• adjecto 1
  • aequo 1
  • aliasque 1
  • Judex 1
  • judicem 1
  • jus 1
  • major 1
  • majore 1
  • quam 1
  • quo 1
  • quote 4
  • А 217
  • а 444
  • Авала 1
  • авва 1
  • авгара 1
  • авлије 2
  • авлијом 1
  • Аврамовића 2
  • Аврамовићеве 1
  • аговања 1
  • агресивни 1
  • Адам 1
  • Адама 1
  • адвокат 12
  • Адвокат 3
  • адвоката 8
  • адвокатом 1
  • адвокатство 1
  • адвокату 2
  • адвокацијом 1
  • адет 1
  • адету 1
  • административној 1
  • администратор 37
  • Администратор 7
  • администратора 14
  • администраторе 5
  • администраторове 4
  • администраторови 2
  • администраторово 1
  • администратором 1
  • администратору 11
  • администрирао 1
  • азур 1
  • аја 1
  • Ајде 1
  • ак 1
  • Ако 33
  • ако 78
  • акова 4
  • акције 2
  • акцију 2
  • ал 6
  • Ал 6
  • Ала 2
  • алегата 1
  • алеји 1
  • Али 111
  • али 210
  • аманет 2
  • амин 1
  • аминистраторе 1
  • амо 1
  • Амфилохија 6
  • Амфилохије 36
  • Амфилохијев 1
  • Амфилохијева 1
  • Амфилохијеву 1
  • Ананије 3
  • Ананију 1
  • Андреј 1
  • анђела 8
  • анђеле 1
  • анђели 1
  • анђелом 1
  • анђелска 1
  • анђелски 1
  • анђелским 1
  • анђелску 1
  • анђео 9
  • анђеоски 1
  • антикрист 1
  • апарата 1
  • апатеку 1
  • апелаторијалну 1
  • Апостол 1
  • апостола 1
  • апостолима 1
  • апсеник 1
  • апсенику 1
  • арадски 2
  • аргатовање 1
  • аргументима 1
  • Арендатору 1
  • арија 1
  • ариштанцем 1
  • ариште 5
  • аришту 2
  • арлимандрит 1
  • армије 1
  • Арсенија 4
  • Арсеније 8
  • артију 1
  • артиљерија 1
  • арх 3
  • архива 1
  • архиве 2
  • архиви 2
  • архиву 1
  • архидијецези 1
  • Архиђакон 1
  • архиђакон 2
  • архиђакона 1
  • Архиђакона 1
  • архиђаконом 1
  • Архиепископ 2
  • архиепископи 1
  • архиепископским 1
  • архиепископску 1
  • архијепископски 1
  • Архимандвит 1
  • архимандрије 1
  • архимандрит 148
  • Архимандрит 51
  • архимандрита 41
  • архимандрите 9
  • Архимандрити 1
  • архимандрити 4
  • архимандритима 1
  • Архимандритима 1
  • архимандритов 1
  • архимандритова 1
  • архимандритове 3
  • архимандритовим 1
  • архимандритовој 1
  • архимандритову 1
  • архимандритом 9
  • архимандритства 1
  • архимандриту 14
  • Архипастиру 1
  • аските 1
  • ассесори 1
  • астал 1
  • астала 2
  • Астали 1
  • асталом 1
  • атак 1
  • атмосфером 1
  • Атос 1
  • Аћим 1
  • Аћимов 2
  • Аудијенције 1
  • аудијенцију 1
  • аукторитет 1
  • аукторитета 1
  • Аукторитету 1
  • аутономију 1
  • Аха 1
  • Ацка 1
  • Б 4
  • б 50
  • ба 56
  • бабо 1
  • баве 2
  • бавили 1
  • бавио 1
  • бавите 1
  • бавити 1
  • бадава 2
  • бајаги 1
  • бајна 1
  • бајни 1
  • бају 5
  • бакица 1
  • Бал 1
  • бал 8
  • бала 3
  • балавица 1
  • Балкана 1
  • балкански 1
  • бало 9
  • балове 1
  • балске 1
  • балу 3
  • бама 1
  • бамбуса 1
  • бамбусрор 1
  • бан 1
  • Банат 2
  • Баната 1
  • Банатски 1
  • банатским 1
  • Банатским 1
  • банатској 1
  • банатском 1
  • Банату 1
  • Банаћани 2
  • банда 9
  • банде 4
  • бандисте 1
  • бандом 1
  • банду 2
  • банкама 1
  • банкијерима 1
  • бар 6
  • Барем 1
  • барем 11
  • барјак 1
  • барјака 1
  • Барон 1
  • барон 3
  • барона 1
  • бароница 1
  • бароници 1
  • барону 1
  • басамака 1
  • басамаке 3
  • басамаку 1
  • басамаци 2
  • басом 2
  • батар 2
  • батерије 1
  • бати 3
  • батина 2
  • батинама 1
  • батине 1
  • батином 1
  • батину 1
  • баће 1
  • Бахове 1
  • Бахусових 1
  • бац 1
  • баца 2
  • бацакао 1
  • бацати 1
  • бацаше 1
  • баце 2
  • баци 8
  • бацио 2
  • бацити 1
  • бациш 1
  • Бачка 1
  • бачке 1
  • Бачке 1
  • Бачки 1
  • бачки 4
  • бачкој 1
  • Бачкој 1
  • Бачку 2
  • Баш 10
  • баш 47
  • башим 1
  • башта 1
  • Башта 1
  • баштама 1
  • баште 1
  • Башту 1
  • башту 2
  • бд 1
  • бденије 1
  • бдију 1
  • бдити 1
  • Бе 1
  • бе 8
  • бегенисао 1
  • бедемови 1
  • Без 2
  • без 52
  • безазлено 1
  • безбрижна 1
  • безбрижно 2
  • безгранична 1
  • безграничну 1
  • Бездан 1
  • безобзирна 1
  • безобзирно 1
  • безобразниче 1
  • безобразно 1
  • безплатно 2
  • безпрепорно 1
  • безприм 1
  • безсмислицама 1
  • беле 1
  • бележником 1
  • бенгели 1
  • Београда 1
  • београдски 1
  • Београду 1
  • Беочин 2
  • Беочину 1
  • берићетно 1
  • бермет 1
  • Беч 4
  • Беча 2
  • бечка 1
  • Бечка 1
  • Бечкерек 5
  • Бечкерека 1
  • Бечкереку 4
  • Бечкеречани 1
  • Бечкиња 1
  • Бечкој 1
  • Бечу 7
  • Бешеново 3
  • Би 1
  • би 215
  • бива 3
  • бивала 2
  • бивали 1
  • бивао 1
  • бившег 2
  • бившем 1
  • бивши 2
  • бија 1
  • бијаху 18
  • бијаше 102
  • бије 2
  • бијо 1
  • Била 1
  • била 107
  • биле 17
  • били 52
  • било 161
  • Било 8
  • биље 1
  • биљка 1
  • бим 2
  • био 202
  • Био 9
  • бира 2
  • Бирај 1
  • бисер 1
  • бистра 1
  • бистри 1
  • бистром 1
  • бите 1
  • бити 152
  • биткама 1
  • битке 1
  • битку 1
  • битна 1
  • Биће 2
  • биће 7
  • Бићемо 1
  • бићу 1
  • бих 16
  • бице 1
  • бич 2
  • бичопуцанија 1
  • биџе 1
  • бише 1
  • бл 6
  • благ 2
  • блага 1
  • благајну 1
  • благи 1
  • благим 1
  • Благо 2
  • благо 5
  • благовања 2
  • благоволите 1
  • благод 3
  • благодарну 1
  • благодат 1
  • благодатију 1
  • благом 1
  • благородном 1
  • благосиљају 1
  • благосиљајућу 1
  • благослов 4
  • Благословено 1
  • благословеном 1
  • благослови 3
  • благословом 1
  • благослову 1
  • благост 2
  • благости 1
  • благотворна 1
  • благотворне 1
  • блаже 1
  • блаженим 1
  • блаженом 1
  • блаженства 2
  • блаженство 1
  • блажи 1
  • ближа 1
  • ближе 10
  • ближега 1
  • близу 9
  • блистала 1
  • блистали 1
  • блистао 1
  • блистати 1
  • бљавао 1
  • бна 2
  • бне 1
  • бни 1
  • бним 1
  • бно 4
  • бо 1
  • бобу 1
  • Бог 15
  • бог 8
  • Бога 12
  • бога 9
  • богат 1
  • богата 9
  • богатим 1
  • богато 4
  • богатог 2
  • богатство 1
  • богатству 1
  • Богдана 1
  • богиња 1
  • богме 1
  • Богме 2
  • богом 1
  • Богом 2
  • богомољаца 1
  • Богородице 1
  • богословаца 1
  • богослове 1
  • богослови 2
  • Богословија 1
  • богословије 5
  • богословији 2
  • богословију 4
  • богословска 1
  • богословском 1
  • богословци 1
  • богослуженија 1
  • богослуженију 2
  • богослужењу 1
  • Богу 13
  • бодрим 1
  • Бођани 1
  • божанствено 1
  • боже 1
  • Боже 4
  • божија 1
  • Божије 1
  • божије 2
  • божијег 1
  • Божијег 1
  • божијој 1
  • Божијој 1
  • божијом 1
  • Божију 1
  • божију 2
  • божић 1
  • божја 1
  • божје 2
  • божју 1
  • бои 1
  • боим 1
  • боите 1
  • Боите 1
  • бој 1
  • боја 1
  • бојазни 1
  • бојама 1
  • бојао 2
  • бојати 1
  • боје 2
  • боји 1
  • бојим 1
  • бојишта 1
  • бојно 1
  • бојом 1
  • боју 1
  • бол 3
  • болан 2
  • болесника 1
  • болест 3
  • болести 3
  • болестна 3
  • болестнија 1
  • Болестник 2
  • болестник 3
  • болестника 3
  • болестнике 1
  • Болестнику 1
  • болестнику 2
  • болестним 1
  • болестници 1
  • болестницима 1
  • болестницу 1
  • болешљив 1
  • боли 1
  • болник 1
  • болника 2
  • болнике 2
  • болнима 1
  • болници 1
  • болном 1
  • болова 1
  • болове 1
  • боловима 1
  • бољара 1
  • Боље 2
  • боље 49
  • бољег 1
  • бољем 2
  • бољи 3
  • бољим 1
  • бољих 1
  • Боме 1
  • боме 5
  • борави 1
  • Борбе 1
  • борбе 2
  • борби 2
  • бори 1
  • борила 1
  • борио 1
  • Босанска 1
  • босанске 1
  • босијока 1
  • босиљак 1
  • ботанике 1
  • Бошња 1
  • Бошњу 1
  • бр 6
  • брава 1
  • браве 2
  • браву 2
  • бравуром 1
  • Брада 2
  • брада 7
  • бради 2
  • брадице 1
  • брадом 1
  • браду 4
  • браку 1
  • брали 1
  • бранећи 1
  • бранити 1
  • Бранковић 1
  • Бранковића 1
  • Брат 1
  • брат 7
  • брата 11
  • братија 13
  • братије 7
  • братији 2
  • братијо 1
  • братом 1
  • братске 2
  • братски 2
  • братског 2
  • братском 2
  • братством 1
  • брату 2
  • браћа 13
  • Браћа 2
  • браће 1
  • браћи 1
  • Браћи 1
  • браћо 3
  • браћом 2
  • браћу 4
  • браца 1
  • брашнари 1
  • брашнару 3
  • брда 6
  • брже 8
  • брзим 1
  • брзином 1
  • Брзо 1
  • брзо 13
  • брига 2
  • бриге 5
  • бригу 2
  • брижљиво 1
  • бризи 1
  • бризне 2
  • бринути 1
  • брисати 2
  • бритка 1
  • бритке 1
  • бриткој 1
  • брк 2
  • бркова 1
  • бркове 2
  • број 1
  • броја 1
  • бројанице 1
  • броје 1
  • бројем 1
  • броји 1
  • бу 5
  • бубањ 1
  • бубати 1
  • Бугарин 1
  • Бугарске 1
  • бугарски 3
  • бугарским 2
  • бугарских 1
  • Бугарских 1
  • Бугарској 2
  • будале 1
  • будан 2
  • буде 72
  • будем 6
  • будете 1
  • будеш 3
  • Буди 3
  • буди 4
  • будила 1
  • будилник 2
  • будилника 1
  • будимске 3
  • будимски 1
  • Будимски 1
  • будимским 1
  • Будиму 2
  • Будите 3
  • будите 5
  • будна 5
  • будним 1
  • будно 1
  • буду 8
  • будуће 1
  • Будући 1
  • будући 2
  • Будућност 1
  • будућност 7
  • будућности 2
  • будућу 1
  • бујеће 1
  • бујица 1
  • бука 2
  • Букарешт 1
  • Букарешту 2
  • буква 3
  • букван 1
  • буквана 1
  • Букване 1
  • букве 3
  • букво 1
  • букву 1
  • буке 1
  • букнуло 1
  • Буковине 1
  • буковински 1
  • бунар 1
  • бундева 1
  • бура 1
  • бурад 4
  • бургију 1
  • буре 3
  • бурета 1
  • бурету 1
  • Бурје 1
  • бурмута 1
  • бурмутица 1
  • бурмутицом 1
  • бурмутицу 1
  • бурмутском 1
  • Бурно 1
  • бурној 1
  • буру 1
  • бурунтију 1
  • Бутлер 1
  • бухара 1
  • бучила 1
  • бушиш 1
  • В 13
  • в 50
  • ва 9
  • вав 1
  • Вав 3
  • важи 1
  • важио 3
  • важити 2
  • важни 1
  • важнијих 1
  • важности 2
  • ваздан 1
  • вају 4
  • вајућим 1
  • вала 3
  • вале 2
  • вали 2
  • валцер 2
  • валцере 1
  • валцери 1
  • валцовање 1
  • ваља 51
  • ваљада 1
  • ваљаде 1
  • ваљадијаше 1
  • Ваљало 1
  • ваљало 15
  • ваљан 2
  • ваљана 2
  • ваљане 4
  • ваљати 1
  • ваљаше 1
  • ваљда 15
  • Ваљда 5
  • вам 68
  • Вам 7
  • Вама 1
  • вама 21
  • вами 1
  • вамилија 1
  • вампира 1
  • ван 1
  • вандле 1
  • ванредно 1
  • вање 2
  • Вањска 1
  • вао 4
  • Варадина 1
  • Варадину 1
  • варива 3
  • варијацију 1
  • вармеђе 1
  • вармеђи 1
  • вармеђски 1
  • Варнава 9
  • Варнави 1
  • Варнаво 1
  • Варнаву 1
  • варош 1
  • вароши 1
  • варошке 1
  • Вас 1
  • вас 77
  • вате 1
  • вати 3
  • Ватра 1
  • ватра 2
  • ватраљ 1
  • ватраљем 2
  • ватре 3
  • ватрица 1
  • ватру 4
  • вац 2
  • ваш 10
  • ваша 2
  • Ваша 9
  • вашар 1
  • ваше 11
  • Ваше 8
  • вашег 2
  • вашем 2
  • ваши 3
  • вашим 3
  • ваших 1
  • вашој 1
  • Вашој 2
  • Вашу 1
  • вашу 5
  • ве 2
  • вегетације 1
  • ведра 1
  • ведро 1
  • веже 1
  • веза 3
  • везан 1
  • везаће 1
  • везен 1
  • везени 1
  • везиље 1
  • везом 1
  • везти 1
  • века 1
  • веле 2
  • вели 4
  • велика 15
  • велике 16
  • велики 13
  • великим 7
  • великих 3
  • велико 15
  • великог 4
  • великој 5
  • великом 4
  • велику 14
  • велим 3
  • велите 9
  • величанства 1
  • Величанства 1
  • величанствен 1
  • величанствена 1
  • величанствених 1
  • величанствено 1
  • Величанство 1
  • величина 1
  • величини 1
  • велиш 4
  • велом 1
  • вере 1
  • веркл 1
  • верним 1
  • верном 1
  • вертхајмова 1
  • верујем 1
  • весел 1
  • весела 3
  • веселе 1
  • Веселе 1
  • весели 3
  • веселији 3
  • веселијим 1
  • веселили 1
  • Веселим 1
  • весело 5
  • веселог 1
  • весеље 5
  • весео 3
  • ветхом 1
  • Већ 14
  • већ 98
  • веће 1
  • већег 1
  • већи 6
  • већином 1
  • већих 3
  • већма 11
  • већом 1
  • већу 3
  • вече 13
  • вечер 4
  • Вечера 1
  • вечера 5
  • вечерала 1
  • вечерали 4
  • Вечерас 1
  • вечерас 2
  • вечере 3
  • вечери 5
  • вечерња 1
  • вечерње 4
  • вечерњем 1
  • вечерњу 1
  • вечеру 1
  • вечитога 1
  • вештини 1
  • Ви 39
  • ви 97
  • вид 2
  • вида 2
  • Видаковић 2
  • Видаковића 2
  • Видаковићем 1
  • виде 12
  • видећи 3
  • Види 1
  • види 45
  • Видила 2
  • видила 9
  • видиле 1
  • видили 10
  • видило 17
  • Видило 4
  • видим 15
  • Видим 6
  • видимо 1
  • видио 15
  • видите 11
  • Видите 4
  • видити 35
  • видиће 2
  • видићемо 4
  • видићете 1
  • Видиш 3
  • видиш 6
  • видовдан 1
  • видом 1
  • виђали 1
  • виђао 1
  • виђате 1
  • виђати 1
  • виђе 1
  • визита 1
  • визитама 1
  • визитирам 1
  • викати 1
  • викне 6
  • викнути 1
  • вико 1
  • виктуале 1
  • вила 1
  • вилица 1
  • виљушака 1
  • виљушку 1
  • вина 12
  • винковић 1
  • Винковића 1
  • Вино 1
  • вино 10
  • виновом 1
  • Виноград 1
  • виноград 2
  • виноградарство 1
  • винограде 3
  • виногради 1
  • Виногради 1
  • вином 1
  • винушко 1
  • винца 2
  • вио 1
  • вис 3
  • виси 1
  • висила 1
  • висина 1
  • висине 4
  • висину 4
  • висио 1
  • висока 1
  • високе 3
  • високим 2
  • високо 2
  • високога 1
  • високој 2
  • високопарним 1
  • Високопревосходителство 1
  • Високопреосвјашченство 2
  • Високопреосвјашченству 1
  • високопречестњејши 15
  • Високопречестњејши 3
  • Високородија 1
  • високородије 1
  • Високородију 1
  • високородију 2
  • Високородни 1
  • високородни 3
  • високороднога 1
  • високородном 2
  • високу 4
  • вису 1
  • Витешким 1
  • Витковић 1
  • витлали 1
  • Витлате 1
  • Витош 2
  • Витошу 1
  • Виц 1
  • виц 2
  • вицем 1
  • вицишпан 1
  • вицишпана 2
  • вицу 1
  • вичемо 1
  • вичете 1
  • вичу 2
  • вичући 1
  • виш 6
  • виша 3
  • више 142
  • Више 5
  • вишем 1
  • виши 1
  • вишим 4
  • виших 3
  • вишој 1
  • вка 1
  • влаге 1
  • Влада 1
  • влада 10
  • владали 2
  • владању 1
  • владао 1
  • владати 1
  • владе 3
  • влади 3
  • владика 15
  • Владика 5
  • владике 7
  • владики 1
  • владико 1
  • владику 4
  • владини 1
  • Владици 1
  • владици 2
  • владичиним 1
  • владичиних 1
  • владичји 1
  • владом 1
  • влажан 1
  • власт 5
  • властелинске 1
  • власти 4
  • властита 1
  • властитог 1
  • вницом 2
  • вничко 1
  • Во 1
  • во 5
  • вода 3
  • воде 7
  • воденице 1
  • Воденице 1
  • воденицу 1
  • Води 1
  • води 6
  • Водила 1
  • водио 3
  • водити 1
  • водицом 1
  • водише 1
  • водом 5
  • воду 2
  • вођаху 1
  • вођаше 2
  • вођом 1
  • вожњу 1
  • возећи 1
  • воззвах 1
  • возила 1
  • возили 2
  • возио 2
  • војака 1
  • војвода 1
  • војводина 1
  • војводине 2
  • војводини 1
  • војка 3
  • војке 1
  • војко 3
  • Војловица 1
  • војника 1
  • војничким 1
  • војују 1
  • војчица 1
  • вола 2
  • воле 1
  • воли 1
  • волим 2
  • волио 1
  • волнама 1
  • воловском 1
  • волу 1
  • воља 9
  • вољан 1
  • воље 15
  • вољи 9
  • вољом 3
  • вољу 5
  • вом 1
  • восак 2
  • воћњак 1
  • вр 91
  • враг 2
  • врага 2
  • враголан 1
  • врагу 1
  • вражке 1
  • вранаца 1
  • врањ 1
  • врат 4
  • Врата 5
  • врата 63
  • Врате 1
  • врате 3
  • врати 23
  • вратила 1
  • вратили 2
  • вратим 3
  • вратима 3
  • вратимо 4
  • вратио 2
  • вратити 2
  • вратиће 1
  • вратма 3
  • врату 2
  • враћајућа 1
  • враћали 1
  • враћао 1
  • врачем 1
  • Врашки 1
  • врбонке 1
  • врбонку 1
  • врвити 1
  • врдати 1
  • Врдник 1
  • време 2
  • времена 28
  • Временом 1
  • временом 3
  • времену 1
  • врије 2
  • Врло 1
  • врло 65
  • врсти 2
  • врсту 1
  • врт 2
  • Врућа 1
  • врућих 1
  • вруче 1
  • вручену 1
  • врх 1
  • врха 1
  • врховна 1
  • врховног 3
  • врху 2
  • врхунац 1
  • врцале 1
  • вршачки 2
  • Вршцу 1
  • вс 2
  • всја 2
  • Вук 1
  • Вука 1
  • вукла 1
  • вукло 1
  • вуко 1
  • Вуковару 2
  • вуку 1
  • вући 2
  • вуцаре 1
  • Вуци 1
  • вуцибатину 1
  • вуче 1
  • входу 1
  • вца 1
  • г 21
  • Г 5
  • га 348
  • гава 1
  • гавати 1
  • Гавра 1
  • Гаврил 3
  • Гаврила 1
  • Гаврине 1
  • Гавро 1
  • гадна 1
  • газда 1
  • газдовању 1
  • газити 1
  • газише 1
  • гајдама 1
  • гајдаши 1
  • гајтанима 1
  • гали 3
  • галопаду 1
  • галопенима 1
  • галу 1
  • гардинама 1
  • гаси 1
  • Гастајн 1
  • гати 4
  • гвоздена 1
  • гвоздене 1
  • гвоздени 3
  • гвозденом 2
  • гвоздену 2
  • гд 51
  • Гд 6
  • где 1
  • гђу 1
  • Гедеон 6
  • Гедеона 4
  • Гедеону 1
  • Гедик 1
  • Генерал 2
  • генерал 7
  • генерала 2
  • генерали 2
  • генералу 1
  • Гершића 1
  • Гершићевог 1
  • гибање 2
  • гиздав 1
  • Гимназија 1
  • гимназија 3
  • гимназије 4
  • гимназији 1
  • гимназијског 1
  • гимназију 4
  • гимназиста 1
  • гинемо 1
  • гла 2
  • глава 16
  • Глава 3
  • главе 13
  • глави 14
  • главицу 2
  • главне 2
  • главни 1
  • главнији 1
  • главним 1
  • главнице 2
  • главницом 2
  • главницу 2
  • главно 4
  • главнокомандујући 2
  • главобоље 1
  • главом 22
  • Главу 1
  • главу 38
  • глад 4
  • гладак 1
  • гладан 2
  • глади 2
  • глас 30
  • Глас 5
  • гласа 13
  • гласан 1
  • гласила 2
  • гласио 2
  • гласно 3
  • гласовати 1
  • гласови 5
  • гласовито 1
  • гласом 30
  • гласу 7
  • гле 1
  • гледа 1
  • Гледај 1
  • гледај 4
  • гледајте 1
  • Гледајте 1
  • гледала 3
  • гледалац 1
  • гледалаца 2
  • гледале 1
  • гледањем 1
  • Гледао 1
  • гледао 14
  • гледаоца 1
  • гледаоцима 1
  • гледати 1
  • гледаћемо 1
  • гледаћу 1
  • гледаше 4
  • гледе 2
  • гледећи 4
  • гледи 3
  • гледим 2
  • гледите 1
  • гледишта 1
  • глиб 1
  • глогову 1
  • глув 1
  • глумачки 1
  • глумце 1
  • гнеш 1
  • гнула 1
  • гнута 1
  • гнути 2
  • гњездо 1
  • говала 1
  • гована 1
  • говеда 1
  • гови 1
  • Говор 2
  • говор 7
  • говора 6
  • говоре 7
  • говорећи 7
  • говори 24
  • Говори 8
  • говорила 6
  • говорили 5
  • говорило 2
  • Говорило 2
  • говорим 3
  • говоримо 4
  • Говорио 1
  • говорио 30
  • говорите 2
  • говорити 20
  • говориш 4
  • говорише 1
  • говорник 1
  • Говорник 1
  • говорнику 1
  • говорте 1
  • говору 3
  • год 28
  • Год 8
  • годи 2
  • годила 1
  • годило 3
  • година 23
  • годинама 3
  • Године 3
  • године 37
  • годину 9
  • годишње 4
  • годишњег 1
  • годишњи 2
  • годишњих 1
  • гола 2
  • голом 1
  • голубе 1
  • голубиње 1
  • гомила 1
  • гомилама 3
  • гомиле 1
  • гомили 2
  • гомилицама 1
  • гомилом 1
  • Гомирје 1
  • Гоморра 1
  • Гоне 1
  • гонити 1
  • гонци 1
  • гоњен 1
  • гоњена 1
  • гор 16
  • Гора 2
  • гора 3
  • горе 10
  • Горе 7
  • горела 1
  • горем 1
  • гори 4
  • Гори 8
  • горива 1
  • гориво 1
  • горијаше 1
  • горих 1
  • горка 1
  • горко 1
  • горња 1
  • Горње 1
  • горњим 1
  • Горњо 1
  • горњу 2
  • горопадно 2
  • горопадну 1
  • горостасних 1
  • горостасном 1
  • Гору 3
  • гору 4
  • горуће 1
  • горчином 1
  • госе 1
  • госпа 1
  • госпама 1
  • госпе 1
  • госпо 1
  • господа 12
  • Господа 2
  • господар 4
  • господара 3
  • господарем 1
  • господарењу 1
  • Господари 1
  • господари 2
  • господарима 1
  • господарство 1
  • господару 1
  • господе 4
  • Господи 1
  • господи 6
  • Господин 15
  • господин 36
  • господина 13
  • Господине 1
  • господине 40
  • господином 4
  • господину 11
  • Господину 2
  • господом 2
  • господски 4
  • господско 2
  • господу 1
  • господује 1
  • госпођа 19
  • Госпођа 3
  • госпођама 1
  • госпође 14
  • госпођи 4
  • госпођино 1
  • госпођица 2
  • госпођицама 1
  • госпођице 1
  • госпођици 1
  • госпођицима 1
  • госпођо 5
  • госпођом 8
  • Госпођу 1
  • госпођу 13
  • госпоје 1
  • госпоји 1
  • госпом 1
  • Гост 3
  • гост 5
  • госта 3
  • гостба 1
  • госте 10
  • гости 19
  • Гости 2
  • гостијоници 1
  • гостију 9
  • гостима 7
  • гостинске 2
  • гостинским 1
  • гостинској 2
  • гостинску 1
  • гостионица 1
  • гостионици 1
  • гостионицу 2
  • гостите 1
  • гостољубивом 1
  • готов 11
  • готова 4
  • готове 1
  • готови 2
  • Готових 1
  • готово 1
  • готовошћу 1
  • гошћа 2
  • гошћу 1
  • гр 14
  • Грабовац 2
  • града 2
  • гради 1
  • градити 1
  • градови 1
  • градоначелник 3
  • градоначелника 1
  • градоначелнику 1
  • грађани 1
  • грађанима 1
  • грађанског 2
  • грађанском 1
  • грађе 1
  • грађени 1
  • грађења 2
  • грађење 2
  • грађу 2
  • граматици 1
  • граматичком 1
  • грану 1
  • гранчице 1
  • грање 1
  • Грбић 4
  • Грбићем 1
  • Грбићу 2
  • Гргетег 2
  • Гргетегу 1
  • грдан 1
  • Грдећи 1
  • грдити 1
  • грдна 1
  • грдне 1
  • грдно 1
  • грдној 1
  • грдње 1
  • грдњи 1
  • гредице 1
  • гризти 1
  • грије 1
  • гриота 1
  • Грле 1
  • грлити 1
  • грло 5
  • грму 1
  • гроб 5
  • гроба 8
  • гробљу 2
  • гробова 1
  • гробове 2
  • гробу 4
  • грозе 1
  • грозне 1
  • грозних 1
  • грозно 2
  • гром 1
  • громко 1
  • громовима 1
  • громовитим 1
  • громом 1
  • гроф 4
  • грофа 1
  • грофица 1
  • грофици 1
  • грохот 2
  • грохотан 1
  • грохотни 1
  • грохотно 1
  • грохотом 5
  • Груди 1
  • груди 5
  • грудима 1
  • Груић 1
  • Грујић 1
  • грунтове 1
  • грунуше 1
  • грцати 1
  • грчевито 2
  • грчевитом 1
  • Грчке 1
  • грчки 1
  • грчких 1
  • грчу 2
  • гством 2
  • гу 5
  • губи 2
  • губио 1
  • губиш 1
  • Гудуре 1
  • гули 1
  • гумни 1
  • гунца 1
  • гурао 1
  • Гурија 1
  • Гурије 5
  • Гурковој 1
  • гурне 1
  • гусле 1
  • густа 1
  • густара 1
  • густом 1
  • гуше 1
  • гуши 1
  • Д 4
  • д 92
  • да 1703
  • Да 34
  • давала 1
  • давале 1
  • давали 4
  • давани 1
  • давање 1
  • давао 1
  • давати 4
  • даваше 2
  • давио 1
  • давно 1
  • дад 2
  • Даде 2
  • даде 33
  • дадем 2
  • дадох 2
  • даду 1
  • дај 11
  • Дај 5
  • даје 10
  • дајем 1
  • дајемо 1
  • дајеш 1
  • Дајте 8
  • дајте 9
  • дају 6
  • дајуће 1
  • дајући 2
  • дак 1
  • дакако 1
  • Дакле 17
  • дакле 87
  • Даклем 1
  • даклем 2
  • дала 10
  • дале 1
  • далека 2
  • далеко 15
  • Дали 1
  • дали 6
  • Далмацији 1
  • дало 2
  • Даљ 1
  • Даља 1
  • даље 39
  • Даље 5
  • даљем 1
  • даљи 1
  • даљина 1
  • даљини 1
  • даљину 1
  • дам 3
  • дамаске 1
  • Дамаскина 1
  • Дан 3
  • дан 58
  • дана 29
  • данас 42
  • Данас 5
  • данашњег 1
  • данашњом 1
  • данданас 1
  • дане 8
  • дани 4
  • Данило 1
  • дано 1
  • даној 1
  • даном 1
  • дану 2
  • дање 6
  • дању 1
  • дао 19
  • дар 7
  • дара 3
  • дарива 1
  • дарова 1
  • дарове 1
  • даровит 1
  • дару 1
  • дасака 1
  • дате 8
  • дати 22
  • даћемо 1
  • даћу 1
  • Даћу 1
  • дах 1
  • дахом 1
  • даше 1
  • дбе 1
  • дбу 1
  • дв 18
  • Дв 2
  • два 31
  • Два 6
  • Дванајест 1
  • дванајесто 1
  • двапут 1
  • дваред 2
  • две 3
  • двери 1
  • двоица 4
  • двоице 1
  • двоици 2
  • двоја 1
  • двоје 4
  • двојица 1
  • двојице 1
  • двома 1
  • двор 12
  • двора 6
  • дворишта 1
  • дворнику 1
  • Дворска 2
  • дворска 3
  • дворске 2
  • дворски 3
  • дворским 1
  • дворскога 1
  • дворској 4
  • дворску 1
  • двору 14
  • де 16
  • Де 4
  • дебелог 1
  • дебелу 1
  • Дебео 1
  • дебео 2
  • девет 3
  • Дед 2
  • декорацију 1
  • декорирану 1
  • деликатне 1
  • депозитирана 1
  • дерати 2
  • деривира 1
  • дерлад 1
  • десет 2
  • десети 1
  • десетка 1
  • десетол 1
  • деси 1
  • десило 2
  • десна 1
  • десне 1
  • десницу 3
  • десно 6
  • десну 2
  • деспота 2
  • детињства 1
  • деће 1
  • дећи 1
  • дефицита 1
  • децембра 1
  • децембру 2
  • децизије 1
  • ди 34
  • диван 2
  • диванити 1
  • дивила 1
  • дивити 3
  • дивља 2
  • дивљач 1
  • дивље 1
  • дивљи 1
  • дивљом 1
  • дивљу 1
  • Дивна 1
  • дивна 6
  • дивне 1
  • дивни 1
  • дивних 1
  • дивно 5
  • дивнога 1
  • дивном 1
  • дивота 1
  • дивоте 4
  • дивоти 1
  • дивотне 1
  • дивоту 2
  • дигне 31
  • Дигне 4
  • дигнем 1
  • дигну 2
  • дигнула 1
  • дигнуле 1
  • дигнули 1
  • дигнути 1
  • диго 2
  • диже 7
  • дижите 1
  • дижу 1
  • дизала 1
  • дизале 1
  • дизало 1
  • дизао 2
  • дизати 1
  • дијете 4
  • дијету 2
  • дијецеза 1
  • дијецезама 1
  • дијецезана 1
  • дијецезе 2
  • дијурнама 1
  • дијурне 3
  • дијурнодавца 1
  • дикастерија 1
  • дику 1
  • дила 4
  • дилетанти 2
  • дили 1
  • дило 1
  • дим 5
  • дио 14
  • Дионисија 1
  • дипломат 3
  • дипломатичну 1
  • дира 2
  • дирати 2
  • директор 1
  • директора 1
  • дирне 2
  • дирнете 1
  • дирну 1
  • дирнула 1
  • дирнуо 1
  • дирнута 1
  • дирнуте 1
  • дисања 1
  • дисао 2
  • дисертацију 1
  • дисциплина 6
  • дисциплине 1
  • дисциплином 1
  • дите 3
  • дитеља 1
  • дити 5
  • дићу 1
  • дихања 1
  • дице 3
  • дицу 1
  • дична 1
  • диш 1
  • дишемо 1
  • дишпут 1
  • дишпути 1
  • дишпутирамо 1
  • дишпутирао 2
  • дишући 1
  • дки 1
  • дко 11
  • дку 11
  • длан 2
  • дланови 1
  • длановидној 1
  • длу 1
  • дна 3
  • дне 19
  • Дневника 1
  • днемо 1
  • днеш 1
  • дни 2
  • днијем 1
  • днији 1
  • дник 1
  • дника 3
  • днику 1
  • дним 1
  • дница 2
  • днице 1
  • дници 2
  • дницу 1
  • дно 7
  • днога 2
  • дном 1
  • дност 1
  • дности 1
  • дну 2
  • дње 8
  • дњем 2
  • дњи 6
  • дњу 1
  • до 120
  • До 3
  • доба 16
  • добар 13
  • Добар 3
  • добара 2
  • добе 1
  • добија 1
  • добијало 1
  • добијао 1
  • добије 12
  • добијем 1
  • добијемо 1
  • добију 4
  • добила 2
  • добили 6
  • добило 1
  • добио 6
  • добит 1
  • добити 7
  • Добићеш 1
  • добише 1
  • добра 30
  • добрано 1
  • добре 7
  • добри 6
  • добро 100
  • Добро 21
  • добровољно 1
  • доброг 1
  • доброга 1
  • добром 4
  • добростања 1
  • добротвора 1
  • доброти 1
  • добру 7
  • дов 1
  • дова 1
  • довала 1
  • дованија 1
  • довање 1
  • довањем 1
  • довао 3
  • довати 2
  • доведе 3
  • доведен 1
  • доведена 1
  • доведени 1
  • доведу 4
  • довезено 1
  • довезли 1
  • довезу 2
  • довела 3
  • довеле 1
  • довели 3
  • довело 1
  • довео 8
  • довести 2
  • дови 1
  • доводи 1
  • доводила 1
  • довољне 1
  • довољно 5
  • доврши 1
  • довршили 1
  • довршио 1
  • догађа 2
  • догађаима 1
  • догађај 4
  • догађаја 2
  • догађаји 1
  • договарати 1
  • договора 1
  • догоди 2
  • догодило 3
  • догодио 1
  • дограђен 1
  • дода 12
  • додаду 1
  • додамо 1
  • додати 1
  • додворио 1
  • додир 1
  • додира 1
  • додиру 1
  • дође 63
  • Дође 8
  • дођем 4
  • дођемо 1
  • дођете 3
  • дођи 1
  • Дођи 2
  • дођите 4
  • дођоше 1
  • Дођу 1
  • дођу 15
  • Доживио 1
  • доживио 2
  • доживити 2
  • дозвала 1
  • дозвати 2
  • дозволу 1
  • дозвољен 1
  • дозвољено 2
  • дозиђивали 1
  • дозна 2
  • дознали 2
  • дознао 1
  • дознати 1
  • дозове 1
  • доиста 32
  • дој 1
  • дојавило 1
  • дојуре 1
  • дојури 1
  • Док 13
  • док 48
  • дока 3
  • докажи 1
  • доказ 1
  • доказа 2
  • доказали 1
  • доказано 1
  • доказати 1
  • доказивати 1
  • доказима 1
  • доказује 1
  • доке 6
  • Докле 1
  • докле 2
  • Докончајте 1
  • докраде 1
  • доксат 2
  • доктор 5
  • Доктора 1
  • доктора 3
  • докторатски 1
  • доктори 1
  • доктором 4
  • Доктору 1
  • доку 1
  • дол 5
  • долазаше 2
  • долазе 3
  • долазећег 1
  • долазећега 1
  • долазећему 1
  • долазећи 1
  • Долази 1
  • долази 15
  • долазила 5
  • долазиле 1
  • долазили 5
  • долазило 2
  • долазим 2
  • долазимо 1
  • долазио 12
  • долазити 1
  • долазиш 1
  • долазише 1
  • доле 3
  • доликовао 1
  • долина 2
  • долње 2
  • дољни 1
  • дољњу 3
  • Дом 1
  • домак 1
  • домаћин 20
  • Домаћин 9
  • домаћина 7
  • домаћинов 1
  • домаћином 1
  • домаћину 3
  • домашња 1
  • дометну 1
  • домисли 1
  • домишљавању 1
  • домишљан 1
  • домишљана 1
  • донела 2
  • донели 2
  • Донео 1
  • донео 4
  • донесе 5
  • донесена 2
  • донесите 1
  • донета 1
  • донети 3
  • донећу 1
  • доносе 1
  • доноси 3
  • доносила 3
  • доносити 1
  • допада 3
  • допадају 1
  • допадао 2
  • допадаше 1
  • допадне 1
  • допасти 2
  • допетљао 1
  • Доплатак 1
  • доплетем 1
  • допрати 1
  • допратила 1
  • доприносио 1
  • допуни 1
  • допунити 1
  • Допуст 1
  • допуст 7
  • допуста 3
  • допусте 1
  • допусти 5
  • допустио 1
  • Допустите 2
  • допустите 4
  • допустити 7
  • допутовала 1
  • допуштам 1
  • допуштено 1
  • дорасла 1
  • дорастла 1
  • дорасто 1
  • дос 2
  • досад 5
  • досада 1
  • досадање 1
  • досадањем 2
  • Доситеј 1
  • Доситија 4
  • Доситије 4
  • доскочи 3
  • досп 5
  • доста 29
  • Доста 3
  • досте 1
  • достигне 1
  • достиго 1
  • достиже 1
  • достојанствено 1
  • достојне 1
  • достојно 1
  • Достојно 1
  • достојну 1
  • дот 7
  • дотацију 1
  • дотирају 1
  • дотична 2
  • дотичне 1
  • дотичним 1
  • дотично 1
  • дотичног 1
  • дотичној 1
  • дотл 9
  • дотле 2
  • Доћи 1
  • доћи 38
  • доћиће 3
  • Доћиће 3
  • доћићу 1
  • Доћићу 2
  • доходак 1
  • доходка 2
  • доци 9
  • доцима 1
  • доцније 1
  • дочбе 1
  • дочбу 2
  • доче 1
  • дочек 1
  • Дочека 1
  • дочека 7
  • дочекала 2
  • дочекали 3
  • дочекамо 2
  • дочекати 3
  • дочекивали 1
  • дочеку 2
  • дочена 1
  • дочењем 1
  • дочепа 2
  • дочим 2
  • дочити 1
  • дошавши 2
  • Дошавши 3
  • дошао 3
  • доше 1
  • Дошла 1
  • дошла 13
  • дошле 1
  • Дошле 1
  • Дошли 2
  • дошли 6
  • дошло 4
  • дошљака 1
  • дошљаку 1
  • Дошо 1
  • дошо 16
  • др 2
  • Дра 1
  • дра 3
  • Драга 1
  • драга 3
  • драге 6
  • драги 4
  • драгим 1
  • драго 5
  • драгог 1
  • драгоц 1
  • драж 1
  • дражести 2
  • дражестима 1
  • дражестне 1
  • дражестној 1
  • дражи 3
  • дражима 1
  • дрва 8
  • дрвена 1
  • дрвени 1
  • дрвеним 1
  • дрвета 4
  • дрвима 1
  • дрво 1
  • дрекне 2
  • државама 2
  • државе 4
  • држави 1
  • државне 1
  • државни 2
  • државник 1
  • државника 1
  • државним 2
  • Државнички 1
  • државном 1
  • државну 1
  • државу 2
  • држала 3
  • држали 6
  • држало 2
  • држан 1
  • држана 1
  • држања 2
  • Држање 2
  • држање 5
  • држањем 1
  • држању 1
  • Држао 1
  • држао 23
  • држати 11
  • држаше 1
  • Држаше 1
  • држе 5
  • држећи 3
  • држи 11
  • држим 6
  • држимо 1
  • држите 3
  • држиш 1
  • држте 1
  • дрзко 2
  • дрима 1
  • дркћући 1
  • дру 1
  • Друг 1
  • друг 5
  • ДРУГА 1
  • друга 15
  • Друга 4
  • другачије 4
  • другачији 1
  • другачијим 1
  • друге 33
  • ДРУГИ 1
  • Други 6
  • други 78
  • другим 14
  • другима 9
  • других 14
  • Друго 1
  • друго 24
  • другови 1
  • другог 9
  • другога 11
  • другој 9
  • другојачије 1
  • Другом 1
  • другом 17
  • другому 1
  • другу 16
  • другче 1
  • другчије 8
  • дружила 1
  • дружина 1
  • дружине 2
  • дружину 2
  • дружити 1
  • дружство 1
  • дружтва 2
  • дружтвима 1
  • дружтво 3
  • дружтвом 1
  • дружтву 1
  • друкчије 2
  • друм 1
  • друштва 7
  • друштвен 1
  • друштвени 1
  • друштвима 1
  • Друштво 1
  • друштво 9
  • друштву 13
  • дрхтао 1
  • дрхћућим 1
  • дства 9
  • дствима 2
  • дство 2
  • ду 8
  • дубком 2
  • дубље 1
  • дубљине 3
  • дубљини 2
  • дубове 1
  • дубок 1
  • дубоко 12
  • дува 1
  • дуг 4
  • дуга 4
  • дугачак 2
  • дугачке 2
  • дугачким 1
  • дугачко 1
  • дугметима 1
  • дуго 22
  • Дуго 3
  • дугове 1
  • дугог 1
  • дугом 1
  • дуготрајна 1
  • дуж 1
  • дужа 1
  • дужан 7
  • дуже 4
  • дужег 1
  • дужна 1
  • дужни 1
  • дужност 17
  • дужности 10
  • Дуја 1
  • дуја 2
  • дује 5
  • дујте 1
  • дују 1
  • дујући 1
  • Дуката 1
  • дуката 5
  • дукате 3
  • Дукати 1
  • дукати 2
  • Дунав 1
  • Дунавом 1
  • дунавском 1
  • дупље 1
  • Дух 1
  • дух 13
  • духа 11
  • духан 1
  • духнути 1
  • духова 5
  • духове 3
  • духови 3
  • духовима 1
  • духовитог 1
  • духовитост 1
  • духовна 1
  • духовне 2
  • духовни 3
  • Духовник 1
  • духовник 5
  • духовника 5
  • духовним 2
  • духовних 1
  • духовниче 1
  • духовничкој 1
  • духовно 4
  • духовног 5
  • духовном 1
  • духовну 2
  • духом 9
  • духу 5
  • Душа 2
  • душа 4
  • Душана 1
  • душе 15
  • душевне 1
  • душевно 1
  • душевној 2
  • душевном 1
  • душевну 1
  • души 14
  • душице 2
  • душо 1
  • душом 6
  • душу 14
  • дци 1
  • дчица 1
  • дчицама 1
  • ђаво 2
  • ђавола 2
  • ђаволско 1
  • ђаволу 2
  • ђак 24
  • Ђак 4
  • ђака 9
  • ђаке 3
  • ђаков 1
  • ђакон 1
  • ђаку 4
  • ђаци 1
  • Ђаци 1
  • ђацима 2
  • ђаче 3
  • ђаше 1
  • ђе 1
  • ђен 5
  • Ђорђе 1
  • ђувегију 1
  • Ђурађ 1
  • Ђуро 1
  • ђусне 1
  • е 4
  • Е 51
  • Евала 1
  • еванђеље 1
  • еве 1
  • ево 18
  • Ево 25
  • Европи 1
  • европским 1
  • егејско 2
  • екипажи 1
  • еклисијарх 2
  • еклисијархом 1
  • еклисијарху 1
  • економ 1
  • економије 1
  • економијом 1
  • економију 1
  • економичког 1
  • Економске 1
  • ексекуције 1
  • Екселенција 5
  • екселенција 9
  • екселенције 1
  • Екселенције 4
  • Екселенцији 4
  • Екселенцијом 1
  • екселенцију 1
  • екскутирам 1
  • екстази 1
  • ексхортацију 1
  • Ексцеленција 2
  • ексцеленција 5
  • Ексцеленцији 4
  • ексцеленцију 2
  • електричким 1
  • елементи 1
  • Елисијуму 3
  • енергијом 1
  • енержије 1
  • енержију 1
  • Ено 5
  • ено 8
  • епархије 1
  • епеом 1
  • епизоду 2
  • епископ 20
  • Епископ 9
  • Епископа 1
  • епископа 10
  • епископе 1
  • епископи 3
  • епископима 1
  • епископов 2
  • епископом 4
  • епископске 4
  • епископски 1
  • епископског 1
  • епископску 2
  • епископство 1
  • епископу 8
  • епитимију 1
  • епитрахиљем 1
  • ерара 2
  • ергеле 1
  • Ердеља 1
  • еро 1
  • еру 1
  • естетичко 1
  • ето 14
  • Ето 9
  • Еубеа 1
  • ж 1
  • жа 1
  • жагору 1
  • жалост 4
  • жалостан 1
  • жалости 3
  • жалостиво 1
  • жандар 1
  • жандара 1
  • жандармеријског 1
  • жандаром 1
  • Жао 2
  • жао 3
  • жар 2
  • жара 1
  • жацала 1
  • же 2
  • жеђ 1
  • желе 1
  • жели 3
  • желила 1
  • желило 1
  • желим 3
  • желимо 1
  • желио 6
  • желити 2
  • Жеља 1
  • жеља 2
  • жеље 6
  • жељи 3
  • жељно 1
  • жељу 8
  • жена 13
  • жене 8
  • жени 1
  • женом 1
  • женска 3
  • женске 7
  • женским 1
  • женскима 1
  • женскиња 1
  • женскињама 1
  • женскиње 1
  • женских 2
  • женско 2
  • женског 1
  • женском 1
  • жену 3
  • жерава 1
  • жеравица 3
  • жестини 1
  • жесток 1
  • жестока 1
  • жестоко 2
  • жестокога 1
  • жетве 1
  • жешће 1
  • жи 4
  • жив 7
  • жива 11
  • Живановића 1
  • живахан 1
  • живе 9
  • живи 12
  • живила 2
  • живим 3
  • живима 1
  • живио 5
  • Живио 7
  • живити 8
  • Живковић 1
  • живље 2
  • живљење 1
  • живљим 1
  • живо 6
  • живог 1
  • живога 4
  • Живот 1
  • живот 33
  • живота 42
  • животворну 1
  • животиња 1
  • животни 1
  • животом 1
  • животу 11
  • живу 5
  • живцата 1
  • живце 4
  • живци 1
  • жила 3
  • жилама 2
  • жилом 1
  • жим 1
  • жине 1
  • жиока 1
  • жита 1
  • жите 3
  • житеља 2
  • житељем 1
  • житељи 1
  • жито 1
  • жицама 1
  • жишта 1
  • жмирити 1
  • жмирне 2
  • жмирнуо 1
  • жњели 1
  • жости 1
  • жртве 1
  • жртвовао 1
  • жртву 1
  • жу 1
  • жуљак 2
  • жуљку 1
  • жупаније 1
  • жупанији 1
  • журимо 1
  • журити 1
  • жутим 3
  • жутокљунци 1
  • жуч 1
  • жучи 1
  • з 1
  • За 42
  • за 426
  • забава 1
  • забави 1
  • забавио 2
  • забавити 1
  • забављају 1
  • забављао 1
  • забарушеној 1
  • забашури 1
  • забезекне 1
  • забезекнут 1
  • забележи 1
  • забил 1
  • заблиста 2
  • забодеш 1
  • Заболи 1
  • заборав 1
  • забораве 1
  • заборави 2
  • заборавио 4
  • заборавити 4
  • забрави 2
  • забраздили 1
  • забрани 1
  • забрањене 1
  • забрањено 1
  • забуњена 1
  • зав 7
  • завара 1
  • заведенија 4
  • заведења 1
  • завео 1
  • завије 1
  • завијен 1
  • завио 1
  • завири 1
  • Завири 1
  • завиривала 1
  • завирио 1
  • зависи 1
  • завити 1
  • завод 1
  • завода 1
  • заводе 2
  • заводима 1
  • заводити 1
  • заврши 2
  • завршимо 1
  • завршујемо 1
  • загледао 1
  • загледати 1
  • загледи 1
  • заградити 1
  • Загреб 1
  • загрије 1
  • загристи 1
  • загрли 4
  • загрлити 1
  • загрљај 1
  • загрљаја 1
  • загрљају 1
  • загрме 2
  • загрми 2
  • загрозио 1
  • загуди 1
  • загушљивим 1
  • задатак 2
  • задати 1
  • Задаћа 1
  • задаћа 2
  • задаћи 5
  • задаћу 2
  • задахује 1
  • задене 1
  • задирем 1
  • задиркивало 1
  • задирне 2
  • задобије 1
  • задобио 1
  • задобити 2
  • задовољан 5
  • задовоље 1
  • задовољити 1
  • задовољна 3
  • задовољни 1
  • задовољства 1
  • задовољство 2
  • задовољством 1
  • задр 1
  • задржа 1
  • задржавати 1
  • задржала 1
  • задржао 1
  • задржати 1
  • задржи 2
  • задруге 1
  • задужбина 1
  • зажалите 1
  • зажалити 1
  • зажели 1
  • зажмиривши 1
  • зазвекетати 1
  • Зазвони 2
  • зазвони 7
  • зазвонило 1
  • зазвонити 1
  • зазиру 1
  • зазори 1
  • зазуи 1
  • заиграва 1
  • заилази 1
  • заискати 1
  • заиста 6
  • заиште 1
  • зајам 1
  • заједаш 1
  • заједљиво 1
  • заједно 12
  • зајео 1
  • зајмови 1
  • зајмом 1
  • зајутрак 1
  • зајутрака 1
  • закалуђери 1
  • закивати 1
  • закикоће 2
  • закл 1
  • заклан 1
  • заклањају 1
  • Заклео 1
  • заклетве 1
  • заклетви 1
  • заклетву 1
  • заклети 6
  • закликћите 1
  • заклињати 1
  • заклони 1
  • заклонили 2
  • заклонише 1
  • заклоњена 1
  • Закључа 1
  • закључа 4
  • закључак 1
  • закључака 2
  • закључале 1
  • закљученију 1
  • Закључи 1
  • закључи 2
  • закључује 1
  • закључци 1
  • заковали 2
  • закон 2
  • закона 3
  • законе 1
  • законите 1
  • законити 1
  • законом 1
  • закону 2
  • закопчане 1
  • закрвављеним 1
  • закрилио 1
  • закуне 2
  • закутак 2
  • залети 1
  • заливен 2
  • заливени 1
  • залије 1
  • залише 1
  • залогаја 1
  • залогајем 1
  • заложи 2
  • заљуљала 1
  • зам 8
  • замахнуо 2
  • замашај 1
  • замашаја 1
  • замашан 2
  • замоли 6
  • замолити 1
  • замотано 1
  • замути 1
  • зан 1
  • занат 1
  • занатлије 1
  • занешен 1
  • занешености 1
  • занима 3
  • занимало 2
  • занимаш 1
  • занимљива 1
  • занимљивих 1
  • занимљиво 2
  • занимљиву 2
  • заноса 1
  • заносиле 1
  • зањ 1
  • зао 1
  • заостати 2
  • зап 1
  • западњег 1
  • западу 2
  • запали 2
  • запалити 2
  • запалу 1
  • запаљиваше 1
  • запамти 2
  • запамтићу 1
  • запанути 1
  • запетим 1
  • запећак 1
  • запечатио 1
  • запечаћена 2
  • запечаћено 1
  • Записаћемо 1
  • записник 5
  • записнике 1
  • записници 1
  • Запита 2
  • запита 94
  • запитај 1
  • запитао 3
  • запитати 9
  • запиткивати 1
  • заплавила 1
  • заплетао 1
  • запљусне 1
  • запов 25
  • Запов 4
  • запои 1
  • запојао 1
  • запојен 1
  • започете 1
  • започети 1
  • започне 6
  • запр 2
  • запросити 1
  • запт 1
  • Запти 1
  • запуштати 1
  • запуштени 1
  • Зар 13
  • зар 5
  • зарезати 1
  • зас 2
  • засади 2
  • засадио 2
  • засадиш 1
  • засвира 2
  • засија 3
  • засјају 1
  • заслуга 2
  • заслугама 2
  • заслуге 1
  • заслугу 1
  • заслужио 5
  • заслужује 1
  • заслужују 1
  • заслузи 1
  • заспала 1
  • заспале 1
  • заспати 3
  • заспи 7
  • застава 2
  • Застане 1
  • застане 8
  • застао 2
  • застрашио 1
  • застрла 1
  • застрт 1
  • застрта 1
  • заступа 1
  • заступао 1
  • заступати 1
  • заступи 2
  • заступник 2
  • заступника 1
  • заступнике 1
  • заступником 1
  • заступнику 1
  • заступницима 1
  • затвара 1
  • затвор 2
  • затвора 2
  • затворати 1
  • затворе 1
  • затворен 2
  • затворена 1
  • затворених 1
  • затворену 1
  • затвори 3
  • затворила 1
  • затворили 3
  • затворимо 1
  • затворити 2
  • затворићу 1
  • затекао 1
  • затеку 1
  • затим 4
  • Затим 4
  • Зато 15
  • зато 29
  • затр 1
  • заћутала 1
  • заћути 4
  • заузело 1
  • заузет 1
  • заузети 2
  • заузимају 1
  • заузимале 1
  • заузимао 1
  • заузимати 1
  • заузимаху 1
  • заустави 4
  • захвалан 1
  • захвале 1
  • захвали 3
  • захвалим 1
  • захвалити 2
  • захвалност 1
  • захвалности 2
  • захвалношћу 1
  • захваљујем 1
  • Зац 1
  • зац 2
  • зачуде 2
  • зачуди 3
  • зачуђен 2
  • зачуђеним 1
  • зачуђено 1
  • зачуђеном 1
  • зачује 1
  • зачусмо 1
  • заштиту 1
  • зашто 12
  • Зашто 6
  • збаци 1
  • збива 1
  • збило 1
  • збиља 1
  • збиљи 3
  • збиљом 1
  • збиљу 1
  • због 1
  • збор 1
  • збора 1
  • зв 7
  • звала 1
  • звали 3
  • звало 1
  • звана 1
  • звани 1
  • званија 1
  • званију 2
  • званих 2
  • званичне 1
  • званичним 1
  • званично 1
  • званичном 1
  • званичну 1
  • звао 6
  • звателном 1
  • звати 1
  • зваше 1
  • звекет 1
  • Звекет 1
  • звиждне 1
  • Звона 1
  • звона 7
  • звонила 2
  • звонким 1
  • звоно 1
  • звонце 2
  • звонцета 1
  • звук 2
  • звучним 1
  • зглађена 1
  • згледате 1
  • згледати 2
  • згоде 1
  • згодио 1
  • згодније 1
  • згодном 1
  • згодну 1
  • згр 2
  • Зграби 1
  • зграби 8
  • зграда 5
  • зграде 6
  • згради 1
  • зграду 2
  • згрози 2
  • згрозивши 1
  • зда 1
  • зданија 1
  • Зданије 1
  • зде 2
  • здном 1
  • здрав 2
  • здрава 3
  • здрави 1
  • здравијег 1
  • здравица 4
  • здравице 4
  • здравицу 1
  • здравља 2
  • здравље 9
  • здраво 1
  • здраву 1
  • зду 1
  • зелене 2
  • зеленом 1
  • земаљска 1
  • земаљски 1
  • земичке 2
  • земља 2
  • земљама 1
  • земљаци 1
  • Земље 1
  • земље 9
  • земљеузом 1
  • земљи 6
  • земљица 1
  • земљице 1
  • земљишта 1
  • земљиште 1
  • земљу 7
  • Земуна 1
  • Земунски 1
  • Земуну 2
  • зеницу 1
  • зец 1
  • зид 2
  • зида 1
  • зидара 1
  • зидова 1
  • зидови 1
  • зиду 4
  • зима 2
  • Зима 2
  • зиме 4
  • зими 2
  • зимна 1
  • зимње 1
  • зиму 2
  • зимус 1
  • зинути 1
  • зифт 1
  • зла 2
  • злата 2
  • Златица 1
  • златна 1
  • златне 1
  • златним 2
  • златнога 1
  • златној 1
  • златном 1
  • златну 1
  • златожутог 1
  • златом 2
  • Златоуста 1
  • зло 13
  • злобно 1
  • злоставе 1
  • злоставили 1
  • злоставити 1
  • злостављања 1
  • злостављен 1
  • злотвора 1
  • злочести 1
  • злочесто 1
  • злочестом 2
  • злочинство 2
  • злочинца 1
  • злурадо 1
  • змија 2
  • змије 3
  • Зна 1
  • зна 19
  • знаде 1
  • знадоше 1
  • знаду 7
  • знај 1
  • знајући 1
  • знак 9
  • знака 1
  • знала 4
  • знали 1
  • знало 2
  • знам 21
  • Знам 7
  • знаменит 1
  • знаменита 2
  • знаменитије 1
  • знаменитих 2
  • знаменито 4
  • знаменитост 1
  • знамениту 1
  • знамење 2
  • Знамо 2
  • знамо 5
  • знанац 1
  • знаности 1
  • знанца 2
  • знанцем 1
  • знанци 2
  • знања 2
  • знањем 1
  • знао 19
  • Знао 2
  • знатан 1
  • знате 15
  • Знате 7
  • знати 10
  • знатније 1
  • знатнијим 1
  • знатним 1
  • знаци 2
  • значај 1
  • значајна 1
  • значајним 2
  • значајно 1
  • значаше 1
  • значи 3
  • значило 2
  • значио 1
  • знаш 11
  • Знаш 4
  • зни 1
  • знио 1
  • зноити 1
  • зној 3
  • Зној 3
  • зове 6
  • зовем 1
  • зови 2
  • зовне 3
  • зовнете 1
  • зовни 1
  • зовните 1
  • Зовните 1
  • зову 4
  • зоологију 1
  • зора 4
  • зоре 5
  • зори 1
  • зором 2
  • зору 4
  • зр 1
  • Зрак 1
  • зрак 6
  • зрака 6
  • зраком 2
  • зраку 1
  • Зраци 1
  • зрачна 1
  • зрна 1
  • зрном 1
  • зубе 8
  • зубма 1
  • зујаше 1
  • И 121
  • и 2432
  • иберашунг 1
  • игноровати 1
  • Игња 1
  • игра 1
  • Играју 1
  • играло 1
  • играње 1
  • играо 2
  • играти 3
  • играчи 1
  • играш 2
  • Игуман 2
  • игуман 9
  • Игумана 1
  • игумана 3
  • игумане 2
  • игуманицом 1
  • игумански 1
  • игуманства 2
  • игуманство 1
  • игумна 6
  • игумни 2
  • игумнову 1
  • игумном 4
  • игумну 1
  • Ид 1
  • иде 27
  • Идеа 1
  • идеали 1
  • идеализовало 1
  • идеалне 1
  • идеалну 1
  • идеалу 1
  • идеи 1
  • идеја 1
  • идејама 1
  • идеји 1
  • Идем 1
  • идем 13
  • идемо 4
  • идете 1
  • идеш 2
  • Иди 6
  • иди 7
  • идиди 1
  • Идите 1
  • идите 6
  • иду 5
  • идуће 1
  • идући 1
  • Идући 1
  • Из 16
  • из 231
  • Иза 1
  • иза 6
  • изабрали 2
  • изабран 1
  • изађе 1
  • изазвати 1
  • изазива 1
  • изазивајући 1
  • изазивања 1
  • изаслала 1
  • изасланија 1
  • изасланик 1
  • изасланике 1
  • изаслање 1
  • изб 3
  • избавитељ 1
  • избавити 1
  • избаци 2
  • избацити 2
  • избере 2
  • избечи 1
  • избечити 1
  • избио 1
  • избор 2
  • избочио 1
  • избраници 1
  • избројани 1
  • изв 12
  • Извади 3
  • извади 6
  • извадивши 1
  • извађање 2
  • извађању 1
  • изван 6
  • изванманастирским 1
  • изванредан 1
  • изванредно 2
  • изванреднога 1
  • изванредном 1
  • изведе 7
  • изведемо 1
  • изведен 1
  • изведена 1
  • изведу 1
  • извезен 1
  • извео 2
  • извести 6
  • извешти 1
  • извијати 1
  • Извините 1
  • извлачити 2
  • изводило 1
  • изводити 4
  • извол 1
  • изволите 1
  • Изволите 5
  • извор 3
  • извора 2
  • извору 1
  • изврстан 3
  • изврстније 1
  • изврстнога 1
  • извртања 1
  • изврши 1
  • извршивала 1
  • извршио 2
  • извршити 2
  • извршују 1
  • извукав 1
  • извуко 1
  • извуку 1
  • извуче 5
  • извучем 2
  • изглед 3
  • изгледа 5
  • изгледала 1
  • изгледале 1
  • изгледали 2
  • изгледало 3
  • изгледао 7
  • изгледати 2
  • изгледаше 2
  • изгледе 1
  • изгледи 1
  • изгледом 1
  • изгледу 1
  • изговори 3
  • изговорила 1
  • изговорио 1
  • изговорити 1
  • изговору 1
  • изгорео 1
  • изгрлила 1
  • изгубе 1
  • изгуби 3
  • изгубили 1
  • изгубимо 1
  • изгубио 2
  • изгубити 1
  • Изгубити 1
  • изгубише 1
  • изгубљене 1
  • изда 2
  • издаица 1
  • издаја 1
  • издају 1
  • издана 1
  • издану 1
  • издање 1
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издању 1
  • издати 2
  • издашно 2
  • издржава 1
  • издржавала 1
  • издржавање 2
  • издржао 1
  • издржи 1
  • Издржи 1
  • изиграти 1
  • изиђе 19
  • Изиђе 2
  • изиђеш 1
  • Изиђите 1
  • изиђу 6
  • изилазио 1
  • изискивало 1
  • изискује 1
  • изискују 1
  • изићи 7
  • изишавши 1
  • изишла 1
  • изишле 1
  • изишли 1
  • изишло 1
  • изишо 5
  • изиштем 1
  • изјави 5
  • изјавили 1
  • изјавити 1
  • изјављују 1
  • изјалови 2
  • изјашњења 1
  • изкади 1
  • изказала 1
  • изказали 1
  • изкинула 1
  • изклиби 1
  • изкључен 1
  • изкључиво 2
  • изкочити 1
  • изкупе 1
  • изкупиш 1
  • изкупљени 1
  • изкуси 3
  • Изкусио 1
  • изкусио 2
  • изкусити 1
  • изкусићеш 1
  • изкусних 1
  • изкуства 9
  • изкуство 2
  • изкуством 1
  • изл 1
  • излажаше 1
  • излазак 1
  • излазећи 1
  • Излазите 1
  • излазка 1
  • излетила 1
  • излије 1
  • излишној 1
  • изложен 1
  • изложена 1
  • изложили 1
  • изложити 1
  • изљуби 1
  • изљубила 1
  • изм 2
  • измакла 1
  • измакне 1
  • Између 1
  • између 11
  • измисле 1
  • измислио 1
  • измислити 1
  • измишљотинама 1
  • измолована 1
  • измоловати 2
  • измучен 1
  • изн 1
  • изнађе 1
  • изнашао 1
  • изнев 2
  • изнела 1
  • изнело 1
  • изненада 3
  • изненађено 1
  • изнео 1
  • изнесе 2
  • изнесу 1
  • изнети 1
  • изнимком 1
  • износећи 1
  • износила 1
  • износили 2
  • износило 1
  • износимо 1
  • износио 1
  • износите 1
  • изнурено 1
  • изнуреног 1
  • изнутарња 1
  • изнутарњом 1
  • изнутарњу 1
  • изнутра 4
  • изобилно 1
  • изобличе 1
  • изображавају 1
  • изображавање 1
  • изображавањем 1
  • изображен 1
  • изображенији 1
  • изображеним 1
  • изображења 2
  • изображењем 1
  • изопачен 1
  • изостали 1
  • изпава 1
  • изпадне 3
  • изпит 2
  • изпитај 1
  • изпитајте 1
  • Изпитају 1
  • изпитамо 1
  • изпитати 1
  • изпитивао 1
  • изпитивати 1
  • изпитну 1
  • изпиту 2
  • изплази 1
  • изплати 1
  • изплатимо 1
  • изплитао 1
  • Изпов 1
  • изпов 2
  • изпод 6
  • изпоручати 1
  • изпостници 1
  • изпр 1
  • изправе 1
  • изправити 1
  • изправу 3
  • изпрати 3
  • изпратим 1
  • изпратити 1
  • изпраћали 1
  • изпраши 1
  • изпред 3
  • изпричао 1
  • изпросили 1
  • изпуне 1
  • изпуни 2
  • изпунили 1
  • изпунио 1
  • изпунити 2
  • изпуњавате 1
  • изпуњавати 2
  • изпуњен 1
  • изпусти 1
  • израде 1
  • израдити 1
  • изражава 1
  • изражавала 2
  • изражаваху 1
  • израз 5
  • израза 1
  • изрази 2
  • изразима 1
  • изразити 1
  • изразом 2
  • изранили 1
  • израсто 1
  • изредан 1
  • изредно 1
  • изрезан 1
  • изрезане 1
  • изрезаном 1
  • изрезану 1
  • изрезао 1
  • изрека 1
  • изрекли 1
  • изреку 1
  • изрецитују 1
  • изрече 1
  • изречем 1
  • изречена 1
  • изрицати 1
  • изрична 1
  • Изрично 1
  • изручи 1
  • изс 2
  • изскочи 1
  • изсл 1
  • изступити 1
  • изсукати 1
  • Изт 1
  • изт 6
  • изтајати 1
  • изтераш 1
  • изтесати 1
  • изтиснем 1
  • изтр 2
  • изтрага 1
  • Изтрага 2
  • изтрагу 1
  • изтраженику 1
  • изтрајало 1
  • изтргли 1
  • изтргне 1
  • изтргнуће 1
  • изтрезни 1
  • изтресо 1
  • изтрулило 1
  • изтумачи 1
  • изузео 1
  • изумирућим 1
  • изумљењу 1
  • изустио 1
  • изуче 1
  • изучен 1
  • изучених 1
  • изучио 1
  • изц 2
  • изчезне 3
  • изчезну 1
  • изшибати 2
  • икада 4
  • ико 2
  • икоме 1
  • Икона 1
  • икона 2
  • иконе 2
  • Ил 2
  • ил 9
  • Или 4
  • или 79
  • Илијћа 1
  • Илиричка 1
  • илузији 1
  • илузорна 1
  • им 51
  • Има 5
  • има 70
  • имаде 1
  • имадем 1
  • имадоше 1
  • имађаше 2
  • Имај 1
  • имају 12
  • имајући 1
  • Имајући 1
  • имала 16
  • имале 2
  • имали 19
  • имало 4
  • имам 10
  • Имам 3
  • Имамо 3
  • имамо 5
  • имања 4
  • имање 4
  • имању 2
  • Имао 3
  • имао 51
  • имате 11
  • Имате 2
  • имати 14
  • имаће 1
  • Имаћемо 1
  • имаћете 1
  • Имаш 1
  • имаш 5
  • Име 1
  • име 17
  • имена 12
  • имендан 1
  • имени 1
  • именован 1
  • именоване 1
  • именовани 1
  • именом 1
  • имену 1
  • имја 1
  • импонујућа 1
  • имућан 1
  • имућна 1
  • имућни 1
  • имућства 1
  • Иначе 1
  • иначе 10
  • индустрија 1
  • инжинири 1
  • инжинирка 1
  • иницијативом 1
  • инквизицију 1
  • иноземство 1
  • интабулацијама 1
  • интерегнума 1
  • интерес 1
  • интереси 2
  • интересира 2
  • интересовало 1
  • интересом 1
  • интересу 3
  • интермеца 1
  • интермецо 1
  • интриге 1
  • Интриге 1
  • информација 1
  • информацију 1
  • информирају 1
  • информирала 1
  • инштитуција 2
  • инштрукција 1
  • инштрукције 1
  • инштрукцију 1
  • инштрумента 1
  • иоле 1
  • ипак 22
  • Ириг 1
  • Ирига 1
  • Иринеј 2
  • Иринеја 1
  • Иринијеве 1
  • иронично 1
  • Исидор 1
  • Исидором 1
  • искала 1
  • искало 1
  • искао 1
  • искапи 1
  • искати 4
  • искварену 1
  • искре 1
  • искрено 3
  • искриви 1
  • искушенике 1
  • испије 1
  • испов 4
  • испред 1
  • ист 1
  • иста 1
  • истакало 1
  • Исте 1
  • исте 3
  • исти 5
  • истим 1
  • истима 1
  • Истина 10
  • ИСТИНА 2
  • истина 35
  • истине 3
  • истини 5
  • истину 18
  • Исто 1
  • исто 21
  • истог 2
  • истога 2
  • истој 1
  • исток 1
  • истом 2
  • исту 4
  • Исусоваца 1
  • Исхаријотски 1
  • ићи 10
  • их 73
  • ичије 1
  • ишла 2
  • ишли 2
  • Ишло 1
  • ишло 7
  • Ишо 1
  • ишо 14
  • иште 4
  • иштемо 1
  • ишту 3
  • ј 1
  • Ј 4
  • ја 222
  • Ја 99
  • јабланова 1
  • јави 10
  • јавили 1
  • јавио 1
  • јавити 1
  • јавља 2
  • јављала 2
  • јављао 2
  • јавне 1
  • јавни 1
  • јавним 1
  • јавних 2
  • Јавно 1
  • јавно 3
  • јавној 1
  • јавном 2
  • јада 1
  • јаже 1
  • Јазак 1
  • Јазка 3
  • Јазку 2
  • јаја 1
  • јаје 1
  • јак 1
  • јака 1
  • јакама 1
  • јаки 1
  • Јако 1
  • јако 16
  • јали 3
  • јало 2
  • јамачно 1
  • јанија 1
  • јаније 2
  • јануарију 1
  • јање 1
  • јао 2
  • Јао 3
  • јап 1
  • јапаша 1
  • јарко 2
  • јаростно 1
  • јаругу 1
  • јасна 1
  • јасне 1
  • јасним 1
  • јасно 6
  • јастук 2
  • јати 7
  • јаукну 1
  • јача 2
  • јаче 12
  • јачим 1
  • јачица 1
  • јачу 1
  • Јашу 1
  • Је 17
  • је 1941
  • Један 12
  • један 65
  • једанпут 3
  • једаред 15
  • Једаред 4
  • једва 12
  • Једва 3
  • једе 2
  • једина 1
  • једине 1
  • једини 2
  • јединице 1
  • јединицу 1
  • једино 3
  • јединог 3
  • јединога 1
  • јединствен 1
  • јединствену 1
  • јединче 1
  • једио 1
  • једна 14
  • једнаке 1
  • једнаки 2
  • једнако 12
  • једнакој 1
  • једне 19
  • једни 4
  • Једни 4
  • једним 12
  • једних 1
  • Једно 1
  • једно 19
  • једног 18
  • једнога 8
  • једногласно 2
  • једној 7
  • једном 18
  • једнородне 1
  • једнострано 1
  • једну 17
  • једовит 1
  • једу 2
  • јежи 1
  • јежила 1
  • јежу 1
  • језа 2
  • језик 5
  • језика 2
  • језиком 2
  • језичнике 1
  • јел 1
  • јела 6
  • Јелене 2
  • јело 1
  • јем 1
  • јемо 1
  • Јео 1
  • јео 3
  • Јер 2
  • јер 89
  • Јерарха 1
  • јербо 1
  • јероманаха 1
  • Јес 1
  • јесам 3
  • Јесам 8
  • јесени 1
  • јесењих 1
  • Јеси 6
  • јеси 7
  • јесмо 1
  • Јесмо 2
  • јест 17
  • Јест 28
  • јесте 4
  • Јесте 4
  • јести 5
  • јестива 1
  • јестиво 1
  • Јесу 1
  • јесу 4
  • јечмена 1
  • Ји 1
  • јком 1
  • јо 2
  • Јоанна 1
  • Јован 2
  • Јована 2
  • Јовановићка 1
  • Јовановоску 1
  • јовањски 1
  • јогунице 1
  • јој 129
  • јом 1
  • Јосим 1
  • Јосиф 7
  • Јосифа 2
  • Јосифе 1
  • Јоца 1
  • ЈОЦИЋА 1
  • Још 1
  • још 20
  • Јошт 10
  • јошт 93
  • јоште 3
  • јствовања 1
  • јствовање 1
  • јствовањем 1
  • јствовању 2
  • ју 26
  • Југ 1
  • Југовића 1
  • Јуда 1
  • јужни 1
  • јужном 1
  • Јула 2
  • Јулија 1
  • јунак 1
  • јуначки 3
  • јурасора 1
  • јурасори 1
  • јуре 1
  • јури 1
  • јуридички 1
  • јурили 1
  • јурисдикција 1
  • јуристе 1
  • јуриш 1
  • јутра 3
  • јутрења 2
  • јутрење 2
  • јутрењи 1
  • јутрењој 1
  • јутро 10
  • јутрос 2
  • јутру 8
  • јући 3
  • јуче 2
  • јучер 3
  • Јучерањи 1
  • јучерашње 1
  • јши 1
  • к 242
  • К 7
  • ка 29
  • кавеза 1
  • каву 1
  • кад 263
  • Кад 83
  • кадгод 5
  • кадио 1
  • кадкад 11
  • Кадкад 2
  • каже 18
  • Кажем 1
  • кажем 19
  • кажемо 3
  • кажете 6
  • кажеш 6
  • Кажи 7
  • кажи 8
  • Кажите 4
  • кажите 6
  • Кажу 1
  • кажу 10
  • казала 1
  • Казали 2
  • казали 7
  • казан 1
  • Казао 1
  • казао 19
  • казасте 1
  • казати 31
  • Казаће 1
  • казаћу 2
  • казивали 1
  • казивао 2
  • казивати 3
  • казне 1
  • казни 1
  • казнила 1
  • казнили 1
  • казнити 1
  • казо 2
  • казује 3
  • казујте 1
  • казују 2
  • Кајали 1
  • кајмнисе 1
  • какав 15
  • Какав 3
  • каква 13
  • Какве 3
  • какве 6
  • какви 2
  • каквих 1
  • какво 3
  • Какво 3
  • каквог 6
  • каквога 2
  • каквом 5
  • какву 7
  • како 198
  • Како 25
  • какове 2
  • каковим 1
  • какову 2
  • Калафа 1
  • калафа 2
  • калафе 3
  • калафу 1
  • калоспинтехромокрене 1
  • калпака 1
  • Калуђер 12
  • КАЛУЂЕР 2
  • калуђер 47
  • Калуђера 2
  • калуђера 51
  • Калуђере 1
  • калуђере 21
  • калуђеревања 1
  • калуђери 41
  • Калуђери 6
  • Калуђерима 1
  • калуђерима 10
  • калуђеровањем 1
  • калуђеровао 2
  • калуђером 2
  • калуђерска 1
  • калуђерске 1
  • Калуђерски 1
  • калуђерски 3
  • калуђерских 2
  • калуђерско 3
  • калуђерског 2
  • калуђерском 2
  • калуђерску 1
  • калуђерства 5
  • Калуђерство 1
  • калуђерство 9
  • калуђерству 3
  • Калуђеру 1
  • калуђеру 7
  • каматама 1
  • камате 2
  • каматом 1
  • камен 6
  • камена 5
  • Каменице 2
  • каменом 1
  • камењем 1
  • камилавке 1
  • камилавком 1
  • камилавку 3
  • камо 7
  • канапе 1
  • канапета 2
  • канапету 1
  • канон 1
  • канона 1
  • каноне 1
  • каноничким 1
  • каноничких 1
  • канцелар 1
  • канцеларија 1
  • канцеларије 2
  • канцеларију 1
  • Као 13
  • као 301
  • капела 1
  • капелан 1
  • капеле 1
  • капели 1
  • капетана 1
  • капетане 1
  • капије 1
  • капији 2
  • капитал 3
  • капитала 1
  • капља 4
  • капље 2
  • капу 4
  • капут 2
  • капута 1
  • капуту 1
  • карактер 1
  • каранфила 1
  • карата 1
  • карлдштадски 1
  • Карловаца 3
  • карловачка 1
  • Карловачка 1
  • Карловачки 3
  • Карловачког 1
  • Карловачкој 1
  • Карловачком 1
  • карловачку 1
  • Карловачку 1
  • Карловце 12
  • Карловци 15
  • Карловцима 2
  • картачима 1
  • карте 2
  • карту 3
  • каруце 9
  • каса 2
  • касација 1
  • касе 1
  • каси 3
  • касиран 1
  • Касније 2
  • касније 5
  • Касно 2
  • касом 1
  • Касу 1
  • катадневног 1
  • катанама 1
  • катане 1
  • катани 1
  • катаном 1
  • катастрофа 1
  • Катице 1
  • Катицом 1
  • католичка 1
  • католичке 2
  • Каулиције 1
  • Кафа 1
  • кафа 4
  • Кафане 1
  • кафаном 1
  • кафицу 1
  • кафу 2
  • каце 1
  • Каце 1
  • качари 1
  • кашаљ 1
  • кашике 2
  • кашиком 1
  • кашику 1
  • каштиге 1
  • каштигују 1
  • кваку 1
  • квалификације 1
  • квалификовали 1
  • квара 1
  • кваре 1
  • квари 1
  • квасац 1
  • кврцнуло 1
  • ке 10
  • кедра 1
  • кесарев 1
  • кесеџија 1
  • кесу 1
  • кецеље 1
  • ки 21
  • Кивот 1
  • кивот 5
  • кивота 1
  • кидамо 1
  • ким 8
  • кима 1
  • киме 1
  • кинстлерски 1
  • кинути 1
  • киоск 1
  • киоска 1
  • киријом 1
  • кисела 1
  • кисело 3
  • кити 1
  • кићени 1
  • кифле 2
  • кише 1
  • кла 2
  • клавир 1
  • клавири 1
  • клањао 1
  • клањати 1
  • клевета 3
  • клеветама 1
  • клекне 2
  • клепало 1
  • клетва 1
  • клечала 1
  • клечећи 1
  • клима 1
  • климајући 1
  • клира 2
  • клирик 1
  • клирике 1
  • кло 1
  • клобук 1
  • клоне 6
  • клоњаше 1
  • клопку 1
  • клот 1
  • клупу 1
  • кључ 2
  • кључа 1
  • кључанице 1
  • кључаници 5
  • кључаницу 3
  • кључе 1
  • кључеве 3
  • кметом 1
  • кнеза 2
  • књивао 1
  • књигама 1
  • књигу 4
  • КЊИЖАРЕ 1
  • књижевним 2
  • књижевности 1
  • књизи 1
  • ко 117
  • Ко 25
  • кобне 1
  • кобног 1
  • кове 1
  • Ковиљ 4
  • ковиљски 1
  • Ковиљу 1
  • ковчег 1
  • ковчегу 1
  • ког 14
  • Кога 1
  • кога 34
  • когод 1
  • код 108
  • Код 13
  • Кожа 1
  • кожа 2
  • коже 1
  • кожом 1
  • кожу 1
  • кожухар 1
  • козе 1
  • козлиће 1
  • Кои 1
  • кои 114
  • коим 10
  • Коим 2
  • коима 8
  • коих 4
  • која 76
  • Које 2
  • које 93
  • којег 1
  • којега 3
  • којекаквих 1
  • којекако 2
  • којем 1
  • којему 1
  • који 99
  • којим 17
  • којима 3
  • којих 3
  • којој 21
  • којом 7
  • коју 48
  • коке 1
  • кол 7
  • кола 31
  • Коларовић 3
  • Коларовића 1
  • колеги 1
  • колегу 2
  • коли 4
  • Колика 1
  • колики 2
  • колико 55
  • Колико 6
  • колир 1
  • коловођа 1
  • коље 2
  • кољена 2
  • кољете 1
  • кољубивог 1
  • ком 39
  • комад 7
  • комада 2
  • комађе 1
  • командирендер 1
  • командујући 2
  • комарац 1
  • Комарци 1
  • коме 12
  • комедије 1
  • комендије 1
  • комесар 2
  • комесара 2
  • комесаром 1
  • комесару 3
  • Комесија 1
  • комесија 9
  • комесије 2
  • комесији 2
  • комесију 2
  • комисија 2
  • комисије 2
  • комисији 2
  • комисију 1
  • комовице 1
  • комору 1
  • кона 1
  • конабе 1
  • конак 1
  • Конац 1
  • конверзацији 1
  • конвикт 1
  • конвикта 1
  • конгрес 1
  • конгреса 2
  • конзеквенције 2
  • конзервативна 1
  • конзисторија 3
  • конзисторијална 1
  • конзисторијалне 1
  • конзисторије 2
  • конзисторији 3
  • конзисторију 3
  • конзисторијуму 1
  • конкуренције 1
  • конкурз 1
  • конкурза 1
  • конкурс 2
  • коно 1
  • Коно 2
  • конопац 1
  • Консисторијална 1
  • Консисторијални 1
  • консисторијалним 1
  • консисторијалном 2
  • Константина 3
  • констатује 1
  • контен 1
  • контракта 1
  • контраст 1
  • конца 1
  • концем 1
  • концу 2
  • коња 6
  • коњаници 2
  • коњаницима 1
  • коње 4
  • Коњи 2
  • коњи 6
  • коњица 1
  • копа 1
  • копали 1
  • Копривштици 1
  • кор 1
  • корак 7
  • корака 2
  • кораке 2
  • кораком 7
  • корасти 1
  • корачаја 3
  • корећи 1
  • Корист 1
  • корист 9
  • користи 6
  • користна 1
  • Коронини 4
  • корпорације 1
  • коршов 1
  • Коса 2
  • коса 5
  • Косанчића 1
  • косовске 1
  • косом 1
  • кости 4
  • костобољу 1
  • косу 3
  • котао 1
  • кочи 1
  • кочијаш 3
  • Кочијаш 3
  • кочијаша 1
  • кочијашу 5
  • кошар 1
  • кошарицу 1
  • коше 1
  • кошта 3
  • коштала 1
  • Кошута 1
  • кр 7
  • Крагујевића 1
  • краине 1
  • крај 11
  • Крај 2
  • краја 8
  • крајеви 1
  • крајну 1
  • Крајње 1
  • крајње 2
  • крајњег 1
  • крајњој 1
  • крајњу 1
  • крају 5
  • крајцарама 1
  • крајцаре 6
  • крајцару 2
  • краља 5
  • краљеви 1
  • Краљевића 1
  • краљевске 2
  • кранц 1
  • Кранц 1
  • кранца 1
  • кранцом 2
  • кранцу 2
  • красан 1
  • красни 1
  • красно 1
  • красној 1
  • Красноп 1
  • краснор 1
  • красну 1
  • красота 1
  • красоте 1
  • кратке 1
  • кратким 1
  • кратко 16
  • Кратко 2
  • кратког 1
  • краће 1
  • Крв 1
  • крв 13
  • крвава 1
  • крвавих 1
  • крви 3
  • крвљу 2
  • кревет 4
  • кревету 7
  • креирамо 1
  • крене 4
  • крену 1
  • кренула 2
  • кренуо 1
  • кренути 1
  • крет 1
  • кретати 1
  • крећемо 1
  • Кречану 1
  • кречећ 1
  • крештали 1
  • Крив 2
  • крив 23
  • крива 1
  • криве 1
  • криви 2
  • кривица 2
  • кривице 2
  • криво 1
  • кривој 1
  • кривце 1
  • кривцима 1
  • крије 2
  • крила 4
  • крилате 1
  • Крилатић 1
  • крили 1
  • крило 4
  • крилу 2
  • криминална 1
  • криминалном 1
  • крина 1
  • критике 1
  • кришом 2
  • кров 1
  • Кров 1
  • крова 1
  • кровови 1
  • крововима 1
  • крову 1
  • Кроз 2
  • кроз 37
  • крој 1
  • кротка 1
  • кротко 1
  • крпа 2
  • крпари 1
  • крпицу 2
  • крст 2
  • крста 3
  • Крста 6
  • Крсте 2
  • крстећи 1
  • крсти 1
  • Крсти 1
  • Крстић 1
  • Крстића 1
  • Крсто 2
  • крстом 1
  • Крстоношић 1
  • Крстоношићу 2
  • крстонсац 1
  • крстообразно 1
  • Крсту 1
  • круг 1
  • круга 1
  • кругова 1
  • круговима 1
  • кругу 1
  • круне 4
  • круновине 1
  • крупно 1
  • Крушедол 1
  • крушедолски 1
  • Крушедолу 1
  • крушке 1
  • крхати 1
  • кршити 1
  • кршкало 1
  • ктиторке 1
  • ктиторки 1
  • ктиторку 1
  • кћер 2
  • кћери 4
  • кћи 1
  • ку 15
  • кубета 1
  • кува 1
  • кувајте 1
  • Куварица 10
  • куварица 17
  • Куварице 1
  • куварице 7
  • куварици 2
  • куварицу 10
  • куваричин 1
  • куваричина 2
  • куваричине 1
  • кувати 1
  • Кувеждин 1
  • куд 7
  • куда 15
  • Куда 2
  • кудити 1
  • кужан 1
  • кузине 1
  • куја 1
  • кујне 2
  • кујни 1
  • кујну 5
  • кукавице 1
  • Кукурузи 1
  • куњао 1
  • купац 1
  • купе 1
  • купи 1
  • купимо 1
  • купити 1
  • Купује 1
  • купус 1
  • купуса 3
  • купца 1
  • кураж 1
  • куражи 3
  • курија 1
  • куријалне 1
  • курији 1
  • курјак 1
  • курјук 1
  • курс 1
  • кус 1
  • кусати 1
  • кусне 1
  • кут 2
  • кутија 1
  • кутије 1
  • кутију 2
  • Кућа 1
  • кућа 9
  • кућама 5
  • куће 29
  • кућегазда 1
  • кући 29
  • кућни 1
  • кућним 1
  • кућу 15
  • кухињи 1
  • куцали 1
  • куцање 3
  • куцати 2
  • куцаше 1
  • куцкати 1
  • куцне 8
  • куцнуло 1
  • куцнуо 1
  • куша 1
  • Кушедол 1
  • л 158
  • Л 5
  • ла 20
  • лавра 1
  • лавре 2
  • Лаврентија 1
  • лавру 1
  • Лавру 1
  • лагано 7
  • ладном 1
  • ладолежи 1
  • лађе 1
  • лаж 1
  • лаже 1
  • лажи 4
  • лажу 1
  • Лажу 1
  • Лазар 1
  • Лазара 2
  • Лазића 1
  • Лај 1
  • лајати 1
  • лајо 1
  • лају 1
  • лак 1
  • Лака 2
  • лакат 1
  • лаки 1
  • Лаким 1
  • лаким 3
  • лакиране 1
  • лако 20
  • Лако 3
  • лакомих 1
  • лакрдија 1
  • лактом 1
  • лаку 2
  • Лаку 4
  • лакше 4
  • лалоке 1
  • ланчићу 1
  • лања 1
  • лањем 1
  • ларме 1
  • ласкава 1
  • ласкати 1
  • ласкачи 1
  • латинске 1
  • латинској 1
  • ле 11
  • легне 6
  • Легну 1
  • лего 1
  • легоше 1
  • лед 3
  • леда 2
  • Ледена 1
  • ледену 1
  • леђа 2
  • лежала 6
  • лежали 1
  • лежао 4
  • лежаше 1
  • леже 2
  • лежи 8
  • Лези 1
  • лези 3
  • лекцију 1
  • Лемнос 1
  • Ленка 109
  • Ленке 3
  • Ленки 15
  • Ленкин 2
  • Ленкина 1
  • Ленкине 5
  • Ленкиним 1
  • Ленку 15
  • Леополд 3
  • Леополдовог 1
  • Лепавина 1
  • лесне 2
  • лесним 1
  • лесно 1
  • лете 2
  • лети 1
  • летили 1
  • лећи 2
  • ли 110
  • либерални 1
  • либералнији 1
  • лива 4
  • ливај 1
  • ливам 1
