{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладк |
ко се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити |
а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад |
ign xml:lang="la">procella</foreign>!“, а <foreign xml:lang="la">procella</foreign>!“, то је ск |
загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме зво |
<p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није |
уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па |
н мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он ј |
ање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај |
иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати |
од мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнак |
еленција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. |
.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и |
у, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека пов |
е као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама у |
и дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да нед |
ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</ |
више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</ |
дговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, п |
У манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста пр |
је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.< |
ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорно |
<p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа |
и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово зд |
у је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, кој |
ај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или |
нати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо з |
ћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их |
и је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ р |
стијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> приј |
та.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Буди |
ад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама |
ирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи д |
ђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манас |
хије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћ |
асланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је от |
ја буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах ку |
послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои |
ла, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се |
и у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, |
о је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је ум |
цало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право |
, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу |
бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезар |
ише о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни |
е браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хус |
/p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богосл |
ила бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n= |
мо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се пресл |
ом свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣж |
великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у гр |
урисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је нара |
аја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се |
Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>Н |
да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, |
патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи |
за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> |
еосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго |
ајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници но |
и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година |
да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни |
јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стр |
епуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионар |
е познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле бил |
унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцар |
рла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађ |
да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; д |
и.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан |
би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, |
склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</ |
аш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре |
ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти |
ључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био |
сталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан ј |
ијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића. |
ађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу |
дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онд |
и долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те |
манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека не |
ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варна |
изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</ |
43" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће |
не нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало |
даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то об |
огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се би |
ешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} |
“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окр |
— „Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p> |
ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим на |
.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винкови |
и свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти с |
у шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p |
рећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сас |
есило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само |
ко ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико |
то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе п |
то; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим пра |
, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је |
p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила |
ратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам |
мѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: |
најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{ |
сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архи |
о изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим |
Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.< |
е ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим с |
а је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом орд |
ека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ |
дину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим от |
гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣл |
ему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те |
људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите |
помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је |
ашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он н |
копреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунији |
</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фру |
је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} |
било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la"> |
ена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p> |
и пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће до |
а напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и |
пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: |
сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за |
ио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени |
читала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{ |
рали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин п |
м правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у |
дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је |
се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које |
вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског и |
који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима |
избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није њ |
тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника св |
е кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с н |
амо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, оста |
сти и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високор |
ли нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истин |
тина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да |
људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаре |
кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод |
Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пу |
ни који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се мно |
вао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане |
е на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики ка |
цѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на |
т је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учит |
страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добр |
цена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Велича |
казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати |
ој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и чит |
и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Ар |
!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом |
чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣс |
којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђ |
шег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк буд |
ѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; н |
{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу п |
з оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћем |
нити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} |
му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћ |
уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign x |
ути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске, |
говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче |
же цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање за |
прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се с |
е тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као |
тира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p> |
S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо |
ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допу |
долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна |
ељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом |
тивној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших |
ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кр |
се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој вид |
ѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвал |
и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означ |
} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} |
ако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како |
и, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је |
онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на |
ровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча н |
и да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да |
пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ |
мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у |
?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„ |
а није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који |
говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали |
Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио. |
е пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које |
тратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви |
ом си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије |
разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој стол |
и писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Та |
ло.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без |
Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за са |
даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин |
ом, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к |
е други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> |
ка.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила би |
ромѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ годи |
што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па п |
знамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p> |
рских предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је ком |
м разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да |
уде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ј |
етком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер |
оду, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код на |
, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p |
руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само наг |
<p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они |
м побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина.. |
нијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, |
лирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, |
“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саб |
и: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане |
иста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џ |
инистратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо п |
прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко з |
очео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт једа |
/p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукат |
му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теоф |
роши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој в |
у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то |
опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: |
дне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Те |
другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чуд |
црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом |
о!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација свр |
ажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад ј |
ије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично ужи |
уће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он |
то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ ово |
ако наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерск |
оје тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране с |
а.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав. |
а се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шу |
</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан |
p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за т |
рез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастир |
ода и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поч |
ји под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> |
жа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; |
м по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покрива |
и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка |
з њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себ |
мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем и |
а, пресуда <pb n="96" /> самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друг |
жао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> < |
рно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreig |
те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили |
еченовић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес |
о већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем |
сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздраженос |
нај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукам |
тири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај |
Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па ба |
стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николић |
> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ |
људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; |
узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се |
, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо у |
<p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки по |
е манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може |
аћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођ |
ије на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухват |
" /> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да |
, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилох |
амоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпу |
чинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина |
о често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у |
св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Ракова |
/> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више п |
ћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n= |
филохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како |
а разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад |
о?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита ва |
кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, с |
диног такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од |
ѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене пре |
рским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си |
ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ј |
в међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p |
нути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка |
а... <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S |
рофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣ |
несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта |
твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, |
ћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патриј |
далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче ц |
е... касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">capitividium exemp |
Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан пр |
би, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пи |
ао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се с |
колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се са |
ови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчај |
намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{ |
ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скаче |
кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">no |
ештеничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче кувари |
подкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, и |
ди....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а |
тоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣс |
зстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег гр |
ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред |
от није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S |
хнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и |
можете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку гов |
еније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него |
а од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.0 |
лози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 |
шло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали |
ори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, пр |
вари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимог |
рхиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој |
и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, д |
ред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја |
о је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада |
тите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ће |
о гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима им |
миревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће пад |
на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, |
ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> |
едостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био прев |
а руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да из |
њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за д |
гледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} К |
стала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у |
ратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣкол |
ш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш |
ривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо г |
алкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. – |
и, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравн |
е чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје |
.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична |
ратије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у мана |
лате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</foreign>! |
а 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како |
авала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и |
е провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, |
бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" |
на.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а н |
{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добиј |
ва видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестран |
мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад |
ири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p> |
{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфи |
тѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пиј |
већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администрат |
n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</ |
окле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш да |
већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле заба |
учер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако л |
им што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у ма |
степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије ли |
и.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„ |
„многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све |
аплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи |
а канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хар |
осподин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му |
убраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога |
> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписа |
ад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И |
ости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се с |
његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двор |
ужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> |
манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни заш |
ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.< |
и једним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да |
} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} |
била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архи |
болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доно |
дем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} З |
{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат н |
њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те х |
дицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb |
а насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каж |
атраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као |
е кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничил |
гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо |
и смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p> |
S} Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда |
да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастир |
n xml:lang="de">Habt Acht</foreign>!{S} А са „<foreign xml:lang="de">Habt Acht</foreign>!“ није |
е наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и |
се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу |
то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори |
а виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lang="la">А bove majore disc |
а се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо |
стиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S |
немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него |
foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радо |
..{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украд |
ка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њим |
S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично |
велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један |
ко ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, ко |
нчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да |
али 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би кама |
lang="la">Procellas</foreign>!“, да.{S} А шта је то <foreign xml:lang="la">procellas</foreign>! |
владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га |
то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како |
мора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да |
њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да |
ка она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције |
ио је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му |
ајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> |
де сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе |
и?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да |
на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсе |
инити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало. |
реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло |
е.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут же |
напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он |
ијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.< |
ран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то. |
ко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, ш |
убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па |
мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствар |
У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос |
над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити |
дна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој п |
ио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му |
то сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њег |
том, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p |
у биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Госпо |
и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учин |
, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај |
ана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору мно |
ише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати |
ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде |
ристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8 |
видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</ |
роји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега |
амениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси. |
је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" |
а што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у |
разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорск |
ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непре |
га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па |
о дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја |
.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само |
доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било |
мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а |
и дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, |
о своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и |
и, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p |
орнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му погле |
ко.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја |
.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе п |
уј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад |
ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек бу |
еним на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне |
му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дођ |
рополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па мож |
p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што |
рију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је |
ако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим |
смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то п |
.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих |
аше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете м |
ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их |
осмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери крив |
нзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана |
а имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај б |
Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и |
о изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садрж |
извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. |
доскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да |
, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Бу |
шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} |
е приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним па |
рати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступ |
то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије |
ти.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне |
образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p |
> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без бан |
сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Па |
<p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас опра |
а покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и госпо |
чка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас |
а нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тај |
тира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а |
ml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара ч |
, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p |
спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p> |
овић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Т |
да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> < |
има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам неза |
и у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети ста |
говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам |
e"> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n="3" /> <div |
мах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а п |
у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, |
оих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ н |
ти.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се зг |
јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј каз |
био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред до |
ишта друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог |
стинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и сто |
настири имали остати старим манастирима а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази па |
чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и сла |
имам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само |
дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде |
у, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчит |
} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као |
нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb |
ѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на стра |
наш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок н |
поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући кла |
у заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је |
о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем п |
осфером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га с |
"235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје |
рац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му с |
кат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> < |
до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима |
се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждни |
па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су н |
да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш |
у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим п |
е на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљ |
рхимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би са |
плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх |
, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлега |
у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре |
.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а |
размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила |
многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерско |
приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац ни |
одину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију |
</p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . . .{S} 90 фор.</p> <p>Арендато |
ње куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу мана |
хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над ко |
њени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то |
је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни |
слове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На о |
тирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фонд |
е да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износи |
коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к уст |
p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимиров |
огато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да ви |
са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте нам |
изије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и |
„Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он |
ве риба смрди... <foreign xml:lang="la">а capite piscis</foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S |
S} А калуђери... <foreign xml:lang="la">А bove majore discit arare minor</foreign> (од старијег |
<p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су |
та, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково п |
свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на |
гаре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ за |
: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту |
774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ств |
непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености |
у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни игр |
итом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину |
ише светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових |
латежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, |
сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за вре |
е, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина вра |
е ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хв |
атре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Д |
нео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Т |
.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.< |
анастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како |
знела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факу |
овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена |
нџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у соби |
/p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" |
а, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто к |
p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме |
p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> < |
лом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, |
ако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, |
одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ |
ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а о |
гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p |
посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И д |
За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣ |
> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавал |
сне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоће |
вио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непуст |
чи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали мит |
у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. |
ођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> |
Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог н |
180 ф.</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње да |
0 „</l> <l>Свега .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, д |
бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣни |
слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам |
.. шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Ко |
је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом |
је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{ |
ѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ оз |
ности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита |
људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна |
о година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, к |
тку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа П |
азујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос гово |
ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је |
када до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фруш |
,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ, |
би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење |
т.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само к |
ти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоће |
ва, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије |
а другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ |
оћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборав |
уге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремит |
казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непит |
ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска пот |
p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сас |
позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гим |
стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нем |
т топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спу |
иплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣ |
ѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Те |
овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је м |
</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла м |
ћ разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Ш |
ет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: |
.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче па |
ри о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта |
ошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од |
е,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“ |
примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> < |
изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" |
ву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудров |
љношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало пр |
ије било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.< |
у за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки |
гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању д |
усмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} |
едан враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вам |
је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и |
одину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну |
, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и ви |
апита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И |
ка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај д |
и није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с р |
ки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остат |
ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S |
сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража |
ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како. |
вори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о |
ире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о. |
> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је |
дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће гос |
заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код н |
повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“ |
мо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{ |
вати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и |
Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> |
садашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p |
<p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх |
стину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> ј |
, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те |
л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, не |
говој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p |
м се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући |
се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на о |
се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистра |
каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком н |
ѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина |
ти. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетк |
, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патр |
оришта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне ос |
ник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио |
и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видов |
.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим прија |
је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтност |
лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 годин |
траг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и р |
ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије о |
им са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>О |
>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам |
едан и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печенови |
му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли суд |
веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђ |
ам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадск |
и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био п |
p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљив |
!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манастирски треба |
То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли о |
p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> |
ита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> |
Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао. |
ијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из т |
рају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „ |
атим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мисли |
="la">nobile officium</foreign> свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Пече |
апоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава р |
и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче |
ћући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће б |
" xml:id="SRP18730_C3"> <head>3.{S} Код адвоката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофа |
одговори патријарх нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{ |
од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у |
. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је |
ко се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како |
фу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, |
и, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ с |
вим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а |
вић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на |
гију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p |
је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим му |
словије, и у струци политично и црквено-административној код државе или црквених области, а нај |
убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигн |
гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пусти |
а да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хранислав...{S} С |
таје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд |
тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци |
сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополије свакако више стоји него редов |
tissimus Reviczky</foreign>?..{S} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... < |
.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на т |
ему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одгов |
а духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно чест |
293" /> <p>— — „На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манастирског |
ану неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га зове на за |
, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> |
ца једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администратор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њ |
алуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђе |
могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја |
и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасв |
о.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мо |
> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко |
кових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор споменутога манастира.</p> <p>Он, кад је |
творену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> < |
чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на пољ |
, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве |
>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „С |
правом него воловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке |
тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си у |
у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје акци |
ио.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p |
дговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је |
акле случају био је ексцеленција управо администратор митрополије, премда му та титула по праву |
да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то пр |
је, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник узд |
народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣк |
или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно |
/p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте у |
незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, |
<p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини св |
ang="la">Illustrissimus Bitto</foreign>(администратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексц |
ба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администратор манастира имао је такође своје пријатеље |
заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, |
S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије |
калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њ |
сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} |
ислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина |
тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагун |
На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, кои се хвалио, да |
во.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме недирају, док недође |
.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби |
те, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене |
се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и м |
звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отр |
оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до |
ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родом из Бачке, а звао |
е имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је промислио за сваки сл |
рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при т |
.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због раскошности и разпустног живота у њ |
итрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељства, и пошље у манаст |
pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске против намѣстника |
ене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, |
војој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, |
ко, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте |
ти, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Ви |
ом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњ |
ш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„На |
комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију прод |
. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, |
нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли |
з његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је много што |
ћ изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстни |
„Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатанс |
апитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничаром о.</p> <p>Теофана?< |
О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p |
о ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ пов |
а неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе твр |
о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>О |
дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ по |
ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст доб |
вачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодо |
S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држати, те је по свој прилици |
дући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако |
ећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај |
вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили |
Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом да |
д облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Са |
почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он |
p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ј |
шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше |
па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам |
дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово ј |
о поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви |
к дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Бо |
олико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> |
е и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирим |
ви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство д |
Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога |
ке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на че |
је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣк |
дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се |
, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немог |
ћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и |
ника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ пр |
="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на кој |
">procellas</foreign>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одгово |
кне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себ |
p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат св |
скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкоме |
есу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити |
ли ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема |
вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику р |
бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој |
многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Пр |
ите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда |
више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епи |
задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, мож |
ац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрну |
згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S |
мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшин |
ви, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Не |
е љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерст |
а може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, |
са најдубљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премило |
одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе ј |
ићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отић |
ан из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Ре |
о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p |
ити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину бан |
Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето |
а мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори |
авао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мисли |
ког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем |
ју гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду |
ачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и |
људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} |
мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу |
. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене |
наступи управа митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит Стратимировић није никаква корака учинио |
“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{ |
e</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи |
у.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, |
подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, |
посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете |
о се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морат |
" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. |
е показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћ |
олим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па о |
к.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам б |
ви и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причести |
рушкогорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у ж |
не другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити |
служили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои < |
ишта друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим наро |
дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем |
традам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣх |
} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфило |
се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо д |
н, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S |
д осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се |
а, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој пов |
имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би |
а!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас о |
во архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно |
/p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан њему.{S} Али |
имандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдн |
у је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{ |
другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да г |
Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су с |
а,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапез |
еби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да |
вори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, |
згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се у |
ругим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би в |
>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу т |
> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> < |
вало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ |
ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами |
да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣ |
е, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост ман |
и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p |
емо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у л |
и. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учини |
ати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страд |
у, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако |
о оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја н |
се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Дад |
људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врда |
p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо т |
а?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој |
ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бит |
о што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај споме |
отрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узро |
а пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} |
ихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и |
у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> < |
тво мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе мног |
, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово |
што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣ |
о Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан |
офана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину каз |
На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣс |
рѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега |
помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с др |
p>— — „Из манастира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога вр |
ор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све при |
атезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло чес |
“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда ва |
то занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више |
ега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћет |
м.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>М |
о.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али |
а ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виноград |
оред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим |
мандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> < |
ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је |
<p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма ст |
ако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби б |
да и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде м |
ванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које |
Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и в |
“</p> <p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га из |
држати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтло |
менутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: т |
/p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској к |
и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" /> и про |
али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао |
вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо ми |
ка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изт |
нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, |
пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући |
бе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ру |
на је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на младог новосадског шестошколца мисли |
равно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изне |
олитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалнос |
S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јо |
, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином т |
имо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хв |
у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти |
ехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му т |
мо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администрат |
слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији посл |
слѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је ср |
о штошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклон |
нчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На с |
н узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А |
а остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле ј |
вали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит |
суставу противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, кој |
тишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина |
сеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми с |
к протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито |
ушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак упр |
> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодо |
а претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће |
ог шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> < |
н одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплаш |
и су истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с |
а су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже б |
p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div type="cha |
кин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова жи |
имити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предр |
бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних брко |
оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у о |
p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Т |
о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит |
<p>„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n= |
тала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, |
м мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре |
кле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мн |
ита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да |
би, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „ |
анили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и п |
аду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А је |
непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне п |
“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} |
штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари |
тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} |
нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему |
Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час |
калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом |
n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору! |
за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај |
ачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.< |
младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд о |
прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа д |
ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о. |
е истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те м |
тић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога и |
гледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ип |
S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администрато |
/> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и |
, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад до |
>„Моја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра |
равно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах |
у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабост |
; он је постио по пропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до |
.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра. |
>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископ |
p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на |
кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она |
је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то |
ј приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обичн |
једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру у |
коченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је |
n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову с |
фан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p> |
адкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је виш |
огледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргн |
Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Г |
сио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носил |
едине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, |
неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si non ca |
Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна |
сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике ко |
дуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и посп |
о служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S |
стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, нег |
о није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како с |
} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио. |
.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче мана |
нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић |
сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кос |
говори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епис |
стни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче |
, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la">praeterita magis reprehendi |
имандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> |
не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај |
..{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се р |
један свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S |
ав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре не |
црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и доли |
епосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишт |
метанише, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на т |
твори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја в |
езарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије с |
је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер |
<p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</ |
Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимирови |
икога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздањ |
ажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</ |
рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била |
ошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли |
отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава |
чу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, |
е најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад |
а.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу ка |
и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни он |
трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ој |
сна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вра |
бецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила |
} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих до |
ати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шт |
одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али |
осподином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па |
ољи од свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су му она сво |
ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на кој |
полит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави |
ут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него |
онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Пр |
анцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивно |
оворио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла |
<pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су |
Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане г |
орио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му |
ирске управе у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих с |
ина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме |
његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из ме |
е стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. |
у...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, |
ам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога но |
ородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <for |
ву какве наше корпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под држ |
ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је |
вѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђ |
напрема његовим високопарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све припр |
кле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити |
јиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па |
он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, |
падао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена |
.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣ |
говори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и на |
тођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него |
дити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје ка |
</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам |
ав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књиж |
да.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло |
го. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди н |
ђени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас |
ности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много к |
ање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико н |
ликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, |
ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћет |
нковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири с |
аковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до з |
пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣ |
"193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Так |
ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на арх |
вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да |
ѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" |
и сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои |
p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам би |
ало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Б |
ј жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је о |
> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се |
и од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се |
вѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и да |
иском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо к |
тану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било н |
је умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и н |
рајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у К |
з цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама ка |
есе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога |
у а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе.. |
ових горостасних планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих |
лија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друг |
а моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p |
копречестњејши господине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Ш |
вонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане м |
си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродн |
ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте |
:lang="la">parcellula</foreign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим до |
а и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, је |
другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крс |
руд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и с |
“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге нас |
јој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и |
свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад |
инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{ |
па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто |
нас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на архиманд |
ко.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био пови |
сам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣ |
се свѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је |
ѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се |
езна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да |
зно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћ |
ко га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S |
ога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 |
же у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Кува |
ди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену |
} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као |
војој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и |
незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола ко |
рао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је |
о су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније |
... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће |
офана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што м |
Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињс |
вешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са го |
о трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да |
тник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣд |
е, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста гов |
вѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овак |
она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; па |
ивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к з |
> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је |
ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да |
луђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам н |
{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је |
ндрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.< |
р ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот ув |
е тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} |
ају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праве |
а је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је |
и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>С |
ако је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло пр |
ало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</ |
што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У стар |
то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које мож |
а разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер ср |
што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибиц |
ај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} В |
држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост |
икакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{ |
памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као н |
ити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу |
вршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако |
настојатељев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи |
олцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћ |
ги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно |
} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те |
{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати |
тињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" / |
рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теоф |
же језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n= |
да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица |
т.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијал |
ану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита патриј |
езаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх разљуће |
без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг |
p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“ |
овѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p> |
?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мис |
Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „ |
ика у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимиро |
а... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу |
фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ств |
авити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ћ |
ѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и |
риход манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} |
казано: забава неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнак |
ра да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојате |
ит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово |
скати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој |
ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архиман |
ечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p |
ба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се |
се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, д |
н би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она најв |
учака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и |
му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер и |
овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то ниј |
арице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што |
>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри м |
p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељ |
Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти н |
од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости |
себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“< |
/p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али игра |
ирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣт |
<p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас н |
Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S |
си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добр |
ност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без с |
“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архим |
дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави арх |
лила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p |
> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та |
да јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показ |
стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣт |
“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То |
о врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортир |
о поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣди |
којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер биј |
а себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S |
што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и си |
емо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“< |
ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси гот |
>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљи |
астира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренув |
стњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да го |
рави и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију |
ао да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији н |
ок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архима |
хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо |
сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: |
а.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му |
уди.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан м |
у сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да радит |
>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену |
="SRP18730_C21"> <head>21.{S} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти |
уго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри |
вају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Насто |
све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф од |
ије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан |
ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>А |
{S} Конац о.{S} Митрофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћ |
први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано |
ше вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ п |
/p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању |
му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће бо |
p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости |
p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припуст |
итрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} |
им очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му |
а него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на глав |
манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто в |
н другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори арх |
се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохи |
рали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није т |
, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем гот |
и ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је |
овник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили |
ило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣ |
њена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шт |
крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али с |
брве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне |
</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак м |
и.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе |
казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, |
на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац М |
" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хо |
p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандри |
е.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар |
ај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене главу |
плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ п |
: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣров |
јег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на |
игне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p |
себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се |
а друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, |
ад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими |
администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленциј |
стати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су |
ислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке |
игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни мл |
астојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезно |
<p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је свој |
ији државни органи познавали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изп |
инистратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣс |
блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, госпо |
ком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је д |
и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Ири |
и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја |
шта?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се |
у је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт |
ј цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на |
</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш |
е писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњ |
стирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p |
ога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да на |
фером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га све |
ам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнча |
="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополи |
саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти па |
се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпот |
непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје д |
ак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si |
то му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има |
у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ |
оцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очи |
анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник си |
о анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу от |
одпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ |
и оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... узвишеност побожнос |
ај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин а |
е толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... |
х. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога дол |
шње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторијалну конзисторију притицати, и сви су се за с |
аке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прв |
овѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја. |
то сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Митрополит Стратимировић обу |
мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофа |
не.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, к |
ачки . . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ арадски . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ пакрачки . . . |
је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. |
а господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако |
ке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од |
ћено. . . . . . . . .{S} 90 фор.</p> <p>Арендатору преко контракта примљену своту од. . . . . · |
се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није |
Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мисл |
идите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет година робија... а може бит |
сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у њ |
ити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и зас |
судили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стра |
дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфило |
не, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непок |
е са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администр |
ти.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће |
дном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Ју |
вѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang="la">status quo</fore |
p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква приговора учи |
ом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теоф |
дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управ |
о дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и прот |
ена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све за то кратко |
ије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло |
високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведа |
n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као |
отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из о |
е натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лиц |
не чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p |
а протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно |
о неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у |
питу богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за |
у <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је ов |
>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон о |
то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, п |
21" /> су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> |
.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алег |
јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митропол |
је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... |
кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у он |
је био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је |
шта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манаст |
во изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине |
у му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајстором, учени |
а им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, |
ди ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једн |
не митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣ |
приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ |
е са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев пре |
црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерс |
копи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣ |
атимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> врло чест |
iat innovatio</foreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласи |
че.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати ша |
и дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Н |
</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, к |
нала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче ус |
налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастира, |
рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сва |
<p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, ко |
ру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </d |
ѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архима |
напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и за |
и на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p |
назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, |
имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамил |
се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео |
чи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} |
знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. ј |
наш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговор |
</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</p> |
екли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим |
изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замол |
ћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му |
ода, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најп |
исливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S |
иправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочек |
е прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена те |
је ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господ |
> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори. |
ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣши |
.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли до |
у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говор |
„Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произве |
рође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али |
октора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. |
>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се он |
, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рек |
е се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представ |
роту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун |
} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку |
ђе.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па д |
е на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и |
твари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у м |
припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се |
нти били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ |
ући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћи |
ожемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к |
ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било |
има. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој |
прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Са |
молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним с |
н.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је |
оћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де |
опу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочи |
p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и |
<p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћ |
омаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево н |
<p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић, |
а као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли за |
"209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетк |
/p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„ |
ег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш |
и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Извините, милост |
о што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ |
ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се |
г.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забави |
е као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.< |
<p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови |
е готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Е |
у је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучер |
примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> |
„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архи |
есојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што |
уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} |
аше суђено дуго митрополисати,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако |
госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло нау |
м и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, ст |
може.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духо |
и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте си |
</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те д |
велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Од |
<p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја |
и устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас н |
наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све |
овице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђ |
да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" /> и проговори им: „В |
си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћа |
етно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај зачуђено.< |
умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бив |
м митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати |
еспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако о |
.</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између дв |
>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао! |
