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, а сва крв у |
| ечи изрече, мени би, као да ме из пакла на једаред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у |
| за на срце падне, твоје би срце од бола на мах <pb n="147" /> свисло, тако су моје сузе пуне го |
| ати, али шта ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи |
| ова дивна и мени тако мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде |
| више и њене плаве сетне очи падоше одма на мене.</p> <p>„Миливоје!“ — викну радосно и пружи ми |
| } Кад видех Миту, мени паде одма стрина на памет и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немили |
| осећа, како ја њу волим?! —</p> <p>Она на моје питање слеже раменима, погледа ме збуњено и туж |
| евету, када зазвонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако г |
| тим устаде љубичина мати и пајина госпа на посао, а за њима се диже и Паја, рекав, да донесе ма |
| не дође ми Данка и рече ми, да је госпа на цело после подне пустила, јер је дан врло пријатан, |
| ерени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{ |
| ушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако тајанствено и тако |
| лепим очима заблисташе се сузе као роса на цвећу, те с тога дирнут у срце рекох јој тужним глас |
| у ми тамо амо као челице с једног цвета на други.</p> <p>„Љубице!{S} Слатка Љубице!{S} Да л’ је |
| азговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, да ће љубичини сватови бити за ос |
| г часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С |
| е: „а међу тим и тебе удам,“ мени поста на једаред тако чудно око срца: беше ми, као да ми је с |
| јој и даље говорити, али ми језик поста на једаред као олово тежак.</p> <p>И Љубици мора да у т |
| прошлости својој, јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири |
| ато црних брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И |
| СЛАНИКУ ГРАДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУП |
| </p> <p>Као каква вила појави се Љубица на вратима и својим црним лепим оком и гледа ме као пре |
| , те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах песмом и сви |
| забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при поласку — „Т |
| Једва мало кашње смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{ |
| >Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочеках час, да чујем од лечни |
| рече даље: — Ја га знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно |
| тако брзо прође, да сам се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу |
| м и љубим, волим свом душом својом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи пре |
| ом гледајући јој у лепе црне очи: — Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— |
| ско доба, да опет Љубицу видим; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан |
| ви, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то занимање душино горко...“< |
| а је своје већ препатила, па сад је ред на мене, да и ја своје свршим. —</p> <pb n="165" /> <mi |
| та ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> < |
| а тако и беше, јер добрих људи има свуд на свету. — Одатле до манастира морадох још читав дан п |
| р, да се човеку срце мрзне, кад из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што |
| гомили уплашеног света истрчим из цркве на поље, прескочим пола срушени зид, па са светином бег |
| и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме |
| чини, као да би ми сва туга и све бриге на једанпут престале, кад бих од Љубице добио бар некол |
| , твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Мн |
| мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити |
| о на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а Данка покри рукама лице своје и заплак |
| узе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опе |
| бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више врат |
| ма у пламен завија!{S} Тада ми тек паде на памет мајка моја и сестра Данка!.. „Ох!{S} Боже!“ — |
| је узрок томе машта моја, која постаде на једаред тако жива, да ми цео живот мој изиђе пред оч |
| х тамо, сав усплахирен уђем у кућу, где на срећу своју затечем Љубицу саму, јер мати јој беше в |
| це? —</p> <p>— „Био сам.“ — рече и седе на столицу поред постеље моје — „Она те лепо поздравља; |
| b n="122" /> да прелећеш с једне звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде |
| И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи свим срц |
| целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, па му се тамо срце згре |
| за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, узалуд осташе |
| и на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно осећање, као да ми се срце помирило с |
| знају, како је слатко лити радосне сузе на грудима мајке своје, како је дивно гледати у задовољ |
| и добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах тако дирнут и узбуђен, као што |
| ног брата свога!..{S} Мени ударише сузе на очи, при свем том, што сам <pb n="36" /> се из све с |
| и и милине <pb n="58" /> пођоше ми сузе на очи, и ја јој срећан весело рекох: „Љубице, ти си мо |
| ле пустим, да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постељ |
| чех од једа и чуда плакати, и хтедох је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — р |
| шавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми Данка — „дођох дан |
| м оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома по |
| атим дрвећем спустим уморено биће своје на зелену меку траву.{S} Моје душевно стање беше још и |
| сне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до прозора и седох, да се сунчам |
| а је и како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у пос |
| жељезница, већ мора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима |
| и разне песме; а ја се пружим полеђушке на зелену траву, бацим шешир преко лица, склопим очи, п |
| љено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгорела.{S} Маџари су поту |
| тамо сирота и заспала! —</p> <p>„Дакле на улици под капијом?“ — рекох уздрхталим гласом уплаше |
| ти на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S} Марино!{S} Како те може бити жао, д |
| p>Сутра дан рано зором кренусмо се даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер о |
| олима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па онда стаде даље да гони.{S} Од тог тренутка |
| елу Ј—, код зета истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри |
| им оком, ваљда је опазила какве промене на лицу моме... —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| е у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо амо ка |
| иливој!{S} Он хтеде своју тугу да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје ср |
| вануло, мени као да је један камен мање на срцу и ја одем одма у болницу, да видим, шта ми Данк |
| ите јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом ма |
| плачем?..{S} Сви осећаји моји као да се на једаред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце |
| лосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У оста |
| чи Данка к мени, загрли ме и заплака се на мојим грудима.</p> <p>„Шта је теби сад?“ упитах је з |
| је, пружи руку преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки |
| овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове речи трже, окрете се к мени, погледа ме својим ц |
| рцу тако слатко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим цр |
| имали у целини обоје.“</p> <p>Љубица се на ове речи чисто трже и тако ме погледа, као да би хте |
| збуњено рече и <pb n="113" /> стаде се на све стране освртати, по свој прилици, да га не би ко |
| чкати почели.{S} Вика и вриска стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, |
| е од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још у школи; али ј |
| у, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже!{S} Да л’ да певам ил |
| рено <pb n="78" /> воли... „Ослоните се на вашу Љубицу!“ На вашу Љубицу!{S} Ти сама велиш, да с |
| е кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone unit="su |
| не речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми пад |
| а, Данка се трже из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и у |
| сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у |
| еше ми све, што могох рећи и срце ми се на једанпут тако стушти, да почех у очима сузе осећати. |
| е!“</p> <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном |
| журећи се, а ја остах лежећи, жалећи се на тешки живот свој...</p> <p>После дужег размишљања и |
| ка ми радосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође |
| , могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то з |
| тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с |
| па.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, п |
| ео толико пута рано у јутру и сунчао се на пријатним зрацима топлога сунца; мајка би дошла к на |
| груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању в |
| це мах, отеће ми око мах!..{S} За то се на <pb n="146" /> скоро са свима лепо опростим и дођем |
| сам млад и здрав, па као такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се |
| сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену молитву саслушао, а моју још не ће |
| рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но т |
| бриге пред тешким сном, који ме однесе на својим лаким крилима у овоје безбрижно царство.{S} Н |
| и он ме из овог патничког света пренесе на лаким крилима својим у свет мира и спокојства.{S} О |
| Сестро!{S} Ала ми је жеља силна, да те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом су |
| емојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љубицу.</p> <p>Благи Боже! |
| {S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече |
| свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, у којем та иста крв тече, која и у мени тече, |
| с њима дане проводимо, ми тражимо утехе на њиховим гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настав |
| а тешко уздану, а дуге јој се трепавице на једаред раставише и њене плаве сетне очи падоше одма |
| не...</p> <p>Посрћући изиђем из болнице на поље.{S} Ах!{S} Као да ми се душа отргла од телесних |
| е и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече о |
| а се у цркви дешаваше, у мени поче срце на једаред да плаче.{S} Сва прошлост моја бујно оживи, |
| сим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да и |
| им погледом својих плавих очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој гл |
| "128" /> <p>Моје дружење с њиме имађаше на мене великог уплива, јер он ми је у многом чему мисл |
| !{S} И њу је санак савладао, јер сеђаше на столици поред моје постеље, а лепу главу своју држаш |
| моје постеље, а лепу главу своју држаше на мојем узглављу и мирно спаваше.{S} На крилу јој беше |
| воје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p>О Данко!{S} Мила Данко!{S} Зар ћу |
| ости своје, и то све тако силно утицаше на моје боно срце, да се и ја на једаред заплаках горко |
| дима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мени беше, |
| е нађе један постарији човек, који беше на колима, те видев ме и познав ме дигне ме на кола, па |
| а простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу |
| пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S |
| ј се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше |
| своје све је у један завежљај завила и на сто метнула, па хтеде још да ми каже „збогом“.</p> < |
| прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем у моју тужн |
| воје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и на себе! —</p> <p>Ова дубока љубав, која беше у данкино |
| песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пе |
| ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у главним п |
| ешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном чељусти чекаше.{S} Кад дођох у П—, |
| ле крилима својим.{S} Често помишљаше и на изгубљену голубицу своју, и онда би био, опет сетан |
| јаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећ |
| ох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави пре |
| о девојче, које верује у свачије речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади бех |
| х брига и очајаних мисли спушта на ум и на срце, да њима бавећи се вече очекујем.{S} И опет бих |
| и мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој |
| /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле онаке бриге, које су само з |
| даље на пут.{S} Данка хтеде да идемо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је |
| е знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену или, што ми срце ваљда слућаше, да ће му |
| м опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Д |
| ј; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као да ме |
| лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје, смем у њих да гледам |
| сијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја п |
| има жаркога сунца.{S} О како ми сада би на једанпут опет мило, како ми цео свет поста опет тако |
| црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{S} Моје цело тело |
| познат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необи |
| горко...“</p> <p>— Зар вама такви јади на срцу леже? — упита ме Љубица и осмејак јој беше мног |
| ину срца свога...{S} Ах! много шта лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више |
| сећујем!“ рекох јој таквим гласом, који на мах одаваше усколебану душу моју.{S} Хтедох јој и да |
| .{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове с |
| рише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благодарно саслушао; па које п |
| ин једнога званичника, да ми се захвали на труду моме и да се са мном опрости, јер му се отац с |
| а зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone unit="subSection" |
| би боље било, кад бисте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се |
| њеног беху за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе гр |
| растајем!“ рекох јој тужно, а из ока ми на мах полетеше сузе.</p> <p>И Данка поче плакати: „Шта |
| и с Данком изиђох у двориште, оживе ми на једаред све <pb n="73" /> детињство моје!{S} Ту још |
| тном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред Данка на памет и мени би, као да се тргох из |
| међу живим људима.{S} Више пута паде ми на памет, да ће сада когод к мени прићи, ухватити ме за |
| ало сумрачити и први поглед мој паде ми на Данку.{S} Ах!{S} Сиротица!{S} И њу је санак савладао |
| о од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе баш ово време у Б—, а н |
| > <p>Поглед овај очију њених потресе ми на једаред сву душу моју и мене обузе на мах тако чудно |
| игра ми десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслути |
| дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми |
| ћи дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њих потражим; те чим н |
| и Љубице сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се јо |
| адости, од милине, сузе среће пођоше ми на очи, и за тренут ока моје се руке обавише око ње, ле |
| пет у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сес |
| тинску собу,“ где ме бела постеља прими на своје меке груди и скиде тешки терет с уморених крил |
| у остављену од целога света, па је мени на груди пала и о врат се мени обесила, па ме плачући п |
| ње њено, па би се чешће заплакао и мени на срце мећао, ако будем жив и здрав да живим и радим з |
| страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја с |
| едени зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, |
| цео свет.{S} О боже среће!{S} Хвала ти на овом часу!..{S} У блаженству овом подигнем јој милу |
| клонуо...{S} За то, Данко, пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мен |
| ; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђавог утиска, а по мене очајаних последица... —< |
| има као голуби долетати, или ћемо стати на шарену дугу, па ћемо гледати доле на земљу.{S} Ах!{S |
| Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћеш сама без брата свога.{S} Ко ти може д |
| ом главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} |
| о велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа |
| еше већ касно, и ја се морадох спустити на један хладни, мокри камен.{S} Глава ми клону, а чело |
| , да ћу је за кратко време моћи извести на прави пут посматрања себе и околине своје. —</p> <mi |
| чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад |
| , некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри руком очи, па као кроз плач поче гово |
| наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>24/1 |
| и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу б |
| мајку своју, да ће ме радосно стиснути на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..< |
| оред моје постеље будна провела лебдећи на сваки покрет мој?{S} Колико је суза пролила, да мени |
| ди и на којем сам лане више пута лежећи на зеленој трави премишљао о преживелој прошлости и по |
| пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, како сам бедан, да јој ни |
| ="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љубицу мишљах и на могућност, да је ма којим начином |
| рне очи, на њено добро срце.{S} Мислећи на њу и гледајући у писмо њено заплаках се и од тешке т |
| отекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру своју, мислећи на жалосно стање себе самога, |
| Драги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{ |
| <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће ми срце |
| ше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стиснути н |
| а овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ветра и |
| причу о голубу и голубици, и гледајући на то срцу моме свето место обузе ме милина и туга....{ |
| лачак тражећи другове своје и гледајући на зелену гору, па као да се смишља, да ли да се овде с |
| у, миловаше ме по бледом лицу ћаркајући на ме благи мирис, који је отео дрвећу и пољском цвећу, |
| p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне стране не |
| ову жалост још жалоснијом...{S} Дошавши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, |
| Изишав опет у гору прострем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мис |
| м.{S} Ова вест је тако обрадова, да јој на мах од радости потекоше сузе...{S} О моји слатки род |
| најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим трепавицама мирно трепташе. — При пола |
| тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да певам и пла |
| срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини, као да имам још читаву в |
| о да се у њима суза блиста, да би човек на први мах помислио, сад ће се заплакати... — Она поче |
| ко не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних доб |
| д зора засвити, ја мутним оком погледам на светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="9 |
| /8</p> <p>Чим сам очи отворио, одма сам на Љубицу помислио, на овог анђела живота мога <pb n="3 |
| издисати, па сам себе запитам, шта сам на земљи радио, могу слободно рећи: „Лечио сам се!“ Ах! |
| ubSection" /> <p>2/5</p> <p>Пристао сам на данкин предлог, да иде у коју добру породицу, да слу |
| а то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на кр |
| дођох до прозора и седох, да се сунчам на пријатним зрацима топлог пролетњег сунца и да гледам |
| ...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да оставим овде саму у туђем свету, |
| оже!“ видех, да је погреб.{S} Одма одем на улицу, да видим, кога сарањују?{S} Запитам једног ма |
| имати увек прилике, да с Љубицом будем на само.{S} Решио сам се, да јој отворим срце своје, је |
| одскочило.{S} Чим сам се обукао, изиђем на чесму, која преко од цркве у зиду под кровом стоји, |
| бих што пре из вароши изишао, да дођем на пољану, да тамо седнем, да тамо плачем и јецам, да с |
| ђавности ево га сада прерађеног издајем на јавност. —</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> < |
| мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спа |
| астир затворим се у своју собу и станем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако и |
| тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У том се и Љубиц |
| трем капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше мана |
| дође, да је оберучке загрлим и стиснем на усколебане груди своје и да јој обаспем пољупцима, т |
| очију гледаше на ову страну, с које им на сусрет пођох.{S} У мојој глави као да севнуше муње и |
| реч, реци, Љубице!{S} Заклињем те свим на свету!..“</p> <p>Док сам је ја овако преклињао, да м |
| и изишао у поље, онда тек пустим сасвим на вољу срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам н |
| а данас ми тако беше, као да свет грлим на грудима својим!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Јеси ли |
| невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, |
| радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким мислима лети ми време, као м |
| на?...{S} Како сав дршћем, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој жив |
| пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном отворена стоји, и у |
| крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у ма |
| ми штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урад |
| ад се дању послом уморим, па се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне |
| сада моја молитва.{S} Обучен се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио |
| стадосмо без оца и мајке.{S} Ах!{S} Чим на њихову смрт помислим, мене срце боли и сузе ми теку. |
| стови, да је путем њих потражим; те чим на ту мисао дођох, обузе ми детињаста радост ожалошћене |
| и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и преда ме |
| шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане као да сетно |
| повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле главе о моје груди пр |
| ам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то |
| ти је тешко; али ослони се и ти једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103 |
| лабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која беше одма до школе, д |
| на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на руци дома полазила; ја се бејах обрадовала, кад сам |
| узвисио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још |
| ге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пренесе на лаки |
| елу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се из постеље дигох, беше сунце већ вис |
| мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад ле |
| беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце пао, и тек што сам кући дошла, ја сам се заплак |
| редим све своје ствари, да бих се могао на пут кренути; те чим сам ту бригу смирио, поручим по |
| .</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним пог |
| ја мила будућности!{S} Зар сам те зидао на темељу тако лошом, тако трошном?...{S} Ах!{S} Мој це |
| том жалостном сну ступише преда ме као на јави две свете душе, отац мој и мајка моја? — — —</p |
| тати; а око манастира беше све тихо као на гробљу, осим што каткад увело лишће шушташе по гори. |
| аху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегне |
| почиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не |
| из боних груди, јер ми паде црна мисао на памет: куда ћу сад?{S} На коју ћу страну сада да се |
| к први пут <pb n="120" /> дође та мисао на памет и мена као да паде камен на срце.</p> <p>— Тре |
| еља <pb n="72" /> Бранка, који је дошао на место оца мога.{S} Ах!{S} Како ми беше, када ступих |
| од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, и ја |
| убица и своје црне очи управи тако живо на мене, као да би хтела да ми с лица прочита одговор.< |
| и као стреле кроз срце и моје око и уво на једаред полети к вратима, на којима Паја стајаше. „Н |
| што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да оста |
| станак осигурао.{S} Истина, да сам узео на себе велики терет, то ипак мили ми се, што могу оста |
| арога много удеснији: као што сам желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље |
| е срце тако јако куцати, као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљив |
| ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="1 |
| бејах у загрљају Љубице своје заборавио на свет и све што је око мене...</p> <p>„Миливоје!{S} М |
| сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао |
| то и на теби. —</p> <p>„А шта си опазио на мени?“</p> <p>— Да си поцрвенио, чим сам ти Љубицу с |
| се вас двоје волите, јер што сам опазио на Љубици, то сам опазио ето и на теби. —</p> <p>„А шта |
| зила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихове куће, |
| дове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим лицем |
| ео свет, мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у |
| не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој |
| мене радио.{S} Ах!{S} Кад помислим само на стрину своју, од које си ме ти избавио, то ти, брате |
| нем, да тамо плачем и јецам, да се тамо на живот жалим!..{S} Кад сам из вароши изишао у поље, о |
| и улагује велећи му, да га другови тамо на далеко чекају, само да га превари, да она не покисне |
| ...</p> <p>„Би л’ хтела Данко, да идемо на гроб оца свога?“ — рекох јој уздрхталим гласом, усиљ |
| још једаред с њоме састати, па да одемо на гроб оца свога, да тамо клекнемо и да се тамо заплач |
| м лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер |
| ред из сна пробудише и ја стискох писмо на срце своје, стискох га на усне своје и све моје мисл |
| ="74" /> свога, а ми се полако упутисмо на гроб оца свога.{S} Силна туга паде на груди моје, а |
| {S} Када се ходом већ уморисмо, седосмо на меку зелену траву у пријатном хладу разгранатих мири |
| итујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, а Мита ми рече: „Читао сам и твоје писмо, што |
| суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још мало под орах |
| поведајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више говораху него р |
