| каже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се |
| беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од с |
| рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, |
| више газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добр |
| имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ће |
| ије могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје |
| , брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{ |
| ури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је рак |
| ман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гол |
| о понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па ка |
| овачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, бра |
| бице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за по |
| анем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се |
| ка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} |
| е путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије с |
| рло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако н |
| је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце к |
| дити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p> |
| о.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачет |
| ко силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— |
| слила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <p |
| ремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио |
| е још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, |
| ови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсиј |
| <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигур |
| нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, с |
| едник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— И |
| дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ |
| , како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>По |
| .{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каме |
| вијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар он |
| .</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њи |
| и да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо л |
| ка...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p> |
| ки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се |
| ...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напа |
| ешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало |
| је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их |
| т Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из бл |
| љаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије |
| стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг од |
| > <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се з |
| лисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говор |
| } Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: |
| S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео |
| то да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капет |
| па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, |
| осподин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре |
| мо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.< |
| идела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, как |
| ...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашик |
| је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о непло |
| еден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> |
| 4" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом п |
| исав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп |
| ли једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ н |
| нова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авл |
| си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а |
| моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зај |
| !</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кме |
| цом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Пр |
| нам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва |
| чувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада |
| /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — |
| да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, не |
| И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице |
| тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попив |
| о!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе |
| час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Ш |
| Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Св |
| све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена |
| мах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да од |
| авде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{ |
| мишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушиј |
| } У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним |
| ребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p |
| у Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</ |
| о је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом |
| Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде |
| драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Ве |
| дише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} |
| {S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно н |
| је Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи |
| , да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} |
| о.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спрем |
| рочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у про |
| ађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пре |
| апетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господин |
| не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, н |
| био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, у |
| се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да |
| му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и |
| ене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено |
| ш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан! |
| ба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без пор |
| онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; ч |
| ...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} |
| евара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само то |
| ако је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче п |
| Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— |
| >— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — при |
| се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Ј |
| ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Кр |
| каше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, |
| <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> < |
| </p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако по |
| али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде |
| n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би |
| људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташ |
| а кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону м |
| тасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље |
| Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку |
| не?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене па |
| рсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио р |
| ко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде |
| први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара др |
| но јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га доб |
| да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа |
| магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој |
| а не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?. |
| 124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто |
| ите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви |
| /p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном |
| .</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капе |
| олини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добр |
| 1" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сас |
| ати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у |
| нио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава |
| мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, |
| н орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалиј |
| <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим а |
| толе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} |
| и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; вел |
| <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, сво |
| страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противит |
| ђутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи обла |
| .{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се |
| а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш |
| ше.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за |
| е, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од с |
| и?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољ |
| деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али |
| Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адв |
| зиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није по |
| а је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газд |
| бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо д |
| гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Марин |
| на, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насре |
| ан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господи |
| нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по п |
| коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S |
| сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе |
| и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га |
| све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и њего |
| вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало |
| егов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају |
| ?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> |
| рбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним |
| га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и з |
| руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним поглед |
| ицом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" |
| томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна мо |
| осла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чеп |
| лио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, ко |
| а, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад |
| пштинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могл |
| рче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мело |
| ају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима |
| тењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изг |
| , Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто |
| ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е |
| кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</ |
| — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о по |
| мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Гос |
| реме кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} |
| ад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело |
| ога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, та |
| љали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку |
| лова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до.. |
| о марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> |
| јанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што |
| , он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, к |
| ти да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> |
| е, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У та |
| звони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, |
| оздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напо |
| едва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у ме |
| есеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао М |
| ово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у |
| ново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ ка |
| огом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба п |
| о, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S |
| иле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; |
| ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је у |
| ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину. |
| /p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно |
| по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} З |
| а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пез |
| оме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчан |
| н Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је вид |
| рош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умо |
| црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта |
| , и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и к |
| о, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи |
| чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш сл |
| пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало |
| нчић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, По |
| отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, |
| риво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Те |
| бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја |
| кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> |
| ави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чу |
| оју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} |
| буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то зна |
| о оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином прат |
| ема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, вол |
| т ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога |
| по нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> < |
| <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ни |
| ма, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму |
| и њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности |
| е помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, |
| ро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!< |
| беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево |
| о, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим не |
| ц није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим |
| ушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— |
| ено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше |
| текару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’ |
| само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника к |
| гне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки сво |
| порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ га |
| ано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да с |
| ели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски |
| анијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, |
| готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</ |
| } Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви с |
| а плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан |
| , капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини б |
| а неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни по |
| > намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио ка |
| >— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, |
| ара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубљ |
| ко потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, |
| е — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам |
| о си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај |
| т Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас |
| к из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та п |
| а само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и п |
| да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А ж |
| .{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми по |
| а ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповед |
| петан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаш |
| меја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар т |
| рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.< |
| ...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре свану |
| ем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.< |
| р им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> |
| — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На т |
| гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да им |
| се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти м |
| мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајн |
| ече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не |
| о сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пуст |
| тањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...< |
| ци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису |
| ланине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то жив |
| о ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрет |
| ну и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p> |
| мет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш |
| , рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то р |
| адила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени доб |
| увани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога мла |
| сом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, ни |
| једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж! |
| ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да |
| и орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан нек |
| ко нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро |
| уби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, |
| но из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У њ |
| Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S |
| ожемо, господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа |
| Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p |
| и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, |
| а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А |
| ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капета |
| отињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ног |
| и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не |
| p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио |
| ка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она |
| кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p |
| ад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Ј |
| тојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, С |
| амишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље р |
| ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га ум |
| /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри |
| самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би о |
| осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беш |
| сам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана зва |
| , деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p |
| помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Пр |
| После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Је |
| то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до ка |
| и овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, |
| м.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Ст |
| <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више |
| </p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте.. |
| бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> |
| , као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је г |
| ги добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; |
| одаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="1 |
| — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда- |
| ме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмет |
| мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео |
| бити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> < |
| ше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твоји |
| си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати |
| е, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече к |
| ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који |
| расна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</ |
| н често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Ав |
| а знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које |
| и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — пи |
| као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђују |
| {S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје |
| !... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S |
| {S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа |
| да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш |
| и претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног |
| ве је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога ј |
| дан по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> |
| , на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви |
| оџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове п |
| пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико |
| морална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву |
| доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, вез |
| , Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти сла |
| штица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{ |
| } Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} |
| и, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а |
| тан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit |
| мун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И |
| , попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу. |
| браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје ст |
| ружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> < |
| ека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за др |
| и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Авр |
| у!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учи |
| ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао д |
| , мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и ме |
| } Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема |
| т од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— |
| ву злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; |
| емљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па |
| р Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду о |
| е и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви ра |
| ва, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“ |
| нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p> |
| мо ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кув |
| рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за |
| </p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ћ |
| <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш п |
| је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p |
| рија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, |
| рота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи... |
| ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од мој |
| љу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="1 |
| ?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p |
| .</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволски |
| био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти чов |
| морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да |
| е погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео б |
| тра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!... |
| , чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капета |
| , смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, |
| огао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} |
| иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши и |
| , Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се |
| ет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, к |
| } Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p> |
| се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудн |
| начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је л |
| са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бац |
| од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту ц |
| оте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурав |
| .</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— |
| му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у |
| — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</ |
| у?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде |
| вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачи |
| да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... |
| напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Ј |
| инула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Авра |
| шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то |
| е пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни б |
| лас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ват |
| сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећи |
| ље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а им |
| везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је |
| мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да |
| о завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато |
| </p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, с |
| о је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два |
| инкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу. |
| авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаш |
| ао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јонч |
| куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново |
| ве, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена |
| а Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу |
| ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан |
| сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он |
| аш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми |
| го тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих река |
| , да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а п |
| г, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је |
| ашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији |
| } Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из в |
| беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је |
| и...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао |
| уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, |
| де на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} |
| p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прош |
| у господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још д |
| но додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је запове |
| ина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у |
| доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — |
| нко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако ј |
| ами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађуј |
| лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближу |
| и, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уз |
| Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина п |
| нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> < |
| — Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та |
| е, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а |
| {S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, |
| лио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погл |
| ље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — |
| } Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо |
| p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p |
| — Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— К |
| и!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а |
| н је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим |
| не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да |
| оже, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одош |
| сне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну |
| оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже |
| преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb |
| а прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка зн |
| у и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, ма |
| не су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним |
| еда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јау |
| вала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг н |
| се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!... |
| ати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетан |
| Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капета |