  • ливању 1
  • ливао 1
  • ливати 1
  • лијане 1
  • лик 8
  • лим 2
  • лимом 1
  • лини 1
  • линијом 1
  • лио 1
  • липа 1
  • липов 1
  • лист 2
  • листнице 1
  • листова 3
  • листове 1
  • листови 1
  • листом 1
  • листоносца 1
  • лисходније 1
  • лисходно 1
  • лити 1
  • лица 15
  • лице 21
  • Лице 3
  • лицеју 1
  • лицу 11
  • лично 2
  • личној 1
  • личност 1
  • личностима 1
  • лишће 1
  • лник 1
  • ло 38
  • лов 1
  • лованије 1
  • ловати 2
  • ловаће 1
  • ловац 2
  • ловачких 1
  • лову 1
  • лог 3
  • лога 3
  • лозе 2
  • лозом 1
  • лој 1
  • Лојола 1
  • локвањ 1
  • локомотива 1
  • локомотиве 1
  • локругу 1
  • локупан 1
  • лом 13
  • ломити 1
  • ломиш 1
  • лотворну 1
  • лотре 1
  • лоша 2
  • лошем 1
  • лу 13
  • лубања 1
  • лугаре 1
  • луд 3
  • луде 1
  • лудо 1
  • лудовао 1
  • лукавим 1
  • ЛУКЕ 1
  • Лукијан 1
  • Лукијана 1
  • Лукијаном 1
  • лулу 2
  • Лупа 1
  • лупи 1
  • лупио 1
  • ља 3
  • љавала 1
  • љао 1
  • ље 3
  • љено 1
  • љења 1
  • љета 1
  • љи 1
  • љиво 1
  • љом 1
  • љоснуо 2
  • љу 2
  • љубав 17
  • Љубав 3
  • љубави 15
  • љубе 1
  • љубезан 3
  • љубезно 3
  • љубезност 1
  • љубећа 1
  • љубеће 1
  • љуби 3
  • љубила 4
  • љубили 1
  • љубим 1
  • љубимац 1
  • љубимца 1
  • љубио 1
  • љубите 1
  • љубичица 1
  • љубкост 1
  • љубљена 1
  • љубљене 1
  • љубљеног 1
  • љубљеном 1
  • Љубомира 3
  • људама 1
  • људе 15
  • Људи 2
  • људи 70
  • људима 2
  • људма 8
  • људско 1
  • људског 1
  • људској 1
  • љуља 1
  • љутине 1
  • љутит 3
  • љутито 1
  • љутих 1
  • љуто 1
  • љутост 1
  • љутости 1
  • М 2
  • м 98
  • Ма 1
  • ма 28
  • магистрат 2
  • магистрата 2
  • маглене 1
  • маглом 1
  • магнати 1
  • магнет 1
  • мађ 1
  • мађарски 1
  • Мажи 1
  • мај 2
  • мајка 1
  • Мајка 2
  • мајке 2
  • мајко 1
  • мајку 3
  • Мајор 1
  • мајор 6
  • мајордомо 1
  • Мајору 1
  • мајору 2
  • мајстор 1
  • Мајстор 1
  • мајстора 1
  • мајстори 1
  • мајсторије 1
  • мајстором 2
  • мајсторски 2
  • мајчице 1
  • Макар 1
  • макар 3
  • макне 1
  • макнете 1
  • макнути 2
  • макова 1
  • мал 2
  • Мал 2
  • мала 7
  • малаксалог 1
  • малаксао 1
  • малакше 1
  • мале 2
  • маленкост 1
  • мали 5
  • малим 2
  • малих 1
  • мало 160
  • Мало 7
  • малоазијска 1
  • малог 3
  • малодушно 1
  • малој 1
  • малом 2
  • малу 5
  • маљицама 1
  • ман 2
  • Манастир 3
  • манастир 89
  • манастира 71
  • манастире 17
  • Манастири 2
  • манастири 27
  • манастирима 16
  • манастиром 1
  • манастирска 14
  • Манастирска 2
  • манастирске 17
  • Манастирске 2
  • Манастирски 1
  • манастирски 17
  • манастирским 2
  • манастирских 7
  • Манастирско 1
  • манастирско 7
  • манастирског 14
  • манастирској 7
  • манастирском 4
  • Манастирску 1
  • манастирску 10
  • манастиру 66
  • манастирце 1
  • маневрима 1
  • маневром 1
  • манит 1
  • мантија 1
  • Мантија 1
  • мантије 2
  • мантији 2
  • мантијом 1
  • Мантију 1
  • мантију 5
  • мантил 1
  • мања 1
  • мање 12
  • мањи 2
  • мањим 1
  • мањих 1
  • мањкаво 1
  • мар 1
  • Мара 1
  • марама 1
  • мараме 2
  • марамом 3
  • мараму 4
  • Марго 1
  • Марија 1
  • Марице 3
  • Марка 1
  • марки 1
  • Маро 1
  • Март 1
  • Мару 2
  • марш 1
  • масло 1
  • мастијоница 1
  • мастила 3
  • мастило 3
  • матер 1
  • матере 5
  • матери 2
  • материју 1
  • материна 1
  • Мати 1
  • мати 2
  • Матић 1
  • маторих 1
  • маукало 1
  • маукање 1
  • маукати 1
  • мах 5
  • маха 1
  • махати 3
  • Махне 1
  • махне 2
  • маце 1
  • мацку 1
  • мачак 1
  • маче 1
  • мачем 2
  • мачки 1
  • мачким 1
  • мачку 2
  • Маши 1
  • машта 1
  • машући 1
  • Машући 1
  • ме 157
  • Медалија 1
  • медалија 2
  • медалију 3
  • медени 1
  • медицина 1
  • медицине 1
  • медички 1
  • медичког 1
  • медузина 1
  • међ 2
  • Међу 12
  • међу 22
  • међутим 5
  • Међутим 6
  • межа 1
  • мејданима 1
  • Меки 1
  • меко 2
  • мекша 1
  • мелодије 1
  • мелодију 1
  • меље 1
  • мемоара 1
  • мемоаре 2
  • Мемоари 1
  • мемоари 3
  • мемоарима 1
  • мена 2
  • Мене 2
  • мене 68
  • Мени 10
  • мени 41
  • меном 1
  • мермера 1
  • мермерска 1
  • мерова 2
  • меса 1
  • месец 1
  • месеци 1
  • Месић 1
  • месојеђа 3
  • места 3
  • место 2
  • метаније 2
  • метанијем 1
  • Метанисање 1
  • метанисао 1
  • метанише 7
  • метаниши 1
  • Метерниха 1
  • Метне 1
  • метне 16
  • метнула 1
  • метнули 1
  • метнуо 2
  • метнути 1
  • мећући 1
  • мефистов 1
  • ми 260
  • Ми 34
  • мила 4
  • миле 1
  • мили 1
  • милија 1
  • Милије 1
  • милији 1
  • милим 1
  • Милина 1
  • милинама 1
  • милине 3
  • милином 2
  • милину 1
  • милион 1
  • милионарима 1
  • милитара 1
  • Мило 1
  • мило 11
  • миловали 1
  • миловидно 1
  • милост 4
  • милости 1
  • Милостив 1
  • милостива 4
  • милостињу 1
  • милоте 1
  • Милоша 3
  • Милутина 1
  • мим 1
  • мимо 1
  • мимогред 1
  • мимозе 1
  • министри 1
  • министрима 1
  • министру 1
  • минута 1
  • мио 1
  • Мир 3
  • мир 6
  • мира 3
  • миран 4
  • мирис 1
  • мириса 2
  • мирисом 1
  • мирише 1
  • мирјани 3
  • мирјанина 1
  • мирније 3
  • мирнији 2
  • мирнијим 1
  • мирним 3
  • мирно 19
  • мирног 1
  • миром 1
  • мирски 1
  • мирским 1
  • мирског 2
  • мирском 1
  • мирте 1
  • миртовим 1
  • миру 7
  • мисао 8
  • мисле 5
  • Мислећи 1
  • мислећи 5
  • мисли 24
  • мислила 4
  • Мислили 1
  • мислили 2
  • мислило 1
  • Мислим 1
  • мислим 13
  • Мислима 1
  • мислима 9
  • мислимо 2
  • Мислио 1
  • мислио 22
  • мислите 6
  • мислити 11
  • мислиш 7
  • мисо 4
  • Митар 1
  • митичке 1
  • Митра 1
  • митра 2
  • митре 1
  • Митре 1
  • Митровица 1
  • Митровице 2
  • Митровици 4
  • Митровицу 4
  • митрополије 7
  • митрополију 1
  • митрополисања 1
  • митрополисао 2
  • митрополисати 1
  • Митрополит 16
  • митрополит 20
  • митрополита 29
  • митрополити 1
  • митрополитов 1
  • митрополитовом 1
  • митрополитом 5
  • митрополитска 1
  • митрополитске 1
  • митрополитски 3
  • митрополитског 1
  • митрополитском 2
  • митрополитску 2
  • митрополиту 4
  • Митрофан 33
  • Митрофана 9
  • Митрофане 5
  • Митрофанове 2
  • Митрофановог 1
  • Митрофаном 3
  • Митрофану 2
  • митру 1
  • Михаил 1
  • мицати 1
  • мишеви 1
  • мишевима 1
  • мишица 1
  • Мишицкових 1
  • мишљаше 3
  • мл 1
  • Млад 1
  • млад 14
  • млада 13
  • Млада 2
  • младачко 1
  • Младе 1
  • младе 3
  • младеж 1
  • млади 6
  • младим 2
  • младић 2
  • младића 1
  • младих 8
  • младо 3
  • младог 3
  • младој 1
  • младом 2
  • младост 1
  • младости 8
  • младу 5
  • млађа 5
  • млађе 2
  • млађег 1
  • млађем 1
  • млађи 13
  • млађим 2
  • млађима 1
  • млађих 6
  • млађој 1
  • млин 1
  • Млога 1
  • многа 2
  • Многаја 2
  • многаја 7
  • многе 5
  • Многи 2
  • многи 8
  • многим 1
  • многима 1
  • Многима 1
  • многих 1
  • Много 1
  • много 55
  • многога 3
  • многол 2
  • множина 1
  • мном 8
  • мњења 2
  • мњење 2
  • мо 3
  • мобом 1
  • мог 1
  • мога 18
  • могао 6
  • могаше 2
  • могла 20
  • могли 14
  • могло 10
  • Мого 1
  • мого 34
  • могоше 1
  • Могу 2
  • могу 34
  • могуће 4
  • могућим 2
  • могућно 3
  • могућности 1
  • моди 1
  • модро 1
  • можда 23
  • Можда 5
  • може 55
  • Може 9
  • можемо 3
  • можете 10
  • Можете 2
  • Можеш 2
  • можеш 7
  • мозак 1
  • мозга 1
  • мозгу 2
  • Мои 1
  • мои 2
  • моих 2
  • Мој 2
  • мој 27
  • моја 16
  • Моја 5
  • Моје 1
  • моје 21
  • мојим 3
  • мојој 7
  • мојом 1
  • Мојсије 1
  • моју 8
  • Молбеним 1
  • молбеницу 1
  • молбу 2
  • Молер 1
  • молећи 2
  • моли 7
  • Молим 2
  • молим 21
  • молимо 1
  • молио 4
  • Молитва 2
  • молитва 7
  • молитвама 2
  • молитве 6
  • молитви 1
  • молитвом 1
  • молитву 5
  • молити 4
  • молована 1
  • Молчи 1
  • мољакате 1
  • мом 4
  • момак 1
  • моменат 5
  • моменту 1
  • монаси 2
  • монашка 1
  • Монте 4
  • монументална 1
  • монументалне 1
  • мора 21
  • Мора 5
  • мораде 1
  • морају 4
  • морала 9
  • Морали 2
  • морали 4
  • моралног 1
  • морало 6
  • морам 10
  • морамо 14
  • Морамо 4
  • морао 19
  • морате 5
  • морати 3
  • Мораћу 1
  • мораш 7
  • Море 1
  • море 8
  • морска 1
  • морских 1
  • морском 1
  • Москве 1
  • моста 1
  • мотивима 1
  • мотре 1
  • мотрећи 1
  • мотрио 2
  • мотрити 1
  • моћ 1
  • моћи 8
  • моћиће 1
  • мр 1
  • мраз 1
  • мрак 3
  • мрака 2
  • мраку 1
  • мрачна 2
  • мрачни 1
  • мрачно 1
  • мрве 1
  • мрвица 1
  • мрвом 1
  • мрдаш 1
  • мрдне 1
  • мржњом 1
  • мрзе 1
  • мрзнеш 1
  • мрко 1
  • Мртав 1
  • мртав 2
  • мртва 1
  • мртвацима 1
  • мртве 1
  • мртвим 2
  • мртвима 1
  • мртво 1
  • мртвог 2
  • Мршава 1
  • мршави 1
  • мршавим 1
  • мршаво 2
  • мске 3
  • му 475
  • мувати 1
  • муву 1
  • мудар 1
  • мудра 1
  • мудријег 1
  • мудрим 1
  • мудровати 1
  • мудрословље 1
  • мудрости 2
  • муж 3
  • мужа 4
  • мужеви 1
  • мужевно 1
  • мужем 2
  • мужкараца 1
  • мужки 3
  • мужких 1
  • музика 1
  • музикално 1
  • музику 1
  • мукајет 1
  • мукама 1
  • муке 2
  • Муком 1
  • муком 4
  • мукте 1
  • муку 2
  • мумлајући 1
  • мумлања 1
  • мумлао 2
  • мумлати 1
  • муња 2
  • муњама 1
  • мухамедански 1
  • муцајући 1
  • Муцала 1
  • Муцало 3
  • муцати 1
  • мучи 2
  • мучила 1
  • мучити 1
  • мушица 1
  • Мушицки 8
  • Мушицким 2
  • Мушицкова 1
  • Мушицког 1
  • Мушицком 4
  • мушке 1
  • мушки 1
  • мушкима 1
  • мушких 2
  • мушко 2
  • мушком 1
  • Мушку 1
  • н 126
  • Н 32
  • На 113
  • на 919
  • набаве 1
  • набави 2
  • набавили 1
  • набавимо 1
  • набавио 2
  • набавити 2
  • набављати 1
  • набере 1
  • набљудавао 1
  • набоде 1
  • набочио 1
  • набрајаш 1
  • набран 1
  • набраних 1
  • набрану 1
  • Набрао 1
  • набрекле 1
  • набрзо 3
  • Набрусио 1
  • нав 5
  • навала 1
  • навали 1
  • наваљати 1
  • наведемо 1
  • навезених 1
  • навели 1
  • навео 1
  • навести 1
  • навикнути 3
  • навлачио 1
  • наводити 1
  • наводно 1
  • наводу 1
  • наврије 1
  • навуко 1
  • навуку 1
  • навуче 1
  • навучемо 1
  • нагађању 1
  • нагађати 1
  • нагла 2
  • нагледати 4
  • нагледим 1
  • наглије 1
  • нагло 6
  • наглој 1
  • наглости 1
  • нагне 1
  • наготу 1
  • награда 1
  • наградити 3
  • награђивала 1
  • награисао 1
  • над 9
  • нада 3
  • надалеко 2
  • Надам 1
  • надам 3
  • надао 2
  • надасмо 1
  • надвезује 1
  • надвишавали 1
  • надгледала 1
  • надгледати 2
  • надгледи 1
  • наде 5
  • надзирања 1
  • надзор 2
  • надивити 1
  • надимале 1
  • надимље 1
  • надничарима 1
  • надошло 1
  • надп 1
  • надпис 2
  • надс 1
  • надтицао 1
  • нађе 21
  • нађем 3
  • нађеш 1
  • нађите 1
  • нађу 4
  • названи 1
  • названим 1
  • наздрави 2
  • наздравим 1
  • наздрављао 1
  • наздрављати 2
  • наздрављач 4
  • наздрављено 1
  • назебе 1
  • назидати 1
  • назове 2
  • назора 2
  • назоре 1
  • наиђе 2
  • наиђу 1
  • наилази 1
  • наилазити 1
  • наићи 1
  • најб 1
  • најближима 1
  • најбоља 1
  • Најбоље 2
  • најбоље 21
  • најбољег 2
  • најбољем 1
  • најбољи 5
  • најбољим 1
  • најбољих 2
  • најбољом 1
  • најв 3
  • најважније 1
  • највеће 6
  • највећег 1
  • највећем 2
  • Највећи 1
  • највећи 3
  • највећим 2
  • највећих 1
  • највећма 2
  • највећој 3
  • највећом 1
  • највећу 2
  • највиша 1
  • највише 10
  • највишег 2
  • највиши 2
  • највишу 1
  • Највр 1
  • најврстнијег 1
  • најглавнијем 1
  • најгоре 2
  • најгори 1
  • најгоропаднијег 1
  • најгрознијег 1
  • најгрубљим 1
  • најдаљих 1
  • најдостојнији 1
  • најдражестнија 1
  • најдубља 1
  • најдубље 1
  • Најдубљи 1
  • најдубљим 2
  • Наје 2
  • наједаред 4
  • Наједаред 5
  • наједе 1
  • наједу 1
  • најжешћа 1
  • најжешће 1
  • најжешћи 1
  • најзгодније 1
  • најидеалистичнијих 1
  • најиздашнији 1
  • најјужнијем 1
  • најл 7
  • најлакше 1
  • најмање 4
  • најмањег 2
  • најмању 1
  • најми 1
  • најмилије 3
  • Најмилији 1
  • најмилији 3
  • најнеуреднијем 1
  • најновија 1
  • најновије 1
  • најнужније 1
  • најопаснији 1
  • најос 1
  • најплеменитији 1
  • најпосл 15
  • Најпосл 15
  • најпр 11
  • Најпр 2
  • Најпре 2
  • најпре 7
  • Најприје 1
  • најпростији 1
  • најпунијим 1
  • најрадије 2
  • најразличнијим 2
  • најранијег 1
  • најсавршенијом 1
  • најсигурнији 1
  • најсилнијом 1
  • најсиловитије 1
  • најсјајнија 2
  • најсјајнију 1
  • најславнији 3
  • најсочнијим 1
  • најср 1
  • најстарији 2
  • најстрожија 1
  • најтајније 1
  • најтање 1
  • најтежа 1
  • најтоплије 1
  • најуглађенијег 1
  • најугоднију 1
  • најузвишенија 1
  • најузвишеније 1
  • најчистија 1
  • најчистије 1
  • најчистији 1
  • најштетнијим 1
  • накашље 2
  • накваси 1
  • накићеним 1
  • наклоност 1
  • наклоњен 2
  • наклоњена 1
  • накнадити 1
  • накнадиће 1
  • накнаду 1
  • накратко 1
  • налагати 1
  • налажаху 1
  • налаже 1
  • налазе 2
  • налази 3
  • налазили 1
  • налазим 1
  • налазимо 1
  • налазио 4
  • налиј 1
  • налик 1
  • налоге 2
  • налогом 2
  • налогу 1
  • наложено 1
  • наложи 1
  • наложио 1
  • налоњи 2
  • нам 142
  • Нам 6
  • Нама 1
  • нама 19
  • намазани 1
  • намазаном 1
  • намећеш 1
  • намргодивши 1
  • намргођено 1
  • намрштен 1
  • намрштено 1
  • намршти 2
  • Намучио 1
  • нанели 1
  • нанео 1
  • наново 2
  • наопако 2
  • наоружани 1
  • наоружану 1
  • наочари 2
  • нападаја 1
  • нападани 1
  • нападати 2
  • напали 1
  • напаст 1
  • напасти 4
  • напекао 1
  • Напеко 1
  • напети 1
  • напећи 1
  • напија 1
  • напије 4
  • напијем 1
  • напију 1
  • напили 1
  • написана 1
  • написаних 1
  • написано 1
  • написати 4
  • напитнице 1
  • напитницу 2
  • напише 2
  • напишем 1
  • Напиши 1
  • напишите 1
  • наплате 1
  • наплатио 1
  • наплаћати 1
  • наплели 1
  • напне 2
  • напоље 10
  • напоменули 1
  • напоменути 1
  • напоменутих 1
  • напосе 1
  • напосл 5
  • Напосл 7
  • напоследку 1
  • напр 16
  • направе 1
  • направи 1
  • направили 1
  • направио 1
  • направити 2
  • напрам 1
  • напрама 1
  • напрасито 1
  • напрасно 3
  • напрво 1
  • напред 2
  • напредку 1
  • напредује 1
  • напрема 7
  • напросим 1
  • напуне 1
  • напуни 2
  • напунити 1
  • напућиће 1
  • нар 5
  • нарав 4
  • нарави 8
  • наравна 1
  • Наравна 2
  • наравне 1
  • наравно 14
  • Наравно 9
  • наравном 1
  • наредба 3
  • наредбама 1
  • наредбе 4
  • нареде 1
  • Нареди 1
  • нареди 2
  • наредили 2
  • наредим 1
  • наредио 6
  • наредите 1
  • наредити 2
  • наредићу 1
  • наређено 2
  • наређује 1
  • народ 35
  • Народ 4
  • народа 33
  • народи 1
  • народна 3
  • народне 7
  • народни 1
  • народним 2
  • народних 5
  • народно 3
  • народног 1
  • народном 5
  • народну 1
  • народом 1
  • Народу 1
  • народу 27
  • Нарочито 10
  • нарочито 21
  • наручено 1
  • наручија 2
  • наручили 1
  • Нас 1
  • нас 46
  • насилно 1
  • насиље 1
  • наскоро 1
  • Наскоро 1
  • насл 1
  • наслагане 1
  • наслади 1
  • насладом 1
  • наслађавао 1
  • наслађивали 1
  • насликамо 1
  • Наслов 1
  • наслов 6
  • насловом 1
  • наслон 1
  • наслони 2
  • наслонивши 1
  • наслоњен 1
  • насм 11
  • насмеју 1
  • насмијемо 1
  • насрнуо 1
  • насртаја 3
  • Наста 1
  • настави 14
  • настане 1
  • Настојатељ 20
  • настојатељ 41
  • настојатеља 20
  • настојатеље 1
  • настојатељев 2
  • настојатељеве 1
  • настојатељеви 1
  • настојатељево 2
  • настојатељевом 1
  • настојатељем 4
  • Настојатељи 1
  • настојатељи 8
  • настојатељима 2
  • настојатељским 1
  • настојатељу 9
  • настојати 1
  • настоје 1
  • наступајуће 1
  • Наступи 1
  • наступи 3
  • наступивши 1
  • насула 1
  • нат 4
  • натичу 1
  • наточи 1
  • Натраг 2
  • натраг 32
  • наћи 8
  • науживати 1
  • науке 5
  • науком 1
  • науку 3
  • наумио 1
  • науци 1
  • науче 1
  • научен 1
  • научене 1
  • научи 3
  • научила 1
  • научили 2
  • научио 5
  • научити 2
  • Научићу 1
  • находе 1
  • находи 3
  • находише 1
  • нац 1
  • нацрта 1
  • нацртају 1
  • нацртане 1
  • Начелник 1
  • начелник 2
  • начелника 1
  • начелнику 1
  • Начелнику 1
  • начелници 1
  • начело 4
  • начелом 1
  • начелствује 3
  • начин 16
  • начина 2
  • начине 1
  • начини 2
  • начинили 2
  • начинити 2
  • начином 10
  • начину 1
  • начињеном 1
  • начне 2
  • Наш 1
  • наш 13
  • наша 12
  • Наша 2
  • наше 28
  • нашег 16
  • нашега 11
  • нашем 13
  • наши 17
  • Наши 3
  • нашим 9
  • наших 11
  • Нашла 1
  • нашла 2
  • нашле 1
  • нашли 1
  • нашло 3
  • нашо 5
  • нашој 14
  • Нашто 1
  • нашу 6
  • не 60
  • Не 7
  • неб 2
  • неба 2
  • небацај 1
  • небеске 1
  • небески 1
  • небескога 1
  • небесни 1
  • небесну 1
  • Неби 2
  • неби 32
  • небијаху 3
  • Небијаше 1
  • небијаше 17
  • небила 1
  • небило 1
  • Небих 1
  • небих 4
  • Неблагодарниче 1
  • Небо 2
  • небо 4
  • небои 1
  • небоим 1
  • небој 1
  • Небој 1
  • небоје 1
  • небојим 1
  • Небојте 2
  • небојте 3
  • небрежљиво 1
  • небрежљивог 1
  • небу 7
  • небуде 5
  • небудем 2
  • небудемо 1
  • небудеш 1
  • Нев 1
  • нев 9
  • неваља 1
  • Неваља 1
  • неваљалица 1
  • неваљалице 1
  • неваљалства 1
  • неварам 1
  • невиде 1
  • невидим 1
  • Невидим 1
  • невидише 1
  • невин 2
  • невини 1
  • невино 1
  • Невино 1
  • невиности 1
  • неводи 1
  • невољама 1
  • невоље 5
  • невољи 3
  • невољно 1
  • невољу 1
  • неврати 1
  • невраћај 1
  • негд 1
  • негледећи 1
  • негледи 2
  • него 149
  • Него 24
  • неговорећи 1
  • Неговори 2
  • неговорим 2
  • неговориш 1
  • негодовањем 1
  • нед 9
  • неда 6
  • недаваше 3
  • недаде 7
  • недадоше 1
  • недаду 2
  • Недаје 1
  • недају 1
  • недалеко 2
  • недам 2
  • Недам 4
  • недамо 1
  • недате 2
  • недаше 1
  • недељу 1
  • Недиже 1
  • недижући 1
  • недирају 3
  • недирнуту 1
  • недобија 1
  • недобијем 1
  • недобисмо 2
  • недоведеш 1
  • недође 5
  • недођеш 1
  • недођу 1
  • недозвољено 1
  • недојури 1
  • недолазаше 1
  • недолази 2
  • недолазиш 1
  • недонесе 1
  • Недопада 1
  • недопада 2
  • недопадаше 1
  • недопадне 1
  • недопусти 2
  • недоскочи 1
  • недоспу 1
  • недостајало 1
  • недостатцима 1
  • Недостои 1
  • недостојним 1
  • недочека 4
  • недрже 1
  • недржи 2
  • недржите 1
  • Недуго 1
  • незабављена 1
  • незаборави 1
  • незаборавите 1
  • незаборавих 1
  • незаборављеног 1
  • незаборављиву 1
  • независан 3
  • независи 1
  • незакоље 1
  • незакују 1
  • незапов 1
  • Незапов 1
  • незаспимо 1
  • незахвалимо 1
  • незгоде 1
  • незгоди 1
  • незна 7
  • незнаде 1
  • незнадоше 3
  • незнаду 1
  • незнађаше 4
  • незнајући 2
  • незнам 11
  • Незнам 4
  • Незнамо 5
  • незнамо 7
  • незнани 1
  • незнате 3
  • незнати 1
  • незнаш 4
  • Неиде 1
  • неиде 3
  • неидете 1
  • Неидите 1
  • неиду 1
  • неидући 1
  • неиђаше 2
  • неизвршено 1
  • неизгуби 1
  • неизиђете 1
  • неизиђеш 1
  • неизкаже 1
  • неизказано 1
  • Неизказано 1
  • неизказује 1
  • неизлази 1
  • неизмолована 1
  • неизоставно 1
  • неизпадне 1
  • неизтопи 1
  • неизумр 1
  • неимадоше 1
  • неимађаше 2
  • неимајући 6
  • неиште 1
  • неједнаким 1
  • неједначије 1
  • нек 1
  • Нек 1
  • Нека 14
  • нека 41
  • некаже 1
  • некажем 1
  • некако 2
  • неки 2
  • неклонем 1
  • неко 1
  • неког 1
  • некористољубива 1
  • некошта 1
  • нележи 2
  • Нељуби 1
  • нем 1
  • Нема 15
  • нема 63
  • Немају 1
  • немају 2
  • немам 6
  • немамо 4
  • Немањине 1
  • немаре 1
  • Немарим 1
  • немарљив 1
  • Немате 1
  • немате 4
  • немили 1
  • немилице 1
  • немило 1
  • немилост 1
  • немирним 1
  • немирно 1
  • немисле 1
  • немицати 1
  • Немогаше 1
  • немогаше 9
  • Немогоше 1
  • немогоше 3
  • немогу 10
  • Немогу 4
  • немогуће 1
  • немогући 2
  • немогућно 3
  • неможе 28
  • Неможе 6
  • Неможемо 1
  • неможемо 2
  • Неможете 1
  • неможете 5
  • неможеш 6
  • немој 5
  • Немој 5
  • Немојте 2
  • немојте 5
  • немолим 1
  • немора 1
  • Немора 1
  • неморам 1
  • ненађем 1
  • Ненађем 1
  • ненапијемо 1
  • ненарушеној 1
  • ненаучи 1
  • необична 1
  • необични 1
  • необично 4
  • необичну 1
  • необоривим 1
  • неогласи 1
  • неогр 1
  • неограничена 1
  • неодбије 1
  • неодговара 1
  • неодговараше 1
  • неодговори 2
  • неодда 1
  • неодељан 1
  • неодлази 1
  • неодољивости 1
  • неодр 1
  • неодромбољуј 1
  • неокаљам 1
  • неокаљате 1
  • Неоколиши 1
  • неолади 1
  • неопазе 1
  • неопази 1
  • неописаним 1
  • неописано 2
  • неос 2
  • неослабљено 1
  • Неостаде 1
  • неотворише 1
  • Неофит 1
  • неоц 1
  • неочешљан 1
  • неп 1
  • непаде 1
  • непадне 1
  • непаметну 1
  • непије 1
  • непита 1
  • Непитај 1
  • Непитам 1
  • непиши 1
  • неплаћа 2
  • неплаћено 1
  • неплашите 1
  • неповиче 1
  • неповичу 1
  • Неповољна 1
  • неподложна 1
  • неподносимо 1
  • непозват 1
  • непознаје 2
  • непознајеш 1
  • непознати 1
  • непојмише 1
  • непокретности 1
  • непокривате 1
  • непокушавате 1
  • непомаже 1
  • Непомаже 1
  • непонесе 1
  • непоруши 1
  • непосл 2
  • непоср 2
  • непостите 1
  • непоцрни 1
  • непошљеш 1
  • неправа 1
  • неправда 1
  • неправедна 1
  • неправо 1
  • неправом 1
  • неправу 1
  • непредвиђене 1
  • непрекидајући 1
  • непрекидном 1
  • непрекорите 1
  • непренели 1
  • непрес 1
  • непреслуша 1
  • непрестано 3
  • непрестанце 1
  • непрећутите 1
  • непризнаје 1
  • непризнајем 1
  • непријатеља 1
  • непријатеље 1
  • непријатељевања 1
  • непријатељи 1
  • непријатељству 1
  • непријатно 1
  • непријатности 1
  • неприкрива 1
  • неприлика 1
  • неприлику 2
  • неприлици 1
  • неприличним 1
  • неприм 2
  • неприми 2
  • неприобштена 1
  • неприпада 1
  • Неприправљени 1
  • непристајем 1
  • непристрана 1
  • непробитан 1
  • непробуде 1
  • непродају 1
  • Непрође 2
  • непром 1
  • непукне 1
  • непусти 1
  • непустише 1
  • непуштају 1
  • нерада 1
  • Нерадница 2
  • неразбије 1
  • неразвијеном 1
  • нераздражим 1
  • неразтежи 1
  • неразум 1
  • нерекне 1
  • нерекнете 1
  • нерекну 1
  • нерече 2
  • нес 1
  • несадржаваше 1
  • несв 1
  • несвали 2
  • нескидајући 1
  • нескочи 1
  • неслаже 1
  • несм 17
  • несметнем 1
  • несмеш 1
  • несмијаше 1
  • несмије 1
  • неспадају 1
  • неспази 1
  • неспомињу 1
  • неспоразумљење 1
  • неспретност 1
  • Неср 1
  • неср 17
  • несравњивом 1
  • нестаје 1
  • нестало 1
  • нестане 1
  • нестану 1
  • нестарај 1
  • несташности 1
  • нестои 1
  • нестоје 2
  • нестрпљења 1
  • нестрпљиво 3
  • несумњиви 1
  • несумњивим 1
  • нет 1
  • нетиче 6
  • нето 1
  • нетр 13
  • Нетр 5
  • нетражим 1
  • нетроше 1
  • нетрудимо 1
  • нећака 4
  • нећаки 2
  • нећаку 2
  • нећаци 1
  • неће 43
  • Неће 9
  • Нећеду 1
  • Нећемо 1
  • нећемо 10
  • нећете 3
  • нећеш 5
  • нећу 21
  • Нећу 3
  • неубијај 2
  • неубих 1
  • неуводи 1
  • неугодне 1
  • неугодно 7
  • неугодног 1
  • неудавите 1
  • неудари 4
  • неузбуди 1
  • неуздахне 1
  • неузимајући 2
  • неузме 1
  • неузмогне 1
  • неуклоњивим 1
  • неулази 1
  • неум 6
  • неумије 1
  • неумитним 1
  • неуморним 1
  • неумрлог 1
  • неуму 1
  • неурађене 1
  • неут 2
  • неухвати 1
  • неучини 1
  • неучинимо 1
  • неучинио 1
  • неучините 1
  • нефали 1
  • нехатан 1
  • нехвале 1
  • нехотице 16
  • Нехт 1
  • нехт 2
  • нехтеде 1
  • нечастиви 1
  • нечастивог 1
  • нечекамо 1
  • нечекани 1
  • нечине 1
  • нечини 2
  • нечувено 1
  • нечујаше 1
  • нечује 1
  • нечујући 1
  • нешкоде 1
  • нешто 1
  • Ни 10
  • ни 242
  • ниво 1
  • Нигд 1
  • нигд 6
  • нигда 1
  • нижа 1
  • ниже 2
  • нижег 1
  • нижим 1
  • низ 3
  • нија 2
  • није 238
  • Није 53
  • ниједан 1
  • ниједна 1
  • ниједног 1
  • нију 2
  • никад 14
  • Никад 3
  • Никада 3
  • никада 9
  • никаква 6
  • Никакве 1
  • никакве 4
  • никаквих 1
  • никако 3
  • никакове 1
  • Никанор 2
  • Никанора 1
  • Никанору 1
  • нико 33
  • Нико 4
  • никог 1
  • никога 12
  • никојега 1
  • Николићем 1
  • ником 5
  • никоме 1
  • никуда 2
  • нимало 2
  • нио 1
  • нисам 30
  • Нисам 8
  • ниси 16
  • Ниси 2
  • нисмо 8
  • нисте 10
  • Нису 2
  • нису 33
  • нит 2
  • ните 1
  • нитељем 1
  • Нити 2
  • нити 41
  • Ниткове 1
  • ницу 1
  • Ничега 1
  • ничега 4
  • ничије 1
  • Ничије 1
  • ничим 1
  • нишо 1
  • ништ 1
  • Ништа 5
  • ништа 78
  • нка 1
  • нке 2
  • нку 1
  • но 25
  • Но 88
  • Нов 3
  • нов 6
  • нова 7
  • Новаковић 1
  • новаца 8
  • нове 6
  • нови 3
  • Нови 4
  • новије 1
  • новим 1
  • Новина 1
  • Новине 1
  • Ново 1
  • ново 21
  • новов 1
  • новог 3
  • новога 4
  • Новом 2
  • новом 4
  • НОВОМЕ 2
  • новорођену 1
  • новосадски 2
  • Новосадским 1
  • новосадског 2
  • новосадском 1
  • Новосадском 2
  • нову 5
  • новца 1
  • новцати 1
  • новце 3
  • новци 2
  • новцу 1
  • новчану 1
  • нога 1
  • ногама 1
  • Ноге 1
  • ноге 14
  • ногом 2
  • ногу 2
  • Нож 1
  • нож 17
  • ножа 1
  • ножева 3
  • ножеве 2
  • ножеви 2
  • ножем 10
  • ножић 5
  • ножица 1
  • нормалних 1
  • нос 21
  • носа 4
  • носе 3
  • носеве 1
  • носећи 1
  • носи 6
  • носиле 1
  • носили 1
  • носим 2
  • носио 4
  • носити 2
  • носић 1
  • ности 1
  • ноте 1
  • Ноте 1
  • ноти 1
  • ноту 1
  • ноћ 18
  • Ноћ 2
  • ноћас 2
  • ноћи 6
  • ноћна 1
  • ноћне 1
  • Ноћне 1
  • ноћни 2
  • ноћнога 1
  • ноћу 4
  • ношаху 1
  • нравствености 2
  • ну 5
  • нудили 1
  • нудити 1
  • нуђена 1
  • нужда 2
  • нуждама 1
  • нужде 4
  • нуждна 3
  • нуждне 2
  • нуждник 1
  • нуждних 1
  • нуждно 4
  • нуждног 1
  • нужна 1
  • нужно 1
  • нужну 1
  • Нуз 1
  • нути 1
  • нутра 1
  • нцем 1
  • нцу 2
  • нчаница 1
  • нчаној 1
  • нчану 1
  • нчање 1
  • нчао 1
  • нчати 1
  • њ 1
  • Њ 17
  • ња 1
  • њавају 1
  • њала 1
  • њали 1
  • ње 20
  • њег 1
  • Њега 5
  • њега 95
  • његов 10
  • његова 20
  • Његова 5
  • његове 24
  • Његове 3
  • његови 4
  • његовим 8
  • његових 9
  • његово 11
  • Његово 2
  • његовог 4
  • Његовој 1
  • његовој 7
  • његовом 11
  • његову 3
  • њедрима 1
  • њежним 1
  • њежно 1
  • њезине 1
  • њезиној 1
  • њезином 1
  • њеки 1
  • њем 2
  • Њему 5
  • њему 57
  • Њен 1
  • њен 5
  • њена 6
  • њени 5
  • њеним 5
  • њених 1
  • Њено 1
  • њено 2
  • њеног 3
  • њеној 4
  • њеном 2
  • њену 1
  • њивао 1
  • њиве 2
  • њим 39
  • Њима 1
  • њима 35
  • њиме 3
  • њина 1
  • Њих 1
  • њих 25
  • њихов 4
  • њихова 3
  • њихове 4
  • њихови 3
  • њиховој 2
  • њиховом 2
  • њихову 1
  • њој 23
  • Њој 3
  • њојзи 1
  • њом 12
  • Њу 1
  • њу 21
  • њујући 1
  • О 100
  • о 404
  • Об 1
  • об 30
  • оба 1
  • обаве 1
  • обавим 1
  • обавити 1
  • обавља 1
  • обављати 1
  • обављаше 1
  • Обадв 1
  • обадв 2
  • обазр 2
  • обазрителнијег 1
  • обарене 1
  • обарену 1
  • обасјати 1
  • обасули 1
  • обасута 1
  • обвезали 4
  • обвезане 1
  • обвезао 1
  • обвезе 1
  • обвези 1
  • обвезу 1
  • обезб 2
  • обезчешћења 1
  • обергошћа 1
  • обећала 1
  • обећања 2
  • обзира 1
  • обзирала 1
  • обзирати 2
  • обзирно 1
  • обзирући 1
  • обиђе 2
  • обиђете 1
  • обилазио 1
  • обилазити 1
  • обилан 1
  • Обилића 2
  • обилно 2
  • обиљежи 1
  • обиста 1
  • обитељ 6
  • обитељи 16
  • обичај 3
  • обичајем 1
  • обичају 1
  • обичан 1
  • обичне 1
  • обичним 1
  • обичних 1
  • Обично 1
  • обично 12
  • обичној 1
  • Обишавши 1
  • Обишо 1
  • објави 1
  • облак 1
  • облаке 1
  • области 1
  • облачка 1
  • обливена 1
  • оближњих 1
  • облије 1
  • облику 1
  • обложени 1
  • обмотавати 1
  • ободрен 1
  • ободрена 1
  • ободримо 1
  • обозрителни 1
  • обоица 3
  • обоице 1
  • обоја 1
  • Обоја 1
  • обојега 1
  • обојица 3
  • обојицу 1
  • обол 1
  • Обрадовић 2
  • Обрадовића 1
  • обрадује 3
  • образ 4
  • образа 1
  • образе 2
  • Образи 1
  • образи 3
  • образом 2
  • образу 4
  • обрану 2
  • обрати 9
  • обратио 1
  • обраћају 1
  • обрве 3
  • обрецне 1
  • обрштари 2
  • обтерећен 1
  • обтужени 1
  • обћим 1
  • обузима 1
  • обуко 2
  • Обуку 1
  • обуставити 1
  • обуче 4
  • обучен 4
  • обучена 2
  • обучени 2
  • обходио 1
  • обхођењу 1
  • обчињена 1
  • обширније 1
  • обширно 1
  • обште 1
  • обшти 1
  • обштој 1
  • ов 1
  • Ова 20
  • ова 44
  • овај 100
  • Овај 38
  • оваквог 1
  • оваки 1
  • овако 18
  • Овако 8
  • Овакова 1
  • оваковим 1
  • овакових 1
  • оваковом 1
  • Овакову 1
  • овамо 16
  • Оваца 1
  • овација 1
  • Овд 14
  • овд 37
  • овдашњег 1
  • Овде 1
  • овде 3
  • ове 50
  • Ове 7
  • Ови 10
  • ови 20
  • овим 19
  • Овим 4
  • овима 6
  • ових 14
  • Ових 2
  • Ово 43
  • ово 83
  • овог 5
  • Овога 1
  • овога 31
  • овој 13
  • Оволико 1
  • Овом 3
  • овом 32
  • овоме 3
  • овому 1
  • Ову 2
  • ову 23
  • овца 2
  • овце 1
  • овчици 1
  • огласе 1
  • Огласићемо 1
  • огледала 2
  • огледале 1
  • огледало 4
  • огледалу 1
  • огледаше 2
  • огња 1
  • огњишта 1
  • огњишту 2
  • огор 2
  • огорчење 1
  • Огр 1
  • огр 2
  • ограде 1
  • оградим 1
  • ограђивали 1
  • ограничи 1
  • Ограничила 1
  • огрне 1
  • огрнути 1
  • огромности 1
  • огртач 1
  • Од 19
  • од 396
  • ода 1
  • Одавд 1
  • одавна 1
  • одавно 4
  • одадирем 1
  • одазивао 1
  • одају 2
  • одалачити 1
  • оданд 1
  • Оданд 2
  • оданде 1
  • одахнуо 1
  • одбаци 1
  • одбија 2
  • одбијате 1
  • одбије 1
  • одбио 2
  • одбише 1
  • одбрањује 1
  • одброи 1
  • одв 2
  • одважно 1
  • одведе 4
  • одведем 2
  • одведоше 1
  • Одведу 1
  • одвезем 1
  • одвезо 1
  • одвезти 1
  • Одвезу 1
  • одвешћу 1
  • одводи 1
  • одврати 5
  • одвући 2
  • одвуче 1
  • одговара 3
  • одговарају 1
  • одговарајућим 1
  • одговарали 1
  • одговарао 1
  • одговарати 3
  • одговор 14
  • одговора 4
  • одговоре 9
  • одговори 129
  • Одговори 2
  • одговорили 1
  • одговорим 2
  • одговорио 2
  • одговорити 2
  • одговорише 2
  • одговорности 1
  • одговором 2
  • одговору 1
  • одгоненути 1
  • оддахне 1
  • Оде 2
  • оде 47
  • одем 4
  • одздрављати 1
  • Одзив 1
  • оди 2
  • одједаред 1
  • одјек 2
  • одкад 1
  • одкасају 1
  • одкивали 1
  • одкидамо 1
  • одкијавати 1
  • одкину 1
  • одкључа 2
  • одковати 1
  • одкопча 1
  • одкопчаше 1
  • одкотурали 1
  • одкриваше 1
  • одкуд 2
  • Одкуд 5
  • одкуда 3
  • Одлази 2
  • одлази 6
  • одлазили 1
  • одлазио 5
  • Одлазите 1
  • одлазите 2
  • одлазити 2
  • одлануло 1
  • одлети 1
  • одликован 1
  • одликовање 1
  • одликовао 1
  • одликовати 1
  • одличан 2
  • одлична 1
  • одлично 1
  • одложи 1
  • одложити 1
  • одломке 1
  • одлуку 1
  • одлуци 1
  • одлучио 1
  • одљуљао 1
  • одљути 1
  • одма 2
  • одмакну 1
  • одмарају 1
  • одмах 32
  • Одмах 8
  • одмахне 1
  • одмицао 1
  • одмори 1
  • одморите 1
  • одморни 1
  • одн 1
  • однели 2
  • однео 3
  • однесе 1
  • однесу 1
  • однети 3
  • одношаима 1
  • Одношај 2
  • одношај 3
  • одношаја 2
  • Одношаји 1
  • одношају 4
  • одобравајући 1
  • одобравали 1
  • одобравам 1
  • одобреном 1
  • одобрење 1
  • одобри 1
  • одобрио 1
  • одобрити 3
  • одовуд 1
  • Одозго 1
  • одозго 2
  • одол 1
  • одонуд 1
  • одора 1
  • одорама 1
  • одосмо 1
  • одп 1
  • одпасти 1
  • Одпечатите 1
  • одплатио 1
  • одплаћивала 1
  • одпоздрава 1
  • одпои 1
  • одпочивање 1
  • одпрате 1
  • одпрати 1
  • одпратити 1
  • одпусти 1
  • одпустим 1
  • одпустио 1
  • одпустите 1
  • одпучила 1
  • одпушта 1
  • одр 1
  • одранио 1
  • одрастли 1
  • одрастлих 1
  • одреде 1
  • одреди 4
  • одредили 1
  • одредило 1
  • одредио 1
  • одредите 1
  • одредити 5
  • одредићу 1
  • одредише 1
  • одређене 1
  • одређени 1
  • одређено 3
  • одређивати 1
  • одређује 2
  • одређујем 1
  • одрекла 1
  • одрекли 2
  • Одреко 1
  • одрекоше 1
  • одрећи 1
  • одрече 1
  • одреше 1
  • одржавање 1
  • одржала 1
  • одржао 1
  • одржати 8
  • одржаше 1
  • одржи 3
  • одру 1
  • одс 7
  • одсећи 1
  • одсијаваше 1
  • одслужи 1
  • одслужити 1
  • одслуша 1
  • одсм 1
  • одспавао 1
  • одсрћу 1
  • одступао 1
  • одступи 1
  • одступили 1
  • одступити 1
  • одсудан 1
  • одсудне 1
  • одсудно 5
  • одсутсву 1
  • одсутства 1
  • одт 3
  • одтргне 1
  • одтрчи 1
  • Одтрчи 1
  • Одтуд 1
  • одтуд 2
  • одтуда 4
  • Одтуда 5
  • одтури 2
  • Оду 1
  • оду 10
  • одуд 1
  • Одужио 1
  • одужити 1
  • одузевши 1
  • одузело 1
  • одузео 2
  • Одушевљење 1
  • одц 1
  • одшкрине 1
  • одшкринута 1
  • одшуњају 1
  • ожалошћен 1
  • оживи 1
  • оживио 2
  • оживите 1
  • оживљавали 1
  • озбиљне 2
  • озбиљније 1
  • озбиљним 2
  • озбиљних 1
  • озбиљно 12
  • озбиљности 2
  • озбиљношћу 1
  • оздравила 2
  • оздравим 1
  • озл 1
  • означи 1
  • означује 1
  • ојачао 2
  • ока 15
  • Окај 1
  • окајте 1
  • окамењена 1
  • Окани 1
  • Оканите 1
  • Оканте 1
  • оклопљене 1
  • оклопника 1
  • Око 3
  • око 32
  • оковом 1
  • околине 1
  • околини 1
  • околна 1
  • околнога 1
  • околностима 1
  • около 1
  • оком 5
  • окр 1
  • окрене 29
  • окрену 2
  • окренувши 2
  • окренуо 1
  • окренушви 1
  • окрестних 1
  • окретала 1
  • окретао 1
  • окривио 1
  • округла 1
  • округле 2
  • округове 1
  • окружја 1
  • Окружни 1
  • окружних 1
  • окружног 1
  • окт 1
  • октобра 1
  • оку 5
  • окупе 1
  • окуражавао 1
  • окуражи 2
  • окуражила 1
  • окуражио 1
  • олакшало 1
  • олакшање 1
  • олакшао 1
  • олакшици 1
  • Олимп 1
  • олтара 1
  • омахне 2
  • омахом 1
  • ометала 1
  • омилити 1
  • омут 2
  • Он 101
  • он 140
  • Она 45
  • она 69
  • Онај 18
  • онај 71
  • онакав 1
  • Онако 1
  • онако 27
  • онд 2
  • онда 141
  • Онда 16
  • ондашње 1
  • ондашњег 1
  • оне 33
  • Оне 6
  • онесв 1
  • Они 15
  • они 43
  • оним 8
  • онима 4
  • Оних 1
  • оних 10
  • Оно 5
  • оно 64
  • оновремених 1
  • оновременог 1
  • оног 3
  • онога 22
  • оној 3
  • онолико 2
  • оном 11
  • ономад 1
  • ономе 1
  • ону 11
  • опадао 1
  • опадати 1
  • опадоше 1
  • опазе 2
  • опази 9
  • опазили 1
  • опазити 1
  • опаклијом 1
  • опанци 1
  • Опарушић 2
  • опасна 1
  • Опасни 1
  • опасно 2
  • опасном 2
  • опасност 2
  • опасности 2
  • опаше 1
  • опашу 1
  • оперира 1
  • Опет 6
  • опет 62
  • опетовао 2
  • опече 1
  • опија 1
  • опили 1
  • опис 1
  • описали 1
  • описане 1
  • описаним 1
  • описао 1
  • описати 2
  • описивати 2
  • описом 1
  • опишемо 1
  • опишу 1
  • опомене 4
  • опомену 1
  • опоменуо 1
  • опоменути 3
  • опомињао 3
  • опомиње 1
  • опомињем 1
  • Опомињем 1
  • опорави 1
  • опоравила 1
  • опоравља 1
  • опорављеним 1
  • оправдају 1
  • оправданим 1
  • оправдано 1
  • оправдати 1
  • оправе 1
  • оправи 2
  • Оправио 1
  • оправити 1
  • оправљају 1
  • оправљање 2
  • оправљао 1
  • оправљати 1
  • оправу 1
  • опред 3
  • Опрема 1
  • опреме 1
  • опремио 1
  • опрла 1
  • опрље 1
  • опрости 6
  • опростио 1
  • опростите 3
  • Опростите 3
  • опростити 3
  • опростну 1
  • опроштење 2
  • Опугнанти 1
  • опусти 2
  • опустило 1
  • орали 1
  • Ораовица 1
  • оратором 1
  • орацију 1
  • органа 1
  • органи 2
  • ордена 1
  • орденом 1
  • ордену 1
  • оријент 1
  • оријентирањем 1
  • орити 1
  • ороси 1
  • оруђе 1
  • оружане 1
  • оружије 1
  • оружје 1
  • Орци 1
  • Ос 4
  • ос 43
  • осам 3
  • осамљени 1
  • осв 3
  • Осване 1
  • освети 1
  • осветити 2
  • осветићемо 1
  • осветника 1
  • Освећени 1
  • освоје 1
  • осврне 1
  • осврћући 1
  • осигурајте 1
  • осигурана 1
  • осигурао 1
  • осијава 1
  • осијана 2
  • осим 3
  • Осим 3
  • оскрбљен 1
  • ослободи 1
  • ослободити 1
  • ослоните 1
  • осм 3
  • Осми 1
  • оснажен 1
  • оснажило 1
  • оснивале 1
  • основа 1
  • основанима 1
  • основатељ 1
  • основатељеве 1
  • особа 2
  • особама 1
  • особе 7
  • особеност 1
  • особењак 2
  • особита 3
  • особите 1
  • особитим 1
  • особитих 1
  • особито 14
  • особитом 2
  • Особиту 1
  • особиту 3
  • особности 1
  • особу 1
  • осорно 1
  • оспе 1
  • оср 1
  • осрамотили 1
  • осрамотио 1
  • Осса 1
  • оставати 1
  • оставе 1
  • остави 11
  • Остави 4
  • оставила 1
  • оставили 1
  • оставим 1
  • оставио 11
  • Оставите 1
  • оставити 2
  • оставку 1
  • остављајући 2
  • остављам 1
  • остављамо 1
  • остављени 1
  • остављеним 1
  • остаде 1
  • остаје 4
  • остајемо 2
  • остајете 2
  • остају 1
  • Остала 1
  • остала 4
  • остале 1
  • Остали 1
  • остали 4
  • осталима 1
  • осталих 1
  • остало 7
  • осталога 1
  • осталом 3
  • остане 16
  • останете 3
  • останеш 2
  • останите 1
  • Останите 2
  • останке 1
  • остану 1
  • Остао 1
  • остао 5
  • остарила 1
  • остати 7
  • остатци 1
  • остаће 1
  • остаћемо 1
  • остварити 1
  • остраг 1
  • острагу 1
  • Острагу 1
  • осуда 1
  • осуди 1
  • осудили 3
  • осудити 3
  • осуђен 1
  • осуђеник 1
  • осуђиваше 1
  • осујетило 1
  • осујетио 2
  • осути 1
  • Отајство 1
  • отакали 1
  • Отац 19
  • отац 26
  • отвара 2
  • отварају 2
  • отварало 2
  • отвараху 1
  • Отворе 1
  • отворе 9
  • отворен 2
  • отворена 4
  • отворене 1
  • отворено 1
  • отворену 2
  • Отвори 1
  • отвори 9
  • отворила 1
  • отвориле 1
  • отворило 1
  • отворио 1
  • отворите 1
  • Отворите 2
  • отворити 6
  • отворише 1
  • Отеко 1
  • отиде 1
  • отиди 1
  • отимам 1
  • отимању 1
  • отимати 1
  • отискивало 1
  • отискивати 1
  • отићи 8
  • отишао 4
  • отишла 6
  • отишли 4
  • отишо 10
  • отм 2
  • отменијих 1
  • отоцима 1
  • отр 4
  • отров 3
  • отрова 2
  • отрована 1
  • отровано 1
  • отровао 1
  • отровних 1
  • отровнице 1
  • отромбољио 1
  • Отступи 1
  • отца 18
  • отцем 1
  • отцеубијство 1
  • отци 3
  • отцу 9
  • Отче 1
  • отче 6
  • отчинства 1
  • оћути 1
  • ох 1
  • Ох 1
  • охладило 1
  • охо 1
  • Охо 2
  • охоло 2
  • охрабри 1
  • оца 3
  • оцта 1
  • оцтом 1
  • очајавајућој 1
  • очајања 3
  • очајању 2
  • очаран 1
  • очарани 1
  • оче 21
  • Оче 7
  • Очевидно 1
  • очевидно 19
  • очекива 1
  • очекивала 2
  • очекивали 1
  • Очекивање 1
  • очекивао 4
  • очекујући 1
  • очешља 1
  • очешљаће 1
  • очи 54
  • Очи 6
  • очију 11
  • Очима 1
  • очима 32
  • очисти 2
  • очистио 1
  • очистити 1
  • очита 1
  • Очита 1
  • очитао 1
  • очишћеном 1
  • оџак 2
  • ошине 1
  • оштар 4
  • оштри 1
  • оштро 9
  • П 1
  • п 55
  • па 396
  • Па 47
  • Павао 1
  • Павла 1
  • Павловића 1
  • Павловићем 1
  • пада 5
  • падала 1
  • падало 2
  • падати 1
  • падаш 1
  • паде 3
  • падне 11
  • Падни 1
  • падну 1
  • пажљиво 1
  • пази 1
  • пазила 1
  • пазили 1
  • пазио 3
  • пазите 1
  • пазити 1
  • ПАЈЕВИЋА 1
  • Пак 10
  • пак 51
  • пакет 2
  • пакете 1
  • пакла 1
  • паклени 1
  • пако 3
  • Паковати 1
  • паковати 2
  • пакостио 1
  • пакостна 2
  • пакостно 2
  • Пакра 1
  • пакрачки 1
  • пала 3
  • палата 1
  • пале 2
  • палежа 1
  • пали 2
  • палио 1
  • палица 1
  • пало 2
  • памет 9
  • паметан 1
  • памети 5
  • паметне 1
  • паметније 2
  • паметних 1
  • паметно 1
  • памтив 1
  • памтивека 1
  • панице 1
  • пантљики 1
  • пантомима 1
  • панџама 1
  • пањ 1
  • пао 4
  • паор 1
  • папира 1
  • папире 2
  • Папратић 1
  • Папратића 1
  • пар 14
  • пара 10
  • парада 1
  • паради 1
  • Париз 1
  • паријарх 1
  • паријархових 1
  • парка 1
  • паркетима 1
  • парнице 1
  • парницу 1
  • парничаром 1
  • пароброд 1
  • пароброду 1
  • парови 1
  • парох 2
  • парохијама 1
  • Партенија 2
  • Партеније 22
  • Партенију 3
  • партије 2
  • партију 1
  • паса 1
  • пасију 1
  • пасош 1
  • пасти 5
  • пасуљ 1
  • пасуља 3
  • пати 1
  • патим 1
  • патоса 1
  • патриарха 1
  • Патријарх 21
  • патријарх 74
  • патријарха 14
  • патријархов 1
  • патријархова 1
  • патријархове 1
  • патријарховог 1
  • патријарховом 2
  • патријархом 2
  • патријарху 16
  • Патријарху 3
  • патрон 2
  • патронатством 1
  • патроцинијем 1
  • паук 1
  • пацијенти 1
  • пашти 1
  • пе 11
  • педи 1
  • Пеичићем 1
  • Пејачевића 1
  • пекар 4
  • пекара 3
  • пекло 1
  • пекмез 2
  • пекмеза 1
  • пеко 1
  • Пелијон 1
  • пензију 3
  • пензионирани 1
  • пера 3
  • пере 1
  • перивој 1
  • перипетије 1
  • перјаници 1
  • Перо 1
  • перо 4
  • перорирајући 1
  • персифлира 1
  • персона 1
  • персони 1
  • персону 1
  • першпективе 1
  • песама 1
  • песницу 1
  • пестницама 1
  • пет 1
  • петак 1
  • петао 1
  • Петар 1
  • пете 1
  • Петеру 1
  • пети 1
  • петиних 1
  • петка 1
  • Петковици 2
  • петних 2
  • Петра 1
  • Петроварадин 1
  • Петроварадину 2
  • петрову 1
  • пећ 1
  • пећи 2
  • пецива 2
  • пециво 8
  • пециву 1
  • Пеците 1
  • пецнула 1
  • печат 1
  • печата 1
  • печатом 1
  • пече 2
  • печенке 1
  • Печеновић 14
  • Печеновића 4
  • Печеновићем 2
  • Печеновићу 1
  • печења 1
  • Печујском 1
  • Пешти 3
  • Пешту 1
  • пи 6
  • Пигмалијонов 1
  • пијан 1
  • пијандуре 1
  • пијани 2
  • пијанка 1
  • пијанке 1
  • пијаце 2
  • пијаци 1
  • пијацом 1
  • пије 4
  • пијемо 4
  • Пијеридо 1
  • пијете 1
  • пијететом 1
  • Пијте 2
  • пијто 1
  • пију 2
  • пиле 1
  • пилета 1
  • пилетом 1
  • пили 3
  • пило 2
  • Пило 3
  • пим 3
  • пинтера 1
  • пио 3
  • писали 3
  • писани 1
  • писаних 1
  • Писано 1
  • писаном 1
  • писао 1
  • Писати 1
  • писати 4
  • писаћег 1
  • писаћем 2
  • пискове 1
  • писма 1
  • писмено 2
  • Писмо 1
  • писмо 29
  • писмом 1
  • Писмоноша 1
  • писмоноша 2
  • писмоноши 1
  • писмоношом 1
  • писмоношу 1
  • писму 3
  • пита 3
  • питајући 1
  • питајућим 1
  • питала 1
  • Питали 1
  • питања 5
  • питање 5
  • питањем 1
  • питању 2
  • питао 2
  • питати 3
  • питаш 1
  • питаше 1
  • пити 4
  • пићем 1
  • пих 1
  • Пише 1
  • пише 8
  • пишеш 1
  • Пиши 1
  • пиши 2
  • пишу 2
  • пка 1
  • пл 1
  • плаве 1
  • плаветна 1
  • плаветно 1
  • плаветном 1
  • плавом 1
  • плагијат 1
  • плакати 3
  • пламен 2
  • пламеним 2
  • план 4
  • плана 1
  • планова 4
  • планове 1
  • плановима 1
  • плану 3
  • плата 2
  • плате 2
  • платежне 1
  • плати 2
  • платили 1
  • платим 2
  • платити 1
  • Платон 4
  • Платоном 1
  • платонски 1
  • Платону 2
  • плату 7
  • плаћали 1
  • плаћања 1
  • плаћати 1
  • плаћени 1
  • плач 2
  • плача 1
  • плаче 1
  • плашила 1
  • племенита 1
  • племенитије 1
  • племенитодушно 1
  • племенитодушној 1
  • племенитој 1
  • племић 1
  • плету 1
  • плећа 1
  • плећке 13
  • плећку 3
  • плеха 1
  • плодоносном 1
  • плотове 1
  • плућа 2
  • пљене 1
  • пљено 1
  • пљење 1
  • пљесне 2
  • пљуска 1
  • пљусне 1
  • пљуцкати 1
  • пљуцне 2
  • по 217
  • По 8
  • поб 13
  • побележили 1
  • побијала 1
  • побити 1
  • побожним 1
  • побожницима 1
  • побожно 3
  • побожног 1
  • побожност 2
  • побожности 5
  • побои 1
  • побочних 1
  • побринуо 1
  • побуде 1
  • побуди 3
  • побудим 1
  • побудимо 1
  • побудити 1
  • Пов 1
  • пов 17
  • поваљен 1
  • поведе 5
  • повезе 1
  • повелика 1
  • повелики 1
  • повео 1
  • повећало 1
  • повећу 1
  • повешћемо 1
  • повикао 1
  • повикати 1
  • повикне 2
  • повисок 1
  • повисока 1
  • повиче 49
  • повичи 1
  • повичу 5
  • повише 1
  • повлађивати 1
  • повлачио 1
  • повода 5
  • поводом 1
  • повољан 2
  • повољније 2
  • повољно 2
  • поворка 1
  • повр 1
  • поврате 5
  • поврати 5
  • повратимо 1
  • повратка 1
  • повратном 1
  • повраћа 1
  • повуко 1
  • повући 1
  • повуче 12
  • пог 3
  • пога 1
  • погажен 1
  • погибељ 1
  • погинуо 1
  • поглавару 1
  • Поглед 1
  • поглед 11
  • погледа 10
  • погледавши 3
  • погледај 1
  • Погледај 1
  • Погледајте 1
  • погледајте 3
  • погледајући 2
  • погледала 1
  • погледале 1
  • погледали 1
  • Погледао 1
  • погледао 2
  • погледаше 2
  • погледе 2
  • погледи 22
  • погледим 1
  • погледима 1
  • погледом 13
  • погледу 3
  • погне 1
  • погнут 1
  • погодбу 1
  • Погоди 2
  • погодили 1
  • погодио 3
  • погодити 1
  • погођено 1
  • погр 12
  • Под 2
  • под 43
  • пода 1
  • подадирем 1
  • подајте 1
  • подалеко 1
  • поданика 1
  • поданици 1
  • подао 1
  • подваљак 1
  • подвиге 1
  • подвоз 1
  • подворила 1
  • подворница 1
  • Подворница 1
  • подворницу 1
  • подвргнем 1
  • подебела 1
  • подебеле 1
  • подебео 1
  • подерано 1
  • подигли 1
  • подигне 2
  • подигнуло 1
  • подигнуо 2
  • подиго 1
  • подижем 1
  • подижеш 1
  • подизати 1
  • подићи 1
  • подкр 1
  • подкупити 2
  • подкупиш 1
  • подла 1
  • подлегне 1
  • подлих 1
  • подло 1
  • Подлужја 1
  • подметања 1
  • подметнути 1
  • подмирити 1
  • подмитљиво 1
  • подн 1
  • Подне 1
  • подне 12
  • поднео 1
  • поднесака 1
  • поднесе 5
  • поднесем 2
  • поднесемо 1
  • поднесену 1
  • поднесу 1
  • поднети 5
  • подноси 1
  • подносити 1
  • подобан 1
  • подобар 1
  • подобро 4
  • подоста 3
  • подписани 1
  • подписати 2
  • подписима 1
  • подпише 2
  • подплатити 1
  • подпомогну 1
  • подпора 1
  • подпори 1
  • подпуна 1
  • подпуним 1
  • подпуно 21
  • подпунога 1
  • подпуном 1
  • подпуну 3
  • подругљиви 1
  • подрум 7
  • подрума 3
  • подруме 2
  • подруму 3
  • подсм 4
  • поду 3
  • Подуго 1
  • подуго 2
  • подуже 20
  • подужег 1
  • подузе 1
  • подузеће 1
  • подупирали 1
  • подупирао 1
  • подупру 1
  • подчињени 1
  • Пође 1
  • пође 30
  • пођемо 1
  • пођите 1
  • Пођу 1
  • пођу 11
  • поезија 1
  • ПОЕЗИЈА 2
  • поему 2
  • Пожалиће 1
  • пожртвовању 1
  • Пожун 2
  • Пожуна 1
  • Пожуну 1
  • пожурио 1
  • Поза 1
  • позвала 1
  • позвали 1
  • позван 3
  • позвани 2
  • позваним 1
  • позвати 3
  • позваћемо 1
  • поздни 1
  • поздрав 3
  • поздрави 4
  • поздравио 1
  • поздрављати 1
  • позив 6
  • позива 3
  • позивала 1
  • позивам 1
  • позивао 1
  • позиваш 1
  • позивљу 1
  • позиву 5
  • позитуру 3
  • позл 1
  • позлаћена 1
  • позна 4
  • познавала 2
  • познавали 5
  • познавало 1
  • Познавао 1
  • познавао 7
  • познавати 1
  • познаду 2
  • познаје 4
  • познајем 4
  • познајете 1
  • познала 1
  • Познала 1
  • познало 1
  • познамо 1
  • познаника 1
  • познаници 1
  • познаницу 1
  • познанство 2
  • познао 2
  • познат 2
  • позната 6
  • познате 1
  • познати 8
  • познатим 2
  • Познато 1
  • познато 9
  • познатој 1
  • Позове 1
  • позове 9
  • позовемо 1
  • позову 3
  • позорљиво 1
  • позорност 6
  • позорности 1
  • пои 1
  • поизопијали 1
  • поим 1
  • поискати 1
  • пој 1
  • појав 1
  • Појава 1
  • појава 3
  • појавама 1
  • појаве 3
  • појави 7
  • појавити 1
  • појављује 1
  • појављују 1
  • појавом 1
  • појака 1
  • појако 2
  • појали 1
  • Појали 1
  • појања 1
  • појање 6
  • појао 1
  • Појас 1
  • појас 2
  • појати 1
  • појац 3
  • појаца 1
  • поједине 1
  • појела 1
  • појели 1
  • појео 1
  • појести 1
  • појко 1
  • поју 2
  • појури 1
  • појци 2
  • Покаже 1
  • покаже 12
  • покажем 1
  • Покажу 1
  • покажу 4
  • показала 1
  • показали 2
  • показало 2
  • показао 6
  • показати 1
  • Показаће 1
  • показивала 3
  • показивали 1
  • показивало 3
  • показивао 5
  • показиваше 2
  • показује 2
  • показујући 5
  • покајао 1
  • покајати 1
  • покасати 1
  • покварити 1
  • поквасила 1
  • покладе 1
  • поклон 1
  • поклони 5
  • поклонио 2
  • покојни 4
  • покојног 4
  • покора 4
  • покоран 1
  • покорио 1
  • покорни 1
  • покорним 1
  • покорности 1
  • покраинама 2
  • покрај 2
  • покренути 3
  • покрива 1
  • покривала 2
  • покривао 1
  • покривач 4
  • покривена 1
  • покрије 2
  • Покрио 1
  • покрио 2
  • покрити 2
  • покриће 1
  • покров 4
  • покровитеља 1
  • покрову 1
  • покудиће 1
  • покуља 1
  • покуње 1
  • покупи 1
  • покупила 1
  • покушао 1
  • пол 8
  • пола 3
  • полагала 1
  • полагано 6
  • полаже 1
  • полажењем 1
  • полазио 1
  • полазити 1
  • полазку 1
  • полети 3
  • полибељи 1
  • политика 2
  • политичке 2
  • политичког 1
  • политичкој 1
  • Политичку 1
  • политичним 1
  • политичних 1
  • политично 1
  • политичном 1
  • полицај 1
  • Полицај 2
  • полицајкомесар 1
  • полицајног 1
  • полиција 1
  • полиције 2
  • полицију 1
  • полноћи 1
  • положај 1
  • положају 1
  • положили 1
  • поломљени 1
  • полу 4
  • полуостровом 1
  • поља 4
  • поље 12
  • пољско 1
  • пољу 5
  • пољуби 11
  • пољубим 2
  • пољубити 2
  • пом 4
  • помагало 1
  • помагао 1
  • помагати 3
  • помаже 3
  • помажемо 2
  • помажете 1
  • помажите 1
  • поме 1
  • помилуј 3
  • Помисли 1
  • помисли 7
  • помислила 2
  • помислим 1
  • помислио 3
  • помислити 8
  • помњиво 2
  • помогне 3
  • помогнемо 1
  • Помози 1
  • помолио 1
  • помоћ 3
  • помоћи 10
  • помоћиће 1
  • помоћник 2
  • помоћу 1
  • помрачи 1
  • помркне 1
  • помрли 1
  • помрси 1
  • помрчина 1
  • Помутило 1
  • пона 2
  • понављати 2
  • понајближе 1
  • понајвише 2
  • понашања 1
  • понашање 2
  • понашању 1
  • понашао 1
  • Понда 1
  • поне 1
  • понед 1
  • понела 1
  • понели 1
  • понео 4
  • понесе 6
  • понесем 1
  • понесите 2
  • понижен 1
  • пониженост 1
  • понизно 5
  • понизности 2
  • понор 1
  • поноса 2
  • поносила 1
  • поносио 1
  • поносит 1
  • поноситим 1
  • поносито 2
  • поносу 1
  • поноћи 6
  • понуди 3
  • понудио 1
  • понудити 1
  • поодносили 1
  • поодрастла 1
  • поп 5
  • попа 4
  • попадали 1
  • попадаше 1
  • попети 1
  • попије 1
  • попили 1
  • попио 1
  • попити 1
  • поплаше 1
  • поплаши 3
  • поплашила 1
  • попне 1
  • попо 1
  • попр 1
  • поправи 3
  • попрем 1
  • попропадале 1
  • попу 1
  • попусте 1
  • попустила 1
  • пораженим 1
  • поражујући 1
  • поражујућих 1
  • поразило 1
  • поред 5
  • поређа 1
  • порезких 1
  • порезник 1
  • порезнику 2
  • порезних 1
  • поремећеним 1
  • порећи 1
  • породици 3
  • пороту 1
  • порт 1
  • порти 1
  • порту 5
  • поругљиви 1
  • поругљиво 1
  • поруку 1
  • поручи 1
  • поручила 1
  • порцелана 1
  • пос 9
  • Посавине 1
  • посади 5
  • посадила 1
  • Посао 1
  • посао 6
  • посапиње 1
  • посв 3
  • посве 6
  • посвети 2
  • посветио 1
  • посветити 1
  • поскоче 1
  • Посл 15
  • посл 69
  • посла 10
  • послала 1
  • послали 2
  • послани 1
  • посланика 1
  • посланике 1
  • посланичке 1
  • послао 3
  • послати 2
  • Послаћу 1
  • после 2
  • последњем 1
  • послова 2
  • пословање 1
  • послове 5
  • послови 2
  • пословима 2
  • послу 4
  • послужи 1
  • послужиле 1
  • послужили 1
  • послужио 1
  • послужитеље 1
  • послужити 2
  • послужник 1
  • послужника 2
  • послужујемо 1
  • Послушај 1
  • послушан 1
  • послушао 3
  • послушати 2
  • послушни 1
  • посм 1
  • поспе 1
  • поспремати 1
  • поспремаше 1
  • Поср 1
  • поср 3
  • посрамљен 1
  • посрнули 1
  • пост 2
  • поста 1
  • Поста 1
  • поставе 4
  • постави 3
  • поставили 1
  • поставити 1
  • постављен 2
  • поставом 1
  • постајала 2
  • постаје 1
  • постају 1
  • постала 1
  • постане 4
  • постанем 2
  • постанку 1
  • постану 1
  • постао 3
  • постара 1
  • постарај 2
  • постарала 1
  • постарао 1
  • постарати 1
  • постати 1
  • постеље 5
  • постељи 6
  • постељином 1
  • постељом 1
  • постељу 7
  • пости 1
  • постигне 1
  • постиго 1
  • постио 1
  • постои 1
  • Постој 1
  • постојало 1
  • постом 1
  • пострада 1
  • постриг 2
  • постриже 1
  • посту 1
  • поступам 1
  • поступање 1
  • поступао 1
  • поступате 1
  • поступи 1
  • посуђе 1
  • посумњати 2
  • посут 1
  • пот 2
  • потаје 1
  • потајни 1
  • потанко 1
  • потање 1
  • потворити 1
  • потврде 1
  • потврди 1
  • потврдио 2
  • потврдити 5
  • Потврдиће 1
  • потврђен 1
  • потврђена 1
  • потврђено 1
  • потврђује 1
  • потегли 1
  • поти 1
  • потиснут 1
  • потихо 1
  • потмуло 1
  • потмуо 1
  • потом 1
  • потпуној 1
  • потр 33
  • потраже 1
  • потражи 5
  • потражити 4
  • Потрајало 1
  • потраје 1
  • потрго 1
  • потрдио 1
  • потрзање 1
  • потроши 1
  • потрошили 1
  • потруде 1
  • потрче 1
  • потрчи 2
  • потужити 3
  • поћи 13
  • поћићу 1
  • поћутавши 1
  • Поћути 1
  • поћути 2
  • поублажила 1
  • поузданих 1
  • поуздано 2
  • поуздања 4
  • поуздање 1
  • поуздати 1
  • поут 1
  • поучавао 1
  • поучи 1
  • похађања 1
  • похађање 1
  • похвале 1
  • похвално 2
  • похита 5
  • похитају 1
  • похитила 1
  • походи 1
  • походио 1
  • походити 2
  • поц 1
  • Поцерца 1
  • поцрпили 1
  • почаст 1
  • почасти 1
  • поче 2
  • почела 3
  • почели 1
  • почео 6
  • почествовати 1
  • почесто 2
  • почети 1
  • почетка 2
  • почетку 2
  • почеше 2
  • почива 3
  • почивају 2
  • почиваше 1
  • почивке 1
  • почиње 1
  • почињемо 1
  • почињу 1
  • почистити 1
  • почне 31
  • Почнем 1
  • Почни 1
  • почни 2
  • почну 1
  • пошла 4
  • пошли 1
  • пошло 2
  • пошље 8
  • пошљеш 1
  • пошљите 2
  • пошљу 4
  • пошо 2
  • пошта 1
  • поштен 5
  • поштене 1
  • поштени 2
  • поштеним 1
  • поштено 3
  • пошти 1
  • пошто 7
  • поштовали 1
  • поштовање 1
  • поштовањем 1
  • поштоватеља 1
  • поштоватељем 1
  • Пр 3
  • пр 74
  • прав 1
  • права 12
  • правац 2
  • правдање 1
  • правде 2
  • правди 2
  • правдом 1
  • правду 2
  • праве 3
  • праведан 3
  • праведни 1
  • Прави 1
  • прави 17
  • правије 1
  • правила 7
  • правилно 1
  • правило 2
  • правим 2
  • правити 1
  • правици 1
  • прављена 1
  • правника 1
  • Право 2
  • право 45
  • правобранитељ 1
  • правог 2
  • правога 2
  • правозналац 1
  • Правозналац 1
  • правозналца 1
  • правознанац 1
  • правој 3
  • правом 8
  • правоме 1
  • православне 5
  • православни 2
  • православним 1
  • праву 2
  • прага 1
  • прагу 1
  • Пражког 1
  • праздник 3
  • праздника 1
  • празне 2
  • празник 1
  • празником 1
  • празним 2
  • празнине 1
  • празнину 3
  • празно 2
  • празном 1
  • празну 1
  • практичне 1
  • Практично 1
  • праље 1
  • праматер 1
  • прамом 1
  • прапорце 1
  • прасаца 1
  • прасне 1
  • прате 1
  • пратила 1
  • пратио 1
  • пратиоц 2
  • пратиоца 2
  • пратиоцима 2
  • пратња 1
  • праунуци 1
  • прах 1
  • праха 1
  • прашта 2
  • праштам 2
  • Прва 1
  • прва 3
  • прве 3
  • ПРВИ 1
  • први 19
  • првим 1
  • првих 4
  • Прво 1
  • прво 5
  • првог 3
  • првога 1
  • првој 2
  • првом 2
  • прву 1
  • пре 29
  • Пре 4
  • пребацивало 1
  • пребл 1
  • преблаги 1
  • пребол 1
  • превага 1
  • преважање 1
  • превалило 1
  • превари 1
  • преварила 1
  • преварио 1
  • преведе 1
  • преведу 1
  • превезли 1
  • превелика 1
  • превести 1
  • превећ 3
  • превлада 1
  • Превлака 1
  • преводу 1
  • Превосходителство 1
  • превратило 1
  • преврне 1
  • превртао 1
  • превртати 2
  • преврћући 1
  • превучени 1
  • прегледавши 1
  • прегледањем 1
  • прегледати 2
  • Прегледах 1
  • прегледи 2
  • прегледим 1
  • прегор 2
  • прегриза 1
  • Пред 5
  • пред 80
  • преда 15
  • предавање 1
  • предавао 1
  • предаду 3
  • Предајем 1
  • предам 1
  • предана 1
  • Предао 1
  • предао 2
  • предати 2
  • преде 1
  • Предику 1
  • предишавшег 1
  • предлаже 1
  • предлог 3
  • предлоге 1
  • предлогу 1
  • предмет 3
  • Предмети 1
  • предметом 1
  • предмету 1
  • преднацртао 1
  • предност 1
  • предња 3
  • предње 1
  • предњу 1
  • предпостављајући 1
  • Предрачун 1
  • предс 1
  • Предс 1
  • Представе 1
  • представи 4
  • представио 1
  • представити 2
  • представља 1
  • представљају 1
  • представљала 1
  • представљао 1
  • представљене 1
  • представљени 1
  • представника 1
  • предстоји 1
  • предстојника 1
  • предстојници 1
  • предстојништва 1
  • предубока 1
  • предуго 1
  • предузимај 1
  • предузимане 1
  • предузме 1
  • предузму 1
  • предуср 2
  • предходник 1
  • предшественици 1
  • пређашње 1
  • пређашњег 1
  • пређе 9
  • преживиле 1
  • преживити 1
  • президијал 1
  • презиме 1
  • презирања 1
  • презирљиво 1
  • презр 2
  • презумтивног 1
  • преизпуне 1
  • прејемнике 1
  • прејемници 1
  • прекидањем 1
  • прекине 2
  • прекинувши 1
  • преклињати 1
  • преко 7
  • преком 1
  • прекорачи 1
  • прекорљиво 1
  • прекосутра 1
  • прекрасан 1
  • прекрасна 1
  • прекрасним 1
  • прекрасно 1
  • прекратити 1
  • прекривен 1
  • прекрсти 3
  • прекрстивши 1
  • прекужи 1
  • прел 1
  • прелазе 1
  • прелазила 2
  • прелазиле 1
  • прелазио 1
  • прелива 1
  • преливала 1
  • преливао 1
  • прелију 1
  • прелио 1
  • прем 7
  • Према 1
  • према 3
  • Премда 1
  • премда 10
  • преметању 1
  • премилостиво 1
  • премине 1
  • премишљавајући 1
  • премишљавао 2
  • премишљао 2
  • премучи 1
  • прене 1
  • пренели 2
  • пренерази 1
  • пренесем 1
  • Пренос 2
  • преноће 1
  • преноћи 1
  • преноћили 1
  • прену 1
  • преображен 1
  • преображеној 1
  • преобразиле 1
  • преокрене 1
  • препао 1
  • препатила 2
  • препека 1
  • преписали 1
  • препитаније 1
  • преплашили 1
  • преплете 1
  • Препов 1
  • препов 3
  • препокорно 1
  • преполдневне 1
  • препоруке 1
  • Препоручујемо 1
  • препоручују 1
  • преправе 1
  • Преправи 1
  • преправљали 1
  • Прерадовић 1
  • прерано 1
  • прес 4
  • пресвући 1
  • пресели 1
  • пресилног 1
  • пресјајној 1
  • преслушавају 1
  • преслушавање 1
  • преслушају 1
  • Преслушају 1
  • преслушамо 1
  • преслушаном 1
  • преслушати 2
  • пресна 1
  • пресну 1
  • преставио 1
  • престала 2
  • престало 1
  • престане 2
  • престани 1
  • Престани 1
  • престану 1
  • престао 1
  • престати 1
  • престол 1
  • престрог 1
  • Пресуда 1
  • пресуда 3
  • пресуде 1
  • пресуди 1
  • пресуду 2
  • пресуђујући 1
  • прет 1
  • претакали 1
  • претвара 3
  • претвори 1
  • претворила 1
  • претворио 1
  • претворити 2
  • претрпе 1
  • претрпио 1
  • претрпићу 1
  • претрпљених 1
  • прећи 2
  • прећутати 1
  • преузети 1
  • преч 1
  • пречекати 1
  • пречестњејши 1
  • пречисте 1
  • пречистило 1
  • пречује 1
  • прешао 1
  • прешла 1
  • прешле 2
  • прешо 3
  • при 30
  • При 6
  • приб 1
  • прибавила 1
  • прибавио 1
  • прибавити 2
  • прибележили 1
  • Прибележите 1
  • прибере 1
  • Прибина 1
  • Прибину 1
  • приближи 2
  • приближивала 1
  • приближивале 2
  • приближило 1
  • приближио 1
  • приближује 3
  • приближују 1
  • приватно 2
  • приведе 1
  • привезали 1
  • привезан 1
  • привезани 1
  • привезано 1
  • привезују 1
  • привико 1
  • привилегије 1
  • Привина 1
  • привлачило 1
  • привлачио 1
  • приволио 1
  • привр 1
  • привржен 1
  • привржена 1
  • привржени 1
  • привржеником 1
  • привржености 1
  • приговора 2
  • пригр 1
  • пригрли 2
  • пригрлио 1
  • придворне 1
  • придворни 1
  • придворним 1
  • придворних 1
  • придворној 1
  • придиковање 1
  • придобити 1
  • придода 5
  • придруже 1
  • придружи 1
  • придружити 1
  • придружује 1
  • призивао 1
  • призивати 1
  • призна 1
  • Призна 1
  • признавању 1
  • признаде 1
  • признаду 1
  • Признај 1
  • признаје 1
  • признајем 2
  • Признајем 3
  • признали 2
  • признања 1
  • признао 1
  • призната 1
  • признати 5
  • призовем 1
  • Призовите 1
  • призор 4
  • призора 2
  • призори 1
  • Пријаве 1
  • пријави 2
  • пријавило 1
  • пријавим 1
  • пријаву 1
  • пријатељ 15
  • пријатеља 16
  • пријатеље 2
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 5
  • пријатељима 3
  • пријатељице 3
  • пријатељска 1
  • пријатељски 6
  • пријатељским 1
  • пријатељског 1
  • пријатељској 1
  • пријатељском 2
  • пријатељство 5
  • пријатељством 1
  • пријатељству 1
  • пријатељу 1
  • пријатне 1
  • пријатном 1
  • пријатности 1
  • Пријашњи 1
  • прије 12
  • приказао 1
  • приклони 2
  • прикрије 1
  • прилаже 1
  • прилажемо 1
  • прилежнице 2
  • прилика 4
  • приликама 1
  • прилике 1
  • приликом 11
  • прилику 7
  • прилици 8
  • приличан 1
  • приличи 2
  • приличило 1
  • приличним 1
  • прилично 2
  • прилог 1
  • прилога 5
  • прилоге 1
  • приложним 1
  • прилози 1
  • Прим 3
  • прим 78
  • прима 3
  • примала 1
  • примали 2
  • примамо 1
  • примања 1
  • примао 1
  • примати 2
  • примаше 1
  • Прими 1
  • прими 21
  • примила 1
  • примили 2
  • Примио 1
  • примио 5
  • примири 1
  • примирије 1
  • примите 2
  • Примите 2
  • примити 10
  • примитивног 1
  • примљени 1
  • примљену 1
  • примора 1
  • принадлежећа 1
  • принесе 3
  • Принесено 1
  • принети 2
  • принос 1
  • приносе 1
  • приносио 1
  • приносити 1
  • принуђавала 1
  • принуђен 1
  • Приобшти 1
  • приобшти 3
  • приобштили 1
  • приобштим 1
  • приобштио 1
  • приобштити 3
  • припада 1
  • припадала 1
  • припадао 1
  • припадцима 1
  • припашемо 1
  • приписивао 1
  • Припов 3
  • припов 38
  • приправан 2
  • приправе 2
  • приправи 1
  • Приправи 1
  • приправио 1
  • приправите 1
  • приправити 1
  • приправљају 1
  • приправљао 1
  • приправљати 1
  • приправљен 1
  • приправљени 1
  • приправљеног 1
  • приправна 1
  • приправни 1
  • припреме 1
  • припустити 1
  • приреди 2
  • приредиле 1
  • приредити 1
  • приређене 1
  • прирез 1
  • природа 2
  • природе 1
  • природи 1
  • природни 1
  • природу 1
  • прис 2
  • присвајала 1
  • присилити 1
  • присиљеном 1
  • прислушкивала 1
  • присмрдити 1
  • присни 2
  • пристане 2
  • пристану 4
  • пристао 1
  • пристои 1
  • пристојала 1
  • пристојећу 1
  • пристојног 1
  • пристојну 1
  • приступ 2
  • приступа 2
  • приступајући 1
  • приступаш 1
  • приступаше 1
  • приступе 1
  • приступи 19
  • приступимо 1
  • присутне 1
  • Присутност 1
  • притегне 1
  • притицати 1
  • притиште 1
  • приуготови 1
  • приузрока 1
  • прихвати 8
  • прихватише 1
  • приход 3
  • прихода 2
  • приходе 2
  • приходи 1
  • приходници 1
  • прихране 1
  • причају 1
  • причести 1
  • причестите 1
  • причешћа 1
  • Причинило 1
  • причица 1
  • причице 1
  • причицу 1
  • причу 1
  • пришапне 1
  • пришапће 1
  • Приши 1
  • пришпичи 1
  • Пришу 1
  • пркос 2
  • прне 1
  • прњавор 4
  • прњавора 4
  • прњаворац 3
  • прњаворске 1
  • прњаворски 1
  • прњавору 9
  • прњаворца 1
  • прњаворци 1
  • Прњаворци 1
  • прњаворцима 1
  • пробијати 1
  • пробије 2
  • пробила 1
  • пробити 1
  • Пробуди 1
  • пробуди 5
  • пробудили 1
  • пробудите 1
  • пробудише 1
  • пробуђују 1
  • пробуши 1
  • проведе 2
  • проведемо 1
  • провезла 1
  • провели 2
  • провео 2
  • провеселе 2
  • провести 1
  • провешћемо 1
  • провешћу 1
  • провидна 1
  • прововори 1
  • проводили 1
  • прогласили 1
  • проговори 92
  • проговорим 1
  • проговорио 4
  • проговорити 5
  • прогунђа 1
  • прогутала 1
  • продавало 1
  • продаи 1
  • продају 1
  • продам 1
  • продамо 1
  • продани 1
  • продао 1
  • продати 1
  • продере 2
  • продираше 1
  • продрзљиво 1
  • продужи 10
  • продужио 1
  • продужити 1
  • продужиш 1
  • продужише 1
  • прође 8
  • прођемо 1
  • прођеш 1
  • прођоше 1
  • Прођу 1
  • прођу 2
  • проживи 1
  • проживила 1
  • проживити 1
  • прозор 10
  • прозора 3
  • прозоре 1
  • прозори 1
  • прозором 1
  • прозору 9
  • прозрачити 1
  • прозрачна 1
  • проиграо 1
  • произведе 1
  • произвео 1