| и когод видео, да се са служавком јавно на улици разговара.{S} Ја сам одма приметала, да се он |
| ати моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} |
| и много чуо, да бих могао седети мирно на једном месту; мени треба слободе, мени треба самоће. |
| шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очи |
| вота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са вечном радошћу.. |
| да се мало свратим, јер ово ми је место на срцу остало.{S} Како су они ову последњу реченицу ра |
| нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор д |
| н би то урадио!...</p> <p>Он је издануо на рукама старе мајке своје, која је за њим много суза |
| моје мајке тиче, то оставите мени, јер на мене се можете ослонити, а ја ћу вас после известити |
| бица као да је разумела поглед мој, јер на једаред скочи с места свога, приђе гласовиру, те сви |
| <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кули поче избијати поноћ.{S} Треба да л |
| во у очи гледаше тражећи у њима одговор на питање своје.</p> <p>„И она о теби лепо мисли, сиром |
| бо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици поста много грознији.{S} Одмах ми мајка дочује |
| етне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?.. |
| стаде своје сетне плаве очи бацити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће погле |
| јах млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепш |
| врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја сам данас много видео и мн |
| н, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9 |
| ти!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом свету..{S} Суза и песма беху ми једини искрени |
| ићи опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љ |
| рујем само у овај једини живот, у живот на земљи: једаред се само живи.{S} Па и тај једини живо |
| само сањао и као да га сад тек први пут на јави видим!....{S} Како ми овај ваздух слатко прија! |
| очајном страху своме, дршћући као прут на ватри — „Моја мајка сада гори!{S} Моја сестра гори!{ |
| радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем! |
| е одма упутим и за тили часак бејах већ на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико |
| е ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> <pb n |
| ао; час стајаше поред мене држећи главу на мојим усколебаним грудима; а час је опет гледах, как |
| > Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све је јаче притискиваше, као да ми ти |
| ичким гласом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах. |
| Како ми тада беше, кад је гледах мртву на столу, покривену белим покровом, а плаве очи беху јо |
| УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, т |
| оцу моме, он указује благодарност своју на мени, јер ме помаже, да се школовати могу. —</p> <p> |
| рече Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце |
| о и уста, а она спусти милу главу своју на узбуђене груди моје и поче тихо плакати..{S} Ја погл |
| и уточишта.{S} И моја мајка узеде Данку на своје груди, а мене за руку, па потрчи и она у цркву |
| наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда |
| срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, ако му ова голубица о |
| а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако душевно узбуђен про |
| ступаху, те гледајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бешти |
| ешко носити толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме и хтедох се више пута искрено пове |
| ке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо...</p> <p>Око мене као д |
| м цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац т |
| надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Јесте! |
| >Она ме стаде љубити и њене сузе падаху на моје лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајућ |
| ; па тако беше и сад, и моје груди беху на скоро опет умирене и очи ми посташе опет ведре.{S} Љ |
| ше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу на твом гробу, чујеш ли њихов плач?...</p> <p>И што дуж |
| , јер и после још споменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови бех |
| у стрица свога.{S} Идући улицама гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и |
| са мном да плаче.{S} Дуго и дуго гледах на ону страну где почиваше Љубица моја...{S} У том се в |
| S} Ах!{S} Како ми мило би, кад погледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на |
| и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви здрави, тамо амо мир |
| очима њеним?{S} И тако мислећи погледах на Љубицу, коју при овим речима дивна румен обли и која |
| х тако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица |
| ело, па је одма загрлим и дуго је држах на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом |
| њихов плач?...</p> <p>И што дуже стајах на гробу, то ми туга биваше све тежа, срце ми беше пуно |
| ="64" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи већ излазе из цркве, те за |
| бица весело се смешећи.</p> <p>— Мишљах на сестру своју, — рекох тихим гласом гледајући јој у л |
| огах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући улицама.{S} У том се спусти н |
| гласовиру, те свирати поче.{S} Ја остах на своме месту и слушах лепо свирање, које ми сада узбу |
| но и погледа ме тако умиљато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да |
| е на све стране, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, д |
| већ једном дошао?{S} Чим ово чух, почех на мах дрхтати, јер страх ми се помеша са тугом мојом: |
| ени хтеде срце да прекипи, кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гле |
| } Ох!{S} Оче!{S} Оче!...“ И ја се бацих на земљу скоро онесвешћен...{S} Људи, који туда трчаху, |
| све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и на којем сам лане |
| бу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, д |
| глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледа |
| га мајко! шта ће то да значи?“ постадох на једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана |
| је!{S} Слатка Данко!“</p> <p>И ја седох на њену постељу и пољубим је у бело, ведро чело.{S} Она |
| >Данас пред вече изиђох из собе и седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, |
| ubSection" /> <p>6/12</p> <p>Данас одох на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} |
| subSection" /> <p>9/7</p> <p>Данас одох на пошту, да видим, има ли каква писма за мене, но мног |
| очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме ког |
| .{S} Ходах мало по соби, па онда изиђох на поље у гору, да тамо чело разладим, да тамо груди уб |
| данас весело дому своме.{S} И ја изиђох на колодвор, да их испратим и да им срећан пут пожелим. |
| и.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Како ми је свет сав црн и мрзак!{S} |
| четка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, у мени поче ср |
| „<title>Сакунталу</title>,“ и кад дођох на њене речи: „Игра ми десно око, драга мајко! шта ће т |
| е спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од милог рода свога после смрти своје.{S} И та |
| ег бих год срео, сваком бих метуо венац на главу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15/8 |
| звезде на другу, па са сваке да гледаш на земљу, шта људи раде, па кад видиш, да који што крив |
| рекох и погледах јој црне очи, које још на мени стајаху и погледом својим хтедох јој рећи, да м |
| сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једарад се као из сна тргох, јер на манастирској кул |
| красно место дивне среће моје...</p> <p>На једаред ме музика трже. „Знаш ли, Данко, каква је то |
| црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до њ |
| ве ћу оставити гробу да лечи!..“</p> <p>На скоро за тим дође у собу љубичина мати, а Љубица уст |
| прода, да својим трудом себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан пров |
| ни цвет!..{S} Чим се поздрависмо, а она набрано цвеће мени пружи, а поглед јој беше безбрижан и |
| ка.{S} Па осим њих и сав остали род мој наваљиваше на мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не |
| голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек |
| говати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} |
| овима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао |
| ба слабити, венути; кадгод бих сам био, навек бих плакао; срдио бих се на Бога, што је њену мол |
| о да паде камен на срце.</p> <p>— Треба навек да се молимо богу, кад лежемо и кад устајемо, и к |
| знам већ скоро целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! — |
| е уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху |
| бих много црње гласове, које ми тада за навек срце ранише.{S} Чух, да ми је отац у боју погинуо |
| више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех!...</p> <p>Кад се приближило вече, |
| о за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити...</p> <p>Мој благи санак прође, и к |
| ира и спокојства.{S} О кад бих могао за навек успавати све јаде своје тако, као што беху успава |
| ја спавам, и кад бих јаде своје хтео за навек успавати, морао бих и сам за навек успаван бити.. |
| ог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?...{S} Ах!{S} Боже!{S} А моје су жеље, |
| амрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и мени дође, да плачем.. |
| с њоме тако понашао, Мита, којег је она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко |
| , да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Миливоје!{S} Шта је теби?“ — |
| .{S} Романтичан звук манастирских звона навек ме је узбуђивао и у лепше мисли бацао, па тако бе |
| иљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја ћу отићи кудгод у службу, па |
| ћма љубим!..{S} Моје срце беше и до сад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, н |
| олико снажан; да сам могао умерени труд навек издржати; али од како сам морао при истој снази т |
| ом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151 |
| ма ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да |
| им очи твоје, те миле лепе очи, које ме навек прате и у сну и на јави!...{S} Те очи сад су моје |
| е ме теше и на рад ободравају и које ме навек слатко успавају велећи ми, да ће <pb n="85" /> св |
| естано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочит |
| ти.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом, у којем сам пров |
| а се спустим на меку постељу, тад ми се навек појаве њене лепе црне очи, које ме теше и на рад |
| а гроб моје покојне Марине, тамо бих се навек заплакао и молио је, да ми опрости што још нисам |
| скрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то рећи, па ће |
| бица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави. |
| с њиме састао, навек би био сав крвав и навек би од мене главу окретао...{S} Сањам и мајку свој |
| ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер |
| ирно и задовољно, јер моје срце било би навек умирено и утешено, кад год бих у њу погледао.{S} |
| р у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрети, а то ме боли; више ми пу |
| крени другови моји, јер само они једини навек знађаху како ми је...</p> <quote> <l>„Камо друга? |
| те могу рећи, да ће ми овај дан остати навек у милој успомени. —</p> <milestone unit="subSecti |
| е ипак сетан...{S} За чудо! што јој очи навек тако сетне изгледају, као да се у њима суза блист |
| иливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али |
| пуца, из ока ми полете сузе, које морам навек да скријем, јер моја једна суза изазове десет њен |
| већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега оп |
| тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па с |
| знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} Бише пута, кад ме је штогод болело |
| но од другога.{S} Голуб би за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И т |
| ора два сата да путује на колима и како навек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како г |
| а, на том би месту и лети и зими морало навек цвеће да цвета; на том бих месту учио и радио, на |
| , ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; <pb n="122" /> да прелећеш с једне зв |
| прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим н |
| е ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред мене и навек ради, тешећи ме, да се не |
| пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, меса, вина и дувана, што мати за њ |
| тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао |
| од врлог оца мога, која ће ме у животу навек руководити, онда сам опет задовољан и весео.</p> |
| и навек гледаше у њега и њене очи беху навек пуне љубави.“</p> <p>Док сам ја ово читао, Љубица |
| имађах до сад у животу своме и тад бих навек сам себе утешити знао и то својим лепим надама, к |
| њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њиме заједно. —</ |
| р сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штогод чудно било, кад б |
| <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање стање кад Паја беше још |
| иповедаше, како сва деца, која умру пре навршене седме године, постају анђели божији, и описива |
| она деца постају анђели, која умру пре навршене седме године, то вам је катихета погрешно река |
| <p>„Би л’ волела, Марино! да умреш пре навршене седме године, па да постанеш анђео божији — пи |
| ку, млађу сестру моју, која је онда тек навршила трећу годину.{S} Он оде, а мајка ми стаде пред |
| о дете весео и сви се чуђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам н |
| о и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први п |
| е у исти мах скоро бледа и црвена, тако нагло мењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге сам |
| ед љубичину кућу, а срце ми закуца тако нагло, да морадох посумњати, да ћу моћи одржати присуст |
| љда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} О |
| ни као муња сену мисао, да је она можда наговорила на то матер своју, те јој одма пустим руку, |
| д детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам |
| од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим бар после смрти своје...{ |
| су га једва познати могли, тако је био нагрђен и осакаћен!...{S} О слатки оче!{S} Твоја смрт м |
| д ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрвећу голе гранчице ветром тихо њихане к |
| тири и вредне челице весело облетаху, а над главом у зеленом лишћу разлегаху се умиљати поји ра |
| а те на своје груди братски загрлим, да над твојом главом сузним оком тихо прошапћем: „Ми смо б |
| адеш, какав се црн и страшан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} |
| и што добих прилике, да се мало узвисим над обичним туговањем својим; јер овде не може човек зб |
| оузданим гласом, као да сам ја господар над животом и смрти.</p> <p>— Онда ћу и ја умрети!{S} Ј |
| и се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с Данком својом, и слутња, |
| ет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све добро бити и да ће радост у толико |
| м црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће м |
| ао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја мутним о |
| ће и јато брига, шта ће бити, ако ми се нада и данас осујети?...</p> <milestone unit="subSectio |
| ато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите милостиву мајку вашу и реците јој |
| оћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загреја |
| о ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, али ће уједно престати и туга и жалост, |
| рпен — спасен, и да се бољој будућности нада, која ће у толико бити слађа, у колико прошлост бе |
| тана стрица свога и у мени се поче опет нада са слутњом да бори: нада, да ћу се сада састати с |
| све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још св |
| ући зелено стабло мојих лепих и слатких нада; јер кад помислим, шта ме чека, то ми је онда пред |
| ишљах — „лисно дрво мојих живих и лепих нада може један вихор из корена ишчупати, а за моје јад |
| рода свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће процветати, јер ће у мом животу наступити про |
| ишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за |
| } Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му време |
| дити, сносећи све, што сносити морамо и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све |
| ћи једно као и друго даре дана својих и надајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се раст |
| би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати.{S} |
| ма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћута |
| сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер |
| ри свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грлим, како |
| сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима жив |
| ајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда с |
| у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим |
| о добро и ја бејах сасвим срећна, па се надам, да ће опет тако бити.{S} У осталом, од како си м |
| баним гласом — Ја сам већ прстенована и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша б |
| души.{S} Схватање и памћење има добро и надам се, да ћу је за кратко време моћи извести на прав |
| мо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом надам се, да ће и то проћи, јер само да потпуно оздрави |
| сам себе утешити знао и то својим лепим надама, које ми биваху живље и бујније, штогод ми јади |
| та Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће јој |
| рај и пакао...</p> <p>— Могу л’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах |
| чем Љубицу у башти, где весело певајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо |
| едам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних брига и очајаних м |
| е говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да ниј |
| /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то биваше све жешћа: срц |
| ене?{S} И кад једном увене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <miles |
| ош не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас, и узалуд оста све моје мољакање, уз |
| ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> |
| гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чеках, да стиг |
| огао мирно дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухв |
| да заборавим за горку садањост, и моје наде једна за другом остварују се пред очима мојим, као |
| као да се залеђава!..{S} О моје слатке наде и лепа будућности! што ми вас је моја млада машта |
| е ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и вене?{S} И кад једном |
| S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо остависте?...{S} О моја мила |
| да ће бити боље и лепше..{S} Наде, лепе наде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} |
| сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што сам онда рођен, за кога |
| мирисно цвеће, као и мене све моје лепе наде!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>11/11< |
| и певајући дочека, а при том моје лепе наде сладе ово задовољство у такој мери, да могу живот |
| о, да чујем ово речи!...{S} О моје лепе наде, моје лепе и слатке наде!{S} Зар ме тако брзо оста |
| } Да сам бар сасвим уверен, да ће ми се наде збиља остварити, опет би срце могло мирно бити; ал |
| речи јако обрадоваше, јер ми поткрепише наде, да ће љубичина мати с временом све лепше мнење им |
| шта ме још веже за живот, кад живим без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> |
| ection" /> <p>1/5</p> <p>Слажући јаде и наде једно преко другог на своје боно срце једва дочека |
| х златних дана, кад су ми се све жеље и наде спајале у једну мисао, у мисао: венац на крсту од |
| <p>„Сувише је слаба!“</p> <p>- А има ли наде? — запитах опет гледајући га таким погледом, да му |
| а ево и ове године при свем том, што ми наде моје говораху да ће бити боље и лепше..{S} Наде, л |
| ће засијати сунце...</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе свој |
| , које трпим и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко |
| зору пробије прозоре моје, ја опет пун наде скачем с постеље, али ме уједно облеће и јато бриг |
| но погледа, а у том погледу беше толико наде и радости, колико зебње и слутње!{S} Тај поглед ја |
| ене, на што онда наде, те лепе и слатко наде?!</p> <pb n="131" /> <milestone unit="subSection" |
| ањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у садањости вене и |
| ...</p> <p>Док ја мишљах тако, приђе ма надзиратељка, погледа ме тужно и рече: „Вама је тешко, |
| нке!...</p> <p>Пошав из болнице рече ми надзиратељка, да сутра зацело дођем, јер се лечник <pb |
| е би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, да одем, јер у то доба треба |
| мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Данка поче обема рукама махати, |
| p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под је |
| сва ми се кућа стаде окретати...</p> <p>Надзиратељка ме уведе у једну повећу собу, у којој беху |
| з душе долетим до болнице и пријавим се надзиратељци.</p> <p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> < |
| Section" /> <p>9/4</p> <p>Бејах се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} |
| е ударце овог живота лакше бих сносио у нади, да све то на другом свету престаје и замењује са |
| на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде у постељу и к |
| лост моју и моје се груди стадоше силно надимати и ја бејах опијен силом осећаја својих. <pb n= |
| шуштање зеленога лишћа груди задовољно надимаху.{S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестај |
| о вијају; гледати у ласте, како се живо надлећу; а око себе слушати косове, како весело звижде, |
| ирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љубичиног поздрава заспах као дојенче ш |
| г поздрава заспах као дојенче што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беш |
| је...{S} Кад ме ти узмеш к себи, тад ћу надокнадити сву ону радост, коју сам тамо тугом заменил |
| ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослоните се на вашу Љуби |
| ћу и тебе да изгубим?{S} И тебе, једину наду, једину радост моју?{S} Ах!{S} Ти си једина која м |
| ection" /> <p>4/5</p> <p>Данас ми Данка нађе службу код једног трговца и сутра већ ступа у нови |
| жда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те вид |
| рота Данко!{S} Ти си опет срећна!{S} Ти нађе брата свога и твоје се жеље испунише све!{S} Твоје |
| > <p>14/5</p> <p>Дошавши пре подне дома нађем комад артије на столу. „Драги брате!“ — писаше ми |
| јер само да потпуно оздравим и да радње нађем, то ћу је опет к себи узети. —</p> <milestone uni |
| p>„Како ми дође сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где с |
| .{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његову г |
| нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— Од куд дође?{S} Како дође? — „Побегла |
| овамо, јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> |
| наје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојком.{S} А остала деца, њих троји |
| рависмо, уђосмо у собу, коју она својом назва и ту ми рече, да је Паја данас морао отпутовати, |
| У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах јој, да чим т |
| створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово свето име |
| и — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особ |
| ољство у такој мери, да могу живот свој назвати идилично — срећним.{S} У књизи имам темељ будућ |
| наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми је једини темељ будућности моје!{S} Ах |
| н је једини, којег својим правим другом назвати могу, па таком треба и хоћу да се поверим.{S} И |
| ћемо?{S} Старост заборавља на младост и назива је лудошћу, а с тога и добије многи момак девојк |
| о су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о које се сиромах тако лако м |
| хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За што га називан срећним, што беше кадар да и после смрт своје п |
| ћни Бранко!“</p> <p>— За што га срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам |
| n="51" /> <p>— „А за што га ви срећним називате?“ — упита ме Љубица.</p> <p>— „За то, што има |
| е добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово доба још златним и срећним, што немам већи |
| ле школе, тако га бар већином професори називаху.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разго |
| мче за сваку угодност, а таком приликом називаше он мога вереника.{S} Па осим њих и сав остали |
| и.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на једну белу прелепу голубицу, и он њу заволи св |
| } Чињаше ми се, као да ћу сад у ходнику наићи на оца свога и мајку своју, да ће ме радосно стис |
| а се с њоме састанем и да јој се усмено најадам; јер ово моје дуго одсуство може имати на њу рђ |
| во насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени беше, као да сам сам самцит на целом |
| иву мајку вашу и реците јој, да бих био најбедније створење на целом свету, кад је не бих назва |
| ?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога |
| прими савет мој, а како га је примила, најбоље говораше бистра суза, која јој на дугим, плавим |
| } Љубица ме воли, — мишљах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да шт |
| ли; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> <pb n="26" /> <milestone un |
| , што морам баш овог изгубити, јер беше најбољи од свију осталих.{S} Једног се морадох и сам од |
| мим и оцем постанем, то би била за мене највећа срећа, кад би се моја деца поносила са мном так |
| нас рано у болницу, где затекох Данку у највећим мукама.{S} Кад седох поред постеље њене, она м |
| а дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науц |
| ш имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бити свакако је тешко |
| а јој пружим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико п |
| <p>Док сам ја ово читао, Љубица ме је с највећом пажњом слушала.{S} Мене је стало труда, док са |
| бљах, љубљах и уста, љубљах и чело, ал’ највише очи...</p> <p>„Љубице!{S} Реци, да ме волиш!“</ |
| оведаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, да ће да се жени и да је |
| и свем том тако бедна, па што ми је још најгоре, да јој баш ја ту беду морам да стварам...</p> |
| ашњег дана, а по подне одох у башту и у најдаљем крају под разгранатим дрвећем спустим уморено |
| матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи |
| — рекох чисто уплашен, а срце ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> |
| е ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време другима буд’ за што продавати, и кад не |
| е своје, дотле она тужним срцем проводи најлепше време своје служећи и радећи другима, да би по |
| са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се дизаш |
| враћах с гробља, на којем сам сахранио најмилије наде и сву радост своју.{S} С тога једва чека |
| а ли је онда такав живот збиља од свега најмилији?..</p> <p>Ја видех, да у овој кући за мене ви |
| тупите, у живот, који је навек од свега најмилији, ма како бедан био? <pb n="151" /> Ја вам то |
| ао да ћу кроз њих у рај или у пакао!{S} Најпосле освртох се на све стране, па онда полако закуц |
| разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да им приповедам штогод |
| ечи беше ми пред очима све мрачније, да најпосле посумњах, да ли је ово јава или је само сан?!{ |
| то ми образе обузимаше све већи жар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, |
| ће знати, да смо постали анђели?{S} Па најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долаз |
| и трајаше прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да озд |
| ба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не рад |
| Због моје туге и умора мога смилова се најпосле сан на мене и он ме из овог патничког света пр |
| како било!{S} Мислим и овако и онако и најпосле тешим се једино тиме, што сам млад и здрав, па |
| ојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како било!{S} Мислим и овак |
| постајале све живље и бујније.{S} За то најпосле манем све на страну и стрицу одма напишем писм |
| /> с њоме свакојако шалу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дођ |
| двориште чујем, да сва звона звоне.{S} Најпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, д |
| ет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стриц живи, па ако ме тамо каква не |
| S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици где је Данка била, да се баш збиља увер |
| ло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред |
| а памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ће ми пролетна лисна гора, где се санак најслађе спава!.. —</p> </div> </div> <pb n="86" /> <di |
| нкином погледу и говору, пријаше ми као најслађи мелем растуженом срцу моме.{S} Бог ће дати, на |
| ше радим, тим све јасније осећам, да су најслађи часи живота они, који се у озбиљној радњи пров |
| ећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, вереница истог часника, те видевши ње |
| су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном девојк |
| на данкин гроб и понесох венац, да јој накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко |
| дајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p |
| 6" /> и мени се чини, као да у њој имам накнаду за све оно, што сам изгубио у детињству своме.{ |
| ри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милос |
| нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо |
| гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше |
| свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је већ отац и мајка, онда на целом свету немам више |
| под орахом, те онда уђосмо у собу, где нам Љубица на гласовиру свираше и певаше.{S} Ја бејах п |
| зити, а ми се упутисмо мало у гору, где нам умиљато сетни поји малих певачица и чаробно шуштање |
| на извору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало ту |
| и надајући се бољој будућности, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. |
| мати сваки час из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам |
| авде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми легосмо, а оне се две |
| ине, постају анђели божији, и описиваше нам, како анђели лепо живе.{S} Ја тада бејах тек у седм |
| ају ходника, кад сунце залажаше, сеђаше нам отац толико пута удубљен у бриге своје, а к њему би |
| едино што имадосмо још да свршимо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говор |
| акасмо заједно, и опет повод плача беше нам тако различит!{S} Она плакаше по свој прилици за то |
| а ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор доста жив и пријатан, те могу рећи, да ће |
| и честитају и сви му се радују; а други нам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељ |
| Још се тако живо сећам онога дана, који нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадг |
| <p>Једном дође у школу свештеник, који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како |
| а моја.{S} Видиш, Данко, то су ти тајни нам природни закони, које називамо „божијом вољом“, о к |
| "17" /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како га сваке године радосно дочекују |
| , који нам катихета беше и слаткоречиво нам приповедаше, како сва деца, која умру пре навршене |
| ласно повика: „Љубице! хајде погоди, ко нам је дошао?“ Ове пајине речи прођоше ми као стреле кр |
| је мајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с |
| де своје, које морадох поднети, од како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико таба |
| пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом месту, ту на крају ходн |
| о не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџари цркву пале, а у порти |
| сти, која ће нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone unit="subS |
| те обрадова, кад Миту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично ду |
| е будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше с једног предмета на други, и ту чујем, д |
| грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но |
| азујући јој све, што је овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је |
| стеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама трчаше свет плачући, вичући, лелечу |
| ворећи ми: „Од куд, брате, у ово доба к нама?</p> <p>— Имао сам у Т— важна посла, те тако дошав |
| зрацима топлога сунца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, о |
| ема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к њој: „Збогом, госпођице!“ — рекох јој до |
| е ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> < |
| х тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешко, да их остав |
| ох јој као у шали; „Ваљда је ово мени и намењено, кад мени дајете?“</p> <p>— Вама! — рече тако |
| лећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је воли.{S} Љубица прими |
| /p> <p>Кад је Миливој одустао од грозне намере своје, склонио се од свега света и нико не знађа |
| и тебе помагати. — Одобри ми, брате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се |
| ци подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд по манастиру провађа. |
| опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од њих свију. —</p> |
| > <p>18/9</p> <p>Данас сам добио од оца намесника из манастира више писама, која су ми са разни |
| пут природу гледам.{S} У том опазим оца намесника, где долази у башту са још једним младим чове |
| дника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараше и мене спомињаше.{S} Мени беше г |
| n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем намесником једну девојку, сиромашки обучену, која тужни |
| опрости се Паја и Љубица са мном и оцем намесником узевши од мене реч, да ћу их што пре у К— по |
| овде лепо; а за нама иђаше Паја с оцем намесником.</p> <p>„Веома ми је мило“, — рекох Љубици — |
| подужег таквог разговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет от |
| сле подужег таквог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до з |
| и видеше, да сам још сањив, они ми опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра |
| ипак ми поче срце да зебе...{S} С тога намислим, да јој одма пишем.{S} Писмо сам завршио овим |
| ва мисао, чим сам очи отворио, те за то намислим, да се пешце у К— упутим, да се тамо мало пров |
| /9</p> <p>Данас сам рекао Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ов |
| Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми је место на ср |
| без икаква гласа!...{S} Па знаш шта сам намислио?“</p> <p>И његове су црне озбиљне очи при овим |
| Section" /> <p>5/8</p> <p>Још синоћ сам намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако ур |
| м намислио, да данас одем у К—, па како намислио, тако урадио, и провео се онако, као што бих м |
| one unit="subSection" /> <p>6/11</p> <p>Намислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана |
| како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше м |
| је, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабиру |
| им дођем?{S} Ја им рекох, пут ме овуда нанео, па сам намислио, да се мало свратим, јер ово ми |
| чи ваше, а уверена сам, да сте само оно написали, што у срцу осећате.{S} О кад бих вам могла ис |
| пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао ово дело „Без оца и мајке,“ да бих тиме олакшао |
| "titlepage"> <p>БЕЗ ОЦА И МАЈКЕ.</p> <p>написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> |
| д како нам ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (к |
| зме „збогом“ од^мене и Данке, седох, те написах Љубици писмо, док ми се он са сејом забављаше.{ |
| после манем све на страну и стрицу одма напишем писмо, молећи га, да ме извуче што пре из ове н |
| ед заплаках горко...</p> <p>Кад се тако наплакасмо, умирени и утешени вратисмо се у село.</p> < |
| н гледајући је таким погледом, који већ напред одаваше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема |
| таким погледом, да му одговор с лица у напред прочитам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема |
| , што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Вид |
| а сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> <p>— Ја |
| уједно и младо срце моје српским духом напунила!{S} О слатки оче!{S} Ако ми да Бог, да се и ја |
| то мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у |
| боли и у њој ми поче да сева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посрта |
| како је; а очи јој се као и моје на мах напунише суза.{S} Одмах се свучем и легнем у постељу, а |
| <p>Чим јој ово рекох, очи ми се на мах напунише суза...{S} Опростих се и с мајком њеном молећи |
| адосна стиште руку, а очи јој се на мах напунише суза.</p> <p>„Реци ми, Данко, како дође овамо, |
| што моје груди беху ванредним осећајима напуњене, што се моје срце топљаше у дивној милини, па |
| е болести излечили; јер кад сам постељу напустио, често бих одлазио на гроб моје покојне Марине |
| } Истина, да бих морао и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је |
| ћете л‘ ми верни бити или ћете ме ладно напустити и од мене се јадног отуђити, као да ме никад |
| тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се навек тешко растајем са сваким местом |
| а; хоће с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... |
| већ пуни као што је пуно срце моје.{S} Наравно, кад помислим чак на ферије, то ми се ипак чини |
| о сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо |
| е смилује се један голуб на њих и он их нарани и пољуби место њихових родитеља.{S} Од тога дана |
| да беху још мала деца, а сада су велика нарасла и дођоше, да тебе посете.{S} Твоја деца плачу н |
| поменом својим утичу на судбину потоњег нараштаја свога.{S} Такви духови беху миливојеви родите |
| никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми с |
| а жена може тако нарицати, као што сада нарицаше ова јадна мајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Д |
| народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком |
| !...</p> <p>О слатки оче!{S} Ти паде за народ свој и твоја деца осташе сирочад бедна!{S} Давно |
| о будем жив и здрав да живим и радим за народ свој, па ако ми штогод за руком испадне, да се се |
| стари јунаци из далеких векова, за које народ прича, да су се братимили с вилама, ти би рекли: |
| ти ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује б |
| тај волео слободу!{S} Како је тај љубио народ свој!...</p> <pb n="128" /> <p>Моје дружење с њим |
| њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за то, б |
| р којем великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек м |
| и живот и рад свој једино општој ствари народа свога...{S} Лисно дрво мојих лепих нада хоће про |
| оварасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обадвојица слаби, болешљиви, ваљ |
| ивот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ето је и ваше, и ја му |
| /9</p> <p>Данас сам купио Данки „Српске народне песме“ и беше ми веома мило, што <pb n="80" /> |
| а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на паме |
| а лете сузе из очију...{S} Отац ми беше народни учитељ, код којег сам и ја онда у школу ишао.{S |
| ДА</p> <p>ЗАГРЕБА И КАРЛОВЦА НА СРПСКОМ НАРОДНОМ ЦРКВЕНОМ САБОРУ</p> <p>И</p> <p>СУПРУЗИ МУ</p> |
| у и да се боре до последње капи крви за народност и слободу своју.{S} Када је у бој пошао, беше |
| смрт оца мога: док ми отац гине бранећи народност своју, мати ми умире чувајући децу своју. — Н |
| р сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже надајући се, да ће ме |
| ем, имаћу да живим, јер сам добио своју народну помоћ.{S} Да, народну помоћ!{S} Народ ме помаже |
| ице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну помоћ, па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих на |
| у школу ишао.{S} И <pb n="8" /> он се с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро |
| овољити жеље своје, да будем од користи народу своме.</p> <p>Када бејах у средњим шкодама, имађ |
| же!{S} А моје су жеље, да вечно живим у народу своме!..</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| сирочету даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би |
| згледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве речи поздрава и |
| и његове скоро је сваки дан злоставила; нарочито од како се преселише у варошицу М—, додија јој |
| ?{S} Да ли за мене или за њу?{S} Или за нас обадвоје?...</p> <p>„Па кад ћеш поћи?“ — питаше ме |
| нца; мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у баш |
| моја при овим речима погледа брижно на нас децу своју и рече нам, да одма идемо спавати.{S} Ми |
| требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нис |
| д толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми Данка озб |
| нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће бр |
| и ме сетним оком својим: „Сусретнемо се нас двоје на улици, кад сам с пијаце с котарчицом на ру |
| онимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, што и просјак бити. |
| кше би, кад стара госпа изиђе из собе и нас остави саме, јер се могох с Љубицом одма слободније |
| смејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и тамо нам цвеће брала...{S} А на овом мест |
| азговора одосмо сви оцу намеснику, који нас сада лепо гошћаше.{S} Ту се опет отпоче жив разгово |
| ог разговора одосмо оцу намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} |
| ћи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, да му је мило, што може да уг |
| из собе изићи, па шта ће нам рећи, ако нас види овако узбуђене!“</p> <p>— Ја сам миран, Љубице |
| долину опкољену високим горама.{S} Око нас се преливаше разнобојно пољско цвеће, које шарени л |
| себи бар одело набавља.{S} И тако ћемо нас двоје мирно дан по дан проводити, сносећи све, што |
| кад лежемо и кад устајемо, и кадгод смо нас двоје заједно, да му се молимо, да нам не да доврши |
| он са сејом забављаше.{S} По том одосмо нас двојица на колодвор. „Срећни Мито,“ — рекох му при |
| е било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— |
| овако уживате дични понос, који од њих наследисте! —</p> <p>„Такви понос мало вреди у животу с |
| а звезда сјаји, љубав моја к роду своме наслеђена од врлог оца мога, која ће ме у животу навек |
| поменика страшне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче.. |
| гох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино раме дођох до проз |
| ка мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, наслоним се на гвоздене шипке, те гледах дуго у плаво в |
| S} Морам крај тебе да клекнем, морам да наслоним на крст главу своју.</p> <p>Сећах се последње |
| аслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| десно око, па се бојим, хоће ми на зло наслутити, као што је и Сакунтали на зло наслутило!.. — |
| мајка би дошла к нама, па би се на нас насмејала и обоје нас пољубила, одвела би нас у башту и |
| ђах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се могао поверљиво најадати!{S} Мени |
| срећан!“ — одговори ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, д |
| купа саставити! — рече, па се безазлено насмеши.</p> <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, не |
| ви!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па тихо |
| преко мојих груди, па се на мене сетно насмеши.{S} Из мојих груди отрже се тешки уздах и ја јо |
| ох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право у очи, као да бих је хтео |
| м гробовима!...</p> <p>С мајчиног гроба настависмо пут даље и сад смо ево опет у месту, у којем |
| тном хладу под густо разгранатим орахом настависмо даље.{S} Најпосле ме Љубица лепо умоли, да и |
| ичао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, то б |
| асмо једно другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше ч |
| појаве почну се опет понављати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још ка |
| ари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љубицом, да и мати њена о мени |
| аћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку у који женски завод, да |
| о од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепот |
| патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са с |
| да хоће процветати, јер ће у мом животу наступити пролетно доба.{S} Да!{S} Пролетно доба, јер ћ |
| <p>Докле се у мени туга с милином тако натицаше, која ће овладати срцем мојим, изрекоше сузе п |
| да чим тамо готов будем, да ћу се одма натраг вратити и одма је к себи узети.{S} Она ме мирно |
| ајка, — ми сви плакасмо...</p> <p>Дошав натраг у манастир затворим се у своју собу и станем на |
| <p>14/11</p> <p>Хтедох још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и ду |
| ену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{S} Кад бих м |
| ва часа ходајући пробавим.{S} Вратив се натраг у манастир проведох читав дан читањем и писањем |
| {S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се јадан, па шта видех?{S} Видех велику |
| е већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах |
| /> скоро са свима лепо опростим и дођем натраг у манастир.{S} Када уђох у собу своју, би ми, ка |
| гору.{S} Ишавши тамо амо вратим се опет натраг, легнем на диван и удубим се у разне мисли.{S} У |
| Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру своју, која ће ме весело дочекати и да ћу в |
| аше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због моје туге |
| жем селу, надајући се, да ћу тамо ваљда наћи кога, који ће ми за сада пружити руку своју.{S} Па |
| тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе године поучавати; а |
| дах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ходајући |
| ани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам кажем, |
| вуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равн |
| ек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе на јед |
| тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим назвати и она ми |
| ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с |
| !{S} Један ђак мој, који и онако беше у наукама слаб, а иначе богат, оде професору своме, да га |
| поучавати у главним појмовима природне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схват |
| ао још и ту рану преболети?{S} Па за то науми, да пита голубицу, да ли ће она бити његова или ћ |
| воља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побећи у свет ма куда.{S} У том чује срећом од |
| иродне науке, а тако исто у повесници и науци о души.{S} Схватање и памћење има добро и надам с |
| пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и сва, што могу својим |
| азне радове своје, што је до сад радити научила, она ће гледати у мене, ја ћу гледати у њу, из |
| је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најрадије и пева. —</p> |
| ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме |
| у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отворити срце своје; па онда, буде л |
| ми је јако ранила срце моје; твоја смрт начинила је мене бедним сирочетом: али уједно и младо с |
| } Народ ме помаже надајући се, да ће ме начинити човеком и да ћу му временом бити од користи!!{ |
| икако у главу, при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног с |
| у мишљах и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велик |
| ужи; јер и мени се чини, да ћемо се тим начином много савесније и боље извући из овог жалосног |
| читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше веома мило, што с таком ват |
| и и њених пријатеља и њених душмана.{S} Наш народ страда једино због ових последњих.{S} Па за т |
| ги Миливоје!{S} Срце ме боли мислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} |
| раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у н |
| ...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разговор пређе опет на друге предмете.</p> <p>Ја са |
| , причао живот свој, и ту сада разговор наш настависмо даље.{S} Кад би Љубица штогод говорила, |
| гу да уживају дане своје!{S} Право вели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, |
| бона код једног рођака свога у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беш |
| и морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} Могао би је истина видети, и то би било све.{ |
| на груди овоје, а ја ћу им рећи, да сам нашао Данку!..</p> <p>Учитељ нас радосно прими и рече, |
| , да ће да се жени и да је себи девојку нашао.{S} Пред вече опрости се Паја и Љубица са мном и |
| , па бих отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ак |
| ради, а ово последње навек певајући.{S} Наше народне песме већ је све прочитала, а неке је и на |
| све моје сузе, она остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по ме |
| та.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и весељу не би |
| n="10" /> да су до хиљаду Маџара обишли наше људе и војнике, да су преко Тамиша мост ударили, у |
| дати, како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто по |
| дан, па шта видех?{S} Видех велику кулу наше лепе цркве, где се у мору пламена васколиког села |
| великом душману или слободе или народа нашег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешај |
| амо одма данас одавде даље!{S} Гроб оца нашег и онако ће нам уз пут бити!“ —</p> </div> <div ty |
| м, и међу тим именима записано је име и нашег Миливоја. —</p> <p>О чудна судбино живота људског |
| друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већином проф |
| Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије |
| ало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми погледасмо једно другом |
| .{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи сусретоше, и моје се очи опет разведриш |
| лећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освр |
| жена матери мојој и рече јој, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да м |
| ела.{S} Маџари су потучени, али и многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све |
| нда тек дођу други!“</p> <p>— Знам, али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би |
| и милина и туга, и моја прва мисао беху наши родитељи: „Где си оче?{S} Где си мајко?{S} Да види |
| дног јутра седећи ја и Марина сами пред нашом школом поведем разговор о катихетиним речима.</p> |
| ту даје, а добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много п |
| нам онако грозно упропасти сву породицу нашу.{S} И кадгод себи те страшне појаве представим, ме |
| естано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излечити време, ове ћу оставити гробу да лечи!..“ |
| бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" /> наши, шта |
| у.{S} Кадгод имађасмо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа с |
| , кад помислих на могућност, да Љубица, не постане моја, већ да је гледам, како је други грли и |
| це!..{S} Па ипак још морам остати овде, не могу још отићи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, |
| ви, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир |
| е да ми прекипи, па се бојим, бојим се, не ћу се више моћи уздржати, отеће ми срце мах, отеће м |
| ави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав моја и досадања о |
| ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста времена, |
| е лице...</p> <p>Ја бејах као на ватри, не знајући на коју ћу страну ватре да побегнем: с једне |
| поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за т |
| ли ћемо се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, сре |
| Да су се договорили, како ће ме мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако |
| е несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и |
| нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутр |
| е проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго |
| седох на дрвену клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једн |
| ре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пр |
| пишем, те кад чују, за што сам отишао, не ће се на мене жалити. —</p> <pb n="81" /> <milestone |
| ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо? |
| а тако, ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави |
| је и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Чи |