| о, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих |
| ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже |
| маче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није |
| живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па |
| баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па |
| где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, |
| ј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Ма |
| се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} |
| а је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: |
| е доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, |
| проси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се |
| седниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> |
| су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у |
| е седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да |
| ново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде |
| е — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме р |
| , летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Он |
| , није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестин |
| е, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милости |
| лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље |
| ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, |
| а иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — |
| а!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш |
| Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, к |
| турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, |
| бук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо |
| бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан |
| !...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно |
| је Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једн |
| одај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још |
| ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трг |
| , гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте д |
| а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрсти |
| погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред |
| и прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мет |
| еветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а ос |
| зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет |
| беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле |
| то, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно б |
| остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и проси |
| живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, |
| ше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло |
| а.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и доте |
| оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из |
| да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</ |
| могао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мра |
| и и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вел |
| кну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, |
| , него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није |
| вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред д |
| ?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зо |
| 51" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црв |
| е вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на |
| поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видет |
| те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчу |
| ој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина |
| Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови км |
| on" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т |
| је, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: |
| цу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зл |
| : засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико |
| својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше по |
| ено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а пор |
| је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати |
| газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, |
| "133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити.. |
| Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Ла |
| тивити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p |
| оћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у |
| .{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!. |
| } По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јаха |
| а-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи |
| нцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим г |
| /p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле по |
| нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, си |
| солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — ре |
| е то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се |
| и баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице! |
| и сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, т |
| е чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!.. |
| си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај н |
| у.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајт |
| све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје |
| место да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пуш |
| паше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у р |
| их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направит |
| дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ он |
| нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p |
| м, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гл |
| год оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} З |
| овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — А |
| је опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не мо |
| е вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="15 |
| ропаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио |
| им сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече |
| а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је |
| па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од ус |
| <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад |
| и.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити |
| е кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>И |
| акви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и к |
| ; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива |
| е ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису бил |
| ти у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и |
| веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари М |
| роневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, |
| са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије |
| на тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?.. |
| вала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мо |
| е, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и суз |
| у“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица о |
| на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} П |
| о ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право |
| моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао са |
| ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам |
| свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> |
| — Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу |
| лила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд |
| а још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траж |
| </p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и тв |
| и вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја |
| о селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За |
| неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А жел |
| и, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви слож |
| е знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господ |
| ан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како |
| ску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеж |
| ебује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Ј |
| је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже |
| и имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као с |
| <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи |
| ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милис |
| воја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме |
| ео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стат |
| Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узв |
| еху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb |
| ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сеља |
| ек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке |
| иле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуња |
| мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му |
| моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, |
| n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Та |
| знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија веш |
| л’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће |
| :</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Е |
| , опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} |
| да тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселиј |
| ом у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најче |
| зузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један |
| Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест п |
| њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S |
| ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивови |
| <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама ба |
| Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио |
| без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, г |
| целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у |
| /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и госпо |
| е то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што |
| S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си пр |
| рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га ни |
| хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, пр |
| о; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело |
| елити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочит |
| S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој |
| ин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур ка |
| год на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Уто |
| } Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, кој |
| е провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много п |
| еш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. |
| етана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих |
| рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па ко |
| ле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта |
| је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише |
| црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који |
| овалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се |
| руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним поглед |
| оле!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва |
| блаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подн |
| зивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> |
| лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недоди |
| шила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.< |
| ако се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али |
| љка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више < |
| мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад |
| е баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајич |
| али прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</ |
| зну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и х |
| целаријским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као |
| е се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у свој |
| S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... |
| су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, |
| } Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да не |
| а не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хај |
| баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, |
| је се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао б |
| збојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста т |
| ана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави прип |
| ти починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто вре |
| <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба |
| кога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чич |
| " /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} С |
| а навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служ |
| дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, |
| ошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грд |
| ата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Авра |
| коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је |
| иш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина. |
| се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту м |
| места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутња |
| елом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, |
| арницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — ре |
| о гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да км |
| алим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{ |
| Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко |
| unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и с |
| а јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, |
| ти од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали |
| ави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглоб |
| стаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, р |
| , и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много. |
| о соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу н |
| андур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним оч |
| нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, |
| својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> < |
| збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову. |
| ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милова |
| то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!. |