?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јо |
оја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама гов |
а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене м |
имо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те |
ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство |
аш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматр |
ј!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румен |
Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно са |
ићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако по |
/p> <p>„Па то није немогућно“ проговори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Влади |
пратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком с |
мо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите. |
драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин закло |
p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више п |
хом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне |
ало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n="209" /> <p>„Знам шта |
имандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погледом.</p> |
p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као |
госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неуч |
проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што |
усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се |
ас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гл |
злазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне |
је, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, а |
99" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А го |
ођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понуд |
зкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од ју |
Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег ар |
онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу |
у материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Манастир |
аја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да с |
на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофана исти |
, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p> <p>Протођакон одговори: „Јесам.“</p> < |
кле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Бо |
"91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да пос |
<p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери |
</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и м |
“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у зап |
а знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, трг |
!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде госп |
одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> |
иницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign xml:lang="la">nolens volens</forei |
“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу држао је митрополит у |
<p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих стр |
>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи н |
зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако про |
е.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у који |
чак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „ |
0 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> |
ској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шало |
„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се ка |
дио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста пр |
„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави |
!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћ |
отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстн |
<p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n |
вално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ко |
се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је |
ote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га |
.{S} Митрополит Станковић.</head> <p>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним нач |
врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„ |
н повелики пакет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „По |
том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој благости проговори: „Е видите оче |
ху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде |
{S} Митрополит Стратимировић.</head> <p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Те |
рговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио |
ражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче |
/p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде |
је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> < |
а и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз п |
ит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на по |
руга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом др |
>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује |
да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на настојатеља питајућим погледом.< |
је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком |
е.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци једа |
пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у |
д врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и про |
“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштв |
који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је право.{S} За један сат до |
да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>П |
и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћ |
е ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је насто |
ља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{ |
соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим ствари |
ртије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и проговори:</p> <pb n="107 |
срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом |
сије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран чо |
се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p |
рштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом |
тељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, |
ко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан гово |
p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полаг |
жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут гот |
дне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о ба |
се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан |
е букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} |
човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му |
к чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази н |
жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неб |
за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне |
етка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„ |
ео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо |
охије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите о |
бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољ |
преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе |
с То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шт |
ило труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца нам |
ископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац С |
о и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто |
д у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити |
митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} |
господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и п |
ђу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, |
а таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang="la">sta |
и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Ова |
начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопре |
ј стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили да |
и из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођакона, извуку се |
.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.< |
не другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне н |
исати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква |
њена пријатности и разговором господина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за |
их школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! мало незаборавих ј |
ра није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није м |
андрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојатеља манастира Р.</p> <p>Представе |
ио је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.< |
ло забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спав |
>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочи |
светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и |
ратије манастирске против намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад |
ким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за |
ођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло |
љу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је ов |
а пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p> |
а: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити |
ву, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... архиманд |
на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ни |
а другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а кам |
ру, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варна |
ди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање |
то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за |
ру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, |
а их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „до |
о у записник увести?“ запита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ зап |
ијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колег |
к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митропо |
<p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандри |
иљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“ |
p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то |
<p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.< |
.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога |
. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и так |
а ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Доб |
екине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпо |
Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја |
<p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из ш |
а небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо |
ђери... жена... манастир... шибе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... |
и повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају |
дрита Крстића... нема игумна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму |
/p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало па |
ја и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет |
од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и наро |
изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, нег |
а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала одредити извѣ |
лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет |
ви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задово |
се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар |
, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне |
е с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" /> се свѣтлост нај |
ње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, |
ођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија њ |
ега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезар |
ѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно |
етанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> |
и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патријарх прочита мо |
арх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам ше |
ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како |
p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним |
је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непо |
рло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу са |
ја вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смир |
аћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p> |
оларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђе |
немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> |
тари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био |
то сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвалности и |
идило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно |
ржање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру ос |
ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> |
авио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу су |
хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем бли |
ротођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај гово |
кне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, |
p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред ко |
на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, о |
тира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св |
господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чуј |
е Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у |
ити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру пок |
атељеви; господа солгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долаз |
од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његов |
је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допет |
ри јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с ба |
ако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репа |
поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лак |
није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка |
калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност задахује те а анђелска с |
о је права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и |
{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничк |
ије могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његов |
та чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣ |
двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенција, тражиле су се и дава |
о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенција, |
у узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање св |
е свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству |
пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код народа помагало је то, ш |
је су управо оснивале црквену и школску аутономију србскога народа у угарским покраинама.</p> < |
запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на вра |
Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>До |
ѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у |
као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је би |
редице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дај |
моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати не |
е плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси. |
ило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на обр |
и свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка |
рачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p |
дма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте |
вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из ман |
таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣ |
„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали |
ате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за те |
је пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митроп |
во је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са ви |
црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грох |
људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе |
га, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теоф |
уке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога |
се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p |
рити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне |
а врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола |
превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годин |
један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом |
али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу |
/p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а |
није <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три са |
а, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгс |
ца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте там |
е околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</ |
вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је |
стника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађ |
архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небија |
борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето но |
арац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме |
дао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога |
<p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха вид |
и до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, |
="140" /> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, какв |
="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> < |
зорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! |
погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подер |
Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилох |
ли одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љу |
ник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А с |
нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ста |
потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест |
е.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше п |
аиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне |
овском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, ж |
лом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговор |
рисутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Пе |
су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по |
ѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: не |
уња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о т |
ој овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља до |
изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и |
а ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то |
0" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак ч |
еби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, |
.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{ |
шћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли П |
они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> |
, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb |
и под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света сл |
љивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што д |
м опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту зас |
Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо саб |
љен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара |
хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шум |
дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</ |
ац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>П |
ам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} |
и на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{ |
а адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно |
о у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мор |
а, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим пу |
же госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А |
да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду |
А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Те |
а живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; |
p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрск |
, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и прав |
а успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од ман |
у ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пације |
господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што |
збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из |
ѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма |
Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку и |
и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га |
тратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених м |
<p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је вел |
, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути |
одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слуш |
> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово арх |
<p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огле |
његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви |
не огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разго |
у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букар |
одио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке |
nauditas convinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. |
е <pb n="103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша |
ѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е |
се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је б |
дѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„ |
ци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чист |
А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митро |
ослѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дак |
итрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами |
, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није |
од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изп |
се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори |
и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима пр |
миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и |
Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много др |
насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон м |
миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да |
пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га з |
. него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога не |
ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаж |
жина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за осо |
р; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: |
, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравн |
> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} |
анастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу, раз |
тости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нет |
мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> |
ила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка |
pter" xml:id="SRP18730_C1"> <head>I.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруар |
а у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн |
ефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало оч |
м ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, |
имѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чу |
, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>О |
вом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за |
" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“ |
па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ н |
уке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> < |
и без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити |
ру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овд |
у.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, |
гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије до |
је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Ри |
претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре с |
дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapter" xm |
<pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана |
подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, |
7" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за |
епртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign |
гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{ |
оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне стромове б |
ајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . |
Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S |
охије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Мит |
стави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопре |
озове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каж |
амо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</ |
у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашо |
трополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онд |
и чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачи |
нама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди |
„Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве при |
се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" / |
р без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, |
ије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу |
веде и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости |
и за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подворни |
и Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајт |
а је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно прија |
он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим б |
ком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Т |
е домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и оп |
ноголѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гу |
на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљењ |
а“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава ви |
те су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу |
.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игум |
небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било против |
на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се пр |
ати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без јед |
Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и |
одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћ |
.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде иг |
а играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам сви |
у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на |
је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква ш |
атице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја |
6"> <head>16.{S} Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се сила |
?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Б |
на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим ст |
је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садр |
онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој же |
самљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим ј |
воте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођако |
а га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, |
е!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него |
остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ће |
тељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревно |
ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах |
у тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно |
а доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону |
икада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру д |
тријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој ил |
призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и |
ити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ак |
ндриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми |
свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити не |
е такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} |
оситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да т |
х мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате прихо |
ходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш и |
и за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти с |
генерал-командирендер славонске краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои |
м краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је |
коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом приликом код митр |
д од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% |
новника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, ње |
подину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијен |
онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољк |
е рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходни |
траљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он |
Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час вид |
поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, до |
, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки |
е онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру при |
пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био |
овори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣ |
помињу“, – одговори архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, как |
, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се ко |
лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да |
.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплетао је мало јези |
вљено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стру |
и талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се |
ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Н |
е, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врл |
и рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдц |
ају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Т |
у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријар |
а без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало за |
пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, |
па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мал |
ста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој |
није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор спомену |
ије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у |
истна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најуго |
нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру |
имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, бил |
еш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна |
оста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишин |
аво наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стра |
службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па |
ожем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека |
талске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном рук |
стирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у ов |
ја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, нас |
рављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устм |
граш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор |
ндрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућих погледа на намѣстника. |
једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да |
а простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасн |
је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ |
кочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружа |
Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, |
<p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи |
ам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се ба |
дминистратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, |
шачки . . . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ бачки . . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ арадски . . . |
> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске |
ше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају би |
p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је |
овѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преж |
вај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣ |
овић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и п |
срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣс |
огорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једа |
ствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те |
дник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлн |
напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣ |
дајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад |
католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху зако |
нстантина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутр |
...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваљ |
списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој |
инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотир |
уђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изп |
> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојн |
срѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомоти |
штили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ст |
м развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим драже |
кога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам |
рмеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законит |
случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пр |
ника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био |
маца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог вр |
камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој |
сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је сли |
При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за ње |
како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну |
Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣк |
<p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црно |
ити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота |
а њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути |
, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, ко |
одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори ја |
а дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави |
ђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој кор |
управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, |
е мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да |
</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло доп |
То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S |
и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара г |
" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да |
и разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово |
подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> |
осѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је о |
, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... не |
што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> |
<p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако |
дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне |
попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирк |
а је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан |
каже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп м |
вѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову д |
жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи представљају г |
„Господин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и п |
сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ ка |
ави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се |
играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237 |
ти: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да |
а окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администратор |
га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и друго |
био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“< |
ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево |
ту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p |
тови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣг |
олико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље па |
ѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој |
о сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се има |
тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! |
рошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер ј |
одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви |
е матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићем |
у почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплић |
.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> < |
ign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатеље |
S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега. 22.{S}000 ф |
се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерст |
е ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и м |
манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста к |
<p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изискива |
ку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} |
иву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политич |
жати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад ова |
врстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.< |
.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчких, србских и буга |
и на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, го |
ирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих г |
то ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам |
ца муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.< |
зопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен |
стир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе |
стру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте с |
поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих |
лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће и |
ика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробуди |
извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништ |
е, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изреч |
лне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дичн |
им смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> |
кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и |
де!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} |
праву народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним |
тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, |
ополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и н |
.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без |
наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекл |
киња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банд |
ру затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу н |
вом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту т |
ати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних п |
... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоз |
о добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплета |
та у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калу |
ем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</ |
еш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам |
мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт |
сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године |
год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ г |
ко за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам н |
сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“ |
ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим |
употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се к |
ркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на |
Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пу |
утак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно. |
</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> |
и и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, д |
и са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са ч |
ранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, |
ти, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је |
упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Ни |
адило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, на |
ра и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да свр |
атрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и о |
које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; ка |
е је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу |
остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш |
ч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отр |
6" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, |
раве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак |
регриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри глед |
тку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку р |
S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку |
а, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гр |
ом душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је |
еждин . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Бездан . . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Ремета . . . |
/> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај чо |
е знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти п |
жити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пре |
ашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „ |
новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„Политичку ст |
тир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао о |
слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених епископа: |
"307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше та |
ти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицама, измишљотинама, клеветама.</p> <p>С друге |
азана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком |
ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждн |
намо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{ |
!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене |
ике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је нар |
орница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е |
n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором. |
на глава. . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Беочин . . . . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Раковац . . |
“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, к |
његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p |
реу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског |
едан лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у |
S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз |
или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако инт |
је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали уч |
аред добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловач |
а среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала п |
аду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге си |
онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког |
укарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешт |
к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо би |
а. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Ј |
Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дије |
ослѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, |
офане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми тво |
вори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица |
арица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ћ |
сам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чин |
о се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„ |
о ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској дланови |
о је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и |
кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога |
г конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" |
м и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од кон |
им шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоц |
с митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг. |
јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а н |
м пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S |
кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је |
и Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјак |
ђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за ад |
к . . . . . . . . . . .{S} 675 „</l> <l>Бешеново . . . . . . . . .{S} 675 „</l> <l>Шишатовац . |
пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит |
и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру |
г Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила д |
оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то |
имају.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њ |
и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали? |
ка свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, ре |
вѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда с |
гла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и |
ему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинариј |
рављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се с |
смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из тра |
ам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране приба |
бѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чи |
к, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо кувариц |
св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>О |
, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме |
и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија не |
ријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали оста |
p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам |
</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како сто |
се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, |
, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{ |
сподина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за т |
ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће |
, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} |
је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења |
пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песниц |
!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може з |
орист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну на |
ему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„И |
. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па п |
ога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb |
нка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и су |
особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан ш |
моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жи |
што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало |
ила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, |
е помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Ота |
ад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издрж |
послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та нез |
ма изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школ |
ема.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих |
о данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских против |
ље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско госп |
и више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог ун |
> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само так |
ржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знам |
заврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} |
и су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења |
ате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама д |
т један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне |
своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложит |
ом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је сна |
у у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</p> <p>Једно ве |
астир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпа |
ри: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит |
ер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни то |
ван, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да |
довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад б |
.{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива |
авом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Ч |
не ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато са |
ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио |
новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми мо |
ашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби |
ан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше |
манастири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастир |
о стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише |
а мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију |
офан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p |
е научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није |
31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке |
шт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа п |
ђакон одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све |
све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандр |
p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то |
ријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, мало по мало једно за друг |
у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти |
кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам о |
а шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па |
.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.0 |
нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} К |
пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити |
вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до м |
кне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погле |
или, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се кап |
сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвез |
а би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је |
м епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му |
срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да пома |
пут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали б |
долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣљ |
ет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, |
има чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор |
уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — |
неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и |
рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да има |
т.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, |
мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, |
аучио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати за |
/foreign>“ почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња |
е.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Тео |
а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан |
служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке |
128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а |
ла са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних су |
да пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — |
вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госп |
рављању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијан |
омоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе св |
аке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и |
<p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из |
тира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те с |
нда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути |
рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> < |
то ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стај |
љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из |
"343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и дана |
о кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предмет |
из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се о |
а се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у стар |
узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у |
ер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући д |
нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинар |
а и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинит |
егов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што |
Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштај |
жали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣ |
узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископи |
восадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тоб |
ао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ |
ка буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимиро |
смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, |
лања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о то |
па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он |
гово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему стори |
шћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣ |
е и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе с |
p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону |
ко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би види |
би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби! |
ишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању |
так за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ва |
„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="11 |
и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, к |
Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго |
, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} |
, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ прогов |
ном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Те |
ио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе једин |
у природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би мора |
ри из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито на |
> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p> |
и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> |
најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, |
ве у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обр |
аву генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би |
а да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било ни |
фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А |
ријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и о |
истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда види |
ће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је с |
— црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало |
наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним |
рпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега |
<p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих |
500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На |
вило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена. |
"326" /> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> |
право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Ис |
о добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и |
А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 34 |
ра.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; |
био би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чи |
ке милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час |
пита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали ман |
то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народн |
пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу |
е није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 5 |
њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено. |
му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац |
а сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . |
а дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и влади |
та.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане |
е. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ |
десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито? |
рив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њ |
нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="5 |
} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрив |
ом другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то |
дин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми дру |
траг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате к |
је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехо |
p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој |
да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p> |
на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, н |
<p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друг |
<p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо п |
коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорациј |
ди и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх |
казивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у пр |
алога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је н |
патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за у |
онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се |
ижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на осо |
хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и мож |
то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у |
авио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{ |
е шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Цркв |
бразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо о |
пуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, спосо |
хо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, |
житак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које је за манастирс |
ву примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</ |
/p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И д |
нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</ |
ако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само о |
а његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои |
све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је |
на напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила ја |
{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције в |
„Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. |
огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се |
на хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је т |
администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај и |
је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Кар |
ријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер м |
који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за |
ослѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p |
успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „ |
.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту у |
стане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{ |
м засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је |
</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места |
на миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста ма |
много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које |
ву види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p> |
из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што |
јвише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њег |
било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они |
емили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се |
се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредн |
е силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од ост |
јала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; к |
охије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит |
м даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао ј |
буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и проб |
одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међутим подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и |
их људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, ш |
гне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано гла |
пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је траже |
крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чек |
а <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању |
у, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манас |
ако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужа |
м те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита прат |
стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милинама младости, страсти, жељ |
Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му |
.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p |
<p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дот |
, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај п |
тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог |
руге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге. |
а њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врат |
е напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коим |
рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у сво |
е у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блист |
мѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ д |
n="310" /> <p>Тражећи способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p |
.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај |
реди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Ал |
час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, д |
p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнут |
нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да |
во врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која |
е то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па тако п |
лије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> |
н у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да |
о предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети б |
ане калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утис |
p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на ча |
р натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и |
руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, |
Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља |
нѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна веч |
<p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина |
вић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код исто |
је љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема |
шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби на |
<p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S |
онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до |
ао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим тр |
лофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са пла |
<pb n="279" /> <p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хра |
же него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазиш |
о то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити шт |
такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{ |
ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пр |
/> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усе |
од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</ |
Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања |
војима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма ново |
ге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она д |
м, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружи |
па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па |
и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимиро |
ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично |
пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида |
у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који |
приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</ |
ени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном |
.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу б |
изао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је јед |
до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга кос |
<p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виш |
је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, |
обре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолов |
p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, |
ѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ |
лужио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> < |
нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да |
и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита |
рно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака |
уди из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки |
атријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, |
стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама ово |
трополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворс |
ѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Вара |
о.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> |
кне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S |
њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, |
о као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га про |
ло митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки еписк |
на, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро п |
не на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да |
!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар с |
вај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу |
мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за ког |
у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледа |
орио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце |
боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</ |
у је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање го |
ри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ћ |
еније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај одгов |
астојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов би |
жем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, гро |
ѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и о |
, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледа |
ма.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, |
да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се, ка |
ти и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирско |
ија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“< |
у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла |
вим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић |
леду начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подп |
кикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт... |
рма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</ |
ла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, |
p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣж |
у и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У |
о.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала |
о, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} |
толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивн |
стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу оп |
.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, |
туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манаст |
ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" |
азвитак духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао |
ема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био в |
е се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Ми |
завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини |
крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозг |
то љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у с |
а достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био |
архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то |
енки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и л |
p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки |
ој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живо |
м.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Сам |
вори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима |
архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом |
дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а |
се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса. |
ти и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амф |
, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у |
тране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па |
учка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и дан |
лестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образ |
ама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на |
ране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, |
рије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје |
е да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столи |
не лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други ман |
ђању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је |
смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим |
ал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујети |
час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Уста |
ѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је |
живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће |
дѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ра |
шта.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и |
оди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван оп |
о глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се уг |
ове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је |
а и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту гор |
је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер |
а бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала |
ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота. |
м путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ј |
е против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб из |
него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима. |
и ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимир |
ада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без бан |
к у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне |
и обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему ни |
остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се |
банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метн |
разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка не |
забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих |
ца одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда |
е будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна ж |
.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни |
рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћ |
десно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита |
шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кри |
пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сун |
ило није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја са |
селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Т |
Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошт |
“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане ми |
е одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт с |
ам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашл |
говори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд дола |
ѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опе |
њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу бил |
ог „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости |
.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв уч |
у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣд |
о зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, |
ебрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско |
н игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер о |
сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сес |
ило у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хај |
ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, д |
је.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разговором господина архима |
на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњ |
свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се ст |
се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је и |
ка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанств |
>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шал |
Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком |
слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива же |
га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван ма |
на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запит |
диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> < |
повима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од ум |
ом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турск |
о, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад |
мо хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се ј |
да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што м |
а била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена |
и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само њ |
инске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по грам |
цу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако по |
ја, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Њ |
леко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости |
> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>О |
емине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n=" |
чима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к се |
су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле на |
емогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му |
а крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне та |
з сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био |
} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа |
на.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више п |
его како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у т |
је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то з |
уцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псо |
бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљ |
е, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, |
само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље |
што су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> < |
јачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво г |
арој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ |
у, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, ј |
ли су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одноша |
, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капита |
толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би г |
емо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пу |
} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А |
же вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог до сада ниј |
је и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути |
било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њ |
је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} |
бати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манасти |
да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и б |
да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље пого |
ји су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз бог |
, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у К |
гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему |
ту <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на универзитету и један |
езнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S |
обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе м |
ога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се |
не.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина ј |
Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које |
како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгр |
он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ |
оћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p |
милији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да |
вијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен ч |
о у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром облож |
или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</ |
руге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бр |
рио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бија |
му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Ко |
манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најсл |
и крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цр |
тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и нар |
врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири с |
лико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућ |
ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег |
ном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили |
калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грде |
И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека с |
.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак |
Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци зн |
ре, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка |
постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита |
има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што дру |
ав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, н |
/p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду и мужких и жен |
{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има |
ства дотичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а |
сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> |
тајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Ми |
и.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак, |
па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p> |
це пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође пос |
Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што ка |
>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили п |
за регенерацију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути арх |
ра се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја |
сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је |
>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око вра |
о се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само |
м, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите |
ри само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала |
ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су оти |
м тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и наг |
да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А |
асније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна |
м се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архиманд |
> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда ус |
гу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> <p>Али им |
засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће |
гих особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о |
p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се зак |
је пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала посл |
ица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихов |
х се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу |
а сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је |
оби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке |
сти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничаром |
је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољ |
у: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехот |
светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако оч |
нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узви |
иле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај |
м трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода |
<p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одр |
а и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандр |
човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд |
небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав да |
њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заб |
ам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан |
а се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
та је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку прес |
је непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља мора |
тац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митро |
рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на |
и.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па с |
реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па |
мѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је |
уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ће |
лашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p |
а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтр |
адгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> |
добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али |
ан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подп |
њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на с |
ај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“< |
тупило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ |
ге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла |
апочети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. го |
ију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сат |
/p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> |
каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи г |
небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости пребо |
са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда |
дру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца |
ложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадв |
у ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У |
од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој само |
стио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад |
атова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а друг |
ило се да никада таквога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезен |
едом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника |
.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо |
послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Страт |
ако чинити, јер правог екселенције није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавит |
</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, |
рдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и |
вао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чуј |
пше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угуш |
мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држа |
изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“ |
: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога чи |
рофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је ос |
на изрезан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту једи |
а очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали |
одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И |
астир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и м |
е као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико с |
баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно. |
садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и |
> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> |
днако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пр |
о лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да |
истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S |
рили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, поче |
а смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад ст |
то тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше а |
све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} |
} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за м |
„То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит за |
тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, |
ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам м |
честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би |
д би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ |
та су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па екс |
бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођо |
милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час та |
га иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} |
господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Те |
ати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике |
подина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што |
кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то о |
стимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили |
Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто |
пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Оста |
могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на админис |
{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте л |
ељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како м |
ј обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осу |
живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого |
>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко з |
{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, |
5" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ зап |
изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толик |
да код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никад |
о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Там |
и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне ч |
рофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му с |
а, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су го |
пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu" |
а.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на |
а нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сув |
чином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта |
која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта |
иде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа л |
овода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго начело њего |
ду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом ман |
ивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћ |
<p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год |
т могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведе |
о, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори |
је нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ват |
запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу с |
несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори вла |
ошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу |
посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода с |
руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, к |
самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима |
ојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту |
или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очи |
е и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки |
„А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно |
узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више н |
д метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили смо, |
ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату с |
<head>I.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео сне |
прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски |
и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц |
чинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних љу |
</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао. |
који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало см |
ану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као |
тљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, |
пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} |
имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} К |
/> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје же |
пијететом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадови |
а, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, в |
е његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему с |
исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжи |
ља на народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Оч |
астир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, р |
едао сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хр |
бѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣч |
од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох |
г, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> < |
времена митрополисања Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске |
атон из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог |
приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам пре |
} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно |
.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако ист |
добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост |
b n="232" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да ј |
обе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).< |
Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам |
и на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле њ |
охотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика |
е чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ н |
p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандр |
је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одм |
ја нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине и |
ије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је |
ости примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са |
ѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, как |
међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовластност, а за |
ло ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у |
хватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он из |
ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може с |
ки протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је су |
епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га |
о, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретир |
много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велик |
а на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} |
у у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно. |
лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, да су му |
ремѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му |
д посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје са |
су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је |
ђима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се |
ј <pb n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски т |
било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и прив |
на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, |
теља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли |
како сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина ј |
његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за ауд |
е ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо згра |
не са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору |
фу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спрем |
а је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ бил |
Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз |
више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његови |
ве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није |
. .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би |
дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило |
е могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 2 |
нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ |
тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p |
ишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философ |
, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жа |
, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданим |
су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашн |
вѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим. |
ег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаш |
у многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је бе |
Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелази |
аљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. |
с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаш |
а сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави |
еније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандр |
њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p |
вори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник |
послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато наб |
у Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао |
е било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја к |
.. па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа |
дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу |
којног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био профе |
ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p |
орио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„ |
мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио |
сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци прис |
жите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што |
на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала. |
глађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> <p |