  • производ 1
  • производа 1
  • произишли 1
  • прокашље 1
  • прокашљивао 1
  • проклињу 1
  • прокраде 1
  • прокуратури 1
  • прол 4
  • пролази 1
  • пролазило 1
  • пролазио 2
  • пролетила 1
  • пром 6
  • промешкољи 1
  • промин 1
  • промисли 1
  • Промисливши 1
  • промислио 3
  • промислите 1
  • промисо 1
  • промишљање 1
  • Промуклим 1
  • промумла 3
  • промумлавши 1
  • промумлају 1
  • промуца 2
  • пронађе 1
  • пронашо 1
  • пронео 1
  • проницавајућим 1
  • проносили 1
  • проносило 1
  • проносови 1
  • пропаде 1
  • пропадне 2
  • Пропала 1
  • пропаст 2
  • пропасти 2
  • пропашћемо 1
  • прописаним 1
  • прописаних 1
  • пропису 1
  • пропов 3
  • пропустила 1
  • пропустило 1
  • пропустио 2
  • прорачун 1
  • прорачуни 1
  • проредили 1
  • прос 4
  • просањкати 1
  • просв 7
  • просе 1
  • просијнула 1
  • просипале 1
  • просипао 1
  • Проситељ 1
  • просити 2
  • просјак 2
  • просјаком 1
  • прославиш 1
  • прослављао 1
  • проспава 1
  • проспававши 1
  • проспе 1
  • прост 7
  • проста 2
  • Просте 1
  • просте 2
  • Прости 1
  • прости 9
  • простим 2
  • просто 5
  • простог 1
  • простога 1
  • простодушно 1
  • простој 1
  • просторије 1
  • простота 1
  • простр 1
  • простране 1
  • просту 1
  • просудити 1
  • Прот 1
  • прота 3
  • протегла 1
  • протекло 1
  • протепао 1
  • Протече 1
  • проти 1
  • Против 2
  • против 20
  • противан 1
  • противио 1
  • противити 2
  • противни 1
  • противник 1
  • противника 7
  • противнике 1
  • противници 2
  • Противници 2
  • противно 4
  • противности 2
  • противностима 1
  • противстати 1
  • протицало 1
  • протођако 1
  • Протођакон 12
  • протођакон 18
  • протођакона 7
  • протођаконе 2
  • протођакону 7
  • протоколе 1
  • протоколом 1
  • Протосинђел 1
  • протосинђел 5
  • протосинђелом 1
  • Прототип 1
  • протр 2
  • протре 1
  • протрне 1
  • протупланом 1
  • протуприродно 1
  • протуслика 1
  • проћи 4
  • професор 2
  • професора 2
  • професорка 1
  • професором 1
  • проц 2
  • процв 1
  • процедура 1
  • процес 3
  • процесијама 1
  • прочастила 1
  • прочељу 1
  • прочита 7
  • Прочитавши 1
  • прочитала 2
  • прочитани 1
  • прочитао 1
  • Прочитао 1
  • прочитати 1
  • прочупали 1
  • прошапуће 2
  • прошарано 1
  • прошастог 1
  • прошеће 1
  • Прошла 1
  • прошла 3
  • Прошле 1
  • прошле 2
  • прошли 2
  • Прошло 1
  • прошло 6
  • прошлост 1
  • Прошлост 1
  • прошлости 3
  • прошо 1
  • проштца 1
  • прошћа 1
  • прошће 1
  • прса 2
  • Прси 1
  • прси 8
  • прсима 9
  • прсне 1
  • прсну 1
  • прсте 1
  • прсти 1
  • прстима 1
  • прстом 2
  • пртену 1
  • пругу 1
  • пружа 1
  • пружајући 1
  • пружао 1
  • пруже 1
  • пружене 1
  • пружену 1
  • Пружи 1
  • пружи 16
  • пружиле 1
  • пружио 1
  • пружите 1
  • пружити 1
  • прућа 1
  • пси 1
  • псовати 1
  • псовка 1
  • псује 1
  • псују 1
  • псујући 1
  • птица 3
  • птице 1
  • птиче 1
  • птичица 1
  • пу 5
  • публика 1
  • публике 1
  • Публике 1
  • пукло 4
  • пукне 2
  • пукнуло 1
  • пуко 1
  • Пуљиница 4
  • Пуљинице 1
  • Пуљиницом 7
  • Пуљиницу 4
  • Пун 1
  • пун 6
  • пуна 10
  • пуне 9
  • пуни 1
  • пуније 1
  • пуним 7
  • пунио 1
  • пуних 1
  • пунктова 1
  • пунктови 1
  • пунктовима 1
  • пуно 6
  • пуног 1
  • пунога 1
  • пуној 7
  • пуном 7
  • пуномоћи 1
  • пуну 7
  • Пупољак 1
  • пупољку 2
  • пуста 1
  • пусти 4
  • пустили 1
  • пустило 2
  • пустим 2
  • пустињака 1
  • пустињевао 1
  • пустињи 1
  • пустињици 2
  • пустињској 1
  • пустињу 1
  • пустио 3
  • пустите 3
  • пустити 2
  • пусту 1
  • пут 34
  • пута 34
  • путем 15
  • пути 1
  • путне 1
  • путни 1
  • Путник 1
  • путници 3
  • путовање 3
  • путу 11
  • путуј 1
  • путује 1
  • путују 1
  • пуцало 2
  • пуцати 5
  • пуцаће 1
  • пуцкало 1
  • пуче 1
  • пуши 1
  • пушка 3
  • пушкама 3
  • пушке 2
  • пушку 3
  • пуштај 1
  • пуштајте 1
  • Пуштају 1
  • пци 1
  • пша 2
  • пше 2
  • пшег 2
  • пшем 1
  • пши 3
  • пшим 1
  • пшу 2
  • р 111
  • Р 3
  • ра 6
  • равам 1
  • Раваницу 1
  • равао 1
  • равни 2
  • равним 1
  • равних 1
  • равници 1
  • равнога 1
  • равнодушно 1
  • равнодушност 1
  • равном 2
  • рад 1
  • рада 2
  • раде 7
  • Ради 2
  • ради 42
  • радије 3
  • радила 1
  • радили 5
  • радило 3
  • радим 6
  • радин 1
  • радином 1
  • Радио 1
  • радио 2
  • Радите 1
  • радите 2
  • радити 5
  • радње 2
  • Радо 1
  • радо 27
  • радовала 1
  • радовали 1
  • радовао 2
  • радовати 2
  • радови 1
  • радост 4
  • радостан 1
  • радости 5
  • радостног 1
  • радујем 1
  • рађа 1
  • рађе 1
  • рађено 3
  • разабрати 1
  • разбачени 1
  • разберем 1
  • разбија 1
  • разбирао 2
  • разбистре 1
  • разболи 1
  • разборита 1
  • разбору 1
  • разбуктавале 1
  • разведе 1
  • развесели 1
  • развија 1
  • развијање 2
  • развијао 1
  • развије 4
  • Развијте 1
  • развију 1
  • Развију 1
  • развило 2
  • развио 1
  • развитак 1
  • развитка 1
  • развлачила 1
  • развукао 1
  • развуко 1
  • развуку 2
  • развуче 3
  • развучене 1
  • разгарала 1
  • разгледа 1
  • разгледају 1
  • разговара 2
  • разговарали 1
  • разговаран 1
  • разговарао 1
  • разговарати 2
  • разговетно 2
  • Разговор 2
  • разговор 9
  • разговора 4
  • разговори 2
  • разговорим 1
  • разговором 3
  • разговору 3
  • разгор 2
  • разгоре 1
  • разгр 1
  • раздао 1
  • раздераним 1
  • раздражености 1
  • разжести 1
  • разигра 1
  • разиђу 4
  • разишли 4
  • разјашњавао 1
  • разкалашна 1
  • разкалашно 1
  • разкинути 1
  • разкопчају 1
  • разкошне 1
  • разкошни 1
  • разкошну 1
  • разкоштвује 1
  • разкречило 1
  • разлагању 1
  • разлегаше 1
  • разлика 2
  • разликовао 2
  • разликом 1
  • разлику 1
  • различна 1
  • различних 1
  • разлог 1
  • Разлог 1
  • разлога 8
  • разлоге 2
  • разлогу 1
  • разљути 1
  • разљутио 1
  • разљућен 1
  • разљућена 1
  • размахивати 1
  • размахнем 1
  • размећу 1
  • размисли 1
  • размисливши 1
  • размислим 1
  • размислио 1
  • размислити 1
  • размишљавања 1
  • разна 1
  • разне 2
  • разнесе 1
  • разнобојне 1
  • разнобојним 1
  • разноси 2
  • разносити 1
  • разпаде 1
  • разпети 1
  • разпећа 1
  • разпечати 1
  • Разпечати 1
  • разпечаћено 1
  • разпитивала 1
  • разпламти 1
  • разпознати 1
  • разполагање 1
  • разполагањем 1
  • разполагати 2
  • разположење 1
  • разправа 1
  • разправе 1
  • разпрсне 1
  • разпустног 1
  • Разпуће 1
  • разпучи 1
  • разрогачи 3
  • разроје 1
  • разсанио 1
  • разсипа 1
  • разсипала 1
  • разсипање 1
  • разсипате 1
  • разсипати 1
  • разспремише 1
  • разсрди 1
  • разставити 2
  • разстали 2
  • разстанемо 1
  • разсулу 1
  • разт 2
  • разтвараше 1
  • разтвори 2
  • разтужених 1
  • разтуженој 1
  • разтумачити 1
  • разћерета 1
  • разум 29
  • разума 2
  • разумом 1
  • разуму 1
  • разхлади 2
  • разхладио 1
  • разхода 1
  • разц 1
  • разцв 1
  • разшире 1
  • разширене 2
  • разшири 2
  • разширио 1
  • Раић 1
  • Раића 1
  • Рај 1
  • рај 8
  • раја 4
  • Рајачић 5
  • Рајачића 3
  • Рајачићу 1
  • Рајка 2
  • Рајко 1
  • Рајкова 1
  • рајском 2
  • рају 3
  • ракијска 1
  • ракијце 1
  • ракиџијници 2
  • ракиџијницу 1
  • Раковац 2
  • Раковачки 1
  • Раковачког 2
  • Раковца 1
  • Раковцу 2
  • рала 1
  • рали 4
  • рало 2
  • рам 1
  • рама 1
  • раме 5
  • рамена 3
  • рамени 4
  • рамену 2
  • ран 1
  • рана 2
  • ране 2
  • раније 5
  • раних 1
  • рано 8
  • раног 1
  • рањен 1
  • рањени 1
  • рао 4
  • рапортира 1
  • раса 1
  • раси 1
  • расипање 1
  • раскалашни 1
  • раскалашно 1
  • Раскалашно 1
  • раскошности 1
  • расом 1
  • распитивали 1
  • располагању 1
  • расположењу 1
  • раст 1
  • раста 1
  • растави 1
  • растла 1
  • расу 1
  • ратарница 1
  • рати 13
  • раћу 2
  • рацки 1
  • рачун 2
  • рачуна 1
  • рачунали 1
  • рачунао 2
  • рачунати 1
  • Рачуне 1
  • рачуне 2
  • Рачуни 1
  • рачуни 2
  • рачунима 1
  • рачуном 2
  • рачуну 4
  • раширеним 1
  • ре 7
  • реванж 3
  • Ревицки 1
  • ревности 2
  • регенерацију 1
  • регенерира 1
  • ред 14
  • реда 5
  • редова 1
  • редовни 2
  • редом 2
  • реду 11
  • режем 1
  • резиденција 1
  • Резиденција 1
  • резиденције 3
  • резиденцију 1
  • резолуцију 1
  • резон 1
  • резона 1
  • резоцуција 1
  • рекла 2
  • рекли 3
  • рекло 1
  • Рекне 1
  • рекне 154
  • рекнем 1
  • рекнемо 2
  • рекну 1
  • Реко 1
  • реко 23
  • рекосмо 1
  • рекох 2
  • рекоше 1
  • релативне 1
  • реликвија 1
  • реликвије 1
  • Реља 2
  • ременима 1
  • Ремета 1
  • рен 3
  • рена 1
  • рени 4
  • рења 1
  • рење 2
  • рењем 2
  • рењу 2
  • репарације 1
  • репарацију 1
  • репарирају 1
  • репарирати 1
  • репатицама 1
  • репетирати 1
  • реплика 1
  • репродукују 1
  • република 1
  • рескирати 1
  • ретирирати 1
  • рећи 37
  • реформатора 1
  • Рехтс 1
  • рецепт 1
  • рецепти 2
  • реци 1
  • рецитатив 1
  • реч 2
  • рече 2
  • речени 1
  • речено 1
  • речи 1
  • решења 1
  • решитбу 1
  • решпекта 1
  • ри 15
  • риба 1
  • рибати 1
  • ривао 1
  • ризико 1
  • ризично 1
  • ризнице 1
  • Ризнице 1
  • ризницу 1
  • ризом 1
  • рије 1
  • Рил 3
  • Рилски 2
  • Рилским 1
  • Рилској 1
  • Рилском 3
  • Рилу 2
  • рима 1
  • римског 1
  • рио 6
  • рисовање 2
  • рити 3
  • риту 1
  • риф 1
  • рише 1
  • рку 1
  • рљиво 2
  • рна 4
  • рни 2
  • рнија 1
  • рнијег 1
  • рнији 1
  • рнију 1
  • рним 1
  • рних 1
  • рно 9
  • рности 2
  • робија 2
  • робови 1
  • робско 1
  • ровати 2
  • рогобатно 1
  • рода 1
  • роди 1
  • Роди 1
  • родила 2
  • родило 1
  • родим 1
  • родио 1
  • родитељима 1
  • родом 4
  • рођака 3
  • рођацима 1
  • рођена 3
  • рођени 1
  • рођеним 1
  • рођенога 1
  • рожчић 1
  • Ројте 1
  • ром 3
  • роман 1
  • рско 1
  • рство 1
  • ру 3
  • ругаше 1
  • ружа 1
  • ружите 1
  • ружица 2
  • ружицама 1
  • Ружице 1
  • ружне 1
  • рује 1
  • рујем 6
  • рујете 1
  • рујте 1
  • рујући 1
  • рука 10
  • Рукама 1
  • рукама 15
  • руке 45
  • руководе 1
  • руком 25
  • рукопис 2
  • рукописа 1
  • рукополагању 1
  • рукоц 1
  • руку 67
  • рукује 1
  • Руме 1
  • румена 3
  • румени 1
  • руменим 1
  • руменога 1
  • румску 1
  • Руму 1
  • руна 2
  • руно 1
  • рупу 1
  • русвај 1
  • Руси 1
  • Русији 2
  • Русију 1
  • руске 2
  • руског 1
  • руфета 1
  • руци 11
  • руча 1
  • ручак 8
  • ручала 1
  • ручали 3
  • ручати 5
  • ручице 1
  • ручицу 1
  • ручка 10
  • ручник 2
  • с 254
  • С 27
  • Са 13
  • са 250
  • сабере 1
  • саблазан 1
  • саблазн 1
  • саблазни 6
  • саблазнио 1
  • сабласт 1
  • сабља 1
  • сабљама 1
  • сабље 1
  • сабљи 1
  • сабљу 1
  • сабор 12
  • Сабор 4
  • Сабора 1
  • сабора 8
  • саборима 1
  • саборној 1
  • саборну 1
  • саборских 2
  • сабору 7
  • сав 32
  • Сава 2
  • Саве 1
  • савезнике 1
  • савије 2
  • савијен 1
  • савила 1
  • савлада 1
  • савршеније 1
  • Саву 3
  • сагнуо 1
  • сагр 1
  • саградио 1
  • саградити 1
  • сад 113
  • Сад 61
  • Сада 2
  • сада 24
  • садањем 1
  • садањи 1
  • садашње 1
  • садашњи 1
  • садашњим 1
  • садашњости 1
  • саде 1
  • садили 2
  • садиш 1
  • садржаваше 1
  • Садржај 2
  • садржај 4
  • садржаја 1
  • садржајем 2
  • садржи 2
  • Садски 1
  • Садскога 1
  • Саду 14
  • САДУ 2
  • саживало 1
  • сазвати 2
  • сазида 1
  • сазидан 1
  • сазове 2
  • сазовите 2
  • Сајтлик 1
  • сајтлика 1
  • сају 1
  • Сајфертиц 1
  • сак 1
  • сакривао 1
  • салашу 1
  • сале 1
  • сали 1
  • салине 1
  • Салоник 1
  • салтаџије 1
  • салу 5
  • Сам 2
  • сам 333
  • сама 18
  • саме 7
  • Сами 1
  • сами 22
  • самим 3
  • самих 2
  • Само 13
  • само 163
  • самовластно 1
  • самовластност 1
  • самовоља 1
  • самовољом 2
  • самог 2
  • самога 5
  • самој 3
  • самом 4
  • самоме 1
  • самопоуздања 1
  • Самотрака 1
  • самоћа 2
  • самоћи 4
  • самоћу 1
  • Самоубијца 1
  • саму 2
  • самуркалпак 1
  • сан 5
  • санак 1
  • санту 1
  • сањкају 1
  • саоник 1
  • саонице 1
  • сарама 1
  • саранило 1
  • саранио 2
  • сарањен 1
  • Сасвим 3
  • сасвим 45
  • саслушала 1
  • саставили 1
  • саставити 2
  • састављао 1
  • састављене 1
  • састављеном 1
  • састајао 1
  • састају 1
  • састала 1
  • састанак 2
  • састане 2
  • састанемо 1
  • састанке 1
  • састанку 1
  • састану 1
  • састати 7
  • сасуши 1
  • сасушило 1
  • сат 2
  • сата 6
  • сатана 1
  • сатански 1
  • сати 11
  • сатисфакцију 1
  • сатова 1
  • сатове 1
  • сатрла 1
  • саучешће 1
  • саучешћем 1
  • саучешћу 1
  • сахране 1
  • сахрани 1
  • Сахрани 1
  • сахранисмо 1
  • сахрану 1
  • сачува 1
  • сачувај 1
  • сачувају 2
  • сачувала 2
  • сачувало 1
  • сачувам 1
  • сачувамо 1
  • сачувао 2
  • сачувати 3
  • св 164
  • Св 4
  • сва 18
  • Сва 2
  • свагда 3
  • свак 2
  • Свака 3
  • свака 4
  • свакако 1
  • свакдањем 1
  • сваке 15
  • сваки 50
  • Сваки 6
  • сваким 2
  • Свако 1
  • свако 6
  • сваковрстне 1
  • Сваковрстне 1
  • сваковрстно 1
  • сваког 2
  • свакога 12
  • Свакој 1
  • свакој 5
  • свакојаке 3
  • свакојаким 1
  • свакојаких 3
  • Сваком 1
  • сваком 10
  • свакоме 1
  • сваку 15
  • сване 1
  • свануло 1
  • сватови 1
  • свачега 3
  • свачему 1
  • свашта 5
  • свашто 1
  • све 187
  • Све 21
  • свеблагога 1
  • свег 1
  • Свега 2
  • свега 21
  • сведе 1
  • сведок 1
  • сведоке 1
  • свезане 1
  • свезчић 1
  • свеједнако 1
  • свеједно 1
  • свем 1
  • свемилостиви 1
  • свемогућем 1
  • свемогући 1
  • свему 13
  • Свему 3
  • свесилном 1
  • свестраним 1
  • свет 1
  • Света 2
  • света 5
  • светац 5
  • свете 6
  • свети 5
  • светилиште 1
  • светиња 1
  • светиње 1
  • светињу 1
  • светитељ 2
  • светитеља 5
  • светитеље 2
  • светитељев 1
  • светитељем 1
  • светитељке 1
  • светитељом 1
  • светитељски 2
  • светих 3
  • Свето 1
  • свето 6
  • светог 2
  • светога 1
  • светогорски 1
  • светој 3
  • светом 3
  • светост 1
  • Светост 4
  • Светости 9
  • Свету 1
  • свету 3
  • светца 2
  • светцем 1
  • светцу 2
  • свећу 1
  • свечаној 1
  • свечаност 1
  • свечари 1
  • свештало 1
  • свештена 1
  • свештени 1
  • свештеник 8
  • свештеника 3
  • свештенике 1
  • свештенику 2
  • свештеници 3
  • свештеницима 1
  • свештенички 1
  • свештеничку 2
  • свештенства 1
  • свештенство 1
  • свештенству 4
  • Сви 16
  • сви 55
  • свид 2
  • свидило 1
  • свијају 1
  • свију 4
  • свиле 3
  • свилене 1
  • свиленим 1
  • свилом 1
  • свим 20
  • Свима 1
  • свима 12
  • свиме 1
  • свинуо 1
  • свиња 1
  • свиње 1
  • свира 1
  • свирати 5
  • свирка 3
  • свити 2
  • свих 7
  • свише 1
  • свог 4
  • свога 51
  • свои 2
  • своим 17
  • своих 6
  • Свој 1
  • свој 34
  • своја 8
  • својаке 1
  • своје 101
  • својеју 1
  • својем 2
  • својим 24
  • својима 2
  • својих 4
  • својој 39
  • својом 7
  • својски 1
  • својства 1
  • своју 76
  • свом 34
  • своте 2
  • своту 3
  • свратили 1
  • сврху 3
  • сврше 1
  • свршен 1
  • свршена 2
  • свршени 1
  • сврши 13
  • свршила 2
  • свршили 2
  • свршило 1
  • свршио 6
  • свршити 5
  • Сврших 1
  • свршује 1
  • сву 8
  • свуда 9
  • свући 1
  • свуче 2
  • сгарајућег 1
  • сгледе 1
  • сгр 3
  • се 1626
  • себе 48
  • себи 52
  • седрија 1
  • седрију 2
  • секретари 1
  • секретару 1
  • Секулића 3
  • села 5
  • селам 1
  • сели 2
  • село 2
  • селу 6
  • сељана 1
  • сељане 1
  • сељанина 1
  • сељаци 1
  • семинарија 9
  • семинарије 2
  • семинарији 1
  • семинарију 3
  • сеоски 1
  • сеоским 1
  • септембра 1
  • септемвир 1
  • септемвирата 1
  • серафимских 1
  • сести 1
  • сестра 14
  • Сестра 3
  • сестре 6
  • сестри 3
  • Сестрина 1
  • сестрински 2
  • сестринском 1
  • сестро 1
  • Сестро 1
  • сестру 7
  • сету 1
  • сец 2
  • сеца 3
  • сеце 1
  • сеци 1
  • сечина 3
  • сечине 2
  • си 107
  • сиви 1
  • Сигентал 2
  • сигрању 1
  • сигуран 5
  • сигурни 2
  • Сигурно 1
  • сигурно 11
  • сигурност 3
  • сигурности 2
  • сиђе 3
  • сиђу 2
  • Сиђу 2
  • сија 1
  • сијала 1
  • сијале 1
  • сијало 2
  • сијати 1
  • сијне 3
  • сијнула 2
  • сила 4
  • силазила 1
  • силазило 1
  • силазити 1
  • силама 3
  • силе 7
  • сили 2
  • силила 1
  • силне 1
  • силнија 2
  • силније 1
  • силном 2
  • силовит 1
  • силовита 1
  • силом 10
  • силу 2
  • Симеуна 1
  • симпатичка 1
  • син 4
  • Сина 1
  • сина 4
  • синак 1
  • Сине 1
  • синко 2
  • синови 1
  • синовним 1
  • синовно 1
  • синовном 1
  • синодалном 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 7
  • сину 1
  • сира 1
  • Сириг 1
  • сирома 1
  • сиромака 1
  • Сиромах 2
  • сиромах 8
  • сиромаху 1
  • сиромашку 1
  • сиромашна 1
  • сирота 1
  • Сирота 1
  • сироте 1
  • сиротиња 1
  • сиротињу 2
  • сиротих 1
  • сирото 1
  • сиротом 2
  • сироту 1
  • сирочету 1
  • систаматично 1
  • система 1
  • ситан 1
  • сити 1
  • ситне 1
  • ситним 1
  • ситница 1
  • ситнице 1
  • ситно 2
  • ситости 1
  • сјаја 1
  • сјајало 1
  • сјајан 3
  • сјајна 2
  • сјајне 2
  • сјајним 1
  • сјајно 5
  • сјајност 1
  • сјају 2
  • сјала 1
  • скакати 1
  • скакутати 1
  • скаменио 1
  • скандал 2
  • Скандала 1
  • скачем 1
  • скине 2
  • скину 1
  • скинула 2
  • скинуо 2
  • скита 1
  • склад 1
  • склепташе 1
  • склоне 1
  • склонила 1
  • склопи 2
  • склопити 1
  • склопљене 1
  • скоком 1
  • ском 2
  • Скопелос 1
  • скопчава 1
  • скопчавао 1
  • скопчане 1
  • скорије 1
  • скоро 37
  • скота 1
  • скотове 1
  • скотрља 1
  • скоче 1
  • Скочи 2
  • скочи 8
  • скочио 1
  • скочити 1
  • скраћена 1
  • скрбити 1
  • скривио 1
  • скрожђу 2
  • скроз 2
  • скроман 1
  • скромна 1
  • скрсти 1
  • скрстимо 1
  • скрхаш 1
  • скрштеним 1
  • скувала 1
  • скувамо 1
  • скупи 3
  • скупо 3
  • скуповима 1
  • скупоћи 1
  • скупоц 2
  • скупштином 1
  • скут 1
  • Сл 1
  • сл 14
  • сла 1
  • слаба 3
  • слаби 1
  • слабији 1
  • слабим 1
  • слабо 1
  • слабога 1
  • слабости 1
  • слава 4
  • Слава 5
  • славе 10
  • славенским 1
  • славенског 1
  • слави 3
  • славили 2
  • славио 1
  • славна 1
  • славне 2
  • славно 2
  • славном 1
  • славонске 1
  • славу 12
  • славуја 1
  • славује 1
  • славујем 1
  • славујским 1
  • слагали 1
  • сладак 1
  • Сладка 1
  • сладка 2
  • сладке 1
  • сладко 1
  • сладкога 1
  • сладкоп 1
  • сладост 1
  • слаже 1
  • слажу 1
  • сламној 1
  • сланине 2
  • слао 1
  • сласт 1
  • сласти 4
  • слати 1
  • слегне 3
  • слеђене 1
  • слеже 1
  • слежући 1
  • слије 1
  • слика 17
  • Слика 4
  • слике 6
  • слико 1
  • сликом 1
  • слику 9
  • слици 1
  • слободна 2
  • слободније 2
  • Слободно 1
  • слободно 5
  • слободној 1
  • слободу 1
  • слова 1
  • словима 1
  • слово 1
  • словослов 1
  • словца 1
  • слога 1
  • слогом 1
  • слогу 1
  • сложен 1
  • сложена 1
  • сложи 2
  • сложила 1
  • сложити 1
  • сложише 1
  • сложно 1
  • сломише 1
  • слуга 1
  • слугама 1
  • слуге 10
  • слуги 1
  • слугу 1
  • служавку 1
  • Служавник 1
  • служба 6
  • службе 4
  • служби 3
  • службу 5
  • служе 2
  • служење 3
  • служи 6
  • служила 2
  • служиле 1
  • служило 1
  • Служио 1
  • служио 7
  • служитеља 1
  • Служитељи 1
  • служити 9
  • служиће 1
  • служише 1
  • Слутио 1
  • слутње 1
  • слухти 2
  • случај 3
  • случајним 1
  • Случајно 1
  • случајно 3
  • случају 5
  • слуша 1
  • Слушај 1
  • Слушајте 1
  • слушајући 1
  • слушала 1
  • слушали 2
  • слушам 1
  • Слушао 1
  • слушао 10
  • слушаоце 1
  • слушатеље 1
  • слушати 9
  • слушаш 1
  • слушаше 1
  • См 3
  • см 86
  • сма 7
  • Сматрајте 1
  • сматрају 1
  • сматрали 2
  • сматрао 3
  • сматрати 3
  • сматраћу 1
  • сматраше 1
  • сме 4
  • смеђе 1
  • смежура 1
  • смежурао 1
  • Смемо 1
  • сместе 1
  • смести 1
  • смијете 1
  • смиловати 1
  • смилуј 1
  • смирене 1
  • смирени 2
  • смиреније 2
  • смиреним 1
  • смирено 5
  • смиреног 1
  • смири 2
  • смисао 2
  • смисла 3
  • смислио 1
  • Смислио 1
  • смислу 3
  • смисо 1
  • смо 81
  • смождили 1
  • смока 2
  • смом 1
  • смомитља 1
  • смоћићу 1
  • смрви 1
  • смрди 1
  • смрзне 2
  • смрт 9
  • смрти 12
  • смртна 1
  • смртне 2
  • Смртни 1
  • смртни 3
  • смртној 1
  • смртоносним 1
  • сму 1
  • сн 5
  • сна 3
  • снага 6
  • снаге 8
  • снаги 1
  • снагом 2
  • снагу 4
  • снађе 1
  • снажна 1
  • снажно 2
  • снаћи 1
  • снашло 2
  • сне 1
  • снег 1
  • сни 1
  • Снивала 1
  • снивала 4
  • снивате 1
  • снивати 2
  • сник 1
  • сника 2
  • сником 1
  • снилу 1
  • снио 1
  • снисходителним 1
  • сничка 1
  • снички 1
  • сничких 1
  • сништво 1
  • сно 2
  • снова 1
  • снови 1
  • сном 2
  • снословци 1
  • сну 5
  • снује 1
  • со 4
  • соареу 1
  • Соба 2
  • собама 4
  • собар 1
  • собарица 1
  • Собарица 1
  • собаром 1
  • собару 1
  • собе 29
  • соби 22
  • собици 2
  • собицу 2
  • собној 1
  • собом 17
  • соборно 1
  • собранија 1
  • собствена 1
  • собствену 1
  • собу 41
  • сов 1
  • Сое 1
  • сок 1
  • сокака 1
  • сокаку 1
  • солгабирова 1
  • солгабирови 1
  • солдати 2
  • солдачки 1
  • соли 1
  • сом 2
  • сословија 1
  • Софије 1
  • сочива 1
  • сочиво 1
  • соше 1
  • сп 1
  • спавај 1
  • спавају 1
  • спавала 6
  • спавали 2
  • спавам 1
  • спавао 4
  • спавати 7
  • спаваће 1
  • спаваћим 1
  • спаваћих 1
  • спада 3
  • спадала 1
  • спадао 3
  • спазио 1
  • спаја 1
  • спалити 1
  • спао 2
  • спарава 1
  • спариле 1
  • спаса 1
  • спасе 2
  • спасен 1
  • спасеш 1
  • спаситељ 1
  • спаситељевим 1
  • спаситељу 2
  • спасти 1
  • спахијама 1
  • спахије 1
  • спахију 1
  • списа 1
  • списак 1
  • списана 1
  • списатеља 3
  • списатељи 2
  • Списатељу 1
  • спису 1
  • спокојна 1
  • спокојство 1
  • споља 2
  • спољашност 1
  • спољска 3
  • спољски 1
  • спољским 1
  • спомен 3
  • споменемо 1
  • спомену 3
  • споменули 1
  • споменуо 1
  • споменути 4
  • споменутим 1
  • споменутога 1
  • Споменућемо 1
  • Споменућу 1
  • споменуше 1
  • Спомињу 1
  • спомињу 2
  • спона 1
  • споразум 1
  • спорије 1
  • способан 1
  • способне 1
  • способнији 1
  • способности 3
  • справан 1
  • справе 1
  • справља 1
  • спрам 1
  • спрама 1
  • спрат 1
  • спрата 1
  • спремају 1
  • спремати 2
  • спреме 1
  • спреми 2
  • спремиле 1
  • спремили 1
  • спремим 1
  • спремимо 1
  • спремио 2
  • спремити 1
  • спремљен 1
  • спровађаше 1
  • спроведе 1
  • Спроводећи 1
  • спроводио 1
  • спроводом 1
  • Спусти 1
  • спусти 7
  • спустило 1
  • спустио 1
  • спушта 1
  • спуштајући 1
  • спуштеним 1
  • спуштеном 1
  • Ср 16
  • ср 53
  • срам 1
  • срамотити 2
  • Срб 1
  • Србаља 2
  • Србије 1
  • Србију 1
  • Србин 4
  • Србина 1
  • Србкиња 1
  • Србкиње 1
  • Србљи 3
  • Србљима 1
  • србска 3
  • србске 2
  • србски 8
  • србских 3
  • србског 3
  • србскога 1
  • србском 3
  • србску 2
  • срдаца 1
  • срдачних 1
  • срдачно 1
  • срдачнога 1
  • срдио 1
  • срдца 17
  • срдце 29
  • Срдце 3
  • срдцем 5
  • срдцима 1
  • срдцу 18
  • сребра 2
  • сребрна 1
  • сребрне 1
  • сребрним 1
  • сребрну 1
  • сребро 1
  • сребром 2
  • средства 1
  • среза 2
  • срезки 1
  • срезких 1
  • Срљате 1
  • сродне 1
  • сродницима 2
  • сродства 1
  • сродство 1
  • срушити 2
  • срца 6
  • Срце 1
  • срце 3
  • срцем 1
  • срцу 1
  • ст 20
  • ста 19
  • Стави 1
  • ставили 2
  • ставио 4
  • ставити 1
  • стављају 1
  • стављати 1
  • стављено 2
  • стајала 3
  • стајале 1
  • стајали 4
  • стајало 1
  • стајао 4
  • стајаћицама 1
  • стајаху 1
  • стајаше 3
  • стакла 1
  • стала 1
  • сталиша 1
  • сталности 1
  • стало 2
  • стан 4
  • Стане 1
  • стане 70
  • стани 1
  • Стани 1
  • станим 1
  • Станковић 14
  • Станковића 3
  • Станковићеви 1
  • Станковићу 3
  • становао 1
  • становати 1
  • становиште 2
  • становници 1
  • стану 23
  • станује 1
  • станују 1
  • стања 1
  • стање 8
  • стању 21
  • стапљаше 1
  • Стар 1
  • стар 9
  • Стара 14
  • стара 25
  • старали 1
  • старања 1
  • старати 1
  • старац 2
  • старе 4
  • стари 18
  • Стари 3
  • Старија 1
  • старија 2
  • старије 5
  • старијег 4
  • Старији 2
  • старији 7
  • старијим 4
  • старијих 2
  • старим 3
  • Старо 1
  • старо 5
  • старог 4
  • старога 4
  • стародревних 1
  • Старој 2
  • старој 7
  • старом 5
  • старост 1
  • Старост 1
  • старости 3
  • стару 12
  • стаса 1
  • стати 1
  • статије 1
  • ствар 28
  • стварајућег 1
  • стварању 1
  • ствараш 1
  • Ствари 1
  • ствари 38
  • стварима 7
  • стварма 2
  • створа 1
  • створења 3
  • створење 2
  • створи 1
  • створитеља 1
  • створитељу 1
  • сте 69
  • стега 1
  • стеге 1
  • стегло 1
  • стегне 2
  • стегну 1
  • стегнуло 2
  • стегнути 1
  • стезала 1
  • стекла 1
  • стекли 1
  • степен 1
  • степена 2
  • степене 1
  • степенима 2
  • степенитог 1
  • степеном 1
  • Стефана 1
  • стече 1
  • сти 24
  • стигне 1
  • стигнем 1
  • стида 1
  • стиде 1
  • стидећи 1
  • стидом 1
  • стизале 1
  • стила 1
  • стили 1
  • стимо 1
  • стио 3
  • стисне 3
  • стите 1
  • стити 2
  • стићи 1
  • стихире 1
  • стихиру 1
  • стихотворенија 1
  • стица 1
  • стицало 1
  • стна 2
  • стне 1
  • стник 37
  • стника 22
  • стникова 1
  • стниковања 2
  • стниковати 1
  • стникових 2
  • стниково 2
  • стником 2
  • стнику 6
  • стница 6
  • стници 5
  • стницу 1
  • стниче 8
  • стничка 1
  • стнички 1
  • стничких 1
  • стничког 1
  • стништво 1
  • стно 8
  • стнога 1
  • сто 26
  • Сто 3
  • стои 5
  • стоим 1
  • стоите 2
  • Стојаковић 1
  • Стојаковића 1
  • стојала 7
  • стојали 4
  • стојало 2
  • стојао 12
  • стојати 4
  • стојаше 8
  • стоје 2
  • стоји 11
  • стојим 3
  • стојимо 1
  • стојите 1
  • стојиш 2
  • Стока 1
  • Стоку 1
  • стол 13
  • стола 10
  • Столица 1
  • столице 9
  • столици 4
  • столицу 9
  • столом 1
  • столу 11
  • стоп 1
  • стопа 2
  • стопе 1
  • сторицеју 1
  • стоструко 1
  • стотине 1
  • Стр 1
  • стр 4
  • страдам 2
  • страдање 1
  • страдао 1
  • страдати 1
  • стража 4
  • Стража 4
  • стражар 1
  • стражара 3
  • стражаре 1
  • страже 1
  • стражи 1
  • стражом 1
  • Стражу 1
  • стражу 5
  • страна 6
  • странама 1
  • стране 40
  • страни 6
  • странка 1
  • страно 1
  • страног 1
  • странога 1
  • страном 1
  • страну 14
  • странци 1
  • страст 5
  • страсти 5
  • страстима 1
  • страстне 1
  • стратегију 1
  • стратегичка 1
  • стратегичну 1
  • стратезима 1
  • Стратимиревићеве 1
  • Стратимировић 27
  • Стратимировића 13
  • Стратимировићев 1
  • Стратимировићева 2
  • Стратимировићеви 1
  • Стратимировићем 1
  • Стратимировићу 2
  • страх 2
  • страха 6
  • страхом 1
  • страхопоштовањем 1
  • страху 1
  • страшне 1
  • страшнога 1
  • стрепимо 1
  • стрмоглави 1
  • стровале 1
  • Строг 1
  • строг 5
  • строге 1
  • строги 5
  • строгим 1
  • строго 5
  • строгом 2
  • строгу 1
  • строј 1
  • строју 1
  • стромова 1
  • стромове 2
  • строфу 1
  • стрп 1
  • стрпљиво 1
  • струја 1
  • струји 1
  • струју 2
  • струкама 1
  • струну 1
  • струци 3
  • стручњаке 1
  • стручњаци 1
  • сту 17
  • стубовима 1
  • стубу 1
  • студенац 1
  • стужио 1
  • ступе 1
  • ступи 7
  • ступили 1
  • ступило 1
  • ступим 1
  • ступио 4
  • ступити 3
  • ступише 2
  • су 436
  • Суботић 1
  • Суботића 1
  • Суботићу 1
  • суботу 1
  • субраће 1
  • сув 1
  • Сув 1
  • сува 1
  • сувишак 2
  • сувише 2
  • сувишка 1
  • сувишком 1
  • сувоњав 1
  • сугласна 1
  • сугубо 1
  • суд 12
  • суда 4
  • судбена 1
  • судбеној 1
  • судбина 2
  • судбини 1
  • судбу 1
  • суди 1
  • Судија 1
  • судија 4
  • судије 4
  • судијом 1
  • судили 1
  • судим 1
  • судимо 1
  • судио 3
  • судити 4
  • судишта 2
  • судова 3
  • судове 1
  • судом 1
  • суду 5
  • суђено 3
  • суза 7
  • сузама 2
  • сузе 10
  • сујев 1
  • сукоб 2
  • сукоба 1
  • сукобиле 1
  • сукобили 1
  • сумњало 1
  • сумњати 1
  • сумње 4
  • сумњу 3
  • суне 1
  • Сунца 1
  • сунца 2
  • Сунце 1
  • сунце 11
  • сунцем 2
  • сунцобран 1
  • сунцу 2
  • сунчање 1
  • суобразно 2
  • супарох 2
  • супароха 1
  • супрот 1
  • супруг 1
  • Супруга 1
  • супруга 4
  • супруге 2
  • супругом 1
  • супругу 1
  • супрузи 1
  • супутник 1
  • сурогатом 1
  • сус 4
  • суср 3
  • суставу 1
  • Сутон 1
  • Сутра 11
  • сутра 29
  • сућим 1
  • сучов 1
  • сучуства 1
  • сушици 1
  • сушти 1
  • сушту 1
  • сфере 1
  • сферу 1
  • схвате 1
  • схвати 1
  • схватио 2
  • схватити 4
  • сходан 1
  • сходна 2
  • сходне 1
  • сходно 4
  • сходном 1
  • сцена 2
  • сцене 1
  • сцену 3
  • Т 1
  • т 74
  • Та 51
  • та 85
  • табака 2
  • табаке 1
  • табле 2
  • таван 1
  • тад 2
  • тазе 1
  • Тај 7
  • тај 81
  • тајанственом 1
  • тајим 1
  • тајна 2
  • тајне 2
  • тајником 1
  • тајно 2
  • тајном 3
  • тајностна 1
  • тају 1
  • така 2
  • такав 6
  • Таква 1
  • таквих 1
  • таквог 1
  • таквога 2
  • таквој 1
  • такву 1
  • таки 6
  • таким 1
  • такмаца 1
  • такнули 1
  • тако 171
  • Тако 31
  • Такова 1
  • такова 4
  • такове 1
  • Такове 1
  • такови 3
  • таковим 1
  • такових 3
  • таково 2
  • таковога 1
  • таковој 3
  • таковом 5
  • такову 2
  • такође 1
  • такођер 8
  • такој 1
  • таком 1
  • такт 2
  • такта 1
  • тактом 1
  • таласање 1
  • таласао 1
  • таласаше 1
  • таласе 2
  • таласева 1
  • таласима 1
  • таласу 1
  • таленат 1
  • таленте 1
  • талира 5
  • тало 1
  • таљигама 1
  • Таман 2
  • таман 3
  • тамбурицу 1
  • таме 1
  • тамјаном 1
  • тамни 1
  • тамницу 1
  • Тамо 3
  • тамо 52
  • тамошњу 1
  • таму 1
  • танак 2
  • танке 1
  • танким 1
  • танко 1
  • танку 1
  • танчица 1
  • танчице 1
  • танчици 1
  • тао 2
  • тар 5
  • тарне 1
  • Тарне 1
  • тарнице 1
  • тас 1
  • таса 1
  • Тасос 1
  • ташке 1
  • тба 1
  • тбама 1
  • тбу 3
  • твога 3
  • твои 2
  • твоим 1
  • твој 6
  • твоја 1
  • Твоја 3
  • твоје 11
  • твојему 1
  • твојим 3
  • твојој 3
  • твоју 2
  • твом 5
  • тврд 2
  • тврдили 1
  • тврдице 1
  • тврдо 3
  • тврдоглав 1
  • тврду 1
  • тврђе 1
  • тврђег 1
  • те 198
  • тебе 28
  • Теби 2
  • теби 21
  • тежак 1
  • тежаке 1
  • теже 3
  • тежи 1
  • тежину 1
  • тежите 1
  • тежко 3
  • тек 12
  • Тек 4
  • Текелија 1
  • теку 1
  • телеграфично 1
  • телства 1
  • телством 1
  • теме 1
  • темељ 1
  • темеља 1
  • Темишвар 1
  • Темишвара 1
  • темишварски 2
  • тенани 1
  • Тенедос 1
  • тенором 1
  • теорију 1
  • Теофан 201
  • Теофана 56
  • Теофане 15
  • Теофанова 2
  • Теофанове 1
  • Теофаном 5
  • Теофану 23
  • терет 1
  • терете 1
  • теретом 1
  • терету 1
  • тесно 1
  • тестамента 1
  • тестаменту 1
  • тетица 2
  • Тетице 2
  • тетице 8
  • тетка 44
  • Тетка 5
  • тетке 6
  • тетки 7
  • теткинога 1
  • теткину 1
  • тетком 3
  • тетку 10
  • тето 3
  • тећим 1
  • течај 2
  • течају 1
  • течност 1
  • теше 1
  • тешка 2
  • тешке 1
  • тешко 5
  • тешком 2
  • ти 301
  • Ти 37
  • тивши 1
  • тија 1
  • тиква 1
  • тиквици 1
  • тиквицу 1
  • тиком 1
  • тила 4
  • тили 6
  • тило 1
  • Тим 4
  • тим 84
  • Тима 1
  • тиме 1
  • тињства 1
  • тио 6
  • тите 1
  • титељ 1
  • титеља 2
  • тити 10
  • титула 1
  • титулатури 1
  • титулирају 1
  • титулу 1
  • тих 13
  • тихим 2
  • тихо 7
  • тицала 1
  • тицало 3
  • тицаше 1
  • тиче 14
  • тичу 1
  • Тишина 1
  • тишина 3
  • тишини 4
  • тишма 1
  • тјажкаја 1
  • тјашкаја 1
  • тка 1
  • тке 1
  • тко 1
  • тку 1
  • тла 1
  • тлењем 1
  • тли 2
  • тлије 1
  • тло 1
  • тлом 1
  • тлост 6
  • тлости 9
  • тљивија 1
  • тљивији 1
  • тљиво 1
  • тна 1
  • тне 2
  • тник 5
  • тника 3
  • тником 1
  • тно 6
  • тног 1
  • тност 2
  • тности 5
  • тња 1
  • тњак 1
  • тњег 1
  • то 471
  • То 92
  • тоасту 1
  • тобоже 1
  • тобом 1
  • товни 1
  • тог 10
  • тога 80
  • Тодор 3
  • Тодора 1
  • Тодоре 4
  • тој 20
  • ток 1
  • току 2
  • толике 1
  • толики 3
  • толиких 1
  • Толико 2
  • толико 30
  • Том 2
  • том 77
  • томе 13
  • тому 10
  • тона 1
  • тонова 1
  • тонови 1
  • топ 1
  • топал 1
  • топла 2
  • топле 2
  • топлине 1
  • топлини 1
  • топлином 1
  • топлину 1
  • Топлицу 1
  • топло 5
  • топлоте 2
  • топлоти 1
  • топлоту 1
  • топлу 1
  • топови 1
  • торбе 2
  • торжества 2
  • торжественим 1
  • торжествено 1
  • торња 1
  • Торонтал 1
  • торонталске 1
  • торонталској 1
  • точки 2
  • точно 2
  • Тоша 1
  • Тоше 1
  • Тошо 2
  • Тошом 1
  • тр 37
  • Тр 4
  • траг 1
  • трага 4
  • трагично 1
  • традиција 1
  • традицији 1
  • тражаше 1
  • траже 2
  • тражени 1
  • траженим 1
  • Тражећи 2
  • тражи 6
  • Тражила 1
  • тражиле 1
  • тражили 1
  • тражим 2
  • тражимо 1
  • Тражио 1
  • тражио 6
  • тражите 1
  • Тражите 1
  • тражити 8
  • тражиш 1
  • Трајало 1
  • трајало 3
  • трајању 1
  • трајао 1
  • трајно 1
  • трандафила 1
  • трапеза 1
  • Трапеза 1
  • трапезарија 2
  • трапезарије 3
  • трапезарији 7
  • трапезарију 6
  • трапези 1
  • трапезом 1
  • тратом 1
  • трбуха 1
  • Тргне 1
  • тргне 14
  • тргнувши 1
  • тргнуо 1
  • трговац 2
  • трговцу 1
  • тре 1
  • треба 2
  • тренула 1
  • тренути 1
  • тренутку 1
  • тренуће 1
  • Треће 1
  • Трећи 1
  • ТРЕЋИ 1
  • трећи 2
  • трештени 1
  • трже 1
  • трзала 1
  • три 19
  • тријумфа 1
  • тријумфирајући 1
  • трићи 1
  • триумфом 1
  • тричавим 1
  • тричарије 1
  • Троада 1
  • троваше 1
  • Троицке 1
  • Троицку 2
  • троје 2
  • тројице 1
  • трокутним 1
  • тропар 1
  • тропара 3
  • трошак 3
  • троше 1
  • троши 2
  • трошило 1
  • трошка 2
  • трошкови 1
  • Трошкови 1
  • трошковима 1
  • трошком 2
  • трошку 2
  • трпезе 1
  • трпези 1
  • трпи 1
  • трпити 3
  • трску 1
  • трти 1
  • тру 2
  • труд 6
  • труда 2
  • труде 2
  • трудила 1
  • трудим 1
  • трудио 2
  • трудите 2
  • труднога 1
  • трудом 5
  • трунити 1
  • трчали 1
  • трче 2
  • тска 1
  • тске 1
  • тски 1
  • тског 1
  • тствија 1
  • тствије 1
  • ту 147
  • Ту 43
  • туби 1
  • тубите 1
  • туга 3
  • туге 4
  • туда 1
  • Тужан 1
  • тужан 2
  • тужба 1
  • Тужба 2
  • тужбама 1
  • тужбе 3
  • тужби 4
  • тужбу 7
  • тужи 2
  • тужила 2
  • тужим 1
  • тужио 1
  • тужитеља 1
  • тужитељи 1
  • тужнијом 1
  • тујем 1
  • тују 1
  • тумачио 1
  • тупо 1
  • турао 2
  • турате 1
  • тури 1
  • Тури 1
  • турио 1
  • турски 4
  • турску 1
  • Турци 2
  • Турчин 1
  • туторово 1
  • тућа 2
  • ћа 16
  • ћаба 1
  • ћавајуће 1
  • ћај 1
  • ћајима 2
  • ћају 1
  • ћајући 1
  • ћала 2
  • ћали 1
  • ћам 1
  • ћан 8
  • ћања 4
  • ћање 3
  • ћању 1
  • ћао 4
  • ћати 5
  • ћаше 1
  • Ће 1
  • ће 303
  • ћелепуш 1
  • ћелија 2
  • ћелијама 3
  • ћелије 20
  • ћелији 18
  • ћелију 26
  • ћемо 83
  • ћен 1
  • ћене 1
  • ћерко 2
  • ћете 38
  • ћеф 1
  • ћефу 2
  • ћеш 19
  • ћи 9
  • ћила 1
  • ћио 1
  • ћирилских 1
  • ћиш 1
  • ћна 3
  • ћни 3
  • ћније 1
  • ћнијих 1
  • ћнице 1
  • ћно 5
  • ћној 1
  • ћном 1
  • ћом 2
  • ћошка 2
  • Ћт 1
  • Ћу 2
  • ћу 94
  • ћуди 2
  • ћупом 1
  • ћурак 1
  • ћутала 3
  • ћутали 3
  • ћутања 1
  • ћутање 1
  • ћутао 12
  • ћутати 1
  • ћуте 2
  • ћутећи 2
  • ћутећки 1
  • ћути 1
  • Ћути 1
  • ћутио 1
  • ћуткац 1
  • ћушка 1
  • У 121
  • у 1402
  • уб 1
  • убијајући 1
  • убијате 1
  • убијати 1
  • убијаш 1
  • убије 5
  • убијем 1
  • убијенога 1
  • убијствено 1
  • убијство 2
  • убију 1
  • убијца 2
  • убијци 2
  • убијцом 1
  • убиле 1
  • убио 3
  • убити 4
  • ублажава 1
  • ублажуј 1
  • убо 1
  • убоде 1
  • убрише 1
  • Ув 4
  • ув 55
  • уважава 2
  • уважавали 3
  • уважавам 2
  • уважавамо 1
  • уважавао 3
  • уважавате 1
  • уважавати 2
  • уважен 1
  • уважење 1
  • уваживам 1
  • уважимо 1
  • уважити 2
  • увалити 1
  • Уведе 1
  • уведе 5
  • уведено 1
  • уведи 1
  • уведу 1
  • увелича 1
  • увеличање 1
  • уверења 1
  • увести 2
  • увиди 2
  • увидио 2
  • увидити 2
  • увиђаш 1
  • увија 1
  • увијају 1
  • увијало 1
  • увијати 1
  • увијена 1
  • увиле 1
  • увио 1
  • увити 1
  • уво 1
  • увозили 1
  • увој 1
  • увоштен 1
  • увр 4
  • Увуците 1
  • уг 1
  • угарске 1
  • Угарске 1
  • угарски 1
  • угарским 1
  • Угаси 1
  • угаси 5
  • угасле 1
  • углади 1
  • углађен 1
  • углађенији 1
  • углед 4
  • угледа 1
  • угледне 2
  • угледу 1
  • угодан 1
  • угодна 4
  • угодника 3
  • угодно 7
  • угостили 1
  • угостио 1
  • угризе 1
  • угризу 1
  • угрију 1
  • угуши 1
  • угушила 1
  • угушити 1
  • уд 1
  • уда 2
  • удаје 1
  • удала 1
  • удале 1
  • удали 3
  • удалио 1
  • удаљенију 1
  • удар 1
  • ударам 1
  • ударе 4
  • Удари 1
  • удари 9
  • ударила 1
  • ударили 1
  • ударио 3
  • ударите 1
  • ударити 2
  • Ударићу 1
  • ударише 1
  • ударом 1
  • удата 1
  • удати 1
  • уденути 1
  • удесио 1
  • удесише 1
  • удесна 1
  • удесно 1
  • удешено 1
  • удивљење 1
  • удов 1
  • удова 1
  • удовица 2
  • удовољство 1
  • удову 1
  • удри 1
  • уђе 19
  • уђу 1
  • Уђу 1
  • ужаса 6
  • ужасна 1
  • ужасни 1
  • ужасним 1
  • ужасно 1
  • Ужасно 1
  • ужаснога 1
  • ужасну 2
  • Ужаснута 1
  • уживала 2
  • уживали 1
  • уживања 2
  • уживање 3
  • Уживао 1
  • уживао 3
  • ужитак 2
  • уз 19
  • Уз 4
  • уза 3
  • узавр 1
  • узајамно 2
  • узајмим 1
  • узајмити 1
  • узајмне 1
  • узалуд 2
  • узбрдице 1
  • узбуђење 2
  • узбунио 1
  • узбуркани 1
  • узвикнуо 1
  • узвисила 1
  • узвисио 2
  • узвисити 1
  • узвишавало 1
  • узвишен 1
  • узвишене 2
  • Узвишени 1
  • узвишеним 1
  • узвишено 2
  • узвишеног 1
  • узвишенога 1
  • узвишеном 2
  • узвишеност 2
  • узвишености 4
  • узвишену 3
  • узвишење 2
  • узвишује 1
  • узгласио 1
  • уздајући 1
  • уздане 1
  • уздануће 1
  • уздахне 9
  • уздахнувши 1
  • уздахнуо 2
  • уздигнутом 2
  • уздиже 1
  • уздизала 1
  • уздизале 1
  • Уздизање 1
  • уздисаја 1
  • уздисао 1
  • уздом 1
  • уздржаво 1
  • уздржати 3
  • узела 2
  • узели 2
  • узео 5
  • узет 1
  • узете 1
  • узети 9
  • узетима 1
  • узеће 1
  • узеше 2
  • узимао 2
  • узицама 1
  • узким 1
  • узкратите 1
  • узкратити 1
  • Узме 1
  • узме 29
  • узмем 1
  • Узмем 1
  • узмемо 4
  • узмогне 1
  • узможе 1
  • Узму 1
  • узму 3
  • узмутила 1
  • узнеле 1
  • узнемиривао 1
  • узнемирујем 1
  • узнешености 1
  • Узовић 1
  • узор 2
  • узори 1
  • узором 1
  • узпоред 1
  • узправи 5
  • узраст 1
  • Узраста 1
  • узрок 5
  • узрока 3
  • узстрадам 1
  • узхићен 1
  • узхићена 1
  • узхићеном 1
  • уједно 5
  • ујутру 2
  • Укаже 1
  • укаже 6
  • указали 1
  • указивало 2
  • уклањала 1
  • уклони 1
  • уклонимо 1
  • уклонио 1
  • уклонити 4
  • уклониће 1
  • уклоњен 1
  • укоче 1
  • укоченим 2
  • укочено 1
  • укочили 1
  • укр 2
  • украдем 1
  • Украсио 1
  • украсити 1
  • украшена 2
  • укреше 1
  • укроћава 1
  • укупне 1
  • укупно 1
  • ул 2
  • улазак 1
  • Улазак 1
  • улазеће 1
  • Улазећи 1
  • улази 1
  • улазила 1
  • улазка 1
  • улацима 1
  • улио 1
  • улите 1
  • улити 4
  • улица 1
  • улицама 1
  • улице 1
  • улици 2
  • улицом 1
  • улогу 1
  • уложи 1
  • уља 1
  • уљудан 1
  • уљудност 1
  • ум 36
  • ума 1
  • умазивао 1
  • умакни 1
  • умаћи 1
  • умаче 1
  • умије 2
  • умиљата 1
  • умиљати 1
  • умимилити 1
  • умирањем 1
  • умирао 1
  • умире 1
  • умирем 1
  • Умирем 1
  • умири 1
  • умирила 1
  • умирућега 1
  • умирући 1
  • умне 2
  • умног 1
  • умножавала 1
  • умножавале 1
  • умножавамо 1
  • умноже 1
  • умноженом 1
  • умножио 1
  • умом 1
  • умора 1
  • уморен 1
  • уморила 1
  • уморили 1
  • умотала 1
  • умотани 1
  • умр 6
  • Умре 1
  • умре 5
  • умреш 2
  • умрла 2
  • умрли 2
  • умро 15
  • умртви 1
  • уму 1
  • умукне 1
  • умукну 1
  • унаоколо 2
  • унапр 2
  • унатраг 1
  • унесе 1
  • унесемо 1
  • универзитет 1
  • универзитета 2
  • Универзитетска 1
  • универзитетски 1
  • универзитету 2
  • уније 1
  • унију 1
  • уништавајућа 1
  • уништења 1
  • уништожио 1
  • уноси 1
  • унутарњем 1
  • унутарњи 1
  • унутарњост 1
  • Унутарњост 1
  • унутарњости 1
  • унутра 2
  • унутри 1
  • уобште 1
  • упадало 1
  • упадне 4
  • упали 2
  • упао 1
  • уписало 1
  • уписан 1
  • уписати 2
  • Уписаћемо 1
  • уплашеном 1
  • уплашила 1
  • уплете 1
  • упливом 1
  • упливу 1
  • уплиће 1
  • упне 2
  • упозна 1
  • упознамо 1
  • упознао 1
  • упокоила 1
  • употр 18
  • употребљене 1
  • упр 6
  • управ 2
  • управа 8
  • управе 6
  • управи 3
  • управитељ 12
  • Управитељ 2
  • управитеља 6
  • управитеље 2
  • управитељем 1
  • управитељске 1
  • управитељства 1
  • управитељу 2
  • управљању 2
  • управљао 1
  • управљати 1
  • управљене 1
  • управо 35
  • Управо 4
  • управом 3
  • Управу 1
  • управу 16
  • упразнити 1
  • упрегну 1
  • упрегнути 3
  • упрепастиле 1
  • упропашћен 3
  • упрте 1
  • упру 2
  • упустили 1
  • упустио 2
  • упуте 1
  • упути 3
  • упутићу 1
  • упутства 2
  • упућена 1
  • упућујући 1
  • урадили 1
  • урадило 1
  • урадим 1
  • урадио 4
  • урадише 1
  • уреда 1
  • уредбе 1
  • уреде 3
  • уреди 3
  • уредни 1
  • уредником 1
  • уредно 1
  • уређени 1
  • уређивати 1
  • уречено 2
  • уроди 2
  • ус 5
  • усамљеним 1
  • усамљенога 1
  • усамљености 1
  • усели 1
  • уситнив 1
  • ускори 1
  • ускоривши 1
  • усл 1
  • Усл 2
  • услугу 2
  • Усп 1
  • усп 14
  • успособили 1
  • успособљен 1
  • усправи 1
  • уср 6
  • уста 22
  • устајању 1
  • устајући 1
  • устала 1
  • усталац 1
  • устане 10
  • Устане 2
  • установе 1
  • установим 1
  • установите 1
  • Установите 1
  • установити 1
  • устану 3
  • устао 2
  • усти 1
  • устима 4
  • устма 4
  • устмено 1
  • устна 1
  • устнама 1
  • Устне 1
  • устне 12
  • устр 1
  • устрои 2
  • устроио 2
  • устројење 1
  • усуди 2
  • усудила 2
  • усудио 2
  • усуђујем 1
  • ут 8
  • уталожи 1
  • утаманити 1
  • утвари 1
  • утврдио 1
  • утврдити 1
  • утврђавати 1
  • утекла 1
  • утеко 1
  • утемељило 1
  • утемељити 1
  • утече 1
  • утирачем 1
  • утисак 6
  • утиска 1
  • утиском 3
  • утискују 1
  • утицала 1
  • утолим 1
  • утону 1
  • утробом 1
  • ући 2
  • ућићемо 1
  • ућуте 1
  • ућути 8
  • ухвате 1
  • ухвати 7
  • ухватим 1
  • ухватимо 1
  • ухватити 1
  • ухваћено 1
  • ухићен 1
  • ухо 3
  • уц 1
  • уче 1
  • Учевна 1
  • учевна 2
  • учевној 1
  • учене 1
  • учени 1
  • ученијих 1
  • ученик 2
  • ученика 1
  • ученике 2
  • ученици 1
  • учестају 1
  • учествују 1
  • учи 2
  • учили 2
  • учине 3
  • учини 23
  • Учини 3
  • учинила 3
  • учиниле 1
  • Учинили 1
  • учинили 7
  • Учинило 2
  • учинило 3
  • учиним 1
  • Учинио 1
  • учинио 18
  • Учините 1
  • учинити 13
  • учињен 1
  • учињено 5
  • Учио 1
  • учио 4
  • учитељ 3
  • учитеља 1
  • учитељи 2
  • учитељу 1
  • учити 7
  • учтиво 2
  • уши 1
  • ушла 3
  • ушле 1
  • ушло 2
  • ушо 4
  • ушука 1
  • Ф 13
  • ф 28
  • фазана 1
  • фајн 1
  • фактично 1
  • факултета 3
  • факултети 1
  • фали 1
  • фамилијама 1
  • фамилији 1
  • фантаста 1
  • фатални 1
  • фебруару 1
  • феле 1
  • Фенек 3
  • фигура 2
  • физикус 1
  • филијалу 1
  • филозофа 1
  • филозофију 1
  • философију 1
  • фина 1
  • фини 1
  • финије 1
  • фино 2
  • финога 1
  • фићфирићи 1
  • фишкали 1
  • флашу 1
  • Флоријана 1
  • фон 1
  • фонал 1
  • фонд 2
  • фондова 2
  • фондове 1
  • фонду 1
  • фор 28
  • форма 1
  • формалне 1
  • форме 2
  • форми 2
  • формом 1
  • формуле 1
  • фотељ 1
  • фотографија 1
  • Фотографија 1
  • фотографијских 1
  • фотографисати 1
  • фотографских 1
  • фрак 1
  • Франц 2
  • фртаља 1
  • Фрушка 1
  • Фрушке 7
  • фрушкогорске 2
  • фрушкогорски 1
  • Фрушкогорски 3
  • фрушкогорским 1
  • фрушкогорско 1
  • Фрушкој 6
  • Фрушку 1
  • фруштук 3
  • фруштука 1
  • фруштукујемо 2
  • фундације 1
  • фундацији 1
  • фурији 1
  • Фурјаковића 1
  • фурунџија 1
  • Фушкој 1
  • х 19
  • Ха 2
  • ха 7
  • Хајд 1
  • хајд 3
  • хајде 10
  • Хајде 9
  • хајдемо 2
  • Хајдемо 5
  • хајдете 1
  • Хајдмо 1
  • хале 1
  • Халкидике 1
  • халовити 1
  • хаљина 1
  • хаљинама 1
  • хаљине 2
  • хаљини 1
  • Хаљину 1
  • хамбарове 1
  • Хамови 1
  • хармонијом 1
  • хартија 1
  • хартије 5
  • хартији 1
  • хартију 3
  • харфе 1
  • харче 2
  • харчење 1
  • харчи 1
  • хасне 1
  • хасну 1
  • хатар 1
  • хвала 10
  • Хвала 15
  • хвале 6
  • хвали 1
  • хвалиле 1
  • хвалили 2
  • хвалио 2
  • хвалити 1
  • хвалише 1
  • хвати 1
  • хватови 1
  • Хе 2
  • хе 3
  • Херзонеза 1
  • херувим 1
  • хи 1
  • хијерарха 1
  • Хијерархија 1
  • хијерархије 3
  • хиљада 2
  • хиљадама 1
  • хиљаде 1
  • хиљадила 1
  • хиљаду 1
  • химну 1
  • хисторијску 1
  • хисторичне 1
  • хитала 1
  • хитао 1
  • хити 1
  • хитио 1
  • хитрим 1
  • Хл 1
  • хл 17
  • хладан 1
  • хладна 1
  • Хладна 1
  • хладни 2
  • хладно 3
  • хладног 1
  • хладнога 1
  • хладном 1
  • хладну 1
  • хладовина 1
  • хлеб 1
  • Хм 2
  • хо 1
  • Хо 2
  • ход 3
  • хода 2
  • ходају 1
  • ходећи 1
  • Ходи 3
  • Ходио 2
  • ходити 1
  • Ходник 1
  • ходник 7
  • ходника 4
  • ходником 2
  • ходнику 1
  • Ходош 1
  • холби 1
  • хом 9
  • хоп 3
  • Хопова 1
  • Хопово 2
  • Хопову 1
  • хотимице 1
  • Хоће 1
  • хоће 29
  • Хоћемо 4
  • хоћемо 7
  • Хоћете 3
  • хоћете 7
  • Хоћеш 3
  • хоћеш 9
  • хоћу 11
  • Хоћу 13
  • храбрити 1
  • храм 2
  • храму 1
  • храна 1
  • хране 5
  • храни 1
  • хранили 1
  • Хранисављева 1
  • Хранисављеве 1
  • Хранислав 19
  • Хранислава 6
  • Хранислављеве 1
  • Храниславом 1
  • Храниславу 1
  • хранитељ 3
  • хранитеља 1
  • хранитељем 1
  • Храну 1
  • храну 3
  • храст 2
  • храста 1
  • храстовине 1
  • храсту 1
  • хрватски 3
  • Хрђав 1
  • хрђави 2
  • хрђаво 4
  • хрђавом 1
  • христијане 1
  • Христо 4
  • христовог 1
  • хришћане 1
  • хришћанин 1
  • хришћански 1
  • хришћанској 1
  • хркали 1
  • хркаху 1
  • хрпи 1
  • хрупе 1
  • хрупили 2
  • хт 22
  • хтеде 1
  • Ху 1
  • ху 8
  • худна 1
  • хука 2
  • хуке 1
  • хумором 1
  • хунцутарија 1
  • хусар 2
  • хусарска 1
  • хусарске 1
  • Ц 2
  • ц 54
  • ца 4
  • цала 1
  • цало 1
  • цам 1
  • Цар 3
  • цар 9
  • цара 3
  • царев 1
  • царевини 2
  • царевој 1
  • царем 1
  • Цариград 1
  • царица 1
  • царска 1
  • царске 1
  • царски 1
  • царског 1
  • царској 1
  • царство 1
  • цару 2
  • цв 7
  • цванцига 1
  • цватили 1
  • це 1
  • цедуљу 1
  • цепа 1
  • Цер 1
  • церекање 1
  • церекати 1
  • цери 1
  • цесту 1
  • цивилне 1
  • цигаља 3
  • цигљама 1
  • цигље 2
  • цигљом 1
  • циљало 1
  • ципеле 1
  • ципија 2
  • Цираки 1
  • Циракија 1
  • цифрама 1
  • цифраст 1
  • цифрати 1
  • цифре 1
  • цица 1
  • цкр 1
  • цмокне 1
  • црв 1
  • црвен 2
  • црвене 3
  • црвени 1
  • црвеника 1
  • црвено 2
  • црвеном 2
  • цркава 1
  • Црква 2
  • црква 9
  • црквама 2
  • Цркве 1
  • цркве 26
  • црквена 3
  • Црквене 1
  • црквене 3
  • црквени 1
  • црквеним 2
  • црквених 5
  • Црквено 1
  • црквено 7
  • црквеног 4
  • црквенога 2
  • црквеном 2
  • црквену 4
  • црквењаци 1
  • цркви 24
  • црквом 1
  • цркву 19
  • Црна 1
  • црна 4
  • црне 6
  • црни 2
  • црним 2
  • црнине 1
  • црнину 1
  • црних 2
  • црном 1
  • црномањаст 1
  • црномањасти 3
  • црноризаца 1
  • црнпураст 1
  • црну 3
  • црпити 2
  • црта 4
  • цртање 1
  • црте 1
  • цртицом 1
  • цу 4
  • цуп 3
  • цурила 1
  • цурио 1
  • ч 18
  • ча 1
  • чавајући 1
  • чаге 2
  • чада 1
  • чак 2
  • чамцем 1
  • чанске 1
  • чара 1
  • чарапе 2
  • Чарновић 1
  • чаробној 1
  • чаробном 1
  • Час 1
  • час 39
  • часа 5
  • часак 2
  • часова 3
  • часове 1
  • часови 2
  • часовима 1
  • част 2
  • части 7
  • частили 1
  • частима 2
  • частимо 1
  • частити 1
  • частника 1
  • часу 2
  • чац 1
  • чаша 1
  • чаше 2
  • чашицу 3
  • чашом 1
  • чашћења 1
  • чашћењем 1
  • чашу 9
  • чврст 1
  • чврсто 2
  • че 12
  • чега 4
  • чека 2
  • Чекај 2
  • чекају 2
  • чекајући 1
  • Чекајући 1
  • чекала 4
  • чекали 1
  • чекало 1
  • Чекам 1
  • чекао 8
  • чекати 2
  • челенки 1
  • челик 1
  • чело 8
  • челом 1
  • челу 2
  • чем 1
  • Чему 1
  • чему 4
  • чена 1
  • чене 1
  • чени 1
  • Черевић 1
  • чесми 2
  • чесму 1
  • чест 2
  • честе 1
  • честит 2
  • честита 1
  • честитам 1
  • честите 1
  • честити 2
  • честитога 1
  • Честни 1
  • честни 2
  • честно 1
  • честног 1
  • честној 1
  • Честњејша 1
  • честњејша 2
  • честњејше 2
  • честњејшем 1
  • честњејшој 3
  • често 11
  • Често 2
  • четвртак 1
  • Четвртак 1
  • четир 1
  • Четири 2
  • четири 4
  • четника 1
  • чешљао 1
  • чешљу 1
  • чешће 9
  • Чешћи 1
  • чи 65
  • чизмарски 1
  • чизме 4
  • чизми 1
  • чизму 1
  • чија 1
  • чије 2
  • чијега 1
  • чију 2
  • чили 2
  • Чим 2
  • чим 8
  • чима 1
  • Чин 1
  • чин 4
  • чине 2
  • Чини 2
  • чини 28
  • чинију 2
  • Чинила 1
  • чиниле 1
  • чинили 5
  • Чинило 2
  • чинило 8
  • чиним 1
  • чинимо 1
  • чинио 8
  • Чините 1
  • чините 2
  • чинити 10
  • чиниш 1
  • чинише 1
  • чинма 1
  • чиновник 2
  • чиновника 1
  • чиновнике 2
  • чиновници 1
  • Чинод 1
  • чинод 4
  • чином 1
  • чину 6
  • чињаше 1
  • Чист 1
  • чист 5
  • чиста 7
  • чисте 5
  • чисти 3
  • чистијег 1
  • чистим 2
  • Чисто 2
  • чисто 30
  • чистог 2
  • чистога 2
  • чистом 1
  • чистота 1
  • чисту 2
  • чита 5
  • Читав 1
  • читав 2
  • читава 5
  • читаве 1
  • читавој 2
  • читавом 2
  • читаву 1
  • читају 2
  • читала 4
  • читали 1
  • читамо 1
  • читао 3
  • читаоци 1
  • читаоцима 1
  • читатељ 2
  • читатеља 3
  • читатеље 1
  • читатељи 2
  • читатељима 2
  • читати 6
  • чити 1
  • читог 1
  • читом 1
  • читуљу 1
  • чицом 1
  • чјег 1
  • чји 1
  • чки 1
  • чко 1
  • члан 2
  • члана 2
  • чланком 1
  • чланова 1
  • чланове 1
  • Чланови 1
  • чланови 3
  • члану 2
  • чма 3
  • чна 1
  • чни 1
  • чник 3
  • чника 1
  • чним 1
  • чници 1
  • чно 3
  • чну 1
  • чов 107
  • чокота 1
  • чохе 1
  • чреда 1
  • чу 1
  • чува 2
  • Чувај 2
  • чувајте 1
  • чувалдуз 1
  • чували 2
  • чувало 1
  • чувам 1
  • чувао 1
  • чувар 1
  • чувара 1
  • чуваран 2
  • чуваркућа 3
  • чуварном 1
  • чувате 1
  • чувати 3
  • чувен 1
  • чувених 1
  • чувства 1
  • чувство 1
  • чувши 2
  • чуда 7
  • чудан 2
  • чуде 1
  • чудеси 1
  • чудесним 2
  • чудесно 5
  • чудећи 2
  • чудимо 1
  • чудити 1
  • Чудним 1
  • Чудно 1
  • чудновата 2
  • чудновате 1
  • чудноватим 1
  • чудновато 2
  • чудноватости 1
  • чудо 13
  • Чудо 3
  • чудотворца 1
  • чуду 1
  • Чуј 2
  • чујаше 1
  • чује 25
  • чујем 2
  • чујемо 2
  • чујете 1
  • чујним 1
  • чујте 2
  • чују 2
  • чујући 1
  • чула 8
  • чули 4
  • чуло 3
  • чуо 19
  • Чуо 3
  • чупав 1
  • чуства 5
  • чуствима 1
  • чуство 3
  • чуством 2
  • чуству 2
  • чути 8
  • чутура 2
  • чутурама 1
  • чутуре 1
  • чутуром 1
  • чутуру 11
  • чуше 2
  • Џак 1
  • џеп 3
  • џепа 2
  • џепове 2
  • Ш 1
  • ш 5
  • Ша 1
  • ша 3
  • шавају 1
  • Шагуна 1
  • шакама 1
  • Шаке 1
  • шаке 3
  • шаком 1
  • шала 3
  • шале 3
  • шалите 1
  • шалити 1
  • шалом 1
  • шалу 7
  • шаљиву 1
  • шампањске 1
  • шан 2
  • шаних 1
  • шање 1
  • шапне 1
  • шапнуо 1
  • шарац 1
  • шарене 1
  • шати 1
  • Швабе 1
  • швабе 2
  • швабице 1
  • Швабице 1
  • швабски 2
  • ше 6
  • шегрт 1
  • шен 2
  • шеније 1
  • шење 2
  • шепртљити 1
  • шепртљо 1
  • шесету 1
  • шест 1
  • Шест 1
  • шестнајест 1
  • шестошколца 1
  • шестошколцу 1
  • шетати 1
  • шетњу 1
  • шећерница 1
  • шећи 11
  • шеф 1
  • шешир 6
  • шешире 1
  • шеширом 1
  • ши 11
  • шибају 1
  • шибањем 1
  • шибао 1
  • шибати 4
  • шибе 2
  • шибица 2
  • шибице 2
  • шибицу 1
  • шиболет 1
  • шији 1
  • шикне 1
  • шила 1
  • шиле 1
  • шили 3
  • шиљак 5
  • шиљао 1
  • шиље 2
  • шиљемо 1
  • шиљконоси 1
  • шиљу 1
  • шиљући 1
  • шим 1
  • шина 2
  • шинама 1
  • шиндру 2
  • шине 1
  • шином 1
  • шинства 1
  • шину 3
  • шио 18
  • широк 3
  • Широке 1
  • широко 1
  • шите 3
  • шитељ 1
  • шити 4
  • ших 1
  • шице 1
  • Шишатовац 3
  • Шишатовачке 1
  • Шишатовца 1
  • шкалом 1
  • шкалу 1
  • шке 1
  • шклоцне 1
  • шкљоцну 1
  • шкодило 1
  • шкодио 1
  • шкодити 2
  • школа 8
  • школе 9
  • школи 2
  • школице 1
  • школски 1
  • школског 2
  • школску 1
  • школу 7
  • шли 1
  • шлифер 1
  • шлофроком 1
  • шлофроку 1
  • шљива 1
  • шљиве 5
  • шљивик 3
  • шљивике 1
  • шљивиком 1
  • Шљивици 1
  • шљиво 2
  • шљивовица 1
  • Шљивовица 1
  • шљивовице 9
  • шљивовицу 5
  • шна 1
  • шни 1
  • шник 1
  • шника 1
  • шно 1
  • Шокчевић 2
  • шоље 1
  • шољице 2
  • шпајзу 1
  • шпанске 1
  • шт 2
  • шта 153
  • Шта 69
  • штаком 1
  • штаку 3
  • штала 2
  • шталама 1
  • шталу 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штампом 1
  • штана 1
  • штани 1
  • штано 1
  • штао 1
  • штап 2
  • штапови 1
  • штапом 1
  • штатуа 1
  • штва 1
  • ште 1
  • штеде 1
  • штедњом 2
  • штен 2
  • штена 1
  • штених 1
  • штено 1
  • штереотипни 1
  • Штета 1
  • штета 2
  • штете 2
  • штету 1
  • штији 1
  • штили 1
  • штим 1
  • штини 1
  • штину 1
  • штит 1
  • штити 1
  • штићеника 1
  • штићенику 1
  • штифле 1
  • штих 1
  • Што 22
  • што 434
  • штоно 2
  • штофа 1
  • штошта 2
  • Штраусов 1
  • штрбецаш 1
  • штулецни 1
  • штурмхутом 1
  • штуца 1
  • штуцати 1
  • штуцно 1
  • шће 1
  • шћену 1
  • шћу 1
  • шу 1
  • шугава 1
  • шум 1
  • Шум 1
  • шума 1
  • Шума 1
  • шумама 1
  • шумар 2
  • шумара 2
  • шумаре 1
  • Шумари 1
  • шумарство 1
  • шуме 2
  • шуми 5
  • шумним 1
  • шумским 1
  • шуму 10
  • шут 1
  • шуша 1
  • шушне 1
  • шушнуло 1
  • шуштало 1
66381 matches
{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладк 
ко се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити  
 а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад  
ign xml:lang="la">procella</foreign>!“, а <foreign xml:lang="la">procella</foreign>!“, то је ск 
загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме зво 
<p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није  
уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па  
н мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он ј 
ање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај 
иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати  
од мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнак 
еленција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 
.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и  
у, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека пов 
е као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама у 
и дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да нед 
ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</ 
 више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</ 
дговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, п 
 У манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста пр 
 је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.< 
ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорно 
 <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа  
и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово зд 
у је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, кој 
ај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или  
нати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо з 
ћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их  
и је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ р 
стијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> приј 
та.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Буди 
ад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама  
ирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи д 
ђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манас 
хије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћ 
асланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је от 
ја буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах ку 
послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои 
ла, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се  
и у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, 
о је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је ум 
цало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право  
, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу 
 бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезар 
ише о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни  
е браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хус 
/p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богосл 
ила бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n= 
мо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се пресл 
ом свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣж 
великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у гр 
урисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је нара 
аја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се  
Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>Н 
да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати,  
патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи  
 за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p>  
еосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго  
ајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници но 
 и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година 
да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни  
јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стр 
епуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионар 
е познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле бил 
унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцар 
рла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађ 
 да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; д 
и.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан 
би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра,  
склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</ 
аш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре  
 ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти 
ључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био 
сталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан ј 
ијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића. 
ађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу 
дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онд 
и долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те  
 манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека не 
ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варна 
изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</ 
43" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће  
не нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало 
даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то об 
 огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се би 
ешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} 
“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окр 
— „Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p> 
 ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим на 
.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винкови 
и свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти с 
у шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p 
рећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сас 
есило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само  
ко ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико  
то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе п 
то; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим пра 
, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је 
p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила  
ратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам 
мѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне:  
 најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{ 
 сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архи 
о изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим  
Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.< 
е ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим с 
а је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом орд 
ека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“  
дину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим от 
 гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣл 
ему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те 
 људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите 
 помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је 
ашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он н 
копреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунији 
</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фру 
је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} 
 било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la"> 
ена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p> 
и пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће до 
а напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и  
 пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то:  
 сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за 
ио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени 
читала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{ 
рали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин п 
м правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у  
дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је 
 се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које 
вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског и 
 који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима 
избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није њ 
тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника св 
е кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с н 
амо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, оста 
сти и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високор 
ли нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истин 
тина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да  
 људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаре 
кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод  
 Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пу 
ни који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се мно 
вао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане  
е на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики ка 
цѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на  
т је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учит 
страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добр 