| не немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засијало!..{S} Мислећи на Љ |
| ко мислим, и опет кад би до тога дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако |
| у госпу: <pb n="23" /> „Молим вас лепо, не бисте ли ме знали известити, где се сада бави Светоз |
| је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи. |
| цити час на једну, час на другу страну, не знајући, где ће поглед да задржи?...{S} Ја је задово |
| росјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам з |
| да ћу и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу н |
| срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно и на матер њену |
| његовим. — Пливам међу животом и смрти; не знам, на коју ће ме страну вртлог времена бацити?{S} |
| зиђох на улицу.{S} Свет иђаше тамо амо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да ко |
| болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек |
| да метне на твоје срце, <pb n="157" /> не знајући да је твоје срце још пуније рана него његово |
| је!“ — писаше ми Љубица — <pb n="97" /> Не могу вам описати милину, која владаше срцем мојим чи |
| и сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, ид |
| ликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; в |
| онда како ми је, тако ми је!{S} Ах!{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће |
| d>У Г- 20/11.</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више под |
| је сутра — прексутра к себи узети...{S} Не могох срцу да одолим, да одем на далеки пут, а њу да |
| преда ме когод с ђаконијом изићи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <mi |
| уним главу све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ак |
| о није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра |
| уздано, јер мени срце тако говораше.{S} Не знам, да ли ме срце вара, али мени се тако чини, да |
| ао да ми се сва црква поче окретати.{S} Не могох даље издржати, па изиђох на поље.{S} Ах!{S} Ка |
| њу да верујем црним слутњама својим.{S} Не хтеде ме нада да остави, да ћу у П— наћи сестру свој |
| ца његовога.{S} Тако беше и са мном.{S} Не знам, да ли услед жалости своје или услед другог чег |
| есец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер шта би ми онда |
| да ћу данас да посетим Љубицу своју.{S} Не оклевах дуго, већ се одма упутим и за тили часак беј |
| ом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љуб |
| дити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!.. |
| рашан облак вије над главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за |
| мо.{S} Једном приликом при чаши вина, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, |
| отворим срце своје, јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам м |
| аним оком смешећи се да гледа.</p> <p>— Не жалим за Пајом толико, што ћу сама бити, колико с то |
| гледав ме својим сузним очима.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти |
| е прилике овамо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да н |
| пази бар ти на своје здравље.“</p> <p>— Не бој се, Миливоје, за мене!{S} Пазићу ја и на тебе и |
| па да морам прећи у болницу?“</p> <p>— Не ћеш у болницу! — тихо ми рече — <pb n="90" /> Не ћеш |
| кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум |
| да Љубица проведе баш ово време у Б—, а не код своје куће, кад је могла бар претпостављати, да |
| ји нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љуби |
| против ради, али ради веселим срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p |
| што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једв |
| ство беше врло бурно.{S} Мени ова молба не беше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико ч |
| а! — рекох Мити једино због тога, да га не испитујем пред Данком.</p> <p>Чим изиђосмо на улицу, |
| стране освртати, по свој прилици, да га не би когод видео, да се са служавком јавно на улици ра |
| /p> <p>— Зар има и таквих људи, који га не читају радо? — одговори ми и поче ме смешећи се тако |
| ити, и бринем се, шта ћу радити, ако га не добијем; кад ми сунце у зору пробије прозоре моје, ј |
| све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и светим с |
| е тешко, вас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго |
| би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растумачим и тако пуним главу све самим црни |
| ало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а з |
| те га на сто и рече: „Знам Миливоје! да не ћеш имати шта да вечераш, па сам ти вечеру ево ја до |
| иту виде.{S} Разговор нам поста жив, да не кажем весео, и трајаше прилично дуго, догод се Мита |
| .{S} Али кад је већ једанпут видите, да не може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S |
| S} Долазак ме његов сасвим изненади, да не имадох кад прикрити узбуђење своје, тајну моју. — Љу |
| к задовољна и весела, па и она вели, да не осећа, како јој време брзо пролази, што је сасвим пр |
| ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишља |
| ига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против рад |
| а и надам се, да ћете хтети увидети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак |
| узети штогод на себе, да и оно лечи, да не лечим све сам!... —</p> <pb n="76" /> <milestone uni |
| сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како малодушан.</p> <p>Разговор нам прелажаше |
| го ми је стало!{S} Као сироче, знам, да не ћеш од глади умрети, јер добра рука ако коме штогод |
| ити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да не плачу, јер нама је добро!“</p> <p>— Али мени је тешк |
| бих се по свој прилици подуже бавио, да не дође к мени отац намесник, те ме позва, да ме свуд п |
| чи гледале би тако дивно, тако мило, да не могах очи своје скидати с очију њених...{S} Ах! очи |
| ет код Љубице.{S} Идући тамо мишљах, да не ће то већ много бито, што ја терам?{S} Али шта знам |
| >— Зар ме ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли |
| ка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођ |
| а добро зна, за што сам амо дошао, и да не верује, да су ме друге прилике овамо на пут нанеле.< |
| ми поста наједаред тако жалосно, као да не слути на добро...</p> <milestone unit="subSection" / |
| , и опет сва ова срећа срца мога као да не беше потпуна; не знам да ли за то, што мишљах уједно |
| јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сада загрејава. — |
| о ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, божанствена нада, да ће још све доб |
| к тако наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због то |
| примера на мени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} |
| Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је само Данка узрок тако наглог одласка мога |
| ко ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <milestone unit="subSe |
| гледам и слушам, док ми се у очима суза не засија и док их бони уздах мој од мене све не растер |
| да кажем то вашој мајци, благи Боже! ја не бих умео речима изразити толику срећу!...{S} Ако <pb |
| они ову последњу реченицу разумели, ја не знам; доста да сам им истину казао.{S} Они ме лепо п |
| та! — Шта ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну |
| ање једино за то, што сам сирома!{S} Ја не могу тебе да добијем једино за то, што сам сирома!.. |
| е очара ме Љубица лепотом својом.{S} Ја не знам, да сам у своме веку видео тако лепу девојку, к |
| ion" /> <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна |
| Данком.{S} Већ прође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, х |
| о ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, других жеља, других молитава, о |
| ред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему о |
| онда пред очима све мрачно и црно и ја не могу себе да замислим у будућност своју!</p> <p>Докл |
| не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, |
| чи, па као кроз плач поче говорити: „Ја не знам, шта ће бити са мном!{S} Мени је тако, као да с |
| а живети можемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; |
| воју.</p> <p>Први утисци овога састанка не беху ми угодни, јер сви ми изгледаху више зачуђени н |
| ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас и |
| ам приповедаше, како поред његовог села не пролази жељезница, већ мора два сата да путује на ко |
| заверу своју, али слабост и болови тела не допуштаху извршење њено, па би се чешће заплакао и м |
| имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} |
| о.</p> <p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех п |
| е стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суза задржати.{S} Изиђох на улицу.{S} Свет иђа |
| се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да уб |
| како су стрица саранили, како ми стрина не хтеде одма јавити за његову смрт, ваљда бојећи се, д |
| Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај добри голуб умре и голу |
| леко чекају, само да га превари, да она не покисне..{S} Ах! како ми <pb n="109" /> је мило глед |
| лази, што је сасвим природно, јер и она не престано ил’ учи ил’ ради, а ово последње навек пева |
| вернога друга, Марка Михаиловића, круна не само нашег разреда, већ целе школе, тако га бар већи |
| да кити, а она има још живог брата, па не треба да јој крст буде без венца. — Стојећи код њено |
| Бише пута, кад ме је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку |
| лане, с том разликом, што око манастира не шушти више зелено лишће, већ увело жуто, и што се од |
| нем и јадикујем, што од стрица одговора не добијам.{S} Може бити, да ћу временом називати ово д |
| из собе на поље погледи.{S} Ако и сутра не буде боље, онда што му драго, идем, па како ми је, т |
| тада као да сам знао, да од овог живота не ћу много имати и као награду за то хтедох да живим б |
| Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <mi |
| S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру с |
| е данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих већ пре |
| и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер они не |
| бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!. |
| да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љубице!{ |
| ш који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где ми стри |
| опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p> <mil |
| {S} Ја идем к њој, идем одма!{S} Љубица не може бити с матером својом споразумна, моја добра Љу |
| То је урадила њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не |
| м, кад помислим на могућност, да Љубица не буде моја!{S} Да сав мој живот постане пустиња, где |
| сав мој живот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна |
| , но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изг |
| све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у сво |
| ни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Те |
| , као да ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девој |
| p>11/4</p> <p>Где је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим свак |
| ем могао уживати часе живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост |
| ње било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако |
| ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда опет мислим на Љубицу, и у тим слатким м |
| ме другима буд’ за што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посвети |
| знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота, као |
| вне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где све цвећ |
| ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> <p>— Го |
| то је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све |
| навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и ле |
| па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>22 |
| у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под |
| на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени беше ве |
| ио!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толико зау |
| епавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што беше са |
| it="subSection" /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, него |
| поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох приморавати, да се за |
| ор рекох, да сам навек таки, али до сад не бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни мога |
| мисли ми беху све црне: за што једаред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{ |
| умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благода |
| е може ваша бити; за што онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборав |
| {S} Цели дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и п |
| ија и док их бони уздах мој од мене све не растера!{S} И те појаве почну се опет понављати, а м |
| кад и кад могу да заспим, јер ми бриге не дају спавати.{S} Данас по подне малаксаше бриге пред |
| над обичним туговањем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само тугова |
| им срцем, а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После под |
| и у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе држала, те би се тако морала потуцати од |
| љах — а то ми је најбоље јемство, да је не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, |
| онда радила моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је н |
| ир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ић |
| бедније створење на целом свету, кад је не бих назвао и ја <hi>својом мајком</hi>!{S} Ја ово св |
| за голубицом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по с |
| м случај, данас за њу дознао?{S} Зар је не би морао оставити опет тамо, где си је и нашао?{S} М |
| одим бригу о обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и а |
| ion" /> <p>28/7</p> <p>Разне бриге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору см |
| танем на прозор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и |
| {S} Могу ли спавати?{S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице! |
| лепшем простору и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим... |
| е прилично дуго, догод се Мита најпосле не подиже, да кући иде.</p> <p>“Гледај, да оздравиш?“ — |
| ти, и ја видех, да сам клонуо и да даље не могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беш |
| никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно, као што би при бољим приликама м |
| Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а о |
| очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде самог оставити!“ </p> <p>Љубица се на ове |
| ели наша пословица; „Док ме имаш, ти ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах так |
| о, да сам још вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад са |
| немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње |
| трану ватре да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге стра |
| д на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то изиђох у гору.{S |
| , а ја сам плакао; њу сахранише, а мене не хтедоше!{S} Чудни људи!...{S} Па куда ћу сада у овај |
| , ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазил |
| ем писму своме, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико |
| видети, и то би било све.{S} Од стрине не би је за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, |
| ролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И она |
| ста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" |
| као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с тога се дигн |
| олубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се једа |
| остаје при своме, да наше даље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Н |
| поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично. |
| Можда би ме светина и прегазила, да се не нађе један постарији човек, који беше на колима, те |
| Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ј |
| могу свуда смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посв |
| авши у собу бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница з |
| не би било за мене тако страшно, да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљива |
| p> <p>„Љубице!“ — рекох јој тихо, да се не <pb n="145" /> би из ове собе даље чуло — „ Да ли до |
| наступити красније и слађе доба, кад се не ћу више са сиромаштвом борити и своје најлепше време |
| аклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" /> се око засиј |
| р ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жељан смрти као што ми је срце |
| дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <milestone |
| видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код куће?{S |
| даред у рај пренесоше, и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — |
| Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — Више се пута тако ужив |
| но тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које тако жедно срках са леп |
| осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, али с плачем престаде за навек и сваки осмех! |
| им невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за смрт, јер њој је жао оставити оца и м |
| {S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не бојим, на против сам жеља |
| да је из главе избијем и да о њој више не мислим, ах! као какав демон гони ме лик њен!...</p> |
| .{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S} Тек пред вече дођох опет к себи и |
| звонише манастирска звона на јутрење, и не знам, да ми је икад глазба срцу тако годила као <pb |
| на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, а ја бих опет онај исти постао, кој |
| ми се, као да сам ову зиму преспавао, и не знам, да сам осим детињства свога имао у животу свом |
| на!{S} Идем к њој, идем одма!“ ...{S} И не премишљајући дуго упутим се одма у К—.{S} Целим путе |
| коју ћу страну сада да се винем?..{S} И не премишљајући дуго упутим се најближем селу, надајући |
| " /> да је могу тако што запитати.{S} И не чекајући од мене одговора рече даље: — Ја га знам ве |
| за њу <pb n="39" /> штогод дознао.{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на |
| но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како сам амо доспела!</p> <p>Док ми Данка ово |
| м без наде, без цели, без радости, па и не плачем више? —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| демо и на мајчин гроб, јер она сирота и не знађаше, где нам је мајка сарањена, а хтедох и ја, и |
| и се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{S} Добра |
| тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати |
| о!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето је већ |
| ега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко |
| мо мало проведем.{S} Пут беше леп, те и не осетих, када стигох.{S} По казивању пајином знао сам |
| наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах до сад у |
| о рећи, па ће се њих двоје договорити и не ће ми допустити, да умрем.{S} Али док је човек здрав |
| ће и како ће са мном бити, ја не знам и не могу да мислим! — Исплатио сам стан, храну и све, шт |
| >Доласком њеним изненађен и обрадован и не мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се прв |
| у ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у кући вл |
| пио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора поред Данке |
| аде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан ходах тамо а |
| да побегнем: с једне стране не смедох и не могох се мајци противити, а с друге страно би ми нем |
| асто бринуо? — рече ми Паја — Ако баш и не знаш, у ком је месту, доста је што знаш, да је код с |
| ред само, па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за |
| и стара госпа после краћег ћутања — „Ви не радите добро!{S} Ви заостајете у вашим пословима и п |
| ати, да сте племенити и достојни љубави не само моје, већ сваког чистог и доброг срца, јер такв |
| с њоме да се титрају, што њеној нарави не годи, те се тако једи, а каткад и заплаче... —</p> < |
| ад навек пуно љубави, пуно осећања, али не оваке љубави, не оваког осећања; ах! досадања љубав |
| орила очи и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, к |
| Али они хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше о |
| је у бој пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па |
| да бих отићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да пу |
| мо; не знам, да ли ме когод гледаше или не; доста то, да корачах све хитније, само да бих што п |
| премишљати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, |
| ораше Љубица даље: „Мита ми пише, да ми не може доћи у сватове, јер је мало оболео, па ми чести |
| погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још и памет узети?... <milestone unit="subSectio |
| и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беше, да је с |
| и си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју с |
| , да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах ми |
| ме гледаше тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Сла |
| оље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко |
| поздравих Пају и његову госпу, јер они не беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. |
| ити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам већ и лечнику казала, да ће |
| а полаже наде на мене, и ако твоја мати не ће и не може!...</p> <p>Много горких часова имађах д |
| назвасте вероломном!..{S} Моја вас мати не мари, а особито <pb n="149" /> од како је чула, да д |
| о треба много времена.{S} Моја вас мати не мрзи.{S} Верујте мени, она вас уважава, увек вас фал |
| , то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ прост |
| како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога стајаше ми непреста |
| еше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страш |
| ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак ка |
| сно дуго, и кајем се, што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, |
| ти.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — Па шта бих ја у њиховом друштву?{ |
| њао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, које непрестано на |
| ћање, а при том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од |
| за његову смрт, ваљда бојећи се, да јој не дођем и ја на врат.{S} Па како је стрина с њоме зло |
| који је у глави сирома.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим |
| ; али кад на ову зиму погледам, у којој не могу <pb n="87" /> дан од дана да оделим, јер као да |
| це шћаше од бола да пукне, јер ја у њој не гледах моју драгу другарицу, већ гледах анђела божиј |
| оме морало штогод ванредно десити, ипак не бејах у стању да верујем црним слутњама својим.{S} Н |
| љи и чежњи својој, да к’ њој одем, ипак не могу!“ Ми се загрлисмо <pb n="88" /> и пољубисмо, он |
| се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута, да јој |
| за то, да их <pb n="20" /> има, то ипак не могу применити ово и на себе.{S} Кад би ово биле она |
| од бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек почех да живим! |
| у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их |
| од вас одвраћаше говорећи ми, да човек не живи стотину пута, већ једаред само, па за то при же |
| нем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је видим, како ће изг |
| таким мислима ходах зеленом гором, док не дођох до једног потока, старог познаника и пријатеља |
| ћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срц |
| се не ћу дуго по земљи повлачити и док не дође час, да и ја у гроб легнем, имаћу да живим, јер |
| још са једном девојком, а куда, то вам не знам рећи. —</p> <p>Мени се беше свет окренуо и ја ј |
| о исто можда као и ваше! — Али — то вам не бих иначе рекла, да ме не назвасте вероломном!..{S} |
| у себи: „Шта ме питате за оно, што вам не могу казати?{S} Погледајте ми боље у очи, па ћете зн |
| двоје заједно, да му се молимо, да нам не да довршити седму годину, јер ми оћемо да будемо њег |
| ајка сарањена, а хтедох и ја, и ако нам не беше сасвим уз пут.{S} Ах!{S} Место да весело с њима |
| воме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да |
| а ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах више н |
| смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посе |
| клиње, да је узмем к себи, да јој будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{ |
| , па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме.{S} Ја ј |
| Ипак сам се данас одлучио, да још живим не ради себе, већ ради светих костију добрих родитеља с |
| и на могућност, да је ма којим начином не добијем, и ја почех одмах живо осећати велику силу љ |
| е беху дома, ваљда за то, да се са мном не састану?.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| проста, гола предрасуда, и при свем том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и с |
| убице весело провести; али при свем том не могох јој одрећи, већ почех приповедати.{S} Из почет |
| имо, беше нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах |
| {S} Шта се још премишљам?{S} За животом не жалим, јер ми се више не мили живети; а смрти се не |
| S} Одрећи се Данке не могу, а с Љубицом не могу се растати!..{S} О Љубице!{S} Љубице!{S} Ти ваљ |
| се већ рађа мисао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане |
| а гледати могах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим на |
| о не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени се чини, да сте се вас двоје једно у |
| тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме већ тол |
| шта бих ја у њиховом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу |
| меру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ћ |
| ављати, да ћу опет у манастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а к |
| } Ја сам приморан да одлазим к њој, ако не ћу сам себе да мучим и морим, јер мени је без ње све |
| , да ће све добро бити.</p> <p>„Али ако не буде тако, као што он вели шта ћемо онда?{S} Па и ак |
| ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат ићи, а ја ћу бар којем великом душману ил |
| алим гласом, усиљавајући се, да се како не заплачем.</p> <p>У данкином се оку сузе заблисташе и |