се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.< |
а у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад |
Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у |
се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он |
ховника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, |
била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су м |
госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога по |
се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао |
и имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код |
отни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што виш |
био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣд |
/> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће п |
тане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском со |
ао да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло |
Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, |
атимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" |
а га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он жив |
д патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</ |
шњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече п |
и у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофа |
ј је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви ув |
е у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се |
манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће |
рска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Виш |
љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на по |
му се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било |
стог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчи |
подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођа |
нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одноша |
.</p> <p>„Митрополит Стратимировић није био најбољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из разлога |
pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>О |
наније.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣ |
говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45" |
и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи |
ду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај |
за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил |
м допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p |
док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољн |
Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по т |
е.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина |
на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо д |
<p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам же |
орским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отво |
је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофа |
. ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Ота |
давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш |
ѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, види |
оња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стар |
офана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, |
манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> |
енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својо |
ли ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што м |
х двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почис |
адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и |
из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао |
чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лага |
људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се з |
им прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде |
то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ прим |
с народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, к |
неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, ш |
тељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврат |
вним радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчни |
реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к |
а није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, могло је б |
ѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, ко |
ак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових |
ка искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да ст |
ки већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је промислио за |
приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, састане с |
о.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи ч |
" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p> |
увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме |
ајбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> |
} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су г |
е отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо има |
>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара |
сам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја бал |
љев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је че |
ло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у |
И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније издање тога у малом |
ерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је |
протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} |
име скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> |
итеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова п |
17" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да ст |
к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је |
ти, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле |
dii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:lang |
једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био ми |
као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам и |
шић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> |
гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запи |
митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, |
} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n= |
.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немор |
ли кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији! |
редставе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита п |
архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим |
уће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старији |
, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам |
у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад |
ох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чуд |
вао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала в |
/p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле измеђ |
} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па |
а.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у |
рловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А |
Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи о |
</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврс |
Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор митрополије, п |
раде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била |
особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важи |
дновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених еп |
ије продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат ч |
у га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор |
вѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био |
вај узор од администратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па |
за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времен |
андрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као на |
архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допад |
и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„ |
пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних |
арод бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабор |
мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понес |
а била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије б |
кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од цр |
Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију доб |
ава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и про |
и за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n=" |
чајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити ка |
о осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то |
и ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогу |
и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда |
том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} |
и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несм |
ру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се |
рѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ про |
тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица |
онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам |
им, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А |
вор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и прог |
А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ј |
знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му а |
ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело прове |
S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо |
сација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">capitividium exempli caus |
ћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p> |
ј кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а |
и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да н |
вори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом при |
} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣ |
а буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несм |
> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни. |
трофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово св |
о? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам |
ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофа |
стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, ка |
еподложна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин арх |
Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на р |
р,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама |
" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣ |
„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини не |
ажи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код т |
> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднес |
епомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он |
е Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, д |
шченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдоче |
и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под кон |
неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскор |
} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поузд |
па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да |
та мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде н |
њу, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теоф |
но проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си |
ланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десил |
У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори |
жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти |
тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће |
те за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из који |
ра, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} |
антије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје |
него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p |
ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n |
му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</ |
о наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... нем |
не балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то |
рхимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о. |
тву штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су |
и.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> |
жба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи |
лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мал |
како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са ов |
такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био |
зобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком ј |
а мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче |
та Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, да |
ру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је вр |
ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле т |
ријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћем |
и резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтит |
по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жми |
— баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан |
.. калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{ |
анастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к п |
на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код еписко |
и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи |
ма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p |
и, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мал |
поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p> |
црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило |
идно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута |
и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} П |
на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отц |
</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би се знал |
ао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такв |
, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај |
рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ |
свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их нач |
а духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа |
рао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим з |
ри сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p> |
аву, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите св |
а идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити доб |
и.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ про |
а у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами |
е од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота п |
рх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као к |
драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш оријент, као шт |
та и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 г |
сти...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег |
адовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже.. |
Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да п |
да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb |
дрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb |
злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напо |
ком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у |
дѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се неб |
ори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак н |
рамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви оти |
акве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има ос |
вим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме б |
јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} |
Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било |
То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи! |
ишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле бр |
ај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван |
/> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног се |
је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се с |
<p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и по |
кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископско |
хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манас |
S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него једа |
свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истин |
ека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, |
и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А |
ио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ |
три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама |
о то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показив |
, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам др |
у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се |
ске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n=" |
а се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за за |
а рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега д |
застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио |
и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к з |
дузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резид |
овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана |
то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „ |
све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене |
ро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... м |
на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк. |
видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш к |
аправи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <p |
о сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у с |
еље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира не |
да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар на |
рајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, нећ |
<p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, ко |
ства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се |
подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но не |
и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи |
и трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign xml:lang="la">Alios ego vidi ventos |
вљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника сво |
у, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како ј |
у људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку о |
из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? |
чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш |
је! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра да |
а мене приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се |
ати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити |
Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у |
з тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живо |
у том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, |
да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато о |
бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе |
није дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и о |
згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче |
та Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако |
и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што |
тно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак |
<p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и |
мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" |
аво, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест |
а је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; ал |
е администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, |
сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље б |
дине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степено |
чијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта |
е човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе о |
ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци прене |
мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да каже |
/p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изван |
а сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би б |
не, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапор |
и нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајсторо |
настирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Д |
у и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, как |
ковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особит |
у пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> |
е ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелен |
женост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необич |
прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљив |
е, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и |
Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опо |
то нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу наву |
уга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле |
сора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, н |
ију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мај |
ни.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних лип |
е све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пу |
Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим |
унијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио |
p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога |
магати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем |
о угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p |
ла обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућ |
срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја си |
ја недају се лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима |
оплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, ко |
вањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати пасош, да идем и тра |
ојење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово бил |
данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} |
уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новча |
се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успо |
милостиви и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити |
ви: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се само поклони.</ |
“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори к |
е почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику |
и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој |
је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише на ново и у |
ако јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара т |
да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи |
ли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што |
ем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати |
амѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим о |
мо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и |
м их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1 |
и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клеч |
пођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благода |
ој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог |
у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби |
ѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле |
3" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. |
> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из |
једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике та |
тирског имања... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудрословље..</p> |
На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом прилико |
>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отвори |
тнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу |
га госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, п |
— еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Ал |
ју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, |
икога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи |
му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била сам |
у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Вито |
е за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи ле |
е добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та |
се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит |
> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣр |
ошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јес |
ј тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка по |
а здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на |
добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, |
и, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте с |
шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те д |
е се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, |
зијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и дана |
оље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата |
естника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за о |
; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно на |
. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих |
> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Ниј |
, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли о |
е по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дак |
лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, |
и вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана.. |
а покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем |
рата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоће |
па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем гл |
шта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа м |
му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове п |
за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S} 1200 |
у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куца |
згубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим |
учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варна |
> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то |
а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофан |
баве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огл |
ним тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугл |
стима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, |
е нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против |
добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро |
па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат |
S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак о |
а само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то |
никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи.. |
драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али |
ћ на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, пом |
му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме ов |
чима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва |
јатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице доз |
ван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова в |
род им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су |
ност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... ко |
му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n="308" /> </div> <div type="chapte |
уме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и в |
чунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он |
одина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и же |
настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме |
ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се сам |
страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди |
ва! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не |
духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти |
изовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем с |
уварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све по |
itle>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p |
атити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога.. |
и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су н |
бијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика кал |
лавом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисе |
у тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри |
> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са |
, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој |
рти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за ма |
а и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало оку |
вити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣм |
ова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вече |
рај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пес |
мати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ј |
се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега |
и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чува |
ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандал |
да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, ка |
предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш и |
Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога вр |
ка.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и т |
да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ прин |
ио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељ |
ју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, а |
у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир |
захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 182 |
тира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка |
само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбриж |
манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Т |
а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p> |
ркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архиманд |
о човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> |
учник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимс |
ку штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из среб |
помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма од |
ближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојз |
одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбо |
а свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у на |
вѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу |
п.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му под |
аш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, к |
ни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он |
и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни мл |
ш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То |
оћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с |
ре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... |
и ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво о |
лужити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати велико бдениј |
имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и |
но од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове с |
их.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платит |
и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од |
а једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике, |
живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Тре |
а нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично и црквено-администрат |
гда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона |
е да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и о |
S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инш |
p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах младић, али |
ија Стратимировић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... н |
ковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују |
>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} |
то је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и |
сти, у манастиру Крушедолу семинарију и богословију, школу за црквено служење, појање и проповѣ |
ј ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски факултети.</p> <p>„Нап |
S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он ј |
лагодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак дово |
што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш |
p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, д |
прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Те |
нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служи |
о у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим |
трајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али са |
} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p |
м одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. < |
говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} О |
патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од |
младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго |
„Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са св |
пасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</ |
сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љуб |
е отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су |
.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни м |
p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне п |
а.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противност |
нек . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Бођани . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Златица . . |
т, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржа |
ковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од |
се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> < |
стратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изг |
гне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архиманд |
ико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> |
славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисит |
ад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника пр |
мирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашо |
је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохи |
који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и |
лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје |
/p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} О |
бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити |
/> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу |
ѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.< |
што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пут |
уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у жив |
’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од дру |
рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и |
<p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. |
лику суботу појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту за |
ла, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру |
ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме |
ти, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си незави |
ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није |
не рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора! |
ставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену упра |
p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и |
трахом свима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали |
араме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним |
долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p |
ак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправ |
мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја |
молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су |
то декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као шт |
ћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нек |
рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова нећ |
000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике мн |
не побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле |
зи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио |
ку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци глав |
звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му суп |
на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох д |
у, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, |
ѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин ко |
д овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој |
{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“< |
код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све в |
авно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога |
јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, |
она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на об |
е ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он ј |
јсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи |
пе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир |
ше ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и |
а.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p |
на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да з |
или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, по |
преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако тол |
у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чис |
ђе к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, |
вѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од друг |
дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро |
равитељ приближи <pb n="305" /> постељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, |
од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣ |
иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом ч |
.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље тр |
снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на ш |
:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="306" /> и проговори му меко и пријате |
које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога |
p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ поч |
Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео |
двишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови |
онзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и В |
/p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с к |
и дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате |
а анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави |
кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила |
њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан |
ображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго |
руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери, си |
ње започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣ |
Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb |
ом у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му с |
али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="1 |
} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, |
хије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворн |
ивој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{ |
иже зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник! |
та нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путе |
ш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти так |
!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или к |
да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но |
овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што |
ко бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми прип |
а се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја не |
на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је |
уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, |
мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да |
шу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласт |
, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а кувар |
се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митропол |
рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <p |
неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облик |
трополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солд |
corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин |
бављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то пр |
/p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам |
> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучи |
идићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан нај |
неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори |
ѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је |
доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p> |
а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецита |
!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све каза |
, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа |
, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“ |
а несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужно |
<p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга |
а каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; им |
ињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај |
што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили. |
ни дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„ |
ране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, |
но.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирск |
</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако |
једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света |
раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другим |
n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установ |
кло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и |
никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, |
знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, |
изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> чов |
поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђ |
м к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајт |
мом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама |
врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на кол |
“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти д |
ећ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се вид |
S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде. |
а, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу со |
да Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати спи |
ери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још |
дао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100 |
се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православ |
емичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ од |
тару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="1 |
"111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А |
у много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „ |
и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо н |
ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</ |
и су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого. |
љу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> |
сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу тв |
а са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта х |
уге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде |
противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно пра |
! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, |
во, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст жи |
ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страха и |
> 1861. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И с |
пе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме |
равних у европским државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је |
ранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита ви |
од нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То |
на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се ч |
лећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра |
е <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столи |
са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија |
ају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних м |
"201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Он |
/p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз се |
тражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Ср |
л ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко |
о нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣ |
ата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настој |
pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини п |
е тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није уз |
се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан. |
“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очар |
о бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак |
да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи |
номањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом с |
падала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне с |
ѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је |
ећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, |
што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило |
имандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n= |
межурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румен |
м рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познај |
p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају |
гов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гл |
тне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину! |
(од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрн |
у братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патр |
на ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, оче |
ивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му |
ати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, |
рали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо зај |
сподине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирј |
им путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај п |
пао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с |
ове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље |
и и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк |
, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш л |
мате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз |
на.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толи |
лѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико н |
ng="la">fidelis frater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати име |
а.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим бра |
ла је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за др |
Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она с |
своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем |
о митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281" /> од че |
} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба. |
ји су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили с |
p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и |
јала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p> |
ти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је |
о и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</ |
ени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његов |
, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма раз |
се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, |
утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред њ |
апезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се |
мандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази. |
с лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, |
ријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазил |
кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два |
не боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣш |
{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“ |
и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно |
ави.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога благовања |
оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и на |
руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти п |
раго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред |
олим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотл |
ископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске против намѣстника од архимандрита Р |
дѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху св |
тријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S |
на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам |
Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да ни |
, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога по |
</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пун |
нари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p> <p> |
а.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се |
м до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} У |
задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст |
о од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је о |
ије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречисти |
дѣтелством свога манастирског собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом н |
имао пута противити се извађању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужит |
призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово ма |
нут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској п |
зати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добр |
е мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника |
удеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакш |
, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се |
једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однет |
а опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p> |
раници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа за |
оји смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ |
та ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред |
мо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, |
ао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или раки |
тету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег |
говори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпо |
аранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диж |
је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим |
За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господ |
ћу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и д |
a">Deus ex machina</foreign>.</head> <p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов ко |
тиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима п |
палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти н |
манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с |
цију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто ба |
танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћем |
ви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили |
омашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као |
ар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари настојатељ |
м споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="2 |
азмећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, |
у се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се р |
госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше |
којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а ка |
ш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ з |
ате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде. |
пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бит |
има оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свако |
Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзо |
ник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарск |
ене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено |
се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како нај |
тро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немог |
прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стан |
на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при све |
им опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у кл |
его да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„ |
рави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, |
дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг дов |
сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим. |
и моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} |
иле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле |
p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе |
шина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога |
ше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају |
да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најпле |
арочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци |
е је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго по |
А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, |
падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појав |
ијарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>О |
умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, па |
фана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митр |
Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли |
лник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до |
p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора |
> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама |
, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p |
пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> |
ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаков |
каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — |
настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав |
да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних припо |
мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се н |
ви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} |
!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</ |
га, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшн |
} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је био н |
јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам |
ебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело |
нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говори |
а тог манастира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх |
о низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим |
ној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом |
бије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданима.{S |
је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n |
м; — заповѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; п |
, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У |
лаву охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намаз |
нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно |
/p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису |
с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћ |
абице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводин |
.{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патри |
чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одм |
мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помис |
раља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну позорност обо |
поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није |
ту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако |
осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, ко |
о и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још |
Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угод |
г горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим наба |
анастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" /> „х |
д овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на ок |
ор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх |
лавнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру са |
или ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је м |
ви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, |
манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко |
у, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да види |
Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фру |
ињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почи |
ародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ |
> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манаст |
лачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали нег |
А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то |
му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.< |
</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било |
нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настој |
ине, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рач |
ислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" / |
судно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, |
.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администратор мана |
буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди зако |
м часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са н |
јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи г |
имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, шт |
ељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Ил |
садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад зе |
ако сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, д |
му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ства |
е фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, з |
вѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа |
настир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај |
пођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је |
попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранис |
ка: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво |
ени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p> |
чак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣ |
и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на њ |
је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук нео |
ђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путе |
вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на ум |
арх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон пр |
у своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга свето |
...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио др |
и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове зд |
може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ |
ени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е |
естра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко |
{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, |
. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру. |
ара опадати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, бу |
дотворца.</p> <p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком |
ћемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо уд |
а 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у ф |
свѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и |
p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се |
радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на |
да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра д |
би од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава |
торитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је ауктори |
де ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена |
оли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ |
прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и нај |
естита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730_ |
8" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да нем |
молим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтр |
гу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А |
сторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер право |
шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај |
сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одго |
ом и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{ |
ите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S |
, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије пи |
туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам о |
гарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Ов |
, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен н |
повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, |
> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђ |
де у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде |
то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми |
да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека |
{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="l |
нзеквенције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, |
ампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу цр |
b n="293" /> <p>— — „На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манасти |
ор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими |
крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, |
т их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један м |
вовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко вољ |
тено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Ши |
елим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{ |
хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокои |
хије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану с |
д. 1847 по закљученију консисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управите |
њем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да пост |
е Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n=" |
их ученика нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти |
у дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p> |
имо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се |
ом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, ал |
астојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различ |
сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра |
и без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрс |
Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па ди |
буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде |
сти, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте вез |
ло са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је |
е бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице ска |
ије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној |
ички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те годин |
ине на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту србском, свој из |
д на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пун |
пакрачки . . . . . .{S} 150 ф.</l> <l>„ будимски . . . . . .{S} 200 ф.</l> <l>„ карлдштадски . |
рополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се про |
а хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1 |
ајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором |
гата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> |
ла, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако |
у; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на т |
тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и с |
ошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите |
иротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, |
рѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан |
ло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним пош |
емо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће т |
код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине по |
га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није бу |
погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за по |
застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два с |
ти и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшит |
еља, кои сваки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} |
настира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да |
ждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведен |
оље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је |
прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај с |
ик даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У најве |
мним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор постан |
ополита.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их |
и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стоја |
и, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово |
> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вруч |
али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратор |
цу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само о |
е вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станковића, да му буде |
ст ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и не |
ви даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш призна |
Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као се |
ицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих ста |
е дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која |
калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> </di |
има.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> |
све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уст |
чувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си |
у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше.. |
одвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се |
љаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпу |
да!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, |
из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже |
вору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ |
сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и њег |
друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“< |
к и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“< |
се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру |
ју ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титулату |
дмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоолог |
н, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ |
мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква |
, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и п |
ори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се н |
а страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит проду |
па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ И |
<pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О |
м „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; |
, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бук |
52" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Позн |
е могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p |
, како су уређени православни манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а |
ти, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; д |
у дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као |
S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да ј |
одрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати |
штени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих суд |
ју и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола с |
ро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавал |
ијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било на |
ма. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и |
овори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign |
реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћен |
а му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који |
не собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњива |
ко знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре |
мену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="2 |
тничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метаниса |
лаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх б |
ло бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Ге |
а небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад |
онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач |
о једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице |
(пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је |
ју.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе |
и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је још |
фан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ пович |
е од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га св |
се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p |
свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да т |
фан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рек |
доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени |
apter" xml:id="SRP18730_C20"> <head>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти п |
p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; пр |
дина, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска мо |
прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде |
гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови |
рода.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које ст |
и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора м |
чке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предл |
ар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> < |
ићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином д |
а високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски з |
ан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p |
ѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог |
ест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот |
улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им |
... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Ока |
е патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинарију и богосло |
авити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la">Sed |
Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и с |
, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о |
свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан |
> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, кои |
м суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши |
/p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више лис |
у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско пу |
Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣ |
енка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211" |
у један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, |
га, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештени |
и!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> |
ановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих в |
присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разг |
о онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња |
ори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окр |
дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку. |
у им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стај |
астава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости ру |
ао права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић н |
јаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није мог |
Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не че |
интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе с |
фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div type="cha |
рихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу св |
ио је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше |
више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{ |
еопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне к |
одор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ |
а шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ |
?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће госп |
од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки |
ма ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p |
обре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само гово |
ега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, |
е на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била |
едуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља |
кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% ин |
тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, ј |
ин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга не |
послѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p> |
мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да виш |
ежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: он |
<p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манасти |
кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S |
ештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> |
ћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они |
али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури |
е овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари |
гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и каз |
е видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му |
видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну |
.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на |
вим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгу |
ило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣ |
а столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign>! “</p |
/p> <p>„Глас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се пов |
д митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година |
та прави државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријате |
о, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} |
о све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је |
ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S |
иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих |
зне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништ |
раније младости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ д |
ично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да г |
Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућ |
наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к |
е било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој |
се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства |
рне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије |
икати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> |
сила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се |
ж, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, |
му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Жи |
о лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{ |
ом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногл |
тила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није |
о наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се пар |
ви младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору при |
овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли |
подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <p |
, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако так |
ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <f |
S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У сл |
} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пус |
ако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на ко |
само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, |
задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</ |
ођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привла |
колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће |
олико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево с |
идим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а |
ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако |
уримо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико |
труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да |
аво је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су н |
</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у посл |
ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много б |
<p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па к |
повѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже с |
, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе |
аше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит ј |
ао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиља |
има.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, са |
уги, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ва |
оицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или вел |
претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и наро |
ихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу у |
до да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њ |
, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и п |
т Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управ |
ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су м |
амо на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да |
ти а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја |
андрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нис |
анство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи |
ао... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро руч |
знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изић |
сподин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима |
а, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго з |
<p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам |
>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на |
: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним глас |
окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, ка |
анастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближ |
нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чув |
мѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси л |
, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио |
за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на ње |
p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће он |
н, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је м |
уди; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он |
и, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што с |
живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калп |
?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит |
осто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је |
.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо |
.{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> |
се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним с |
правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао |
ад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмон |
е осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у |
од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче |
пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје ка |
ђу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфило |
, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се |
е у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит |
ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао |
јпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, кој |
Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему |
p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и п |
ом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло |
другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p |
ио племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>А |
заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је |
ере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпон |
чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћ |
га неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много и |
тим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тог |
познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину |
речило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене нат |
ти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣ |
ници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, к |
.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је |
>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p |
х опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на руч |
“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Гово |
јтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајсто |
аредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. вис |
се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада м |
навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне |
анастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три |
ри митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом |
„ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандри |
и мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То |
ити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</ |
е твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрит |
/p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свак |
оари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — пис |
/p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува |
само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, |
....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу |
сали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивш |
/p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} |
> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислит |
Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у |
ма, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам |
настира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, |
него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адв |
сипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непост |
јше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се |
а је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<fo |
l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с |
е паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше и |
<p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори сам |
нили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> < |
питати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту с |
тѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достој |
а само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах по |
зносите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужнос |
адио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добиј |
ржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите |
“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит |
лика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то |
што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих п |
!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рек |
на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем |
е, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај не |
рати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас |
ио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} |
вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз |
је и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Ст |
таку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата п |
управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износит |
. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити |
ћете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чујете, |
те само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја и |
новић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонт |
Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ |
ко сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, |
да,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ |
бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зл |
је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, |
редстави старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади п |
против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прили |
фе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се нич |
ори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митроп |
сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао н |
да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду |
штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га он |
</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} |
</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:< |
мѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да |
морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што |
оштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров |
<p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окре |
едајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни С |
вѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печено |
ти него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро за |
мфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Т |
било.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом доч |
управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што т |
} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа |
иђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ ре |
невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се |
одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да св |
у о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он |
апита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста најве |
ари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступа |
те како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но к |
твари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На |
оју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то ме |
рат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством |
> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелиј |
небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја |
све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже о |
доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“</p> |
е много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте |
свјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго ку |
По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чин |
ако је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори арх |
вишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзист |
Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, |
еликог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и от |
које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдиц |
дговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опрош |
д дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо |
неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то |
остите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што |
дрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои мана |
ловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један по |
Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро |
скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он |
и се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останит |
тра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине, |
у улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем |
="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све н |
ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то |
ити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одгово |
ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако немо |
т. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људ |
у обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватра |
разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>З |
ужавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог |
рло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову |
дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣ |
/p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> |
и калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњом узвишен |
е“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте в |
химандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмон |
ду к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣн |
у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p |
ће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађај |
ловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу |
јица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p |
узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне каш |
S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је |
</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у к |
новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне |
естњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то нем |
рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из |
еди.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у |
та Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и |
рнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали |
то није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је је |
> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Каз |
мо да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подпис |
зиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у ка |
о био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, к |
неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Те |
p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} |
и, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n= |
а времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало сло |
та намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни к |
лском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет |
ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а |
е намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли н |
сциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> |
еможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова прибли |
ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да ј |
неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандр |
можете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем пу |
ати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паков |
>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк о |
мојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам |
: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријум |
S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} |
</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архи |
6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде |
није врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, о |
с још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа |
моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ од |
те то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја |
a-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign x |
ко се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја за |
т домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три да |
>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове |
ога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотв |
рхимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обит |
је тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво. |
страторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору |
авду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на |
раштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас моли |
ишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин админист |
имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре о |
стијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја зн |
<p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господи |
, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема |
алост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, |
к, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Т |
„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оп |
пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карл |
а дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоће |
овори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко на |
ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију |
се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме на |
да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣт |
два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује |
етрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многим |
ак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А к |
осподине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хл |
пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — пр |
би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто |
затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин ад |
„А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити |
о радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви има |
да ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве за |
илохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сут |
n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праш |
продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци п |
а непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. |
о сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а |
ше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето из |
један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Ам |
вуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само он |
ом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори н |
. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И |
„А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате |
о руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мир |
у захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом пр |
S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздр |
знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и п |
оворити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што |
и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст ола |
тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала в |