| им гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често |
| ваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Треба |
| је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога |
| и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лу |
| иља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту све |
| у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојк |
| т-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb |
| кији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико л |
| ћу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> |
| е Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет |
| ала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата |
| чима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имад |
| ебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат |
| ољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешк |
| , онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад б |
| амо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и |
| него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте |
| са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове |
| ...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, |
| {S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, б |
| ло подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше |
| га сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, х |
| заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред |
| сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељак |
| е: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} |
| че Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Т |
| у.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су |
| нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, |
| шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао |
| је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза |
| ујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> < |
| одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну |
| ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, |
| ужи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с |
| ј мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу ра |
| остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да ут |
| би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пу |
| и?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — те |
| аменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа |
| ланину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нера |
| ?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича И |
| } То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} |
| потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заје |
| — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га |
| јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али ст |
| Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је в |
| у љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред |
| аниш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-М |
| </p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп споме |
| уо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ло |
| p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога ста |
| комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га |
| ро?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне прог |
| т пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, |
| ога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да |
| е да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песн |
| ма, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лаз |
| ра готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише |
| Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наз |
| и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?.. |
| у пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликам |
| .{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крм |
| , запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе по |
| лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетани |
| това, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан |
| ундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шу |
| кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Бо |
| кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и по |
| тинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле |
| у момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли |
| да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> |
| ком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мал |
| алошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазит |
| пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, б |
| не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом сп |
| ости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла |
| Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брај |
| .</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илиј |
| о не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Та |
| распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако |
| ао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час |
| оликом упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капета |
| Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по ре |
| се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала |
| Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{ |
| зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p |
| S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се завер |
| омак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља ов |
| во, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, оп |
| му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву! |
| </p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући |
| као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с н |
| ким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с |
| ци.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је |
| е мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— |
| А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако буде |
| </p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p |
| /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, м |
| p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— |
| у код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече км |
| она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе д |
| и попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, |
| гова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не к |
| кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и |
| >— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> |
| следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио |
| /p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао шт |
| ко ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пу |
| је било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали |
| су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико |
| хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-т |
| поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа к |
| ра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p |
| рема његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупиш |
| ла, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала. |
| ад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се |
| > Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали о |
| е, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!. |
| право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга |
| је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календа |
| ђу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеном |
| b n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад |
| помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право |
| вор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се по |
| руго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој по |
| груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само |
| } Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћ |
| ина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механ |
| ас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави |
| он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милиса |
| ово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} |
| /p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као ка |
| њ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — св |
| се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па з |
| није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му |
| Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, ста |
| прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, сва |
| тила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Или |
| пава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће |
| г, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путе |
| огледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записа |
| сестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како г |
| о, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Ја |
| т човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>О |
| ди, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, вид |
| је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоко |
| о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Н |
| аш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-М |
| ривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али |
| p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, ус |
| али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалц |
| танову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе о |
| а-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Мило |
| де, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена вра |
| жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> |
| ћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди |
| исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра |
| је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протеп |
| рикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљ |
| је?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове пе |
| обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо |
| несе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме тво |
| </p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онак |
| налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си м |
| !...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, |
| будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла |
| качући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га к |
| {S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за |
| пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим пер |
| .{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, |
| код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — |
| по и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!. |
| ње спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм |
| p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари љ |
| Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> |
| а коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само за |
| -Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не |
| , превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} |
| а сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом |
| о?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{ |
| рашни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турс |
| иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди |
| „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред к |
| Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква |
| S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не |
| акону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет! |
| а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — до |
| из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мис |
| ну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, А |
| е умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и |
| екипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени љу |
| Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, кл |
| тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твој |
| ле кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пр |
| н-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су |
| да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су |
| укло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Мил |
| ури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуц |
| аринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, |
| кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава |
| атре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му |
| едведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Мари |
| ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар |
| , да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине |
| лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, моли |
| p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном заг |
| додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вешт |
| хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Ил |
| вне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у |
| јој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођо |
| на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метан |
| и!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— |
| ру, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само |
| а још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Сми |
| обре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко вели |
| иш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш |
| и ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепш |
| исати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и |
| } Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава гл |
| образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота |
| !{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо |
| ана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, уч |
| дом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, госпо |
| мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је |
| кине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— З |
| ало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шт |
| какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; ота |
| , исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</ |