цена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Велича 
 казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати 
ој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и чит 
и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Ар 
!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом 
 чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣс 
којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђ 
шег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк буд 
ѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; н 
{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу п 
з оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћем 
нити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S}  
 му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћ 
уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign x 
ути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске,  
 говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче 
же цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање за 
 прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се с 
е тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као  
тира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p> 
S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо  
ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допу 
долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна  
ељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом 
тивној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших 
 ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кр 
 се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој вид 
ѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвал 
 и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означ 
} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S}  
ако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како  
и, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је  
онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на  
ровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча н 
и да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да 
 пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“  
 мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у  
?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„ 
а није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који 
 говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали 
 Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио. 
е пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које  
тратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви 
ом си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије 
 разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој стол 
и писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Та 
ло.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без 
Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за са 
 даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин 
ом, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к  
е други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p>  
ка.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила би 
ромѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ годи 
што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па п 
знамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p> 
рских предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је ком 
м разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да 
уде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ј 
етком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер 
оду, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код на 
, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p 
руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само наг 
 <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они  
м побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина.. 
нијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, 
лирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, 
“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саб 
и: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане 
иста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џ 
инистратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо п 
 прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко з 
очео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт једа 
/p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукат 
му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теоф 
роши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој в 
у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то  
 опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи:  
дне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Те 
другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чуд 
црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом 
о!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација свр 
ажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад ј 
ије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично ужи 
уће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он  
то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ ово 
ако наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерск 
оје тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране с 
а.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав. 
а се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шу 
</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан  
p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за т 
рез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастир 
ода и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поч 
ји под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p>  
жа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка;  
м по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покрива 
и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка 
з њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себ 
 мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем и 
а, пресуда <pb n="96" /> самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друг 
жао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> < 
рно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreig 
 те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили  
еченовић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес 
о већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем  
 сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздраженос 
нај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукам 
тири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај 
Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па ба 
стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николић 
> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ 
људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; 
узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се  
, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо у 
 <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки по 
е манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може 
аћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођ 
ије на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухват 
" /> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да 
, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилох 
амоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпу 
чинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина 
о често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у  
 св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Ракова 
 /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више п 
ћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n= 
филохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како  
а разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад 
о?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита ва 
 кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, с 
диног такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од 
ѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене пре 
рским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си 
ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ј 
в међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p 
нути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка  
а... <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S 
рофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣ 
несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта  
 твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа,  
ћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патриј 
далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче ц 
е... касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">capitividium exemp 
Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан пр 
би, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пи 
ао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се с 
 колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се са 
ови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчај 
намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{ 
ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скаче 
кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">no 
ештеничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче кувари 
подкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, и 
ди....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а 
тоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣс 
зстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег гр 
ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред  
от није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S 
хнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и 
можете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку гов 
еније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него  
а од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.0 
лози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 
шло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали 
ори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, пр 
вари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимог 
рхиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој 
 и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, д 
ред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја 
о је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада  
тите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ће 
о гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима им 
миревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће пад 
на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, 
ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p>  
едостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био прев 
а руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да из 
 њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за д 
гледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} К 
стала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у  
ратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣкол 
ш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш 
ривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо г 
алкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. – 
и, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравн 
е чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје 
.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична  
ратије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у мана 
лате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</foreign>! 
а 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како 
авала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и 
е провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља,  
бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26"  
на.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а н 
{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добиј 
ва видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестран 
 мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад 
ири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p> 
{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфи 
тѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пиј 
већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администрат 
n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</ 
окле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш да 
 већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле заба 
учер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако л 
им што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у ма 
 степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије ли 
и.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„ 
„многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све  
аплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи  
а канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хар 
осподин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му  
убраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога  
> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписа 
ад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И  
ости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се с 
његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двор 
ужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> 
 манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни заш 
 ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.< 
и једним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да  
} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} 
 била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архи 
 болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доно 
дем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} З 
{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат н 
њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те х 
дицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb  
а насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каж 
атраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као  
е кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничил 
 гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо 
и смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p> 
S} Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда  
да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастир 
n xml:lang="de">Habt Acht</foreign>!{S} А са „<foreign xml:lang="de">Habt Acht</foreign>!“ није 
е наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и 
 се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу 
то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори  
а виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lang="la">А bove majore disc 
а се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо 
стиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S 
 немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него 
foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радо 
..{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украд 
ка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њим 
S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично  
велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један  
ко ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, ко 
нчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да 
али 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би кама 
lang="la">Procellas</foreign>!“, да.{S} А шта је то <foreign xml:lang="la">procellas</foreign>! 
 владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га 
 то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како 
мора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да  
њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да  
ка она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције  
ио је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му 
ајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> 
де сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе  
и?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да 
 на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсе 
инити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало. 
реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло 
е.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут же 
напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он  
ијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.< 
ран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то. 
ко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, ш 
убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па  
мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствар 
 У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос 
над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити  
дна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој п 
ио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му  
то сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њег 
том, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p 
у биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Госпо 
 и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учин 
, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај 
ана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору мно 
ише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати 
ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде 
ристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8 
 видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</ 
роји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега  
амениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси. 
је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221"  
а што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у  
 разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорск 
ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непре 
га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па 
о дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја  
.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само 
 доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било 
мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а  
и дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, 
о своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и  
и, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p 
орнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му погле 
ко.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја  
.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе п 
уј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад  
 ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек бу 
еним на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне  
 му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дођ 
рополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па мож 
p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што  
рију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је 
ако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим 
 смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то п 
.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих 
аше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете м 
ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их 
осмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери крив 
нзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана 
а имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај б 
Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и  
о изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садрж 
извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар.  
доскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да  
, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Бу 
шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S}  
е приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним па 
рати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступ 
то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије  
ти.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне 
 образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p 
> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без бан 
 сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Па 
 <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас опра 
а покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и госпо 
чка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас 
а нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тај 
тира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а 
ml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара ч 
, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p 
спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p> 
овић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Т 
да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> < 
има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам неза 
и у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети ста 
говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам 
e"> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n="3" /> <div  
мах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а п 
 у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује,  
оих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ н 
ти.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се зг 
 јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј каз 
 био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред до 
ишта друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог 
стинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и сто 
настири имали остати старим манастирима а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази па 
 чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и сла 
имам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само 
дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде 
у, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчит 
} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као  
нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb 
ѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на стра 
наш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок н 
 поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући кла 
у заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је  
о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем п 
осфером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га с 
"235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје 
рац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му с 
кат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> < 
до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима  
се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждни 
па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су н 
да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш 
 у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим п 
е на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљ 
рхимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би са 
 плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх 
, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлега 
 у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре 
.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а 
 размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила 
многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерско 
 приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац ни 
одину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију  
 </p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . . .{S} 90 фор.</p> <p>Арендато 
ње куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу мана 
 хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над ко 
њени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то  
 је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни 
слове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На о 
тирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фонд 
е да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износи 
коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к уст 
p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимиров 
огато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да ви 
 са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте нам 
изије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и  
 „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он  
ве риба смрди... <foreign xml:lang="la">а capite piscis</foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S 
S} А калуђери... <foreign xml:lang="la">А bove majore discit arare minor</foreign> (од старијег 
<p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су 
та, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково п 
 свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на  
гаре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ за 
: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту  
774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ств 
 непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености 
 у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни игр 
итом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину 
ише светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових  
латежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, 
сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за вре 
е, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина вра 
е ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хв 
атре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Д 
нео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Т 
.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.< 
анастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како  
знела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факу 
овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена 
нџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у соби 
/p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" 
а, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто к 
p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме  
p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> < 
лом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, 
ако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, 
одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“  
 ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а о 
 гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p 
посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И д 
За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣ 
> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавал 
сне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоће 
вио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непуст 
чи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали мит 
 у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало.  
ођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p>  
Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог н 
180 ф.</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње да 
0 „</l> <l>Свега .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, д 
 бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣни 
слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам 
.. шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Ко 
је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом 
 је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{ 
ѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ оз 
ности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита 
 људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна 
о година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, к 
тку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа П 
азујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос гово 
 ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је  
када до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фруш 
,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ, 
 би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење 
т.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само к 
ти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоће 
ва, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије 
а другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ 
оћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборав 
уге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремит 
казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непит 
 ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска пот 
p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сас 
позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гим 
 стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нем 
т топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спу 
иплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣ 
ѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Те 
 овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је м 
</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла м 
ћ разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Ш 
ет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: 
.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче па 
ри о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта  
ошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од 
е,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“ 
 примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> < 
 изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" 
ву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудров 
љношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало пр 
ије било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.< 
у за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки 
 гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању д 
усмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} 
едан враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вам 
је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и 
одину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну  
, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и ви 
апита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И 
ка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај д 
и није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с р 
ки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остат 
 ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S 
сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража 
 ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како. 
вори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о 
ире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о. 
> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је  
 дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће гос 
заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код н 
 повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“ 
мо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{ 
вати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и 
Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> 
садашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p 
 <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх 
стину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> ј 
, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те 
 л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, не 
говој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p 
м се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући 
 се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на о 
се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистра 
каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком н 
ѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина 
ти. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетк 
, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патр 
оришта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне ос 
ник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио  
 и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видов 
.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим прија 
је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтност 
 лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 годин 
траг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и р 
ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије о 
им са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>О 
>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам 
едан и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печенови 
му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли суд 
 веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђ 
ам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадск 
 и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био п 
p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљив 
!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манастирски треба 
То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли о 
p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p>  
ита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> 
Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао. 
ијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из т 
рају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „ 
атим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мисли 
="la">nobile officium</foreign> свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Пече 
апоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава р 
 и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче 
ћући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће б 
" xml:id="SRP18730_C3"> <head>3.{S} Код адвоката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофа 
одговори патријарх нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{ 
 од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у  
. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је 
ко се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како 
фу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, 
и, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ с 
вим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а 
вић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на 
гију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p 
 је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим му 
словије, и у струци политично и црквено-административној код државе или црквених области, а нај 
 убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигн 
 гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пусти 
а да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хранислав...{S} С 
таје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд 
тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци  
 сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополије свакако више стоји него редов 
tissimus Reviczky</foreign>?..{S} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... < 
.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на т 
ему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одгов 
а духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно чест 
293" /> <p>— — „На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манастирског 
ану неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га зове на за 
, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> 
ца једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администратор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њ 
алуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђе 
 могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја 
 и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасв 
о.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мо 
> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко 
кових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор споменутога манастира.</p> <p>Он, кад је  
творену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> < 
чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на пољ 
, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве 
>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „С 
 правом него воловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке  
 тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си у 
 у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје акци 
ио.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p 
дговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је 
акле случају био је ексцеленција управо администратор митрополије, премда му та титула по праву 
 да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то пр 
је, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник узд 
 народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣк 
или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно 
/p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте у 
 незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирски) казао, да ћете нас позвати,  
<p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини св 
ang="la">Illustrissimus Bitto</foreign>(администратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексц 
ба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администратор манастира имао је такође своје пријатеље  
заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести,  
S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије 
калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њ 
 сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} 
ислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина  
 тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагун 
На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, кои се хвалио, да 
во.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме недирају, док недође 
.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби  
те, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене 
 се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и м 
звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отр 
 оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до 
ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родом из Бачке, а звао  
е имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је промислио за сваки сл 
рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при т 
.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због раскошности и разпустног живота у њ 
итрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељства, и пошље у манаст 
pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске против намѣстника 
ене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио,  
војој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, 
ко, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте  
ти, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Ви 
ом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњ 
ш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„На 
 комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију прод 
. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом,  
нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли  
з његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је много што 
ћ изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстни 
„Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатанс 
апитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничаром о.</p> <p>Теофана?< 
О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p 
о ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ пов 
а неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе твр 
 о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>О 
дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ по 
 ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст доб 
вачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодо 
S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држати, те је по свој прилици 
дући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако  
ећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај 
вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили 
Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом да 
д облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Са 
 почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он 
p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ј 
шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше 
 па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам  
 дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово ј 
о поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви 
к дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Бо 
олико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" />  
е и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирим 
ви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство д 
Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога 
ке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на че 
је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣк 
 дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се 
, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немог 
ћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и 
ника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ пр 
="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на кој 
">procellas</foreign>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одгово 
кне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себ 
p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат св 
 скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкоме 
есу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити 
ли ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема  
вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику р 
 бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој  
 многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Пр 
ите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда 
 више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епи 
задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, мож 
ац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрну 
згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S 
мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшин 
ви, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Не 
е љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерст 
а може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас,  
са најдубљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премило 
 одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе ј 
ићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отић 
ан из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Ре 
 о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p 
ити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину бан 
Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето 
а мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори 
авао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мисли 
ког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем 
ју гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду 
ачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и 
 људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S}  
мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу  
. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене  
наступи управа митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит Стратимировић није никаква корака учинио 
“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{ 
e</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи 
у.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, 
подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, 
 посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете 
о се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морат 
" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. 
е показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћ 
олим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па о 
к.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам б 
ви и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причести 
рушкогорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у ж 
не другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити  
служили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои < 
ишта друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим наро 
 дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем  
традам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣх 
} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфило 
се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо д 
н, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S 
д осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се 
а, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој пов 
имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би  
а!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас о 
во архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно 
/p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан њему.{S} Али  
имандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдн 
у је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{ 
 другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да г 
Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су с 
а,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапез 
еби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да 
вори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише,  
 згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се у 
ругим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би в 
>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу т 
> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> < 
вало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ 
ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами 
да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣ 
е, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост ман 
 и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p 
емо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у л 
и. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учини 
ати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страд 
у, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако  
о оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја н 
се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Дад 
људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врда 
p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо т 
а?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој 
 ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бит 
о што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај споме 
отрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узро 
а пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} 
ихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и  
 у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> < 
тво мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе мног 
, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово 
што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣ 
о Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан  
офана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину каз 
 На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣс 
рѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега 
 помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с др 
p>— — „Из манастира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога вр 
ор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све при 
атезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло чес 
“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда ва 
то занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више  
ега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћет 
м.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>М 
о.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али 
а ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виноград 
оред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим 
мандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> < 
ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је 
<p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма ст 
ако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби б 
да и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде м 
ванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које  
Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и в 
“</p> <p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га из 
држати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтло 
менутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: т 
/p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској к 
и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" /> и про 
али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао 
вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо ми 
ка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изт 
 нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, 
пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући  
бе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ру 
на је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на младог новосадског шестошколца мисли 
равно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изне 
олитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалнос 
S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јо 
, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином т 
имо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хв 
у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти 
ехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му т 
мо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администрат 
слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији посл 
слѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је ср 
о штошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклон 
нчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На с 
н узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А  
а остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле ј 
вали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит 
 суставу противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, кој 
тишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина 
сеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми с 
к протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито 
ушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак упр 
> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодо 
а претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће 
ог шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> < 
н одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплаш 
и су истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с 
а су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже б 
p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div type="cha 
кин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова жи 
имити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предр 
бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних брко 
 оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у о 
p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Т 
 о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит 
 <p>„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n= 
тала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво,  
м мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре  
кле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мн 
ита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да 
би, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „ 
анили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и п 
аду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А је 
непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне п 
“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} 
штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари 
тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S}  
 нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему  
 Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час 
 калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом 
n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору! 
за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај  
ачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.< 
младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд о 
прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа д 
ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о. 
е истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те м 
тић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога и 
гледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ип 
S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администрато 
/> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и  
, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад до 
>„Моја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра 
равно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах  
у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабост 
; он је постио по пропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до  
.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра. 
>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископ 
p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на  
 кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она 
 је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то 
ј приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обичн 
једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру у 
коченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је 
 n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову с 
фан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p> 
адкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је виш 
огледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргн 
Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Г 
сио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носил 
едине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, 
 неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si non ca 
Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна  
сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике ко 
дуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и посп 
о служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S 
стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, нег 
о није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како с 
} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио. 
.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче мана 
 нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић  
сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кос 
говори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епис 
стни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче 
, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la">praeterita magis reprehendi  
имандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> 
 не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај 
..{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се р 
један свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S 
ав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре не 
 црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и доли 
епосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишт 
 метанише, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на т 
твори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја в 
езарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије с 
 је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер  
<p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</ 
 Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимирови 
икога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздањ 
ажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</ 
рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била  
ошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли  
отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава 
чу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, 
е најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад 
а.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу ка 
и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни он 
 трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ој 
сна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вра 
бецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила 
} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих до 
ати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шт 
 одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али  
осподином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па  
ољи од свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су му она сво 
ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на кој 
полит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави  
ут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него  
 онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Пр 
анцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивно 
оворио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла  
 <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су  
Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане г 
орио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му  
ирске управе у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих с 
ина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме  
 његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из ме 
е стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О.  
у...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, 
ам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога но 
ородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <for 
ву какве наше корпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под држ 
ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је  
вѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђ 
напрема његовим високопарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све припр 
кле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити 
јиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па 
он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, 
падао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена 
.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣ 
говори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и на 
тођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него 
дити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје ка 
</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам 
ав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књиж 
да.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло 
го. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди н 
ђени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас  
ности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много к 
ање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико н 
ликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година,  
ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћет 
нковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири с 
аковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до з 
 пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣ 
"193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Так 
 ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на арх 
вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да 
ѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" 
и сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои  
p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам би 
ало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Б 
ј жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је о 
> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се  
и од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се 
вѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и да 
иском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо к 
тану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било н 
је умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и н 
рајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у К 
з цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама ка 
есе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога 
у а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе.. 
 ових горостасних планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих  
лија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друг 
а моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p 
копречестњејши господине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Ш 
вонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане м 
 си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродн 
ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте 
:lang="la">parcellula</foreign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим до 
а и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, је 
другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крс 
руд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и с 
“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге нас 
јој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и  
свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад 
инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{ 
па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто 
нас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на архиманд 
ко.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био пови 