| па како ми је, тако ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </d |
| и збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не знам, али мени |
| им?{S} Ја сам клонуо, па се више толико не могу напрезати; а они су ми једино уздање моје!“</p> |
| своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају године из |
| ти и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то оставите ме |
| све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно волите, |
| Т— важна посла, те тако дошав већ овамо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — реко |
| ао бити све друго, и роб и душман, само не пријатељ!..</p> <p>„Љубице!“ — рекох јој раздражено |
| тињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет могах тако дивно проводити |
| и у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје, тамо не беше толико света, и опет |
| своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који је |
| у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним срцем |
| жемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, Да |
| за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан |
| ако дирнут и узбуђен, као што већ давно не бејах; а очи ми беху тако пуне суза, да једва гледат |
| мене дуго и дуго, догод ми мати осудно не рече, да или вас заборавим или да се одречем породиц |
| е саму у туђем свету, па да јој искрено не кажем, куда идем и за што идем?{S} У кратко јој испр |
| .{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећаше те дивне милине које |
| у осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих знао, да је Љубица кад |
| и, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ради веселим срцем, а не ту |
| е нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох в |
| оће с њоме да се титрају, а она опет то не мари.{S} Ја је почех световати, да трпи, кад друкчиј |
| <p>Тако ми дани брзо пролазе, да чисто не знам, кад сване, кад ли се смркне.{S} Чисто се зачуд |
| данкине речи тако изненадише, да чисто не знадох, шта ли да мислим, шта ли да јој кажем?</p> < |
| им сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} За то седох код прозора п |
| јно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и Пају и његов |
| p>Штета за ову сиротицу, — мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све |
| о онда сами себе не победите?{S} За што не предате све то пустој заборавности, па новим духом у |
| главом његовом?{S} Не знаш, и боље што не знаш!{S} Шта би ти сада мати за мене рекла, кад би м |
| није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љубица.</p> <p>— „Што мора би |
| одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, а ви га реците!{S |
| о онда седим овде?{S} Шта чекам?{S} Зар не би доста јучерањи пехар отрова?{S} Зар још да га пиј |
| аганих певачица...{S} Данка устаде, јер не <pb n="117" /> могаше више да седи очарана лепотом о |
| на, како су је из службе отпустили, јер не беше за њих, сувише је тврдоглава, па и лења, а при |
| , као да би хтео на поље да искочи, јер не могаше више да сноси загушљиве <pb n="22" /> јаде цр |
| азно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> <milestone |
| нашњи дан дакле ми је већ изгубљен, јер не ћу моћи пред свима рећи, за што сам дошао; па онда с |
| мо не хтедох пропустити прилику, да вас не посетим. — рекох му мало збуњено.</p> <p>Он ме одма |
| и и злој слутњи ствара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој |
| ушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, |
| ам већ постао анђео!..</p> <p>И ја опет не имађах других мисли, <pb n="123" /> других жеља, дру |
| који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да р |
| , да морам млад и зелен умрети, то опет не ћу изданути на гњилој постељи, већ ако не могу у рат |
| ој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек од свега најмилији, |
| нам накнадити све оно, што нам садањост не да уживати. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| накитим крст.{S} Ја кад умрем, мој крст не ће имати ко да кити, а она има још живог брата, па н |
| ми то не паде на памет, а после се већ не могох и не хтедох више вратити натраг.{S} Цели дан х |
| беше веома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас |
| Section" /> <p>26/4</p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер |
| ction" /> <p>23/8</p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига за ј |
| добрих родитеља својих, да њих у гробу не увредим...</p> <pb n="167" /> <p>Кад сам јутрос уста |
| ар стан да плаћам; а на данкину заслугу не могу такође много рачунати, јер што сирота уради за |
| х на грудима својим!.{S} У том тренутку не беше на целом свету срећнијег човека од мене!{S} Мен |
| асмо из порте на поље, а смеју и весељу не би краја.{S} Тек пред вече уморан дошавши дома затеч |
| ада изгледаше ружно и тужно, јер у њему не беше разнобојног и мирисног цвећа, већ коров и <pb n |
| ах, куда ћу с њоме?{S} Овде у манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина м |
| у први мах да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када вид |
| и сам којег ђака напустити, јер све их не ћу моћи више држати, то ми је ипак жао, што морам ба |
| али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слабе наде полаже на вас |
| >Поноћ је већ давно превалила, а ја још не могу да склопим очи своје!{S} О Љубице!{S} Љубице!{S |
| се ђаци већином већ разиђоше, а ја још не знам, шта ћу и куда ћу?{S} Мораћу још који дан приче |
| ицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још падаше и вета |
| — рекох смешећи се — „За такве јаде још не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} |
| беше живо и весело, само што с њоме још не пева; а она опкољена цвећем беше тек прави божанстве |
| ћи беху већ прилично велики, али се још не могаху ослонити на своја сопствена крила.{S} Али кад |
| о стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не показа по сел |
| то је њену молитву саслушао, а моју још не ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику |
| ош нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доба много времена, а ја и Данка остадос |
| тава, осим да умрем, да умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се |
| ne unit="subSection" /> <p>23/11</p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> |
| tone unit="subSection" /> <p>5/5</p> <p>Не знам, каквим словима да забележим данашњи дан у днев |
| ети к вратима, на којима Паја стајаше. „Не знам!“ зачу се из друге собе и ја познадох одма љуби |
| ато, да постах на мах као јагње миран: „Не срдите се што вас молим да одете, док она није дошла |
| > <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> |
| али наши ће родитељи плакати! —</p> <p>„Не знам, за што би плакали, кад ће знати, да смо постал |
| <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p>„Не мрзи, не!{S} Али она увиђа, да вама треба још доста |
| зеленој трави под плавим кровом ведрога неба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном с |
| ојом: кад на једаред Паја, као из ведра неба да је пао, ступи преда ме и чисто се зачуди, кад м |
| Тако ми месеца! —</p> <p>„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи |
| >„Кажи, тако ми неба!“</p> <p>— Тако ми неба! —</p> <p>„Али хајде кажи и Бога ми!“</p> <p>Бога |
| везда, око мене шушташе зелено лишће, с неба падаше роса на мене, и све то чињаше ми се тако та |
| ти. —</p> <p>Моја прва љубав беше дакле небеска, анђеоска љубав; а кад сам одрастао, следоваше |
| еше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као да је |
| вајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указује благодарност св |
| ело разладим, да тамо груди ублажим.{S} Небо беше сасвим ведро и пуно звезда, око мене шушташе |
| жно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{ |
| да се не показа по селу ватра, која све небо ужасно осветљиваше, те тиме и призор на улици пост |
| ашаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема |
| хоће од мене да иде, мени би, као да се небо на мене руши, као да се земља пода мном проваљује, |
| и, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш ми као срце тешког очајника! —</p> <p |
| очију појавише ми се још једне очи, као небо плаве, а као облак мутне, очи пуне суза, очи моје |
| гледа својим плавим очима у ведро плаво небо и као да тиме хтеде рећи:{S} Лепо је бити анђео!.. |
| лаве кроз отворени ходник у ведро плаво небо, а из ока мога тецијаше једна суза за другом...{S} |
| олетна зора биће ми усне њене, пролетно небо лице њено, пролетно цвеће коса њена, пролетне тице |
| ледах на светли дан и на ведро пролетно небо, кад погледах на улицу, по којој многи људи, сви з |
| стање беше још и сада као јесење мутно небо.{S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разг |
| <p>Беше лепо топло вече.{S} Плаво ведро небо беше пуно звезда као и шеталиште што беше пуно све |
| ене шипке, те гледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Св |
| а оно исто сунце, још се плави оно исто небо!{S} Све је оно исто и свега се сећам, свега!{S} Ту |
| бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Боже!{S} Боже!{S} Ваљда ми не ћеш још |
| вреле сузе...{S} Погледах сузним оком у небо, у звезде: “Ој драге звезде!{S} Видите ли, шта Дан |
| е по гори.{S} Очајним оком гледах час у небо, час у гору, а мисли ми беху све црне: за што једа |
| ледах дуго у плаво ведро небо, по којем небројене звезде дивно светлуцаху.{S} Свуда беше тихо и |
| о то исто, што и малом детету звезда на небу?..{S} Како ми је тешко живети!{S} Ја сам постао ум |
| млађи, веровах и у други свет, свет на небу, и у други живот, живот после смрти, много лепши и |
| е тужна као и душа моја!{S} По њеном се небу гоне мутни облаци као и сузе у мојим очима!{S} Њу |
| оју; па ако мора бити, ја ћу пркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што |
| амо амо превијаше.{S} По красном плавом небу забели се по који залутали облачак тражећи другове |
| једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, да једва могаше по гд |
| ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се црни облаци као какве грдне хавети.{S} П |
| да га трујем?{S} Па чега ради?{S} Ради неверне Љубице!..{S} Па ипак још морам остати овде, не |
| — </p> <p>Једном ми дође Марина сасвим невесела и предлагаше ми, да се више не молимо Богу за |
| м, како ће изгледати <pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем |
| ове, <pb n="71" /> летиш по лепом свету невине и безбрижне маште своје!{S} Слатка Данко!“</p> < |
| задрхташе од љуте вриске, од силна бола невиних људи!...{S} И Маџари грунуше у цркву, да и то с |
| ра да огреши, <pb n="91" /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последицама њихови |
| е поста на мах тако сурова, да је посве невину погрђиваше.{S} С тога је плакала скоро читав дан |
| не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискује!</p> <p>„Може, брате!“ — рече ми |
| ећи ми, да ће <pb n="85" /> сва патња и невоља једном престати и да ће наступити красније и сла |
| се преселише у варошицу М—, додија јој невоља тако, да <pb n="67" /> је већ била наумила, побе |
| ега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољама заостати у науци својој, а наука ми је све и с |
| здрав сам, па се тешим, да ће све моје невоље ваљда кад тад престати, те ће и мени једном сунц |
| жим руку своју, кад она беше у највећој невољи!..</p> <p>„Миливоје!{S} Шта се толико премишљаш? |
| вашој срећи радују, као што би с вама у невољи плакали!“ рече ми стара госпа и поче ме тако гле |
| и се весели срећи његовој, па који би у невољи му с њиме заједно и плакао! —</p> <p>— „Па то је |
| непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако веће навикнуо.{S} Зар би то за мене штог |
| што идем?{S} У кратко јој испричах сву невољу своју назвав Љубицу вереницом својом.{S} Обећах |
| Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да чујем ово речи!...{S} О |
| живот после смрти, много лепши и слађи нег овај земаљски.{S} Камо среће, да и сад верујем!...{ |
| сад празно, сад је лепо пуно, јер у тој негдањој празнини стоје сада два лепа црна ока, два неи |
| сестра изађе ми пред очи као сироче без неге и савета, остављена од целог света, па и од рођено |
| из овог жалосног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо |
| ет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="30" /> занима! — реч |
| — Што вам ово пишем, мислим да је боље, него да вам усмено кажем, јер овако ћете се моћи боље п |
| ам га дубоко у срце усадио. — Мало пре, него што ћемо лећи, дође једна жена матери мојој и рече |
| као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, погледа ме чуд |
| дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе снага моја.{S} Видиш, Данко, то с |
| ња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећи бива!{S} Кад сам Љубицу први пут, п |
| ра, јер бих у очима њеним био још мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми |
| ми је, тек свакако не ће ми горе бити, него што ми је сада овде. —</p> </div> <div type="chapt |
| ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, брате! док мене и |
| Јесам ли могао другчије и боље урадити, него што сам урадио, не знам; тек ја одох, а не рекох Љ |
| е мучити, не би ме могли горе намучити, него што је то било овако случајно.{S} Беше ми већ и он |
| <p>„Лакше ми је, да вам ту гатку читам, него да вам је приповедам.“</p> <p>И тек што сам узео р |
| к себи узети, могу све лакше да сносим, него што бих иначе могла сносити.“</p> <milestone unit= |
| сада боље место за себе изабрати могао, него што је овај манастир.{S} Ова света тишина и самоћа |
| есрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо ферије проведем. |
| а мене заплакати, а то би ми теже било, него да ми падну на срце јади свега света!..{S} Тако ду |
| најући да је твоје срце још пуније рана него његово!“...</p> <p>У таким мислима гледах је некол |
| ам, па бих живео, и ако још сиромашније него до сад, оно ипак мирно и задовољно, јер моје срце |
| ети, да не могу више ваша бити; јер пре него што сам тај корак учинила, ја сам много на вас мис |
| тан, јер у старом сам живео више у тузи него у радости.{S} Али така ми је нарав моја, да се нав |
| дни, јер сви ми изгледаху више зачуђени него обрадовани, нарочито љубичина мати.{S} Док се прве |
| !{S} Сирота Данка!{S} Она још више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толик |
| узне очи своје, које мени више говораху него речи њене.{S} Ах!{S} Давно то беше, када је видех |
| мој лепи свет, који сам толико на срцу неговао, он ми се распада, он ми се руши, јер у њему не |
| n="90" /> Не ћеш, Миливоје!{S} Ја ћу те неговати, ја морам навек поред тебе бити, навек, ма ник |
| их родитеља.{S} Од тога дана овај голуб неговаше ове голубиће и голубићи беху већ прилично вели |
| иливоје!{S} Ман’те ме сада!{S} Сутра је недеља, мати ће ми ићи у цркву, а ја ћу остати овде сам |
| "subSection" /> <p>2/8</p> <p>„Данас је недеља!“ — То ми беше прва мисао, чим сам очи отворио, |
| <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре у том тв |
| ој рад, те ради по цео дан, и што преко недеље сврши, то ће гледати да гдегод прода, да својим |
| много рачунати, јер што сирота уради за недељу дана, то једва да имамо два дана да живимо.{S} Н |
| а ми рече сасвим равнодушно, да има већ недељу дана, како су је из службе отпустили, јер не беш |
| ког једаред земља загрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче |
| би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору хлеба зас |
| "70" /> румених љубљених усана ваљда се нежни осмејак весело вије, док мене јадног не може ни п |
| вори своје сетне плаве очи и погледа ме нежно и задовољно, као да би ми хтела рећи: „Брате!{S} |
| n="9" /> речима блажен осмејак и она ме нежно погледа, а у том погледу беше толико наде и радос |
| ћи ме својим умиљатим оком и смешећи се нежно и задовољно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Н |
| тко живи!“</p> <p>Љубица се на ове речи нежно насмеши, погледа ме умиљато својим црним оком, па |
| м се још сузе блистаху и које беше тако нежно и дивно: „Слатки брате! једва те нађох!“</p> <p>— |
| ка, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не плаче, |
| смрт своје продужи живот свој у сваком нежном и топлом срцу народа свога, а тако једно срце ет |
| да од нас — тако рећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} |
| е у нашем дому навек добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити |
| да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milestone unit="subSection" / |
| а, — не знам, како започесмо разговор о неизвесности живота, о смрти, — рече ми Марко.</p> <p>„ |
| им жалосним сликама, какве машта само у неизвесности и злој слутњи ствара, јер ја до данас не ч |
| /> па да после невино страда на строгим неизмењивим последицама њиховим.{S} Ах!{S} Од како оста |
| тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које верује у свачије речи и на |
| знини стоје сада два лепа црна ока, два неисцрпива извора дивних милина и бујне среће за младо |
| м оком, и тај поглед беже тако збуњен и нејасан и опет тако диван и сладак: „Ах, Миливоје!{S} М |
| ца, склопим очи, па пустим мисли своје, нек раде и граде, шта хоће...{S} Цело бавлење у гори бе |
| а те лепо поздравља; ево ти писмо њено, нек оно место мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме н |
| а онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја тако и тако већ мо |
| главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им драго, јер ја |
| е и ти!{S} Моји родитељи за мном плачу, нек плачу и твоји!..“ Моје срце шћаше од бола да пукне, |
| певају, тад бих ја морао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако вес |
| ег куршум кроз главу пројурити, па онда нек ме вешају, нек ме пушкарају, нек чине самном што им |
| шлост ми је пуна суза, сад још садањост нек ми уништи све лепе наде будућности моје: па за што |
| моје груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још н |
| орао да плачем.{S} Нек они само иду, па нека се веселе, за њих је тако веселе, а ја ћу остати д |
| е се очи запламтише, кроз срце ми прође нека дивна <pb n="50" /> милина и ја дођох у чудно расп |
| ету.{S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, |
| жбе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше мене да грде, за што нисам |
| ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао |
| новате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох ран |
| стру своју, за којом <pb n="118" /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах |
| сти!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да кажем, лепо сањао.{S} Ах |
| нем...{S} Стојећи пред вратима сећах се некадањих дана, кад сам код стрица као дете становао, к |
| чиње да се остарује тад бих помишљао на некадању заверу своју, али слабост и болови тела не доп |
| ао на то одговорити, погледа ме чудним, некако очајним погледом, па се спусти на столицу, покри |
| децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако на крај срца, те кад ми рекоше, да идем из њихов |
| , за што сам дошао; па онда сви се држе некако укочено, а при свем том још и прве речи, које чу |
| — Јесам! — рече смешећи се и погледа ме некако збуњено, а румен јој обли цело дивно лице.</p> < |
| Сви беху весели, само моје весеље беше некако усиљено. —</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ичина мати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађа |
| >„Честитам вам, госпојице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, ш |
| е народне песме већ је све прочитала, а неке је и на памет научила, па њих од свију песама најр |
| е тврдоглава, па и лења, а при том је и неке штете починила.{S} Кад ми ово говораше, слушах је |
| гах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми |
| се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у тамошњу кућу, застад |
| ирски ходник чух с друге стране ходника неки женски глас, који се са оцем намесником разговараш |
| уга <pb n="127" /> века, јер у мени има неки тајни осећај, који ми навек вели, да ћу рано умрет |
| злио по целој шуми, у кратко, као да је неки ванредни дух овладао целом шумом: а то све за то, |
| да беше и од бисера дивнија, као да се неки небесни мирис разлио по целој шуми, у кратко, као |
| као да ми је санта леда на груди пала и неки грозничави страх овлада срцем мојим!{S} Да ли она |
| и!{S} Још од детињства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и че |
| S} Док ја тако лежах, чујем на једанпут неки разговор близу себе и дигнув главу спазим Пају и Љ |
| . — А од куд ти да доспеш тамо?</p> <p>„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; н |
| истога човека, који ме на кола узе.{S} Неко сам време плакао, и кад ови добри људи видеше, да |
| ао тамница, на коју је сваки осуђен, да неко време препати.{S} Данка је своје већ препатила, па |
| чух, да се изнутра врата отварају и да неко к мени иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но к |
| је радове гдегод прода, а оно ми закуца неко на врата и на моје „слободно“ ступи Мита веселим л |
| за мене тако чаробни, да ми на једаред неко усхићење, а уједно и нека туга обузе груди, да бих |
| t="subSection" /> <p>28/3</p> <p>Већ од неко доба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми |
| t="subSection" /></p> <p>10/1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у |
| х писмо од Паје, писано у К—, где ће се неко време због свадбе задржавати, па ми међу осталим в |
| унцу своме.{S} Дошавши тамо забављах се неко време с Љубицом у соби, а око четир сата изиђосмо |
| но вреле и искрене љубави, а то је ипак неко благо!...{S} О Љубице; Како бих ја срећан био, как |
| ем са сваким местом, у којем сам провео неко време живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом ста |
| е једном голуб и голубица и они живљаху неко време мирно и срећно и имађаху још два голупчета, |
| асно видео и Љубицу и Данку!..{S} Лежах неко време, па опет устадох.{S} Ходах мало по соби, па |
| несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах сам с њоме и мени дође, да је оберучке |
| е се сада бави Светозар С—, који је пре неког времена овде становао?“ — Светозар С—?{S} Па он ј |
| вом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од |
| и је, да ће их сваки дан читати и да ће некоје и на памет учити. — Уједно је почех поучавати у |
| ећ оде кући, то ми би могуће препоруком некојих другова добити још три ђака, које ћу од данас п |
| во опет у месту, у којем сам провео већ неколике године.{S} Сад је Данка код мене, сад ће ми би |
| p>Многи се ђаци почеше већ разилазити и неколики моји добри другови одоше данас весело дому сво |
| ору“ г. 1874 и 75, упозорише ме искрено неколики пријатељи моји на његове мане, које сам благод |
| м тако, као ја с тобом!...{S} Тек после неколиких дана чух и за мајку своју, да лежи бона код ј |
| злегати.{S} Неколико слабачких стараца, неколико жена с децом на грудима појурише у цркву, која |
| оју, загрљена два бедна сирочета?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли |
| ка стаде се на све стране разлегати.{S} Неколико слабачких стараца, неколико жена с децом на гр |
| у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тишина!{S} У мојим |
| Данка уморена путовањем одма леже и за неколико тренутака мирно заспа.{S} Ја приђем к прозору, |
| ећи: „Брате, помози ми!“...</p> <p>И за неколико тренутака она уздане, уздане, и издане...</p> |
| х код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ тамо бити, па како ћу се са својом ми |
| ору среће своје.</p> <p>„Паја ће нам за неколико дана сасвим отићи!“ рече Љубица мало тужним гл |
| ученице.“ Тако ја и Љубица остадосмо за неколико тренутака сами.{S} Ми погледасмо једно у друго |
| — растадосмо...</p> <pb n="64" /> <p>За неколико тренутака бејах на улици, где видех, да људи в |
| ан себе од силне узбуђености.</p> <p>За неколико тренутака после овог разговора ступисмо обоје |
| желео на крају вароши, близу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна |
| а једаред брижан и тужан; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, |
| ама мирно трепташе. — При поласку узеде неколико књига, јер вели, кад досле, хоће да чита.</p> |
| о!“...</p> <p>У таким мислима гледах је неколико тренутака оком пуним суза и срцем пуним бола, |
| ми је хтела отписати, могао бих већ пре неколико дана писмо добити; овако бојим се, бојим се, ј |
| > <p>Кад се приближило вече, скупило се неколико другова мојих, да са мном отпрате Данку у њену |
| ајући надгледаше цвеће, а у руци држаше неколико цветића лепо сложених.{S} О да дивне појаве!{S |
| ем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} Умре |
| потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да Маџ |
| м ви одосте, то бих вам морала написати неколико табака.{S} Кад одосте онако тајно, (као што са |
| алу збијати, да му најпосле мораде рећи неколико опорих речи.{S} У том дође најстарија ћерка, в |
| <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасвим изгоре |
| е глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракнуо, спазим са оцем на |
| вију ђака, те тако бејах у стању за ово неколико дана наћи већ четворо деце, коју ћу целе годин |
| „Кад сам досад издржала, издржаћу и ово неколико дана, па како ми је, тако ми је...{S} Кад ме т |
| итах је, мисли ли тамо остати још и ово неколико дана?</p> <p>„А куда знам?“ — рече ми снуждено |
| ше баш најпријатнија, јер ја хтедох ово неколико часова поред Љубице весело провести; али при с |
| мислио сам, да останем овде бар још ово неколико дана, док не буду љубичини сватови; хоћу да је |
| и време, као муња што лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, п |
| т престале, кад бих од Љубице добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга |
| аборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико милих речи ваших удостојити и обрадовати“. —</ |
| уведе у једну повећу собу, у којој беху неколико постеља с болесницама.{S} Чим видех Данку, ста |
| плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стајах неколико тренутака мирно и боним срцем и сузним оком гл |
| </p> <p>Данас беше код мене Мита са још неколико другова мојих и позваше ме, да идем с њима, да |
| сног лежања свога.{S} Само се морам још неколико дана собе држати, јер сам сувише <pb n="101" / |
| v> <pb n="5" /> <div type="liminal"> <p>НЕКОЛИКО РЕЧИ УЗ ОВО ИЗДАЊЕ.</p> <p>Бавећи се у Прагу н |
| их отишао с Данком у Г—, тамо бих нашао неколику децу, да их поучавам, па бих живео, и ако још |
| цветавају, и мени је тако, као да сам у неком лепшем простору и бољем времену, одакле не бих те |
| ства свога осећао сам неки силни нагон, неку велику тежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе не |
| чи, то бих одма у грудима својим осетио неку дивну милину. — Кад поче <pb n="37" /> сунце залаз |
| >7/7</p> <p>Данас узедох књигу и одох у неку шумицу, која беше одма иза вароши, да <pb n="15" / |
| ош пре месец дана умрьо!{S} Госпа му се некуд одселила, и то још са једном девојком, а куда, то |
| јер је К— овом манастиру и онако близу, нема по добра сата.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ледаше ми соба као каква костурница.{S} Нема више Данке, да ме певајући дочека.{S} Ах!{S} С њом |
| слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав поражен оборим гл |
| а?“..{S} Неколико тренутака трајаше ова нема појава и моје мисли за то кратко време прелетеше с |
| е вам кажем, да би сада, када Паје мога нема више овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне. |
| емо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио д |
| да украси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb |
| ection" /> <p>3/9</p> <p>Како Паје сада нема код куће, то ћу имати увек прилике, да с Љубицом б |
| аше мисли моје: „Знам једну гатку, која нема свршетка.{S} Покушајте ви, да је завршите, па бисм |
| ате! ту намеру моју, јер друга нам лека нема, ако не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немил |
| у око сузом засија од бола, што здравља нема, те умире без гласа и спомена...{S} Више се пута у |
| инио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; |
| брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само пре |
| још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу <pb n=" |
| це у очима мојим: „Касно! касно!{S} Сад нема те силе, која би ме од Љубице задржала!{S} Ја идем |
| љају вечитог санка слатко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема |
| а задовољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад |
| но другом оштро у очи, и за тим настаде нема тишина за неколико тренутака.{S} То беше чудна тиш |
| онос мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi |
| во ужасно дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| и тече, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар ка |
| дуго време, кад санка за мене нема, те нема!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1875 |
| више соба улазаше.{S} У ходнику владаше нема тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на |
| p>Ја видех, да у овој кући за мене више нема места, те с тога, чим Љубица дође к нама, приђем к |
| ешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више н |
| једну реч, она сва узбуђена стајаше као нема гледајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрест |
| и певају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, је |
| каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умр |
| може бити без икаквих брига, јер ако их нема, он их сам створи само за то, да их <pb n="20" /> |
| итам.</p> <p>Он слеже раменима и рече: „Нема!“</p> <p>— Нема! — рекох очајничким гласом и сав п |
| , па за то јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако |
| више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и на |
| {S} Ја ово свето име од детињства свога немам коме да кажем, те кад бих могао с вама заједно да |
| им мојих груди..{S} Морадох увидети, да немам много да бирам, да се морам решити или за Данку и |
| г немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још највећма и боли!“</p> <p>— Сироче бит |
| е хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим груд |
| вне горчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{ |
| би ми, као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{ |
| ају, кад и како ће који кући ићи.{S} Ја немам куће па за то о тој ствари у сваком друштву и ћут |
| јер живети овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у г |
| х је на послетку и тући.</p> <p>„Зар ја немам родитеља?“ — рекох јој тарући сузне очи своје. — |
| скиваше, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још и |
| ш више пати него ја...{S} Да још стрица немам, који је колико толико пази и васпитава, сам Бог |
| {S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан био?. |
| S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone unit="subSection" /> <p>15/7< |
| е несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што ме још |
| вртлог времена бацити?{S} Да још Данке немам, можда бих до сад већ у гробу био!{S} Сам себи ве |
| изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, не би <pb n="115" |
| д на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињаст |
| ред мене и навек ради, тешећи ме, да се немам за што бринути, јер она ће сада за мене да ради, |
| сањам...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осе |
| тано мислим на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, |
| манастиру не може остати, а друге куће немам.{S} Да је Љубичина мати од куд <pb n="68" /> друг |
| ати ово доба још златним и срећним, што немам већих брига, већ водим бригу о обичном једном пис |
| то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!..,</p> <mile |
| е већ отац и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква ши |
| з сна пробудио и видим да у овом животу немам живота, а после смрти тек ћу бити сасвим мртав!.. |
| е дошао час, да морам умрети!{S} Да још немам те слободе, да вас посећујем, мени би био живот м |
| ржала, те би се тако морала потуцати од немила до недрага и служећи другога морала би себи кору |
| ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила забуна, јер сва крв ми појури у лице, пред очима |
| вота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле смрти!“ —</p> <p>У таким мислима ходах зеленом г |
| уморни и досадни живот, за овај црни и немили свет!{S} Кад ти одеш кад одеш тамо, где нам је в |
| свакако ћу мало опћити, јер су ми људи немили; још отац намесник чини ми се, да је најбољи од |
| ке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S} Кад год бих се с њиме састао, навек |
| а још много њих живих и мртвих, милих и немилих, преживела прошлост и створена будућност, па св |
| сносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне, као црв подгризајући зелено стабло мојих |
| и ја се сетих, како <pb n="84" /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да буде |
| вљати, а муке настају све веће, које ме немилице море!..{S} Па још кад у Данку погледам, то ми |
| pb n="104" /> па ме је при свем том још немилице тукла; а сад где дођем, ту ме не ће за цело ни |
| овако случајно.{S} Беше ми већ и онако немило, што не нађох Љубицу саму с мајком њеном, већ и |
| не ћемо да се ослонимо на туђу милост и немилост, што ће нас горко стати, јер то је то исто, шт |
| ло против мене заклело?“ рекох љуто.{S} Немирним срцем и брзим корацима одох најпре породици гд |
| че Љубица тихо стиснувши главу своју на немирно, али срећно срце моје.</p> <p>„Љубице, сунце мо |
| доста, да падох у постељу, и мени беше немогуће, да сачувам дуже тајну своју.{S} Шћаше ми срце |
| мајци противити, а с друге страно би ми немогуће одрећи се својих лепих и слатких снова, одрећи |
| , како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле само, док и ј |
| нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико бринути!“ — рече ми Данка гледајући ме |
| } Ах! колико имађах тако лепих вечери у немој манастирској пустињи!{S} Тамо не имах Данке своје |
| елом ранио, па с тога ме стаде тешити: „Немој бити дете, Миливоје!{S} У таким приликама туга и |
| она навек као брата поштовала.</p> <p>„Немој плакати, Данко!{S} Јер свака твоја суза пада на м |
| навали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас да живи!... — |
| Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву наду, већ се ослоните на мене, ослон |
| никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце не ће моћи без вас д |
| ого први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећи с |
| х последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити сву |
| узаврело чело — „Ја сад тек осећам сву немоћ и сав чемер сиротиње!{S} Мени се одриче свако чов |
| груди прође ме свега <pb n="48" /> нека необична милина, коју у животу својем до сад још никад |
| S} У дворишту као и у кући владаше нека необична тишина и мени поче срце тако јако куцати, као |
| атим у своју тамницу.{S} Она ме гледаше необичним оком, ваљда је опазила какве промене на лицу |
| ати такође ме лепо поздрави, али некако необичним погледом, да се у мени поче мисао рађати, да |
| ли дан за плач расположен, ипак беше ми необично мило, кад изиђох из собе своје.{S} Идући <pb n |
| у црне озбиљне очи при овим речима тако необично засветлише, да сам одма могао мислити, да ће м |
| , јер ми прошлост поста на једаред тако необично жива! —</p> <p>Данка се умири и сеђаше ћутећи |
| ..</p> <p>Срцем пуним наде и опет пуним непобедљиве зебње изиђох из собе своје.{S} Дан беше вео |
| такав могу се на све одважити, могу све непогоде сносити, јер сам се на патњу и невољу и онако |
| омињаше.{S} Мени беше глас као познат и непознат, и чим сам неколико <pb n="65" /> пута коракну |
| ком својом, и слутња, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} |
| ног <pb n="106" /> стања, него да се на непознате тамо амо с просјачењем обраћамо.{S} У осталом |
| врата отворише и ја спазих мени сасвим непознату женску, која ме посве хладно упита: „Кога тра |
| ; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга срце да стеже.{S} Изиђох рано из собе и |
| ма колико година имали, а која су деца непослушна, па ма не имали седам година, опет не ће анђ |
| pb n="152" /> као невеста.{S} Ах!{S} Ја непрестано мислим на њу, при свем том, што се немам виш |
| силом осећаја својих. <pb n="66" /> Она непрестано плакаше и држећи главу на грудима мојим све |
| ежњу и ја сам тежио и чезнуо и сам себе непрестано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао |
| м имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не х |
| е беху без суза, особито љубичине, које непрестано на мене гледаху. — После тога сеђасмо још ма |
| .{S} Мишљах о Љубици, чије ми очи стоје непрестано у дубини душе моје и које ме свуда прате, ку |
| о сам се!“ Ах!{S} Од детињства ми време непрестано јаде лечи, али ове јаде, Љубице! не ће излеч |
| ри, која води у манастир.{S} Да ми усне непрестано тако страсно не дрхтаху и да ми срце не осећ |
| јући влак разговарасмо <pb n="17" /> се непрестано о путовању: један нам приповедаше, како га с |
| аку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћу ли сутра |
| што опет к Љубици не одох, кад ме срце непрестано тамо вуче и када знам, да ми је време само з |
| ; овако бојим се, бојим се, јер ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p |
| рак.{S} Приповедајући јаде своје држаше непрестано на мени сузне очи своје, које мени више гово |
| могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још оздравити; а кад већ паде |
| елства божијег, ах! та Марина ме чека и непрестано изгледа, кад ћу јој доћи?..</p> <p>Мој сав о |
| још јуче одавде натраг у Г — отићи, али непрестано пада бујна киша и дува тако хладан ветар, да |
| , а лик покојног стрица мога стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљ |
| ћи <pb n="160" /> на Данку а при том ми непрестано и Љубица беше у глави и појављиваше ми се у |
| ..{S} Људи, који туда трчаху, викаху ми непрестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опо |
| дајући у земљу, а рука јој у мојој руци непрестано дрхташе, као да је грозница тресе.{S} На јед |
| еше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</ |
| о цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n="53" /> <p>„Госпој |
| ми срце непрестано зебе, а десно ми око непрестано игра... —</p> <milestone unit="subSection" / |
| ; јер и мени од неколико дана десно око непрестано игра.{S} Добро знам, да је тако веровање про |
| у и како ћу?{S} Киша још падаше и ветар непрестано дуваше, те од умора и нахладе почеше ми на ј |
| го, дуго гледах око себе, а очи ми беху непрестано пуне <pb n="24" /> суза.{S} Мисли ми се рази |
| грудима мојим тако гођаше...{S} Гледах непрестано у њу и ја бејах ипак срећан, што могу да је |
| биља усне моје!... „Она ме воли! мишљах непрестано, и опет сва ова срећа срца мога као да не бе |
| ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке страшне чудновате снове; но кад зора си |
| ицу <pb n="102" /> моме; а мисли ми још непрестано летаху тамо амо узалуд тражећи лека ранама м |
| one unit="subSection" /> <p>14/4</p> <p>Непрестано лежим и опет једва кад и кад могу да заспим, |
| е с народом сложи, да иду пред село, да непријатеља храбро дочекају и да се боре до последње ка |
| спасемо; ми бегасмо од сурова и грозна непријатеља, не мислећи, где су нам сродници <pb n="11" |
| се играти рата.{S} О да слатке игре!{S} Непријатеље наше истерасмо из порте на поље, а смеју и |
| , па ће и отац мој тако исто потући све непријатеље своје.{S} На лицу мајке моје сину при овим |
| како смо се играли рата, како смо наше непријатеље потукли, па ће и отац мој тако исто потући |
| ј, да ће се наши најдуже сутра у зору с непријатељем ударити и да многи остављају село и да беж |
| ко, да се сва кућа затресла.{S} То беху непријатељски топови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, |
| молећи га, да ме извуче што пре из ове непријатне неизвесности моје. —</p> <milestone unit="su |
| чиног познанства провађао сам већином с непријатним осећајем пусте усамљености, и мени беше као |
| е! мене стидите!{S} За што бих вас ја у неприлику довађала?!“ Чим сам му ово изрекла, окренем с |
| ми паде мрак, и мени тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми |
| ева, очи ми се напунише суза, мене поче несвест да хвата, почех посртати, не могох <pb n="159" |
| Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га проб |
| већ у гробу био!{S} Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео |
| роши близу горе, јер овај ми поста тако несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне |
| и Данка, да јој служба њена већ постаде несносна, јер што је којим даном дуже тамо, тим су и де |
| једном да оздравим и да се опростим ове несносне постеље своје, па онда било како било! —</p> < |
| беше ми сада као појав сунца после дуге несносне кише.{S} Сва туга моја на мах се разиђе као му |
| је, ах! та данас је први дан после дуге несносне болести, да смем да оставим собу своју и да сл |
| p>20/4</p> <p>Предигох се мало са своје несносне постеље и наслонив слабо тело своје на данкино |
| несносан и црн, да су ми у њему и мисли несносне и црне! —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| пише, и моја туга постаје тежа, а брига несносније!...{S} У мени се већ рађа мисао, ако још за |
| Мени би моје стање било сто пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог |
| живота свога, кад не би било тих црних несносних брига, које ми веселост из срца немилице гоне |
| ах по <pb n="155" /> ветру и киши, и то несносно време још ми увећаваше тугу срца и досаду живо |
| опасност прешла и да се могу опростити несносног лежања свога.{S} Само се морам још неколико д |
| ао да сањам, сад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то |
| ка свога.{S} Од дугог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се |
| сом и сав поражен оборим главу на своје несретне груди, а сузе ми покуљаше на сав мах...</p> <p |
| ад осећам у свима живцима несносну јаву несретне садањости...{S} Или је ваљда то само код мене |
| аш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ја сам некад лепо мислио, или боље да |
| мном разговарати.{S} Ах!{S} Као каквом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад |
| дио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако раздирали...</p> <p>Неко време бејах |
| на као отровна стрела удараше у срце, у несретно срце, које је већ и онако пуно рана...{S} Ах!{ |
| о да јој свака реч тешка клетва на мене несретнога, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег |
| аред не <pb n="154" /> учиним крај овом несретном животу?..{S} У тим мислима паде ми на једаред |
| где ми стриц живи, па ако ме тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у |
| Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> |
| то само код мене тако, код мене, којег несрећа свуда верно прати и којем је срећа скоро то ист |
| не зна срце моје!{S} Мене боли, што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још |
| сопствена крила.{S} Али кад кога почне несрећа да гони, она не зна, шта је доста.{S} И овај до |
| оје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету |
| жење као да беше само претеча оне тешке несреће, која преда мном стајаше и на мене с отвореном |
| .</head> <p>О мој Боже!.{S} Не дај више несрећи на ме!{S} Слаб сам, да још више поднесем, па ће |
| а и тај једини живот преживети у беди и несрећи, преживети без радости, без љубави, ах! то ме б |
| пак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно вреле |
| ени! —</p> <p>„Ви се ваљда не држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате п |
| држите за несрећног?{S} За тако сасвим несрећног?{S} И ви имате пријатеља, који се тако исто в |
| p>Бавећи се у Прагу на наукама, био сам несрећом пао у тешку меланхолију, те с тога сам написао |
| 5/11</p> <p>Како човек много лакше поња несрећу и у њој се много брже уживи, него што то у срећ |
| едајући ову бездушну жену на једаред ми нестаде мог привидног мира: „Ви сте бештија! подла бешт |
| н ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није к |
| ко неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb n="56" /> <p>„Да чујем, шта је даље |
| {S} Попесмо се на брег и гледасмо, како нестаје сунца у густом грању високе горе, цео запад беш |
| и се распада, он ми се руши, јер у њему нестаје сунца, нестаје живота!...</p> <p>И опет још ниј |
| елену гору, зелене долине, по којима се несташни лептири весело вијају; гледати у ласте, како с |
| а мушких и једно девојче, вели веома су несташни, па хоће с њоме да се титрају, а она опет то н |
| у још лепа времена; тада беше још мало, несташно девојче, а сада је скоро велика девојка.{S} Ра |
| ти, и мени беше као каквом човеку, који нестрпељиво непрестано неког чека, а не може никако да |
| вечерас отпутовао, бар ме не би морило нестрпљење и ово ужасно дуго време, кад санка за мене н |
| „Поштовани г. Миливоје! — Мислим, да се нећете наћи увређени, ако будем сасвим искрена, те вам |
| м оком јадаше ми се, како је јуче имала неугодан дан.{S} Неки часник, који редовно долази у там |
| ћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, јер зебња моја, да ће ме и од ова два ђака |
| положење беше тако пријатно и опет тако неугодно: мени беше, као да ме свега нестаје...</p> <pb |
| да би много плакала, јер си још млада и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан |
| ише овде, ваше честе посете биле сасвим неумесне.{S} За вас би боље било, кад бисте време посве |
| нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде главом на моје груди.{S} Ударом ове миле |
| ’ се чему надати? — отрже ми се из уста нехотице, а у себи мишљах:{S} Боже мој!{S} Боже мој!{S} |
| Бранку говори и с мојих усана сасвим се нехотице отргоше речи: „Срећни Бранко!“</p> <p>— За што |
| е, потрчим за њом, ухватим је за руку и нехотице је тако јако повучем, да и она нехотице паде г |
| кох јој тихим гласом и мени се из груди нехотице отрже уздах.</p> <p>Љубица слеже раменима, па |
| одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на чело, па у небо погледао:{S} Бо |
| в ми појури у лице, пред очима ми стаде нешто трептати, и ја не знадох, на коју ћу страну да по |
| На једаред подиже очи своје и хтеде ми нешто рећи, али јој усне задрхташе и она окрете главу, |
| .{S} Кад сутра дан још пре зоре затутњи нешто као грмљавина по селу тако јако, да се сва кућа з |
| сеца одем у манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утех |
| вога и растајући се с њиме беше ми ипак нешто тешко, при свем том што сам једва чекао, да се пр |
| ах очајничким оком.{S} Она ми стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хи |
| и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек су |
| аш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер тамо навек сунце сија; |
| ала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у њеним годинама с |
| срцу своме...{S} Читав час ходах тако, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећа |
| чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не знам, за што да плачем...</p> <p>Ја не имађах |
| ш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја мати тако слаб |
| је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит као што изгледаше пре кад се ди |
| обичном једном писму, које не ће можда ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, |
| ад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живети, а сада ми |
| мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око лепих усана...{S} Она више не пла |
| ају, па да и ти певаш с њима; тамо нема ни ветра, ни кише, ни блата; тамо је навек дан, јер там |
| умрем!..</p> <p>Не прођоше од овог дана ни неколико недеља, а Марина се поболи и — умре...{S} У |
| наглог одласка мога?{S} Па ваљда не зна ни Љубица?{S} Они ваљда мисле, да сам ја због тога отиш |
| и свакој опасности изложен, јер заклона ни с једне стране немам: мени се не би срце растужило, |
| ну, не имађаше више за кога да ради, па ни за кога да живи...{S} Сирота!{S} На скоро је и она з |
| немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћ |
| овако — не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И |
| ље дружење не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим |
| ого и радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само об |
| мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, |
| b n="158" /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за т |
| па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужасан глас, да |
| ак весело вије, док мене јадног не може ни поноћ да успава!..</p> <p>„Благи Боже!{S} Теби се мо |
| почех световати, да трпи, кад друкчије ни]е, јер трпен — спасен, и да се бољој будућности нада |
| ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад не радим, онда |
| не ће имати добрих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и не |
| писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћ |
| мо слободна времена, не разговарасмо се ни о чем другом, већ о јаду народа свога.{S} Бесмо обад |
| посртати, не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију |
| а што продавати, и кад не ћу имати више ни за чим уздизати, већ срећан посветити живот и рад св |
| с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два три тренутка, а ја чух, да се изнутра врата отва |
| , ал’ ипак кад бих ја срећан био, не би ни она несрећна била!{S} Моје је срце пуно љубави, пуно |
| а ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио сам и начин, како ћу јој отво |
| је, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само једну имам |
| не могох <pb n="159" /> више ни стајати ни ићи, те за то се спустим под прву капију мислећи, да |
| S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али најпосле што му драго, било како |
| не знам; тек ја одох, а не рекох Љубици ни „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо |
| ање себе самога, како сам бедан, да јој ни у чем помоћи не могу, а лик покојног стрица мога ста |
| ине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестра све и сва, њу само је |
| жемо.{S} Од оног једног ђака не добијам ни толико, да бих могао бар стан да плаћам; а на данкин |
| е ти за такву Српкињу држиш, да не знам ни химну српских девојака? —</p> <p>„А знаш ли ти да пе |
| p>Бавећи се таким црним мислима не знам ни сам, шта ми би на једаред?{S} За што почех плакати?{ |
| још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах у себи |
| ирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много суза, јер ће ј |
| , трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити |
| моја јадна Данка?{S} Ја је не бих могао ни у чем помагати; а стрина, знам, да је не би код себе |
| ам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашњ |
| шко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано и питао, шт |
| >„Неки смо родови, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" |
| мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одговори Љу |
| беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше |
| /p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете сузе на очи.</p> <p>Ја бејах |
| И она би требала срећнија да буде, јер ни боље душе, ни хуђег живота!{S} Докле друге деве у ње |
| дужности све из једног узрока, који вас ни мало не правда.{S} Ви волите моју кћер, и то страсно |
| у клупу пред манастиром, не знајући већ ни сам, како ми је, само знајући то једно, да ми добро |
| /> — Мене отпустише из службе ни криву ни дужну.{S} Деца полупаше нека стакла па за то стадоше |
| ме волите, а ко мене воли, тог не могу ни ја мрзити, и да сам још неискусно лудо девојче, које |
| тићи желео, то је манастир; али не могу ни тамо јер немам шта да једем, а камо ли да путујем?!. |
| не могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио |
| тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> <p>— И опет ја |
| је сада оно доба, кад не бејах у стању ни дане да бројим?{S} Сада бројим сваки тренутак лежећи |
| живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја да будем грешна! —</p> <p>„Дакле да умремо?“</p> |
| и ја умрети!{S} Јер кад ти умреш, не ћу ни ја да живим!{S} Кад ти постанеш анђео, не ћу ни ја д |
| да сакријем, јер у томе часу не осећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то |
| е живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме светина и прегазила, да се н |
| амо на пут нанеле.</p> <p>— Не знам још ни сам! — рекох јој сабирући дух свој, да не будем како |
| {S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико |
| животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> |
| ачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога сунца!{S} О небо!{S} Изгледаш |
| стељу бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Не |
| и све беше тако тужно, тако мрачно!{S} Нигде да се гдегод небо плави, нигде зрачка од сјајнога |
| мало вреди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигд |
| ако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} З |
| е рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!.. |
| е, као да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, т |
| дан ходах тамо амо, али службе не могах нигде наћи, те тако жалосна мишљах на тебе и плаках ход |
| , нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по свој прилици |
| S} Такав не беше пре!{S} Сад је са свим низак и жалостан, не изгледа ни најмање тако поносит ка |
| ивота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што пре, што пре |
| и ми Љубица и тихо се насмеши.</p> <p>— Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам |
| све ређе.{S} Она сада и сама увиђа, да није требала с вама тако поступати, али шта ћемо?{S} Ст |
| Није, госпојице!{S} Будите уверени, да није!{S} Ево вам жива примера на мени! —</p> <p>„Ви се |
| аде и бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад ср |
| Данка била, да се баш збиља уверим, да није више тамо.{S} Домаћица ми рече сасвим равнодушно, |
| ј румено лице тако дивно украшаваху, да није у стању ни сунце своје небо лепше да украси.</p> < |
| е тугу моју и кад види сузе моје, ваљда није камен, да ће бити равнодушна?! —</p> <pb n="137" / |
| — рече озбиљно стара госпа — јер ваљда није провео толико година у школи за то, да сада код ку |
| о да би ми тиме хтела рећи, да се збиља није надала, <pb n="34" /> да је могу тако што запитати |
| дите се што вас молим да одете, док она није дошла!“</p> <p>— Зар ме твоја мати мрзи? —</p> <p> |
| а лежи на души <pb n="129" /> мојој, па није чудо, да ми више пута дође да плачем, а ни сам не |
| Шта могу ја? — рече тихо уздишући — Кад није друкчије, а ми можемо ипак остати пријатељи. —</p> |
| алну службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ |
| срећним називате? — упита ме, као да ме није разумела, шта сам хтео тиме да рекнем.</p> <p>„За |
| мене говори!“</p> <p>— Гле!{S} Дакле ме није заборавила! — рекох радосно изненађен и руком дршћ |
| ак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{S} Те за то запитах исту госпу: <p |
| } Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не |
| {S} Зар још да га пијем?{S} Зар ми срце није доста отровано?{S} Зар још да га трујем?{S} Па чег |
| и мрзак!{S} У мојим грудима као да више није срца, већ место њега велика лопта љутог отрова!.. |
| ораше, као да сваку реч из срца вади, и није чудо, да ме ове речи ражалише и онако већ жалосног |
| ш мањи, него што бејах до сад.{S} Да ми није Љубице, било би ми лако.{S} Узео бих своју народну |
| ече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у свима живцима несносну |
| кад већ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни |
| це поче да грца у мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрх |
| Ти плачеш!{S} Миливоје!{S} Реци, да ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рек |
| сто, што и просјак бити.{S} А да радити није срамота, то си ми ти толико пута говорио!“</p> <p> |
| н још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду попци за |
| в је за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што ј |
| , а девојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Дан |
| а ти није опет зло?“</p> <p>— Биће, ако није! — тихо јој рекох гледајући је сузним оком, — Бриг |
| ме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а кад н |
| је, само знајући то једно, да ми добро није...{S} По плавом небу вијаху се црни густи облаци, |
| странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и управо се к мени упу |
| могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а међу тим и теб |
| p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се сама со |
| о свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не прођоше ни два |
| брате? — говораше ми Данка даље — „Зар није боље радити, него гладовати или просјачити?{S} Не, |
| тога и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим |
| многи наши платише главом; само се још није знало, ко је све погинуо?{S} За оца свога не могох |
| не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</p> <mileston |
| а, нестаје живота!...</p> <p>И опет још није касно, није касно!{S} Ја морам к њој!{S} И то што |
| ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни изговорила а њој полете |
| дирнута мојом детињском маштом.</p> <p>„Није истина Миливоје!“ — говораше ми мајка, „да само он |
| то ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n="39" |
| аже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло ту |
| смело ступити, и знам, да се не ће наћи ниједне душе, која би била на јаде моје посве равнодушн |
| е храбро борио; а за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласов |
| ође толико време, а ја не чух за њу још ниједне речи.{S} Ах, Боже! бојах се, хоће се на мене за |
| твара, јер ја до данас не чух за њу још ниједне једине речи.{S} Мислећи о њој чисто ме поче сав |
| од које си ме ти избавио, то ти, брате! никад доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не беја |
| ме не знаш.“ И збиља, док бејах здрав, никад не осећах тако живо лепоту света и сладост живота |
| уживати моћи; јер од како сам болестан, никад ми нада не загрејаваше тако груди, као што ми сад |
| да дивне појаве!{S} Љубица и цвеће!{S} Никад не бих могао замислити лепше слике од ове, где св |
| ом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко |
| па за то при женидби и удадби не треба никад пропуштати онаке прилике, које јемче за сваку уго |
| „Тако ли се ваша љубав брзо мења?{S} Ја никад не могох помислити, да сте тако вероломни?“</p> < |
| тога што је баш код стрине, своје, која никад не беше пријатељ ни мени ни њој.{S} Мени је сестр |
| милице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем |
| морам навек поред тебе бити, навек, ма никад не спавала, али ти не ћеш у болницу!{S} Ја сам ве |
| евојци дају онаког момка, за којим није никад узданула!..{S} Свесрдно поздравље вама и Данки.{S |
| и добије многи момак девојку, коју није никад волео, а девојци дају онаког момка, за којим није |
| и од мене се јадног отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Нем |
| p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће никад толико зарадити, колико ова невоља од нас изискуј |
| и хоће каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако т |
| та је, па је замолих, да ми то име више никад не спомене. —</p> <milestone unit="subSection" /> |
| агрли у своја хладна недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја од |
| и бољем времену, одакле не бих тео више никад да се натраг у садањост вратим...{S} Благи Боже!{ |
| целог на памет и опет га навек читам и никад не могу довољно да га се начитам! —</p> <p>Мени б |
| недра, тај се више никад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш |
| ба осећах, да ми је тело изнемогло, али никад ми не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не |
| е имали седам година, опет не ће анђели никад бити!{S} Ти ако ћеш анђео да будеш, ти мораш слуш |
| робу био!{S} И она још мени вели, да ми никад не може доста благодарити, мени, који сам се толи |
| уге трепавице оборене држаше.{S} Још ми никад не изгледаше тако дивна и тако умиљата, као што б |
| ћу, Данко!{S} Камо среће, да се с тоб’м никад и не растајем! —</p> <p>„Па збогом, брате!{S} Ето |
| гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, као шт |
| пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене?{S |
| ше још у школи; али ја на своју пустињу никад!“ рекох тужним гласом и мени се отрже уздах из гр |
| милина, коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе по |
| one unit="subSection" /> <p>27/7</p> <p>Никад не бих за сада боље место за себе изабрати могао, |
| ад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, па могу свуда смел |
| <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно сироче, |
| том би још говорила, да јој не требају никакве слуге у породицу.{S} Па и Паја ме од вас одвраћ |
| пељиво непрестано неког чека, а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упозн |
| службу; мени би милије било, да је није никако ни добио, јер нас онда бар не би остављао!“ одго |
| цом навек тужно гукао, али је не могаше никако наћи.{S} И тако тужан летећи даље по своту наиђе |
| гах...</p> <p>Данкина мисао не хтеде ми никако у главу, при свем том, што другим начином заиста |
| ор.{S} Запевка јадне мајке не могаше ми никако из главе изићи. „Данас сутра могу и ја тако исто |
| вом друштву?{S} Весео не бих могао бити никако, те бих изгледао као кип међу живим људима и сам |
| <p>Поноћ је већ превалила, а ја не могу никако да спавам!...{S} Соба ми је сувише тесна, за то |
| ени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој за |
| } Ко би мени гроб мој цвећем окитио?{S} Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} |
| уцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни чуо није, те с тога сада закуцах јаче.{S} Не пр |
| а, да ћу ступити као непознат, за којег нико и не зна, да живи на свету.{S} У дворишту као и у |
| иштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало кашње смилује се један голуб н |
| се још кадгод у животу видети, не може нико знати; за то збогом, па будите срећни, срећнији од |
| ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари |
| си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на |
| мере своје, склонио се од свега света и нико не знађаше, где је и како је?{S} Тек на крају годи |
| ркосити и небу и земљи, али ми те отети нико не ће!“</p> <p>— Што се моје мајке тиче, то остави |
| право, јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p |
| а; а сад где дођем, ту ме не ће за цело нико тући!“</p> <p>Још није ове последње рочи добро ни |
| рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо не з |
| е само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше са |
| Нико!{S} Нико!{S} Јер <pb n="28" /> ја никог немам!{S} Пустој заборавности бих за навек предан |
| ћи?..{S} Не ће!{S} Ја сам сироче!{S} Ја никог немам!“ — </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| е, и која на целом свету осим мене нема никог свога?{S} Не, то не могу!{S} И опет — бар кад бих |
| будем не само брат, већ и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да |
| што ме несрећа гони.{S} Сироче сам, па никог немам; и кога још имам, и тога као да немам, што |
| бацити!{S} Сирочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се |
| реди у животу сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништ |
| да ми тиме хтеде рећи: „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у |
| и мајка, онда на целом свету немам више никог свога, остајем сам самцит као каква шибљика на ши |
| пута теже и несносније, кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још |
| имате још сироту сестру, која осим вас никог нема, те се морате и за њу старати, морате и њу < |
| , кад не бих имао никог, на целом свету никог свога.{S} Овако бар има још једно биће на свету, |
| ом несретнику, који на целом свету нема никога свога, кад дође на гробове својих милих умрлих, |
| о да плачем...</p> <p>Ја не имађах више никога, с ким бих се поверљиво насмејао, ком бих се мог |
| е нам узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других |
| је штогод болело, па не смедох из собе никуд ићи, ја сам молио покојну мајку своју, да пошље п |
| ије више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на свету!... -</p> |
| је нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећи!{S} Ах!{S} Он ваљда не зна, да је с |
| вши на гробље стадосмо сви око раке.{S} Нисам никад мислио, да проста жена може тако нарицати, |
| бриге, које су само за то створене, да нисам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бр |
| е, јадан и бедан, с једном разликом, да нисам више сам, већ имам поред мене милу сестру своју, |
| опет код Љубице, а боље бих урадио, да нисам отишао, јер ми не би моје несретно срце тако разд |
| том не могах умирити срце своје.{S} Да нисам тако бедан и свакој опасности изложен, јер заклон |
| вати.{S} Сад имам свега четворицу, а да нисам тако слаб могао бих још којег узети.</p> <milesto |
| иливоје?{S} Ако сам ја сирота, то ваљда нисам така, да се мора од мене сваки да стиди?“</p> <p> |
| ја сам много на вас мислила, и кад онда нисам могла као ваша да останем, то сада још мање.{S} И |
| сте, моје срце није више празно, ах! ја нисам несрећан, нисам, јер не стојим више сам самцит на |
| росити <pb n="19" /> комад хлеба?{S} Ја нисам никаква варалица, никакав крадљивац, већ бедно си |
| тати, да ли је баш збиља уверена, да ја нисам сирома? —</p> <p>После подужег таквог разговора о |
| ислећи на наш последњи састанак, али ја нисам крива ни у чем.{S} Ја још не знам, за што моја ма |
| брате!“ — рече ми Данка озбиљно. — „Ја нисам више дете, да ме мора навек други хранити!{S} Ја |
| ма велиш, да си моја!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да пол |
| ам смела никад да будем весела, а никад нисам смела ни да плачем, како ми тада беше горко живет |
| , коју у животу својем до сад још никад нисам осетио, а заношљиви мирис њене црне косе поче ме |
| ећи — побеже!“</p> <p>Незнане ситнарије нисам требао тако к срцу примити!{S} Нисам требао побећ |
| ју сусеткињу, трговачку ћерку, без које нисам могао ни један дан да будем; а управо нит сам онд |
| о к мени.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити мн |
| вах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, кад је не бих могао ни видети, ј |
| сам ствари тамо оставила или за што се нисам бар боље обукла; али онда ми то не паде на памет, |
| вечеру ево ја донела.“ — Ја мало што се нисам заплакао, тако бејах дирнут данкиним овим добрим |
| ним оком тешко уздишући.{S} Ја као дете нисам имао ни појма о рату, па за то сам је непрестано |
| ло, што сам је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер |
| p> <p>— Пошао бих радо још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову н |
| /> ме је немилице тукла, како пред њом нисам смела никад да будем весела, а никад нисам смела |
| ру тешко живети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед м |
| а, кад сам га спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и |
| бејах још сасвим познат, па се наравно нисам ни могао одма као такав показати; а овамо мишљах |
| и стаде још нешто говорити, али шта, то нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стад |
| стано гонио, а куда? за чим? за ким? то нисам знао.{S} Сад знам за чим тежим, за чим чезнем!{S} |
| ам, да ми је време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <milestone unit="su |
| 134" /> мах угодна, јер се радовах, што нисам отишао у манастир, те се нисам бадава истрошио, к |
| а па за то стадоше мене да грде, за што нисам на децу пазила?{S} Бејах онога дана и сама некако |
| аплакала и дуго сам плакала!.{S} Па зар нисам имала право, Миливоје?{S} Ако сам ја сирота, то в |
| Сам себи већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је д |
| ој чисто ме поче савест гристи, што још нисам ниједан једини корак учинио, како бих за њу <pb n |
| лакао и молио је, да ми опрости што још нисам умрьо...</p> <pb n="126" /> <p>Не прође од то доб |
| сталим вели: „Миливоје!{S} Миливоје!{S} Ниси требао тако урадити, јер ти беше у нашем дому наве |
| к добро дошао, па те незнатне ситнарије ниси требао одма к срцу тако примити, да од нас — тако |
| ј сватови.</p> <p>Благи Боже!{S} Што ме ниси пре громом ударио, нег што си ми овај дан дао, да |
| тити ме за раме и рећи: хајд одавде, ти ниси више наш!{S} И тада бих нехотице метнуо руку на че |
| ми сада Данка ухватив ме за руку — „Ти ниси онако весео, као што би требао да будеш!{S} Гле!{S |
| и једном на мене!{S} Ја сам здрава, ако ниси ти!“</p> <pb n="103" /> <p>— Твоја рука не ће ника |
| при свем том, што другим начином заиста нисмо кадри извући се из овог жалосног стања...{S} Да и |
| г отуђити, као да ме никад ни познавали нисте?{S} Ах!{S} Ово немојте!{S} Немојте, јер моје срце |
| срећу!...{S} Ако <pb n="135" /> ме још нисте заборавили, уверен сам, да ћете ме бар с неколико |
| ко спава.{S} Сад нема више тешких мука, нису јој очи пуне суза; али нема ни нежног осмејка око |
| сим свећу, да легнем, па док не заспим, нису ми празни, већ пуни као што је пуно срце моје.{S} |
| " /></p> <p>Т—, да је село спаљено и да нису тек неколико кућа остале на миру.{S} Црква је сасв |
| ота свога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца |
| испунише сетно срце моје.{S} Моје груди нису више пусте, моје срце није више празно, ах! ја нис |
| ене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стри |
| а као да спава...{S} Све је мирно, само нису мирне моје груди!...</p> <p>Што поноћ даље преваљи |
| м могао ни један дан да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом на |
| ,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’о.</l> <l>„Кад ми с’ очи срећн |
| .</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> <l>„Нит ко чује уздисаје,</l> <l>„Нит ко мари, кад сам вес’ |
| ивот постане пустиња, где тица не пева, нити цвеће цвета; да сав мој живот буде вечна робија!.. |
| и стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живот да спас |
| и сносим, само да остварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мно |
| н да будем; а управо нит сам онда знао, нити сада знам, за што сам за њом навек тако тежио?{S} |
| стварим наде своје, нити би когод знао, нити би марио...{S} Ко би се за мном заплакао?{S} Ко би |
| ном бегати стадох.{S} Куд сам бегао, то нити ја, нити остали знадосмо.{S} Ми бегасмо, само живо |
| е гранчице разгранатог дрвећа чаробније нихају, а по зеленој <pb n="16" /> трави бистра роса ка |
| а, јер ја да не одох Љубици, не би тога ничег било.</p> <p>У том лођо надзиратељка и замоли ме, |
| раси.</p> <p>— И опет ја мислим да нема ничег пријатнијег, него кад се душа сама собом <pb n="3 |
| ше ми све тако красно и пријатно, да се ничег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да |
| овољна, па се сама собом бави, тад нема ничега слађега.{S} Али кад на срцу јади леже, тад је то |
| то враћаше, јер ниједна не могаше нигде ничега наћи, што би ми могло тугу да ублажи.{S} Због мо |
| ох јој све редом приповедати јер она се ничега не сећаше.{S} Она сузним оком гледаше у мене и с |
| сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па зашто онда седим ов |
| рници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах!{S} Ја видим, ја ос |
| ужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми |
| на њу, при свем том, што се немам више ничем да надам, и заносим се у разне снове, како је грл |
| рчине, те очајничко сузе!..{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Па |
| као да сам у костурници...{S} Ја немам ничем да се надам, ничем!{S} Тако ми она рече!..{S} Ах! |
| ...{S} А сада, кад ми рече, да се немам ничем да надам, сад ми није као да сањам, сад осећам у |
| ни.</p> <p>Сирота Данка!{S} Ја се нисам ничем бољем ни надао и знао сам, да ће пролити много су |
| да ме збуњено и тужним ми гласом рече: „Ничем!“</p> <p>— Ничем! — рекох за њоме нескидајући ока |
| ти?{S} Не, брате! док мене имаш, не ћеш ничији просјак бити!..{S} Ја сам дужна и морам за тебе |
| l>„Да ме свега одма позна,</l> <l>„А да ништ’ ме и не пита..</l> <l>„Не види ми сузе нико,</l> |
| ћи!{S} Ма још колико отрова у срце лио, ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</ |
| им с ђацима својим?{S} Шта да радим?{S} Ништа!{S} Знам, да се не ћу дуго по земљи повлачити и д |
| воје!{S} У таким приликама туга и брига ништа не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за с |
| ем својим; јер овде не може човек збиља ништа друго радити, већ само туговати.{S} Ова вечна тиш |
| пет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема ништа!{S} Ја за то сада и болујем, што сам радио дању и |
| е бриге данас обузеше, за што ми Љубица ништа не пише?{S} Да ми је хтела отписати, могао бих ве |
| каткад дуго и да ћуте, али не ће никад ништа да прећуте.{S} Моје здравље не беше онако темељно |
| рочад смо, Данко!{S} Нигде никог, нигде ништа! —</p> <p>„Слатки брате!{S} Немој се толико брину |
| сирочета, које нема нигде никог, нигде ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислит |
| : „Ја немам нигде никог, ја немам нигде ништа; све, што још имам, то је у овим грудима!..“ Но к |
| е ништа!“</p> <p>„Ви у речима <hi>нигде ништа</hi> мислите <pb n="31" /> по свој прилици сирома |
| и гледаше мирно преда се, али не хтеде ништа одговорити.{S} А и за што би говорила, кад јој ли |
| бедна, горка садањост, увиђам, да није ништа!{S} На што наде, те лепе слатке наде, кад срце у |
| ећ има више од месец дана, како ми није ништа писао.{S} Не дао Бог, да ми се слутња испуни, јер |
| за руку рече јој молећи је, да јој није ништа рекао из зле намере, већ једино за то, што је вол |
| јој одма ватрено одговорим: „Нема даље ништа!{S} Ја бар не знам свршетка; а ви, ако га знате, |
| ас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ скупи ствари своје, па оде у своју собу.{S} |
| тужним укоченим оком, али ми не могаше ништа рећи, и узалуд је питах: „Данко!{S} Слатка Данко! |
| ј пошао, беше врло озбиљан, али не беше ништа жалостан.{S} Пољуби се прво с мајком, па онда пољ |
| мору среће...{S} Мени није требало више ништа, сад сам све знао.{S} Почех дрхтати од радости, о |
| а!{S} У твојим очима нисам дакле нико и ништа, твоје срце хоће и може да полаже наде на мене, и |
| јер морам сам да увидим, да сам нико и ништа, за каквог ме она навек и држаше! —</p> <p>„Милив |
| се ни надали нису, а за мене опет не би ништа.{S} Ја ово ћутање стрица свога не могу да растума |
| тих се и с мајком њеном молећи је да ми ништа не замери; а поздравих Пају и његову госпу, јер о |
| добио бар неколико речи.{S} Али она ми ништа не пише, и моја туга постаје тежа, а брига неснос |
| тамо каква несрећа снађе, не остаје ми ништа друго, него да одем у какав манастир, да тамо фер |
| о како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не рече! —</p> <pb n="83" /> <p>„Лепа девојка!{ |
| , као да ме когод претукао...{S} Оку ми ништа не годи, а време ме мори, љуто ме мори...{S} О Љу |
| а.“</p> <p>Ја јој не знадох на ове речи ништа одговорити, већ се насмешим и погледам јој право |
| а не туговањем!{S} Твоје сузе не ће њој ништа помоћи!“</p> <pb n="47" /> <p>После подужег такво |
| узајамна завера, да о том не ћемо ником ништа говорити, и од то доба ја не имађах других мисли, |
| радо чинио, али шта ће јадан, кад ни он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик љу |
| погинуо?{S} За оца свога не могох друго ништа чути, осим да се храбро борио; а за мајку и сестр |
| ас боли срце; али против Бога не можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p> |
| а њена мати сама, а Љубица не зна за то ништа!{S} Не зна, моје ми срце вели, да не зна!{S} Идем |
| ко дивна и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу св |
| аћу још који дан причекати, па ако опет ништа не буде, онда се морам упутити најпре у П—, где м |
| и моје цело биће не беше у том тренутку ништа друго, до ли једна мала — лирска песма!..{S} Од р |
| вога, певаћу јој своје песме, које нису ништа друго, већ тужни звуци младог и јадног срца мога, |
| дарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="104" /> па ме |
| у све самим црним слутњама.{S} Не могох ништа друго, већ му морадох опет писати, па ако ми и са |
| ешину више, а ти мој добри роде, ти баш ништа!...{S} Ал’ опрости!{S} Опрости несретнику!{S} И ј |
| не помаже!{S} Не велим ти, да не радиш ништа за сетру своју, то не; већ на против ради, али ра |
| орадох опет писати, па ако ми и сад још ништа не одговори, онда не знам, шта ћу да мислим? —</p |
| ине своје.{S} Још јуче сам пошла из М—, но не могох пре стићи.“ </p> <p>У том дође возач, који |
| е зло поступала још за живота стричева, но после смрти његове скоро је сваки дан злоставила; на |
| {S} Шала беше из почетка врло пријатна, но реч по реч, па се Љубица расрди, те срдита хтеде изи |
| акше?{S} Још има других рана срце моје, но шта ћу?{S} Ваљда ће и време узети штогод на себе, да |
| опови.{S} Сви одма поскачемо с постеље, но какав ужасан призор беше пред нама!{S} По улицама тр |
| нисам чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не мог |
| , да видим, има ли каква писма за мене, но многи добише, који се ни надали нису, а за мене опет |
| да се с децом играм, ето те исте порте, но гле какав је звоник сада!{S} Такав не беше пре!{S} С |
| могу.{S} Покајах се, што одох од куће, но кајање беше већ касно, и ја се морадох спустити на ј |
| она о теби лепо мисли, сирома си вели, но си поштен и вредан.“</p> <p>Ове ме речи јако обрадов |
| ="42" /> бих могла с њиме заједно бити, но за сад то није могуће.{S} Али кад се Паја удоми, а м |
| се одао нади, да ћу што пре оздравити, но ме нада љуто вара!{S} Ах!{S} Кад зора засвити, ја му |
| моје срце!“</p> <p>Ја је почех тешити, но у том тренутку добро би било, да је и мене когод уте |
| Ове ми рочи прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудго |
| ли другу!..{S} Данки треба брзе помоћи, но да њој помогнем, да л’ бих могао оставити Љубицу, по |