p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„ |
S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов |
и ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче |
алити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумит |
ола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попн |
а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она |
те, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут |
е да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“< |
забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и к |
га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бит |
у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк с |
по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <p |
коноси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мал |
м да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> |
е изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник |
доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> |
лети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина би |
млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке упле |
е или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроште |
обличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима |
жити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му |
мртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и п |
ера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила ма |
олицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми |
ти св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај! |
за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мал |
, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало |
м је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фруш |
е вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које прис |
вега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да |
бѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да куп |
шу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископс |
воју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ов |
сторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете мо |
, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau-bogen</foreign>.“</p> < |
окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на ч |
<p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „ |
/foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:lang="la |
неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим и |
ниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„ |
видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним |
јаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резо |
окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам т |
ен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин о |
ори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјаш |
Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте п |
умфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" /> висо |
ге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</ |
право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она |
S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика п |
у прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај |
епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а |
авати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св |
и у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшеств |
<p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком |
и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дију |
то је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} |
менутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да с |
дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражи |
{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣра |
хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са најдубљим синовним страхопошт |
е већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, |
исам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћ |
школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно нау |
лѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одго |
диже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Ваш |
свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрам |
е име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије при |
јаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов |
/p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Ваше Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру! |
заће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дат |
и се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">conatus |
езем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како |
ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном |
да у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лак |
аши предшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве о |
{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пас |
ри, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогре |
ље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шт |
андритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</p> |
ри: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научил |
Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На |
лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и о |
во.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрн |
дан везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу у |
онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било |
рно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и |
ан везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни ма |
аредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; |
> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само и |
, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у |
манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣд |
оје се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су див |
> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети ам |
<p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.< |
има заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да |
гледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи |
атом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из п |
доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговор |
... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је сп |
.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражар |
илога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер д |
м по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 10 |
рочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста на |
ачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па.. |
> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красот |
ели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те |
а се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја |
е.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако го |
“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архиманд |
а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S |
ан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад |
оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на до |
ио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно |
а.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стран |
стник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" /> кра |
м икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му |
ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се рад |
чи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслуш |
p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућа |
то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжеш |
људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све др |
да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може б |
ка; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду пока |
ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржен |
пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знан |
пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди ц |
на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Срб |
матора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском |
у као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстниц |
по изображавање свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио н |
да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то би |
кнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкат |
Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић |
азује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политич |
ка, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣк |
дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричар |
напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душ |
о је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</ |
вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија из |
подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, |
ако знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад в |
су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да |
ворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подв |
је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија ув |
у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да м |
познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.< |
но да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много |
имирије с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећа |
самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру не |
свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом |
на.{S} Око зграде <pb n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме |
познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к |
у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— |
д земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад |
а кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђ |
но врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли доб |
ом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну позор |
и о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣ |
ицким извео је Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, как |
p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари сту |
е скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣст |
и су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред изве |
ај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, д |
ећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣт |
ћим привржеником и поштоватељем његових великих заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, |
ог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову |
.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, к |
лити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радо |
</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се т |
ка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Неће |
био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке и |
городице матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, ос |
p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у |
абавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} |
11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме |
и у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према |
ање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се п |
го трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу глав |
о?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мир |
тање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно изв |
>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засади |
На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога ред |
ња ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се |
је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт које |
по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене п |
атријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута наро |
знало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед у |
> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и о |
ли је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, н |
.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико у |
има таково познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности |
ати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а |
ла су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим берм |
манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} |
науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣ |
ању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа |
ред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код хр |
ју.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није ба |
ја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио |
b n="292" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, кои |
стирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост нашег народ |
о све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p |
?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугар |
и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да |
/> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски |
амо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} |
к прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим др |
ли и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опас |
светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу др |
манет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио о |
набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да |
<l>Свега .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ов |
p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} |
, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречест |
um...birsagium</foreign>...</p> <p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣ |
узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p |
м, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све каза |
те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као свој |
. стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, |
ѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тог |
, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар |
станку представља највишу особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над св |
вени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави згра |
сно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија |
све приправи и приреди за извађање тих величанствених планова, немојте заборавити ни на наше с |
.{S} Gott erhalte</foreign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.< |
ени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} |
туслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.< |
у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патри |
/p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофа |
то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада |
к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и |
мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ |
, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање манастирског |
одом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За |
аху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није |
к, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе |
је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо та |
а била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садржај те калаф |
рај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијан |
але по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> |
при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет ово |
архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно |
pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да тога |
ме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере |
а у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијниц |
один нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте д |
{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и |
у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у |
селији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми др |
ажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} |
/p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па |
хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би |
смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p |
>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, |
т.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теоф |
томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“< |
вога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високород |
и да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те |
И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као нар |
итељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако г |
дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне с |
о говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се д |
радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти о |
едом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судби |
ица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда |
неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите |
опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођ |
xml:lang="la">fidelis frater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам каза |
а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подп |
стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој припо |
дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се |
шо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад чо |
вом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шу |
ене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој |
имировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му к |
андрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и |
тедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, ко |
цу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је |
учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манаст |
<p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у ј |
лестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана в |
“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руц |
право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим |
ги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натра |
ости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до |
нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тра |
сти већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а н |
ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, шт |
гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патри |
го што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А |
ѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку с |
“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у |
ијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезариј |
„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни тр |
да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посади |
{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и м |
у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> |
ако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива в |
} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати троша |
сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али |
а могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се н |
него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о зада |
нати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад |
наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи ст |
м путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких ч |
архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док |
нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате |
у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. |
бро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори |
да на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам |
p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубок |
. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он |
ораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочека |
но да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка |
и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} |
гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тра |
у изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} |
ију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастир |
прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣд |
ати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло |
отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије |
зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се с |
ри срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизањ |
даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хо |
оћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, |
отврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣст |
упарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је |
ном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак с |
у, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хва |
воје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчег |
ади овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђакон |
био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт дале |
сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> |
око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар наб |
видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држ |
="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и |
дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражим |
ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку н |
а.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави |
не загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштр |
л око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше с |
“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашањ |
ијатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њ |
овиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архима |
о ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне |
имѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи посл |
астир.</p> <p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администра |
Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи |
тонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.< |
коп Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит |
а цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка го |
јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је |
/p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о. |
кле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ з |
ослѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађ |
хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари |
се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са с |
тице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, ш |
ем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било као за |
павао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га |
али!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p |
пе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.< |
уже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону |
/p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвез |
вовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико д |
свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим |
дарити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад мл |
ише пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико |
постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше П |
како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се нас |
у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање |
да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наш |
уманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује. |
земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, д |
лице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама јед |
>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са п |
патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико цр |
твог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣ |
p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе |
лад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је б |
то искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљиви |
а њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправ |
“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај с |
ио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његов |
ије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њ |
ође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{ |
И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак м |
ржао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но |
о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али страт |
е.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје |
ком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} |
патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале шко |
ико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу |
а.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га |
..{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије нади |
ше губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, |
" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да |
ѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И д |
лоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд оч |
, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешћ |
господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у кр |
свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени |
аку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју стр |
ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, |
Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор |
исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да м |
и, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писан |
.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику |
инију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под проз |
ал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља |
на нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично пока |
реди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме |
је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље је |
је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко су |
итрополита Стратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славн |
а очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: |
рѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у |
вом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p> |
а одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приу |
понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> |
p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p |
p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „М |
рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог |
о, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру |
рупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гост |
често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с ко |
друм имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манас |
ко о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера пр |
авара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и м |
своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то |
ква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на о |
јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо |
ија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се ре |
ији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око деве |
ило, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А |
олици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обшт |
а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се |
овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати |
о у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ п |
S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео |
куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хо |
рави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони |
ила лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђа |
вих месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често мана |
чије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је |
Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленк |
ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} |
пустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта ви |
мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити про |
се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и пр |
>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тич |
ебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. |
воте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва |
д је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога |
ло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на с |
ре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре |
рхимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, т |
ћ се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теоф |
раторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, к |
углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и |
n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сва |
иште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред в |
које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или |
анете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих з |
ијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете. |
орати ствар криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде ва |
ладали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви с |
њу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајем |
ign xml:lang="la">parcella</foreign>!“; ви инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја |
јемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире |
<p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него |
пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулац |
сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир II |
од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се |
те ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм |
„Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кро |
и, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је ја |
“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је а |
јте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣка |
зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви о |
Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длан |
толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, |
отлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити |
у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као с |
сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад |
} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang="la">parcella</fore |
нате <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт ни |
рњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па к |
оизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па ст |
буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, |
те спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у мана |
же, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; в |
>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p> |
те ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли.. |
оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад бу |
пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> |
ћи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасви |
омажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је р |
преосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим |
те.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћели |
о ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p |
ти људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све |
дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се |
те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу |
али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кро |
„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p> |
о,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, ј |
p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла мож |
зправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" / |
није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рач |
е да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S |
неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> < |
вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата |
" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“ |
> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што |
зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастир |
е чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк мо |
Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим труд |
?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећк |
а... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раниј |
се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, |
али су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што |
ѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи ру |
> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ так |
једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабо |
је се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међут |
се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођако |
правити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи, |
д духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема |
м... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без ви |
подине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, ко |
е архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, бић |
е потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, а |
таните ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође |
вом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје ус |
стиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћ |
дати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час |
вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђ |
ги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете ц |
Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и |
каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ т |
Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la" |
ажу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши г |
итеља.“</p> <pb n="206" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне |
S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је ск |
се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући н |
значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепт |
нистраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могл |
аших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи о |
и ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће |
сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречест |
позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начин |
гурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит |
то скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки |
танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Не |
. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да з |
куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујућ |
табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката.. |
ови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{ |
ме нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; шт |
стник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владик |
проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт н |
и атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣ |
исано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате |
промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ст |
еш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатци |
Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила. |
оступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије ид |
ти, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијав |
а навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Х |
духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ет |
вори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми прип |
<p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево по |
су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира д |
окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него в |
> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и |
је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} А |
ртеније <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три |
га господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само да |
њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега п |
.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам ко |
ку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до пл |
га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотр |
урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, |
ро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ев |
дврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, на |
воре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Зн |
ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Од |
ти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добит |
н дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„О |
ник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Ј |
ити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити! |
нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Т |
врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзек |
себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чин |
мандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад |
атељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гл |
учила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми зам |
аковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него поспрем |
те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га |
њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте поз |
ворити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачува |
гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу д |
и, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу и |
рњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <fo |
да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале д |
, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“< |
понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше |
азгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архима |
би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, |
гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к ман |
а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов урод |
ине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ |
и; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p> |
је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} |
"208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> |
у бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, кој |
шље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више пе |
еље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„ |
д ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки |
послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</ |
пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за |
говори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ прид |
тиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, з |
о је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита |
кових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред |
такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне |
еве, стане обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљал |
угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣ |
о је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључ |
арловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па и |
/p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом ве |
д истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се длан |
раво из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Ле |
еве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од нас |
<p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Све |
блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренераз |
, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“ |
рит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стој |
е се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гв |
и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</ |
ји сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у |
док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Ј |
ће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стра |
и, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега |
идиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па мож |
ене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит |
колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је в |
би шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао |
чне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудн |
и нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зат |
е га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан |
з допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабљ |
акон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „ |
вему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и |
хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље би |
умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега |
Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гоми |
дѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде нагр |
орту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим |
онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изт |
стник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама нао |
е к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ |
су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао |
нство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила. |
еђашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида |
и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пант |
о с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ |
Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да |
и. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господск |
о одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" /> манастир |
казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, |
шај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, ко |
ила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од |
е развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда |
опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то |
на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калу |
дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рек |
стиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на п |
су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мал |
вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама |
/p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно |
допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су |
вала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише ску |
и и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и каз |
ај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p> |
ика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима. |
мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је пох |
оплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о с |
видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде |
а да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говори |
„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру г |
. .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди |
вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге |
е сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред |
и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога вез |
он!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</ |
тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим стр |
луђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> |
рнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држати, те је по свој |
вѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари |
рави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Нап |
чи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои г |
<p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; |
е о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, к |
њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архиманд |
>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити |
p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је и |
и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће |
се се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она стр |
а пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити нај |
м... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ћ |
анастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо н |
.. а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку |
по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми |
език за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274 |
ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца |
а кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису в |
баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ства |
иста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и в |
тем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда |
ства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} |
не овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Т |
„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни до |
Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим. |
ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој с |
акле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са |
еофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. |
вном разбору, у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтужен |
м силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше |
им су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце м |
!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том |
подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој с |
мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи |
азгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се |
ју.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„ |
га, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу ман |
ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, |
мо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина адм |
него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим свештеницима |
па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир сагра |
Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{ |
планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири |
видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у |
; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за |
пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... каса |
S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" / |
волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p |
а чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и как |
ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Доче |
унити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{ |
мандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја |
брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и |
нате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи |
S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми |
да гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то с |
и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару п |
ку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш |
ара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се а |
уштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада |
Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика л |
ири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнам |
ису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нара |
ѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у нај |
је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у гла |
} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да |
, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калу |
.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је |
ивље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, |
а је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују |
главару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Те |
Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети п |
на блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан |
ем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете ран |
{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као |
.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку н |
руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља зас |
} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госп |
да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици сво |
нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ ч |
у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо |
вѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То |
своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, |
а и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ арм |
резан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединстве |
реслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Са |
етроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму |
вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Је |
ули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архи |
погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу с |
оноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, |
д мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари |
дну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</ |
у дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима |
о!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо с |
ријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p> |
алеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣ |
милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, |
ави одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о |
изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи |
ном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природ |
е казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.< |
Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па |
иверзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па |
ене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка сто |
ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу |
з њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је бог |
ан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у буга |
говори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у |
измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 |
овора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша |
о је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у |
} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, по |
и пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</ |
а да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра |
еза по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тр |
митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина |
митрополит упознао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p> |
м! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> |
а његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се |
ори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> |
та велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохи |
ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за с |
Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p |
живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад |
м...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> |
о на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако. |
лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај из |
преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣн |
вима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пу |
тог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Г |
Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без сви |
а свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг |
бици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи свој |
ник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге ст |
е нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што |
д мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у |
p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити куп |
је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учи |
и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онд |
Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас |
немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и ст |
и неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће б |
истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом х |
аке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је го |
ји, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Т |
је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор |
екли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би |
</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром |
Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се |
зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит |
у никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, ча |
удио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многај |
адничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> п |
p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се бол |
носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме нос |
е као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као у |
ан од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо |
комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која биј |
овац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по |
дан комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</ |
, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чу |
У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за ученике калуђере, тако и за нар |
и, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отак |
Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div type="chapter" xml |
Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка д |
е усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању. |
ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне |
антије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан |
шицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити |
вуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу |
постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа |
ђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини |
њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандри |
“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне р |
<p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, |
дминистратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на |
и пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим бла |
је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима |
али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окр |
ер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом |
них висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем дола |
оди чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке |
освѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски |
стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму об |
да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе о |
да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстник |
еним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав |
јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкињ |
изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његов |
авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак и |
јем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и |
стине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље п |
у да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жут |
здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, зас |
рем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави држа |
ме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженств |
т казасте сада по својој <pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће показивало и мојој просто |
акривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужасног |
тријарху своје удивљење напрема његовим високопарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док |
milestone unit="subSection" /> <p>„Ваше Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру!</p> |
опа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама |
ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете б |
е!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору митропо |
кашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречестњејши господине, <pb n="94" /> али је засл |
лите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“ почне насто |
Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у |
е понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ |
ндрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали митрополита Ста |
ѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили смо, напили смо се: |
фан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изволите!“</p> < |
н одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} Онако је како сам у ту |
риповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али |
здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако својски.{S} Господи |
ворећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ето нове славе нашој о |
ом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Н |
астојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше |
ни ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изт |
орђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја и |
да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши господине+; то немојте ни помислити. |
се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши господине!“ одговори настојатељ усит |
— настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако |
ну првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и пород |
{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашега земље господара, г |
це, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружја, <pb n="233" /> стубу д |
а напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесар |
кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како би |
босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је нај |
<p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше право, што је ова здр |
ији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са |
вим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да пока |
echt gemeint</foreign>.“</p> <p>Супруга високороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и |
, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и ср |
p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n= |
шо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом по |
а молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ по |
ори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, кој |
ани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p |
трополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју р |
собито привлачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе |
} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Упр |
ако су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужас |
немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да |
ли него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Г |
неза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Б |
по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} |
да сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам за |
м... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалиф |
смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и др |
</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт го |
еће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата |
емо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо подплатити... |
и да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манас |
уљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> упра |
се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна д |
у нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда с |
<p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те ува |
и, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те |
дале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за мана |
се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генер |
ђу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш |
Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, т |
рала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу |
ла шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој крев |
и својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст |
је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у ст |
манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Р |
ив реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може мно |
око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми |
“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све |
ика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> < |
Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера. |
наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције |
; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени ник |
ра на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приоб |
имѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p> |
ко могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраниц |
!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци |
а њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандр |
факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу п |
тенству, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... арх |
акву стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, г |
разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S |
е у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се |
отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допус |
да баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу з |
де кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући |
говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> |
n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио |
преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису м |
ода обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теж |
узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је |
а, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдем |
азносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше |
проговори ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је до |
ђу старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим |
гато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} |
столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</ |
царе више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, |
била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и м |
одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из |
ац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је би |
а узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног наше |
о ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао |
а ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одо |
гађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова вр |
> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро |
ој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад доб |
си долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри, |
вити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него што прив |
от улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развија |
овити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, |
. . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на с |
ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се из |
на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелеп |
ију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна |
бствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али г |
мо насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за ру |
ченовић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је |
патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке свој |
прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игу |
тро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p |
угога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, к |
рњо-Карловачки православни епископ није више за дијецезана способан и како је та црква под њего |
урицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, |
сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе с |
у можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стра |
намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како |
чуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то нач |
а њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђ |
.{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише |
ао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаш |
рету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се |
е по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па н |
се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се |
или; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити ст |
јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S |
сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} |
> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку г |
но живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје |
м... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ |
манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учин |
добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ |
же:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су с |
ит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у ова |
стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, им |
вала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђ |
ивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго ужива |
ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше |
ју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко |
.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100 |
живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напра |
калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од |
, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно |
, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" |
ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево |
вио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже |
више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> |
плине поднети, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топл |
е се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еван |
варица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него |
м свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија |
гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све ј |
еликој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни |
од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвок |
ије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића. |
ато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас к |
тојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш н |
ти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S |
чима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архима |
њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, |
луђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—1 |
се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мо |
S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслуз |
о, да администратор митрополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣ |
челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — |
к онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој |
чке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му к |
во дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Те |
тра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт |
а није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли |
ства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а |
не особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање њ |
>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{ |
калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, шт |
S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допу |
тних жила заузимати; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи раз |
а се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смирен |
уштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он ј |
ј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и бе |
вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговор |
би такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изв |
еже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више и |
ѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапр |
/p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничиј |
зависан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала |
ања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.< |
га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофано |
намо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага. |
при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видил |
виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирн |
ати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Прево |
а манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што с |
ез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S} И саме босанске мо |
pb n="53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи |
о међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане ар |
. .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</ |
а сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на |
ем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. |
и.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили, састала с |
="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, |
е једнако разширене стајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све |
ви, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са |
е, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стр |
је кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то |
стири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег наро |
едао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти не |
на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би |
ла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: |
видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се мо |
Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек |
сподин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а ст |
и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, шт |
заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пр |
је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено |
о на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} |
хвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течно |
ио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим с |
анастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешк |
њење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у ин |
} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, |
што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са еп |
рпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме |
е промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, |
како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим у |
есно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица к |
цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но |
Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао же |
е му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n=" |
ице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалос |
е био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновре |
старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га |
рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдник |
их права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и м |
влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољи |
ја.</p> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одт |
<p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣ |
де спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се не |
</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка |
о прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг |
в, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачк |
о изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него |
тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1 |
о и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се д |
на добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако |
Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и м |
воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава... <pb n="67" /> Хр |
p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа правосла |
.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устан |
p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће |
S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} |
Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>К |
се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О |
полита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воден |
кој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа. |
кселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су на |
са синовном покорности примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе |
но, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пут |
недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одго |
од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у свој |
p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће год |
творна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: |
одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе дав |
право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Окант |
Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И |
их и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што кал |
ј сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима мана |
и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде |
ку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати |
намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од |
ете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцела |
</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане |
ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће |
еленцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да |
о...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p |
т своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</ |
ува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мисле |
p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку ни |
осили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А г |
мао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb |
дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге |
на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{ |
да што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може много шт |
е ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и на |
гне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право |
е нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде пот |
кономске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и |
анастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледо |
зпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће наро |
се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право |
онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> |
о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842, 28. сеп |
а ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архима |
и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голу |
апојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештен |
<p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="25 |
и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то бла |
> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у тра |
де га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, м |
<p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадал |
еро!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било |
која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за |
т извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се проп |
стирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p> |
чић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски |
глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам он |
подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калу |
е даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђ |
во него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачува |
постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p |
врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју |
о јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на на |
говцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . . .{S} 90 фо |
ће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари |
шачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{ |
а онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим по |
том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су |
а то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако брат |
о тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави шт |
тите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манасти |
ад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко К |
велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљиво |
је ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски дво |
ј цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црк |
аму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата |
стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као |
ку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани |
могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а н |
ј пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје |
ѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одг |
атија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код |
де се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у |
pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозо |
тѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори нед |
о, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣч |
ђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на п |
е горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш вел |
д дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно |
њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивот |
тељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p> |
дритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасви |
ио прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div typ |
апочне: „<foreign xml:lang="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај с |
> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: али |
тници набавили.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био |
дао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у и |
гнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо |
се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p |
</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме |
} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године |
ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати |
гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити л |
> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особит |
х слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струц |
афа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако |
ла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Страти |
ца Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга п |
и просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на пре |
тровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта |
ирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако на |
> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро |
ирје . . . . . . . . . .{S} 50 „</l> <l>Војловица . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Грабовац . |
о на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше вид |
на изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку ак |
му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣ |
осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека |
<p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве |
мо за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз ну |
реклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк у |
простити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Л |
“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба |
} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Ј |
каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога п |
и људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне сн |
Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У |
има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се д |
"82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је т |
сти изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек неср |
у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане |
ем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам |
ји, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екс |
и на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и |
ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тест |
Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>П |
иран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си |
268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.< |
на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стоп |
е ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{ |
то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣ |
а му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му до |
како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисерта |
> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>А |
ротођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{ |
познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непри |
овао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, нада |
н је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све по |
доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће о |
рској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију |
одити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачк |
еже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма нас |
е руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија |
а готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, ка |
не, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно до |
.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту с |
и обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све |
управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои |
иће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наго |
.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита |
хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била под |
таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ |
<p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у м |
S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелиј |
жки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.< |
ба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи |
тога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао |
е мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским ма |
о ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрам |
ѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако, |
.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изван |
ор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, з |
оги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣс |
о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно |
енки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те о |
>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела го |
ш већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ни |
езиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</ |
права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се |
Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада |
{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај з |
дих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сиг |
а и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ т |
ло, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, |
иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, при |
, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга |
в био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополи |
вај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад |
а је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се н |
ире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣлова |
ратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да |
о ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} |
одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра мно |
з ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је |
ивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутр |
подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у и |
д. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и та |
ој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као |
без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> |
.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Ал |
его наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</fo |
бним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђер |
обро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовано |
би помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣк |
тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом о |
еби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p |
рошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила |
ободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе |
ено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ |
аљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо д |
рење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, т |
“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам п |
итала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} |
ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p |
ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда |
b n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу ген |
ваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху м |
дце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире са |
р, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки з |
> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ |
али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије |
ѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задов |
и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђ |
о је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> < |
?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а одан |
S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p> |
побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} |
е у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— |
поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће |
о, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар и |
на митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу |
енскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго |
ларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се с |
узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт пра |
помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противници му, |
очито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <fo |
usa</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледиш |
и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше ар |
ке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај |
ати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не |
стир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у с |
данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣ |
... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са сво |
ко да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n |
регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Стан |
учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића неприз |
то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополи |
ску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дворским |
калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ би |
дговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споме |
која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту |
ци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме |
рављао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин |
потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити |
сти, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог |
, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би о |
ен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке по |
као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, |
траг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смоми |
дкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући |
он био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени |
ачио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митропо |
стно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манаст |
да“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то ј |
е волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабра |
и: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, |
набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни му |
ѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста |
вај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> |
Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђ |
{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ |
ру знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори кувар |
се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у ба |
куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више |
уде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све |
ирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције |
, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што неби |
е не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сас |
куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у |
{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и |
апослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није |
/> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи |
ој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао |
њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ п |
спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита о |
> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34" |
S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> |
недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата |
уди пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли |
а првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом мара |
е нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од ко |
ити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне остра |
више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнем |
за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те изм |
сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био арх |
амо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита |
сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се од |
е опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; |
Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S |
поље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце. |
а пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из |
кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај пл |
е онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манаст |
стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми о |
поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јо |
а сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јел |
уке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коим |
духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег ог |
а намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га д |
ољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину ба |
какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани ил |
говој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Ист |
рогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екс |
јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се |
ружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види дв |
мао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену со |
му и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> |
стала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад ч |
.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; |
женим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили |
том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S |
спровађаше новога управитеља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне овај.</p> <pb n="304" /> |
, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и наст |
и.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже |
владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степен |
нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећ |
подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства зад |
бици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣч |
из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настоја |
звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.< |
ти, која су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изо |
да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестно |
па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери |
"26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док г |
ити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с по |
ри Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разг |
и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које |
p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да в |
/p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> |
о манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се диг |
је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; |
ље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим |
ратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, |
ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је |
стир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣ |
а га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше |
ошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте |
ако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p |
тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, |
ои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљн |
пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“п |
а доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p |
процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у |
} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак у |
у, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ |
леди, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане к |
ги од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне |
к, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му пр |
а свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У уст |
се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално |
на и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погле |
о Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гла |
тир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђел |
не писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша |
огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, |
овори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила такв |
надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој сил |
их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама н |
у онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p |
о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калу |
да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теоф |
а из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, у |
ѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам |
у прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачк |
боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутр |
сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навес |
ишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p |
де му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p |
</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођ |
"329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке |
</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће мо |
> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговору патријарховом са о.{S} |
, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор зам |
рај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога н |
е.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше |
се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“ |
ислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може још |
а овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да |
научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити |
манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало ра |
овце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђа |
љеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољс |
е вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да |
уној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпут |
— Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице.. |
елико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам с |
вцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву |
ѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом п |
и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је |
!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези са |
о на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а |
више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Разв |
о је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и ж |
жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби у |
ета . . . . . . . . . .{S} 360 „</l> <l>Врдник . . . . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Привина глав |
ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднеса |
ијатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а у |
кова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани с |
вљаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим ње |
рѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдк |
купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге |
ѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља |
ио је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато с |
; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао ј |
е столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скоч |
и старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узел |
теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимировићева био је у Петрова |
дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чували су |
дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и с |
ку овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини |
оп Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад |
06" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> |
в к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихир |
је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти |
натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да н |
садског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати о |
ан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! в |
<p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазв |
а старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона |
је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дал |
о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради т |
свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уред |
ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се д |
ѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је |
е манастири сачувају и калуђерство духу времена суобразно развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље |
/p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без д |
и прости калуђери из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S |
лике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо |
се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није |
соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} |
ложају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣ |
им дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣта |
човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу к |
сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима |
ископску столицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је |
манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста прим |
летао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи до |
да би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре |
љима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каж |
очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала уго |
од књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником ср |
ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа |
врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажем |
чно од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, |
<p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> |
<p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О |
више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу под |
м и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важн |
сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и мо |
а то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" / |
свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је би |
, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топл |
вић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве сво |
се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета септемвир Узо |
су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чла |
а насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук |
ом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није |
дрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обх |
публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је |
и извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми да |
Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита |
свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајд |
или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом непријатеља које случајним |
о хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањск |
/p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова |
них.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис |
ћега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣ |
уце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у |
љању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка |
али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли |
. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> |
нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље |
слиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на уве |
деона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епис |
а му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узро |
.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекива |
сланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састан |
или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, |
као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по ви |
осади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом |
дна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оно |
ѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фото |
говор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да и |
<p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одлик |
е га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га |
то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут |
њи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S |
а, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрен |
репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће ни |
је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим наш |
је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми |
.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово |
„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих ду |
ула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко |
p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код |
е дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теоф |
гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Лен |
ријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb |
При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, |
„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро пром |
опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и админи |
p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.< |
љи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.< |
S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољи |
лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад |
длежећа добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се |
тати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку |
виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најс |
ак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоци |
а браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу нал |
или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те |
Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣ |
лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осм |
ју оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и |
и: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб с |
рхије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, пис |
се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да |
мишварски . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ вршачки . . . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ бачки . . . . |
.{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S |
епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣст |
/p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lang="de">Habt Ach |
руновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣ |
p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапез |
а онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, |
ња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази |
е сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најд |
а за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ |
и...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учини |
куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па ј |
погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опакли |
ад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... пр |
к мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу приро |
ѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичк |
" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа. |
питао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло б |
.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмен |
вори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо |
а свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“ |
р доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чу |
су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</ |
е се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p |
<p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напр |
лита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </ |
S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, |
од. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карл |
кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће би |
лоњен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи |
, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у веч |
арновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пре |
подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од најв |
/p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повр |
ечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцеларије, |
Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p |
е знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче |
ним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пу |
по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастир |
пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој ман |
и“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На |
рим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од м |
рит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и |
све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог зва |
ања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интереси од народних капитала износећи . . . . . |
ужтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на сал |
анчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о. |
зове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући нало |
челника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина м |
д на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из |
на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други |
Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже |
и никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле о |
пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и ста |
p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да |
чно продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петков |
је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у ман |
атељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:la |
е туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе |
ѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдц |
рѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, |
ксцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четврта |
арнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове |
ли: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, |
Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" |
вности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек н |
прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до |
н човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку прогов |
b n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настоја |
му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочи |
му да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође |
Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одго |
ита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све |
те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговор |
атељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣ |
у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се зав |
ан комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која |
ане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столиц |
се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да |
црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Ова |
мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, не |
и је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загр |
о добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ноже |
.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чу |
рији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све сво |
мандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метани |
ке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао ст |
жан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та |
доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстни |
ју, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Ка |
министратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол |
горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... |
ако утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед о |
и са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу бо |
, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов. |
иди куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И до |
а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тр |
ѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх о |
е хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у |
први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унат |
</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружт |
ти.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на об |
, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали |
не, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне |
обењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и |
да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chapter" |
ак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољам |
ти своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром к |
свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висин |
пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди |
т калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим |
већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих |
огађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у |
ите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма |
први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Ар |
трѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она |
ѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣр |
его у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ |
чи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом за |
— клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја го |
лаву болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p> |
о нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на |
ао да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту лед |
пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, |
рофесором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро |
/p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к |
боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословен |
око поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у |
му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из |
џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Н |
и по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога нај |
оиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манас |
ѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нис |
</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити |
га задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем |
е он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Дос |
{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије |
ја жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жрт |
ег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру |
; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену бл |
самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и |
како било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> |
он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле |
ер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,< |
ила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледал |
а.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно в |
га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му |
<pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу |
дрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге вољ |
, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" |
не ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли |
а већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога |
н ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк |
рит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p |
сѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb |
ну.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о |
љда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша ва |
/p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори о |
ати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта ве |
ћи се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке дов |
Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Т |
ског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, |
м још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова |
p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> |
аред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, п |
лики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митропо |
подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо |
љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} |
скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси |
тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло |
е, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} |
авао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући зап |
добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одоз |
рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о. |
једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Т |
примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. |
стави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час оче |
сподарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријар |
е радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избр |
упустио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду н |
она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређ |
е приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје |
Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита |
два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки |
ћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир с |
јатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архи |
е дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, |
ице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара гос |
човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говори |
познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у |
рекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима ус |
разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни |
да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста с |
једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао |
.. хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци |
наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Теми |
мишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о наш |
</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова н |
лач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она |
Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} |
о окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни црти |
урио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са св |
ље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣс |
и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знат |
ожић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође нап |
убиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признај |
фан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се так |
lang="la">varicella</foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад н |
рочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је т |
> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ |
, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити |
ј узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои |
дину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте |
удили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковал |
а кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ст |
орска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на ње |
о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без |
јаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође |
да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко |
ио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ |
били, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу на |
ng="de">Donnerwetter </foreign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Страти |
иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки д |
повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, |
надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његов |
>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то не |
умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спус |
фле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и поз |
је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим |
идаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да н |
свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне |
срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло |
и и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у |
ав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из кућ |
администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, |
ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> |
це.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> < |
ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи св |
ја, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне п |
овиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути к |
/p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја |
тане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпо |
ита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици н |
му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и |
све приправан оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.< |
о потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пре |
умара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Пр |
ним погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са |
неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣ |
за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да вид |
тратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополи |
сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ле |
, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под |
атељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му |
даду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p |
> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Ам |
p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Д |
} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да |
/title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш |
трос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣ |
е узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком |
и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник п |
у мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад |
<p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката од |
ти, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није нар |
рно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој |
никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, ш |
и.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ће |
ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</ |
е један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази ј |
и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, |
о урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ нем |
је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако. |
истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Мо |
328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Т |
тије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мем |
тања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову пр |
ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука та |
ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам при |
S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је |
“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти |
ане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат |
очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у с |
али као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо |
, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на |
207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћ |
овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми |
њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> |
име.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом |
еднако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецив |
„Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у |
S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p> |
моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам б |
дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> |
са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми |
.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати тр |
p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимна |
само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улази |
ачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове |
дари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана |
ца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена |
амѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као стр |
мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њег |
н, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју ј |
у недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па о |
м калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га |
провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је |
р, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та |
ајважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког в |
ашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па |
огорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи |
као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке ку |
тратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо |
жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег с |
нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву. |
<p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео |
м заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки |
реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и |
мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои |
прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 |
аклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из |
а администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба |
n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи. |
p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одгов |
ни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, к |
мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да |
добравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви |
к бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су мана |
смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се |
це главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице |
о да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, д |
цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому б |
дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зов |
ад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој п |
витељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„И |
ди крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече |
воју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан ње |
еофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> |
едам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и не |
мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</ |
рском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је |
ини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнади |
а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње |
ски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Витешким |
тор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнар |
и кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зг |
21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у |
} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више по |
од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се |
жна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погл |
ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div typ |
акет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Т |
право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је |
га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: |
ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово го |
али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчн |
најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах: |
ај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га |
е болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати. |
сподује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а |
отођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од г |
.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане... |
вац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у црк |
ру.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држа |
ндрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био |
Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни гр |
а сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви |
м свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трош |
{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Ф |
тир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и |
и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала |
о смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га црк |
је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други к |
навали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.< |
к у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој |
и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћ |
и даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreig |
приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озб |
био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слуш |
т послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али |
} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} |
свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ п |
ци однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господ |
о се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавор |
бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на ск |
Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори |
ост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларов |
> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, |
кора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим б |
шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која |
да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При кон |
лошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и |
е да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си д |
ији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, ј |
n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше |
о је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устм |
е присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мен |
обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држа |
мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ ман |
авуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били |
астирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви го |
азрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Ј |
ских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обш |
но јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а уједно ра |
/p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорс |
та је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим др |
љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло |
ли манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да с |
рода, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио |
те, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само кал |
еразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону |
А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и р |
ивљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени с |
сио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црв |
</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, х |
ем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто |
о заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било |
, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда |
де за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на небу званичн |
ом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у |
иоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад го |
видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, |
/> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим м |
оју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати неби |
и вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу за |
рби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето ново |
ећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете стави |
х апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт д |
еом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном |
е и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p> |
у ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се |
та је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није |
лина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb |
анастирску управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил |
хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима |
казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братиј |
о га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио кувар |
ијатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је |
аступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаж |
прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне |
су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други |
тно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзира |
ољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p |
и више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он |
манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе |
дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да |
едаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских сли |
ази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју ј |
ева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може |
ратија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним у |
их, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде |
имљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном у |
а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Тр |
олит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; сао |
ам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, и |
стојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим о |
астир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им |
е наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло |
} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер б |
тву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену пле |
ме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и о |
у манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни пр |
er" xml:id="SRP18730_C25"> <head>25.{S} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће мно |
Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једн |
а усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</ |
сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега. |
својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „Т |
лина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли |
ло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од к |
завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, к |
шу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици к |
тирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 ак |
де бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није |
м је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолази |
н!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче ку |
у колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> < |
рѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том |
ије, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена |
p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала велич |
сподар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али он |
е тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмар |
p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти! |
јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при |
д и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим он |
тира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и то |
Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини |
артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.< |
p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерств |
пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју једа |
ска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова |
рига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћи |
тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били прв |
чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.< |
e>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово ј |
ју свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај ви |
богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митр |
n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај вр |
вић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p> |
деона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славуј |
p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније издање тога |
ста генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме преда |
овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои |
отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо слу |
жијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</ |
ам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к |
чаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> |
ској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињев |
. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у |
а то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, к |
ачило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде доз |
59" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уваж |
ли на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво |
андрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајн |
Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске краине барон Сигентал.< |
м бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Г |
смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p |
ли.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одлич |
е могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђ |
мо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у св |
и рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и о |
де у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пиш |
ора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, |
иректора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! ма |
рополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Он |
велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао |
, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Л |
уди изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна о |
богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимировић |
анствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски |
Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је би |
аних филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су |
и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.< |
Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калу |
ци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од |
данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпа |
о ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског професора Лазића,.. директора нормалних шк |
Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне |
завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се дав |
арода помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Кол |
горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота. |
мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и |
да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све с |
своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке |
и јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога |
авио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучил |
лѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна бу |
>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два ло |
, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар к |
oreign>?..{S} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang="la |
а је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник дад |
ац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом об |
. . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Привина глава. . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Беочин . . . . . . |
ћи у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађи |
послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о ма |
вот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту |
у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За ти |
оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради. |
да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</ |
лави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестр |
ни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, так |
гато златом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле зла |
настирске ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p |
ју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна |
мѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злура |
ѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом |
ли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу |
свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на |
, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо и |
он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од |
ему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p> |
„снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои му један за др |
на дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним |
уњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли |
Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang="la">а capite pis |
руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо |
к — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бр |
!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Не |
јство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те с |
чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда у |
пу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Та |
сокородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом ко |
фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота |
ја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот род |
духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту |
усти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и д |
морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... |
о, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је заје |
/p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p |
е узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{ |
лоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај |
кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одг |
ађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући уда |
p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута и |
се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у мана |
раћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим цркв |
редстојници порезких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су игумана Ананију, у |
је било са господином администратором, главним парничаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај го |
нити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозити |
„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне заводе извести, |
ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам |
аничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па |
<p>Митрополит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но резид |
{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке |
b n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једа |
p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p> |
е краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, долази |
ко ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митроп |
p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар нес |
т, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ма што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као |
у се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближ |
pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пак |
ара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} |
а лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, к |
ког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је |
ога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар в |
и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на |
столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала |
pericidii</foreign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине |
pli causa</foreign>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: |
<p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣ |
S} Али онај стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо о |
едну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко |
> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га су |
ри корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу ад |
капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед ви |
ала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита |
о сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледо |
рна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му |
p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше. |
ђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица |
lte</foreign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима |
писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако |
иживале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад и |
омах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{ |
помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде |
епуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, о |
и гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n=" |
ир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут |
моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомир |
лога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе |
сону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалиј |
Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; од |
>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а |
етилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по св |
врцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже тр |
имандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да |
p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје |
е непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А о |
патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p |
ну већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А ка |
крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у ср |
С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало |
да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, |
немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па |
, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{ |
је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопник |
</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећ |
“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к проз |
{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају |
а око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова |
је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукоби |
ликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовит |
Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, |
та.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори кув |
ead>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог р |
нако како обично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним |
.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ пови |
нсисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- |
сели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није |
ти.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље |
е, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим просто |
што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у |
о хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра |
је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде д |
о ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гла |
та отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јеса |
S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу |
и, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, |
у ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња вр |
гуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, |
небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај |
о би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуно |
ао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} |
адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узпра |
оље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа |
ими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље п |
ло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молит |
авде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне кашти |
аст.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да с |
<p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријате |
или, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S |
ну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љуб |
ког администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> <div |
и какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом р |
та Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Оп |
рита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> |
ерекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер с |
ад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефисто |
је, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу |
селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти |
смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно ви |
бав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разшир |
стану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његово |
ђу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније |
тва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам |
и „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је род |
p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митропо |
сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку |
вати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Ка |
остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и |
и чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као пал |
млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ |
и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она |
и интересом православне цркве.</p> <p>„Глас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и г |
eign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засви |
/p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ва |
ц Стратимировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки |
} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... |
е госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу |
е није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнич |
е побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопр |
друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣ |
вој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање? |
т.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напо |
више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p |
на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архим |
ојој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> |
од ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адво |
опски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архи |
</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстн |
загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и з |
опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Буг |
/p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије леж |
</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати |
.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мал |
лас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да пов |
у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво |
били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је б |
о свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... узвишеност побожности... свѣ |
животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у сво |
и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на г |
рхимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ п |
ml:lang="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне ми |
њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Б |
ав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бо |
не милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста бил |
господине!“ одговори настојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да |
опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро ј |
особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопрече |
а свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да на |
рси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣше |
елила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу |
је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Ма |
е огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнул |
ј је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Ви |
се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуб |
м стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ |
у.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, др |
трофу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућем |
дак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к с |
вог питања.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријар |
погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се |
вори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор би |
о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац А |
ештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57 |
јстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како |
!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају |
е стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ |
рит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле с |
толице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" / |
ици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзи |
мѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као д |
ријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{ |
имов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам |
и му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта |
му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпуног |
нију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одгово |
су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> |
.. <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} |
ају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти т |
радам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у не |
} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи |
и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло |
и, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“ |
ужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На |
Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је за |
/p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ пок |
пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући ш |
дигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>К |
ју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задр |
д врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све с |
и.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Ш |
каво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p |
м што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је б |
.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> < |
ији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изус |
е пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по |
но у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Т |
це, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш |
или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у к |
ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протеп |
на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Su |
ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p |
није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Ка |
е за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла |
а сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣ |
сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, |
је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекива |
/p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у т |
рхимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозо |
мо му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио ј |
ли узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p |
љена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави сл |
држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити |
а свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђе |
војом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме |
ном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми |
вим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врат |
ло повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако призн |
пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добр |
и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пу |
а с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледом крајњег <pb n="158" /> п |
извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Ца |
p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандр |
м.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо |
дал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може |
онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми |
сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је |
бе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна |
есором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап |
плаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да |
год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и мана |
мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења |
а, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која |
те уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то |
г на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се о |
мѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и на |
тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху |
дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити |
дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архиман |
<p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; < |
има у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и |
ез душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стра |
га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њо |
оће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкр |
ку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао |
а и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра |
га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славил |
еда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговор |
ио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lan |
а; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови |
том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутал |
збиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт |
.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће имен |
истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их не |
ѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене |
селенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће ек |
.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа |
ство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми доп |
живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и с |
мѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно вр |
почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родил |
осумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би с |
питати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда |
чи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све шт |
и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, |
ко људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпа |
је ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и св |
трѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је |
/> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођ |
вица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље! |
Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица... жена... шибе. |
у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к |
етитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречест |
ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да |
</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ј |
а у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори |
о, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.< |
у опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да |
А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам и |
ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за |
и архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казив |
у!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p> |
>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста |
овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између друг |
љење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда |
<p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је |
одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S |
да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља м |
држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архиманд |
и игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим ус |
гаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца |
неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ва |
ѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та |
у: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p> |
што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научи |
истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви за |
срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противни |
подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познаје |
ѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасв |
пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су |
а госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... с |
у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не |
повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од п |
рене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“ |
се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... |
е Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је |
у В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толи |
мом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевно |
на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир |
<p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу из |
фану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стран |
сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али |
а, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи |
е мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други на |
га небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топло |
луђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и |
тву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није |
свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном бана |
</foreign> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњ |
амопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му |
о је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је ист |
дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том |
ли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт жив |
ода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који |
ан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим друг |
ору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојакови |
акати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, неб |
е из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом |
уту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио и |
</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо |
S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју ду |
ом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се |
<p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије |
p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Кувари |
, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, под |
о на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на |
како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Проте |
с је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> |
мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо |
м водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Та |
клони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} |
кроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изва |
висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чуднов |
слава чудновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било |
>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар ма |
жни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао |
дите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто з |
сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни зн |
ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме |
је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; |
другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисто |
м погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но |
ер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезек |
.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том |
језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Др |
ој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та б |
ве пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога ст |
страторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалит |
и прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкоп |
бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{ |
кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас |
ок сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко |
но његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да м |
е.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набран |
а те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та |
<p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин |
бака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано дав |
обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори |
</foreign>...</p> <p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим |
p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник |
</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> < |
им да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене |
т све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, ј |
еније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су проти |
оростасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и са |
о говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господ |
раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади м |
толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас |
а све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђ |
а му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други.. |
је.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам |
га ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми |
те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам у |
ак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мог |
а мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и к |
ду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу оста |
ровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад др |
скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lan |
срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на држ |
позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај с |
а то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наш |
говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је |
>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас л |
тли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помисл |
у као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког с |
рх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да до |
ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко ј |
им кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника |
обе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, в |
ог новосадског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла |
ођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори |
квеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против њ |
ign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла |
ило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса |
заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang="de">wenn sie recht a |
"106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издрж |
слѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 |
углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету |
ли осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио |
к самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} К |
дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p |
лагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел |
тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с див |
> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви от |
о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
д. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дис |
је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Хр |
р, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и ар |
говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако |
м; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се |
рло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, к |
новија пѣсма митрополиту Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хра |
е и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> |
изкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, |
то више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина |
помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши ово |
јстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у м |
оград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију консисторијалном будем у манас |
ри једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски диш |
на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уведу се привилегије или права ср |
и свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само ка |
арима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред д |
мрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне сл |
на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смире |
ву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p |
уже.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф з |
, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475 |
> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ бли |
Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су |
Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био |
<p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Мож |
о смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакл |
9.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од |
ити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац |
новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} О |
ио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста |
за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатит |
Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спада |
ницу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту |
во врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.< |
проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле |
дина.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно н |
цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо |
, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме дон |
овца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, ш |
дѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣ |
воих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣш |
вар мала... ариште... касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">c |
о ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Ал |
ање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом |
Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, |
, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети н |
еђу хијерархије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епа |
је постао митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Фран |
јетио извађање закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и народа од |
мѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета |
се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бура |
p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстн |
опске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> |
м 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} |
идворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти |
праве у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p> |
, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p |
00 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих п |
овори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из глав |
е.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Ка |
нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о уплив |
е свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му |
жио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му |
цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.< |
<p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једн |
његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Пав |
и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главн |
но, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне с |
огослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали п |
ратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан дв |
прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости |
XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је рад |
д ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од м |
ођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ |
еврима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, ус |
у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на свој |
{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по |
по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком натраг |
живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког са |
ладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цр |
.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частн |
ако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како духовног |
али.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за |
чног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Ар |
ѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч. |
м из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842, 28. септембра наступи управа митрополита Р |
у и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни м |
рске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Те |
n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“ |
равитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{ |
јте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт |
{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више став |
а ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне п |
е ни епископске круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога ни |
S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску |
врдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу |
настири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторија |
вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . . . . .{S} 900 |
вѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски . . . . .{S |
ор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p |
" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а ма |
овори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепи |
а, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом тере |
сјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтереће |
ињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Ниј |
још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого пог |
има љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господар |
кви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин би |
ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво |
њавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на в |
духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои св |
.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се |
„У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. |
но, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели. |
ну пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаш |
> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше му |
засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, |
павина . . . . . . . . .{S} 25 „</l> <l>Гомирје . . . . . . . . . .{S} 50 „</l> <l>Војловица . |
овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> |
„Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за п |
аше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове кућ |
име је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра |
траг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се |
ца изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије по |
а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни досп |
Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело |
нпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, |
> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући о |
оницу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да |
ромуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени |
а крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим |
пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута о |
аја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином м |
т.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако н |
/p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Ми |
били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једн |
зу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на к |
у госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} |
свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимировић прихвати раз |
с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, |
мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастир |
е крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикн |
малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и |
ђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са |
ирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права |
крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачув |
се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је о |
b n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могл |
.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њ |
ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојур |
а на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и моти |
је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <pb n="22 |
ченике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> < |
ебе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доист |
ѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се |
ати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране |
> <p>Појали су најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он |
ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре ми |
з манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слоб |
ао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ј |
међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш с |
ве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од |
Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала |
та.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је пос |
велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, |
низно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манаст |
.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујев |
бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балка |
дин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} |
а?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу би |
ликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте позн |
S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Тео |
таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што |
а би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још зго |
посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао т |
св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> |
неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне |
ечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо сво |
рв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком мук |
ријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, в |
крају живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духов |
суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} |
да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на |
зо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди |
се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно |
еча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ није више за дијец |
тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтани |
ѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је |
је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо |
а грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би ј |
плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, г |
/p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових; али је ипак одмах вид |
/p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежк |
ариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, |
Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, к |
="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣ |
розор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на с |
ије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Р |
оје се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, р |
ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија час |
напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Свет |
, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да |
свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: |
/p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило |
а пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њихов |
<p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје |
вај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Бан |
ацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта |
ла.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој с |
м у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у |
и силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежниц |
е у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж по |
рђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хв |
амо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣр |
да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстнико |
и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман |
ац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетрош |
рзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја |
<p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти |
<p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n=" |
било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх |
је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он запо |
корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други |
звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут д |
е о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из пе |
окородије заступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. велича |
а десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> |
Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и јед |
сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве га патријарху |
ијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣ |
па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини с |
ма није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру о |
ва, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: |
и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣт |
овити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби |
си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из у |
а ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одг |
љи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, п |
лазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри, Корон |
вега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд |
при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке |
а замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p> |
госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима |
и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем |
кстази започне: „<foreign xml:lang="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Ка |
екет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо |
сти устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачк |
?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме н |
: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананиј |
а њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај |
ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеле |
ечестњејши господине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... |
ит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} |
ја се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба дост |
стила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и поје |
ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пр |
пију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он не |
p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, п |
роговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја |
тиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако |
ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључ |
а паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не |
прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирски) казао, да ћете нас |
“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а |
руги... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега в |
> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту. |
рист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло |
бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти ве |
изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} |
ружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са |
p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам |
/> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банат |
ости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија |
фан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нек |
ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „да |
и повољније, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је |
чаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S |
ругима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с |
о даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, о |
моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чујете, шта |
е, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p |
само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се |
<pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p |
нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се др |
држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо назд |
Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к |
мој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, |
а вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> |
ас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје је |
ега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине пр |
е са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљ |
разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, с |
ијег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља ма |
андрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да с |
и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може н |
“ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, ал |
премати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> |
<p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви |
е наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог д |
м до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јављала се у том, што је држао да у |
цом.</p> <p>Присутност тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо с |
ви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека |
гих.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та |
д чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову насто |
то пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме не |
апетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад дру |
туру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да |
дио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! как |
стњејша конзисторија изаслала је мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и усп |
у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога неможе ник |
била обчињена пријатности и разговором господина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала пр |
ла,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље арх |
скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣти |
и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком д |
је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ ре |
>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> |
енка му прекине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милос |
мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили р |
оље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p> |
Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу |
ца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља. |
ој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тет |
p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разго |
дминистратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ з |
м готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писм |
и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гл |
е до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао д |
. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурам |
г.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси |
му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то |
поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја м |
rsagium</foreign>...</p> <p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта |
е стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} |
њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођ |
дговори: „Истина је, високопречестњејши господине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му п |
“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „ |
“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</ |
Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њег |
смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали митрополита Станковића?{S} Кажите |
је ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко стран |
: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће б |
смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја пр |
те.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, д |
<p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb |
ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Рас |
е у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, б |
нили: то није истина високопречестњејши господине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <p |
истои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши господине!“ одговори настојатељ уситнив гласом.</p> <p> |
противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} |
апанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник п |
, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ проду |
Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно |
ј је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣше |
вом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничаром о.</p> < |
е тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се |
ве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и к |
м смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли |
> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом |
“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило с |
удно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници |
већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека |
о смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја |
<p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као |
ној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; — |
<p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високоро |
жио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору митрополије, да сте га, неумѣс |
имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико |
нашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче |
је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне |
во познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговор |
{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпа |
и.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: св |
е нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, ка |
ли ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице |
таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај н |
просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архим |
ј очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</ |
“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, |
ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, |
те, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n="189" /> покојни супруг нити је био |
а употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачува |
свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла за |
да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p |
>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није имао за то дока |
ати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног пр |
сте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ле |
јка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, |
ара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој ли |
етне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, нез |
p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рек |
</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде |
а.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и д |
Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир поч |
рѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и на |
емо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</ |
и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата |
ш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са д |
ајсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које на |
а.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју кр |
та окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; |
гата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамен |
“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манаст |
.. та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и |
о њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од арх |
Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из |
и бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣв |
други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме шт |
стире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачк |
иљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријар |
да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати |
најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара |
ори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је |
свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> |
ивота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и бу |
ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „К |
<p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљ |
нитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, |
p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обра |
ла.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим |
руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: |
игне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се |
е у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели п |
, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p |
ој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору |
астојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, |
<p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада |
а палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа и |
ак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрује |
оспођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице |
, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фруш |
проговори:</p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине |
за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S |
</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> |
а пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, |
во,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала д |
е сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том пред |
ину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит |
гови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако арх |
мо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је |
е у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p> |
есе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводо |
S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p |
„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бит |
Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру кти |
<p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај |
тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај гос |
то занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на стр |
По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два |
Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се са |
ји држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, |
ајпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи |
/p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на ње |
собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, про |
е превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> |
p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стран |
на“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да б |
, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, к |
амени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза и |
много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке |
“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем |
свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо п |
т манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтрг |
“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви ме |
у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негд |
ти, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и узда |
кој сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је |
те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он |
ин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој гос |
спођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг |
жном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија |
а винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p> |
адих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p |
е занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира. |
и позваћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњ |
вића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби з |
" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче с |
ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао |
већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато |
безан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настоја |
у је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њ |
> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p> |
аја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ход |
м одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве с |
д ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, за |
д дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду |
акле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти |
стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту поз |
гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сј |
„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — пок |
д дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</ |
чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ва |
елико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои |
едаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ |
ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од |
собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим |
го код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете и |
иру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Ав |
ујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми |
на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а |
а.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помил |
уди <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код в |
<p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Кал |
њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне |
е до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је до |
n="197" /> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> < |
у руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара |
онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи |
дањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само |
кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји |
о за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности на себе један црн |
ице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, по |
поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у |
/p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве о |
ођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развиј |
госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у тра |
ад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у ма |
/p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> |
> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су до |
вом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, |
ску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто н |
<p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архи |
l:id="SRP18730_C14"> <head>14.{S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандр |
ладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хла |
у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то |
, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарим |
мандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чу |
слѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у к |
нија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него |
> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мант |
ти, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и |
раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да буд |
онео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколик |
000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филија |
чена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и насто |
онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе |
н попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и не |
латити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига. |
, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, прис |
дите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згле |
творе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево ва |
е пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје |
.</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала |
снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову |
ч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l> |
дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин п |
има стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност |
и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући к |
100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Кон |
и.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и по |
србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су |
, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да ј |
аваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p |
вљује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будн |
2" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем |
ng="la">Judex-a Curiae</foreign> Јована гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S} Отац |
ем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекр |
тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и |
је обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану |
о?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Дру |
стиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега од |
сто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте мо |
„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто |
ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи |
је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовн |
оји јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном мо |
раведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архиманд |
ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти с |
и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако с |
овица . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Грабовац . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Свега .{S} 1 |
велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали и |
е могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу д |
много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у |
полд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах |
Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брд |
ензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајн |
.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се н |
о пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца |
слѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капет |
е бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карло |
ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} |
закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и све |
ар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно пл |
га новога частника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбни |
се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теоф |
и.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му |
ојују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле ш |
Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало ј |
вала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрв |
ит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но резиденције нема. |
направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Пл |
зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа |
ло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} |
целенција: ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будућ |
је ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад наст |
кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого б |
но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао св |
ује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на |
ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофа |
са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ј |
ему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи |
ирем!“ одговори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — |
да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна свој |
година одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: д |
као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си уб |
шедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у к |
едол . . . . . . . . .{S} 900 ф.</l> <l>Гргетег . . . . . . . . . .{S} 975 „</l> <l>Хопово . . |
} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа |
би ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по |
у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администрато |
и и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас је |
а част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“. |
сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог |
их дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а кува |
акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p> |
по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и из |
руги проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам |
/p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та |
„На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није |
амо држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па |
проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архи |
ом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" |
а наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке |
ну прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отис |
.{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтисне |
овори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобн |
у је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, |
ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сум |
иви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно пр |
небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, м |
е твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехоти |
е жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његови |
калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу ув |
се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, |
бе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, |
људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт |
брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати |
ав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара |
атије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије и |
ољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд |
ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује о |
аравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле так |
крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> |
</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда н |
на љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвац |
није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио жив |
: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. кан |
омоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> |
само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ вик |
отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" / |
ти незаборављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њ |
ком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе |
> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣш |
нуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-вла |
сијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне |
и становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</ |
па мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митропол |
<p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n=" |
сни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатова |
ке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста г |
и или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, на |
рѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери.. |
ађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо |
атко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang="la">Judex-a Curiae< |
p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> |
, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су |
итичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, т |
барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жанда |
Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није |
ући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, к |
тупише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S |
о, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк д |
оме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи п |
ита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> < |
намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, |
онал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па |
што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка |
на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога |
а за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣ |
ли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми с |
253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдово |
та своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са |
као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме |
рата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калу |
е младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>А |
ком лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је |
.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; с |
су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо |
ових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, р |
добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш |
гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣч |
рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрв |
ћу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, |
> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} |
ири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити |
дови и бедемови стародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; |
жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијах |
“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> < |
, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан |
отегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{ |
ета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене |
ета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано |
нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило |
лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних мана |
во ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко ре |
учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдц |
а онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту м |
ѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јо |
а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх с |
гетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови |
учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: |
не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери св |
одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љуто |
овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти |
<p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друшт |
руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати шалу и прогово |
>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представи домаћин ка |
„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољуби |
исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.< |
ако ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту м |
маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S |
е недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изи |
греб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељи |
ову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, |
јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене в |
ут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му би |
о да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у п |
<p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, види |
ари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се |
а, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу п |
старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; ал |
шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, к |
за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и диви |
ко губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у |
госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега |
<p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и III. 1880.)</p> </div> </front> <bo |
тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код |
шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите |
е ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Доб |
нага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снаг |
ма живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то |
лану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манас |
гуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А т |
у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и ар |
лствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, не |
ишта небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">conatus homic |
ли одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз из |
ћала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морам |
ели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на п |
, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се ун |
ну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрас |
идно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крсто |
слѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли |
че Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S |
се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, д |
од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је ст |
о црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му ц |
кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „А |
Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Ш |
адирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако |
оспође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих из |
редшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, |
нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слого |
ине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом прав |
мијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њ |
S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпра |
скошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и вик |
> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гле |
бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стра |
дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан у |
нику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сиро |
/p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јут |
су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало мас |
м добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, пис |
апрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни м |
ница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга |
дачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги к |
{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно |
очито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мал |
д осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и доче |
е.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене марам |
ан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене к |
ype="group" xml:id="SRP18730_P1"> <head>ДѢО ПРВИ.</head> <pb n="6" /> <pb n="7" /> <div type="c |
ype="group" xml:id="SRP18730_P2"> <head>ДѣО ДРУГИ</head> <pb n="130" /> <pb n="131" /> <div typ |
ype="group" xml:id="SRP18730_P3"> <head>ДѢО ТРЕЋИ.</head> <pb n="248" /> <pb n="249" /> <div ty |
. . . . . . .{S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду ј |
ешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Ва |
ељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их |
звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише |
госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворс |
и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> н |
и пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изр |
на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да |
дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељст |
и св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је и |
ивот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири са |
, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком |
ја остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она ме |
вет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} |
ало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом рук |
ра духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег |
се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумир |
ѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су |
руги од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махн |
отице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стан |
шо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, |
ма и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске |
Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом |
.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње |
у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створит |
Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Ми |
ијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на на |
вѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћа |
вори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, н |
ужи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо < |
, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него п |
латно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, не |
азтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквено |
је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, к |
вор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сва |
</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој |
foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign |
s sagte er</foreign>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang="de">Also <p |
јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> |
>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу |
>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се |
бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у цр |
ћ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова при |
gn xml:lang="la">Procellas</foreign>!“, да.{S} А шта је то <foreign xml:lang="la">procellas</fo |
itas convinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Ка |
дњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле с |
м ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити |
творити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за прос |
д и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што ј |
дан прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер м |
ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је |
није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је б |
езрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на с |
е, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</ |
S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одн |
химандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлог |
и може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом пу |
с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из дв |
от води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бит |
и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang="la">status quo</foreign> у ман |
увај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на че |
ковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да |
е мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти каж |
ли кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у |
предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жр |
} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избер |
.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрује |
..{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете. |
> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p |
ити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манасти |
а се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.< |
унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да |
оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у |
ула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога |
начило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држа |
астиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је пр |
/p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријат |
о умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из |
ном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p> |
дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није |
а нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила ру |
кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} |
а.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; |
. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свог |
моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју |
е се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је |
Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за вр |
ено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карло |
тратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а д |
ту администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгств |
хом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем |
а тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакл |
је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам |
и: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење м |
е у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} |
ави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣч |
воту живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлаз |
<p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодил |
недаде повода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више |
гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да |
на, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p> |
е овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се на |
ве једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласо |
изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спас |
ила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибат |
ин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је |
> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у |
> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la |
у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семина |
ио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца |
алека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем ј |
{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ |
више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Гов |
е, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече |
а, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Ос |
оказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим а |
S} Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:l |
аше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми |
„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, о |
коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шт |
Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те |
>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нага |
мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејш |
кајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној |
ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле моли |
то сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јес |
тникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека п |
да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="ch |
ве славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо ка |
ерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Ка |
уђера најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма у |
с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, не |
су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по је |
бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> |
инити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Ј |
ам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком |
сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак с |
и доктор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то |
тођакон код митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице |
<p>Најпослѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њег |
стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве с |
да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму |
ало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то |
. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четв |
и писмо на администратора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се |
ато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; |
и о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него |
ле,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређе |
: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За |
лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, |
из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па доб |
, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у ср |
лушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори |
ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови |
је било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣди |
entia</foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту |
ће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p |
сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> |
ди, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се |
и позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, |
прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу |
намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља |
лавом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣ |
а мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем |
е строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако да |
врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу |
па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мар |
е мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb |
поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски жите |
у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи пови |
ба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пр |
које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срд |
рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу са |
ти; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да |
е се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт |
p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем ш |
астиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су љу |
прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у |
елике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговар |
издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ с |
гу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, прем |
оспођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој |
ругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од ми |
отођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мал |
ма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> < |
на већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, |
тре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит |
дника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је |
знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око п |
сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично |
о данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У |
своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископо |
атом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави ху |
у господину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те |
а идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је |
ји такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмах |
еније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастири |
ључеве, стане обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ва |
начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{ |
орист државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда с |
а блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око м |
а и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му |
а ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи ње |
осподин протођакон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је |
вемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођ |
нога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана ка |
Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, |
се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мал |
неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто д |
а зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор ов |
у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитв |
нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да |
ош нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо |
е парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из њего |
овиче начелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови |
да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућно |
фану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 |
есели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпав |
ти, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то |
и кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Ад |
ћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико с |
ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„А |
" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и |
ио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандр |
и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље |
имандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постан |
</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мис |
<p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="4 |
те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, д |
гова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвал |
у, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковр |
<pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покриј |
ћа се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што |
ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало |
у с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од |
pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ |
>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда |
астирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право |
отивности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је те |
ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин прог |
рзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит пог |
ирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном |
радину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код |
проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> |
„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.< |
читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за р |
кад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што би |
оведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“ |
та ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, д |
го млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну |
нка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и |
о извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим |
Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> |
аздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди с |
да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архим |
но прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље |
.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type=" |
и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од гл |
јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и сл |
и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме |
мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити. |
.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</ |
уче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће |
обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од ва |
атељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и проп |
а гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С мало |
аран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку про |
ше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ |
ти као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере н |
ве своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерим |
му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се под |
меном храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S |
стаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам |
ите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и с |
варица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па да |
кво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ћ |
ве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању |
сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени |
с одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које с |
ит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Мит |
адно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као д |
нете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах < |
его је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... |
, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је бил |
то неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архима |
Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строг |
пуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окре |
и спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поиска |
кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашљ |
ка вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизи |
ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег |
и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, |
машаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од к |
неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем |
ошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знам |
p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа |
љиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p |
примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> |
ађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у с |
ментима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> |
е понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благосл |
ковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски па |
слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А |
<pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к наст |
о, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговор |
а доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни |
ти нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе о |
да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, пр |
о.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиско |
и сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио |
>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори |
ељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства |
ани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте |
ј у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p> <pb n="3 |
оће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S |
и на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим |
S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb |
аилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовн |
, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... |
9" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута та |
а буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула |
ен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у |
анична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се р |
м мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људ |
учак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по |
ко и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје |
ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невољ |
ука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити нем |
м мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обра |
прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли н |
му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> сам |
да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског |
рије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно |
оје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи по |
а наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном д |
би позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.< |
да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори |
тересу манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена управа у имању м |
онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. |
ију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при ч |
или он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра д |
оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се |
год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 |
олестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или с |
з ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> < |
њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он д |
То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} |
} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Ова |
p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, |
вом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање тра |
кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са г |
атељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира п |
у били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суо |
ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би с |
храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није ист |
е!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели |
је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом |
итио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је још |
врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митро |
ако то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, |
ита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како |
ли, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља д |
су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb |
ју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер |
ого имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, |
том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније см |
донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII од |
да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него |
врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром м |
атељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста |
позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описо |
је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом би |
уше љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Л |
а затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој о |
и дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњеј |
су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије |
<pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епис |
им блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, н |
ти са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка и |
воју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Т |
ник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ о |
рѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те з |
ндрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му с |
ложење свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и д |
е рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то |
е ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био |
и праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} |
n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће нар |
да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му го |
Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписа |
и, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре |
и овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема |
мите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p> |
тима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити дока |
ије смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из |
вој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколик |
.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год |
у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане |
ам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите л |
изме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се јед |
м светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је арх |
. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, |
обележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Н |
к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближ |
</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> < |
pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то |
ести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирс |
црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само за |
је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣ |
сцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од |
светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне |
смири, стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣч |
нажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако дарови |
оситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру ж |
>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било |
p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојате |
ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>С |
тању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} |
чима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родо |
а свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p |
и за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име |
и, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне |
оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми |
могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра оти |
калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si non caste, adminus caute</ |
кошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се у |
тва имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</ |
почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣк |
им мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живот |
ао и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да |
ника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него |
устом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>О |
S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би |
очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О |
неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, |
уди овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали |
ст, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима в |
рно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо |
имандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пу |
морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране пр |
ије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан укло |
— „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем ост |
{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" |
ј.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p> |
но употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стра |
се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, д |
све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје к |
човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањен |
лази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да |
војој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. ти |
едалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} |
ико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бит |
уо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: |
ли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви |
се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} О |
ослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда |
и.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини |
јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш ка |
зарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита пр |
м убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а |
и о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду га |
сао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од у |
толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалост |
теља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази |
жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога |
фану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би г |
ће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, |
како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастир |
ителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. |
ораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који нем |
ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној |
уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно |
болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣ |
n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходн |
смо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Те |
обзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломи |
ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ћ |
ати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за са |
p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по крев |
јатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} |
/> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: |
ом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да |
нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печен |
ти архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо љу |
иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запроси |
ку, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одго |
брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим про |
ик: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници про |
г.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас |
како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и |
{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Н |
му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одго |
<p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно мож |
говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} П |
пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисц |
вено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно |
дкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> |
тојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Зап |
акон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тра |
манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима |
напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сест |
је није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основа |
н, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се |
ријарх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговара |
<p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣ |
један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, ко |
ј приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, |
Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор тр |
она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било |
а и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣру |
независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „бил |
Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похит |
горѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад |
ирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у к |
т данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао им |
т, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одуз |
увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> < |
ачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо кува |
патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате |
атно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, |
стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к сто |
бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примир |
да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад |
<p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк к |
е одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран п |
е!“</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником |
ри о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађ |
ѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведа |
/p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, т |
ри: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, |
ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде |
ри на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заб |
ворио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том |
ако сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братск |
ријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни! |
проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте |
да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу |
ости.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ наст |
ву св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> < |
као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стр |
p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са вели |
еговог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању |
слити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, |
ѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи о |
вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја ни |
ама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим в |
га покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покор |
ворио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам |
те,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати к |
што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо |
ем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору |
у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, п |
нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да |
ити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да |
у,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као |
е како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим |
што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом |
се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија |
S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док |
.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио |
>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљав |
ођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да |
, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код |
епристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати |
лачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио в |
р знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S |
о архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли |
/> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Заш |
да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 |
о овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> |
заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило |
самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</ |
кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне ч |
му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин |
писатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те |
ека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор |
дан новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита |
коро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћ |
до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p> |
за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, |
војим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му |
тала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p> |
се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила |
ане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донес |
ић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се |
е био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране пр |
д наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и згр |
да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и н |
оју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за на |
> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„ |
о и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, |
народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног поха |
и нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја са |
о; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су с |
ступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ће |
е главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вер |
/> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p> |
... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша он |
т нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с нам |
“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> |
и спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небу |
мда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути |
ај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ а |
да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буд |
лази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на ово |
еко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополије свакако више стоји него ре |
S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето зб |
один (администратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је он |
мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна |
рѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа |
човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк |
н поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан баци |
Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Пос |
једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој с |
г ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим з |
дно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја з |
зиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, д |
ѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, |
</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, |
дце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удал |
мо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живит |
ђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду |
да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, |
имандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то |
би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml:lang="la">cum su |
ѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чут |
домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуств |
манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинил |
слио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачу |
у сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣ |
овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини |
свѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се ка |
а, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож |
мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је доб |
ра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} З |
и свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p> |
мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље |
изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобо |
нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> < |
а, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и њего |
Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свиј |
паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали о |
.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што |
ори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше |
рско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти н |
има, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} |
а на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣ |
, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„ |
, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натра |
дним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па |
лан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се |
ст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p |
ролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми |
ратимировић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, т |
S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамље |
иру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа |
ив себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣ |
Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста |
немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја |
а управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуд |
ама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, |
ле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мај |
А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељство са великом госп |
/p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који поз |
ед састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, |
.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа види |
ње и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божи |
, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговор |
патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Саб |
игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>На |
ијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био |
Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Су |
тано са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници |
; на кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посвети |
м сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор њего |
м цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру ст |
обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна |
научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p> |
/p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у |
старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све |
мам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатељ |
/p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора жив |
фане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Прот |
е.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, од |
а мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему |
са, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манас |
ор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава |
говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године |
та.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како |
и јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о |
ио задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} |
, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новоса |
му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим |
азхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог з |
ао да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; |
вим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p |
га?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи изм |
Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру |
да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, д |
е бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859 |
у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); |
е к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са сви |
им?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви |
па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свем |
58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Лео |
аж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили |
кало, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запит |
ња покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, |
архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленк |
о.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231 |
дрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изј |
"239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану |
да мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари из те архи |
аљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру |
употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно |
{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, |
и су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на |
</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣ |
ѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и ме |
us homicidii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign |
о ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој |
, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хв |
пску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога б |
отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, |
87.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам да |
себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb |
рхимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан мет |
тлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и А |
</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала |
о прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је |
архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат ј |
ао што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побу |
о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> < |
руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао |
доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо о |
врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} |
ензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро |
зразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него ш |
ој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има с |
теље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се попл |
се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манас |
стила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мас |
Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допу |
и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одр |
био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ о |
ш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</ |
ај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није и |
етке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, наро |
на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски еписк |
свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“ |
род се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бави |
ама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и гла |
жао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ћ |
туру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми |
ђи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} |
одне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао |
му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи три |
т у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села |
Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни |
копис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а |
е што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а ник |
а госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> |
Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb |
и, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p> |
реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешк |
обове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњав |
министратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> <div type= |
призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти докто |
нистратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, |
еним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га |
главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за |
овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је |
влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да |
ија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега |
осу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> |
изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign |
оне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> |
а моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи |
лази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у з |
и.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите. |
p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у св |
сама... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну |
о наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, |
тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге во |
нат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p> |
годат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђ |
>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор |
то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће за |
упим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах |
х преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити |
твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{ |
држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала |
ровели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли а |
ја, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх г |
госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у |
и дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год |
ам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би |
тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Ш |
, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна с |
етих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих гово |
ти сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко |
е опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок |
уно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске в |
заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по |
укијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доси |
оју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S |
.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па ка |
би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и |
Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступ |
и слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и пр |
манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији |
писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у |
но бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> |
прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тет |
<p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи. |
ало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на |
бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у |
бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде м |
{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурму |
то је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са о |
раснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружт |
варадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно дру |
>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужи |
{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на с |
подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастир |
>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣс |
елију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p> |
трчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на св |
анастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир |
“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем. |
и.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом |
е онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, па |
рѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне ка |
молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309 |
ражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени напра |
сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица р |
администратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на ст |
ужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све ј |
="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> |
ају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери. |
био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших |
ица му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то прав |
и грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском сам |
ђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли |
ачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсја |
дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим вид |
Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му да |
у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој нево |
а своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва |
.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но |
е разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући кази |
од. 1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми д |
да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С дра |
ље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно б |
. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехо |
p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање |
анитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</ |
патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико |
да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p |
а ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне |
ољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Заш |
оље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-ма |
мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, зн |
стникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“< |
аговолите ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим та |
кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S |
а свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму нар |
а своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, мож |
ерем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а т |
а душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који л |
ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, |
а све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куриј |
о.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим |
би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу ге |
ека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим м |
рајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате |
арија осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10 |
ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ |
е осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и |
ѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монас |
утње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манасти |
ху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо |
вана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу |
, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пиј |
а ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата |
еђени православни манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак упо |
како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избра |
него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣ |
лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршениј |
и.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш |
се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „ |
чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но как |
једаш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои |
аћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“ |
нути, што је најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> < |
господина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало з |
и у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се |
јарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком |
е господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, так |
е ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у ц |
рѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове и |
танцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стр |
одина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све п |
дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да |
авање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год |
ретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од |
ћ такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256 |
муца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите а |
но, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, ш |
у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне |
ои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стр |
е јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одср |
} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандр |
испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ћ |
да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пре |
si non caste, adminus caute</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважим |
регледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рука |
p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са тражен |
цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање засл |
> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" / |
са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озби |
двокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣ |
манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш |
госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово |
има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у |
>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика |
p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архима |
огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговар |
ѣстници <pb n="53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како н |
ила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за |
е све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није ч |
а то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе б |
риобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје ув |
а је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ прого |
н помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико к |
ха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимиро |
је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари |
дари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хај |
угче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У |
а се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манасти |
теља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Ст |
ти, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја |
до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> |
рополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву |
о, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би би |
кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мис |
лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хра |
но добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости уста |
ше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се пр |
, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи угле |
дру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — |
>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми ма |
а“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, |
ве га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што др |
ш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је |
език за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, |
сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш з |
тета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А |
чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на |
се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека с |
...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одлож |
рдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пр |
ватски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <milestone unit="subSect |