| јим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> |
| едва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш |
| а, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш |
| а!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко |
| ехану...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, |
| илика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али м |
| о је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па |
| подине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — р |
| ако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, к |
| е, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали |
| Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на |
| Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одгово |
| " /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси |
| дник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да је |
| а ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши. |
| мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажит |
| кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад |
| био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с |
| што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели пок |
| баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, |
| ака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се стар |
| а други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продива |
| ћ — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb |
| Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а |
| и и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, |
| ...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчур |
| стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос ко |
| зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и |
| ’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је |
| ча-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошли |
| ет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, д |
| у више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој |
| анице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, неср |
| е људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он |
| с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама |
| о загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумов |
| деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, не |
| шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другог |
| кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са |
| а они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кме |
| лаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — ре |
| ти, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла не |
| овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша |
| шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{ |
| ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сеш |
| е јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једн |
| де право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихват |
| д механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, |
| шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркава |
| мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам послед |
| {S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чич |
| то већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} |
| {S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђо |
| помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Мил |
| дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више оку |
| а једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајућ |
| гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће |
| но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи п |
| бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе |
| p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка |
| уо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру |
| ође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбо |
| па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на в |
| уже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у ха |
| и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натра |
| цкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p> |
| и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је |
| Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у |
| ма мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} |
| у руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је |
| а онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, д |
| кали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку по |
| е.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!.. |
| Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ ли |
| апутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрају |
| и узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте т |
| ију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, ре |
| старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да |
| да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му |
| град...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, |
| их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сам |
| ара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, син |
| уди...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш |
| ерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше. |
| е, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И |
| } Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће |
| ко не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати |
| је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер и |
| уку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Т |
| рази и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и по |
| ..{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у јед |
| S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, |
| се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало к |
| есан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него |
| ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором |
| } Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— |
| па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда |
| , господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод им |
| етра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p> |
| ута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш к |
| и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ |
| о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из |
| ш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чи |
| } Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С јед |
| аветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас |
| нате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, о |
| о, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} |
| само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и поп |
| чо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш дру |
| е људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и |
| се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} |
| да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја |
| ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајк |
| док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте ч |
| у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</ |
| питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није |
| Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова т |
| чините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, н |
| оје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар |
| мисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе |
| кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, гос |
| ићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{ |
| S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трг |
| такнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети |
| ује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</ |
| е, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{ |
| другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још по |
| некада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и плани |
| а и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме |
| <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то |
| ју — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити. |
| уцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе С |
| се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, ал |
| !</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, — |
| да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n= |
| рекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је при |
| дсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Т |
| дустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— |
| /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} |
| ари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-М |
| та ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно |
| а, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар |
| ма проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, |
| и се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није примет |
| се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стар |
| рвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб. |
| ене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуч |
| <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј |
| на викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{ |
| а изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе р |
| је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету ве |
| и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, |
| та лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, уда |
| це и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако без |
| „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, |
| алакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само в |
| .</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обо |
| хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, |
| хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Ме |
| едио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана! |
| ! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућн |
| ет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунто |
| ба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не буд |
| ило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја и |
| а дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али за |
| о капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па по |
| ар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама на |
| док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му оти |
| пколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да |
| и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb |
| ер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке м |
| вио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, |
| гли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дођ |
| да и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту |
| адницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву! |
| Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извор |
| и неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сироти |
| пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, к |
| ајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} |
| јку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај |
| и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и он |
| шташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози с |
| трос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје вре |
| чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаниц |
| ти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, |
| скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од стр |
| дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштр |
| оворити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> < |
| н; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p |
| {S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — ку |
| ијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што с |
| е окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо |
| поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете |
| рбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и |
| а...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} С |
| мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а |
| не стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим ма |
| н-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добр |
| изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, по |
| етана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару глед |
| опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p |
| лот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако |
| не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из |
| попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чи |
| n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, |
| Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен |
| па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад та |
| претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвоји |
| је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу! |
| недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разгово |
| инко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се до |
| њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господи |
| атерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, н |
| м, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} |
| мати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што |
| те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S |
| е болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} |
| промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ |
| аве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува |
| нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахал |
| гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан |
| ело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што |
| е:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!... |
| а напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гата |
| енички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато пр |
| ио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни |
| како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та |
| као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од т |
| говачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сир |
| илима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S |
| једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, |
| стих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж п |
| ате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људ |
| и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онам |
| 26" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана |
| ина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада |
| мо да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролећ |
| скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича |
| нице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине! |
| но скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, от |
| е, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови. |
| ја и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — |
| е муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће |
| .{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та л |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се ди |
| : од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} |
| као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тог |
| још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће и |
| 4" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да |
| и кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупил |
| онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али ни |
| <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само |
| јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов.. |
| да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетан |
| о по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пре |
| који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те ода |
| а је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене ј |
| </p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} |
| дине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n= |
| ве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p |
| еде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо бело |
| вити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S |
| !...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-А |
| аче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја |
| а је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајк |
| иже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а |
| јте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима пом |
| ма да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А С |
| Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтед |
| на, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као шт |
| тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Ст |
| само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна |
| S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Ми |
| ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да |
| — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} |
| ане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо мари |
| } Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му ук |
| доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а |
| и, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додад |
| , старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се |
| атимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, па |
| , па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој н |
| су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара... |
| ајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и |
| рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе с |
| е све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан |
| ити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја со |
| клопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу с |
| све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из рук |
| ују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке |
| радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту лом |
| жу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, по |
| т донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чи |
| шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му |
| верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу виш |
| ?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најмато |
| итога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу стр |
| аш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кев |
| та; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у |
| ваново Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, |
| ом Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> |
| у ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{ |
| па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничи |
| е их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председни |
| ецо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапс |
| атинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мац |
| њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скин |
| ете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Да |
| едник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или |
| петану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине |
| помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прек |
| } А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу |
| Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!.. |
| да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p |
| Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, т |
| ора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно |
| а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си |
| парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шар |
| и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мисли |
| се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један г |
| еда Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла б |
| ку, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, нека |
| љине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу |
| е; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> < |
| једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постеп |
| никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Милован |
| оседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову |
| уташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Сто |
| Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> < |
| , Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха |
| обро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да |
| што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмирка |
| аном десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да ка |
| ли, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја с |
| ма, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да с |
| нило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш |
| е овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ |
| тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење |
| ованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући ј |
| е, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па |
| иља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њо |
| се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири ду |
| утра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њем |
| а вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечера |
| Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сл |
| опадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Ни |
| нтовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: ви |
| црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p |
| чким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити |
| ико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове рак |
| илисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мал |
| сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, |
| ена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме нећ |
| вукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрч |
| Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће |
| е је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, |
| јан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мр |
| н. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S |
| S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми |
| кривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи ту |
| ам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хвата |
| а, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њено |
| је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, |
| ме споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је ј |
| ивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Си |
| а те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула ниј |
| на момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још |
| учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ у |
| .{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У |
| Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Ј |
| ој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујућ |
| ок још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, |
| та си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му сева |
| <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као н |
| упе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, |
| ад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, |
| дне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре |
| а пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брж |
| , ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</ |
| ..{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На њ |
| , попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{ |
| ндур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече |
| . — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „В |
| — Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш |
| и волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнув |
| одине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него ц |
| да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стој |
| ала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракиц |
| ко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога |
| нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све бе |
| удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; |
| пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики н |
| на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за |
| во.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— |
| ут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није ви |
| Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испо |
| полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало |
| сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подн |
| јке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од гу |
| само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— |
| <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као т |
| > из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село |
| по, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш ј |
| лој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и п |
| муло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, ал |
| дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђ |
| ...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <mil |
| <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, г |
| e unit="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред |
| о.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула |
| то му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, ка |
| емој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону |
| ије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, |
| иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме мом |
| илисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да ј |
| врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој кол |
| лота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118 |
| о, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — |
| p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} |
| своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да б |
| чицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим |
| , он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Мил |
| а кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се |
| тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да зн |
| хала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти |
| — Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти поп |
| о?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p> |
| очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, |
| о, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме по |
| од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p |
| ластима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} И |
| /p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одгово |
| то:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због не |
| че је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био |
| , и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале |
| ла Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе ка |
| умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће меши |
| и наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, |
| е, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, оп |
| ругоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врда |
| оје је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, до |
| боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} |
| Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је после |
| /p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се с |
| обали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај он |
| регрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана д |
| ва био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени љу |
| S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не |
| нце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима |
| не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-И |
| идим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, г |
| Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбо |
| , бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, |
| за в |