| ише пута искрено поверити мајци својој, но бих се навек уздржао бојећи се, да ће мајка оцу то р |
| да те видим и да се с тобом разговарам, но те не могах дочекати.{S} хоћеш ли бити вечерас код к |
| рву капију мислећи, да се мало одморим, но где морадох одма и заспати, јер ја и не знам, како с |
| ба?{S} Кад бих морао с обореном главом, но с мирном савешћу закуцати на туђа врата и запросити |
| а и неука, а пут живота је многобројан, но сваки је мрачан и сваки је клизав...</p> <p>Док се ј |
| дати.{S} Из почетка бејах сасвим миран, но када дођох на ону појаву, која се у цркви дешаваше, |
| ико пута <pb n="69" /> срећан и блажен, но никад као данас?{S} Зар бих могао прегорети очи њене |
| појице!“ — рекох јој некако подругљиво, но ипак сасвим мирно, при све том, што у грудима као да |
| она.{S} Сиротани голубићи пиштаху дуго, но њихово пиштање не хтеде нико чути.{S} Једва мало каш |
| а пода мном проваљује, и ја јој полако, но очајно викнем: „Госпојице!{S} Ваљда ме не ћете овде |
| <p>Јучерањи дан проведох још како тако, но данас ми беше време ужасно дуго, и кајем се, што опе |
| та јако се обрадовасмо, кад се видесмо, но ипак не као Данка, која беше од радости тако дирнута |
| . —</p> <p>Моје је стање јадно и бедно, но ипак млад сам и здрав сам, па се тешим, да ће све мо |
| леда.</p> <p>„У почетку ми беше угодно, но сада ми је тешко, врло тешко!“ рекох и погледах јој |
| ајпре мишљах, да је данас какав светац, но када чух, да поју „свјати Боже!“ видех, да је погреб |
| равнодушан, а сам себи празан и пиштав: но чим почнем штогод озбиљно да радим, срцу ми постаје |
| и, кад полете по свету, да хране траже: но се опет онако исто враћаше, јер ниједна не могаше ни |
| сећах ни мало потребу странога друштва; но када видех, да то није могуће, јер ме веће опазише и |
| ости своје, прошлости пуне јада и суза; но кад опет помислим на лепу будућност, која преда мном |
| спазила, јер га већ давно нисам видела; но он чим дође спрам мене, сав поцрвени и „А гле Данке! |
| ви рекосмо, да си збиља племенита срца; но нико те тако не уздизаше, као Љубица.{S} Ја управо н |
| ага Љубице! и мени срце чудновато зебе; но ипак где је зебња, ту је и нада...{S} Поздравите мил |
| е <pb n="121" /> љубе као и твоји тебе; но знаш, шта катихета вели, први је и први бог, па онда |
| епрестано неке страшне чудновате снове; но кад зора сину, поче ми нека тешка, непоњатна туга ср |
| о би при бољим приликама могло да буде; но ипак ја бејах толико снажан; да сам могао умерени тр |
| ре су душе, како их до сад бар познаје; но најстарију ћерку исте породице назва ми сујетном дев |
| хом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима навек ми Данка изиђе пред очи, и |
| жив разговор, сваки приповедаше своје; но за мене беше од свега најглавније, што чух од Паје, |
| е мишљах одма, што ћу и како ћу с њоме; но када се први таласи радосног узбуђења мало утишаше и |
| да у овом тренутку постадох опет дете; но не више безбрижно, весело дете, већ дете с тужним ср |
| ко бих дознати могао, где се сада бави; но се не могох решити, како да је потражим. —</p> <mile |
| из сна свога и поче се на мене смешити; но то смешење не беше онако слатко и умиљато, као што ј |
| рекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да ми је камен на срце |
| можемо ништа!{S} Сирота, како се мучи; но не ће дуго!“</p> <p>И тек што надзиратељка ово рече, |
| и, али какви, ја управо ни сам не знам; но ипак ја их сваких ферија <pb n="82" /> посећујем, па |
| е сетим, њене црне очи падоше ми на ум; но поред тих лепих црних очију појавише ми се још једне |
| , и онда би био, опет сетан и жалостан; но како би се састао с овом другом голубицом, он би био |
| <p>Бејах још одма у почетку као утучен; но када свештеник поче да поје „Исаије ликуј,“ мени би, |
| рестано, да бегам, ако ми је живот мио; но ја те опомене не хтедох ни слушати.{S} Можда би ме с |
| ам без њих, онда би по мене добро било; но ово су бриге такве, које ми заробише сваку мисао и к |
| у И —.{S} Нашав брзо прилику одох тамо; но док ја стигох, она беше већ мртва, те ја и сестра мо |
| или, да ми те сањарије из главе избију; но им је требало дуго времена док су ме од те душевне б |
| да ли је ово јава или је само сан?!{S} Но што дуже мишљах, то ми крв све већма удараше у главу |
| о мила глава збиља на мојим грудима!{S} Но поред ове дивне милине спопаде ме у једанпут немила |
| ћи, да бих како ублажио груди своје!{S} Но што дуже ходах, то ме груди стадоше све јаче болети, |
| е речи и на њима зида ваздушне куле!{S} Но у колико ови јади беху тешки, у толико ми би већа ра |
| n="139" /> тим он све даље од мене!{S} Но када већ стигох на брег, са којег се манастир види и |
| љно.</p> <p>„Верујем вам, госпојице!{S} Но то није увек тако.{S} Кад је душа задовољна, па се с |
| и ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислити, да су љубавни јади!“ — рекох смешећ |
| гледајући, јер видим како смо бедни!{S} Но само да оздравиш, да једном оздравиш, па ће онда бит |
| гах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ипак како да спавам?{S} Могу ли спавати?{S} Одрећи с |
| адох, на коју ћу страну да погледам!{S} Но свему овом учини сада Паја крај, јер и он приђе Љуби |
| успавани сада, како бих срећан био!{S} Но то је мени немогуће, јер моји јади успавани су дотле |
| ма.</p> <p>— Не премишљам се, Данко!{S} Но ипак <pb n="105" /> пусти ме, да се мало забавим у п |
| > <p>— Сироче бити свакако је тешко!{S} Но ипак ви у колико изгубисте у родитељима својим, у то |
| о поплашено стадо трчаше тамо и амо!{S} Но то још не би било за мене тако страшно, да се не пок |
| и отац, јер она никог, никог нема!..{S} Но то тешко расположење као да беше само претеча оне те |
| и цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је то доста!{S} Ја ћу молити мај |
| а дошло, не знам, како би ми било!..{S} Но са мном још како тако! али шта ће Данка да ми ради?{ |
| ад не смеје, али никад и не плаче...{S} Но док ја одем под земљу, ти ћеш остати на земљи, остаћ |
| 8" /> сам некад доста суза пролио...{S} Но унутарњи живот мој, ах! како је тај сасвим променут! |
| <pb n="11" /> наши, шта је с њима?..{S} Но тек одмакавши од села освртох се натраг, освртох се |
| Данку замолим, да отрчи по лечника.{S} Но док се она вратила, ја већ више не знађах за себе.{S |
| иде.{S} Ја стајах као запета пушка.{S} Но како ми би, кад со врата отворише и ја спазих мени с |
| мишљах — што не беше у бољим рукама.{S} Но ипак још није касно, све још може добро да буде. —</ |
| га стајаше ми непрестано пред очима.{S} Но док ја крај пута тако мишљах и премишљах, поче се су |
| ора растанем се с њиме и дођем дома.{S} Но чим ступих у собу, притрчи Данка к мени, загрли ме и |
| тишина и врата беху редом затворена.{S} Но чим на прва врата закуцах, она се одма отворише, и п |
| ни тако би, као да ме несвест хвата.{S} Но то стање не трајаше дуго и крв ми брзо преста, те с |
| не, па онда полако закуцах на врата.{S} Но то куцање беше по свој прилици слабо, да га нико ни |
| своме доба, које ми тако брзо прође.{S} Но није најпосле ни чудо, јер навек имам да радим; а ка |
| видети.“ —</p> <p>— До душо тако је.{S} Но ипак ја се бојим за сестру своју, и то једино због т |
| се зачудио, кад на ручак зазвонише.{S} Но после подне не бејах за књигу расположен, те за то и |
| болан <pb n="21" /> у постељи лежи.{S} Но што ова борба наде са слутњама дуже трајаше, то бива |
| , с којим се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад ј |
| ушти, да почех у очима сузе осећати.{S} Но у том ми поглед паде на Љубицу, наши се погледи суср |
| ар, да најпосле почех мало и муцати.{S} Но тек што сам ућутао, наши се погледи сусретоше и ми п |
| Б—, где ће му скоро и сватови бити.{S} Но како ти се Љубица допада?{S} О том ми ништа и не реч |
| као да се и моја туга даје ублажити.{S} Но кад видеше, да ми њихове речи не годе, они одоше. — |
| ка, с којим би се могао разговорити.{S} Но у колико ме <pb n="29" /> Паја обрадовао доласком св |
| и, јер у Б— не бих имао од куда ићи.{S} Но кашње ипак паде ми на ум, за што да Љубица проведе б |
| отрже се из моје руке и хтеде поћи.{S} Но ја кад видех, да она хоће од мене да иде, мени би, к |
| за мајку и сестру баш ниједне речи.{S} Но после подне добих много црње гласове, које ми тада з |
| се спустим на постељу и склопим очи.{S} Но тек кад сам очи склопио, тад сам тек јасно видео и Љ |
| в манастир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} |
| и задржати сузе, кад је опет видим.{S} Но ипак смелим корацима ступим у двориште, које ми сада |
| што заспи надојено мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан |
| добрих руку има још у народу нашом.{S} Но ипак бојим <pb n="95" /> се, да би много плакала, је |
| из све снаге упињао, да будем миран.{S} Но и њихове очи не беху без суза, особито љубичине, кој |
| утешено, кад год бих у њу погледао.{S} Но Љубицу ипак не могу оставити, па још сада, када тек |
| бих од тог читања тако радо одустао.{S} Но Љубица већ стајаше као запета пушка и једва чекаше, |
| м крилима у овоје безбрижно царство.{S} Но кад сам очи опет отворио, поче <pb n="94" /> се већ |
| о <pb n="55" /> опет срећан и весео.{S} Но једном паде њему на ум кобна мисао, шта ће радити, а |
| о једва да имамо два дана да живимо.{S} Но осим свега тога највећма ме пече, што ћу у тим невољ |
| брих последица ни по мене ни по вас.{S} Но немојте примити ово сасвим к срцу и немојте губити с |
| не за руку, па потрчи и она у цркву.{S} Но не прође ни неколико тренутака, а оно нам стиже ужас |
| о стадох чекајући, да ми ближе дођу.{S} Но како се изненадих, кад у том човеку познадох свога с |
| да ни пет шест редака имати у свему.{S} Но и ако се вели, да човек не може бити без икаквих бри |
| пријатан, па да иде кудгод у шетњу.{S} Но почем не хтеде сама ићи, позове мене, да идем с њоме |
| адајући се лепшем, срећнијем животу.{S} Но ако се растанемо, за мене ће престати нада и радост, |
| ета, младог голуба и младу голубицу.{S} Но једног дана дочује мати голубица, да је убијен друг |
| љати, да ли да му се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег |
| ако, као да сумње, да ли добро види?{S} Но одма раширив руке загрли ме, па се са мном пољуби, г |
| епрестано и питао, шта је тако боли?{S} Но она ми не хтеде да открије тугу своју; лакше јој беш |
| а или ће одлетети за другим голубом?{S} Но кадгод је хтеде упитати, навек би се уздржао, јер го |
| уђаху, од куд та нагла промена тако?{S} Но ја за изговор рекох, да сам навек таки, али до сад н |
| о, ни сам не знајући, куда и за што?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме |
| авио, како је бити међу живим људима! — Но када прођох кроз варош и дођох у зелену гору, ту ми |
| већ постао несносан, а њој још нисам! — Но реци, како си се провео?{S} Мора да ти је добро било |
| у, мати ми умире чувајући децу своју. — Но и народ не оста неблагодаран врлом оцу моме, он указ |
| јој тихо, силећи себе, да будем миран — Но ипак реците ми бар једну реч! —</p> <p>„А шта бих ва |
| што још имам, то је у овим грудима!..“ Но када подиже главу своју с груди мојих, стаде ме глед |
| , а не може никако да га дочека.</p> <p>Но од како сам Љубицу упознао од онда су наступили нови |
| рече Марина и поче опет плакати.</p> <p>Но ја јој сад не хтедох веровати, већ је стадох примора |
| у мени као да се поче заледити.</p> <p>Но пре, него што сам јој могао на то одговорити, поглед |
| сирочад!“ — рече утирући сузе своје — „Но што му драго!{S} Ја сам млада и здрава, па ћу радити |
| и и Бога ми!“</p> <p>Бога ми! —</p> <p>„Но! сад ти верујем!“ — рекох јој весело, па је одма заг |
| !{S} Не знађах јадан, да ме и овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!... |
| ч: мелем и души и телу, и ја почех одма нова живота у себи осећати.</p> <p>Мита ми за тим припо |
| а?{S} Ах!{S} Твој слатки поздрав ули ми нова живота у скоро мртво тело, и ти ме оте од немиле с |
| прођоше као лед кроз кости, но ипак ми нова мисао у глави сину:{S} Да се није кудгод одселио?{ |
| не ћу изгубити.{S} Гледаћу да што више новаца заштедим, па кад наступе опет ферије, даћу Данку |
| манастир, јер ћу онда имати нешто мало новаца, па да видим Љубицу и да напуним утехом и новим |
| светле прозоре; гледам дан, који свима нове <pb n="92" /> наде у срце улева, а мени јато црних |
| ома пријатан, да пријатнији већ не може Новембар дати.{S} Благи Боже!{S} Да л’ ће данас и моји |
| као Данки, да сам намислио, да ја првог Новембра опет к себи узмем.{S} Ова вест је тако обрадов |
| сам Љубицу упознао од онда су наступили нови дани у животу моме. <pb n="130" /> Лепоту света и |
| код једног трговца и сутра већ ступа у нови део живота свога. —</p> <milestone unit="subSectio |
| што сам једва чекао, да се преместим у нови стан, јер у старом сам живео више у тузи него у ра |
| предате све то пустој заборавности, па новим духом у живот не ступите, у живот, који је навек |
| а да видим Љубицу и да напуним утехом и новим животом обамрло срце своје; но у таквим тренуцима |
| посету и приповедаше ми, како јој је у новим данима патничког живота свога.{S} Господар и госп |
| д мог доброг друга Мите Р—, да сам се у новинама за њу распитао, те помоћу његовом побегне од с |
| ко је?{S} Тек на крају године изиђоше у новинама имена свију оних добровољаца, који славно поги |
| ubSection" /> <p>12/8</p> <p>Пославши у новине оглас ради сестре своје одох у К—, где сам опет |
| ине своје; а при том си и онако оглас у новине дао, те за који дан зацело ће ти стрина јавити, |
| ати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и не би дуго трајало, |
| /p> <p>У таким мислима поче ме снага на ново да оставља, глава ми клону, а тело ми поста грозни |
| но дан по дан проводати и своје наде на ново оживљавати, на ново се посла и рада подухватити, и |
| овде чека нова несрећа и да ће срце на ново да ме љуто заболи!...</p> <p>Стигав пред вече овам |
| у срце увлачити поче, а из очију ми на ново потекоше сузе.{S} Срце ми пуцаше мислећи на сестру |
| опет наместише постељу, у којој брзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" |
| ка туга обузе груди, да бих се чисто на ново заплакао!..{S} После свирке беше нам разговор дост |
| опет у манастир, где ћу стари живот на ново продужити, а дотле ћу настојати у споразуму с Љуби |
| на и тако мила, при свем том, што ништа ново не беше, јер то сам видео до сад у животу своме ве |
| ег не могах дуго нагледати, све ми беше ново, као да у своме веку први пут природу гледам.{S} У |
| реме живота свога.{S} Надам се, да ћу у новом стану моћи угодније живети, јер је од старога мно |
| >написао</p> <p>Пера Радуловић</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИћА.</p> <p>1881 |
| о плакати...</p> <p>Мене је ова данкина новост јако дирнула, и беше ми веома жао, да се Мита с |
| рзо на ново заспах. — Сутра дан добисмо новости из <pb n="12" /></p> <p>Т—, да је село спаљено |
| мојих, да са мном отпрате Данку у њену нову и вечиту кућу.{S} Отпратисмо је сви; они су појали |
| стир, да тамо ферије проведем.{S} Но са новцем зло стојим, не ћу имати ни за по пута.{S} Али на |
| исио...</p> <p>Догод се могаше јадан на ногама држати, живљаше непрестано у нади, да ће још озд |
| ако уморен и слаб, да се једва држах на ногама, те с тога на скоро смести ме добра домаћица у т |
| бејах тако изнемогао, да се не могох на ногама држати, а при том ме љута грозница затресе, да м |
| рно праћен од дубоке туге своје.{S} Под ногама ми шушташе жуто увело лишће, а над главом на дрв |
| х, то ме груди стадоше све јаче болети, ноге ми стадоше клецати, сва ме снага поче остављати, и |
| од умора и нахладе почеше ми на једаред ноге да клецају, глава ме заболи и у њој ми поче да сев |
| пим све ствари своје и бацим госпи пред ноге: „Ево вам за ваша стакла!“ рекох увређена и ожалош |
| о?{S} Но кад почех осећати, да су ми се ноге умориле и да ме глава боли, седох крај пута под је |
| ењаше боју.</p> <p>На једаред као да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за р |
| чуо.{S} Одма пођох хитно на поље, но ми ноге стадоше на једаред клецати, а у очима не могох суз |
| ме Љубица и осмејак јој беше много јачи ного први пут.</p> <p>„Тешки јади!{S} Но немојте мислит |
| асвим изнемогла, јер оком једва гледа и ногом једва корача... —</p> <milestone unit="subSection |
| к мора као и тиран да је свуда и оком и ногом, јер чим <pb n="100" /> се мало уклони, одма иде |
| што сам се одма уверио, чим сам ступио ногом на земљу, јер чисто не могу и не умем да идем.{S} |
| екох јој љуто и горко, и да имадох тада ножа, бих јој потражио срце, ако га има...</p> <p>Као б |
| е, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> <p>У том се Паја врати к нама и наш разгов |
| ни зној; закашљах се, а крв ми удари на нос и на уста; на очи ми паде мрак, и мени тако би, као |
| он ништа нема; а при том има жену, која носи само облик људски; — у осталом ја му морам јако бл |
| да иде од мене, уместо да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна пр |
| да би био цео свет мој, јер би цео свет носио у грудима својим!..{S} Но ти ме волиш, и мени је |
| е ће!..</p> <p>Као детету беше ми тешко носити толику <pb n="124" /> тајну на младом срцу своме |
| мајчиним млеком.{S} Но у колико ми ова ноћ беше мила, у толико ми опет дан поста неугоднији, ј |
| га на срцу моме...{S} Ах! како је мирна ноћ и све је тако мирно, као да слушам како људи у сну |
| сестру и што у будућности мојој уступа ноћ ипак дану место своје; туга, што ми је сестра при с |
| вим!..</p> <p>У таким мислима дочеках и ноћ.{S} Данка уморена путовањем одма леже и за неколико |
| ах ходајући улицама.{S} У том се спусти ноћ, а ја још не знађах, куда ћу и како ћу?{S} Киша још |
| а мене штогод чудно било, кад бих морао ноћ провести на зеленој трави под плавим кровом ведрога |
| .</p> <p>Што поноћ даље преваљиваше, то ноћ постаје све хладнија, а по суморном небу вијаху се |
| рошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; за то ћу поћи сутра рано. —</p> < |
| убице вратио у гњездо своје, он би целу ноћ сањао лепе снове, како се с њоме љуби и како се грл |
| ге моје не дадоше ми спавати скоро целу ноћ; једва пред зору смилова се сан на мене, те кад се |
| ubSection" /> <p>23/8</p> <p>Сву прошлу ноћ не могах спавати, јер ме била обузела туга и брига |
| живота мога претворио се у вечиту црну ноћ...{S} Па шта чекам?{S} Шта се још премишљам?{S} За |
| Мени је тако, као да сам оболела!..{S} Ноћас сам се у постељи заплакала, мати ми чула плач, па |
| о, лези!“ — тихо јој рекох — „јер ти си ноћас мало спавала.“</p> <p>Она ми не рече ништа, већ с |
| и мени се учини, као да сам све то ове ноћи само сањао...{S} И опет нада не ће да ме остави, б |
| да је на рукама носим?...{S} Колико је ноћи поред моје постеље будна провела лебдећи на сваки |
| 1</p> <p>Од неко доба сањам скоро сваке ноћи оца свога, и већином у страшним немилим сновима.{S |
| десет њених...{S} Сиротица!{S} По целе ноћи се склапа сањивог ока свога, већ навек седи поред |
| /> <p>23/11</p> <p>Не могах скоро целе ноћи спавати мислећи <pb n="160" /> на Данку а при том |
| не беше тако као данас.{S} Целе прошле ноћи не могах мирно спавати, јер сањах непрестано неке |
| до још вечерас, али нисам спавао прошле ноћи, па се бојим, не ћу моћи ову ноћ на путу издржати; |
| је, а ја сам и онако уморан, јер прошле ноћи не могах спавати, па треба сад да спавам!{S} Но ип |
| сестра овамо?“</p> <p>— Нађена је једне ноћи на улици под једном капијом, где се склонила од ве |
| p> <p>„— Давно већ не имађах тако мирне ноћи, као што беше ова прошла, јер надојен милином љуби |
| т главу своју.</p> <p>Сећах се последње ноћи у манастиру, сећах се последњег састанка с Љубицом |
| их дан још како тако провео, само да ми ноћи није!{S} Кад се почне сумрак да хвата и у зиду поп |
| мојом, као што трепте звезде у зимској ноћи, како бих тада био срећан и блажен!{S} Овако ми је |
| гог путовања као и од неспавања прошлих ноћи бејах тако уморен и слаб, да се једва држах на ног |
| и „збогом!“ Читав дан путовасмо и једва ноћу стигосмо у Т—, где одседосмо код учитеља <pb n="72 |
| то лети.{S} Па и оно неколико тренутака ноћу, кад угасим свећу, да легнем, па док не заспим, ни |
| јер надзиратељка ми рече, да те нађоше ноћу на улици под једном капијом да спаваш?“</p> <p>— Ј |
| заробише сваку мисао и које ме и дању и ноћу прате непрестано: кад у вече лежем, ја мислим, хоћ |
| трудом даље да радим, ма било и дању и ноћу, па ћемо опет моћи живети! —</p> <p>„Од тога нема |
| то сада и болујем, што сам радио дању и ноћу; што сам се напрезао више, него што ми допушташе с |
| могу више, та ја немам мира ни дању ни ноћу, немам мира ни у соби ни у гори!..{S} И смислио са |
| најпосле ако баш и усплачу, ми ћемо им ноћу у сну долазити, па ћемо их тешити, казаћемо им, да |
| лежаше ми тешка брига на челу, као што ноћу мрак на земљи лежи, и мени беше, као да треба да п |
| се срце у слаткој милини, а брзе мисли ношене на лаким крилима оживелих осећаја лећаху ми тамо |
| високих <pb n="110" /> и густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Д |
| сте време посветили на озбиљније и вама нужније ствари, особито ви, који се морате старати осим |
| а пролила, да мени сузе уштеди?..{S} Да ње не имах, благи Боже! сада бих већ у гробу био!{S} И |
| м сам себи празан и мртав...{S} А поред ње ми је тако добро, као да сам у рају...</p> <p>Како П |
| лаким чуном.{S} Цео дан прође ми поред ње као какав пријатан сан, после којег човек жали, што |
| , да бих радо провео цео век свој поред ње, па да јој тако непрестано у очи гледам...</p> <pb n |
| је онако оставио и што више нисам поред ње, у толико ми опет певаше од радости, јер она ме заис |
| ети, што <pb n="44" /> тамо нисам поред ње.{S} И Љубица као да је разумела поглед мој, јер на ј |
| време само за то дуго, што нисам поред ње. —</p> <pb n="40" /> <milestone unit="subSection" /> |
| ништа не чини, биће ми сада и отров од ње сладак!.. —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5 |
| е за цело могао узети, јер кад би је од ње узео, куд би онда?“ —</p> <p>И ако сам о том често м |
| исао, ако још за који дан не добијем од ње одговора, да замолим Данку, да остане бар још десета |
| долази у тамошњу кућу, застаде јуче код ње и поче <pb n="133" /> с њоме свакојако шалу збијати, |
| доста благодарити не могу!{S} Па и код ње не бејах ништа друго, већ проста служавка, <pb n="10 |
| сам ти Љубицу споменуо, а то сам и код ње опазио, кадгод бих јој тебе споменуо! —</p> <p>Мени |
| себе да мучим и морим, јер мени је без ње све празно и мртво, па и сам сам себи празан и мртав |
| а Данку; а овако, што ћу, кад би ми без ње био сав свет увек празан и мртав!..</p> <p>На једара |
| Кад на њу мислим, тако ми је, као да и ње немам. —</p> <p>— „За што би се за сестру тако детињ |
| релетеше као муња простор између мене и ње и све падоше на њене црне очи, на њено добро срце.{S |
| лико пута сузе пролио?{S} Да се одречем ње, у којој та иста крв тече, која и у мени тече, и кој |
| .{S} И не размишљајући дуго, како би до ње дошао, падоше ми на ум јавни листови, да је путем њи |
| да ми ноге саме пођоше к њој, дођем до ње, па је ухватим за руку: „Да л’ и ви знате за писмо, |
| ељи плакаху, и плакаху сви, који се око ње искупише...</p> <p>Њу саранише.{S} Ја почех од то до |
| и лепше слике од ове, где све цвеће око ње као да беше живо и весело, само што с њоме још не пе |
| за тренут ока моје се руке обавише око ње, лепа јој глава клону на моје груди: ми се загрлисмо |
| анастир доћи, ако не другог чега, а оно ње ради.{S} Па које та мисао, а које и друга вест, да Љ |
| ичем! — рекох за њоме нескидајући ока с ње, а срцу ми тако би, као да га прободе ножем...</p> < |
| ше онако слатко и умиљато, као што је у ње обично.</p> <p>„Иди, Данко, лези!“ — тихо јој рекох |
| олача, меса, вина и дувана, што мати за њега спреми.{S} И тако приповедаше сваки своје осећајућ |
| га, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих хтела, да сам навек с њим |
| рашне битке и умрлих јунака, наслони на њега главу своју и плакаше све јаче и јаче..{S} Ја стај |
| м капут свој на зелену траву, легнем на њега и удубим се у разне мисли.{S} У том почеше манасти |
| штогод за руком испадне, да се сетим на њега и да помислим: да је Марко жив, и он би то урадио! |
| своје, а к њему би мајка дошла и поред њега села.{S} Ја бих тад отрчао у порту, да се с децом |
| ек његов млађи брат изиђе с колима пред њега, како га грли и љуби, како му навек донесе колача, |
| лизу горе, а на неколико корака даље од њега простире се велика, дивна башта.</p> <milestone un |
| њиме заједно. —</p> <p>„И ви ћете се од њега опет одучити и навићи ћете се на своје пређање ста |
| “ Чим сам му ово изрекла, окренем се од њега и пођем кући; но путем беше ми тако тешко, као да |
| pb n="59" /> преда писмо.{S} Ја узех од њега писмо, а руке ми тако задрхташе, да сам га једва о |
| се поверим или не?{S} Но за што бих од њега тајао?{S} Та он је једини, којег својим правим дру |
| гледах на све стране, да ли бих гдегод њега или Данку опазио и мишљах, како ће ми бити, кад се |
| у намеснику, који нас лепо дочека и код њега остасмо до заласка сунца.{S} Сви беху весели, само |
| густих дрвећа нудећи ме, да седнем код њега.</p> <p>„Шта ли ми сада Данка ради?{S} Сиротица!{S |
| њему отићи и своје старе дане мирно код њега провести.“</p> <p>Кад стара госпа изрече: „а међу |
| е, почем већ четири године не бејах код њега; па да ћу по свој прилици за неколико дана већ там |
| олила, јер она је другима радила, па је њега школовала; а кад јој он издану, не имађаше више за |
| ћу сама бити, колико с тога, што ћу без њега бити; јер сам се на њега већ тако навикла, да бих |
| рка, вереница истог часника, те видевши њега с њоме поста на мах тако сурова, да је посве невин |
| би се уздржао, јер голубица беше спрам њега навек тако добра и навек гледаше у њега и њене очи |
| м се могу братски забављати.{S} Но осим њега беше Љубица главно лице за мене, јер кад јој погле |
| едати млађу браћу и сеје своје, где око њега весело скачу и сви весело вичу: „Браца!{S} Браца! |