авали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> < |
тира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана |
и рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се неб |
; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Парт |
жила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала |
тац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за друг |
“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко |
ад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упо |
ја западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до ж |
ицом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то м |
енка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћ |
Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣмен |
ј много повољније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у |
дном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно |
p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабо |
позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао |
с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, ексе |
„па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та на |
рајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreig |
Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили |
мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чу |
кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је са |
е!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣст |
Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је |
ала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у |
/p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст |
па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да |
кали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно д |
вој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинит |
и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подрум |
слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је за |
о је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто |
но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала.. |
е.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣ |
н.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи. |
тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућ |
ним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; н |
очека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друшт |
сла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше |
е Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки м |
над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; |
ои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су |
огме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе |
а, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пр |
сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уч |
имандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађ |
ни штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} |
пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков бли |
кочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу |
оговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. арх |
ла!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вел |
па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манас |
ра ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само |
ма.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговору патријарховом са |
воју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим |
да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо пра |
туру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Кол |
ам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, је |
стирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ов |
ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S |
рху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благосл |
слио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано |
аше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне ј |
S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати |
разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви неп |
ала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да не |
а види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И |
ечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе на |
пак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> |
S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, |
а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда |
S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку наг |
уђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасит |
ам администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибе |
је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, |
шио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати |
одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се пат |
манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на |
S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би з |
а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non plus ultra</foreign> с |
ли, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је |
и отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време д |
и Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л сп |
на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв |
ни манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се |
ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста |
<p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у |
ане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.< |
ували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попад |
дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно |
69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него |
ла.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} На |
ода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и |
азхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ |
саца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира н |
хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, |
.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Него |
ихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣ |
одици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топов |
а посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали б |
и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљу |
фан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит на |
октору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојак |
бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за |
ако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо ј |
у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве с |
у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради |
па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> |
ало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао нем |
го да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бија |
та мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад |
да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца |
а архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу ц |
ојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} |
овни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се п |
, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> < |
га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и п |
изи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај |
ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмили |
налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд нес |
или“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствен |
ити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу. |
иткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к пат |
{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам |
се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка |
“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше |
ступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда и |
, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к |
екне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах п |
та <pb n="264" /> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш вид |
проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и по |
о би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку |
хвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горо |
к је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што руч |
ру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бија |
да ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и држ |
хлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде |
све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стан |
и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан |
повѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријар |
да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</ |
о је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и |
е нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је |
ао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, |
азумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „М |
и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> |
ком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако зва |
ше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и в |
омо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега кака |
баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277 |
летви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато |
екне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“< |
е изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, кој |
пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћели |
на ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она |
снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње |
а ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега |
се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг |
стна срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потвори |
ошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те |
ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно |
убљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво и |
о је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или |
у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја у |
агрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу |
оже изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио р |
стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо в |
бе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к не |
100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на |
ћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у др |
ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и |
имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да нис |
и пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је |
ћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</ |
ѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> |
схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то |
добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њ |
у пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за |
о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама. |
сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми б |
ка говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам |
е, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам |
. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју пла |
од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште о |
штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања |
роговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ства |
гу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народ |
мо чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p |
.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је |
Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија |
и памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. |
ад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau |
S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна |
ледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> |
људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за та |
ане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ о |
био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> |
р... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, |
начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На дух |
ти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та т |
азити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на |
, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партен |
своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang="de">omnia |
дник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било ч |
до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том манастиру о |
ила с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са њ |
>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца! |
астла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p |
ог судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управи |
са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао. |
ѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији |
, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан |
61 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и шко |
ај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} |
ременом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и та |
p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Ал |
али, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема. |
светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло |
тњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда |
раторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, |
одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико |
тен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе |
и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣс |
дуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се |
шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„ |
ну.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти а |
Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“< |
има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господи |
се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама бро |
ито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако м |
аљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣ |
запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се мож |
ље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне н |
Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај |
ити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук |
кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве н |
е ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са насто |
не.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је нај |
теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење с |
не: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него |
ући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њег |
ђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше |
погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо |
исине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га сте |
n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црн |
је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Sublimi ferio sidera v |
арем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ прогово |
ног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из |
ене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, |
уло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад |
у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, тала |
Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високо |
ти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћ |
у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири |
ћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинул |
ш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Он |
ељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико |
луђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против |
ти се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива |
} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га |
— „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива |
ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрек |
особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече |
и учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У д |
неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, |
архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p |
ет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: |
5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове тру |
се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби мо |
у ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.< |
да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га |
тратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, |
порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у |
свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење стал |
администраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да д |
е, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кив |
, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и |
ли вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убиј |
овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се при |
ати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и |
егова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, госп |
{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо |
р нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учин |
<p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је |
види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете ко |
ити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p |
иђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази |
вља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и не |
о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости |
е, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chapte |
нео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братиј |
у чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним нево |
м се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на |
код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ он |
ј понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из |
„Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни |
јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у мана |
у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође а |
да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову |
брати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаро |
о, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одг |
плаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог |
тру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика |
ђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад |
е боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите ме |
а ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољ |
о наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и |
м манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣ |
руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах |
иваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам м |
ши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо |
у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, |
ворења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад с |
тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је |
ође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви мо |
а се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> |
млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</ |
ао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из свој |
то траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; ос |
ојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је |
ленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала |
у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла |
ћу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и н |
е разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисањ |
оговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни о |
ки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја к |
астир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.< |
о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до са |
ици.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били пред |
Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закут |
ер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. на |
. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости |
иче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, пов |
ло по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <p |
к у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стањ |
свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може ман |
о је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме |
{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше |
шта и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ход |
такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом госп |
поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији подан |
ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај п |
у и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их пр |
ли. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере |
да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном |
ш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“ |
смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву с |
„Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш р |
нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ |
ра али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши с |
пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p |
радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их |
валили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладо |
дода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.< |
ружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</ |
тир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промум |
на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у ви |
е мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо види |
да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ни |
м чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари бољ |
побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјств |
ао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречек |
} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне ар |
манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога прото |
мфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p |
рати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено |
им пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„ |
преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци... |
екне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно |
незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац |
учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продуж |
p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манас |
луђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо про |
о, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, св |
школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква г |
тог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га за |
ли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна |
рви полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да |
поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, к |
<pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није м |
Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> |
а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и о |
пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори пис |
p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим ж |
да сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скув |
рост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде пра |
г он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропа |
олибељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави пра |
, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му ауктор |
нас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо. |
се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ ч |
здена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам до |
вих већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од ве |
у догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се |
ни други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ћ |
се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type="chapter" xml |
ато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми са |
т.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свеш |
алуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим п |
, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге |
човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помути |
> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архи |
, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отв |
вне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступ |
.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи |
видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већ |
по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митро |
мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то г |
редићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастир |
, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим |
и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој м |
.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p> |
а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље! |
S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу б |
еш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <p |
газда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шеп |
жи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која |
/p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те не |
па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и пр |
анастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има |
ућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допу |
мам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулец |
молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави |
ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомир |
примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Тео |
на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дат |
д поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣл |
<p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣс |
ајући смисао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И до |
е из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је |
рцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја б |
земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> |
кон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p |
ихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, |
бро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одго |
ар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на |
чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га |
</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архима |
и пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити |
ријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон |
простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто |
а већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> < |
ак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли см |
мѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <p |
р у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћем |
/p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те |
<milestone unit="subSection" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати |
навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па по |
ѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пу |
уља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на н |
у за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла |
p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд о |
сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу |
е нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теоф |
еможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље |
млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљив |
им гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у зван |
е, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</ |
злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дан |
S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независа |
е он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та сте |
ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотаци |
менућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“ |
ави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш н |
а зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћ |
начајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим |
више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мен |
,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку у |
јани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби прихо |
ажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви |
} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, так |
ст.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону |
— „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора |
велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријумфирајући н |
њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; |
м и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви |
да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима ви |
амога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе |
ако се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше |
ропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од гла |
рављеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више |
м, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит |
је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, |
рам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то са |
мена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико |
.. та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да ра |
че“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја с |
у архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљин |
плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, |
аш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> |
срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај пр |
Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад св |
у пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство |
з те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и с |
шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Д |
о чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоци |
> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се ви |
ак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит |
="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у св |
цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе к |
е нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом од |
е увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био ј |
а него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранц |
то таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од |
а вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се |
спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће ви |
рца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзи |
значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу |
пита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно шт |
м к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„ |
Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом |
новог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да |
сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{ |
одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и не |
што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на |
Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</ |
"83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је п |
о пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или д |
ромовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ниш |
уце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије ман |
} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, |
са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколи |
оли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја |
о и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" / |
сти, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; |
теља <pb n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p> |
о главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> |
ко тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко ј |
p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запи |
е, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Sublimi ferio |
еднако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини т |
и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његови |
вај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> < |
рало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже |
је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт |
астило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запам |
текло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандрито |
сподин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, |
рисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, |
/p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође |
се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочи |
би; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао |
е као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту |
н чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видил |
очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узра |
о професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно мод |
е с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан |
Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „ |
него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле |
подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у поче |
и саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила упр |
подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се |
недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Прија |
да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба об |
и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак |
да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави к |
и се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата |
И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и |
рио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ |
а.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</ |
ало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му |
танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{ |
сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Herrn!{S |
ила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, п |
ав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нит |
и ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305 |
грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису о |
ув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу |
и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше |
пи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како насто |
</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погл |
е у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градон |
мисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му ј |
„Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на |
л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ н |
начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} |
дни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче гор |
њавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке ср |
тити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелиј |
ет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> |
S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ |
али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, |
.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио |
е.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, д |
хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као |
е вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да з |
им, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до п |
по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као са |
д стране католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права неби |
е л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ од |
ом пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из ког |
у на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло сврши |
г добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својо |
се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандри |
море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко т |
ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да |
толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукл |
.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем |
Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг оно |
S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре мож |
страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама с |
даћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга св |
о да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да |
и у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим време |
па...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хр |
ко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу |
на и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем |
</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, |
поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По о |
} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, |
да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све |
, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци п |
и направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на с |
прѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће н |
га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између д |
онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о. |
а сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунт |
нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говори |
о се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже нео |
сили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n |
отити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи т |
ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да г |
иђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казат |
ан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађ |
астиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињиц |
е промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои |
у и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партени |
лав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио |
е сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га с |
чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто |
вим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{ |
има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер |
е.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“< |
мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во в |
!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозват |
поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређени право |
оологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у ти |
смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине пр |
тва скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често м |
ogen</foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита г |
нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје |
, quam corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки |
риво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неим |
мна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди прот |
рава здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по с |
ру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју пес |
су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад |
ије. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час с |
на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуж |
им духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на ко |
ки анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да |
силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако |
изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезариј |
ѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле |
д хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћ |
има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> |
се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим с |
диће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣ |
„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчи |
Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстник |
оворио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући докт |
.{S} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године с |
29, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био о |
шт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити |
умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило |
ер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смис |
ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рук |
сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки |
ске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови ј |
идворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику |
изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> |
купоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у ње |
ри.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне |
ој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 |
ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом |
а трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као кал |
дице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпос |
неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала |
му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га вид |
то почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: |
вић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</ |
се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у |
га код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на |
ѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било |
азкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, к |
ко се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац |
ругом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне за |
га узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до зн |
до и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове |
е украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са ови |
вије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да |
Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у св |
справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само |
нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелија |
архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим сво |
тељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> |
тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архима |
> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће |
{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге ро |
0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима |
да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Ота |
лику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно и |
а има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>О |
грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништож |
тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим |
ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. |
„то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ пр |
n="194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја |
ѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које |
рже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благосло |
м се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамо |
ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас |
ои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и |
ђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: |
олазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на к |
мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили ча |
а цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мој |
„сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на к |
о свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болн |
о међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је п |
са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређен |
ву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати |
рмера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што г |
оспођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са г |
ак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти з |
а мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче прити |
д види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну |
се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандрит |
мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ов |
манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имат |
а тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„К |
му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> |
м састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно |
лониће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нис |
да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни д |
у.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о. |
уша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за пра |
тво по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је дов |
ори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш су |
а...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће |
Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами |
кве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из ма |
управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирск |
еко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даљ |
се прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да |
тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Ми |
зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“ |
ле школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S} |
аја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је |
ни је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи |
ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту о |
строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он ма |
свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И на |
тајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема |
дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте |
p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теоф |
<p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дођ |
и администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у |
>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млад |
ра тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</ |
го ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит П |
> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошк |
да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, д |
нијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели с |
титуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, |
<p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти |
ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и |
еофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у б |
ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа |
е л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одгово |
богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога |
...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафи |
ти, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p |
истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак о |
ака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођа |
на манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то |
и манастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога засту |
служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што б |
У скупи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . |
бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с ко |
бном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одвед |
а га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карлова |
рит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо |
идиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти |
им ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија ј |
ит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад |
ачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пун |
топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом |
д му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На о |
блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То |
ас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо је |
и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семин |
андрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вече |
и се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк |
оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим т |
владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, |
проговори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужност |
>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да |
дан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве пл |
/p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јо |
„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој к |
и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама |
двуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да |
м дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у ру |
оворио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и |
штрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, |
оре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код т |
Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „ку |
ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла |
рати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣ |
га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Бог |
ди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} |
онвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем |
код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио св |
морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> |
мо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи |
ко каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан |
ад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цр |
840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср |
идите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинил |
животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митр |
нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему |
настири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста кори |
астири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . . . . .{S} 900 ф.</l> |
ј пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} |
главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Дру |
у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом |
оплином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> < |
м приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандри |
е, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око кувари |
ладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово |
човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му с |
оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што |
е од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела нам |
их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превал |
ши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије н |
шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неу |
сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнут |
а.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госп |
настиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а |
а то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачко |
љиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим |
је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео |
памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпо |
от даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из ман |
разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир. |
долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се |
Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очеви |
селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p> |
колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га |
произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху ја |
и доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом |
богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутст |
{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче ст |
војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опа |
а се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, |
одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два мла |
ло гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, |
n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене? |
, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или ша |
ота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... ост |
кратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> |
иву жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако до |
восадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо |
јатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p |
да ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило |
о у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтеса |
е дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били ја |
мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреш |
обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зида |
зкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком зна |
Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громови |
ви, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије неп |
ди помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврш |
„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са је |
е ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣ |
ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем |
ри моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣш |
/p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>К |
онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти |
о имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту |
стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је поз |
ари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и б |
куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајућ |
отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила |
ласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај |
ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Ам |
ро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго |
ле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни на |
стајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml: |
иправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио |
фан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} |
а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, м |
же, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у уст |
и ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа |
висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болни |
ивати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад |
ти, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све ш |
те, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите |
у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми |
да ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у ш |
дна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби |
ући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад и |
повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“< |
а ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само |
олаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет п |
лановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово |
латили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и |
продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер |
у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p> |
ане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан |
то пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништ |
> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на д |
ема!“ одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваш |
вај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање |
дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре |
му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати |
у и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је са |
, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни ч |
тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути |
е подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава ср |
обењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимиров |
са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово |
Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро |
га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отво |
даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> |
дно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p |
дрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p> |
д. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста |
м румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој г |
ѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам би |
уда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле |
трополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба |
и чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и мол |
ом.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше |
ити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, |
Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и про |
micidii</foreign>, ... свештеници су... дакле <foreign xml:lang="la">pericidii</foreign> ... ту |
кле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milestone unit="subSection |
о митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. пос |
а ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p |
t Acht</foreign>!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра в |
м свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу |
ко порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хва |
знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи с |
омоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign |
т боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка |
дужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочи |
навао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у со |
а се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под тер |
исао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може |
о су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Б |
рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија |
амо један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на т |
ости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступит |
Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичиц |
глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстни |
би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да у |
оду чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли |
ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако ис |
сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ |
говара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју |
ила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек |
>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштв |
то њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и св |
и том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Те |
м барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако т |
ичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, |
p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже н |
потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и к |
столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} |
аше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обра |
ди помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> |
tradictio in adjecto</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!.. |
l:lang="de">povidl</foreign>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове |
, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једн |
ђује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S |
и или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</ |
ших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад |
о у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдање |
, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види |
</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом |
комотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфило |
е свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му |
скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, |
труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,.. |
њу осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му пр |
јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„ |
ић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S |
и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се |
на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стра |
је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Та у |
е млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало за |
сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шеш |
смисо патријарховог питања.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси, |
са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће |
су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. |
ри,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно |
е икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисторији, па нека она |
је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, којему је митра више |
ст тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богослов |
ати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и др |
више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на о |
алуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у јед |
3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</ |
тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; д |
е ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, висок |
бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор |
ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате бар |
одно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па |
а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његовим |
а у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p> |
иличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни ми |
д би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} |
ж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила |
вор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја н |
манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу |
дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид |
<p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Бу |
ртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен стра |
е, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда о |
лити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> < |
будеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, |
имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, |
нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенск |
асјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ |
, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди ар |
вори настојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта н |
весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и поре |
главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоће |
езазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као |
</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. |
твар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах |
особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у |
урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати оби |
кав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад |
аревини.</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив ш |
епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <p |
мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем |
енка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити |
кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори |
а архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то глас |
енку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што |
љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} |
у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи с |
се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем |
мандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да |
нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријар |
у калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси м |
уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје |
банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице |
атор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стар |
ити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријат |
се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе |
мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Та |
p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знам |
ини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може |
а мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му по |
све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега |
рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак |
дтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим |
о.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па г |
сам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господа |
Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима |
неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме недира |
уге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариш |
вић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему |
јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</ |
тога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</ |
опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекај |
ве обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p> |
е много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори |
није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио с |
свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и преда |
„Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, к |
/p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одр |
.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Кома |
овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„ |
у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ ли |
моари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста. |
своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и не |
, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за |
ти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к |
ромисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои још |
признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> < |
ој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати |
“</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Ка |
и ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини в |
ло.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам |
не, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвално |
е ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јес |
.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.< |
p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ств |
их табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштан |
ус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало посл |
земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код |
S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уз |
новним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати па |
д у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази. |
и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се |
S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиг |
у наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p |
андрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казивати, ка |
налац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затвори |
дпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што |
згледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се |
о свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p> |
и са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; |
уру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о ствари |
горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикат |
Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S |
асмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установ |
/p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> |
кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шу |
најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Лен |
ка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Мо |
кат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до |
образно развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога кал |
смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p |
овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал дава |
у њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога |
о смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ п |
ри моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтл |
/> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</ |
ем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојате |
ки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим вид |
речестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од ку |
— увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митро |
а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али |
је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и ти |
ј собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за ч |
писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти бол |
ено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Х |
/p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође |
ти течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан ј |
ера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те кон |
9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први с |
ало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а |
p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чи |
казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администрато |
свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p> |
најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуц |
ead>4.{S} Екселенција.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Ек |
св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим |
тина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њег |
прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру до |
</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па г |
енерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће д |
олије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде с |
> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">fidelis frater</fo |
настири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти |
молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Ал |
веном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око вра |
} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу п |
одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето ш |
ј намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим озд |
имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подм |
био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечер |
о на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручат |
а људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић |
ити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој ц |
вуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смире |
поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колик |
била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит |
бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да |
вошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће |
омесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек |
прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317 |
ромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730_C4 |
о, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између |
о, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манаст |
ом изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, |
ненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да н |
кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ |
> Митрополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од |
му да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} |
чила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и |
да нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“< |
врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако по |
о је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за |
Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: |
овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, |
говори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али |
ра, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Го |
/p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се |
S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разлик |
ѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранц |
може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи |
ним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као |
сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу |
ндал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„ |
чна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ р |
је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда ид |
исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао диви |
="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразлич |
ратског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће при |
по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на |
<p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачк |
ѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража б |
одило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора |
} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи |
дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣд |
тио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на |
} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</ |
<p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ би |
у хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гони |
... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и |
т овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau-bogen</for |
болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја |
, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је с |
свим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза пр |
и.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече н |
лне изасланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што |
на пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, |
„Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чист |
и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣ |
аслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„ |
је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ |
онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по |
одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит. |
, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покаж |
{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p> |
ако бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако ш |
свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи из |
осподин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво дав |
е ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, а |
вала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} |
сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у оч |
аши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било н |
оже нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама |
ица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени |
наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на с |
бијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у |
е се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, |
тву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у |
е у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су би |
оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестој |
али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овако |
имађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме |
Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недоби |
а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како |
и и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p> |
ба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт |
наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стар |
аги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и с |
ко рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, |
тем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си |
, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се |
толу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣра |
ме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} К |
било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црнориза |
свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит ниј |
ма) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у ру |
.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и п |
ѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд |
твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутр |
ла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у з |
разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ |
... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код К |
ога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах посл |
а изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио |
обро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако |
И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћ |
омовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну с |
теље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „П |
итава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, поход |
стало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала |
> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћо |
она.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Платон |
у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, |
могаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Је |
ра тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опом |
е како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> < |
и.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило |
шаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом |
дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу д |
овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у |
да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетк |
еби, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми |
вишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> |
езичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је јед |
су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства |
се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са |
ило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, ка |
олитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станков |
ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И |
д бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и д |
b n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, ко |
т и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, ал |
ути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Ње |
етитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, д |
{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого |
олу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служењ |
ке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваља |
вима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца. |
то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћић |
пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, нег |
тила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком р |
о; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господи |
манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. |
{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столи |
p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измолов |
о га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он т |
нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то |
, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал |
ска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се |
<p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и т |
одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади кр |
дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе |
видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У |
о к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у живо |
глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте |
лазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прославља |
х младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а пос |
о боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Та |
маћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме |
иторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{ |
калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског ред |
жијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријате |
ћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медали |
а за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродницима |
а онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као |
пископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> ј |
> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита |
Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је с |
ом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана |
ом <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити |
авдано удовољство духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S |
е на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држе |
— Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и |
на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођак |
ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми не |
зности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа |
о: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало заж |
патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манаст |
p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку |
сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми ка |
амо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: |
сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, св |
мала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта в |
инистратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда од |
а само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи са |
ра.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити с |
о мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на |
ка вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамот |
смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у к |
мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да сам |
анастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јо |
предѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири! |
S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је св |
p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири. |
рополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и |
викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа |
чаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узм |
имѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су |
нако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. |
рквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски |
жности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили |
; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш мно |
о у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо |
ј час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода |
школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, |
а њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. |
рѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, |
n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">fidelis |
х неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да р |
.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољи |
на.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па |
сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{ |
аду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а |
литом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем |
ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да с |
е она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма укра |
лестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као |
о је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких п |
же к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> |
полита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисториј |
е нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе |
о маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из власт |
.. „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун |
у придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке в |
Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био |
дника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣ |
у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију |
ј собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи |
га оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> |
ѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p |
а сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спава |
ном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неум |
генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пек |
свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више н |
у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} |
само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ |
шт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана |
куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> |
но примили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се не |
а, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше |
јатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незн |
ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више |
у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле пом |
је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики |
љивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено |
с опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ пови |
!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне адми |
одно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незна |
розору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запи |
умлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му соб |
чи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се |
намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тич |
адити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница |
ама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше о |
нећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштен |
> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав |
понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула |
„У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" |
палити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају |
ина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣт |
> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољ |
<p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљениј |
ки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣс |
> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„ |
ирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто исквар |
т и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p> |
p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже |
да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај значајно.</p> <p>„Мажи писков |
изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>З |
у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело |
187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја са |
ади.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и м |
угодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буд |
остну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.< |
стојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, |
кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црн |
идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и |
и им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администрат |
удем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита |
сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прав |
чије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станко |
Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како с |
ата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „ |
ад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну |
створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше р |
дно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Те |
и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а н |
у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, ни |
јаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом |
коб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отц |
“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к др |
ам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одбро |
ане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам с |
динама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону б |
ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 вр |
="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“< |
у визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и град |
штро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, |
ном постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске кр |
Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толик |
56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов само онда, кад је имао |
н јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад |
и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> |
г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу м |
бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непус |
> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“< |
ко да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у ко |
у, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи |
ло, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“ |
<p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на ко |
као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овам |
pter" xml:id="SRP18730_C5"> <head>5.{S} Дворска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан |
тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан пр |
тељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене на |
авља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣст |
730_C7"> <head>7.{S} Разпуће.</head> <p>Дворска је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архиман |
позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> |
анастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима |
. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S |
а свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски |
.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слав |
творен само митрополитском секретару, и дворским мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толик |
одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. нам |
.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропу |
одам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље админис |
ом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити бољ |
трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта гене |
владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко вр |
врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимировића: и колико је традиција |
— „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у м |
утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу о |
одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а двор |
Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣр |
А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их |
ртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код |
добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осв |
ко су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном |
астира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија г |
пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика |
Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се |
десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита |
/p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођ |
ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ле |
с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли |
је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Те |
обро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро из |
„Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣ |
пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митропол |
само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> |
агу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим п |
београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови |
к наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледо |
х бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља |
примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и о |
че, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> др |
манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p |
ше.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан биј |
озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јо |
рије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он |
м све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> < |
пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.< |
а ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили дру |
наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари |
ела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са најв |
ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је |
моаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо |
е зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног м |
и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчић |
чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико м |
тељ код господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Ов |
ml:lang="la">procellas</foreign>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бур |
уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од |
ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} |
свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К |
авио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био м |
е од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје од |
мишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign> |
>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S |
ѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателн |
привезали, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да д |
ни ствар мала... ариште... касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang= |
по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣ |
{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за |
аде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак. |
, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руц |
друм, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк ка |
знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се др |
во отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <p |
н управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покора |
код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и |
тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владик |
њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпун |
свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било оп |
а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена |
воката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једно |
енито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у |
а, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло |
ом нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{ |
на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{ |
архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одвед |
енка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпи |
но у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека |
позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатеља тих манас |
народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари |
p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Ст |
и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ниш |
и се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" / |
т Станковић, кои за Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је < |
азличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи |
бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти оти |
а екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити |
и знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ |
; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења |
ању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школск |
дбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би паме |
ад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, г |
себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у м |
n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пут |
ри су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, |
"311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони |
<p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори нагл |
но, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ев |
</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине! |
ри: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.< |
у ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите |
да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне ар |
аше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомен |
ала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди г |
м.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p> |
оносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Нез |
је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности |
им чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле у |
да, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 кал |
ачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична на |
ом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ |
о очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, к |
{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло |
обу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с л |
а казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} |
видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен |
у,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђ |
ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка нас |
ругу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣди |
поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} |
на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тет |
дније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допу |
мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и |
ли у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печено |
атко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње |
ју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разш |
перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манасти |
p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст |
обро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана |
мѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази |
итеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо м |
екне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћниј |
ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме с |
изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по с |
обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто |
>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм не |
Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“< |
ада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S |
омишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој |
га провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило |
Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи нем |
увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном |
то вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добр |
рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубез |
кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к |
во оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла с |
уждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољ |
.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у |
} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣле |
дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје њего |
ика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, кој |
проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољ |
неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немог |
е, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоња |
рену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунц |
њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дат |
мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срд |
оше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ п |
ко које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови |
то прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љу |
код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него сл |
.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног |
чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме |
а на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити |
кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитиват |
обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимна |
/p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увиј |
ље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају св |
о младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула н |
и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„ |
ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна |
тао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте |
{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да |
о знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило п |
иди, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пуш |
и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p> |
окаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им ј |
асови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Стари |
ли, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са пос |
најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећ |
јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се по |
сно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије пов |
ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова поч |
што овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Herrn,</for |
Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и |
ог подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упр |
жи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком |
о онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она |
p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда |
а тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба |
врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати |
„баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господи |
тан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме |
у изгубили памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја н |
ѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је под |
а са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> |
ор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да |
хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>С |
носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор |
литва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што зна |
Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ о |
е и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче |
нате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне |
а сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, |
ошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред оч |
p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је |
а милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалос |
рпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако с |
ом благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а |
у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне ви |
мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и кр |
енска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са |
} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у зд |
зајмови се на манастирске непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирс |
ци кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о |
на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зор |
ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из м |
се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црномањаст |
се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигур |
служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас ж |
сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуч |
изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бе |
шпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кр |
ојој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архи |
е.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима ј |
ио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназ |
p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким |
како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, ко |
овачки православни епископ није више за дијецезана способан и како је та црква под његовом упра |
ндрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што би |
а ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> < |
љда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, |
којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и др |
опречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Госпо |
мотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Ка |
о при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, |
врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имај |
о; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гост |
је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</ |
дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо с |
која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно о |
на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју ка |
свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они зна |
....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а с |
сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гости |
и они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене г |
вке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне гла |
ѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам прав |
о?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreign xml:l |
и у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин до |
ајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи вла |
ише, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом на |
ли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке гл |
би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у |
е стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница |
р чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши |
јатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стран |
ог са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није |
наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ва |
ћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако с |
шевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермер |
га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку |
} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видил |
ну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њем |
оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> < |
мѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског професора Лазића,.. директо |
ругове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задоб |
"SRP18730_C10"> <head>10.{S} Настојатељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ прог |
S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није |
н отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају |
ојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни дана |
оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, |
те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; |
није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђива |
у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко |
а, ... гимназијског професора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог син |
на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле том |
p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржава |
хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и ч |
шти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно |
маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али |
еновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:< |
валификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пу |
зшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси ч |
ше најтоплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и па |
анисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранисла |
сто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ |
дговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ б |
</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго начело његове црк |
удим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Ј |
иче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом |
мро ексцеленција Стратимировић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у ман |
ити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду о |
им, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су ва |
ѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара |
рода; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им |
да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми о |
ећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Н |
Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то |
оасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радос |
иру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. |
ндрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши го |
сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната |
ештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој при |
бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста пр |
и на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{ |
лости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнул |
.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће |
ељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија изаслала је ме |
у ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интерес |
ј ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 са |
имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископ |
о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало |
о крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, |
ао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти. |
нковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пож |
а шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у Ел |
> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет в |
у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang= |
ди, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>В |
> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, д |
"110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, |
а свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторите |
ких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит |
ли послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С ти |
</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о |
овѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку н |
ком друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chapte |
е био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и слад |
жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} |
ѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте |
сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги каме |
своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого д |
естоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, п |
је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љ |
ирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, која мож |
p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами |
рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. нам |
уда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} |
ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одг |
нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да с |
ке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више за себе |
ености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</ |
<p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му д |
а је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста ш |
p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n=" |
ани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па |
о стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али с |
надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастир |
им узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душ |
ро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говор |
нућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол П |
вѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави г |
ди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позва |
, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Тео |
офан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо |
пет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} |
иле, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ з |
ици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт прип |
S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крп |
ка, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, |
тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, |
у капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Он |
е тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом |
у, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да |
повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит поз |
бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор мана |
љи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у |
рата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то под |
изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душо |
диш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{ |
било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и по |
администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} |
могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај пр |
— Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је б |
нога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу п |
сте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије. |
ан догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, д |
дике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и п |
тва.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким ом |
> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milesto |
ици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и |
а изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣд |
се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважав |
{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болеш |
ђакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јос |
таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан на |
рх, министри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелници, предстојници порезких у |
на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и пр |
/p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовиц |
врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говор |
е врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напу |
тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, |
ко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је |
p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам поче |
ла сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Нег |
уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“< |
и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да ј |
олио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали |
за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те с |
ло, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакл |
ласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај |
и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро зви |
ао слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о. |
ѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плат |
<p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хва |
а нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити |
да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ће |
и ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митропол |
удијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре ту |
то добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јо |
та за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„П |
лѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, д |
о примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да с |
Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за еписко |
ајузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.< |
"318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно бо |
им, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне раз |
ад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би |
атријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево з |
имп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош ј |
У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} М |
е домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на |
исам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њ |
имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣр |
.. до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку |
о је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митропо |
е позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћниј |
а овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо |
ори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пу |
ј самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег ство |
<p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам |
ад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познат |
ом звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Са |
</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣс |
а Стратимировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да |
доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у ру |
ојој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она |
Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа вис |
у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ д |
дцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у |
> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли |
сели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> |
ита Стратимировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои |
а све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} |
..{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваља |
часови чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је |
узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам |
, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо вес |
оворио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрште |
>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запит |
еђивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти |
говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високо |
и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, |
једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта в |
ете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја с |
а тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„ |
го важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На угл |
вао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељ |
братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисх |
а вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће |
им, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се ч |
Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чуј |
и,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смр |
се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га |
Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p |
иру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било н |
повѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су к |
ости и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:са |
а митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле д |
а познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висин |
горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку п |
бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир |
пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па сагр |
тране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћа |
о.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и мла |
тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. |
лицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашњ |
„Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и е |
ам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.< |
дао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.< |
> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p |
/> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много |
дали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам бом |
да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог то |
манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим г |
} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола |
од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сва |
: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуља |
сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p> |
зда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа |
као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје |
пита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али |
ачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутар |
а сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени |
а на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то |
ије могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао |
ској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само |
> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с |
ѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени пози |
, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣ |
човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почињ |
катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави к |
повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене з |
с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p |
у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег |
“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang |
и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу |
је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значај |
о ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким хо |
ца докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око |
</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви |
врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви дру |
.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку |
за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у |
добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако го |
га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митр |
ом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика оста |
ва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о ж |
ам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто |
рали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви |
ећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Др |
едеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Пла |
ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у ј |
и’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав мла |
е.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на вр |
ити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" |
<pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој п |
кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи |
оћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на но |
т одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администр |
било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣсти |
ој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје ку |
<p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине слав |
а великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дуго |
моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од |
осподин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови кол |
сигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит |
и онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите спо |
анастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквог |
се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али пр |
има.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво з |
да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у |
во, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу |
p> <p>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху сврш |
ушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова |
/p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и |
црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рил |
у и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил |
стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣ |
тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће |
народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и л |
нђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим |
е је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана. |
> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа |
имировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су мног |
еофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. М |
ом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега зби |
ути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са |
важавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идит |
комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару! |
А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, |
Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, |
огата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене прид |
Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> |
ах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи. |
тку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се н |
и је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p |
рими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде коме |
голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су г |
нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣп |
а десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него |
да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га |
>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рад |
јали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, ди |
а.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска буде показив |
p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни |
већи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и су |
о вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдос |
ри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немо |
колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо п |
о, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска |
собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>С |
ка тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче и |
тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у к |
ги него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико нез |
тво, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врат |
>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатеље |
наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p |
државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несу |
рт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живог |
а сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по уну |
ин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са |
ошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „Просите |
чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њено |
а у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неод |
ѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста. |
авили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје м |
е у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као |
од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фо |
кне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и њего |
ина скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а ц |
пак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаће |
оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесм |
а умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати о |
оје смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Вл |
и, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калу |
n xml:lang="la">jus civitatis</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• |
имо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџ |
ослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p> |
поменутога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је |
лучај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин |
реда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово н |
писаном митрополиту србском, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала в |
.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, |
које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењ |
им трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Б |
ѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, как |
плаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњ |
госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала. |
ру.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S |
ате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ п |
ај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх |
.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манаст |
сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад та |
ио је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и ду |
>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Тео |
кругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обично |
елите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети.. |
аљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би |
ргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јо |
ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледат |
ите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зор |
: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког |
цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“</p> |
овати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклони |
} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће |
Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по |
и опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак п |
кнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господи |
алуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве глас |
..“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати з |
одне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из манти |
{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и |
здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, п |
чи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али |
тупио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто |
се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини |
ерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас |
али би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„ |
изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово в |
та <pb n="263" /> Стратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣк |
која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија |
ати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, |
је — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је |
Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣћ |
, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, |
састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</ |
ара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зат |
да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости по |
а!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, |
ас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p> |
су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <p |
S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаће |
безно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ле |
дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће с |
а буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако из |
е.{S} Разговор постане живахан као међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> < |
ћи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S |
навали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>О |
Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетег |
.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гд |
и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш об |
уђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога |
ју извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је чов |
твима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим буд |
ки, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерад |
ије онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви оста |
оздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговор |
"244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А др |
ће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметниј |
ељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда до |
анде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. |
ки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што |
“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „ |
е пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb |
тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{ |
асвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign |
о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} |
иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} |
ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S |
А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро |
под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран |
е дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новос |
астир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у |
фре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за ова |
“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћем |
свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад с |
ему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, д |
један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче. |
апослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако мож |
<p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу в |
то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> |
</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, |
авѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им |
н није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S |
к, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених |
говори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће |
настира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази с |
тво дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скин |
. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави у |
митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да мо |
угим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти ос |
/> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ |
почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... |
ељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, не |
о!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ о |
рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога ср |
е.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи |
један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епис |
ади, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у |
рло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} |
ои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га |
на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином на |
ме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације ( |
тељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одг |
али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србс |
.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ од |
јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас |
стриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да с |
ко се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, ка |
еци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандр |
рекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта |
у ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> |
и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашт |
ста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан |
ћало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћа |
да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> |
м, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то |
а фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас |
ит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на њег |
ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна |
говори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за д |
богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се ч |
манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идит |
тељ у манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пиће |
јој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се |
Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачу |
богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирит |
ула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук кошта |
“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличањ |
Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S |
.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непр |
ијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{ |
узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне с |
тељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у вели |
заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје пла |
а је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној прем |
ће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нек |
подин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му |
,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ |
ени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих |
веден, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком из |
билно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко |
Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива. |
Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање н |
дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати. |
св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{ |
подин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне |
да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њи |
закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да траж |
, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> < |
и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда |
.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манасти |
о!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај т |
тне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро |
n> сваке милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо |
и се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти тво |
селим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка |
овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости |
едан старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xml:lang="la">parcella< |
ѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, |
ледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изк |
ост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и п |
ни морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ |
, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међу |
ар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени |
игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацк |
бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том |
мо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се о |
На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чист |
ашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣре |
с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар |
лише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске бат |
што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Кол |
је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са своји |
ом довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је е |
у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приб |
ржите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} Н |
се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве стро |
у Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> < |
шње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Т |
ир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се |
државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, |
наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 |
о људи поштени, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом |
дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Ме |
вала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Буду |
ао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манас |
а, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S |
архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте ва |
ик.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> |
ој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је |
а ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било |
м, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослу |
то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје |
да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои |
о ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандр |
ај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p |
</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је |
дуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне |
руге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чу |
оги болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣт |
оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га сл |
стир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има шт |
— „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, рад |
де на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама |
ом манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити м |
п Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло |
н кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена ко |
} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Д |
а!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би |
ко и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред њ |
!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Ал |
чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало бил |
ака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су је |
кли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да с |
вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразо |
ну срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио |
то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац. |
ђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и и |
је, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, |
ит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит |
них дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, ко |
<p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p |
ри свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо ча |
ије ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите с |
, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ов |
ора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде |
дшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, в |
оуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине свети |
{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би |
тивом и својом снагом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископ |
. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са |
о стари ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову е |
да би мого само за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p> <p>— — „Из манастира Шишат |
рао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао ј |
чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то дај |
> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све |
лучајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита <pb n="264" /> Стратимировић |
м, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Руси |
ло ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у раки |
па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{ |
епријатеља које случајним околностима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на с |
најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је па |
аси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се неп |
ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 го |
Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаш |
стниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тичу, к |
пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} О |
с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> |
тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни |
е банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи |
и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На |
с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему н |
жемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочин |
S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан |
је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на |
напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у |
pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране |
другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одго |
да Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствен |
окаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас св |
/p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само пр |
ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ов |
маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</ |
/p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете пр |
г народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду |
каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да на |
емате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ од |
обито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да |
копарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за изв |
у нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: је |
купи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{ |
бична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јак |
у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важи |
ијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митропо |
ос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се |
медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текел |
">fidelis frater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} |
в, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба |
опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и ост |
коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалу |
, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S |
и за Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> в |
посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз проз |
дин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу |
аној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> |
p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио |
добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила |
ију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме |
исело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама |
ровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од |
ошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ств |
му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици |
собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка |
т тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <p |
покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манаст |
им загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваљ |
и одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Ал |
жара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар прове |
је са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>До |
ну натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан л |
лника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. в |
да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. |
о ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за п |
м.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више |
кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, би |
ао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} |
> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{ |
ашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забра |
ога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</ |
д једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“ |
и добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа |
n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено. |
ру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне |
е зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се ни |
бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теоф |
није, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очек |
е нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је |
о са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А |
n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ |
мах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са в |
а га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је |
апалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит ч |
“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам |
доначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се ув |
у пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма ка |
р у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На др |
довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констат |
ри Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рука |
е!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ак |
ено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдал |
товање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто ди |
тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отв |
е мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му нали |
атеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд. |
но и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсен |
му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде ад |
ак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим |
гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове |
осподин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја |
занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Т |
и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној га пр |
а страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га зове |
е, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгла |
зну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под |
а, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их |
де.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави |
олазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, по |
е бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворско |
учују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допус |
ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <forei |
м нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором. |
: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше зд |
<pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p |
г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете.. |
и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, ка |
ота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.< |
то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам |
у. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„ |
астојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запита |
е више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:la |
видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n=" |
сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да м |
о, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у ман |
Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилета |
руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); ал |
а сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим ид |
реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни |
кођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је св |
и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад з |
ке.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Тео |
сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута |
285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега |
та уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, |
даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе о |
ћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би с |
ега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, |
артеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старији |
у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и пров |
вој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуца |
роз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb |
о је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом н |
ка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управ |
онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манасти |
ала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније |
> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђер |
похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му о |
неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и р |
а да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> |
износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 |
.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које |
рост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био |
и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чували су своје им |
ги свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће |
кође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p |
су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу приве |
ца, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теоф |
главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске прот |
се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо с |
него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, |
{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости стр |
мѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Т |
<p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које с |
и бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена |
.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са |
о високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио код к |
али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десн |
во кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како н |
ас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је |
це бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале |
у више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, зап |
Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили |
било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна |
љадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Нај |
своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су да |
ку, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и |
ори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабо |
д врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господи |
ом и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива ж |
ски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он |
, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као ди |
тче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша пр |
ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, |
еди на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} |
виче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори |
остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила |
о Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву ка |
њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што |
и било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се |
х радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути оног |
арио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, |
е.</p> <p>Економске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио ј |
ју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управ |
шла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћели |
освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред го |
>11.{S} Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разрој |
угу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> |
живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом |
ар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би |
а тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајк |
, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољ |
сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са ст |
подин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте. |
би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утама |
лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам н |
адне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? . |
p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље |
ужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а |
подара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што |
аје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и прис |
еђене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p |
да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њ |
n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му |
опуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одв |
> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити |
.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само цр |
врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати своју висок |
че за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он |
Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с |
намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби вл |
истратора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим ма |
еофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта тр |
и... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревиће |
ди на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стој |
ти.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо м |
нате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве ма |
<p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у |
цки митрополит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p |
те искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити |
шљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О |
и разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер |
код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.< |
i</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по д |
„Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огле |
свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и о |
ори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
vacante nulla fiat innovatio</foreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново |
.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{ |
аке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бија |
аки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа |
е људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим об |
што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мал |
та или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер |
не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} |
<pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије |
овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос |
ме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, |
<p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш |
их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад доби |
уги кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучи |
<p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је |
ије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се н |
тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео нас |
је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и |
</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет |
м плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање т |
ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патри |
цу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држа |
и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца н |
.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру. |
ање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кур |
опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито |
своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него |
оже противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обра |
уждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он |
S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше д |
но.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели д |
ћа народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи |
наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуст |
атимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ ниј |
мандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архиман |
то ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове |
м.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви ов |
а позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне |
ѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт |
ојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{ |
е како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јо |
воље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене неб |
недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n= |
p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу ва |
Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и од |
да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо по |
њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал |
/p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота |
мо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон |
а гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх? |
чинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} |
рава на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши го |
а говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит по |
кне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћа |
о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> < |
воју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣп |
Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" |
миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на |
изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге поб |
S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патрија |
</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; |
се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала висок |
ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; о |
протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ства |
по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, диг |
Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет ш |
е и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клон |
p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на |
начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да г |
. свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у |
чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свир |
>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. п |
ѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што |
фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <p |
азио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок позд |
преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе |
д љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> |
ође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, кв |
ецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст |
ри протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривир |
е.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> |
вим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху у |
еном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају |
опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи |
о неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима |
ml:lang="la">Procellas</foreign>!“ море долази од <foreign xml:lang="la">procella</foreign>!“, |
е, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме живо |
есмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други |
примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика |
у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p |
сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схв |
е тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p |
при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чист |
„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је |
р на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и |
м ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га т |
д види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом д |
шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> |
добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или |
творено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир |
школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одред |
мандујући, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он |
и лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S |
оворе, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поод |
ржавама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске Троиц |
ласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестн |
кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруц |
ијатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђ |
а Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буд |
<p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, г |
тимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове |
села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав |
И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополи |
е овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов сам |
он одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све љу |
Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће м |
куда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умими |
вони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му |
сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њено |
сти, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела |
в о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална |
ичностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита С |
овање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају |
хтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и из |
армеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манасти |
у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу заз |
тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести |
е примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за се |
зак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше |
рпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око д |
релива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље зн |
n>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, |
м господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и са |
ко исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваш |
одио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим |
на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као ш |
батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као цар |
{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог на |
г манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био |
} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних |
мо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то пре |
>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђ |
</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла з |
гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође ов |
/p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружј |
е; оног старијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави д |
то бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око ма |
твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ј |
за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манасти |
их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинил |
один архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај дру |
иње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви |
етније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећ |
приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио |
head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета |
химандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне о |
обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже |
је.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандр |
му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико од |
рх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрим |
свирати валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њ |
час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} А |
тала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али |
ио је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> |
анастира Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног ста |
ављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У |
домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе |
караца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове с |
се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер |
<p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкого |
>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“ |
манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојате |
анас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гл |
наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту прип |
ико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у |
ло разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Па |
ј тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ |
ј мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣдниј |
, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није ра |
али дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунц |
он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразу |
аци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да са |
себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допус |
а, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држал |
онијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<for |
зати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> |
вића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи дав |
n="263" /> Стратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиља |
је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу |
и г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер см |
ротивио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утек |
тави старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо |
пи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступ |
па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан |
хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплаш |
буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школск |
да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице |
о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час и |
ед подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранит |
тица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} |
пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је исти |
<p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час |
и вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз з |
љало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, |
записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на |
.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спа |
стало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> </div> <div ty |
ође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У мој |
андрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи |
и православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, к |
одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би |
оме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо |
<pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију |
иривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} В |
себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове при |
ѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом |
и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p> |
преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња |
говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који к |
тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p> |
д и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему з |
S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је |
н отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио |
„Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу |
/p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у ко |
ио свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А |
уги су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</ |
би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . |
те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске |
p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, д |
ог нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Коли |
н; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је сво |
n xml:lang="la">Procellas</foreign>!“,“ допуни задиркивало.</p> <p>„<foreign xml:lang="la">Proc |
} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Са |
„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у |
зпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незапов |
и, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и |
та хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмирив |
....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у п |
арловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати к |
На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патри |
разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним |
ију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно |
рѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као д |
рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му |
манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакл |
и му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати |
мбру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су при |
га мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве |
ра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> |
на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ о |
на за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој |
/p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом доче |
могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би |
а даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати. |
— А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај ле |
ини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте м |
.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ |
не тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се ба |
дити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, ви |
{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бит |
<pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣ |
архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та м |
стирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато |
сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мог |
материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ но |
коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В |
, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом п |
ћа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачи |
одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад по |
дања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх |
мишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај ма |
дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „кал |
о да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа ар |
прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у једно |
ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад |
тупи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по лат |
ити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“< |
зује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са н |
потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се та пот |
обити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, |
преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјав |
{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она с |
ћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слу |
стир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово сам |
вати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примит |
а изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицко |
, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори? |
га да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло д |
го и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣт |
, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег |
ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље |
најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из сви |
шти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе д |
ати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какв |
ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакл |
ће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што ка |
итрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као |
народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном мит |
у се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда |
оди, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати |
ченовић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣ |
сродницима, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право |
ћ је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка |
ифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</ |
у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у |
показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣд |
кте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части по |
/p> <p>Митрополит Стратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у све |
“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣд |
које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многи |
а држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„О |
ше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерње |
га тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без го |
ги манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она дол |
де, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као |
м руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч доме |
су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p |
.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда там |
е чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, |
усио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку мо |
мо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сут |
стина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су |
аковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} За |
ао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заигра |
сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, |
јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад ч |
настиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме бу |
исокопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа |
ре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат за |
ѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И |
о, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пре |
“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздр |
е, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и |
и смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Ста |
, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се |
ѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="206" /> <p>„ |
има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања з |
тво духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> |
шље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање, које одговара и |
владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем. |
мировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше ско |
<p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„ |
и неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ |
у пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестн |
Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добр |
е један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да |
отов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; пре |
архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да |
ње спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калу |
е много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом државним призната.{ |
змислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак он |
оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства |
сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ не |
ign>. <pb n="75" /> Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790 |
бро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изјавити... било је дакле „много |
к недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Те |
дне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Кр |
одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслуш |
нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читав |
Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си |
.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се |
рс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и у |
вено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав |
говори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да из |
дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недир |
к комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, д |
S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени |
и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило м |
д је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро с |
смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар |
обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна п |
их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> < |
p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Как |
p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му дра |
м, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан |
о калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције |
е да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang="de">Don |
ржао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братиј |
томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митроф |
а се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа немож |
њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће |
foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градона |
вници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће и |
а је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па |
етим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“< |
оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате в |
>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то тел |
„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчеви |
путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣх |
и, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да |
/p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде |
{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> |
говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јавља |
настир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много по |
е, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви н |
у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао |
ѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је |
андрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣ |
умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши чита |
.. <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управ |
ављали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напр |
ијарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофа |
ѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{ |
ане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах |
еби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је б |
Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Не |
и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће за |