сам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣ 
се свѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је  
ѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се 
езна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да 
зно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћ 
ко га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S 
ога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40  
же у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Кува 
ди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену  
} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као 
војој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и 
 незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола ко 
рао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је 
о су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније  
... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће  
офана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што м 
Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињс 
вешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са го 
о трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да  
тник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣд 
е, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста гов 
вѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овак 
она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; па 
ивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к з 
> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је  
 ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да  
луђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам н 
{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је 
ндрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.< 
р ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот ув 
е тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S}  
ају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праве 
а је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је 
и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>С 
ако је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло пр 
ало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</ 
што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У стар 
то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које мож 
а разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер ср 
што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибиц 
ај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} В 
 држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост 
икакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{ 
 памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као н 
ити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу  
вршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако  
 настојатељев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи 
олцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћ 
ги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно  
} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те 
{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати 
тињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" / 
рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теоф 
же језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n= 
 да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица 
т.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијал 
ану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита патриј 
езаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх разљуће 
 без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг 
p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“ 
овѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p> 
?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мис 
Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „ 
ика у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимиро 
а... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу 
фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ств 
авити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ћ 
ѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и  
риход манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} 
казано: забава неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнак 
ра да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојате 
ит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово 
скати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој 
ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архиман 
ечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p 
ба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се 
се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, д 
н би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она најв 
учака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и 
му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер и 
 овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то ниј 
арице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што 
>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри м 
p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељ 
 Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти н 
од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости 
 себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“< 
/p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али игра 
ирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣт 
 <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас н 
Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S 
си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добр 
ност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без с 
“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архим 
дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави арх 
лила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p 
> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та 
да јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показ 
 стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣт 
“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То  
о врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортир 
о поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣди 
којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер биј 
а себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S 
што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и си 
емо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“< 
 ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси гот 
>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљи 
астира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренув 
стњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да го 
рави и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију 
ао да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији н 
ок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архима 
 хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо 
 сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет:  
а.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му 
уди.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан м 
у сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да радит 
>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену  
="SRP18730_C21"> <head>21.{S} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти 
уго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри 
вају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Насто 
 све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф од 
ије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан 
ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>А 
{S} Конац о.{S} Митрофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћ 
први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано 
ше вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ п 
/p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању 
 му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће бо 
p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости  
p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припуст 
итрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S}  
им очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му  
а него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на глав 
манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто в 
н другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори арх 
 се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохи 
рали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није т 
, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем гот 
и ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је  
овник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили  
ило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣ 
њена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шт 
 крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али с 
брве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне 
</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак м 
и.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе  
казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, 
на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац М 
" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хо 
p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандри 
е.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар 
ај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене главу  
 плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ п 
: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣров 
јег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на 
игне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p 
себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се  
а друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, 
ад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими 
администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленциј 
стати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су 
ислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке 
игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни мл 
астојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезно 
 <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је свој 
ији државни органи познавали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изп 
инистратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣс 
блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, госпо 
ком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је д 
и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Ири 
и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја  
шта?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се 
у је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт 
ј цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на  
</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш  
е писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњ 
стирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p 
ога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да на 
фером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га све 
ам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнча 
="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополи 
саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти па 
се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпот 
 непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје д 
ак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si 
то му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има  
 у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ 
оцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очи 
анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник си 
о анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу от 
одпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ  
и оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... узвишеност побожнос 
ај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин а 
е толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука...  
х. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога дол 
шње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторијалну конзисторију притицати, и сви су се за с 
аке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прв 
овѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја. 
то сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Митрополит Стратимировић обу 
 мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофа 
не.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, к 
ачки . . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ арадски . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ пакрачки . . . 
 је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. 
а господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако 
ке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од  
ћено. . . . . . . . .{S} 90 фор.</p> <p>Арендатору преко контракта примљену своту од. . . . . · 
се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није  
 Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мисл 
идите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет година робија... а може бит 
сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у њ 
ити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и зас 
судили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стра 
 дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфило 
не, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непок 
е са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администр 
ти.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће 
дном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Ју 
вѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang="la">status quo</fore 
p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква приговора учи 
ом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теоф 
дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управ 
о дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и прот 
ена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све за то кратко 
ије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло 
високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведа 
 n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као 
отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из о 
е натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лиц 
не чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p 
а протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно 
о неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у 
питу богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за 
у <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је ов 
>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон о 
то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, п 
21" /> су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> 
.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алег 
јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митропол 
је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било...  
кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у он 
је био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је 
шта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манаст 
во изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине 
у му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајстором, учени 
а им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече,  
ди ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једн 
не митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣ 
приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ 
е са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев пре 
црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерс 
копи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣ 
атимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> врло чест 
iat innovatio</foreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласи 
че.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати ша 
и дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Н 
</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, к 
нала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче ус 
налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастира,  
рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сва 
 <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, ко 
ру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </d 
ѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архима 
напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и за 
и на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p 
 назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, 
 имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамил 
се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео  
чи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} 
знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. ј 
наш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговор 
</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</p>  
екли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим 
 изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замол 
ћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му  
ода, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најп 
исливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S 
иправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочек 
е прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена те 
је ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господ 
> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори. 
 ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣши 
.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли до 
у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говор 
„Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произве 
рође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али 
октора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г.  
>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се он 
, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рек 
е се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представ 
роту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун 
} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку 
ђе.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па д 
е на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и  
твари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у м 
 припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се 
нти били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ 
ући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћи 
ожемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к 
 ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било 
има. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој  
 прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Са 
молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним с 
н.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је  
оћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де 
опу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочи 
p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и  
<p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћ 
омаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево н 
<p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић,  
а као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли за 
"209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетк 
/p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„ 
ег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш 
и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Извините, милост 
о што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“  
ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се 
г.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забави 
е као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.< 
 <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови  
е готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Е 
у је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучер 
примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p>  
„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архи 
есојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што 
уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} 
аше суђено дуго митрополисати,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако 
госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло нау 
м и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, ст 
може.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духо 
и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте си 
</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те д 
 велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Од 
<p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја  
и устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас н 
наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све  
овице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђ 
 да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" /> и проговори им: „В 
си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћа 
етно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај зачуђено.< 
 умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бив 
м митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати 
еспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако о 
 .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између дв 
>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао! 
?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јо 
оја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама гов 
а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене м 
имо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те  
 ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство 
аш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматр 
ј!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румен 
Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно са 
ићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако по 
/p> <p>„Па то није немогућно“ проговори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Влади 
пратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком с 
мо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите. 
драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин закло 
p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више п 
хом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне 
ало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n="209" /> <p>„Знам шта  
имандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погледом.</p> 
p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као  
госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неуч 
проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што 
усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се 
ас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гл 
злазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне 
је, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, а 
99" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А го 
ођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понуд 
зкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од ју 
 Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег ар 
 онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу  
у материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Манастир 
аја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да с 
 на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофана исти 
, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p> <p>Протођакон одговори: „Јесам.“</p> < 
кле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Бо 
"91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да пос 
<p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери 
</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и м 
“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у зап 
а знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, трг 
!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде госп 
одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> 
иницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign xml:lang="la">nolens volens</forei 
“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу држао је митрополит у  
 <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих стр 
>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи н 
зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако про 
е.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у који 
чак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „ 
0 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p>  
ској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шало 
„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се ка 
дио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста пр 
„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави 
!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћ 
 отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстн 
<p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n 
вално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ко 
 се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је 
ote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га 
.{S} Митрополит Станковић.</head> <p>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним нач 
врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„ 
н повелики пакет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „По 
 том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој благости проговори: „Е видите оче  
ху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде  
{S} Митрополит Стратимировић.</head> <p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Те 
рговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио  
ражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче 
/p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде 
 је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> < 
а и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз п 
ит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на по 
руга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом др 
>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује 
да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на настојатеља питајућим погледом.< 
је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком  
е.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци једа 
пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у 
д врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и про 
“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштв 
који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је право.{S} За један сат до 
да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>П 
 и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћ 
е ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је насто 
ља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{ 
соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим ствари 
ртије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и проговори:</p> <pb n="107 
срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом  
сије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран чо 
се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p 
рштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом  
тељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали,  
ко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан гово 
p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полаг 
жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут гот 
дне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о ба 
се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан 
е букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S}  
 човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му 
к чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази н 
 жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неб 
за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне 
етка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„ 
ео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо 
охије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите о 
бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољ 
преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе  
с То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шт 
ило труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца нам 
ископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац С 
о и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто 
д у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити  
 митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} 
 господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и п 
ђу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, 
а таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang="la">sta 
 и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Ова 
 начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопре 
ј стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили да 
и из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођакона, извуку се  
.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.< 
не другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне н 
исати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква  
њена пријатности и разговором господина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за 
их школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! мало незаборавих ј 
ра није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није м 
андрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојатеља манастира Р.</p> <p>Представе 
ио је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.< 
ло забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спав 
>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочи 
 светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и  
ратије манастирске против намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад  
ким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за  
ођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло  
љу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је ов 
а пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p>  
а: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити  
ву, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... архиманд 
на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ни 
а другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а кам 
ру, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варна 
ди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање 
 то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за  
ру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, 
а их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „до 
о у записник увести?“ запита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ зап 
ијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колег 
к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митропо 
 <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандри 
иљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“ 
p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то 
 <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.< 
.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога 
. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и так 
а ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Доб 
екине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпо 
Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја  
<p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из ш 
а небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо 
ђери... жена... манастир... шибе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква...  
и повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају 
дрита Крстића... нема игумна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму 
/p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало па 
ја и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет  
 од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и наро 
изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, нег 
а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала одредити извѣ 
 лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет  
ви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задово 
се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар 
, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне 
е с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" /> се свѣтлост нај 
ње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, 
ођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија њ 
ега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезар 
ѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно 
етанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> 
 и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патријарх прочита мо 
арх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам ше 
ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како  
p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним 
је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непо 
рло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу са 
ја вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смир 
аћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p> 
оларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђе 
немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> 
тари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био  
то сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвалности и 
идило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно 
ржање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру ос 
 ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> 
авио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу су 
 хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем бли 
ротођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај гово 
кне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, 
p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред ко 
на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, о 
тира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св 
господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чуј 
е Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у  
ити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру пок 
атељеви; господа солгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долаз 
 од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његов 
је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допет 
ри јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с ба 
ако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репа 
поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лак 
није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка 
 калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност задахује те а анђелска с 
о је права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и 
{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничк 
ије могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његов 
та чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣ 
двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенција, тражиле су се и дава 
о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенција,  
у узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање св 
е свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству 
 пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код народа помагало је то, ш 
је су управо оснивале црквену и школску аутономију србскога народа у угарским покраинама.</p> < 
запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на вра 
 Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>До 
ѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у  
као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је би 
редице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дај 
 моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати не 
е плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси. 
ило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на обр 
и свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка 
рачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p 
дма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте  
 вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из ман 
таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣ 
„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали 
ате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за те 
је пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митроп 
во је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са ви 
 црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грох 
људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе 
га, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теоф 
уке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога 
се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p 
рити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне  
а врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола 
 превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годин 
један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом  
али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу  
/p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а  
није <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три са 
а, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгс 
ца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте там 
е околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</ 
вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је 
стника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађ 
 архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небија 
борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето но 
арац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме 
дао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога 
 <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха вид 
и до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин,  
="140" /> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, какв 
="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> < 
зорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! 
погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подер 
Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилох 
ли одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љу 
ник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А с 
 нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ста 
 потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест 
е.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше п 
аиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне 
овском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, ж 
лом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговор 
рисутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Пе 
су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 
ѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: не 
уња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о т 
ој овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља до 
 изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и  
а ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то 
0" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак ч 
еби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, 
.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{ 
шћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли П 
 они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> 
, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb 
и под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света сл 
љивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што д 
м опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту зас 
 Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо саб 
љен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара 
 хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шум 
 дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</ 
ац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>П 
ам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S}  
и на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{ 
а адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно  
о у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мор 
а, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим пу 
же госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А  
да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду 
А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Те 
а живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; 
p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрск 
, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и прав 
а успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од ман 
у ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пације 
 господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што  
збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из 
ѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма  
 Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку и 
 и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га  
тратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених м 
 <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је вел 
, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути 
 одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слуш 
> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово арх 
<p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огле 
његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви 
не огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разго 
у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букар 
одио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке  
nauditas convinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. 
е <pb n="103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша 
ѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е 
 се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је б 
дѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„ 
ци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чист 
А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митро 
ослѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дак 
итрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами 
, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није  
 од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изп 
се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори  
и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима пр 
миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и  
Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много др 
насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон м 
миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да 
пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га з 
. него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога не 
ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаж 
жина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за осо 
р; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили:  
, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравн 
> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} 
анастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу, раз 
тости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нет 
мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> 
ила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка 
pter" xml:id="SRP18730_C1"> <head>I.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруар 
а у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн  
ефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало оч 
м ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео,  
имѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чу 
, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>О 
вом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за  
" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“ 
па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ н 
уке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> < 
и без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити 
ру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овд 
у.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, 
 гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије до 
 је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Ри 
 претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре с 
дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана 
подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, 
7" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за 
епртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign  
гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{ 
оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне стромове б 
ајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . .  
 Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S 
охије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Мит 
стави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопре 
озове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каж 
амо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</ 
у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашо 
трополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онд 
и чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачи 
нама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди  
„Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве при 
 се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" / 
р без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, 
ије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу  
веде и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости  
и за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подворни 
и Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајт 
а је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно прија 
 он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим б 
ком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Т 
е домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и оп 
ноголѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гу 
на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљењ 
а“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава ви 
те су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу 
.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игум 
 небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било против 
на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се пр 
ати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без јед 
 Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и  
 одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћ 
.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде иг 
а играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам сви 
у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на  
 је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква ш 
атице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја 
6"> <head>16.{S} Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се сила 
?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Б 
на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим ст 
 је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садр 
онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој же 
самљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим ј 
воте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођако 
а га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати,  
е!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него 
остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ће 
тељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревно 
 ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах 
у тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно  
а доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону  
икада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру д 
тријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој ил 
призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и 
ити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ак 
ндриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми  
свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити не 
е такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} 
оситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да т 
х мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате прихо 
ходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш и 
и за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти с 
 генерал-командирендер славонске краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои  
м краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је  
 коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом приликом код митр 
д од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% 
новника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, ње 
подину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијен 
 онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољк 
е рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходни 
траљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он  
Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час вид 
 поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, до 
, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки  
е онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру при 
 пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био  
овори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣ 
помињу“, – одговори архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, как 
, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се ко 
 лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да  
.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплетао је мало јези 
вљено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стру 
и талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се 
 ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Н 
е, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врл 
и рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдц 
ају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Т 
 у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријар 
а без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало за 
пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, 
 па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мал 
ста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој 
није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор спомену 
ије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у 
истна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најуго 
 нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру 
 имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, бил 
еш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна 
оста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишин 
аво наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стра 
 службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па  
ожем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека  
талске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном рук 
стирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у ов 
ја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, нас 
рављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устм 
граш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор 
ндрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућих погледа на намѣстника. 
једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да 
а простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасн 
је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“  
кочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружа 
Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, 
<p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи 
ам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се ба 
дминистратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, 
шачки . . . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ бачки . . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ арадски . . .  
> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске 
ше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају би 
p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је 
овѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преж 
вај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣ 
овић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и п 
срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣс 
огорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једа 
ствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те  
дник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлн 
 напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣ 
дајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад  
католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху зако 
нстантина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутр 
...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваљ 
списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој 
 инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотир 
уђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изп 
> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојн 
срѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомоти 
штили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ст 
м развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим драже 
кога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам  
рмеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законит 
случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пр 
ника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био 
маца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог вр 
 камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој  
 сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је сли 
При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за ње 
како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну 
Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣк 
 <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црно 
ити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота 
а њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути 
, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, ко 
 одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори ја 
а дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави  
ђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој кор 
управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном,  
е мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да  
</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло доп 
 То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S 
и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара г 
" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да 
и разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово  
подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p>  
осѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је о 
, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... не 
 што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> 
 <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако 
дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне 
 попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирк 
а је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан  
каже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп м 
вѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову д 
жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи представљају г 
„Господин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и п 
сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ ка 
ави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се  
 играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237 
ти: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да  
а окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администратор 
га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и друго 
био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“< 
 ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево 
ту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p 
тови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣг 
олико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље па 
ѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој 
о сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се има 
 тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај!  
рошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер ј 
одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви  
е матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићем 
у почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплић 
.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> < 
ign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатеље 
S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега. 22.{S}000 ф 
се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерст 
е ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и м 
 манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста к 
 <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изискива 
ку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} 
иву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политич 
жати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад ова 
врстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.< 
.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчких, србских и буга 
и на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, го 
ирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих г 
то ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам 
ца муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.< 
зопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен 
стир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе 
стру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте с 
 поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих  
лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће и 
ика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробуди 
 извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништ 
е, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изреч 
лне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дичн 
им смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p>  
кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и  
де!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S}  
праву народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним 
тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, 
ополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и н 
.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без 
 наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекл 
киња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банд 
ру затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу н 
вом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту т 
ати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних п 
... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоз 
о добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплета 
та у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калу 
ем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</ 
еш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам 
мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт  
сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године 
 год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ г 
ко за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам н 
 сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“ 
ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим 
употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се к 
ркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на 
Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пу 
утак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно. 
</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> 
и и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, д 
и са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са ч 
ранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, 
ти, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је 
 упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Ни 
адило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, на 
ра и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да свр 
атрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и о 
које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; ка 
е је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу 
остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш 
ч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отр 
6" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску,  
раве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак 
регриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри глед 
тку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку р 
S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку 
а, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гр 
ом душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је 
еждин . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Бездан . . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Ремета . . . 
/> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај чо 
е знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти п 
жити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пре 
ашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „ 
новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„Политичку ст 
тир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао о 
 слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених епископа: 
"307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше та 
ти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицама, измишљотинама, клеветама.</p> <p>С друге 
азана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком  
 ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждн 
намо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{ 
!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене 
ике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је нар 
орница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е 
 n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором. 
на глава. . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Беочин . . . . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Раковац . .  
“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, к 
 његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p 
реу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског 
едан лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у 
S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз  
 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако инт 
је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали уч 
аред добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловач 
а среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала п 
аду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге си 
онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког 
укарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешт 
к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо би 
а. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Ј 
Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дије 
ослѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, 
офане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми тво 
вори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица 
арица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ћ 
сам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чин 
о се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„ 
о ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској дланови 
о је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и  
 кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога  
г конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" 
м и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од кон 
им шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоц 
с митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг. 
 јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а н 
м пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S 
 кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је  
и Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјак 
ђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за ад 
к . . . . . . . . . . .{S} 675 „</l> <l>Бешеново . . . . . . . . .{S} 675 „</l> <l>Шишатовац .  
 пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит  
и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру 
г Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила д 
оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то  
имају.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њ 
и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали? 
ка свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, ре 
вѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда с 
гла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и  
ему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинариј 
рављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се с 
 смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из тра 
ам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране приба 
бѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чи 
к, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо кувариц 
св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>О 
, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме  
 и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија не 
ријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали оста 
p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам 
</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како сто 
 се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, 
, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{ 
сподина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за т 
ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће 
, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} 
је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења 
пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песниц 
!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може з 
орист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну на 
ему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„И 
. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па п 
ога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb 
нка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и су 
 особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан ш 
моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жи 
што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало  
ила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, 
е помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Ота 
ад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издрж 
послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та нез 
ма изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школ 
ема.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих  
о данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских против 
ље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско госп 
и више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог ун 
> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само так 
ржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знам 
заврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S}  
и су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења  
ате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама д 
т један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне 
 своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложит 
ом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је сна 
у у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</p> <p>Једно ве 
астир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпа 
ри: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит 
ер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни то 
ван, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да 
довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад б 
.{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива 
авом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Ч 
не ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато са 
 ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио 
новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми мо 
ашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби 
ан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше 
манастири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастир 
о стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише 
а мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију  
офан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p 
е научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није  
31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке 
шт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа п 
ђакон одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све 
 све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандр 
p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то  
ријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, мало по мало једно за друг 
у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти 
 кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам о 
а шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па  
.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.0 
нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} К 
пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити  
вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до м 
кне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погле 
или, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се кап 
сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвез 
а би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је 
м епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му  
срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да пома 
пут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали б 
 долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣљ 
ет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, 
има чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор  
уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се —  
 неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и  
рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да има 
т.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, 
мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне,  
аучио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати за 
/foreign>“ почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња  
е.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Тео 
а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан 
служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке 
128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а 
ла са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних су 
да пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — 
вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госп 
рављању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијан 
омоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе св 
аке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и 
 <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из  
тира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те с 
нда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути 
 рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> < 
то ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стај 
љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из  
"343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и дана 
о кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предмет 
 из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се о 
а се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у стар 
узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у 
ер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући д 
 нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинар 
а и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинит 
егов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што 
Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштај 
жали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣ 
узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископи 
восадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тоб 
ао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ  
ка буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимиро 
 смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, 
лања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о то 
па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он  
гово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему стори 
шћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣ 
е и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе с 
p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону  
ко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би види 
би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби! 
ишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању 
так за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ва 
„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="11 
 и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, к 
Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго 
, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S}  
, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ прогов 
ном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Те 
ио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе једин 
у природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би мора 
ри из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито на 
> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p> 
 и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> 
 најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности,  
ве у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обр 
аву генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би  
а да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било ни 
 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А 
ријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и о 
истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда види 
ће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је с 
— црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало  
 наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним 
рпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега  
 <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих  
500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На  
вило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена. 
"326" /> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> 
право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Ис 
о добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и 
 А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 34 
ра.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи;  
био би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чи 
ке милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час 
пита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали ман 
то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народн 
 пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу 
е није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 5 
 њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено. 
му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац 
а сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . 
а дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и влади 
та.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане 
е. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ  
десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито? 
рив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њ 
 нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="5 
} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрив 
ом другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то 
дин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми дру 
траг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате к 
је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехо 
p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој  
 да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p> 
 на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, н 
<p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друг 
<p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо п 
 коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорациј 
ди и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх 
казивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у пр 
алога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је н 
 патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за у 
онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се 
ижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на осо 
хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и мож 
 то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у  
авио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{ 
е шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Цркв 
бразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо о 
пуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, спосо 
хо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти,  
житак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које је за манастирс 
ву примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</ 
/p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И д 
 нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</ 
ако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само о 
а његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои 
све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је  
на напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила ја 
{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције в 
 „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. 
 огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се 
на хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је т 
администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај и 
 је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Кар 
ријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер м 
који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за  
ослѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p 
 успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „ 
.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту у 
стане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{ 
м засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је  
</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места 
на миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста ма 
много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које  
ву види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p> 
 из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што  
јвише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њег 
 било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они 
емили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се  
 се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредн 
е силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од ост 
јала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; к 
охије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит 
м даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао ј 
 буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и проб 
 одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међутим подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и  
их људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, ш 
гне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано гла 
пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је траже 
крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чек 
а <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању  
у, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манас 
ако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужа 
м те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита прат 
 стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милинама младости, страсти, жељ 
Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му 
.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p 
 <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дот 
, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај п 
тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог 
руге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге. 
а њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врат 
е напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коим 
 рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у сво 
е у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блист 
мѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ д 
n="310" /> <p>Тражећи способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p 
.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај 
реди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Ал 
 час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, д 
p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнут 
нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да  
во врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која  
е то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па тако п 
лије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> 
н у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да  
о предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети б 
ане калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утис 
p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на ча 
р натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и 
руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, 
Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља 
нѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна веч 
 <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина  
вић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код исто 
је љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема  
 шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби на 
 <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S 
 онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до  
ао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим тр 
лофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са пла 
<pb n="279" /> <p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хра 
же него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазиш 
о то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити шт 
такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{ 
ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пр 
/> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усе 
од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</ 
Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања  
војима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма ново 
ге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она д 
м, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружи 
 па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па 
и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимиро 
 ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично  
 пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида 
 у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који 
приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</ 
ени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном  
.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу б 
изао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је јед 
 до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга кос 
<p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виш 
је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, 
обре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолов 
p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је,  
ѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ 
лужио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> < 
нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да  
и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита 
рно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака  
уди из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки  
атријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави,  
 стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама ово 
трополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворс 
ѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Вара 
о.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> 
кне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S 
 њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила,  
о као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га про 
ло митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки еписк 
на, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро п 
не на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да 
!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар с 
вај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу 
 мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за ког 
у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледа 
орио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце 
 боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</ 
у је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање го 
ри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ћ 
еније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај одгов 
астојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов би 
жем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, гро 
ѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и о 
, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледа 
ма.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце,  
да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се, ка 
ти и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирско 
ија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“< 
 у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла 
вим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић 
леду начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подп 
кикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт... 
рма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</ 
ла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, 
p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣж 
у и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У  
о.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала 
о, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S}  
 толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивн 
 стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу оп 
.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, 
 туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манаст 
ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" 
азвитак духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао 
ема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био в 
е се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Ми 
 завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини 
крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозг 
то љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у с 
а достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био  
 архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то  
енки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и л 
p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки 
ој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живо 
м.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Сам 
вори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима 
архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом 
дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а 
се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса. 
ти и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амф 
, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у 
тране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па  
учка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и дан 
лестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образ 
ама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на  
ране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, 
рије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје  
е да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столи 
не лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други ман 
ђању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је 
смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим  
ал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујети 
 час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Уста 
ѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је 
живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће  
дѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ра 
шта.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и  
оди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван оп 
о глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се уг 
ове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је  
а и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту гор 
 је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер 
а бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала  
 ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота. 
м путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ј 
е против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб из 
него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима. 
и ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимир 
ада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без бан 
к у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне  
и обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему ни 
остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се 
банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метн 
 разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка не 
 забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих  
ца одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда  
е будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна ж 
.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни  
 рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћ 
десно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита 
шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кри 
 пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сун 
ило није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја са 
селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Т 
Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошт 
“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане ми 
е одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт с 
ам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашл 
говори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд дола 
ѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опе 
 њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу бил 
ог „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости 
.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв уч 
у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣд 
о зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало,  
ебрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско  
н игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер о 
сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сес 
ило у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хај 
ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, д 
је.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разговором господина архима 
 на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњ 
 свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се ст 
се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је и 
ка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанств 
>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шал 
Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком 
 слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива же 
 га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван ма 
на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запит 
 диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> < 
повима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од ум 
ом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турск 
о, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад  
мо хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се ј 
 да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што м 
а била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена 
 и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само њ 
инске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по грам 
цу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако по 
ја, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Њ 
леко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости 
> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>О 
емине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n=" 
чима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к се 
су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле на 
емогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му 
а крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне та 
з сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био 
} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа  
на.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више п 
его како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у т 
је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то з 
уцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псо 
бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљ 
е, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, 
само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље  
што су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> < 
јачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво г 
арој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ 
у, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, ј 
ли су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одноша 
, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капита 
 толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би г 
емо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пу 
} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А  
же вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог до сада ниј 
је и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути  
 било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њ 
је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S}  
бати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манасти 
 да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и б 
да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље пого 
ји су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз бог 
, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у К 
 гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему  
ту <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на универзитету и један  
езнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S 
 обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе м 
ога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се  
не.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина ј 
 Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које  
 како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгр 
он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ 
оћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p 
милији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да 
вијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен ч 
о у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром облож 
 или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</ 
руге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бр 
рио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бија 
му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Ко 
манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најсл 
и крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цр 
тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и нар 
 врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири с 
лико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућ 
 ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег 
ном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили 
 калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грде 
 И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека с 
.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак  
 Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци зн 
ре, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка 
 постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита 
 има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што дру 
ав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, н 
/p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду и мужких и жен 
{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има 
ства дотичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а 
сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> 
тајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Ми 
и.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак, 
 па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p> 
це пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође пос 
Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што ка 
>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили п 
за регенерацију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути арх 
ра се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја 
 сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је  
>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око вра 
о се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само  
м, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите 
ри само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала 
ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су оти 
м тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и наг 
 да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А 
асније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна 
м се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архиманд 
> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда ус 
гу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> <p>Али им 
засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће 
гих особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о 
p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се зак 
је пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала посл 
ица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихов 
х се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу 
а сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је  
оби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке 
сти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничаром  
 је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољ 
у: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехот 
светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако оч 
нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узви 
иле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај 
м трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода 
 <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одр 
а и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандр 
 човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд  
 небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав да 
њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заб 
ам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан 
а се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
та је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку прес 
је непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља мора 
тац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митро 
рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на  
и.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па с 
реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па 
мѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је  
уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ће 
лашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p 
 а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтр 
адгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> 
 добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али 
ан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подп 
њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на с 
ај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“< 
тупило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“  
ге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла  
апочети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. го 
ију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сат 
/p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p>  
 каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи г 
 небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости пребо 
 са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда 
дру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца 
ложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадв 
у ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У  
 од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој само 
стио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад  
атова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а друг 
ило се да никада таквога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезен 
едом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника  
.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо  
 послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Страт 
ако чинити, јер правог екселенције није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавит 
</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро,  
рдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и 
вао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чуј 
пше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угуш 
мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држа 
 изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“ 
: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога чи 
рофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је ос 
на изрезан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту једи 
а очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали 
 одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И  
астир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и м 
е као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико с 
 баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно. 
 садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и  
> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> 
днако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пр 
о лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да  
истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S 
рили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, поче 
а смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад ст 
то тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше а 
 све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S}  
} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за м 
 „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит за 
тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, 
ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам м 
 честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би 
д би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ 
та су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па екс 
 бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођо 
милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час та 
га иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} 
господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Те 
ати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике  
подина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што  
кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то о 
стимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили  
Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто 
 пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Оста 
 могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на админис 
{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте л 
ељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како м 
ј обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осу 
живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого  
>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко з 
{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, 
5" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ зап 
 изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толик 
да код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никад 
о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Там 
и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне ч 
рофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му с 
а, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су го 
пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu" 
а.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на 
а нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сув 
чином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта  
 која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта 
иде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа л 
овода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго начело њего 
ду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом ман 
ивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћ 
<p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год 
т могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведе 
о, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори  
је нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ват 
запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу с 
 несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори вла 
ошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу 
 посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода с 
 руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, к 
 самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима  
ојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту  
или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очи 
е и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки 
„А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно 
узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више н 
д метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили смо,  
ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату с 
 <head>I.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео сне 
прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски 
и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц  
чинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних љу 
</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао. 
који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало см 
ану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као  
тљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио,  
 пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S}  
 имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} К 
/> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје же 
пијететом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадови 
а, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, в 
е његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему с 
исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжи 
ља на народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Оч 
астир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, р 
едао сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хр 
бѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣч 
од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох  
г, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> < 
 времена митрополисања Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске  
атон из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог  
приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам пре 
} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно  
.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако ист 
 добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост  
b n="232" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да ј 
обе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).< 
 Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам 
и на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле њ 
охотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика  
е чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ н 
p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандр 
је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одм 
ја нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине и 
ије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је 
ости примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са 
ѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, как 
међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовластност, а за 
ло ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у 
хватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он из 
ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може с 
ки протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је су 
епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га 
о, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретир 
много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велик 
а на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S}  
у у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно. 
лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, да су му 
ремѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му  
д посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје са 
 су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је  
ђима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се 
ј <pb n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски т 
било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и прив 
 на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, 
теља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли 
како сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина ј 
 његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за ауд 
е ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо згра 
не са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору 
фу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спрем 
а је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ бил 
Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз 
 више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његови 
ве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није  
 . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би  
дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило  
е могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 2 
 нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ 
 тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p 
ишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философ 
, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жа 
, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданим 
 су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашн 
вѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим. 
ег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаш 
у многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је бе 
Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелази 
аљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 
с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаш 
а сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави  
еније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандр 
њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p 
вори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник 
послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато наб 
у Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао  
е било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја к 
.. па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа  
 дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу  
којног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био профе 
ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p 
орио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„ 
 мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио 
 сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци прис 
жите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што  
 на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала. 
глађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> <p 
 се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.< 
а у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад 
Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у 
се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он 
ховника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада,  
 била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су м 
 госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога по 
се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао  
и имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код 
отни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што виш 
био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣд 
 /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће п 
тане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском со 
ао да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло 
Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, 
атимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" 
а га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он жив 
д патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</ 
шњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече п 
и у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофа 
ј је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви ув 
е у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се 
 манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће 
рска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Виш 
 љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на по 
му се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било  
стог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчи 
 подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођа 
нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одноша 
.</p> <p>„Митрополит Стратимировић није био најбољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из разлога 
pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>О 
наније.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣ 
говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45"  
и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи 
ду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај 
 за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил 
м допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p 
док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољн 
Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по т 
е.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина 
 на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо д 
<p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам же 
орским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отво 
је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофа 
. ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Ота 
давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш  
ѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, види 
оња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стар 
офана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, 
манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> 
 енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својо 
ли ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што м 
х двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почис 
адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и 
 из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао 
 чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лага 
људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се з 
им прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде  
 то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ прим 
с народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, к 
 неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, ш 
тељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврат 
вним радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчни 
 реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к 
а није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, могло је б 
ѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, ко 
ак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових 
ка искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да ст 
ки већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је промислио за  
 приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, састане с 
о.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи ч 
" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p> 
 увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме 
ајбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> 
} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су г 
е отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо има 
>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара  
сам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја бал 
љев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је че 
ло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у 
И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније издање тога у малом 
ерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је  
 протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S}  
име скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p>  
итеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова п 
17" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да ст 
к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је 
ти, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле 
dii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:lang 
једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био ми 
као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам и 
шић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" />  
 гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запи 
митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару,  
} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n= 
.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немор 
ли кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији! 
редставе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита п 
архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим 
уће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старији 
, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам 
у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад 
ох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чуд 
вао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала в 
/p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле измеђ 
} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па 
а.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у 
рловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А  
 Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи о 
</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврс 
 Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор митрополије, п 
раде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била  
 особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важи 
дновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених еп 
ије продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат ч 
у га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор  
вѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био 
вај узор од администратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па 
 за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времен 
андрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као на 
 архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допад 
и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„ 
 пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних 
арод бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабор 
мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понес 
а била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије б 
 кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од цр 
 Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију доб 
ава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и про 
и за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n=" 
чајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити ка 
о осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то  
и ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогу 
 и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда 
том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S}  
и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несм 
ру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се  
рѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ про 
тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица 
онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам 
им, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А 
вор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и прог 
А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ј 
 знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му а 
ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело прове 
S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо  
сација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">capitividium exempli caus 
ћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p> 
ј кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а 
и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да н 
вори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом при 
} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣ 
а буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несм 
> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни. 
трофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово св 
о? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам 
 ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофа 
стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, ка 
еподложна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин арх 
 Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на р 
р,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама  
" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣ 
„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини не 
ажи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код т 
> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднес 
епомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он  
е Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, д 
шченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдоче 
и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под кон 
 неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскор 
} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поузд 
па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да  
та мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде н 
њу, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теоф 
но проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си  
ланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десил 
У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори  
жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти 
 тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће  
те за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из који 
ра, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} 
антије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје  
 него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p 
ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n 
му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</ 
о наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... нем 
не балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то 
рхимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о. 
тву штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су 
и.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p>  
жба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи 
лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мал 
како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са ов 
 такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био  
зобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком ј 
а мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче  
та Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, да 
ру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је вр 
ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле т 
ријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћем 
и резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтит 
 по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жми 
— баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан 
.. калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{ 
анастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к п 
 на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код еписко 
 и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи  
ма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p 
и, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мал 
поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p> 
 црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило 
идно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута  
 и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} П 
 на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отц 
</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би се знал 
ао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такв 
, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај 
рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ 
 свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их нач 
а духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа  
рао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим з 
ри сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p> 
аву, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите св 
а идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити доб 
и.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ про 
а у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами  
е од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота п 
рх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као к 
драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш оријент, као шт 
та и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 г 
сти...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег  
адовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже.. 
Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да п 
да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb 
дрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb  
 злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напо 
ком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у 
дѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се неб 
ори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак н 
рамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви оти 
акве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има ос 
вим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме б 
 јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S}  
Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било  
То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи! 
ишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле бр 
ај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван 
/> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног се 
 је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се с 
 <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и по 
 кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископско 
 хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манас 
S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него једа 
свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истин 
ека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, 
и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А 
ио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ  
 три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама 
о то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показив 
, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам др 
у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се 
ске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n=" 
а се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за за 
а рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега д 
 застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио  
и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к з 
дузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резид 
овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана  
то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „ 
 све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене  
ро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... м 
на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк. 
 видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш к 
аправи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <p 
о сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у с 
еље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира не 
 да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар на 
рајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, нећ 
<p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, ко 
ства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се 
подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но не 
 и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи 
и трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign xml:lang="la">Alios ego vidi ventos 
вљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника сво 
у, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како ј 
у људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку о 
 из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити?  
 чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш 
је! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра да 
а мене приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се  
ати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити  
Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у 
з тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живо 
у том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, 
да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато о 
бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе 
није дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и о 
згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче 
та Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако  
и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што 
тно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак  
 <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и  
 мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" 
аво, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест 
а је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; ал 
е администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, 
сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље б 
дине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степено 
чијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта 
е човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе о 
 ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци прене 
мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да каже 
/p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изван 
а сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би б 
не, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапор 
и нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајсторо 
настирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Д 
у и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, как 
ковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особит 
у пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p>  
е ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелен 
женост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необич 
прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљив 
е, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и 
Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опо 
то нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу наву 
уга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле 
сора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, н 
ију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мај 
ни.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних лип 
е све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пу 
Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим 
унијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио  
p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога  
магати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем  
о угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p 
ла обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућ 
срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја си 
ја недају се лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима  
оплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, ко 
вањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати пасош, да идем и тра 
ојење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово бил 
 данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} 
уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новча 
 се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успо 
милостиви и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити  
ви: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се само поклони.</ 
“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори к 
е почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику 
 и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој  
 је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише на ново и у 
ако јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара т 
да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи  
ли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што 
ем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати 
амѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим о 
мо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и  
м их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1 
 и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клеч 
пођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благода 
ој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог 
у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби  
ѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле  
3" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. 
> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из 
једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике та 
тирског имања... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудрословље..</p>  
На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом прилико 
>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отвори 
тнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу 
га госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, п 
 — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Ал 
ју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, 
икога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи  
 му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била сам 
у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Вито 
е за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи ле 
е добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та 
се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит 
> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣр 
ошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јес 
ј тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка по 
а здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на 
 добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, 
и, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте с 
 шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те д 
е се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, 
зијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и дана 
оље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата 
естника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за о 
; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно на 
. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих 
> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Ниј 
, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли о 
е по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дак 
лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, 
и вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана.. 
а покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем 
рата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоће 
 па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем гл 
шта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа м 
му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове п 
за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S} 1200  
 у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куца 
згубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим 
учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варна 
> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то  
 а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофан 
баве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огл 
ним тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугл 
стима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, 
е нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против  
добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро 
 па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат 
S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак о 
а само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то  
никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи.. 
драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али 
ћ на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, пом 
му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме ов 
чима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва  
јатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице доз 
ван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова в 
род им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су 
ност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... ко 
му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n="308" /> </div> <div type="chapte 
уме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и в 
чунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он 
одина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и же 
настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме 
 ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се сам 
 страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди  
ва! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не 
 духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти  
изовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем с 
уварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све по 
itle>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p 
атити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога.. 
и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су н 
бијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика кал 
лавом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисе 
у тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри  
> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са 
, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој 
рти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за ма 
а и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало оку 
вити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣм 
ова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вече 
рај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пес 
мати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ј 
 се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега 
 и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чува 
 ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандал 
да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, ка 
 предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш и 
Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога вр 
ка.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и т 
 да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ прин 
ио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељ 
ју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, а 
у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир  
 захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 182 
тира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка 
само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбриж 
манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Т 
 а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p>  
ркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архиманд 
о човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p>  
учник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимс 
ку штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из среб 
 помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма од 
ближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојз 
 одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбо 
а свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у на 
вѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу  
п.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му под 
аш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, к 
ни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он 
и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни мл 
ш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То 
оћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с 
ре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... 
и ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво о 
лужити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати велико бдениј 
 имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и  
но од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове с 
их.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платит 
 и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од 
а једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике,  
 живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Тре 
а нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично и црквено-администрат 
гда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона 
е да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и о 
S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инш 
p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах младић, али 
ија Стратимировић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... н 
ковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују  
>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} 
то је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и 
сти, у манастиру Крушедолу семинарију и богословију, школу за црквено служење, појање и проповѣ 
ј ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски факултети.</p> <p>„Нап 
S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он ј 
лагодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак дово 
 што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш  
p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, д 
прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Те 
нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служи 
о у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим 
трајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али са 
} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p 
м одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. < 
говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} О 
 патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од 
 младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго  
„Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са св 
пасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</ 
сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љуб 
е отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су  
.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни м 
p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне п 
а.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противност 
нек . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Бођани . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Златица . .  
т, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржа 
ковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од  
 се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> < 
стратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изг 
гне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архиманд 
ико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> 
славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисит 
ад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника пр 
мирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашо 
је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохи 
који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и 
лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје 
/p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} О 
бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити  
 /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу 
ѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.< 
што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пут 
 уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у жив 
’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од дру 
 рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и 
<p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. 
лику суботу појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту за 
ла, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру 
ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме 
ти, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си незави 
 ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није  
не рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора! 
ставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену упра 
p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и  
трахом свима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали  
араме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним  
долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p 
ак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправ 
мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја 
молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су  
то декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као шт 
ћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нек 
рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова нећ 
000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике мн 
не побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле 
зи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио  
ку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци глав 
 звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му суп 
 на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох д 
у, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом,  
ѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин ко 
д овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој  
{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“< 
 код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све в 
авно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога 
 јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена,  
она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на об 
е ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он ј 
јсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи  
пе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир 
ше ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и 
а.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p 
на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да з 
или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, по 
преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако тол 
у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чис 
ђе к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“,  
вѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од друг 
 дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро 
равитељ приближи <pb n="305" /> постељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега,  
 од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣ 
 иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом ч 
.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље тр 
снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на ш 
:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="306" /> и проговори му меко и пријате 
које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога  
p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ поч 
Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео  
двишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови  
онзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и В 
/p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с к 
и дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате 
а анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави 
кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила 
 њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан  
ображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго 
руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери, си 
ње започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣ 
Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb 
ом у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му с 
 али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="1 
} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу,  
хије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворн 
ивој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{ 
иже зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник! 
та нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путе 
ш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти так 
!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или к 
 да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но 
овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што  
ко бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми прип 
а се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја не 
на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је 
 уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели,  
 мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да 
шу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласт 
, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а кувар 
се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митропол 
 рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <p 
неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облик 
трополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солд 
 corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин 
бављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то пр 
/p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам 
> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучи 
идићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан нај 
 неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори 
ѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је  
 доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p> 
 а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецита 
!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све каза 
, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа  
, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“ 
а несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужно 
<p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга 
а каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; им 
ињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај 
што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили. 
ни дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„ 
ране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, 
но.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирск 
</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако 
 једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света 
раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другим 
n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установ 
кло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и  
никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила,  
знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј,  
 изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> чов 
поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђ 
м к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајт 
мом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама 
врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на кол 
“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти д 
ећ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се вид 
S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде. 
а, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу со 
да Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати спи 
ери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још 
дао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100 
се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православ 
емичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ од 
тару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="1 
"111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А  
у много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „ 
и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо н 
ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</ 
и су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого. 
љу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> 
 сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу тв 
а са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта х 
уге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде 
 противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно пра 
! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, 
во, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст жи 
ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страха и 
> 1861. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И с 
пе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме 
 равних у европским државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је  
ранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита ви 
од нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То 
 на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се ч 
лећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра 
е <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столи 
са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија  
ају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних м 
"201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Он 
/p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз се 
тражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Ср 
л ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко 
о нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣ 
ата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настој 
pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини п 
е тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није уз 
 се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан. 
“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очар 
о бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак 
 да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи  
номањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом с 
падала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне с 
ѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је 
ећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама,  
 што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило 
имандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n= 
межурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румен 
м рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познај 
p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају 
гов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гл 
тне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину! 
(од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрн 
у братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патр 
на ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, оче 
ивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му  
ати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, 
рали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо зај 
сподине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирј 
им путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај п 
пао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с 
ове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље  
и и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк 
, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш л 
мате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 
на.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толи 
лѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико н 
ng="la">fidelis frater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати име 
а.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим бра 
ла је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за др 
Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она с 
 своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем  
о митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281" /> од че 
} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба. 
ји су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили с 
p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и  
јала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p> 
ти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је  
о и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</ 
ени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његов 
, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма раз 
 се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, 
утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред њ 
апезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се 
мандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази. 
с лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, 
ријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазил 
 кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два 
не боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣш 
{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“ 
 и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно 
ави.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога благовања  
оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и на 
руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти п 
раго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред  
олим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотл 
ископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске против намѣстника од архимандрита Р 
дѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху св 
тријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S 
на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам  
 Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да ни 
, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога по 
</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пун 
нари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p> <p> 
а.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се 
м до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} У 
задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст 
о од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је о 
ије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречисти 
дѣтелством свога манастирског собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом н 
имао пута противити се извађању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужит 
 призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово ма 
нут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској п 
зати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добр 
е мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника 
удеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакш 
, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се  
једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однет 
а опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p> 
раници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа за 
оји смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ 
та ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред 
мо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, 
ао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или раки 
тету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег  
говори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпо 
аранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диж 
 је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим  
 За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господ 
ћу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и д 
a">Deus ex machina</foreign>.</head> <p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов ко 
тиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима п 
 палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти н 
 манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с 
цију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто ба 
 танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћем 
ви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили 
омашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као  
ар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари настојатељ 
м споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="2 
азмећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила,  
у се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се р 
госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше 
 којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а ка 
ш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ з 
ате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде. 
пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бит 
има оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свако 
 Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзо 
ник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарск 
ене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено 
се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како нај 
тро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немог 
прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стан 
на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при све 
им опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у кл 
его да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„ 
рави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни,  
 дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг дов 
 сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим. 
и моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S}  
иле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле 
p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе 
шина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога 
ше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају 
да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најпле 
арочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци 
е је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго по 
А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг,  
 падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појав 
ијарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>О 
умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, па 
фана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митр 
 Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли 
лник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до 
p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора 
> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама 
, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p 
пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> 
ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаков 
 каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— —  
настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав 
 да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних припо 
 мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се н 
ви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S}  
!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</ 
га, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшн 
} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је био н 
 јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам 
ебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело  
 нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говори 
а тог манастира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх 
о низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим  
ној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом  
бије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданима.{S 
 је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n 
м; — заповѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; п 
, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У  
лаву охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намаз 
нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно 
/p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису 
 с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћ 
абице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводин 
.{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патри 
 чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одм 
мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помис 
раља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну позорност обо 
поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није  
ту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако 
 осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, ко 
о и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још 
Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угод 
г горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим наба 
анастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" /> „х 
д овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на ок 
ор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх 
лавнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру са 
или ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је м 
ви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас,  
манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко  
у, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да види 
 Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фру 
ињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почи 
ародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ 
> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манаст 
лачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали нег 
А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то 
му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.< 
</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било  
 нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настој 
ине, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рач 
ислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" / 
судно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе,  
.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администратор мана 
буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди зако 
м часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са н 
 јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи г 
 имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, шт 
ељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Ил 
 садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад зе 
ако сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, д 
му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ства 
е фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, з 
вѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа 
настир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај 
пођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је 
 попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранис 
ка: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво  
ени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p> 
чак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣ 
и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на њ 
 је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук нео 
ђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путе 
вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на ум 
арх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон пр 
у своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга свето 
...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио др 
и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове зд 
 може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ 
ени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е 
естра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко  
{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, 
. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру. 
ара опадати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, бу 
дотворца.</p> <p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком  
ћемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо уд 
а 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у ф 
свѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и  
p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се 
радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на  
 да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра д 
би од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава  
торитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је ауктори 
де ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена  
оли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ 
 прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и нај 
естита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730_ 
8" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да нем 
молим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтр 
гу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А  
сторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер право 
 шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај  
сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одго 
ом и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{ 
ите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S 
, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије пи 
 туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам о 
гарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Ов 
, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен н 
 повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите,  
> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђ 
де у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде 
то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми 
да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека 
{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="l 
нзеквенције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо,  
ампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу цр 
b n="293" /> <p>— — „На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манасти 
ор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими 
 крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи,  
т их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један м 
вовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко вољ 
тено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Ши 
елим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{ 
хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокои 
хије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану с 
д. 1847 по закљученију консисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управите 
њем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да пост 
е Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n=" 
их ученика нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти  
у дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p> 
имо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се  
ом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, ал 
астојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различ 
сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра 
и без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрс 
Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па ди 
 буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде 
сти, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте вез 
ло са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је 
е бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице ска 
ије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној 
ички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те годин 
ине на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту србском, свој из 
д на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пун 
пакрачки . . . . . .{S} 150 ф.</l> <l>„ будимски . . . . . .{S} 200 ф.</l> <l>„ карлдштадски .  
рополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се про 
а хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1 
ајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором 
гата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> 
ла, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако 
у; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на т 
тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и с 
ошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите 
иротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци,  
рѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан  
ло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним пош 
емо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће т 
код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине по 
га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није бу 
 погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за по 
 застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два с 
ти и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшит 
еља, кои сваки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S}  
настира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да  
ждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведен 
оље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је 
 прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај с 
ик даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У најве 
мним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор постан 
ополита.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их 
и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стоја 
и, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово 
> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вруч 
 али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратор 
цу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само о 
е вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станковића, да му буде 
ст ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и не 
ви даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш призна 
Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као се 
ицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих ста 
е дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која  
 калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> </di 
има.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> 
све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уст 
чувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си  
у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше.. 
одвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се  
љаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпу 
да!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, 
из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже 
вору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ  
 сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и њег 
 друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“< 
к и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“< 
 се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру  
ју ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титулату 
дмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоолог 
н, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ 
мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква 
, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и п 
ори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се н 
а страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит проду 
па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ И 
 <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О  
м „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; 
, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бук 
52" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Позн 
е могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p 
, како су уређени православни манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а 
ти, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; д 
у дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као  
S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да ј 
одрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати  
штени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих суд 
ју и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола с 
ро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавал 
ијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било на 
ма. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и  
овори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign  
реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћен 
а му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који  
не собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњива 
ко знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре 
мену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="2 
тничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метаниса 
лаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх б 
ло бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Ге 
а небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад 
онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач  
о једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице  
(пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је  
ју.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе 
и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је још 
фан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ пович 
е од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га св 
се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p 
свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да т 
фан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рек 
 доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени 
apter" xml:id="SRP18730_C20"> <head>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти п 
p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; пр 
дина, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска мо 
прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде 
 гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови 
рода.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које ст 
 и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора м 
чке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предл 
ар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> < 
ићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином д 
а високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски з 
ан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p 
ѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог 
ест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот  
улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им 
... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Ока 
е патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинарију и богосло 
авити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la">Sed 
Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и с 
, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о  
свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан 
> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, кои 
м суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши  
/p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више лис 
у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско пу 
 Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣ 
енка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211"  
у један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, 
га, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештени 
и!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p>  
ановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих в 
 присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разг 
о онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња 
ори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окр 
дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку. 
у им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стај 
астава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости ру 
ао права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић н 
јаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није мог 
Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не че 
интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе с 
фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div type="cha 
рихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу св 
ио је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше 
више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{ 
еопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне к 
одор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ 
а шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ 
?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће госп 
од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки  
ма ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p 
обре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само гово 
ега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, 
е на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била  
едуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља 
кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% ин 
 тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, ј 
ин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга не 
послѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p> 
мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да виш 
ежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: он 
<p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манасти 
кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S 
ештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> 
ћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они 
 али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури  
е овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари 
 гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и каз 
е видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му  
 видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну  
.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на 
вим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгу 
ило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣ 
а столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign>! “</p 
/p> <p>„Глас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се пов 
д митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година 
та прави државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријате 
о, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} 
о све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је 
ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S 
 иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих 
зне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништ 
 раније младости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ д 
ично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да г 
Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућ 
наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к 
е било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој  
 се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства 
рне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије 
икати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p>  
сила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се 
ж, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути,  
му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Жи 
о лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{ 
ом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногл 
тила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није  
о наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се пар 
ви младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору при 
 овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли  
 подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <p 
, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако так 
 ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <f 
S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У сл 
} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пус 
ако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на ко 
 само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици,  
задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</ 
ођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привла 
колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће  
олико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево с 
идим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а 
 ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако  
уримо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико  
труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да  
аво је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су н 
</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у посл 
 ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много б 
 <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па к 
повѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже с 
, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе 
аше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит ј 
ао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиља 
има.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, са 
уги, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ва 
оицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или вел 
претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и наро 
ихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу у 
до да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њ 
, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и п 
т Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управ 
 ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су м 
амо на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да  
ти а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја  
андрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нис 
анство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи  
ао... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро руч 
 знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изић 
сподин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима  
а, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго з 
<p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам  
>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на  
: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним глас 
 окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, ка 
анастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближ 
 нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чув 
мѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси л 
, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио  
 за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на ње 
p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће он 
н, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је м 
уди; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он 
и, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што с 
 живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калп 
?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит 
осто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је 
.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо 
 .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> 
се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним с 
правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао  
ад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмон 
е осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у  
 од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче 
 пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје ка 
ђу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфило 
, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се 
е у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит  
ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао  
јпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, кој 
 Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему 
p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и п 
ом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло  
 другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p 
ио племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>А 
заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је  
ере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпон 
чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћ 
га неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много и 
тим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тог 
познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину 
речило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене нат 
ти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣ 
ници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, к 
.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је 
>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p 
х опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на руч 
“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Гово 
јтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајсто 
аредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. вис 
се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада м 
 навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне 
анастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три 
ри митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом  
„ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандри 
и мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То 
ити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</ 
е твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрит 
/p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свак 
оари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — пис 
/p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува  
 само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу,  
....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу 
сали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивш 
/p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} 
> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислит 
Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у  
ма, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам 
настира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила,  
него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адв 
сипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непост 
јше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се  
а је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<fo 
l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с  
е паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше и 
<p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори сам 
нили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> < 
питати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту с 
тѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достој 
а само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах по 
зносите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужнос 
адио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добиј 
ржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите  
“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит  
лика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то  
што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих п 
!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рек 
на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем  
е, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај не 
рати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас 
ио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S}  
вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз 
је и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Ст 
таку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата п 
 управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износит 
. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити 
ћете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чујете, 
те само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја и 
новић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонт 
 Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ 
ко сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, 
да,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“  
 бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зл 
је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, 
редстави старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади п 
против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прили 
фе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се нич 
ори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митроп 
 сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао н 
 да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду 
штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га он 
</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} 
</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:< 
мѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да  
 морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што 
оштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров 
 <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окре 
едајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни С 
вѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печено 
ти него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро за 
мфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Т 
било.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом доч 
управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што т 
} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа  
иђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ ре 
 невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се 
одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да св 
у о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он  
апита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста најве 
ари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступа 
те како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но к 
твари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На  
оју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то ме 
рат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством 
> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелиј 
 небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја 
све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже о 
доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“</p>  
е много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте  
свјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго ку 
 По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чин 
ако је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори арх 
вишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзист 
 Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, 
еликог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и от 
које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдиц 
дговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опрош 
д дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо  
неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то  
остите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што 
дрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои мана 
ловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један по 
 Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро 
скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он 
и се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останит 
тра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине, 
у улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем 
="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све н 
ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то  
ити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одгово 
 ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако немо 
т. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људ 
у обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватра 
 разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>З 
ужавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог 
рло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову 
 дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣ 
/p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> 
и калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњом узвишен 
е“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте в 
химандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмон 
ду к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣн 
 у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p 
ће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађај 
ловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу  
јица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p 
 узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне каш 
S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је  
</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у к 
новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне 
естњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то нем 
 рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из  
еди.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у  
та Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и  
рнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали  
то није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је је 
> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Каз 
мо да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подпис 
зиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у ка 
о био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, к 
 неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Те 
p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S}  
и, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n= 
а времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало сло 
та намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни к 
лском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет  
 ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а  
е намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли н 
сциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p>  
еможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова прибли 
ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да ј 
неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандр 
можете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем пу 
ати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паков 
>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк о 
мојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам 
: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријум 
S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} 
</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архи 
6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде  
није врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, о 
с још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа 
 моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ од 
те то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја  
a-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign x 
ко се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја за 
т домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три да 
>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове 
ога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотв 
рхимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обит 
је тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво. 
страторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору  
авду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на  
раштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас моли 
ишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин админист 
 имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре о 
стијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја зн 
 <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господи 
, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема  
алост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, 
к, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Т 
„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оп 
 пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карл 
а дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоће 
овори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко на 
 ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију 
се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме на 
да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣт 
 два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује 
етрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многим 
ак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А к 
осподине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хл 
пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — пр 
 би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто 
затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин ад 
„А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити 
о радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви има 
да ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве за 
илохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сут 
n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праш 
продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци п 
а непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ.  
о сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а 
ше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето из 
 један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Ам 
вуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само он 
ом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори н 
. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И  
 „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате  
о руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мир 
у захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом пр 
S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздр 
знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и п 
оворити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што 
 и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст ола 
 тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала в 
p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„ 
S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов  
и ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче  
алити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумит 
ола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попн 
а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она 
те, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут 
е да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“< 
забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и к 
га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бит 
у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк с 
 по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <p 
коноси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мал 
м да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p>  
е изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник  
доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p>  
лети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина би 
млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке упле 
е или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроште 
обличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима  
жити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му  
мртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и п 
ера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила ма 
олицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми  
ти св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај! 
 за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мал 
, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало  
м је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фруш 
е вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које прис 
вега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да  
бѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да куп 
шу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископс 
воју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ов 
сторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете мо 
, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau-bogen</foreign>.“</p> < 
 окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на ч 
 <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „ 
/foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:lang="la 
 неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим и 
ниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„ 
 видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним 
јаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резо 
окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам т 
ен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин о 
ори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјаш 
Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте п 
умфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" /> висо 
ге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</ 
 право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она  
S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика п 
у прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај 
епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а  
авати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св 
и у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшеств 
 <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком 
и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дију 
то је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S}  
менутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да с 
 дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражи 
{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣра 
хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са најдубљим синовним страхопошт 
е већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, 
исам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћ 
школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно нау 
лѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одго 
диже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Ваш 
 свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрам 
е име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије при 
јаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов 
/p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Ваше Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру! 
заће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дат 
и се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">conatus 
езем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како  
 ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном  
да у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лак 
аши предшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве о 
{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пас 
ри, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогре 
ље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шт 
андритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</p>  
ри: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научил 
Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На  
лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и о 
во.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрн 
дан везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу у 
 онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било 
рно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и 
ан везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни ма 
аредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; 
> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само и 
, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у  
 манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣд 
оје се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су див 
> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети ам 
<p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.< 
има заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да  
гледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи 
атом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из п 
доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговор 
... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је сп 
.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражар 
илога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер д 
м по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 10 
рочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста на 
ачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па.. 
> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красот 
ели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те  
а се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја 
е.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако го 
“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архиманд 
а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S 
ан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад 
оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на до 
ио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно  
а.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стран 
стник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" /> кра 
м икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му  
ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се рад 
чи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслуш 
p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућа 
то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжеш 
људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све др 
 да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може б 
ка; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду пока 
 ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржен 
пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знан 
 пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди ц 
на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Срб 
матора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском 
у као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстниц 
по изображавање свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио н 
 да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то би 
кнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкат 
Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић 
азује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политич 
ка, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣк 
дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричар 
 напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душ 
о је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</ 
вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија из 
подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате,  
ако знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад в 
 су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да 
ворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подв 
је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија ув 
 у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да м 
 познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.< 
но да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много 
имирије с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећа 
 самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру не 
 свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом  
на.{S} Око зграде <pb n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме 
познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к  
у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— 
д земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад  
а кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђ 
но врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли доб 
ом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну позор 
и о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣ 
ицким извео је Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, как 
p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари сту 
е скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣст 
и су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред изве 
ај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, д 
ећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣт 
ћим привржеником и поштоватељем његових великих заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, 
ог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову 
.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, к 
лити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радо 
</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се т 
ка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Неће 
 био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке и 
городице матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, ос 
p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у  
абавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S}  
11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме  
и у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према  
ање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се п 
го трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу глав 
о?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мир 
тање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно изв 
>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засади 
На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога ред 
ња ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се 
 је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт које 
 по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене п 
атријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута наро 
знало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед у 
> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и о 
ли је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, н 
.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико у 
има таково познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности 
ати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а  
ла су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим берм 
 манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} 
науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣ 
ању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа 
ред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код хр 
ју.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није ба 
ја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио 
b n="292" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, кои 
стирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост нашег народ 
о све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p 
?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугар 
 и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да  
 /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски  
амо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S}  
к прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим др 
ли и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опас 
 светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу др 
манет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио о 
 набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да  
 <l>Свега .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ов 
p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} 
, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречест 
um...birsagium</foreign>...</p> <p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣ 
узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p 
м, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све каза 
те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као свој 
. стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније,  
ѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тог 
, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар 
станку представља највишу особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над св 
вени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави згра 
сно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија  
 све приправи и приреди за извађање тих величанствених планова, немојте заборавити ни на наше с 
.{S} Gott erhalte</foreign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.< 
ени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S}  
туслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.< 
 у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патри 
/p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофа 
 то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада  
 к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и 
мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“  
, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање манастирског  
одом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За 
аху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није  
к, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе 
 је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо та 
а била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садржај те калаф 
рај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијан 
але по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> 
при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет ово 
 архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно 
pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да тога 
ме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере 
а у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијниц 
один нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте д 
{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и 
у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у  
селији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми др 
ажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S}  
/p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па 
 хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би  
смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p 
>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро,  
т.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теоф 
томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“< 
вога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високород 
и да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те  
 И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као нар 
итељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако г 
 дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне с 
о говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се д 
 радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти о 
едом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судби 
ица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда  
неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите  
опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођ 
xml:lang="la">fidelis frater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам каза 
а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подп 
стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој припо 
дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се 
шо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад чо 
вом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шу 
ене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој  
имировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му к 
андрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и 
тедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, ко 
цу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је 
 учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манаст 
 <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у ј 
лестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана в 
“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руц 
право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим 
ги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натра 
ости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до  
нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тра 
сти већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а н 
ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, шт 
 гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патри 
го што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А 
ѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку с 
“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у  
ијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезариј 
„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни тр 
да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посади 
{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и м 
у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> 
ако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива в 
} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати троша 
сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али 
а могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се н 
 него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о зада 
нати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад 
наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи ст 
м путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких ч 
 архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док  
 нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате 
у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год.  
бро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори 
да на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам 
p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубок 
. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он  
ораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочека 
но да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка  
и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S}  
 гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тра 
у изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} 
ију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастир 
прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣд 
ати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло 
 отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије  
зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се с 
ри срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизањ 
даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хо 
оћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, 
отврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣст 
упарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је 
ном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак с 
у, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хва 
воје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчег 
ади овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђакон 
 био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт дале 
 сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> 
око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар наб 
 видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држ 
="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и  
 дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражим 
 ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку н 
а.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави 
не загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштр 
л око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше с 
“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашањ 
ијатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њ 
овиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архима 
о ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне 
имѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи посл 
астир.</p> <p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администра 
Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи 
тонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.< 
коп Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит  
а цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка го 
јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је 
/p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о. 
кле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ з 
ослѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађ 
хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари 
се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са с 
тице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, ш 
ем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било као за 
павао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га 
али!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p 
пе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.< 
уже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону 
/p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвез 
вовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико д 
свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим  
дарити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад мл 
ише пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико 
постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше П 
како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се нас 
у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање  
 да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наш 
уманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује. 
 земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, д 
лице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама јед 
>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са п 
 патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико цр 
твог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣ 
p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе  
лад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је б 
то искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљиви 
а њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправ 
“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај с 
ио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његов 
ије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њ 
ође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{ 
И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак м 
ржао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но 
 о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али страт 
е.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје  
ком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} 
патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале шко 
ико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 
а.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га  
..{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије нади 
ше губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, 
" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да  
ѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И д 
лоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд оч 
, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешћ 
 господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у кр 
 свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени  
аку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју стр 
ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете,  
Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор  
исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да м 
и, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писан 
.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику  
инију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под проз 
ал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља  
на нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично пока 
реди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме  
 је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље је 
је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко су 
итрополита Стратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славн 
а очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати:  
рѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у  
вом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p> 
а одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приу 
понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> 
p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p 
p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „М 
рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог 
о, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру 
рупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гост 
 често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с ко 
друм имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манас 
ко о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера пр 
авара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и м 
своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то  
ква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на о 
јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо  
ија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се ре 
ији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око деве 
ило, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А 
олици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обшт 
а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се  
овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати 
о у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ п 
S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео 
 куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хо 
рави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони 
ила лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђа 
вих месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често мана 
чије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је 
Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленк 
 ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S}  
пустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта ви 
 мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити про 
 се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и пр 
>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тич 
ебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. 
воте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва 
д је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога  
ло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на с 
ре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре 
рхимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, т 
ћ се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теоф 
раторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, к 
углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и 
n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сва 
иште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред в 
које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или 
анете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих з 
ијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете. 
орати ствар криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде ва 
ладали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви с 
њу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајем 
ign xml:lang="la">parcella</foreign>!“; ви инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја  
јемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире  
<p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него  
 пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулац 
сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир II 
 од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се  
те ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм  
„Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кро 
и, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је ја 
“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је а 
јте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣка 
зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви о 
Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длан 
 толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, 
отлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити  
 у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као с 
 сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад 
} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang="la">parcella</fore 
нате <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт ни 
рњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па к 
оизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па ст 
буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“,  
те спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у мана 
же, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; в 
>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p> 
те ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли.. 
 оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад бу 
 пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> 
ћи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасви 
омажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је р 
преосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим  
те.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћели 
о ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p 
ти људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све 
дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се 
 те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу 
 али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кро 
„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p> 
о,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, ј 
p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла мож 
зправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" / 
није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рач 
е да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S 
 неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> < 
 вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата 
" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“ 
> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што 
 зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастир 
е чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк мо 
 Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим труд 
?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећк 
а... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раниј 
 се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем,  
али су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што  
ѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи ру 
> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ так 
једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабо 
је се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међут 
се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођако 
правити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи,  
д духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема 
м... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без ви 
подине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, ко 
е архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, бић 
е потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, а 
таните ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође  
вом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје ус 
стиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћ 
дати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час  
 вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђ 
ги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете ц 
Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и  
каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ т 
Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la" 
ажу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши г 
итеља.“</p> <pb n="206" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне 
S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је ск 
 се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући н 
 значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепт 
нистраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могл 
аших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи о 
и ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће  
сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречест 
позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начин 
гурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит 
то скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки  
 танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Не 
. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да з 
куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујућ 
 табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката.. 
ови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{ 
ме нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; шт 
стник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владик 
 проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт н 
и атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣ 
исано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате 
 промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ст 
еш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатци 
Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила. 
оступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије ид 
ти, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијав 
а навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Х 
духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ет 
вори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми прип 
 <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево по 
су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира д 
 окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него в 
> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и  
 је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} А 
ртеније <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три 
га господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само да 
 њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега п 
.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам ко 
ку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до пл 
 га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотр 
урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, 
ро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ев 
дврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, на 
воре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Зн 
ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Од 
ти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добит 
н дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„О 
ник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Ј 
ити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити! 
нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Т 
 врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзек 
 себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чин 
мандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад  
атељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гл 
учила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми зам 
аковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него поспрем 
 те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га 
њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте поз 
ворити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачува 
гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу д 
и, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу и 
рњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <fo 
 да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале д 
, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“< 
 понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше  
азгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архима 
би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, 
 гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к ман 
 а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов урод 
ине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ 
и; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p> 
 је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} 
"208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p>  
у бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, кој 
шље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више пе 
еље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„ 
д ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки  
 послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</ 
пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за  
говори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ прид 
тиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, з 
о је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита 
кових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред 
такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне  
еве, стане обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљал 
 угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣ 
о је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључ 
арловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па и 
/p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом ве 
д истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се длан 
раво из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Ле 
еве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од нас 
 <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Све 
блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренераз 
, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“ 
рит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стој 
е се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гв 
 и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</ 
ји сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у 
док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Ј 
ће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стра 
и, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега 
идиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па мож 
ене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит 
колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је в 
би шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао 
чне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудн 
и нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зат 
е га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан 
з допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабљ 
акон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „ 
вему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и  
хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље би 
 умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега  
 Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гоми 
дѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде нагр 
орту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим  
онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изт 
стник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама нао 
е к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ 
 су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао  
нство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила. 
еђашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида 
и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пант 
о с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ 
Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да 
и. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господск 
о одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" /> манастир 
казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине,  
шај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, ко 
ила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од 
е развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда 
опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то  
на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калу 
 дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рек 
стиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на п 
су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мал 
вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама  
/p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно  
допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су 
вала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише ску 
и и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и каз 
ај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p> 
ика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима. 
мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је пох 
оплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о с 
 видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде 
а да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говори 
„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру г 
 . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди 
вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге 
е сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред  
 и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога вез 
он!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</ 
тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим стр 
луђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> 
рнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држати, те је по свој  
вѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари  
рави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Нап 
чи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои г 
<p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту;  
е о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, к 
 њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архиманд 
>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити  
p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је и 
 и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће  
се се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она стр 
а пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити нај 
м... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ћ 
анастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо н 
.. а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку 
 по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми 
език за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274 
ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца 
а кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису в 
баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ства 
иста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и в 
тем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда  
ства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S}  
не овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Т 
„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни до 
 Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим. 
ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој с 
акле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са 
еофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. 
вном разбору, у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтужен 
м силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше 
им су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце м 
!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том  
подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој с 
 мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи  
азгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се 
ју.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„ 
га, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу ман 
ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, 
мо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина адм 
него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим свештеницима 
па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир сагра 
 Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{ 
планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири  
 видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у  
; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за  
пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... каса 
S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" / 
 волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p 
а чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и как 
 ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Доче 
унити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{ 
мандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја 
 брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и 
нате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи  
S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми 
да гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то с 
 и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару п 
ку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш  
ара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се а 
уштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада 
 Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика л 
ири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнам 
ису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нара 
ѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у нај 
 је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у гла 
} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да  
, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калу 
.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је 
ивље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати,  
а је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују  
главару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Те 
Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети п 
на блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан  
ем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете ран 
{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као  
.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку н 
руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља зас 
} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госп 
 да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици сво 
нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ ч 
 у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо  
вѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То 
 своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник,  
а и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ арм 
резан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединстве 
реслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Са 
етроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму  
вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Је 
ули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архи 
 погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу с 
оноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, 
д мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари  
дну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</ 
у дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима  
о!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо с 
ријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p> 
алеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣ 
милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, 
ави одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о 
изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи  
ном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природ 
е казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.< 
Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па 
иверзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па  
ене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка сто 
 ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу 
з њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је бог 
ан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у буга 
говори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у 
 измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 
овора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша  
о је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у  
} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, по 
и пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</ 
а да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра  
еза по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тр 
митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина 
 митрополит упознао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p> 
м! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> 
а његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се 
ори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p>  
та велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохи 
ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за с 
 Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p 
 живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад 
м...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> 
о на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако. 
 лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај из 
 преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣн 
вима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пу 
тог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Г 
 Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без сви 
а свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг 
бици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи свој 
ник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге ст 
е нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што  
д мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у 
p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити куп 
 је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учи 
и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онд 
Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас 
 немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и ст 
и неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће б 
истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом х 
аке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је го 
ји, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Т 
је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор 
екли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би  
</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром  
 Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се 
зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит  
у никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, ча 
удио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многај 
адничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> п 
p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се бол 
 носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме нос 
е као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као у 
ан од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо 
комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која биј 
овац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по 
дан комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</ 
, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чу 
У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за ученике калуђере, тако и за нар 
и, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отак 
 Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div type="chapter" xml 
 Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка д 
е усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању. 
ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне 
антије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан 
шицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити  
вуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу 
постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа 
ђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини 
 њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандри 
“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне р 
<p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило,  
дминистратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на  
и пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим бла 
је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима 
али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окр 
ер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом  
них висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем дола 
оди чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке  
освѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски 
 стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму об 
 да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе о 
 да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстник 
еним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав  
 јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкињ 
 изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његов 
авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак и 
јем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и  
стине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље п 
у да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жут 
здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, зас 
рем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави држа 
ме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженств 
т казасте сада по својој <pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће показивало и мојој просто 
акривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужасног 
тријарху своје удивљење напрема његовим високопарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док  
milestone unit="subSection" /> <p>„Ваше Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру!</p>  
опа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама  
ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете б 
е!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору митропо 
кашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречестњејши господине, <pb n="94" /> али је засл 
лите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“ почне насто 
Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у  
е понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“  
ндрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали митрополита Ста 
ѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили смо, напили смо се:  
фан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изволите!“</p> < 
н одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} Онако је како сам у ту 
риповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али  
 здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако својски.{S} Господи 
ворећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ето нове славе нашој о 
ом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Н 
астојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше 
ни ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изт 
орђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја и 
 да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши господине+; то немојте ни помислити. 
се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши господине!“ одговори настојатељ усит 
 — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако  
ну првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и пород 
{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашега земље господара, г 
це, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружја, <pb n="233" /> стубу д 
а напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесар 
 кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како би 
босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је нај 
 <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше право, што је ова здр 
ији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са  
вим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да пока 
echt gemeint</foreign>.“</p> <p>Супруга високороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и 
, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и ср 
p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n= 
шо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом по 
а молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ по 
ори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, кој 
ани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p 
трополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју р 
собито привлачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе  
} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Упр 
ако су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужас 
немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да  
ли него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Г 
неза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Б 
 по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S}  
да сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам за 
м... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалиф 
 смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и др 
</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт го 
еће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата 
емо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо подплатити...  
и да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манас 
уљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> упра 
се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна д 
у нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда с 
 <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те ува 
и, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те  
дале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за мана 
се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генер 
ђу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш 
Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, т 
рала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу  
ла шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој крев 
и својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст  
је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у ст 
 манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Р 
ив реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може мно 
 око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми 
“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све 
ика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> < 
Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера. 
наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције 
; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени ник 
ра на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приоб 
имѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p> 
ко могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраниц 
!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци  
а њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандр 
факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу п 
тенству, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... арх 
акву стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, г 
разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S 
е у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се 
отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допус 
да баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу з 
де кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући  
говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> 
 n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио 
 преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису м 
ода обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теж 
узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је  
а, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдем 
азносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше 
 проговори ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је до 
ђу старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим 
гато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S}  
столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</ 
царе више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, 
 била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и м 
 одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из  
ац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је би 
а узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног наше 
о ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао 
а ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одо 
гађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова вр 
> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро 
ој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад доб 
си долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри,  
вити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него што прив 
от улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развија 
овити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице,  
. . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на с 
 ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се из 
 на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелеп 
ију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна  
бствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али г 
мо насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за ру 
ченовић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је 
 патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке свој 
 прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игу 
тро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p 
угога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, к 
рњо-Карловачки православни епископ није више за дијецезана способан и како је та црква под њего 
урицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале,  
сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе с 
у можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стра 
 намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како 
чуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то нач 
а њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђ 
.{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише 
ао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаш 
рету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се 
е по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па н 
 се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се  
или; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити ст 
 јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S 
сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} 
> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку г 
но живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје 
м... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ 
манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учин 
 добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ  
же:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су с 
ит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у ова 
 стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, им 
вала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђ 
ивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго ужива 
ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше 
ју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко 
.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100 
 живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напра 
калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од 
, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно 
, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243"  
ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево 
вио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже 
више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> 
плине поднети, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топл 
е се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еван 
варица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него  
м свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија  
гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све ј 
еликој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни  
од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвок 
ије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића. 
ато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас к 
тојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш н 
ти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S 
чима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архима 
њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, 
луђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—1 
 се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мо 
S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслуз 
о, да администратор митрополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣ 
челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ —  
к онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој  
чке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му к 
во дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Те 
тра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт 
а није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли 
ства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а  
не особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање њ 
>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{ 
 калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, шт 
S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допу 
тних жила заузимати; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи раз 
а се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смирен 
уштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он ј 
ј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и бе 
 вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговор 
би такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изв 
еже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више и 
ѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапр 
/p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничиј 
зависан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала  
ања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.< 
га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофано 
намо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага. 
при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видил 
 виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирн 
ати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Прево 
а манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што с 
ез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S} И саме босанске мо 
pb n="53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи  
о међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане ар 
 . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</ 
а сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на 
ем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. 
и.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили, састала с 
="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран,  
е једнако разширене стајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све 
ви, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са 
е, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стр 
је кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то  
стири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег наро 
едао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти не 
 на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би  
ла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: 
 видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се мо 
Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек 
сподин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а ст 
 и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, шт 
 заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пр 
је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено  
о на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S}  
хвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течно 
ио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим с 
анастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешк 
њење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у ин 
} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила,  
 што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са еп 
рпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме 
е промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, 
 како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим у 
есно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица к 
цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но 
Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао же 
е му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n=" 
ице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалос 
е био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновре 
старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га 
рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдник 
их права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и м 
 влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољи 
ја.</p> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одт 
 <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣ 
де спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се не 
</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка 
о прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг  
в, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачк 
о изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него  
 тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1 
о и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се д 
на добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако  
Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и м 
воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава... <pb n="67" /> Хр 
p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа правосла 
.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устан 
p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће  
S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} 
Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>К 
се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О 
полита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воден 
кој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа. 
кселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су на 
са синовном покорности примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе 
но, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пут 
 недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одго 
од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у свој 
p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће год 
творна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку:  
одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе дав 
право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Окант 
 Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И  
их и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што кал 
ј сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима мана 
и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде 
ку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати 
 намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од 
ете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцела 
</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане  
 ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће  
еленцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да  
о...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p 
т своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</ 
ува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мисле 
p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку ни 
осили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А г 
мао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb 
дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге  
 на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{ 
да што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може много шт 
е ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и на 
гне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право  
е нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде пот 
кономске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и  
анастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледо 
зпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће наро 
 се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право 
онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p>  
о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842, 28. сеп 
а ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архима 
и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голу 
апојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештен 
<p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="25 
и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то бла 
> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у тра 
де га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, м 
 <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадал 
еро!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било 
 која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за 
т извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се проп 
стирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p> 
чић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски  
глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам он 
подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калу 
е даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђ 
во него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачува 
постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p 
врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју  
о јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на на 
говцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . . .{S} 90 фо 
ће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари  
шачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{ 
а онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим по 
 том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су  
а то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако брат 
о тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави шт 
тите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манасти 
ад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко К 
велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљиво 
је ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски дво 
ј цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црк 
аму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата  
 стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као  
ку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани 
 могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а н 
ј пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје  
ѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одг 
атија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код 
де се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у 
pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозо 
тѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори нед 
о, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣч 
ђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на п 
е горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш вел 
д дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно 
њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивот 
тељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p> 
дритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасви 
ио прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div typ 
апочне: „<foreign xml:lang="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај с 
> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: али  
тници набавили.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био 
дао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у и 
гнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо 
 се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p 
</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме  
} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године  
 ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати 
гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити л 
> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особит 
х слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струц 
афа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако 
ла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Страти 
ца Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга п 
и просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на пре 
тровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта 
ирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако на 
> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро 
ирје . . . . . . . . . .{S} 50 „</l> <l>Војловица . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Грабовац .  
о на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше вид 
на изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку ак 
му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣ 
осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека 
<p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве  
мо за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз ну 
реклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк у 
простити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Л 
“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба 
} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Ј 
каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога п 
и људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне сн 
Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У  
има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се д 
"82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је т 
сти изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек неср 
у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане 
ем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам 
ји, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екс 
и на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и 
 ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тест 
 Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>П 
иран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си  
268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.< 
 на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стоп 
е ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{ 
 то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣ 
а му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му до 
како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисерта 
> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>А 
ротођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{ 
познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непри 
овао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, нада 
н је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све по 
доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће о 
рској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију 
одити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачк 
еже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма нас 
е руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија 
а готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, ка 
не, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно до 
.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту с 
и обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све 
управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои  
иће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наго 
.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита 
хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била под 
таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ 
 <p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у м 
S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелиј 
жки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.< 
ба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи  
тога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао 
е мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским ма 
о ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрам 
ѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако,  
.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изван 
ор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, з 
оги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣс 
о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно 
енки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те о 
>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела го 
ш већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ни 
езиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</ 
 права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се  
Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада 
{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај з 
дих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сиг 
а и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ т 
ло, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше,  
 иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, при 
, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга 
в био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополи 
вај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад 
а је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се н 
ире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣлова 
ратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да 
о ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S}  
одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра мно 
з ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је  
ивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутр 
 подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у и 
д. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и та 
ој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као 
 без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> 
.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Ал 
его наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</fo 
бним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђер 
обро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовано 
би помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣк 
тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом о 
еби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p 
рошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила  
ободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе 
ено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ  
аљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо д 
рење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, т 
“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам п 
итала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S}  
 ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p 
ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда  
b n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу ген 
ваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху м 
дце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире са 
р, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки з 
> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ  
али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије  
ѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задов 
 и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђ 
о је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> < 
?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а одан 
S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p> 
 побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S}  
е у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>—  
поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће  
о, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар и 
на митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу 
енскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго 
ларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се с 
 узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт пра 
 помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противници му, 
очито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <fo 
usa</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледиш 
и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше ар 
ке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај 
ати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не  
стир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у с 
 данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣ 
... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са сво 
ко да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n 
 регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Стан 
 учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића неприз 
то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополи 
ску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дворским 
калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ би 
дговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споме 
 која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту 
ци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме  
рављао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин  
потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити 
сти, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог 
, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би о 
ен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке по 
 као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, 
траг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смоми 
дкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући  
он био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени 
ачио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митропо 
стно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манаст 
да“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то ј 
е волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабра 
и: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, 
 набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни му 
ѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста  
вај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p>  
Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђ 
{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ  
ру знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори кувар 
се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у ба 
куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више  
уде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све 
ирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције 
, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што неби 
е не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сас 
 куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у  
{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и 
апослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није  
/> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи 
ој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао 
 њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ п 
 спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита о 
> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34"  
S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p>  
 недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата 
уди пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли  
а првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом мара 
е нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од ко 
ити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне остра 
 више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнем 
 за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те изм 
 сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био арх 
амо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита 
 сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се од 
е опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; 
 Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S 
поље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце. 
а пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из  
 кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај пл 
е онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манаст 
 стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми о 
 поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јо 
а сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јел 
уке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коим 
 духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег ог 
а намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га д 
ољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину ба 
какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани ил 
говој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Ист 
рогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екс 
 јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се  
ружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види дв 
мао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену со 
му и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div>  
стала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад ч 
.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти;  
женим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили  
том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S 
спровађаше новога управитеља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне овај.</p> <pb n="304" />  
, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и наст 
и.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже 
 владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степен 
 нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећ 
подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства зад 
бици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣч 
 из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настоја 
звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.< 
ти, која су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изо 
 да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестно 
 па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери 
"26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док г 
ити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с по 
ри Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разг 
и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које 
p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да в 
/p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> 
о манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се диг 
 је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо;  
ље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим 
ратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата,  
ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је 
стир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣ 
а га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше 
ошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте  
ако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p 
 тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, 
ои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљн 
 пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“п 
а доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p 
процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у 
} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак у 
у, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ  
леди, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане к 
ги од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне  
к, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му пр 
а свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У уст 
 се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално 
на и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погле 
о Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гла 
тир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђел 
не писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша 
огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, 
овори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила такв 
надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој сил 
 их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама н 
у онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p 
 о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калу 
да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теоф 
а из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, у 
ѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам  
у прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачк 
 боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутр 
сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навес 
ишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p 
де му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p 
</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођ 
"329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке  
</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће мо 
> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговору патријарховом са о.{S} 
, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор зам 
рај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога н 
е.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше  
 се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“ 
ислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може још 
а овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да  
 научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити 
манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало ра 
овце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђа 
љеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољс 
е вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да  
уној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпут 
— Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице.. 
елико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам с 
вцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву  
ѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом п 
и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је  
!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези са 
о на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а 
 више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Разв 
о је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и ж 
 жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби у 
ета . . . . . . . . . .{S} 360 „</l> <l>Врдник . . . . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Привина глав 
 ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднеса 
ијатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а у 
кова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани с 
вљаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим ње 
рѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдк 
купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге  
ѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља 
ио је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато с 
; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао ј 
е столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скоч 
и старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узел 
теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимировићева био је у Петрова 
 дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чували су  
 дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и с 
ку овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини 
оп Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад 
06" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> 
в к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихир 
 је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти 
натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да н 
садског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати о 
ан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! в 
<p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазв 
а старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона  
 је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дал 
 о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради т 
свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уред 
ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се д 
ѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је 
е манастири сачувају и калуђерство духу времена суобразно развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље  
/p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без д 
и прости калуђери из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S 
лике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо 
 се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није  
соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S}  
ложају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣ 
им дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣта 
човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу к 
 сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима  
ископску столицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је 
 манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста прим 
летао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи до 
да би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре 
љима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каж 
 очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала уго 
од књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником ср 
ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа 
врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажем 
чно од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје,  
 <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p>  
 <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О 
више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу под 
м и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важн 
 сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и мо 
а то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" / 
 свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је би 
, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топл 
вић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве сво 
 се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета септемвир Узо 
су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чла 
а насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук  
ом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није  
дрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обх 
 публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је 
и извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми да 
Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита  
 свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајд 
или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом непријатеља које случајним  
о хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањск 
/p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова  
них.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис 
ћега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣ 
уце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у  
љању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка  
али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли  
. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> 
 нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље 
слиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на уве 
деона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епис 
а му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узро 
.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекива 
сланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састан 
или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, 
као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по ви 
осади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом  
дна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оно 
ѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фото 
говор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да и 
 <p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одлик 
е га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га  
 то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут  
њи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S 
а, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрен 
 репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће ни 
је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим наш 
је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми  
.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово 
„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих ду 
ула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко 
p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код 
е дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теоф 
 гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Лен 
ријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb  
 При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, 
„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро пром 
опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и админи 
p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.< 
љи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.< 
S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољи 
лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад  
длежећа добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се 
тати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку 
виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најс 
ак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоци 
а браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу нал 
 или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те  
 Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣ 
лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осм 
ју оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и  
и: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб с 
рхије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, пис 
се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да 
мишварски . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ вршачки . . . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ бачки . . . . 
.{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S 
епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣст 
/p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lang="de">Habt Ach 
руновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣ 
p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапез 
а онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори,  
ња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази 
е сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најд 
а за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“  
и...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учини 
куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па ј 
погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опакли 
ад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... пр 
к мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу приро 
ѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичк 
" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа. 
питао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло б 
.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмен 
вори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо  
а свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“ 
р доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чу 
 су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</ 
е се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p 
 <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напр 
лита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </ 
S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, 
од. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карл 
 кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће би 
лоњен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи  
, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у веч 
арновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пре 
подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од најв 
/p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повр 
ечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцеларије, 
 Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p 
е знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче 
ним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пу 
по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастир 
 пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој ман 
и“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На  
рим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од м 
рит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и  
 све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог зва 
ања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интереси од народних капитала износећи . . . . .  
ужтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на сал 
анчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о. 
зове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући нало 
челника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина м 
д на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из 
 на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други  
 Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже 
и никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле о 
пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и ста 
p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да 
чно продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петков 
је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у ман 
атељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:la 
е туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе 
ѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдц 
рѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, 
ксцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четврта 
арнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове  
ли: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава,  
Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44"  
вности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек н 
прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до 
н човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку прогов 
b n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настоја 
му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочи 
му да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође 
 Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одго 
ита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све  
 те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговор 
атељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣ 
у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се зав 
ан комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која  
ане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столиц 
се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да  
црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Ова 
мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, не 
и је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загр 
о добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ноже 
.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чу 
рији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све сво 
мандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метани 
ке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао ст 
жан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та 
доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстни 
ју, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Ка 
министратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол  
 горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери...  
ако утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед о 
и са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу бо 
, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов. 
иди куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И до 
 а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тр 
ѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх о 
е хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у  
први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унат 
</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружт 
ти.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на об 
, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали 
не, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне 
обењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и  
да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chapter"  
ак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољам 
ти своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром к 
свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висин 
пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди 
т калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим 
 већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих 
огађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у  
ите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма  
 први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Ар 
трѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она  
ѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣр 
его у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ 
чи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом за 
 — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја го 
лаву болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p> 
о нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на  
ао да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту лед 
 пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, 
рофесором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро  
/p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к 
 боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословен 
око поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у  
му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из 
џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Н 
и по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога нај 
оиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манас 
ѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нис 
</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити 
га задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем 
е он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Дос 
{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије  
ја жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жрт 
ег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру 
; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену бл 
самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и  
како било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> 
 он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле  
ер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,< 
ила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледал 
а.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно в 
га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му  
<pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу 
дрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге вољ 
, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124"  
не ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли  
а већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога  
н ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк 
рит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p 
сѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb  
ну.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о 
љда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша ва 
/p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори о 
ати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта ве 
ћи се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке дов 
Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Т 
ског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, 
м још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова 
p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p>  
аред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, п 
лики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митропо 
подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо 
љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} 
скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси  
 тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло  
е, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S}  
авао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући зап 
добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одоз 
 рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о. 
 једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Т 
примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече.  
стави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час оче 
сподарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријар 
е радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избр 
 упустио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду н 
 она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређ 
е приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје 
Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита 
 два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки 
ћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир с 
јатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архи 
е дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш,  
ице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара гос 
 човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говори 
познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у 
рекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима ус 
 разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни 
 да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста с 
једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао 
.. хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци 
 наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Теми 
мишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о наш 
</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова н 
лач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она 
 Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S}  
о окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни црти 
урио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са св 
ље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣс 
 и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знат 
ожић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође нап 
убиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признај 
фан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се так 
lang="la">varicella</foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад н 
рочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је т 
> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’  
, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити 
ј узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои 
дину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте  
удили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковал 
а кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ст 
орска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на ње 
 о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без 
јаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође 
да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко 
ио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“  
били, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу на 
ng="de">Donnerwetter </foreign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Страти 
иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки д 
повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику,  
надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његов 
>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то не 
 умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спус 
фле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и поз 
 је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим 
идаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да н 
свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне 
срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло 
и и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у  
ав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из кућ 
 администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, 
ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" />  
це.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> < 
ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи св 
ја, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне п 
овиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути к 
/p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја  
тане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпо 
ита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици н 
 му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и 
све приправан оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.< 
о потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пре 
умара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Пр 
ним погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са  
 неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣ 
 за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да вид 
тратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополи 
 сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ле 
, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под  
атељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му  
даду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p 
> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Ам 
p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Д 
} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да  
/title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш 
трос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣ 
е узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком  
 и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник п 
у мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад  
<p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката од 
ти, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није нар 
рно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој 
никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, ш 
и.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ће 
ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</ 
е један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази ј 
 и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље,  
о урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ нем 
је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако. 
истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Мо 
328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Т 
тије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мем 
тања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову пр 
 ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука та 
ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам при 
S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је  
“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти 
ане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат  
очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у с 
али као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо 
, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на 
207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћ 
овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми 
 њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p>  
име.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом  
еднако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецив 
 „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у 
S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p> 
моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам б 
дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p>  
 са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми  
.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати тр 
p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимна 
само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улази 
ачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове 
дари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана 
ца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена 
амѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као стр 
мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њег 
н, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју ј 
у недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па о 
м калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га 
провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је  
р, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та  
ајважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког в 
ашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па 
огорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи  
као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке ку 
тратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо  
 жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег с 
нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву. 
 <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео  
м заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки 
реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и 
мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои  
прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 
аклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из 
а администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба 
 n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи. 
p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одгов 
ни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, к 
мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да 
добравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви 
к бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су мана 
 смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се 
це главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице  
о да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, д 
 цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому б 
 дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зов 
ад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој п 
витељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„И 
ди крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече  
воју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан ње 
еофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> 
едам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и не 
 мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</ 
рском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је 
ини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнади 
 а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње 
ски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Витешким 
тор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнар 
и кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зг 
21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у 
} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више по 
 од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се  
жна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погл 
ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div typ 
акет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Т 
право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је 
 га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов:  
ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово го 
али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчн 
 најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах: 
ај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га 
е болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати. 
сподује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а  
отођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од г 
.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане... 
вац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у црк 
ру.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држа 
ндрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био  
Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни гр 
а сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви 
м свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трош 
{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Ф 
тир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и  
и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала  
о смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га црк 
је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други к 
навали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.< 
к у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој  
 и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћ 
и даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreig 
приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озб 
био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слуш 
т послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али 
} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} 
 свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ п 
ци однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господ 
о се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавор 
бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на ск 
Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори 
ост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларов 
> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, 
кора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим б 
 шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која 
да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При кон 
лошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и  
е да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си д 
ији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, ј 
 n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше 
о је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устм 
е присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мен 
 обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држа 
 мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ ман 
авуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били  
астирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви го 
азрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Ј 
ских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обш 
но јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а уједно ра 
/p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорс 
та је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим др 
 љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло  
ли манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да с 
рода, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио 
те, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само кал 
еразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону  
А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и р 
ивљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени с 
сио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црв 
</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, х 
ем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто  
о заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било 
, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда  
де за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на небу званичн 
ом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у  
иоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад го 
 видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, 
/> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим м 
оју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати неби 
и вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу за 
рби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето ново 
ећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете стави 
х апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт д 
еом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном  
е и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p> 
у ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се  
та је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није  
лина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb  
анастирску управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил 
хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима 
казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братиј 
о га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио кувар 
ијатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је  
аступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаж 
 прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне 
су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други  
тно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзира 
ољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p 
и више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он 
манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе 
 дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да  
едаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских сли 
ази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју ј 
ева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може 
ратија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним у 
их, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде  
имљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном у 
а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Тр 
олит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; сао 
ам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, и 
стојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим о 
астир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им  
е наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло 
} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер б 
тву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену пле 
ме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и о 
у манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни пр 
er" xml:id="SRP18730_C25"> <head>25.{S} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће мно 
Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једн 
а усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</ 
 сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега. 
 својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „Т 
лина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли 
ло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од к 
 завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, к 
шу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици к 
тирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 ак 
де бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није 
м је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолази 
н!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче ку 
у колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> < 
рѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том 
ије, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена 
p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала велич 
сподар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али он 
е тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмар 
p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти! 
јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при 
д и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим он 
тира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и то 
 Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини  
артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.< 
p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерств 
пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју једа 
ска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова 
рига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћи 
 тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били прв 
чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.< 
e>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово ј 
ју свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај ви 
богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митр 
 n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај вр 
вић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p> 
деона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славуј 
p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније издање тога  
ста генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме преда 
 овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои  
 отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо слу 
жијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</ 
ам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к  
чаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> 
ској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињев 
. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у  
а то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, к 
ачило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде доз 
59" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уваж 
ли на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво 
андрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајн 
Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске краине барон Сигентал.< 
м бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Г 
 смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p 
ли.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одлич 
е могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђ 
мо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у св 
и рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и о 
де у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пиш 
ора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, 
иректора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! ма 
рополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Он 
велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао  
, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Л 
уди изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна о 
 богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимировић 
анствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски 
 Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је би 
аних филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су  
 и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.< 
Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калу 
ци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од  
данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпа 
о ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског професора Лазића,.. директора нормалних шк 
 Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне  
завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се дав 
арода помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Кол 
 горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота. 
мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и 
 да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све с 
 своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке 
и јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога  
авио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучил 
лѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна бу 
>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два ло 
, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар к 
oreign>?..{S} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang="la 
а је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник дад 
ац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом об 
. . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Привина глава. . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Беочин . . . . . . 
ћи у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађи 
послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о ма 
вот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту  
 у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За ти 
 оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради. 
да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</ 
лави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестр 
ни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, так 
гато златом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле зла 
настирске ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p 
ју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна  
мѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злура 
ѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом  
ли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу 
свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на 
, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо и 
 он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од 
ему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p> 
„снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои му један за др 
на дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним 
уњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли 
Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang="la">а capite pis 
руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо  
к — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бр 
!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Не 
јство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те с 
 чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда у 
пу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Та 
сокородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом ко 
 фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота  
ја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот род 
духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту 
усти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и д 
 морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати...  
о, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је заје 
/p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p 
е узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{ 
лоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај 
 кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одг 
ађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући уда 
p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута и 
се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у мана 
раћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим цркв 
редстојници порезких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су игумана Ананију, у 
 је било са господином администратором, главним парничаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај го 
нити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозити 
„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне заводе извести, 
 ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам 
аничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па 
 <p>Митрополит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но резид 
{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке  
b n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једа 
p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p>  
е краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, долази 
ко ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митроп 
p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар нес 
т, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ма што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као  
у се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближ 
pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пак 
ара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S}  
а лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, к 
ког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је 
ога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар в 
 и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на  
столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала 
pericidii</foreign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине 
pli causa</foreign>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом:  
<p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣ 
S} Али онај стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо о 
едну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко 
> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га су 
ри корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу ад 
 капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед ви 
ала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита  
о сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледо 
рна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му 
p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше. 
ђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица 
lte</foreign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима 
писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако 
иживале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад и 
омах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{ 
помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде 
епуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, о 
и гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n=" 
ир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут  
 моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомир 
лога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе  
сону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалиј 
Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; од 
>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а  
етилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по св 
врцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже тр 
имандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да 
p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје  
е непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А о 
 патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p 
ну већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А ка 
 крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у ср 
С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало  
 да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, 
немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па 
, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{ 
је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопник 
</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећ 
“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к проз 
{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају 
а око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова 
је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукоби 
ликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовит 
Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, 
та.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори кув 
ead>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог р 
нако како обично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним  
.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ пови 
нсисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- 
сели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није  
ти.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље  
е, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим просто 
што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у  
о хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра  
је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде д 
о ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гла 
та отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јеса 
S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу 
и, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову,  
у ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња вр 
гуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, 
небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај 
о би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуно 
ао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S}  
 адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узпра 
оље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа  
ими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље п 
ло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молит 
авде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне кашти 
аст.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да с 
 <p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријате 
или, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S 
ну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љуб 
ког администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> <div 
и какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом р 
та Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Оп 
рита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> 
ерекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер с 
ад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефисто 
је, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу  
 селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти 
 смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно ви 
бав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разшир 
стану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његово 
ђу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније  
тва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам  
и „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је род 
p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митропо 
 сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку 
вати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Ка 
остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и 
и чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као пал 
млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“  
и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она  
 и интересом православне цркве.</p> <p>„Глас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и г 
eign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засви 
/p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ва 
ц Стратимировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки 
} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... 
е госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу  
е није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнич 
е побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопр 
друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣ 
вој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање? 
т.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напо 
више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p 
на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архим 
ојој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p>  
од ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адво 
опски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архи 
</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстн 
загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и з 
 опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Буг 
/p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије леж 
</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати 
.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мал 
лас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да пов 
 у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво 
 били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је б 
о свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... узвишеност побожности... свѣ 
 животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у сво 
 и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на г 
рхимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ п 
ml:lang="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне ми 
 њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Б 
ав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бо 
не милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста бил 
господине!“ одговори настојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да 
опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро ј 
особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопрече 
а свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да на 
рси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣше 
елила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу 
је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Ма 
е огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнул 
ј је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Ви 
 се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуб 
м стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“  
у.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, др 
трофу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућем 
дак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к с 
вог питања.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријар 
 погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се  
вори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор би 
о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац А 
ештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57 
јстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како  
!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају  
е стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ 
рит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле с 
толице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" / 
ици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзи 
мѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као д 
ријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{ 
имов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам  
и му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта 
му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпуног 
нију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одгово 
 су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p>  
.. <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S}  
ају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти т 
радам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у не 
} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи 
 и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло  
и, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“ 
ужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На 
 Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је за 
/p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ пок 
пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући ш 
дигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>К 
ју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задр 
д врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све с 
и.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Ш 
каво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p 
м што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је б 
.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> < 
ији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изус 
е пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по 
но у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Т 
це, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш  
или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у к 
 ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протеп 
на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Su 
ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p 
 није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Ка 
е за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла 
а сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣ 
 сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену,  
 је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекива 
/p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у т 
рхимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозо 
мо му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио ј 
ли узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p 
љена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави сл 
држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити  
а свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђе 
војом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме 
ном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми 
вим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врат 
ло повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако призн 
пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добр 
 и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пу 
а с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледом крајњег <pb n="158" /> п 
извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Ца 
p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандр 
м.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо 
дал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може 
онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми 
 сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је 
бе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна  
есором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап 
плаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да 
год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и мана 
 мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења  
а, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која 
те уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то  
г на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се о 
мѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и на 
тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху 
 дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити 
дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архиман 
 <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; < 
има у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и  
ез душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стра 
га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њо 
оће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкр 
ку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао 
а и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра 
 га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славил 
еда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговор 
ио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lan 
а; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови  
 том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутал 
збиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт 
.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће имен 
 истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их не 
ѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене 
селенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће ек 
.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа 
ство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми доп 
живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и с 
мѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно вр 
почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родил 
осумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би с 
питати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда  
чи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све шт 
и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, 
ко људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпа 
је ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и св 
трѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је  
/> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођ 
вица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље! 
Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица... жена... шибе. 
 у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к  
етитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречест 
 ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да  
</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ј 
а у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори  
о, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.< 
у опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да 
А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам и 
 ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за 
и архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казив 
у!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p> 
>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста  
овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између друг 
љење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда  
 <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је 
одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S 
да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља м 
држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архиманд 
и игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим ус 
гаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца  
 неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ва 
ѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та 
у: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p> 
 што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научи 
истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви за 
срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противни 
 подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познаје 
ѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасв 
пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су  
а госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... с 
 у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не  
 повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од п 
рене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“ 
се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена...  
е Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је 
у В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толи 
мом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевно 
на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир  
 <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу из 
фану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стран 
 сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али  
а, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи 
е мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други на 
га небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топло 
луђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и  
тву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није 
свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном бана 
</foreign> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњ 
амопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му 
о је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је ист 
 дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том 
ли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт жив 
ода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који  
ан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим друг 
ору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојакови 
акати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, неб 
е из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом 
уту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио и 
</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо 
S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју ду 
ом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се  
<p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије  
p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Кувари 
, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, под 
о на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на  
 како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Проте 
с је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p>  
 мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо  
м водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Та 
клони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} 
кроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изва 
висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чуднов 
 слава чудновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било  
>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар ма 
жни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао  
дите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто з 
сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни зн 
ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме 
 је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; 
 другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисто 
м погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но 
ер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезек 
.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том 
 језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Др 
ој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та б 
ве пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога ст 
страторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалит 
и прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкоп 
 бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{ 
 кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас  
ок сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко 
но његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да м 
е.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набран 
а те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та 
<p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин 
бака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано дав 
 обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори  
</foreign>...</p> <p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим 
p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник 
</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> < 
им да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене  
т све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, ј 
еније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су проти 
оростасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и са 
о говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господ 
раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади м 
 толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас  
а све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђ 
а му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други.. 
је.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам 
га ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми 
 те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам у 
ак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мог 
а мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и к 
ду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу оста 
ровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад др 
скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lan 
срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на држ 
позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај с 
а то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наш 
 говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је 
>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас л 
тли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помисл 
у као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког с 
рх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да до 
 ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко ј 
им кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника 
обе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, в 
ог новосадског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла 
ођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори 
квеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против њ 
ign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла  
ило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса 
 заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang="de">wenn sie recht a 
"106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издрж 
слѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 
углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету 
ли осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио 
к самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} К 
 дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p 
лагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел 
тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с див 
> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви от 
о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
д. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дис 
је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Хр 
р, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и ар 
 говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако  
м; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се  
рло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, к 
новија пѣсма митрополиту Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хра 
е и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> 
изкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља,  
то више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина 
 помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши ово 
јстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у м 
оград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију консисторијалном будем у манас 
ри једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски диш 
на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уведу се привилегије или права ср 
и свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само ка 
арима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред д 
мрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне сл 
на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смире 
ву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p 
уже.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф з 
, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475 
> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ бли 
 Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су 
Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био 
<p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Мож 
о смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакл 
9.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од 
ити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац 
новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} О 
ио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста  
 за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатит 
Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спада 
ницу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту  
во врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.< 
проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле  
дина.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно н 
 цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо 
, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме дон 
овца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, ш 
дѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣ 
воих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣш 
вар мала... ариште... касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">c 
о ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Ал 
ање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом  
 Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале,  
, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети н 
еђу хијерархије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епа 
је постао митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Фран 
јетио извађање закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и народа од  
мѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета  
 се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бура 
p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстн 
опске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> 
м 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} 
идворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти 
праве у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p> 
, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p 
00 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих п 
овори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из глав 
е.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Ка 
 нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о уплив 
е свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му  
жио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му  
цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.< 
 <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једн 
његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Пав 
 и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главн 
но, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне с 
огослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали п 
ратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан дв 
прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости 
XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је рад 
д ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од м 
ођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ 
еврима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, ус 
у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на свој 
{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по  
по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком натраг 
живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког са 
ладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цр 
.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частн 
ако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како духовног  
али.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за  
чног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Ар 
ѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч. 
м из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842, 28. септембра наступи управа митрополита Р 
у и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни м 
рске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Те 
 n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“ 
равитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{ 
јте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт  
{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више став 
а ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне п 
е ни епископске круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога ни 
S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску 
врдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу 
настири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторија 
 вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . . . . .{S} 900 
вѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски . . . . .{S 
ор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p 
" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а ма 
овори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепи 
а, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом тере 
сјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтереће 
ињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Ниј 
још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого пог 
има љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господар 
кви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин би 
 ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво 
њавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на в 
духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои св 
.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се 
 „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће.  
но, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели. 
ну пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаш 
> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше му 
 засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, 
павина . . . . . . . . .{S} 25 „</l> <l>Гомирје . . . . . . . . . .{S} 50 „</l> <l>Војловица .  
овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> 
 „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за п 
аше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове кућ 
име је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра  
траг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се  
ца изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије по 
 а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни досп 
Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело 
нпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, 
> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући о 
оницу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да 
ромуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени  
а крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим 
пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута о 
аја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином м 
т.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако н 
/p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Ми 
били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једн 
зу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на к 
у госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S}  
 свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимировић прихвати раз 
 с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, 
мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастир 
е крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикн 
малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и 
ђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са 
ирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права 
 крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачув 
 се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је о 
b n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могл 
.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њ 
 ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојур 
а на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и моти 
је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <pb n="22 
ченике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> < 
ебе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доист 
ѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се 
ати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране 
> <p>Појали су најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он  
ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре ми 
з манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слоб 
ао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ј 
међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш с 
ве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од  
 Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала  
та.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је пос 
 велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу,  
низно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манаст 
.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујев 
бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балка 
дин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} 
а?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу би 
ликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте позн 
S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Тео 
 таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што  
а би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још зго 
 посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао т 
 св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p>  
 неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне  
ечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо сво 
рв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком мук 
ријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, в 
 крају живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духов 
суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S}  
 да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на 
зо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди  
се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно  
еча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ није више за дијец 
тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтани 
ѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је  
 је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо 
а грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би ј 
плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, г 
/p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових; али је ипак одмах вид 
/p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежк 
ариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, 
 Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, к 
="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣ 
розор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на с 
ије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Р 
оје се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, р 
ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија час 
напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Свет 
, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да  
 свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: 
/p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило 
а пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њихов 
<p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје 
вај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Бан 
ацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта  
ла.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој с 
м у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у 
и силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежниц 
е у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж по 
рђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хв 
амо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣр 
 да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстнико 
 и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман  
ац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетрош 
рзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја  
<p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти  
<p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n=" 
 било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх 
 је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он запо 
корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други 
 звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут д 
е о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из пе 
окородије заступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. велича 
а десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p>  
 Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и јед 
сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве га патријарху 
ијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣ 
па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини с 
ма није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру о 
ва, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: 
 и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣт 
овити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби  
 си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из у 
а ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одг 
љи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, п 
лазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри, Корон 
вега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд 
при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке 
а замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p> 
госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима 
 и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем 
кстази започне: „<foreign xml:lang="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Ка 
екет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо 
сти устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачк 
?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме н 
: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананиј 
а њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај  
 ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеле 
ечестњејши господине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... 
ит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S}  
ја се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба дост 
стила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и поје 
 ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пр 
пију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он не 
p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, п 
роговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја  
тиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако 
ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључ 
а паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не 
 прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирски) казао, да ћете нас 
“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а  
руги... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега в 
> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту. 
рист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло 
 бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти ве 
изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} 
ружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са  
p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам  
/> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банат 
ости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија  
фан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нек 
ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „да 
и повољније, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је 
чаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S 
ругима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с  
о даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, о 
 моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чујете, шта 
е, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p 
само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се  
 <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p 
нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се др 
 држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо назд 
Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к  
мој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, 
а вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p>  
ас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје је 
ега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине пр 
е са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљ 
разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, с 
ијег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља ма 
андрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да с 
и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може н 
“ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, ал 
премати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p>  
<p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви  
е наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог д 
м до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јављала се у том, што је држао да у 
цом.</p> <p>Присутност тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо с 
ви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека  
гих.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та  
д чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову насто 
то пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме не 
апетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад дру 
туру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да  
дио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! как 
стњејша конзисторија изаслала је мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и усп 
 у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога неможе ник 
 била обчињена пријатности и разговором господина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала пр 
ла,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље арх 
 скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣти 
и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком д 
је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ ре 
>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p>  
енка му прекине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милос 
мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили р 
оље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p>  
 Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу  
ца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља. 
ој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тет 
p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разго 
дминистратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ з 
м готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писм 
 и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гл 
е до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао д 
. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурам 
г.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси 
 му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то 
поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја м 
rsagium</foreign>...</p> <p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта 
е стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} 
њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођ 
дговори: „Истина је, високопречестњејши господине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му п 
“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „ 
“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</ 
Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њег 
смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали митрополита Станковића?{S} Кажите  
је ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко стран 
: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће б 
смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја пр 
те.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, д 
 <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb  
 ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Рас 
е у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, б 
нили: то није истина високопречестњејши господине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <p 
истои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши господине!“ одговори настојатељ уситнив гласом.</p> <p> 
противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S}  
апанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник п 
, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ проду 
Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно 
ј је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣше  
вом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничаром о.</p> < 
е тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се 
ве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и к 
м смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли  
> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом  
“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило с 
удно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници 
 већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека  
о смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја  
 <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као 
ној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; —  
 <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високоро 
жио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору митрополије, да сте га, неумѣс 
 имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико  
нашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче 
 је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне  
во познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговор 
{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпа 
и.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: св 
е нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, ка 
ли ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице 
таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај н 
просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архим 
ј очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</ 
“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити,  
 ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, 
те, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n="189" /> покојни супруг нити је био  
а употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачува 
свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла за 
да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p 
>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није имао за то дока 
ати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног пр 
сте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ле 
јка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, 
ара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој ли 
етне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, нез 
p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рек 
</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде  
а.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и д 
Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир поч 
рѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и на 
емо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</ 
и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата  
ш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са д 
ајсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које на 
а.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју кр 
та окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу;  
гата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамен 
“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манаст 
.. та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и 
о њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од арх 
 Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из  
и бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣв 
други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме шт 
стире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачк 
иљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријар 
да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати  
 најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара 
ори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је  
 свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p>  
ивота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и бу 
ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „К 
<p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљ 
нитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, 
p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обра 
ла.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим  
 руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови:  
игне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се 
е у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели п 
, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p 
ој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору 
астојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, 
 <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада 
а палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа и  
ак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрује 
оспођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице  
, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фруш 
 проговори:</p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине  
 за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S 
</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> 
а пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће,  
во,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала д 
е сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том пред 
ину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит 
гови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако арх 
мо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је 
е у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p> 
есе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводо 
S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p 
„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бит 
Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру кти 
 <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај  
тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај гос 
то занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на стр 
По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два 
 Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се са 
ји држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају,  
ајпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи  
/p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на ње 
 собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, про 
е превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p>  
p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стран 
на“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да б 
, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, к 
амени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза и 
много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке 
“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем  
 свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо п 
т манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтрг 
“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви ме 
 у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негд 
ти, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и узда 
кој сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је 
те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он  
ин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој гос 
спођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг  
жном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија 
а винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p> 
адих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p 
е занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира. 
и позваћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњ 
вића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби з 
" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче с 
 ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао 
већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато 
безан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настоја 
у је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њ 
> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p> 
аја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ход 
м одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве с 
д ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, за 
д дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду 
акле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти 
 стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту поз 
 гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сј 
„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — пок 
д дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</ 
чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ва 
елико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои  
едаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ  
ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од 
собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим 
го код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете и 
иру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Ав 
ујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми 
на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а  
а.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помил 
уди <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код в 
<p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Кал 
њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне 
е до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је до 
 n="197" /> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> < 
у руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара  
 онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи 
дањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само  
кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји 
о за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности на себе један црн 
ице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, по 
 поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у  
/p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве о 
ођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развиј 
госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у тра 
ад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у ма 
/p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> 
> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су до 
вом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, 
ску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто н 
 <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архи 
l:id="SRP18730_C14"> <head>14.{S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандр 
ладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хла 
у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то 
, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарим 
мандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чу 
слѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у к 
нија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него  
> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мант 
ти, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и  
 раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да буд 
онео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколик 
000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филија 
чена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и насто 
 онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе 
н попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и не 
латити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига. 
, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, прис 
дите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згле 
творе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево ва 
е пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје  
.</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала 
снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову 
ч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l> 
дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин п 
има стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност 
 и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући к 
100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Кон 
и.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и по 
србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су 
, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да ј 
аваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p 
вљује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будн 
2" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем  
ng="la">Judex-a Curiae</foreign> Јована гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S} Отац  
ем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекр 
 тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и  
је обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану  
о?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Дру 
стиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега од 
сто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте мо 
„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто 
 ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи 
је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовн 
оји јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном мо 
раведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архиманд 
ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти с 
и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако с 
овица . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Грабовац . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Свега .{S} 1 
 велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали и 
е могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу д 
 много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у 
полд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах 
 Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брд 
ензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајн 
.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се н 
о пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца 
слѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капет 
е бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карло 
ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} 
закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и све 
ар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно пл 
га новога частника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбни 
 се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теоф 
и.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му  
ојују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле ш 
Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало ј 
вала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрв 
ит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но резиденције нема. 
направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Пл 
 зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа 
ло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} 
целенција: ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будућ 
је ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад наст 
 кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого б 
 но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао св 
ује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на 
ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофа 
са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ј 
ему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи  
ирем!“ одговори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> —  
да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна свој 
 година одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: д 
као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си уб 
шедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у к 
едол . . . . . . . . .{S} 900 ф.</l> <l>Гргетег . . . . . . . . . .{S} 975 „</l> <l>Хопово . .  
} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа 
би ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по  
 у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администрато 
и и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас је 
а част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“. 
сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог 
их дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а кува 
акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p> 
 по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и из 
руги проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам 
/p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та  
 „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није 
амо држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па  
проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архи 
ом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" 
а наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке 
ну прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отис 
.{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтисне 
овори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобн 
у је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав,  
 ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сум 
иви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно пр 
 небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, м 
е твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехоти 
е жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његови 
 калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу ув 
се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, 
бе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, 
људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт 
брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати 
ав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара 
атије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије и 
ољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд  
 ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује о 
аравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле так 
 крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> 
</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда н 
на љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвац 
није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио жив 
: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. кан 
омоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p>  
само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ вик 
 отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" / 
ти незаборављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њ 
ком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе  
> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣш 
нуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-вла 
сијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне  
и становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</ 
па мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митропол 
<p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n=" 
сни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатова 
ке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста г 
и или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, на 
рѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери.. 
ађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо  
атко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang="la">Judex-a Curiae< 
p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p>  
, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су 
итичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, т 
барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жанда 
 Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није  
ући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, к 
тупише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S 
о, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк д 
оме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи п 
ита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> < 
 намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, 
онал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па  
што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка  
на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога 
а за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣ 
ли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми с 
253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдово 
та своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са  
као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме 
рата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калу 
е младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>А 
ком лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је  
.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; с 
 су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо 
ових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, р 
добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш 
 гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣч 
 рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрв 
ћу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах,  
> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} 
ири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити  
дови и бедемови стародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето;  
жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијах 
“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> < 
, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан 
отегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{ 
ета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене  
ета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано 
нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило  
 лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних мана 
во ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко ре 
учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдц 
а онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту м 
ѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јо 
 а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх с 
гетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови  
учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити:  
не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери св 
 одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љуто 
овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти  
 <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друшт 
 руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати шалу и прогово 
>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представи домаћин ка 
„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољуби 
исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.< 
ако ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту м 
маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S 
е недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изи 
греб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељи 
ову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, 
јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене в 
ут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му би 
о да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у п 
<p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, види 
ари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се  
а, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу п 
старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; ал 
шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, к 
за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и диви 
ко губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у 
госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега 
 <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и III. 1880.)</p> </div> </front> <bo 
тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код 
 шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите 
е ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Доб 
нага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снаг 
ма живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то  
лану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манас 
гуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А т 
 у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и ар 
лствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, не 
ишта небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">conatus homic 
ли одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз из 
ћала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морам 
ели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на п 
, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се ун 
ну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрас 
идно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крсто 
слѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли  
че Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S 
се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, д 
 од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је ст 
о црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му ц 
 кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „А 
Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Ш 
адирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако  
оспође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих из 
редшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, 
 нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слого 
ине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом прав 
мијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њ 
S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпра 
скошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и вик 
> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гле 
бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стра 
 дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан у 
нику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сиро 
/p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јут 
су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало мас 
м добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, пис 
апрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни м 
ница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга 
дачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги к 
{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно  
очито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мал 
д осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и доче 
е.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене марам 
ан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене к 
ype="group" xml:id="SRP18730_P1"> <head>ДѢО ПРВИ.</head> <pb n="6" /> <pb n="7" /> <div type="c 
ype="group" xml:id="SRP18730_P2"> <head>ДѣО ДРУГИ</head> <pb n="130" /> <pb n="131" /> <div typ 
ype="group" xml:id="SRP18730_P3"> <head>ДѢО ТРЕЋИ.</head> <pb n="248" /> <pb n="249" /> <div ty 
. . . . . . .{S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду ј 
ешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Ва 
ељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их 
звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише  
 госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворс 
 и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> н 
и пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изр 
 на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да  
 дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељст 
и св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је и 
ивот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири са 
, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком 
ја остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она ме 
вет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S}  
ало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом рук 
ра духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег  
 се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумир 
ѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су 
руги од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махн 
отице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стан 
шо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави,  
ма и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске 
Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом 
.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње 
 у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створит 
Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Ми 
ијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на на 
вѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћа 
вори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, н 
ужи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо < 
, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него п 
латно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, не 
азтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквено 
је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, к 
вор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сва 
</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој 
foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign  
s sagte er</foreign>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang="de">Also <p 
јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> 
>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу 
>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се  
бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у цр 
ћ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова при 
gn xml:lang="la">Procellas</foreign>!“, да.{S} А шта је то <foreign xml:lang="la">procellas</fo 
itas convinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Ка 
дњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле с 
м ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити  
творити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за прос 
д и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што ј 
дан прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер м 
 ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је  
 није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је б 
езрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на с 
е, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</ 
S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одн 
химандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлог 
и може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом пу 
с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из дв 
от води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бит 
 и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang="la">status quo</foreign> у ман 
увај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на че 
ковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да 
е мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти каж 
ли кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у 
 предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жр 
} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избер 
.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрује 
..{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете. 
> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p 
ити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манасти 
а се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.< 
унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да  
 оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у 
ула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога 
начило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држа 
астиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је пр 
/p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријат 
о умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из 
ном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p> 
 дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није  
а нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила ру 
 кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S}  
а.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; 
. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свог 
 моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју  
е се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је  
Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за вр 
ено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карло 
тратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а д 
ту администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгств 
хом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем 
а тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакл 
је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам 
и: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење м 
е у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} 
ави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣч 
воту живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлаз 
<p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодил 
недаде повода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више 
гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да  
на, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p> 
е овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се на 
ве једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласо 
 изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спас 
ила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибат 
ин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је 
> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у  
> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la 
у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семина 
ио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца 
алека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем ј 
{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ  
 више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Гов 
е, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече  
а, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Ос 
оказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим а 
S} Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:l 
аше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми 
„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, о 
коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шт 
 Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те  
>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нага 
 мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејш 
кајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној  
ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле моли 
то сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јес 
тникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека п 
да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="ch 
ве славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо ка 
ерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Ка 
уђера најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма у 
с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, не 
су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по је 
бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> 
инити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Ј 
ам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком 
сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак с 
и доктор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то 
тођакон код митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице 
<p>Најпослѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њег 
 стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве с 
 да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму 
ало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то 
. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четв 
и писмо на администратора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се 
ато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; 
и о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него 
ле,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређе 
: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За 
лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости,  
 из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па доб 
, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у ср 
лушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори 
ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови 
је било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣди 
entia</foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту  
ће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p 
сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p>  
ди, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се 
и позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе,  
прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу  
намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља 
лавом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣ 
а мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем 
е строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако да 
врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу  
па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мар 
е мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb 
 поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски жите 
у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи пови 
ба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пр 
које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срд 
 рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу са 
ти; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да 
е се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт  
p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем ш 
астиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су љу 
 прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у 
елике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговар 
 издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ с 
гу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, прем 
оспођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој 
ругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од ми 
отођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мал 
ма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> < 
на већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају,  
тре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит 
дника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је 
знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око п 
 сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично  
о данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У 
 своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископо 
атом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави ху 
у господину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те  
а идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је 
ји такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмах 
еније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастири 
ључеве, стане обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ва 
 начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{ 
орист државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда с 
а блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око м 
а и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му 
а ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи ње 
осподин протођакон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је  
вемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођ 
нога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана ка 
Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, 
се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мал 
 неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто д 
а зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор ов 
 у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитв 
 нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да 
ош нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо 
е парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из њего 
овиче начелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови 
 да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућно 
фану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000  
есели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпав 
ти, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то  
и кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Ад 
ћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико с 
 ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„А 
" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и 
ио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандр 
 и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље 
имандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постан 
</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мис 
<p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="4 
те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, д 
гова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвал 
у, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковр 
<pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покриј 
ћа се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што 
 ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало  
у с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од 
pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“  
>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда 
астирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право 
отивности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је те 
 ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин прог 
рзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит пог 
ирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном  
радину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код 
проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> 
„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.< 
читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за р 
кад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што би 
оведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“ 
та ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, д 
го млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну 
нка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и 
о извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим 
 Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" />  
аздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди с 
да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архим 
но прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље 
.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type=" 
 и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од гл 
јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и сл 
 и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме  
мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити. 
.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</ 
уче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће 
 обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од ва 
атељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и проп 
а гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С мало 
аран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку про 
ше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ 
ти као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере н 
ве своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерим 
 му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се под 
меном храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S 
стаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам 
ите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и с 
варица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па да 
кво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ћ 
ве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању 
сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени  
с одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које с 
ит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Мит 
адно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као д 
нете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах < 
его је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација...  
, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је бил 
то неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архима 
 Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строг 
пуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окре 
и спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поиска 
кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашљ 
ка вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизи 
 ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег 
и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља,  
машаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од к 
 неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем 
ошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знам 
p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа 
љиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p 
 примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p>  
ађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у с 
ментима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p>  
е понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благосл 
ковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски па 
слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А  
 <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к наст 
о, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговор 
а доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни 
ти нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе о 
да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, пр 
о.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиско 
и сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио 
>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори 
ељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства 
ани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте 
ј у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p> <pb n="3 
оће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S 
и на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим 
S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb 
аилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовн 
, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... 
9" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута та 
а буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула  
ен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у  
анична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се р 
м мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људ 
учак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по  
ко и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје 
ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невољ 
ука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити нем 
м мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обра 
 прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли н 
му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> сам 
да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског  
рије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно 
оје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи по 
а наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном д 
би позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.< 
да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори 
тересу манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена управа у имању м 
 онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О.  
ију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при ч 
или он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра д 
 оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се 
год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 
олестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или с 
з ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> < 
 њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он д 
 То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S}  
} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Ова 
p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, 
вом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање тра 
кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са г 
атељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира п 
у били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суо 
 ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би с 
 храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није ист 
е!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели 
 је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом 
итио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је још 
врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митро 
ако то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу,  
ита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како 
ли, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља д 
 су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb 
ју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер  
ого имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, 
 том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније см 
донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII од 
 да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него 
 врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром м 
атељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста  
 позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описо 
 је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом би 
уше љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Л 
а затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој о 
и дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњеј 
су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије 
 <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епис 
им блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, н 
ти са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка и 
воју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Т 
ник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ о 
рѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те з 
ндрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му с 
ложење свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и д 
е рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то 
е ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био 
и праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S}  
 n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће нар 
 да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му го 
 Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписа 
и, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре 
и овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема 
мите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p> 
тима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити дока 
ије смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из  
вој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколик 
.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год 
у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане  
ам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите л 
изме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се јед 
м светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је арх 
. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато,  
обележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Н 
 к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближ 
</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> < 
pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то 
ести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирс 
црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само за 
 је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣ 
сцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од  
 светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне 
смири, стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣч 
нажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако дарови 
оситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру ж 
>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било  
p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојате 
ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>С 
тању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S}  
чима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родо 
а свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p 
и за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име  
и, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне 
 оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми 
могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра оти 
калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si non caste, adminus caute</ 
кошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се у 
тва имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</ 
 почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣк 
им мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живот 
ао и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да  
ника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него 
устом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>О 
S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би 
 очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О 
 неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, 
уди овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали  
ст, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима в 
рно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо  
имандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пу 
морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране пр 
ије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан укло 
 — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем ост 
{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55"  
ј.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p> 
но употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стра 
се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, д 
све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје к 
 човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањен 
лази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да 
војој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. ти 
едалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} 
ико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бит 
уо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше:  
ли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви 
 се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} О 
ослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда 
и.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини  
јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш ка 
зарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита пр 
м убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а 
и о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду га 
сао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од у 
 толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалост 
теља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази 
жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога 
фану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би г 
ће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, 
 како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастир 
ителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. 
ораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који нем 
ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној 
уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно  
 болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣ 
 n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходн 
смо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Те 
обзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломи 
ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ћ 
ати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за са 
p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по крев 
јатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} 
/> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: 
ом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да 
нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печен 
ти архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо љу 
 иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запроси 
ку, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одго 
брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим про 
ик: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници про 
г.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас 
 како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и  
{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Н 
му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одго 
 <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно мож 
говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} П 
пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисц 
вено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно 
дкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> 
тојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Зап 
акон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тра 
манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима  
напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сест 
је није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основа 
н, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се  
ријарх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговара 
 <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣ 
један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, ко 
ј приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти,  
Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор тр 
она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било 
а и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣру 
 независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „бил 
 Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похит 
горѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад 
ирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у к 
т данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао им 
т, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одуз 
 увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> < 
ачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо кува 
 патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате  
атно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, 
 стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к сто 
 бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примир 
 да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад 
<p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк к 
е одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран п 
е!“</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником 
ри о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађ 
ѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведа 
/p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, т 
ри: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека,  
ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде  
ри на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заб 
ворио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том 
ако сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братск 
ријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни! 
 проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте  
 да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу  
ости.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ наст 
ву св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> < 
 као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стр 
p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са вели 
еговог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању  
слити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне,  
ѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи о 
 вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја ни 
ама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим в 
га покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покор 
ворио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам 
те,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати к 
што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо 
ем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору 
у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, п 
нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да  
ити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да  
у,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као  
е како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим 
 што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом 
 се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија 
S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док 
.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио 
>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљав 
ођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да 
, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код 
епристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати  
лачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио в 
р знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S 
о архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли 
 /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Заш 
 да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 
о овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p>  
заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило 
самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</ 
 кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне ч 
му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин  
писатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те 
ека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор 
дан новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита  
коро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћ 
до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p> 
за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, 
војим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му  
тала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p> 
 се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила 
ане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донес 
ић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се 
е био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране пр 
д наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и згр 
да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и н 
оју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за на 
> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„ 
о и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, 
 народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног поха 
и нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја са 
о; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су с 
ступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ће 
е главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вер 
 /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p> 
... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша он 
т нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с нам 
“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p>  
и спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небу 
мда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути 
ај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ а 
да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буд 
лази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на ово 
еко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополије свакако више стоји него ре 
S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето зб 
один (администратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је он 
мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна  
рѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа 
човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк 
н поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан баци 
Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Пос 
 једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој с 
г ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим з 
дно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја з 
зиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, д 
ѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, 
</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај,  
дце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удал 
мо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живит 
ђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду 
 да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде,  
имандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то 
 би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml:lang="la">cum su 
ѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чут 
домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуств 
 манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинил 
слио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачу 
у сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣ 
овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини  
свѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се ка 
а, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож 
мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је доб 
ра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} З 
и свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p> 
мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље  
 изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобо 
 нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> < 
а, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и њего 
Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свиј 
 паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали о 
.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што  
ори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше 
рско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти н 
има, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} 
а на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣ 
, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„ 
, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натра 
дним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па  
лан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се  
ст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p 
ролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми  
ратимировић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, т 
S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамље 
иру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа 
ив себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣ 
 Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста  
 немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја  
а управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуд 
ама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, 
ле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мај 
А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељство са великом госп 
/p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који поз 
ед састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, 
.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа види 
ње и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божи 
, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговор 
 патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Саб 
 игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>На 
ијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био  
Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Су 
тано са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници  
; на кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посвети 
м сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор њего 
м цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру ст 
 обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна  
 научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p> 
/p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у 
старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све  
мам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатељ 
/p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора жив 
фане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Прот 
е.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, од 
а мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему 
са, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манас 
ор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава  
 говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године 
та.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како  
и јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о 
ио задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} 
, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новоса 
му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим 
азхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог з 
ао да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту;  
вим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p 
га?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи изм 
 Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру 
 да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, д 
е бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859 
 у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); 
е к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са сви 
им?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви 
 па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свем 
58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Лео 
аж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили 
кало, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запит 
ња покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена,  
 архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленк 
о.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231 
дрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изј 
"239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану  
да мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари из те архи 
аљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру 
употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно 
{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, 
и су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на  
</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣ 
ѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и ме 
us homicidii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign 
о ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој  
, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хв 
пску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога б 
 отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру,  
87.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам да 
 себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb  
рхимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан мет 
тлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и А 
</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала 
о прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је  
архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат ј 
ао што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побу 
 о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> < 
 руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао 
доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо о 
 врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S}  
ензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро  
зразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него ш 
ој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има с 
теље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се попл 
 се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манас 
стила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мас 
 Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допу 
и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одр 
био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ о 
ш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</ 
ај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није и 
етке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, наро 
на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски еписк 
 свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“ 
род се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бави 
ама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и гла 
жао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ћ 
туру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми  
ђи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S}  
одне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао 
 му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи три 
т у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села 
 Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни  
копис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а  
е што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а ник 
а госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> 
 Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb  
и, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p> 
 реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешк 
обове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњав 
министратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> <div type= 
призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти докто 
нистратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије,  
еним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га 
 главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за  
 овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је 
влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да 
ија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега 
осу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p>  
 изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign  
оне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p>  
а моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи  
лази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у з 
и.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите. 
p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у св 
сама... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну  
о наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно,  
тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге во 
нат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p> 
годат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђ 
>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор 
 то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће за 
упим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах 
х преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити 
твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{ 
 држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала 
ровели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли а 
ја, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх г 
 госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у  
и дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год 
ам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би 
 тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Ш 
, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна с 
етих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих гово 
ти сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко 
е опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок  
уно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске в 
заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по  
укијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доси 
оју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S 
.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па ка 
 би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и  
Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступ 
и слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и пр 
 манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији 
 писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у 
но бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p>  
 прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тет 
<p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи. 
ало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на 
 бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у 
 бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде м 
{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурму 
то је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са о 
раснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружт 
варадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно дру 
>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужи 
{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на с 
 подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастир 
>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣс 
елију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p> 
трчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на св 
анастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир 
“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем. 
и.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом 
е онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, па 
рѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне ка 
 молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309 
ражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени напра 
сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица р 
 администратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на ст 
ужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све ј 
="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> 
ају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери. 
 био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших  
ица му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то прав 
и грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском сам 
ђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли 
ачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсја 
дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим вид 
 Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му да 
 у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој нево 
а своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва  
.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но  
е разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући кази 
од. 1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми д 
 да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С дра 
ље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно б 
. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехо 
p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање  
анитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</ 
патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико 
 да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p 
а ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне 
ољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Заш 
оље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-ма 
мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, зн 
стникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“< 
аговолите ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим та 
 кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S 
а свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму нар 
а своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, мож 
ерем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а т 
а душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који л 
ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире,  
а све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куриј 
о.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим 
би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу ге 
ека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим м 
рајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате 
арија осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10 
ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ 
е осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и 
ѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монас 
утње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манасти 
ху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо  
вана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу  
, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пиј 
а ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата 
еђени православни манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак упо 
 како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избра 
 него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣ 
лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршениј 
и.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш 
се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „ 
чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но как 
једаш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои 
аћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“ 
нути, што је најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> < 
 господина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало з 
и у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се 
јарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком 
е господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, так 
е ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у ц 
рѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове и 
танцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стр 
одина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све п 
 дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да  
авање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год 
ретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од  
ћ такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256 
муца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите а 
но, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, ш 
у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне 
ои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стр 
е јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одср 
} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандр 
испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ћ 
 да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пре 
si non caste, adminus caute</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважим 
регледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рука 
p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са тражен 
 цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање засл 
> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" / 
 са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озби 
двокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣ 
 манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш  
госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово 
има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у  
>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика 
p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архима 
огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговар 
ѣстници <pb n="53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како н 
ила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за  
е све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није ч 
а то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе б 
риобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје ув 
а је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ прого 
н помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико к 
ха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимиро 
 је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари 
дари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хај 
угче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У 
а се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манасти 
теља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Ст 
ти, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја  
до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p>  
рополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву 
о, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би би 
 кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мис 
лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хра 
но добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости уста 
ше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се пр 
, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи угле 
дру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— —  
>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми ма 
а“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, 
ве га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што др 
ш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је  
език за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију,  
сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш з 
тета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А  
чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на 
 се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека с 
...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одлож 
рдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пр 
ватски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <milestone unit="subSect 
авали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> < 
тира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана 
и рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се неб 
; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Парт 
жила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала  
тац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за друг 
“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко 
ад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упо 
ја западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до ж 
ицом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то м 
енка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћ 
 Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣмен 
ј много повољније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у  
дном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно 
p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабо 
позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао 
 с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, ексе 
„па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та на 
рајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreig 
Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили  
 мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чу 
 кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је са 
е!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣст 
Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је 
ала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у 
/p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст  
па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да 
кали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно д 
вој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинит 
и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подрум 
слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је за 
о је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто 
 но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала.. 
е.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣ 
н.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи. 
 тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућ 
ним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; н 
очека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друшт 
сла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше 
е Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки м 
над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; 
ои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су  
огме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе 
а, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пр 
 сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уч 
имандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађ 
ни штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} 
пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков бли 
кочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу 
оговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. арх 
ла!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вел 
 па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манас 
ра ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само  
ма.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговору патријарховом са 
воју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим 
да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо пра 
туру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Кол 
ам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, је 
стирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ов 
ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S 
рху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благосл 
слио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано 
аше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне ј 
S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати 
разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви неп 
ала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да не 
а види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И 
ечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе на 
пак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> 
S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других,  
 а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда 
S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку наг 
уђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасит 
ам администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибе 
 је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, 
шио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати 
 одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се пат 
 манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на 
S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би з 
 а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non plus ultra</foreign> с 
ли, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је 
и отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време д 
и Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л сп 
 на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв  
ни манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се 
 ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста 
 <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у 
ане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.< 
ували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попад 
 дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно  
69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него 
ла.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} На 
ода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и 
азхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ 
саца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира н 
 хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, 
.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Него 
ихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣ 
одици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топов 
а посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали б 
 и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљу 
фан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит на 
октору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојак 
 бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за 
ако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо ј 
 у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве с 
у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради 
 па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" />  
ало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао нем 
го да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бија 
та мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад 
 да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца 
а архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу ц 
ојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} 
овни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се п 
, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> < 
га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и п 
изи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај  
ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмили 
 налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд нес 
или“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствен 
ити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу. 
иткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к пат 
{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам 
 се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка 
“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше 
ступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда и 
, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к  
екне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах п 
та <pb n="264" /> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш вид 
 проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и по 
о би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку 
хвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горо 
к је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што руч 
ру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бија 
да ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и држ 
хлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде 
све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стан 
и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан  
повѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријар 
да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</ 
о је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и  
е нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је  
ао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови,  
азумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „М 
и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p>  
ком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако зва 
ше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и в 
омо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега кака 
 баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277 
летви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато  
екне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“< 
е изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, кој 
 пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћели 
на ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она 
 снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње 
а ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега  
 се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг 
стна срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потвори 
ошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те 
 ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно 
убљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво и 
о је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или 
 у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја у 
агрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу 
оже изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио р 
стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо в 
бе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к не 
100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на  
ћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у др 
 ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и  
имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да нис 
и пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је 
ћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</ 
ѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p>  
 схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то 
 добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њ 
у пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за  
о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама. 
 сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми б 
ка говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам  
е, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам  
. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју пла 
од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште о 
 штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања  
роговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ства 
гу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народ 
мо чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p 
.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је 
Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија 
и памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија.  
ад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau 
S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна  
ледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> 
људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за та 
ане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ о 
 био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p>  
р... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, 
начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На дух 
ти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та т 
азити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на 
, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партен 
 своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang="de">omnia  
дник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било ч 
 до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том манастиру о 
ила с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са њ 
>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца! 
астла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p 
ог судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управи 
 са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао. 
ѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији  
, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан  
61 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и шко 
ај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S}  
ременом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и та 
p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Ал 
али, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема. 
светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло  
тњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда  
раторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, 
 одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико  
тен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе 
и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣс 
дуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се 
 шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„ 
ну.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти а 
 Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“< 
има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господи 
се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама бро 
ито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако м 
аљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣ 
 запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се мож 
ље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне н 
Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај  
ити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук  
 кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве н 
е ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са насто 
не.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је нај 
 теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење с 
не: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него  
ући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њег 
ђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше 
погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо 
исине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га сте 
 n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црн 
је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Sublimi ferio sidera v 
арем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ прогово 
ног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из  
ене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра,  
уло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад  
 у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, тала 
Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високо 
ти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћ 
у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири 
ћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинул 
ш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Он 
ељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико 
луђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против  
ти се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива 
} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га  
 — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива 
ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрек 
 особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече 
и учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У д 
неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, 
 архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p 
ет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти:  
 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове тру 
се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби мо 
у ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.< 
 да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га  
тратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта,  
 порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у  
 свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење стал 
администраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да д 
е, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кив 
, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и  
ли вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убиј 
овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се при 
ати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и 
егова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, госп 
{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо 
р нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учин 
 <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је 
 види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете ко 
ити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p 
иђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази 
вља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и не 
 о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости  
е, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chapte 
нео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братиј 
у чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним нево 
м се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на 
код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ он 
ј понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из 
 „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни 
јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у мана 
у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође а 
 да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову 
брати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаро 
о, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одг 
плаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог 
тру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика  
ђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад 
е боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите ме 
а ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољ 
о наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и 
м манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣ 
руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах 
иваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам м 
ши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо 
 у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради,  
ворења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад с 
 тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је  
ође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви мо 
а се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> 
млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</ 
ао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из свој 
то траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; ос 
ојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је  
ленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала 
у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла  
ћу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и н 
е разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисањ 
оговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни о 
ки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја к 
астир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.< 
 о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до са 
ици.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били пред 
 Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закут 
ер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. на 
. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости 
иче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, пов 
ло по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <p 
к у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стањ 
свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може ман 
о је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме  
{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше 
шта и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ход 
 такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом госп 
поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији подан 
ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај п 
у и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их пр 
ли. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере 
да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном 
ш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“ 
смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву с 
 „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш р 
нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ  
ра али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши с 
пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p 
 радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их  
валили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладо 
дода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.< 
ружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</ 
тир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промум 
на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у ви 
е мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо види 
да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ни 
м чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари бољ 
побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјств 
ао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречек 
} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне ар 
 манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога прото 
мфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p 
рати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено 
им пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„ 
 преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци... 
екне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно  
 незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац  
 учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продуж 
p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манас 
луђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо про 
о, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, св 
 школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква г 
тог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га за 
ли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна 
рви полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да 
поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, к 
 <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није м 
 Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> 
а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и о 
пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори пис 
p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим ж 
да сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скув 
рост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде пра 
г он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропа 
олибељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави пра 
, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му ауктор 
нас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо. 
 се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ ч 
здена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам до 
вих већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од ве 
у догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се 
ни други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ћ 
се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми са 
т.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свеш 
алуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим п 
, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге 
 човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помути 
> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архи 
, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отв 
вне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступ 
.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи  
видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већ 
 по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митро 
 мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то г 
редићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастир 
, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим 
и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој м 
.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p> 
 а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље! 
S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу б 
еш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <p 
газда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шеп 
жи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која  
/p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те не 
 па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и пр 
анастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има 
ућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допу 
мам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулец 
 молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави  
 ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомир 
примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Тео 
 на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дат 
д поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣл 
 <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣс 
ајући смисао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И до 
е из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је  
рцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја б 
 земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p>  
кон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p 
ихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, 
бро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одго 
ар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на 
 чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га  
</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архима 
и пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити 
ријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон 
 простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто 
а већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> < 
ак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли см 
мѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <p 
р у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћем 
/p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те  
<milestone unit="subSection" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати 
навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па по 
ѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пу 
уља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на н 
у за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла 
p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд о 
 сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу  
е нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теоф 
еможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље  
млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљив 
им гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у зван 
е, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</ 
 злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дан 
S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независа 
е он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та сте 
ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотаци 
менућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“ 
ави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш н 
а зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћ 
начајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим  
више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мен 
,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку у 
јани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби прихо 
ажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви  
} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, так 
ст.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону  
— „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора  
 велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријумфирајући н 
њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише;  
м и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви 
да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима ви 
амога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе 
ако се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше  
ропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од гла 
рављеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више  
м, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит 
 је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату,  
рам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то са 
мена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико 
.. та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да ра 
че“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја с 
у архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљин 
 плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја,  
аш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> 
срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај пр 
Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад св 
у пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство  
з те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и с 
шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Д 
о чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоци 
> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се ви 
ак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит  
="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у св 
цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе к 
е нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом од 
е увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био ј 
а него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранц 
то таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од 
а вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се  
спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће ви 
рца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзи 
значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу 
пита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно шт 
м к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„ 
Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом 
новог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да 
сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{ 
 одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и не 
што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на  
 Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</ 
"83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је п 
о пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или д 
ромовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ниш 
уце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије ман 
} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, 
 са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколи 
оли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја 
о и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" / 
сти, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; 
теља <pb n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p> 
о главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p>  
ко тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко ј 
p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запи 
е, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Sublimi ferio  
еднако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини т 
 и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његови 
вај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> < 
рало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже  
је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт  
астило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запам 
текло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандрито 
сподин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле,  
рисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања,  
/p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође  
се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочи 
би; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао  
е као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту  
н чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видил 
очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узра 
о професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно мод 
е с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан 
 Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „ 
него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле  
подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у поче 
и саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила упр 
 подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се  
 недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Прија 
да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба об 
 и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак  
 да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави к 
и се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата 
 И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и  
рио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“  
а.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</ 
ало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му  
 танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{ 
 сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Herrn!{S 
ила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, п 
ав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нит 
и ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305 
 грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису о 
ув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу 
и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше  
пи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како насто 
</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погл 
е у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градон 
мисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му ј 
„Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на  
 л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ н 
 начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} 
дни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче гор 
њавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке ср 
тити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелиј 
ет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p>  
S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ  
али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, 
.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио 
е.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, д 
 хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као 
е вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да з 
им, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до п 
по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као са 
д стране католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права неби 
е л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ од 
ом пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из ког 
у на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло сврши 
г добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својо 
се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандри 
 море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко т 
ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да  
толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукл 
.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем 
 Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг оно 
S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре мож 
 страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама с 
даћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга св 
о да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да 
и у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим време 
па...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хр 
ко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу 
на и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем  
</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно,  
 поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По о 
} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, 
да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све 
, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци п 
и направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на с 
прѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће н 
га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између д 
онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о. 
а сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунт 
нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говори 
о се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже нео 
сили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n 
отити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи т 
 ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да г 
иђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казат 
ан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађ 
астиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињиц 
е промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои  
у и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партени 
лав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио 
е сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га с 
чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто  
вим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{ 
има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер  
е.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“< 
 мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во в 
!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозват 
поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређени право 
оологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у ти 
смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине пр 
тва скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често м 
ogen</foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита г 
 нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје 
, quam corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки 
риво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неим 
мна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди прот 
рава здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по с 
ру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју пес 
су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад  
ије. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час с 
на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуж 
им духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на ко 
ки анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да  
 силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако  
изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезариј 
ѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле 
д хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћ 
 има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p>  
се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим с 
диће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣ 
„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчи 
 Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстник 
оворио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући докт 
.{S} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године с 
29, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био о 
шт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити  
умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило 
ер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смис 
 ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рук 
сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки 
ске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови ј 
идворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику 
изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p>  
купоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у ње 
ри.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне 
ој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835  
 ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом 
а трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као кал 
дице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпос 
 неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала 
 му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га вид 
то почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: 
вић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</ 
 се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у  
га код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на  
ѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било  
азкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, к 
ко се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац 
ругом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне за 
га узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до зн 
до и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове 
е украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са ови 
вије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да  
Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у св 
справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само  
 нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелија 
 архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим сво 
тељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p>  
 тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архима 
> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће  
{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге ро 
0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима  
да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Ота 
лику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно и 
а има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>О 
 грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништож 
 тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим  
ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. 
„то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ пр 
 n="194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја  
ѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које  
рже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благосло 
м се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамо 
 ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас 
ои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и 
ђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: 
олазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на к 
 мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили ча 
а цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мој 
„сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на к 
о свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болн 
о међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је п 
 са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређен 
ву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати  
рмера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што г 
оспођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са г 
ак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти з 
а мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче прити 
д види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну 
се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандрит 
мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ов 
манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имат 
а тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„К 
 му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> 
м састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно  
лониће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нис 
 да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни д 
у.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о. 
уша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за пра 
тво по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је дов 
ори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш су 
а...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће  
 Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами 
кве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из ма 
управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирск 
еко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даљ 
се прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да 
тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Ми 
зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“ 
ле школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S}  
аја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је 
ни је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи  
ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту о 
 строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он ма 
 свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И на 
тајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема  
дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте 
p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теоф 
<p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дођ 
и администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у 
>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млад 
ра тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</ 
го ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит П 
> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошк 
 да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, д 
нијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели с 
титуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, 
 <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти 
ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и  
еофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у б 
 ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа 
е л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одгово 
 богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога 
...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафи 
ти, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p 
 истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак о 
ака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођа 
на манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то  
и манастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога засту 
служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што б 
У скупи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . 
бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с ко 
бном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одвед 
а га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карлова 
рит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо 
идиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти  
им ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија ј 
ит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад  
ачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пун 
топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом 
д му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На о 
 блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То 
ас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо је 
и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семин 
андрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вече 
и се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк 
оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим т 
владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите,  
проговори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужност 
>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да 
дан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве пл 
/p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јо 
„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој к 
 и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама 
двуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да 
м дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у ру 
оворио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и  
штрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно,  
оре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код т 
Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „ку 
 ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла 
рати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣ 
га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Бог 
ди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S}  
онвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем  
 код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио св 
 морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> 
мо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи 
ко каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан  
ад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цр 
840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср 
идите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинил 
животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митр 
 нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему  
настири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста кори 
астири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . . . . .{S} 900 ф.</l>  
ј пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} 
главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Дру 
 у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом 
оплином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> < 
м приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандри 
е, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око кувари 
ладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово 
човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му с 
 оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што 
е од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела нам 
их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превал 
ши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије н 
шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неу 
сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнут 
а.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госп 
настиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а 
а то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачко 
љиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим  
 је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео 
памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпо 
от даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из ман 
 разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир. 
долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се 
Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очеви 
 селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p> 
 колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га  
произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху ја 
и доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом 
 богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутст 
{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче ст 
 војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опа 
а се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, 
одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два мла 
ло гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, 
 n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене? 
, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или ша 
ота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... ост 
кратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p>  
иву жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако до 
восадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо  
јатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p 
да ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило 
о у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтеса 
е дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били ја 
 мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреш 
обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зида 
зкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком зна 
 Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громови 
ви, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије неп 
ди помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврш 
„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са је 
е ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣ 
 ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем 
ри моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣш 
/p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>К 
онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти 
о имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту 
 стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је поз 
ари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и б 
куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајућ 
отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила  
ласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај  
 ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Ам 
ро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго  
ле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни на 
стајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml: 
иправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио 
фан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} 
 а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, м 
же, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у уст 
и ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа  
висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болни 
ивати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад  
ти, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све ш 
те, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите  
у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми  
да ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у ш 
дна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби  
ући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад и 
повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“< 
а ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само  
олаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет п 
лановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово 
латили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и  
 продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер  
у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p> 
ане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан 
то пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништ 
> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на д 
ема!“ одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваш 
вај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање 
дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре 
му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати  
у и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је са 
, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни ч 
 тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути 
е подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава ср 
обењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимиров 
са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово  
Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро  
га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отво 
 даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> 
дно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p 
дрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p> 
д. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста 
м румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој г 
ѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам би 
уда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле 
трополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба 
и чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и мол 
ом.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше 
ити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи,  
 Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и про 
micidii</foreign>, ... свештеници су... дакле <foreign xml:lang="la">pericidii</foreign> ... ту 
кле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milestone unit="subSection 
о митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. пос 
а ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p 
t Acht</foreign>!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра в 
м свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу 
ко порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хва 
знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи с 
омоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign  
т боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка 
дужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочи 
навао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у со 
а се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под тер 
исао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може 
о су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Б 
рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија  
амо један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на т 
ости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступит 
Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичиц 
глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстни 
би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да у 
оду чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли  
 ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако ис 
 сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ 
говара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју  
ила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек 
>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштв 
то њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и св 
и том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Те 
м барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако т 
ичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда,  
p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже н 
 потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и к 
столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S}  
аше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обра 
ди помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> 
tradictio in adjecto</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!.. 
l:lang="de">povidl</foreign>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове 
, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једн 
ђује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S 
и или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</ 
ших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад  
о у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдање 
, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види  
</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом  
комотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфило 
е свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му 
 скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, 
труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,.. 
њу осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му пр 
 јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„ 
ић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S 
и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се 
на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стра 
 је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Та у 
е млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало за 
сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шеш 
смисо патријарховог питања.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси, 
 са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће 
 су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. 
ри,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно 
е икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисторији, па нека она  
је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, којему је митра више  
ст тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богослов 
ати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и др 
више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на о 
алуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у јед 
3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</ 
тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; д 
е ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, висок 
 бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор  
ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате бар 
одно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па 
а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његовим  
а у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p> 
иличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни ми 
д би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} 
ж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила 
вор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја н 
манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу  
дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид  
<p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Бу 
ртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен стра 
е, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда о 
лити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> < 
будеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати,  
 имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити,  
 нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенск 
асјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ 
, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди ар 
вори настојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта н 
весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и поре 
 главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоће 
езазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као 
</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит.  
твар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах  
 особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у 
урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати оби 
кав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад 
аревини.</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив ш 
 епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <p 
 мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем 
енка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити 
 кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори 
а архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то глас 
енку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што  
љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S}  
у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи с 
се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем 
мандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да 
нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријар 
у калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси м 
 уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје 
банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице 
атор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стар 
ити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријат 
се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе  
мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Та 
p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знам 
ини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може  
а мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му по 
 све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега 
рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак 
дтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим 
о.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па г 
сам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господа 
 Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима 
 неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме недира 
уге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариш 
вић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему  
 јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</ 
тога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</ 
 опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекај 
ве обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p> 
е много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори  
није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио с 
свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и преда 
„Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, к 
/p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одр 
.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Кома 
 овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„ 
у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ ли 
моари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста. 
своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и не 
, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за  
ти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к  
ромисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои још 
признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> < 
ој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати 
 “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Ка 
и ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини в 
ло.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам  
не, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвално 
е ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јес 
.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.< 
p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ств 
их табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштан 
ус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало посл 
 земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код 
S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уз 
новним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати па 
д у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази. 
и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се 
S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиг 
у наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p 
андрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казивати, ка 
налац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затвори 
дпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што  
згледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се 
о свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p> 
и са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; 
уру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о ствари 
 горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикат 
Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S 
асмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установ 
/p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p>  
кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шу 
 најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Лен 
ка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Мо 
кат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до 
образно развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога кал 
смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p 
овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал дава 
у њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога 
о смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ п 
ри моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтл 
/> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</ 
ем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојате 
ки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим вид 
речестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од ку 
 — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митро 
а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али 
је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и ти 
ј собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за ч 
писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти бол 
ено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Х 
/p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође  
ти течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан ј 
ера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те кон 
 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први с 
ало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а  
p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чи 
казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администрато 
свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p> 
 најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуц 
ead>4.{S} Екселенција.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Ек 
св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим 
тина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њег 
прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру до 
</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па г 
енерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће д 
олије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде с 
> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">fidelis frater</fo 
настири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти 
молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Ал 
веном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око вра 
} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу п 
 одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето ш 
ј намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим озд 
 имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подм 
био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечер 
о на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручат 
а људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић 
ити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој ц 
вуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смире 
поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колик 
 била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит 
 бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да 
вошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће  
омесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек  
прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317 
ромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730_C4 
о, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између  
о, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манаст 
ом изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, 
ненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да н 
кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ  
> Митрополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од 
му да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S}  
чила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и  
да нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“< 
врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако по 
о је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за  
Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику:  
 овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, 
говори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али  
ра, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Го 
/p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се  
S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разлик 
ѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранц 
може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи  
ним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као 
сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу  
ндал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„ 
чна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ р 
 је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда ид 
 исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао диви 
="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразлич 
ратског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће при 
по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на 
 <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачк 
ѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража б 
одило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора 
} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи 
дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣд 
тио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на 
} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</ 
 <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ би 
у хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гони 
... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и 
т овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau-bogen</for 
болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја 
, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је с 
свим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза пр 
и.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече н 
лне изасланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што 
на пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је,  
„Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чист 
 и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣ 
аслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„ 
 је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ 
 онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по  
одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит. 
, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покаж 
{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p> 
ако бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако ш 
 свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи из 
осподин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво дав 
е ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, а 
вала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} 
 сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у оч 
аши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било н 
оже нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама 
ица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени  
 наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на с 
бијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у 
е се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, 
тву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у  
е у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су би 
оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестој 
али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овако 
имађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме  
Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недоби 
а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како  
и и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p> 
ба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт 
наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стар 
аги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и с 
ко рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи,  
тем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си 
, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се 
толу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣра 
ме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} К 
било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црнориза 
свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит ниј 
ма) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у ру 
.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и п 
ѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд 
 твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутр 
ла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у з 
разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ  
... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код К 
ога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах посл 
а изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио  
обро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако  
И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћ 
омовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну с 
теље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „П 
итава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, поход 
стало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала  
> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћо 
она.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Платон 
 у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност,  
могаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Је 
ра тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опом 
е како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> < 
и.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило  
шаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 
 дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу д 
овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у 
да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетк 
еби, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми 
вишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p>  
езичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је јед 
су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства  
се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са 
ило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, ка 
олитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станков 
 ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И 
д бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и д 
b n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, ко 
т и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, ал 
ути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Ње 
етитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, д 
{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого 
олу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служењ 
ке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваља 
вима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца. 
 то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћић 
пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, нег 
тила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком р 
о; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господи 
 манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. 
{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столи 
p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измолов 
о га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он т 
 нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то 
, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал  
ска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се 
<p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и т 
 одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади кр 
 дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе  
 видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У  
о к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у живо 
глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте  
лазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прославља 
х младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а пос 
о боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Та 
маћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме  
иторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{ 
калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског ред 
жијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријате 
ћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медали 
а за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродницима  
а онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као 
пископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> ј 
> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита 
Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је с 
ом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана 
ом <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити 
авдано удовољство духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S 
е на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држе 
 — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и  
 на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођак 
 ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми не 
зности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа 
о: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало заж 
 патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манаст 
p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку 
 сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми ка 
амо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право:  
 сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, св 
мала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта в 
инистратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда од 
а само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи са 
ра.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити с 
о мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на 
ка вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамот 
 смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у к 
 мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да сам 
анастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јо 
предѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири! 
S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је св 
p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири. 
рополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и 
 викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа  
чаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узм 
имѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су 
нако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О.  
рквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски 
жности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили 
; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш мно 
о у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо 
ј час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода 
школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, 
а њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. 
рѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, 
 n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">fidelis  
х неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да р 
.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољи 
на.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па 
 сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{ 
аду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а 
литом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем 
ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да с 
е она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма укра 
лестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као  
о је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких п 
же к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p>  
полита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисториј 
е нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе 
о маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из власт 
.. „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун  
у придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке в 
Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био 
дника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣ 
 у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију 
ј собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи  
га оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> 
ѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p 
а сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спава 
ном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неум 
генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пек 
 свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више н 
 у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S}  
 само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ 
шт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана 
куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> 
но примили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се не 
а, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше 
јатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незн 
 ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више  
 у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле пом 
 је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики 
љивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено 
с опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ пови 
!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне адми 
одно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незна 
розору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запи 
умлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му соб 
чи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се 
намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тич 
адити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница 
ама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше о 
нећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштен 
> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав 
понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула 
„У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205"  
палити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају 
ина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣт 
> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољ 
<p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљениј 
ки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣс 
> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„ 
ирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто исквар 
т и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p> 
p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже  
 да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај значајно.</p> <p>„Мажи писков 
изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>З 
у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело 
187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја са 
ади.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и м 
угодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буд 
остну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.< 
стојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне,  
 кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црн 
идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и  
и им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администрат 
удем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита  
 сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прав 
чије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станко 
Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како с 
ата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „ 
ад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну 
 створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше р 
дно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Те 
 и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а н 
у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, ни 
јаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом  
коб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отц 
“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к др 
ам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одбро 
ане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам с 
динама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону б 
 ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 вр 
="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“< 
у визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и град 
штро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, 
ном постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске кр 
Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толик 
56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов само онда, кад је имао  
н јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад  
и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> 
 г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу м 
 бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непус 
> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“< 
ко да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у ко 
у, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи 
ло, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“ 
 <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на ко 
као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овам 
pter" xml:id="SRP18730_C5"> <head>5.{S} Дворска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан 
тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан пр 
тељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене на 
авља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣст 
730_C7"> <head>7.{S} Разпуће.</head> <p>Дворска је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архиман 
 позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> 
анастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима 
. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S 
а свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски 
.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слав 
творен само митрополитском секретару, и дворским мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толик 
одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. нам 
.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропу 
одам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље админис 
ом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити бољ 
трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта гене 
владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко вр 
врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимировића: и колико је традиција 
— „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у м 
 утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу о 
 одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а двор 
 Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣр 
А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их  
ртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код 
добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осв 
ко су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном 
астира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија г 
 пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика  
 Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се  
десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита 
/p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођ 
 ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ле 
с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли  
 је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Те 
обро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро из 
„Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣ 
 пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митропол 
 само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p>  
агу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим п 
београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови 
к наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледо 
х бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља 
 примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и о 
че, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> др 
манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p 
ше.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан биј 
озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јо 
рије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он 
м све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> < 
пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.< 
а ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили дру 
наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари  
ела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са најв 
ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је 
моаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо  
е зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног м 
и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчић 
чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико м 
тељ код господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Ов 
ml:lang="la">procellas</foreign>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бур 
 уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од  
ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} 
свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К  
авио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био м 
е од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје од 
мишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign> 
>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S 
ѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателн 
привезали, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да д 
 ни ствар мала... ариште... касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang= 
по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣ 
{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за 
аде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак. 
, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руц 
друм, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк ка 
 знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се др 
во отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <p 
н управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покора 
код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и  
 тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владик 
њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпун 
свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било оп 
 а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена 
воката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једно 
енито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у 
а, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло 
ом нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{ 
 на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{ 
 архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одвед 
енка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпи 
но у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека  
 позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатеља тих манас 
 народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари 
p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Ст 
и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ниш 
и се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" / 
т Станковић, кои за Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је < 
азличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи  
бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти оти 
а екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити 
и знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ 
; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења  
ању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школск 
дбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би паме 
ад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, г 
 себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у м 
n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пут 
ри су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро,  
"311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони  
 <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори нагл 
но, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ев 
</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине! 
ри: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.< 
у ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите 
да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне ар 
аше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомен 
ала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди г 
м.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p> 
оносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Нез 
 је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности 
им чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле у 
да, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 кал 
ачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична на 
ом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ 
о очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, к 
{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло 
обу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с л 
а казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} 
 видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен  
у,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђ 
ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка нас 
ругу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣди 
 поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} 
на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тет 
дније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допу 
 мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и  
ли у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печено 
атко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње  
ју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разш 
 перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манасти 
p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст 
обро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана 
мѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази 
итеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо м 
екне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћниј 
ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме с 
изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по с 
 обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто 
>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм не 
 Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“< 
ада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S 
омишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој 
га провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило 
 Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи нем 
 увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном 
то вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добр 
 рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубез 
кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к 
во оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла с 
уждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољ 
.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у  
} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣле 
дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје њего 
ика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, кој 
 проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољ 
неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немог 
е, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоња 
рену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунц 
њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дат 
 мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срд 
оше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ п 
ко које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови 
то прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љу 
 код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него сл 
.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног  
чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме  
а на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити 
кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитиват 
 обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимна 
/p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увиј 
ље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају св 
о младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула н 
и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„ 
ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна 
тао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте  
{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да 
о знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило п 
иди, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пуш 
 и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p> 
окаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им ј 
асови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Стари 
ли, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са пос 
најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећ 
јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се по 
сно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије пов 
 ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова поч 
што овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Herrn,</for 
Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и  
ог подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упр 
жи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком 
о онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она 
p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда  
а тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба  
врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати  
„баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господи 
тан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме 
у изгубили памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја н 
ѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је под 
а са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> 
ор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да  
 хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>С 
носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор 
литва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што зна 
Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ о 
е и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче  
нате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне  
а сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао,  
ошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред оч 
p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је 
а милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалос 
рпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако с 
ом благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а  
 у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне ви 
мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и кр 
енска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са  
} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у зд 
зајмови се на манастирске непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирс 
ци кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о 
 на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зор 
ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из м 
се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црномањаст 
 се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигур 
служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас ж 
 сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуч 
 изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бе 
шпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кр 
ојој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архи 
е.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима ј 
ио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназ 
p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким  
како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, ко 
овачки православни епископ није више за дијецезана способан и како је та црква под његовом упра 
ндрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што би 
а ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> < 
љда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији,  
 којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и др 
опречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Госпо 
мотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Ка 
о при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак,  
 врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имај 
о; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гост 
 је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</ 
дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо с 
 која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно о 
на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју ка 
 свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они зна 
....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а с 
 сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гости 
и они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене г 
вке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне гла 
ѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам прав 
о?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreign xml:l 
и у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин до 
ајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи вла 
ише, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом на 
ли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке гл 
 би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у  
е стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница 
р чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши 
јатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стран 
ог са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није 
 наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ва 
ћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако с 
шевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермер 
га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку 
} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видил 
ну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њем 
 оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> < 
мѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског професора Лазића,.. директо 
ругове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задоб 
"SRP18730_C10"> <head>10.{S} Настојатељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ прог 
S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није  
н отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају 
ојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни дана 
 оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, 
те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари;  
није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђива 
 у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко 
а, ... гимназијског професора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог син 
на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле том 
p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржава 
хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и ч 
шти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно  
маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али  
еновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:< 
валификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пу 
зшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси ч 
ше најтоплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и па 
анисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранисла 
сто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ 
дговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ б 
</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго начело његове црк 
удим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Ј 
иче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом 
мро ексцеленција Стратимировић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у ман 
ити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду о 
им, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су ва 
ѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара 
рода; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им  
да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми о 
ећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Н 
Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то  
оасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радос 
иру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. 
ндрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши го 
 сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната 
ештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој при 
 бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста пр 
и на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{ 
лости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнул 
.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће 
ељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија изаслала је ме 
у ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интерес 
ј ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 са 
 имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископ 
о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало  
о крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, 
ао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти. 
нковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пож 
а шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у Ел 
> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет в 
 у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang= 
ди, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>В 
> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, д 
"110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, 
а свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторите 
ких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит  
ли послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С ти 
</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о  
овѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку н 
ком друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chapte 
е био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и слад 
 жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S}  
ѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте 
сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги каме 
своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого д 
естоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, п 
 је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љ 
ирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, која мож 
p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами 
рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. нам 
уда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S}  
 ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одг 
 нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да с 
ке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више за себе 
ености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</ 
 <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му д 
а је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста ш 
p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n=" 
ани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па 
о стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али с 
 надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастир 
им узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душ 
ро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говор 
нућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол П 
вѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави г 
ди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позва 
, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Тео 
офан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо  
пет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} 
иле, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ з 
ици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт прип 
S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крп 
ка, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља,  
тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, 
у капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Он 
е тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом  
у, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да  
 повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит поз 
бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор мана 
љи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у  
рата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то под 
 изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душо 
диш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{ 
било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и по 
 администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S}  
могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај пр 
 — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је б 
нога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу п 
сте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије. 
ан догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, д 
дике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и п 
тва.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким ом 
> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milesto 
ици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и  
а изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣд 
 се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважав 
{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болеш 
ђакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јос 
 таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан на 
рх, министри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелници, предстојници порезких у 
на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и пр 
/p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовиц 
 врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говор 
е врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напу 
 тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, 
ко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је 
p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам поче 
ла сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Нег 
уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“< 
 и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да ј 
олио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали  
 за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те с 
ло, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакл 
ласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај 
и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро зви 
ао слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о. 
ѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плат 
<p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хва 
а нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити 
 да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ће 
и ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митропол 
удијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре ту 
то добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јо 
та за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„П 
лѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, д 
о примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да с 
Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за еписко 
ајузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.< 
"318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно бо 
им, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне раз 
ад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би  
атријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево з 
имп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош ј 
У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} М 
е домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на 
исам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њ 
 имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣр 
.. до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку 
о је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митропо 
е позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћниј 
а овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо 
ори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пу 
ј самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег ство 
 <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам 
ад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познат 
ом звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Са 
</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣс 
а Стратимировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да  
доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у ру 
ојој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она 
 Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа вис 
 у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ д 
дцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у 
> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли  
сели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> 
ита Стратимировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои  
а све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S}  
..{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваља 
 часови чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је  
 узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам  
, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо вес 
оворио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрште 
>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запит 
еђивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти  
 говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високо 
 и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси,  
једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта в 
ете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја с 
а тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„ 
го важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На угл 
вао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељ 
 братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисх 
а вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће  
им, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се ч 
Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чуј 
и,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смр 
се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га  
 Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p 
иру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било н 
повѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су к 
ости и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:са 
а митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле д 
а познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висин 
горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку п 
бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир 
пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па сагр 
тране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћа 
о.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и мла 
тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. 
лицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашњ 
„Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и е 
ам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.< 
дао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.< 
> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p 
 /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много  
дали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам бом 
да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог то 
манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим г 
} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола 
 од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сва 
: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуља 
 сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p> 
зда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа  
 као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје 
пита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али 
ачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутар 
а сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени  
а на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то 
ије могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао 
ској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само  
> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с 
ѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени пози 
, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣ 
човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почињ 
катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави к 
повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене з 
с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p 
у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег  
“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang 
 и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу  
је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значај 
о ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким хо 
ца докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око  
</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви 
 врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви дру 
.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку 
за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у 
добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако го 
га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митр 
ом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика оста 
ва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о ж 
ам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто 
рали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви 
ећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Др 
едеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Пла 
ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у ј 
и’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав мла 
е.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на вр 
ити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145"  
<pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој п 
кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи 
оћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на но 
т одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администр 
 било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣсти 
ој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје ку 
<p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине слав 
а великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дуго 
моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од 
осподин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови кол 
сигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит 
и онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите спо 
анастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквог 
 се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али пр 
има.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво з 
да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у  
во, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу  
p> <p>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху сврш 
ушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова  
/p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и 
 црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рил 
у и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил  
 стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣ 
тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће 
 народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и л 
нђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим 
е је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана. 
> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа  
имировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су мног 
еофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. М 
ом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега зби 
ути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са 
важавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идит 
комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару! 
 А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј,  
Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, 
огата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене прид 
Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p>  
ах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи. 
тку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се н 
и је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p 
рими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде коме 
 голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су г 
 нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣп 
а десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него  
 да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га  
>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рад 
јали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, ди 
а.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска буде показив 
p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни 
већи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и су 
о вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдос 
ри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немо 
колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо п 
о, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска 
собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>С 
ка тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче и 
 тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у к 
ги него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико нез 
тво, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врат 
>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатеље 
наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p 
 државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несу 
рт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живог 
а сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по уну 
ин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са  
ошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „Просите 
чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њено 
а у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неод 
ѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста. 
авили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје м 
е у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као  
 од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фо 
кне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и њего 
ина скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а ц 
пак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаће 
 оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесм 
а умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати о 
оје смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Вл 
и, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калу 
n xml:lang="la">jus civitatis</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије•  
имо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџ 
ослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p> 
поменутога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је 
лучај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин  
реда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово н 
писаном митрополиту србском, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала в 
.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је,  
 које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењ 
им трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Б 
ѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, как 
плаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњ 
 госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала. 
ру.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S 
ате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ п 
ај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх  
.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манаст 
 сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад та 
ио је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и ду 
>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Тео 
кругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обично 
елите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети.. 
аљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би 
ргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јо 
 ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледат 
ите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зор 
: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког 
 цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“</p>  
овати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклони 
} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће 
Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по  
и опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак п 
кнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господи 
алуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве глас 
..“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати з 
одне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из манти 
{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и 
здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, п 
чи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али 
тупио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто 
се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини 
ерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас  
али би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„ 
 изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово в 
та <pb n="263" /> Стратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣк 
 која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија  
ати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао,  
је — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је  
Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣћ 
, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, 
састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</ 
ара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зат 
 да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости по 
а!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста,  
ас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p> 
 су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <p 
S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаће 
безно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ле 
дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће с 
а буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако из 
е.{S} Разговор постане живахан као међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> < 
ћи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S 
навали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>О 
Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетег 
.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гд 
и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш об 
уђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога 
ју извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је чов 
твима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим буд 
ки, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерад 
ије онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви оста 
оздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговор 
"244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А др 
ће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметниј 
ељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда до 
анде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај.  
ки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што 
“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „ 
е пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb  
тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{ 
асвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign 
 о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S}  
 иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} 
 ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S 
 А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро  
под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран 
е дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новос 
астир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у  
фре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за ова 
“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћем 
 свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад с 
ему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, д 
један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче. 
апослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако мож 
<p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу в 
то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> 
</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи,  
авѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им  
н није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S 
к, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених 
говори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће  
настира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази с 
тво дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скин 
. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави у 
 митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да мо 
угим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти ос 
 /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ 
 почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... 
ељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, не 
о!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ о 
рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога ср 
е.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи 
 један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епис 
ади, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у 
рло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S}  
ои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га  
 на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином на 
ме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације ( 
тељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одг 
 али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србс 
.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ од 
јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас  
стриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да с 
ко се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, ка 
еци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандр 
рекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта  
у ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" />  
и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашт 
ста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан 
ћало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћа 
 да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> 
м, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то  
а фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас  
ит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на њег 
 ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна 
говори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за д 
богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се ч 
манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идит 
тељ у манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пиће 
јој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се 
 Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачу 
богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирит 
ула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук кошта 
“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличањ 
Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S 
.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непр 
ијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{ 
узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне с 
тељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у вели 
 заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје пла 
а је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној прем 
ће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нек 
подин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му  
,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ 
ени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих  
веден, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком из 
билно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко 
Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива. 
 Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање н 
дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати. 
 св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{ 
подин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне 
 да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њи 
закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да траж 
, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> < 
 и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда  
.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манасти 
о!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај т 
тне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро 
n> сваке милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо  
и се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти тво 
селим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка  
овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости 
едан старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xml:lang="la">parcella< 
ѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, 
ледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изк 
ост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и п 
ни морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ 
, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међу 
ар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени 
игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацк 
бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том 
мо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се о 
На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чист 
ашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣре 
 с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар  
лише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске бат 
што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Кол 
је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са своји 
ом довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је е 
у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приб 
ржите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} Н 
 се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве стро 
у Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> < 
шње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Т 
ир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се 
државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело,  
наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 
о људи поштени, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом 
 дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Ме 
вала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Буду 
ао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манас 
а, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S 
 архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте ва 
ик.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p>  
ој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је 
а ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било 
м, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослу 
то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје  
да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои 
о ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандр 
ај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p 
</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је 
дуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне  
руге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чу 
оги болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣт 
оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га сл 
стир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има шт 
— „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, рад 
де на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама 
ом манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити м 
п Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло  
н кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена ко 
} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Д 
а!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би 
ко и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред њ 
!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Ал 
 чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало бил 
ака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су је 
кли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да с 
вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразо 
ну срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио  
 то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац. 
ђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и и 
је, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, 
ит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит  
них дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, ко 
 <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p 
ри свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо ча 
ије ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите с 
, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ов 
ора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде 
дшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, в 
оуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине свети 
{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би 
тивом и својом снагом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископ 
. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са 
о стари ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову е 
 да би мого само за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p> <p>— — „Из манастира Шишат 
рао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао ј 
 чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то дај 
> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све 
лучајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита <pb n="264" /> Стратимировић 
м, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Руси 
ло ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у раки 
 па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{ 
епријатеља које случајним околностима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на с 
најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је па 
аси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се неп 
 ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 го 
Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаш 
стниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тичу, к 
 пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} О 
 с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p>  
тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни 
е банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи 
 и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На 
с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему н 
жемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочин 
S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан  
је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на 
напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у  
pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране 
другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одго 
да Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствен 
окаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас св 
/p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само пр 
ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ов 
 маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</ 
/p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете пр 
г народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду 
каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да на 
емате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ од 
обито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да 
копарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за изв 
у нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: је 
купи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{ 
бична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јак 
 у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важи 
ијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митропо 
ос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се  
 медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текел 
">fidelis frater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} 
в, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба 
опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и ост 
 коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалу 
, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S 
и за Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> в 
 посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз проз 
дин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу 
аној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> 
p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио 
добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила 
ију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме 
исело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама 
ровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од  
ошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ств 
му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици 
собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка  
т тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <p 
покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манаст 
им загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваљ 
и одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Ал 
жара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар прове 
је са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>До 
ну натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан л 
лника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. в 
 да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. 
о ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за п 
м.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више  
 кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, би 
ао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} 
> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{ 
ашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забра 
ога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</ 
д једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“ 
и добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа  
 n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено. 
ру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне  
е зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се ни 
 бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теоф 
није, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очек 
е нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је  
о са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А  
 n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“  
мах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са в 
а га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је 
апалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит ч 
“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам 
доначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се ув 
у пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма ка 
р у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На др 
довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констат 
ри Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рука 
е!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ак 
ено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдал 
товање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто ди 
тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отв 
е мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му нали 
атеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд. 
но и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсен 
 му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде ад 
ак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим 
гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове  
осподин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја  
занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Т 
и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној га пр 
а страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га зове  
е, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгла 
зну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под 
а, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их  
де.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави 
олазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, по 
е бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворско 
учују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допус 
ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <forei 
м нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором. 
: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше зд 
 <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p 
 г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете.. 
и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, ка 
ота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.< 
 то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам  
у. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„ 
астојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запита 
е више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:la 
видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n=" 
сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да м 
о, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у ман 
 Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилета 
руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); ал 
а сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим ид 
реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни 
кођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је св 
и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад з 
ке.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Тео 
сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута 
285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега 
та уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника,  
 даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе о 
ћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би с 
ега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, 
артеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старији 
у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и пров 
вој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуца 
роз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb  
о је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом н 
ка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управ 
онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манасти 
ала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније  
> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђер 
 похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му о 
неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и р 
а да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p>  
износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3  
.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које  
рост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био  
и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чували су своје им 
ги свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће  
кође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p 
су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу приве 
ца, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теоф 
главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске прот 
 се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо с 
 него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди,  
{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости стр 
мѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Т 
 <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које с 
и бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена 
.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са 
о високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио код к 
 али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десн 
во кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како н 
ас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је  
це бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале  
у више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, зап 
Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили 
било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна 
љадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Нај 
своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су да 
ку, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и  
ори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабо 
д врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господи 
ом и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива ж 
ски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он  
, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као ди 
тче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша пр 
 ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, 
еди на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} 
виче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори  
остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила 
о Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву ка 
 њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што 
и било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се 
х радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути оног 
арио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, 
е.</p> <p>Економске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио ј 
ју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управ 
шла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћели 
освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред го 
>11.{S} Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разрој 
угу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p>  
 живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом  
ар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би  
а тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајк 
, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољ 
 сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са ст 
подин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте. 
би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утама 
 лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам н 
адне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? . 
p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље 
ужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а 
подара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што  
аје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и прис 
еђене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p 
да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њ 
 n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му 
опуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одв 
> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити 
.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само цр 
 врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати своју висок 
че за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он  
Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с 
намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби вл 
истратора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим ма 
еофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта тр 
и... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревиће 
ди на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стој 
ти.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо м 
нате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве ма 
<p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у  
цки митрополит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p 
те искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити 
шљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О 
и разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер  
 код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.< 
i</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по д 
„Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огле 
 свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и о 
ори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
vacante nulla fiat innovatio</foreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново 
.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{ 
аке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бија 
аки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа  
е људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим об 
 што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мал 
та или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер  
не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S}  
<pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије 
овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос 
ме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове,  
 <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш 
 их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад доби 
уги кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучи 
<p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је  
ије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се н 
тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео нас 
је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и 
</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет 
м плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање т 
 ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патри 
цу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држа 
и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца н 
.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру. 
ање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кур 
опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито 
своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него  
оже противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обра 
уждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он  
S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше д 
но.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели д 
ћа народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи  
наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуст 
атимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ ниј 
мандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архиман 
то ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове 
м.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви ов 
а позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне  
ѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт 
ојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{ 
е како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јо 
воље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене неб 
 недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n= 
p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу ва 
Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и од 
да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо по 
 њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал  
/p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота 
мо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон 
а гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх? 
чинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} 
рава на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши го 
а говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит по 
кне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћа 
 о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> < 
воју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣп 
Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" 
 миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на 
изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге поб 
S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патрија 
</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; 
се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала висок 
ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; о 
 протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ства 
по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, диг 
Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет ш 
е и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клон 
p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на  
 начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да г 
. свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у  
чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свир 
>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. п 
ѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што 
фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <p 
азио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок позд 
преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе 
д љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p>  
ође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, кв 
ецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст 
ри протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривир 
е.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> 
вим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху у 
еном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају 
опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи 
о неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима 
ml:lang="la">Procellas</foreign>!“ море долази од <foreign xml:lang="la">procella</foreign>!“,  
е, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме живо 
есмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други  
примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика  
у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p 
сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схв 
е тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p 
 при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чист 
„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је 
р на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и 
м ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га т 
д види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом д 
 шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" />  
 добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или 
творено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир 
школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одред 
мандујући, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он 
и лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S 
оворе, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поод 
ржавама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске Троиц 
ласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестн 
кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруц 
ијатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђ 
а Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буд 
 <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, г 
тимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове  
села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав 
И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополи 
е овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов сам 
он одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све љу 
Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће м 
куда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умими 
вони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му 
 сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њено 
сти, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела 
в о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална  
ичностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита С 
овање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају  
хтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и из 
армеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манасти 
у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу заз 
тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести  
е примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за се 
зак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше  
рпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око д 
релива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље зн 
n>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, 
м господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и са 
ко исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваш 
одио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим 
 на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као ш 
батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као цар 
{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог на 
г манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био  
} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних 
мо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то пре 
>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђ 
</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла з 
гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође ов 
/p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружј 
е; оног старијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави д 
то бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око ма 
 твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ј 
за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манасти 
 их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинил 
один архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај дру 
иње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви  
етније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећ 
приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио  
head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета  
химандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне о 
 обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже  
је.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандр 
му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико од 
рх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрим 
 свирати валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њ 
час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} А 
тала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али  
ио је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> 
анастира Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног ста 
ављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У  
 домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе 
караца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове с 
 се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер  
<p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкого 
>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“ 
 манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојате 
анас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гл 
наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту прип 
ико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у 
ло разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Па 
ј тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ 
ј мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣдниј 
, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није ра 
али дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунц 
 он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразу 
аци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да са 
себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допус 
а, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држал 
онијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<for 
зати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> 
вића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи дав 
 n="263" /> Стратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиља 
је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу  
и г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер см 
ротивио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утек 
тави старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо 
пи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступ 
 па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан 
хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплаш 
буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школск 
 да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице 
 о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час и 
ед подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранит 
тица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S}  
пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је исти 
 <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час  
и вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз з 
љало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, 
 записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на  
.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спа 
стало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> </div> <div ty 
ође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У мој 
андрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи  
и православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, к 
одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би 
оме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо 
 <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију 
иривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} В 
 себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове при 
ѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом  
и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p> 
 преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња 
 говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који к 
тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p> 
д и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему з 
S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је 
н отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио 
 „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу  
/p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у ко 
ио свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А 
уги су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</ 
 би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . .  
те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске  
p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, д 
ог нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Коли 
н; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је сво 
n xml:lang="la">Procellas</foreign>!“,“ допуни задиркивало.</p> <p>„<foreign xml:lang="la">Proc 
} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Са 
„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у 
зпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незапов 
и, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и  
та хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмирив 
....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у п 
арловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати к 
На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патри 
 разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним  
ију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно 
рѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као д 
рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му 
 манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакл 
и му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати  
мбру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су при 
га мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве 
ра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> 
 на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ о 
на за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој  
/p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом доче 
 могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би 
а даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати. 
— А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај ле 
ини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте м 
.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ 
не тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се ба 
дити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, ви 
{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бит 
<pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣ 
архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та м 
стирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато 
 сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мог 
материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ но 
коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В 
, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом п 
ћа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачи 
одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад по 
дања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх 
мишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај ма 
дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „кал 
о да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа ар 
 прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у једно 
ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад  
тупи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по лат 
ити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“< 
зује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са н 
 потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се та пот 
обити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима,  
 преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјав 
{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она с 
ћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слу 
стир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово сам 
вати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примит 
а изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицко 
, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори? 
га да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло д 
го и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣт 
, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег  
 ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље  
 најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из сви 
шти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе д 
ати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какв 
 ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакл 
ће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што ка 
итрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као  
народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном мит 
у се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда 
оди, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати 
ченовић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣ 
 сродницима, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право  
ћ је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка 
ифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</ 
 у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у 
 показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣд 
кте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части по 
/p> <p>Митрополит Стратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у све 
“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣд 
 које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многи 
а држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„О 
ше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерње 
га тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без го 
ги манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она дол 
де, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као 
м руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч доме 
су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p 
.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда там 
е чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, 
усио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку мо 
мо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сут 
стина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су 
аковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} За 
ао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заигра 
 сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, 
јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад ч 
настиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме бу 
исокопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа 
ре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат за 
ѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И  
о, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пре 
“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздр 
е, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и  
и смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Ста 
, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се 
ѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="206" /> <p>„ 
 има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања з 
тво духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p>  
шље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање, које одговара и 
 владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем. 
мировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше ско 
 <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„ 
и неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ  
у пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестн 
 Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добр 
е један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да 
отов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; пре 
архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да  
ње спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калу 
е много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом државним призната.{ 
змислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак он 
 оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства  
сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ не 
ign>. <pb n="75" /> Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790 
бро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изјавити... било је дакле „много 
к недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Те 
дне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Кр 
 одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслуш 
 нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читав 
 Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си 
.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се  
рс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и у 
вено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав 
говори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да из 
дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недир 
к комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, д 
S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени 
 и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило м 
д је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро с 
смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар 
обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна п 
 их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> < 
p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Как 
p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му дра 
м, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан 
о калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције  
е да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang="de">Don 
ржао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братиј 
 томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митроф 
а се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа немож 
њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће 
foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градона 
вници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће и 
а је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па  
етим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“< 
 оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате в 
>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то тел 
„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчеви 
 путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣх 
и, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да  
/p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде  
{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> 
говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јавља 
настир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много по 
е, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви н 
у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао 
ѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је 
андрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣ 
умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши чита 
.. <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управ 
ављали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напр 
ијарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофа 
ѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{ 
ане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах 
еби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је б 
Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Не 
и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће за