| би ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“. |
| оде, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало је само док |
| флије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и |
| не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они |
| о увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанче |
| мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим пам |
| другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" |
| беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од кона |
| стаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване |
| руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и |
| е ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даљ |
| </p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да |
| овамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која |
| та чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао |
| ође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више |
| м црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од |
| ви добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жут |
| јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хла |
| рипасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Луд |
| а или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче |
| то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио и |
| ас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог м |
| — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} |
| цио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На |
| опада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — |
| ишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p |
| и домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, |
| Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p> |
| Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав |
| ничког, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико по |
| заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћем |
| ше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвени |
| и онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, |
| год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у мла |
| ашти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мук |
| а, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао |
| а ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, п |
| омотиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљ |
| о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— |
| има несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Виц |
| стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Де |
| ро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми ум |
| других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да |
| ити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану же |
| није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један о |
| аше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао |
| собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — |
| изгледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из |
| а молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конра |
| ве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се п |
| нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језе |
| еног језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза |
| је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варо |
| — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања какв |
| е грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду пр |
| нуло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох ог |
| о последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много |
| то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од ти |
| сто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад |
| а на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што |
| вар какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе |
| миње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом |
| ест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} К |
| Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголас |
| јводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господара издадоше старе кости тако да |
| само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли |
| по узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој ј |
| ду.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим круна |
| беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћен |
| ири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи |
| борави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мил |
| а нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомили |
| едро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величан |
| малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на н |
| не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе |
| он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је |
| сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према |
| о не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећ |
| p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пе |
| преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S |
| ео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па |
| срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој |
| д зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} |
| дица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p |
| <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији |
| ! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако |
| ом колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако удар |
| Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет |
| е Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку |
| ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва з |
| Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на |
| са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се |
| епријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} О |
| е кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомага |
| дан пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у н |
| "28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} |
| осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} |
| и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набрекл |
| а уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, п |
| траје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера |
| уте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! —</p> |
| а је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у |
| анем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрнит |
| е машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењ |
| ро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што |
| до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу в |
| м завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају |
| бијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном |
| сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај |
| срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже пева |
| штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S |
| р дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш |
| благовјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч |
| прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф |
| {S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за т |
| диже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од |
| уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекив |
| дати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете м |
| реном испорченом срцу сладострасникову, а његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p> |
| што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Јо |
| му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах н |
| је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести це |
| ом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да ска |
| чује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док о |
| ове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима |
| феричлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако |
| наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херо |
| ла за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно де |
| е била свилена лента награда победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ног |
| ну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се вр |
| Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чем |
| ихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово. |
| ије ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза ча |
| но весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим леш |
| ао што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где |
| не за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко јез |
| ране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гл |
| ца откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих |
| и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на |
| олд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегдански редари <foreign xml:lang="de"> (Grieswärtel |
| стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старински „<foreign xml:lang="r |
| .{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се до |
| се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном к |
| рценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се з |
| нише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби с |
| опео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="d |
| главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву |
| удгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год |
| ло увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: р |
| испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој |
| је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зари |
| ешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месец |
| ве и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зим |
| ерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда |
| то наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне ма |
| ици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод з |
| ирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собиц |
| говске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљати |
| ок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да |
| крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да на |
| ао да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад |
| ажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се з |
| својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Б |
| Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више уте |
| ше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну |
| и ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на с |
| ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало дланови |
| ди у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на д |
| се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, |
| света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какв |
| помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S |
| лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, м |
| врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S |
| е ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија |
| ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за |
| не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и как |
| мери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији |
| се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <p |
| буре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава по |
| ије згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један |
| ога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се и |
| утова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао над |
| о магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско |
| а, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши |
| це) траункирхенског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми |
| шки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — д |
| сом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — у |
| ст са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да пр |
| } Његово лице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестан |
| га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник |
| нсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао |
| тице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра бу |
| , а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштро |
| разим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе |
| вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни |
| пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунд |
| ти.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљ |
| колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} З |
| пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? |
| штауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господ |
| у могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савр |
| е више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, |
| мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу п |
| и — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога |
| ко да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све |
| рсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом |
| ни као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља |
| ела остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала једва пр |
| намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, ко |
| та дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по с |
| сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Н |
| нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила велик |
| ао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну |
| занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна |
| о зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црва |
| но!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени уч |
| упље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се пов |
| ику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само |
| овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запа |
| n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> < |
| тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} |
| а што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у др |
| оки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре |
| у одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башт |
| разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, глед |
| то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И |
| очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених о |
| } На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу ј |
| адова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не о |
| а са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите о |
| доћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достој |
| ледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници |
| преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте су |
| смерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше са |
| ељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио к |
| и да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана н |
| јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре ко |
| ати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас о |
| артиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само |
| ма.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теф |
| аше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{ |
| беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, нам |
| ужја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није |
| а кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и |
| купе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе о |
| ричу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту г |
| во не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би да |
| целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{ |
| о да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је |
| ало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени |
| ије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати с |
| нио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не и |
| зили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој |
| помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко наб |
| по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, |
| емљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој |
| младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варо |
| један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> |
| и, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у |
| из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</hi>,!...<ref target="#SRP18632_N1 |
| ља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако сил |
| и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, на |
| предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благор |
| Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви с |
| ољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра |
| р у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила |
| о да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског л |
| та се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше ду |
| само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) |
| војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те та |
| на газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева о |
| ш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, к |
| се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, |
| племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> < |
| ице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је |
| <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сва |
| им најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше подога |
| чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова |
| >Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену п |
| опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор нама |
| ти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано ч |
| се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кро |
| ече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам из |
| траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> |
| грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господа |
| о је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на к |
| ђе.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких мишица да |
| уљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице окрен |
| нас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја пар |
| штеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да ј |
| ажарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа |
| еше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, кој |
| а ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — одго |
| страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и |
| ромицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у ко |
| опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар |
| и?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике ва |
| Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— |
| , и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себар |
| /p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био п |
| е да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} |
| гледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела са |
| рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који са |
| ц бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне шт |
| .</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толи |
| је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... |
| помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко |
| прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети |
| олико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао |
| те се са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пош |
| нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде с |
| ће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакв |
| ринети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинском |
| а му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је дра |
| вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у |
| је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она |
| бродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати |
| која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не да |
| ко <pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда см |
| , те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек |
| се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете |
| де, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си |
| пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на та |
| на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо |
| на уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти зн |
| <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девој |
| агама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо |
| а, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чи |
| пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће |
| ене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар та |
| ушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него |
| на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је |
| ри поласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он |
| се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако ниј |
| оиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто |
| растављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мрж |
| еро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погод |
| не је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на пр |
| има и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, |
| и.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> |
| стом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му о |
| то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих дв |
| да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим друга |
| ногоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегда |
| т устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога к |
| прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао једа |
| раган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му |
| оји је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовс |
| о он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозбо |
| не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је си |
| а л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> < |
| га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а |
| ђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове су |
| “ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћ |
| се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим |
| >— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден |
| уо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама |
| рани језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi> |
| рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, |
| , особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше |
| о једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и раста |
| може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: |
| ахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пр |
| S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима |
| о да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућ |
| ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста |
| око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасн |
| ним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне си |
| 60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирском |
| весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ д |
| ту нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне |
| ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погл |
| >— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за ј |
| S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић ма |
| ва лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један погл |
| стају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо с |
| ду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која |
| сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је |
| ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S |
| у Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са |
| не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула р |
| ак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгле |
| да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа |
| оз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи? |
| као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Њего |
| вота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури св |
| ав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и њег |
| дини, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежат |
| есније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи |
| мен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безо |
| ари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се |
| тивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, |
| етнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамо |
| ану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина |
| небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отока |
| и та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и |
| његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с у |
| крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у в |
| на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред О |
| ем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица п |
| поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да |
| оћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“. |
| ’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет јо |
| ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили д |
| р: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de"> schlimm </foreign>! |
| тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над с |
| екидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang |
| а се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пеп |
| а свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким |
| тских начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да |
| а у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколик |
| обично биле постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значењ |
| и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, |
| све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за шт |
| из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} О |
| } Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, |
| ебре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до с |
| е вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ак |
| ма много; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они |
| а“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и |
| грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb |
| т језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени |
| ја као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако |
| рок као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама |
| n="23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се м |
| ао да запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но ш |
| о му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили |
| е с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан |
| ита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о зем |
| војци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign xml:lang="de"> Li |
| дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљ |
| висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на њег |
| вој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још син |
| истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да |
| - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав п |
| рци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или |
| ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер |
| држи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци |
| њарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у |
| аваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је |
| стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p |
| нило? —</p> <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је т |
| мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем гр |
| зад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из |
| а душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па ни |
| и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна го |
| p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори: |
| p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност су строго заповедили!... —</p> <p |
| де да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвал |
| ом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђери |
| нако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а |
| Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још не |
| —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу |
| ији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још не |
| а руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф |
| љао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се п |
| ре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако не |
| му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако |
| х за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, |
| захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас в |
| пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на сам |
| тене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се |
| недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до |
| ру леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа |
| —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остав |
| стина несам особито правоверан католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и т |
| p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче д |
| вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за ва |
| хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три |
| је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И |
| {S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих природних |
| њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила |
| ог милосника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје глав |
| Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по с |
| рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку о |
| тано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прођ |
| то несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће |
| Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који |
| он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу |
| е_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> < |
| му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с њего |
| енутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љуба |
| емо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала насло |
| ладих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну |
| баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да с |
| и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као д |
| нежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало св |
| уго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамц |
| ик?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи |
| забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својо |
| кајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме ра |
| Опростите... пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже |
| /p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те н |
| е непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да |
| здање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби |
| вадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли сас |
| а сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi> |
| а јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад ви |
| .{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту |
| ставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за |
| постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „дев |
| ако ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака кој |
| уда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цве |
| ји је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, |
| јом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах |
| г зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико |
| десет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је |
| т који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе |
| вала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћ |
| ао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, на |
| олике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занима |
| н (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са |
| о одбије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти с |
| о језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који |
| ја у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о |
| казао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону |
| оме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није |
| д, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећин |
| нутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда мо |
| але ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухвати |
| знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда м |
| смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p |
| , да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке на дне |
| башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, о |
| а се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су по |
| нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака |
| ше имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мал |
| е сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни вриса |
| стане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се строп |
| х ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског |
| куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целц |
| нити него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали |
| ити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни ј |
| о, можеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се |
| ени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу |
| мо машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара |
| , и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота с |
| оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешт |
| госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - при |
| , па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте бар |
| а до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ла |
| внога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачин |
| јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како |
| езера, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена би |
| мане којекаквих средњековних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без ика |
| о така је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> < |
| шно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да н |
| е свету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих |
| глас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је |
| и на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући с |
| олико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распл |
| це, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он |
| лаву у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде |
| али у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108 |
| Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено |
| а чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који ј |
| ељени сниским преградама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат видети и разго |
| а далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени |
| посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке |
| рчанијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очеви |
| са свим непозната човека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ож |
| њем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ћ |
| <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и пра |
| чинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрења |
| ише ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је зна |
| роћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци |
| , и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуља |
| х, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облик |
| д ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен |
| ју, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— |
| крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз гла |
| а, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па к |
| ме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечове |
| , на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита пола |
| оћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; д |
| уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена при |
| шно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто |
| џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се с |
| e </foreign>) и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што ч |
| доземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и н |
| е видело да се приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језе |
| сбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{ |
| а!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везен |
| код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо |
| емо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну с |
| ена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога п |
| ј тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлад |
| аш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту |
| уге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, кој |
| рта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада |
| но што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп из |
| ор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревном цркво |
| Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душ |
| идла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у поче |
| а га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим |
| ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да |
| а леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара к |
| /p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који т |
| >Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од ко |
| во.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговор |
| који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држ |
| регледну гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше к |
| , па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да н |
| , и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларм |
| цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p |
| љени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрска |
| таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они |
| устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> < |
| намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја ми |
| могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без |
| којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Вар |
| отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чи |
| ладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородиц |
| Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију ка |
| даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бу |
| т, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за те |
| м кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега |
| ари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, |
| ора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и |
| , а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за |
| она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Луд |
| ари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! <pb n="58 |
| ше два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у |
| р ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје |
| ити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву |
| да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево закл |
| је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај д |
| вори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све |
| </p> <pb n="20" /> <p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна громадним стењем и оки |
| рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских гл |
| ас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —< |
| адесетога века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и |
| Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни |
| ко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад ути |
| од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су ди |
| Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочек |
| по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, нау |
| много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад |
| ј се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падн |
| оје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она леп |
| та останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела |
| дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне о |
| покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писм |
| дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој гр |
| и је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, |
| сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изла |
| ву двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и |
| Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом |
| ше.</p> <p>— Милост, милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту |
| о...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слези |
| е нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо |
| ици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се |
| спођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме |
| штва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна от |
| аву, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у |
| она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или ст |
| ивео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да п |
| штимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном закле |
| а, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је глед |
| божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном |
| радила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим шт |
| “ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде |
| се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као |
| овара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се |
| још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде |
| у су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од |
| м светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади испред зам |
| свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском |
| е вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто |
| онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђ |
| начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонит |
| Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно бл |
| вам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ жи |
| } Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, |
| из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике |
| га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане |
| и на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не |
| у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила с |
| ам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама |
| вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на |
| —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е |
| } Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде просецати к |
| ера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, са заставама свију н |
| рода око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зе |
| риси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као го |
| и вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се к |
| новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скор |
| рили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав бу |
| клети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица с |
| илима налази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разгов |
| те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога паж |
| невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крај |
| ка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку |
| еко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда |
| друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под |
| Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и к |
| бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} |
| мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на |
| се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухват |
| јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и |
| као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и |
| та љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} |
| своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником једн |
| а особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вред |
| од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које и |
| олико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли см |
| је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам |
| мех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није м |
| p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али |
| сам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгу |
| ршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта |
| као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de"> schlimm </ |
| ...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на р |
| ата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле |
| иза и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху |
| народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за бог |
| це Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе |
| огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, к |
| ледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више д |
| а стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио сво |
| рофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до т |
| није препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ |
| а се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. < |
| на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој |
| у светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три |
| у, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело |
| тури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико |
| Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезни |
| риорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити |
| вима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар |
| <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, п |
| ег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио к |
| и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{ |
| загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, |
| е око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор |
| обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо |
| аставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лу |
| ао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме |
| ланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати ве |
| тили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свег |
| {S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у |
| су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих |
| Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у п |
| брните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је |
| еба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, |
| .{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један |
| е на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру ба |
| S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало |
| руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога |
| се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш |
| та где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S |
| као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско |
| се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па |
| у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле |
| је и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брз |
| ти успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} |
| т буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седе |
| проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је дан |
| е за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред |
| ше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да |
| таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из |
| режуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталас |
| едан звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! |
| митьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошнијим б |
| изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела |
| ћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> |
| овину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићим |
| кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да ни |
| потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пре |
| ако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало |
| едну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж о |
| е из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} |
| ечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастира и гледала укоченим погл |
| це кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цв |
| ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су ј |
| , убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину |
| рних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и |
| у прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Са |
| , шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седел |
| о његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина |
| виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристан |
| о скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му с |
| оким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p>Одушевљење народно не зн |
| ирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким |
| ставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испр |
| гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без ма |
| и до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml:la |
| S} Умирати без свештеничког благослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наш |
| уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — т |
| му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да с |
| агњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њој не тре |
| диних бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на в |
| хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра |
| болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том |
| окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се |
| погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ног |
| гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око ма |
| аге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатни |
| и прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Так |
| остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци наг |
| матрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, ко |
| им нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и п |
| ити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова, без светог причешћа.....{S |
| ш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— |
| све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнут |
| говање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас ви |
| ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуб |
| твори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Л |
| толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што |
| изу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој дон |
| та савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чу |
| ав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Он |
| м лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај ма |
| одигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, |
| и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Победитељ о |
| >— Слава избавитељу хришћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на |
| сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онак |
| стотинама божијих храмова од скрнављења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш т |
| е суровости и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуг |
| и на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас |
| рестолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очара |
| ретворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши противници који с |
| око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли |
| душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра т |
| ти свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвет |
| о верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пр |
| арод заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на он |
| предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо даје |
| тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа |
| он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече препли |
| тан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би |
| и.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако мо |
| је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p> <pb n="52" / |
| ски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни |
| рого ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђ |
| „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени ј |
| гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад |
| жић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; а |
| раст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као |
| рима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустиња |
| ама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке п |
| н-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n="6" /> шарама од пива ма |
| ећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се ја и |
| еликога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа ј |
| дара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која |
| {S} На њему најновија униформа, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како и |
| охе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамење |
| ли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ ог |
| ашта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав погл |
| у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле ти |
| а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше |
| аде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки об |
| , па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастив |
| а прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна с |
| глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према |
| на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и ко |
| и оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Чит |
| ви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони их |
| се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега |
| цу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Траункирхенск |
| } С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намастир Траункирхен.{S} |
| ег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жен |
| денско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1869.</p> </div> |
| ти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као румена јабука, |
| оји одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако |
| лсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тиш |
| } Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати по |
| р мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џ |
| ’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа |
| а чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала испосницом, п |
| месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се д |
| трасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> |
| (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пр |
| а пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна |
| е, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвон |
| , стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону т |
| ицу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ј |
| оче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, |
| атворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе с |
| на, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као |
| и мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, |
| безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад с |
| јчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем |
| о над ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао ј |
| оји јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, поди |
| а цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула и |
| е.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било |
| оји му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњ |
| еко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по ком |
| ло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце |
| а брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпс |
| м заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико |
| ти, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час |
| еше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послет |
| ве окрајине ондашњега царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} |
| е за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковерним народима само да ови сво |
| ни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којим |
| м приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше |
| да намастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху |
| ип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њи |
| ако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с каме |
| е на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима зна |
| це и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице син |
| и се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, |
| рађено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и на |
| Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а ос |
| а возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар |
| им црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица |
| ијорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да |
| дрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким |
| и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само п |
| очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како |
| адни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и к |
| новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши с |
| ј прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Оток |
| су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад — |
| о им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама |
| о на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше к |
| та и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Ко |
| у црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она с |
| есло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе |
| и лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још једа |
| и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху с |
| згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Трау |
| насти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал медено |
| о живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ |
| {S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с |
| ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет и |
| могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као зг |
| ота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини вид |
| је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још из да |
| које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само |
| јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту ц |
| н дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капи |
| и још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу |
| испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку г |
| шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец д |
| девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако л |
| гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и |
| риш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново |
| д једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију |
| лости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје при |
| аво лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом тојагом у ле |
| тавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица ж |
| х „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опрос |
| ко преграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервија |
| м спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено |
| нце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред к |
| страна скупљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је свакога м |
| че небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одва |
| љно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фри |
| е оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пруж |
| су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла |
| народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога |
| се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му |
| ајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију стр |
| гледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела |
| има.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф О |
| се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта д |
| колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе |
| је пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и |
| од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела у |
| астирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас да |
| стисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана пост |
| ш један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж с |
| акаху да једва после неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово |
| ао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовл |
| а једној пространој ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху под |
| ешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је |
| ма и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљ |
| ли он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> < |
| нага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се о |
| ртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим. </p> <p> |
| зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памти |
| д тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нест |
| ужби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за ш |
| а и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук |
| је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволети девојку |
| n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код |
| ко врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док с |
| м црним очима, толико мушког самоуздања беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, к |
| херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од |
| ламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црв |
| ва намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе о |
| ађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас за |
| е дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и |
| језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне к |
| око језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад |
| еше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и |
| а страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} |
| цијално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црв |
| е победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сва |
| слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да |
| воју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и |
| му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за |
| а па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад д |
| ави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планин |
| олико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубин |
| не речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кул |
| му у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и |
| <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се |
| теху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо |
| } О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави |
| с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова н |
| И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{ |
| анина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба |
| ек могао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не са |
| сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа |
| оман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини ст |
| и је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке наусниц |
| ав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближ |
| </p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натуш |
| b n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким |
| својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и |
| аразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један |
| ним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник |
| не.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва с |
| и зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих хр |
| пиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам |
| е главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> |
| опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се |
| очено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, к |
| </p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој |
| ако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера мн |
| ада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све с |
| и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили ча |
| а нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак путањи |
| е.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху д |
| једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођ |
| планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том |
| зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако зат |
| спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да |
| леда у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, гд |
| у крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад |
| лопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и народ |
| е сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стаја |
| већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамац |
| ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена |
| ти. </p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна |
| унден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде ка |
| то’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на неч |
| показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео ви |
| ом вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним |
| последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које ви |
| је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела |
| на станици.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и |
| ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој п |
| м дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме н |
| мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прси |
| лова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице |
| енути неколико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} |
| о, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на |
| ика него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро, т |
| најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата кра |
| је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златни |
| то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће про |
| ове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да углед |
| ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да ј |
| едне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S |
| крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових |
| олико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима је од Гмунде |
| у беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n |
| му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме мест |
| рдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метн |
| pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђ |
| ма боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим |
| етљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p> |
| ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина ни |
| p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило |
| био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху но |
| литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из да |
| то врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно |
| јхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати |
| ека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред беч |
| а.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај |
| ео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим |
| оје допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језера беху в |
| даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ с |
| ш грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоц |
| је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре ј |
| а околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{ |
| његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими мило |
| ало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између онога што ледена пам |
| pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако руж |
| његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p> |
| а запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} |
| испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице преки |
| ију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један ка |
| науа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</ |
| боравивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који |
| мо да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општине награда од 25 форината ономе к |
| фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ли |
| али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у ти |
| ка у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по |
| има лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито о |
| милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бл |
| сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намеш |
| на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и |
| ри мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане |
| не заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смер |
| и размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гост |
| ској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа зада |
| а руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биљ |
| ед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржа |
| ена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њи |
| ланину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} |
| да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „по |
| језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао |
| пореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{ |
| коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати п |
| мо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружн |
| p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачн |
| је здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни |
| од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а кам |
| еца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бо |
| ако мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај ист |
| ршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође заустави |
| његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се в |
| би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоко |
| епа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно |
| о — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладостра |
| да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако с |
| ати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је прос |
| ре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно |
| б или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он ус |
| а вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном преж |
| рајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за |
| грали наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, н |
| омах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — |
| p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар вит |
| </p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим клан |
| гу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема |
| на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи |
| ш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} |
| је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младос |
| а скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телес |
| и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није |
| во беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не |
| цем превозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло |
| и прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одм |
| ало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебе |
| ?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и |
| о лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену |
| вој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постр |
| остригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантиј |
| ом у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> |
| ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да |
| жасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и |
| исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима |
| /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди |
| имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најб |
| о је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме з |
| ејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од ср |
| јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог |
| , махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се ст |
| гова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намас |
| је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријат |
| иким вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна |
| у саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље |
| н био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женид |
| је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гл |
| том где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидо |
| њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па г |
| установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</h |
| по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ак |
| тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас о |
| забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим при |
| и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, хр |
| шу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умр |
| е реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне се |
| ац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас |
| tigumgssontag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то п |
| јстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове у |
| То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> |
| а који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих пред |
| адну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигр |
| ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могл |
| елом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> |
| ..{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{ |
| ч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од с |
| да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђер |
| а још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру ст |
| морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би |
| Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S |
| оказа палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за к |
| с оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио |
| срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном ме |
| ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На пос |
| обише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, а |
| мастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати воза |
| раво, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те |
| несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим в |
| би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауски |
| наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p |
| песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, |
| Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истера |
| мољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> |
| <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни д |
| ко старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог з |
| и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам з |
| о ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, кој |
| ло громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј с |
| ="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске с |
| Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одго |
| је, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога цар |
| о стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће те |
| амастирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре н |
| не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 форината! — .</p> <p |
| ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две сн |
| ико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још ко |
| та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици позна |
| очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не |
| твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски |
| е дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је с |
| оласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не |
| тављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње н |
| {S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, |
| и ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачији |
| са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам |
| ношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, с |
| елени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера сво |
| вце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се |
| ше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфиније |
| а две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако сл |
| се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад та |
| омада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена зај |
| росто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан с |
| ан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако д |
| тели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више спа |
| а имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— |
| ang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти нај |
| и се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем о |
| спршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учини не беше више |
| хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико ј |
| трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n= |
| афта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда |
| да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се |
| ље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки за |
| ки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву п |
| н није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужа |
| але читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу то |
| и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна |
| еко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, |
| уђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном |
| те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у сн |
| е на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се см |
| алу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки |
| " /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те пол |
| ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе |
| о на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном р |
| лико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али ч |
| понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице |
| мастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново сво |
| е бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бле |
| провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као |
| преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела око његове г |
| е неколико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити |
| уша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђери |
| сле закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам |
| трапезарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стаја |
| ренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој ц |
| згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и поди |
| адим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати |
| белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој в |
| <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — |
| Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљ |
| ерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— |
| ато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њој н |
| руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом мунициј |
| прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да ни |
| радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саон |
| своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а други намести ј |
| амо се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело пи |
| о н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпи |
| бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она од |
| амо док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој |
| о чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испо |
| } Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хт |
| у на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро |
| длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји дв |
| кне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе |
| или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штед |
| да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврд |
| мни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притишта |
| „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по буђење |
| еда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, ил |
| а тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{ |
| и фесовима којима су на том часу обично биле постављене моје панталоне), али овамо у горњим мес |
| рици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана |
| питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чи |
| езбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт п |
| азији теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као |
| љакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа |
| ше ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртно |
| еђу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирц |
| о што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњева и тако |
| А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред |
| очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима ј |
| p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у |
| са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, ал |
| ’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим мести |
| вчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој |
| кви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путено |
| ота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намас |
| а се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, |
| не дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и |
| у ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која |
| n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{ |
| у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра |
| а онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испре |
| или станем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад |
| е они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут |
| жао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека стра |
| о је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава |
| обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ ка |
| {S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђ |
| собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних гром |
| хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног |
| ке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном |
| азише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и |
| сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар |
| руги грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало глав |
| ободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, можете мислит |
| и намастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба |
| к онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог л |
| ицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у в |
| сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу |
| ригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије.. |
| на машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бу |
| где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом н |
| ти усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на |
| де да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ пред |
| едају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи ра |
| њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је з |
| гаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила |
| годила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у |
| ираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> ш |
| на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слобода |
| га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака к |
| : — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једн |
| гао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди |
| >Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здрав |
| мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш мор |
| нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећ |
| кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве |
| о би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба коли |
| трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех |
| часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске |
| људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички см |
| молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине к |
| ху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледал |
| ци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, |
| не звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, је |
| су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над о |
| један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да к |
| ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на |
| наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као с |
| н ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њ |
| била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересан |
| ничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сре |
| ман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и пре |
| —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али она |
| јима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} |
| класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон |
| Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг дв |
| > <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на |
| јачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и |
| озденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где |
| стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно ни |
| и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео |
| о џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики н |
| онрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којо |
| а прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нов |
| Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} |
| а га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и к |
| са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти п |
| иву таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе с |
| но и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се |
| пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети вена |
| распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са сво |
| види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада од |
| е Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога и |
| би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г |
| е да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми |
| не, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>ко |
| ете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је |
| огао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужас |
| док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорд |
| , на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш |
| ругом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбиј |
| д моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> < |
| ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је |
| тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} |
| ворим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте |
| м за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па о |
| шке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о стра |
| јчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у к |
| > <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и ст |
| ам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих уздан |
| унданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараш |
| ним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила |
| рски момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И |
| и на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад пог |
| х витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А |
| д би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога царства.</p |
| младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показа |
| ек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n |
| >— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој |
| сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и сед |
| радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, п |
| разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. |
| х оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, ш |
| ... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — |
| е некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, п |
| ).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод ја |
| ве више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одв |
| аљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој |
| на ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него шт |
| данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у |
| е у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном |
| да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња |
| ла наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, |
| је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, |
| оидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале |
| људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ им |
| а никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница не |
| анас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S} За т |
| Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око намастира, па како није могуће да г |
| агостање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној по |
| азао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила ц |
| а са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и одрж |
| зеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибам |
| набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само ј |
| смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покријте све т |
| од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> |
| д дасака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, |
| ign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема |
| р и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква же |
| ан честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да |
| Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничк |
| икупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, д |
| је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа н |
| — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини |
| ородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те |
| стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код |
| у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као |
| ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше |
| етку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <p |
| је, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо н |
| да и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с |
| у, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан |
| м местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаствен |
| племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима |
| на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремн |
| во друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што са |
| растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и клан |
| р за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што с |
| мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те |
| поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на |
| оме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају |
| а сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путо |
| и пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} |
| причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! |
| осветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носић |
| ајнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубит |
| којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божије |
| чно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урад |
| >— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! |
| зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анато |
| и двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам ј |
| ба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од |
| по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухва |
| а?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благ |
| диш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога |
| и уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ј |
| згледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати о |
| де...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело |
| ...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична киф |
| ати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста д |
| то је могуће целисходније употребимо на благо и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред стани |
| Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да м |
| е тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у пот |
| у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А н |
| рљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте |
| а није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђ |
| ио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на бо |
| ...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо.. |
| једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај певниц |
| удгарда сад себи престављала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде.. |
| У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има ј |
| м живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрат |
| попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се |
| поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у буршовском ј |
| >— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и нај |
| био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше глав |
| ило неко младо девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врел |
| и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, |
| и оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да |
| м на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа |
| где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављење најсветијих права људских — пок |
| ој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њ |
| удима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсе |
| нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао |
| у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одм |
| ан живот који толико обећава урадити за благостање својих суграђана, који је може бити једина п |
| служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе |
| о вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p> |
| опови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или |
| уначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима |
| сећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и п |
| че, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само |
| вота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоу |
| каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , |
| е руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! —</p> < |
| пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> < |
| Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је м |
| него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле |
| орни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да |
| пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке |
| сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте |
| о три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву |
| чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетк |
| лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с |
| > <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покаж |
| е по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учин |
| вога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, |
| а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се |
| коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се при |
| Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо — |
| али са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији би |
| исаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре |
| а — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до |
| воје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове |
| како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у |
| стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече собариц |
| еда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одмо |
| се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој |
| ну или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука |
| се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змиј |
| над свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни је |
| мо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у сред |
| рно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!. |
| ртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S |
| дњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} |
| страма има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па |
| и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топ |
| тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој к |
| пљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким |
| га? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S |
| о се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за |
| p>Тако заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ни |
| куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло |
| јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгард |
| приватно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга рауб |
| ебе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што и |
| божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, њ |
| них руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јадн |
| био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови |
| ји је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само |
| њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак ка |
| дите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено д |
| <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове |
| је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се об |
| di Gott, Peppi</foreign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назов |
| чка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док |
| пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше |
| резирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није б |
| д очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, |
| по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет је у мисл |
| такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је |
| само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред о |
| један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница |
| е ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па |
| јица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> < |
| арда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну |
| сноватељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме к |
| есам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао пом |
| г Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад ви |
| а у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ен |
| > <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико ј |
| ве иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. |
| слио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко вазд |
| о смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му |
| вити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један |
| м изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом п |
| прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид пра |
| р у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден не |
| ле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како |
| а китила најлепшим драгоценостима своје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезер |
| ој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког |
| у низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{ |
| на је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала |
| на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, ос |
| бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Де |
| о по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саоп |
| еко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} |
| сника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на ра |
| >— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи ск |
| ни својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> |
| не из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части |
| — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотичн |
| бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег ши |
| Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера |
| горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свиј |
| га намастира и велики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да |
| ски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене |
| и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије од наших сиротих колеба!...{S} А |
| , рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку, па као што је Јова |
| отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је |
| ње гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајн |
| а је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау |
| м својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{ |
| каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацима Месопотамије, који су цео живот |
| на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p |
| до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се |
| госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати кос |
| д се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као |
| гарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџи |
| и сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго пита |
| уше своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хла |
| pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заш |
| и е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао д |
| о.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За т |
| ан намастир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху про |
| ч што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје |
| пте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башт |
| лити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог |
| другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуни |
| а подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; |
| 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово |
| би за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се раскл |
| аку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв |
| хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи |
| он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим пл |
| </p> <p>Из отворене кухине разлеваху се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балз |
| су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмун |
| и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармонију склапа она из најоштријих противност |
| дни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће х |
| {S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на кој |
| нама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не д |
| та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растап |
| оје се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње по |
| о.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећ |
| еве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег ј |
| дио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа |
| а да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путо |
| страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављење најсветијих права људски |
| моли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и велики о |
| еше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи свој |
| ица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а д |
| у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове стар |
| није ни чула приче о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешн |
| ама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења безбожних руку....{S} Рад |
| о што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Ов |
| посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веом |
| д угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинске песме у |
| рде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожн |
| е каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој ис |
| пице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне гос |
| нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, |
| една епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако |
| којима се данас беше распламтао страшан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу |
| војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда ни |
| ла.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, |
| носу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су вил |
| из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког |
| ренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и |
| росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских гл |
| но, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола |
| озора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онд |
| у руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да |
| ени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{ |
| на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога промицах |
| идаковић рекао), застрти најраскошнијим бојама које лето на расположењу има, и искићен виноград |
| се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а ка |
| следње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... |
| о не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је ка |
| марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заје |
| варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљу |
| турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дич |
| ме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пеп |
| н „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ак |
| цима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" /> трагове на |
| е за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем пр |
| величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским |
| својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу |
| ише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише |
| 69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету није |
| ом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} |
| осподар — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи |
| рчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас прем |
| о, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био веш |
| који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т |
| еколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</p> <p> |
| беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже ма |
| цателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „л |
| ш беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стан |
| који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која |
| е беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, д |
| лно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођош |
| тукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то |
| аре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било |
| ити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ј |
| заћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао |
| бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али |
| , и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре |
| двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика и |
| ј земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чује |
| е шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње нево |
| тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} |
| хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, тамничког, фабричког и театарско |
| ичању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по ј |
| на шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покв |
| <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим весло |
| S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} |
| калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље |
| многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и одржавао |
| , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у |
| м мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> < |
| !{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти |
| рда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростит |
| е боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари |
| е дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али |
| а, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда н |
| а ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <foreign xml:lang="de"> (Traunfahrer) |
| мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду |
| нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гле |
| еролд прође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и гр |
| тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог |
| с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прог |
| онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху |
| да читаву вечност трају те немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с |
| свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле |
| Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље изм |
| цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и |
| утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмунден |
| .{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни уда |
| о ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> < |
| ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све к |
| у она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p> |
| а и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао б |
| ким балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било К |
| ити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске војске херувима и серави |
| илику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене |
| несе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у са |
| неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али |
| тлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се |
| и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> г |
| ји сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затр |
| ари на мах у таким приликама растављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме з |
| стра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за гол |
| к.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три п |
| свечане игре раздавати награде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око оград |
| му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао п |
| механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не |
| разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која леков |
| задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје ха |
| ината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канап |
| али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало ви |
| езано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима кој |
| узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из |
| а власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме глас |
| са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натушт |
| го што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пош |
| </p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц ра |
| ву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму бож |
| Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега ор |
| пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали |
| <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до јед |
| ести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво дру |
| Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p |
| дне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предава |
| разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер |
| је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвож |
| /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад |
| лса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су |
| да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плави |
| на универзитетима само за упознавање и братимљење народног подмладка из свију крајева простран |
| живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво |
| ад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си |
| а не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овог |
| , сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наши |
| посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S} За тим се |
| еста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога гр |
| а попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке годин |
| ити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме |
| е само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко т |
| S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера |
| арси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковер |
| и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, |
| један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и |
| и савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљ |
| оздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мири |
| и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је |
| резања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га некол |
| е. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати |
| ирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:l |
| етар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p |
| ље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу |
| њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских |
| све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махн |
| врнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирал |
| а граница што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају је |
| <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако местанце око језера има |
| илажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежа |
| сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цве |
| Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваш |
| а смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен |
| а варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намешт |
| ази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари намастир <hi>Траункирхен</ |
| нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рам |
| безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учин |
| прти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је с |
| огурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали |
| ад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесе |
| кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много лепше, и са |
| ом писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауеншт |
| ма.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} |
| ш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао побе |
| лости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и |
| Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше заме |
| немио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах |
| цбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места |
| ј земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се |
| роте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и |
| {S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако |
| прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. |
| здаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорк |
| по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче иг |
| еше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца |
| у, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састаја |
| спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши |
| ом рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртон |
| <pb n="11" /> пусти својим успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као го |
| ико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је К |
| де шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна б |
| е, да му она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —< |
| е девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „ |
| оследње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала кад |
| то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по шт |
| трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу |
| које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то н |
| турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на |
| утовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за тили час |
| њак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! |
| амашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, |
| опушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не одговараше, она ниј |
| аном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше нек |
| м! — размишљаше мудра госпа претурајући бројанице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то |
| но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши мно |
| гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све |
| а не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу |
| } Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се п |
| ртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куд |
| трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, јер из |
| пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега п |
| } Чим затрешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје мес |
| се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз |
| ж пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе |
| Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из |
| } Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, ј |
| нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливреј |
| За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јо |
| ћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — </p> <pb n="106" /> <p>Посл |
| Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Как |
| е него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас |
| н седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p |
| вају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред на |
| </p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као |
| зничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине г |
| могне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који |
| ирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидб |
| ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо |
| токара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека д |
| Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожн |
| ка срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља жив |
| Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити |
| бе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— П |
| ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> |
| да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима план |
| х!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узе |
| слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе н |
| и, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језе |
| м која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воз |
| Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем в |
| бузимати при сваком помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хи |
| и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али ов |
| велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, осо |
| кога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p> |
| ме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењ |
| руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која до |
| ложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и |
| а за који неправилни или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије другога противник |
| љених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком ба |
| ки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се херол |
| е гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов па |
| него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која прописује закон |
| и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</ |
| ним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа |
| — А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и |
| Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо и |
| да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског о |
| д ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу т |
| а, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добр |
| мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојн |
| љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> < |
| у, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у |
| светљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више не пој |
| је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час |
| девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи |
| ца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега |
| Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, как |
| е толико много преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа науд |
| а овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица |
| плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n |
| је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посв |
| бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чис |
| оже да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, д |
| испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и а |
| пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагон |
| оју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Т |
| ола за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави ду |
| .{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Ка |
| црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се о |
| смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега бурш |
| /p> <p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите с |
| ко о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— |
| оидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места на |
| , али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са сви |
| p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да |
| ом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа |
| вери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и заг |
| а отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? |
| о збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по се |
| де, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>М |
| оспа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p |
| варати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којег |
| да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бу |
| срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да |
| ој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупљ |
| е приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро |
| ак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за |
| гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1 |
| удисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповеда |
| ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не п |
| p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, ка |
| Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћ |
| сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати сам |
| лешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши б |
| и се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђ |
| угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу |
| немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се ка |
| ждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе |
| отиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљам |
| — Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви |
| чу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, д |
| овском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и |
| а је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесов |
| гонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско д |
| ве „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign |
| ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви |
| арамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја ва |
| з тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о кал |
| них бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> < |
| ије га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су м |
| А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто |
| е и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красо |
| у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари к |
| ом да протури своје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да мл |
| !“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у и |
| ="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега с |
| редели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздај |
| о огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није |
| гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да |
| о сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, |
| акше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> |
| четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пош |
| зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином |
| ћи руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благослов |
| содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо с |
| је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у |
| момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замис |
| ког и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сниским преградама на три од |
| љена гомила радозналих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили. |
| убок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесн |
| чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна |
| ахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помис |
| гог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу з |
| гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, |
| путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, |
| е у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фур |
| Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, д |
| еда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо |
| и с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар своји |
| је царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које |
| какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирској, у коју т |
| но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она ост |
| друге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави |
| земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезов |
| следњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, |
| ође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што |
| е земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћ |
| детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађен |
| е врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добр |
| планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ру |
| „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна |
| м снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад |
| на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица |
| подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па |
| за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, а |
| њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине раз |
| ше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинс |
| ског, тамничког, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче не |
| ородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и |
| немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом с |
| изода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито |
| излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не зна |
| .{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима |
| шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како ко |
| сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл |
| ору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} |
| мити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће |
| е да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачу |
| рује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста би |
| ајважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога з |
| воје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горки |
| се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, ч |
| ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на проток |
| S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се |
| много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, так |
| напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на |
| е, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и с |
| суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срч |
| душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хва |
| од твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су јо |
| ер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али бр |
| гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од с |
| и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем |
| кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и о |
| , где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или руп |
| анас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестри |
| ди војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу напи |
| пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови |
| нском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским шт |
| о једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваља |
| дна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је |
| азнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упа |
| уше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са п |
| час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсе |
| е ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које ј |
| а коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где |
| е са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер |
| з снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на |
| било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се он |
| е. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да |
| ма наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш П |
| а противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини |
| „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктор |
| ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек са |
| </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Б |
| /p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити |
| е келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна |
| υρίνα </foreign>! — додавши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да н |
| тављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да |
| оје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демокр |
| кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за сек |
| дуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показ |
| питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању |
| n="106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродил |
| е дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким п |
| .</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка |
| тишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам |
| није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњеч |
| труцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских |
| S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убе |
| дати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмунден |
| природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који уду |
| но да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благ |
| борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде ври |
| да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје |
| својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади |
| ифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p |
| ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђе |
| р ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише |
| <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био прину |
| </p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао |
| јом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег влад |
| А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој |
| самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у |
| атрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабра |
| јсветијих права људских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небе |
| саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево ве |
| , уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што с |
| али према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајућ |
| своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодил |
| кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви |
| во друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господин |
| било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из |
| воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренув |
| о чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самн |
| оје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> |
| што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију нег |
| и је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{ |
| .</p> <p>— Опростите... пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> < |
| треле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и ос |
| RP18632_N2">О томе догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам |
| . »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не |
| каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак нек |
| а дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на ч |
| н тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи |
| вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; ост |
| тало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S |
| умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који свакога месеца пиш |
| оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебен |
| Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у |
| кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сок |
| лази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајхвизе |
| зговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не |
| старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на св |
| од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S |
| одор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло |
| е обале неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из к |
| С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све ла |
| так некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крс |
| турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој н |
| брике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb |
| омне војске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак ос |
| } За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људ |
| /p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S |
| м штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамењ |
| них заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" |
| ти старешина грађански са осталим онима варошким (сенаторима, општинарима) у својим до земље ду |
| поздрав грађанскога старешине и осталих варошких представника, додарну руком поднесене кључеве, |
| на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још |
| слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали јез |
| {S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са п |
| си од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла он |
| и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера! |
| на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> в |
| А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи о |
| у причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунд |
| момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је |
| гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту |
| с на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетво |
| је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистог |
| ликашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке ши |
| њечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, |
| олила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипну |
| ко Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано |
| ђу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други |
| а како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико мест |
| вом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p |
| о да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде |
| мели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја са |
| лан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гм |
| их несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n= |
| нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица |
| о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се так |
| ођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматр |
| ке цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поу |
| уле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће та |
| себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде |
| те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше н |
| е једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико муш |
| а зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухва |
| о, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могл |
| ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па |
| о остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пент |
| екати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут |
| ратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{ |
| езера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила |
| би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар је |
| учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздовани |
| ју“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме |
| н да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</ |
| вље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са |
| ет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша с |
| сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским |
| Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, к |
| , барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један |
| свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешн |
| ала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођ |
| </p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за |
| воту лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би |
| дњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметник |
| и.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислим |
| ва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш беја |
| о, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајн |
| сних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више наг |
| вечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које |
| а... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки |
| ко узвијеним трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целок |
| ку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и п |
| одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Д |
| амента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби перга |
| "87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе бој |
| .{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда оп |
| ве ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трб |
| сташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента наг |
| ећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец у |
| христића нико на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да |
| прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не з |
| лажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно по |
| биле од велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком нар |
| а просеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а.. |
| н да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш |
| цено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. |
| што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да |
| раг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику чове |
| нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерг |
| доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне д |
| адионицама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на некол |
| отвори, млади племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога |
| олико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? |
| зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" /> исто на |
| пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оно |
| ц небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! |
| не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно |
| кићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у |
| много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз те господск |
| ичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по буђење свести и |
| ме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својо |
| иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње по |
| остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Ма |
| знате са преставником једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предк |
| ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај ма |
| не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конр |
| јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, |
| сликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње нап |
| е велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до бар |
| ји леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном |
| хом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голубије бо |
| саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, |
| ирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да в |
| штапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога има |
| о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога за |
| ош не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка скло |
| реда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за чудо у духу пр |
| газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје др |
| умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њим |
| из, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у и |
| ше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, п |
| >— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком с |
| о да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву вернога роба тв |
| за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алп |
| ним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Душице, пог |
| таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико мушког самоуздања беше око |
| асти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да пом |
| е од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и |
| такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој |
| ао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајућ |
| загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четир |
| н тренутак, он стајаше непомично у сред великог општинског чамца, исправљенији скоро него што о |
| > <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад |
| оснице пред пријорком, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке прем |
| а се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беш |
| оже бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар цело сакровиште интелиге |
| , па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми уја |
| репаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се |
| а бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би мог |
| скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна д |
| и...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве вис |
| стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по |
| гарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви |
| заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме |
| свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спре |
| стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је м |
| име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод |
| ле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, |
| ојом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Бог |
| био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув |
| ије могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљен |
| а које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на језеру, стадоше се проламати г |
| или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, уто |
| љски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту дугу човеч |
| , и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не |
| росуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру како полако и сложно маше |
| смо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.< |
| га пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњурим |
| онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још с |
| у причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? |
| за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепт |
| тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био на тур |
| ју а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што с |
| би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо |
| а си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оц |
| атко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом |
| д одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар |
| </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</ |
| се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико |
| која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у ц |
| ви ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> <p>У очи |
| га ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сир |
| одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја ис |
| ерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек че |
| нда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах пос |
| је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба з |
| једно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човеч |
| ласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице п |
| пимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који |
| лан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане т |
| д Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на о |
| зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла гос |
| ваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што смо |
| </hi> најдостојнијима својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... |
| да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанер |
| а до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећ |
| и и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно х |
| д оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако |
| обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем |
| Велики свемогући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и |
| ању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет |
| ју угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} М |
| само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18— |
| жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата после турнир |
| је јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вод |
| е Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса |
| али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, на |
| поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео жив |
| госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио н |
| Kreuzschokdonerwefter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То |
| полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалос |
| ену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траун |
| /p> <p>Песме умукоше, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час |
| тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језе |
| е труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи з |
| укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> < |
| рисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледат |
| оле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и |
| .</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу |
| о.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песам |
| ељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под н |
| мишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место сарав |
| енкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се бо |
| и стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у го |
| што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се мил |
| Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} |
| је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском о |
| где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камен |
| господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко |
| мац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за с |
| SRP18632_N2" /> — па онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— |
| ек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту о |
| ула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени ка |
| м је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и |
| дан изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље иг |
| оме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио |
| регови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, |
| летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и |
| Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања |
| присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се кре |
| друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне о |
| мо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са своји |
| у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да |
| поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они |
| хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као |
| једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни |
| планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из теме |
| зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или нас |
| и шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали с |
| , и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав сил |
| оследњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац.. |
| Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан там |
| —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши |
| ар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женск |
| } Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрч |
| ир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почи |
| ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и так |
| , јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не пок |
| лина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што |
| е могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо |
| само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглуп |
| зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} О |
| лу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај неср |
| иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{ |
| и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се |
| али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики |
| оме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Ба |
| а и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> |
| ч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p>— Којеш |
| ом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху ста |
| утра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни п |
| мо погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како зап |
| воје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, |
| оци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао |
| одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и и |
| душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и |
| о пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разг |
| емљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића п |
| е па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као |
| оју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуд |
| света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, |
| оде.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама |
| -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је св |
| еђусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има |
| ад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може расп |
| Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст |
| дрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно од |
| } Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном сна |
| обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој |
| ји беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може |
| аги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побе |
| мунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског |
| ћ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олт |
| и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлеп |
| етним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пур |
| унце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну |
| лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл |
| <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башт |
| аници.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по о |
| дакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две |
| у, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће |
| нстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љуб |
| вице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче |
| белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да |
| Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Из |
| — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — |
| један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па ужив |
| .</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне |
| све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О си |
| о:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла го |
| се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна < |
| ве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав це |
| , дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилим |
| тети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и ма |
| азбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвр |
| ријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову |
| ђе даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили ча |
| у, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p |
| земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмањ |
| ављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоц |
| унден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га |
| варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледа |
| тајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те в |
| певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, е |
| о, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ — |
| империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра |
| ни, <pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ х |
| кара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чед |
| з немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обичн |
| опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што |
| мастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна |
| срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл |
| рауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign |
| ако пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маш |
| о себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, д |
| не протестоваше противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то |
| зимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из т |
| е занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли |
| ог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и ла |
| вога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше бузд |
| ести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> |
| с у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, |
| х и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао ка |
| ди до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура п |
| устити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме |
| ју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрага |
| мени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње |
| — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у |
| ати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи он |
| оме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање |
| ељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Н |
| з далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неум |
| из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео ост |
| и је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форина |
| није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде |
| итро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога господара преко |
| ">Vergnügungs Zug</foreign>) кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и |
| извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се |
| азао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, |
| местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерат |
| ном и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, |
| еколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункир |
| расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо |
| е могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и пев |
| p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавали |
| ункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија |
| уке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред т |
| били у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце |
| тку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако |
| азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо- |
| драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце п |
| ма, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке је |
| илан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи н |
| лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, |
| бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе између страха, уздањ |
| не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, д |
| не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац мл |
| речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад |
| м том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи |
| апе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час |
| траункирхенског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо |
| ца женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле јез |
| шовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, узд |
| ни, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка |
| грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојн |
| рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18 |
| мнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама пос |
| вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога в |
| се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја мор |
| ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да |
| ас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро |
| што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се |
| денског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви |
| кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим |
| реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de"> s |
| што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а дес |
| ате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, |
| ти као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађ |
| оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не ж |
| као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} |
| рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На о |
| </p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— |
| </p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио |
| ажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге ге |
| илици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела |
| дећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски св |
| целокупним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више |
| о.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један |
| gn>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошнијим бојама које ле |
| у чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад |
| асет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а кој |
| таде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и |
| ад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл |
| је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени |
| луга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>К |
| нога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе |
| морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац ш |
| катнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна |
| сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „про |
| лас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатним |
| ави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{ |
| га знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу |
| у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху јо |
| и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесн |
| ко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног |
| је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат |
| а један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађ |
| она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају |
| м ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и по |
| оше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку |
| би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калу |
| ква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да |
| <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена к |
| з душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је |
| ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој |
| ћ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... |
| ћ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што у свој |
| оја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао |
| крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних |
| рдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p> |
| и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ћ |
| ену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му з |
| јом решити његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је |
| </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити |
| , па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да глед |
| о имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се |
| утак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се мог |
| на нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, ал |
| ше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили |
| је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> |
| да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову |
| лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету |
| <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бу |
| а побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{ |
| је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондо |
| p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта |
| уна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дође |
| у једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из бли |
| а до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у ли |
| старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча |
| поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог г |
| њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру како полако и сложн |
| . д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помис |
| оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприч |
| ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века |
| ервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што ј |
| како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби ру |
| ошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује |
| ара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешк |
| вим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема |
| жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање рек |
| и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се о |
| ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерс |
| азник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! |
| огашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На |
| и док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро. |
| ањем језерских таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до д |
| да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, је |
| скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах |
| ли се путници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога б |
| „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду. |
| одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде б |
| држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни |
| и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет |
| но у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какв |
| ме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме |
| ребао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, |
| нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на |
| ерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво на |
| г себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — |
| издаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му |
| S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа св |
| 97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро |
| ћа сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве марам |
| јном свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно |
| денска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога ште |
| намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, н |
| са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше |
| поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да с |
| аки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац |
| ше вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и св |
| ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму |
| еде је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слу |
| ред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је |
| многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном св |
| што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи |
| у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно |
| ристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он уг |
| сној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовско |
| ака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје |
| а херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвиш |
| у љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> < |
| пак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсе |
| бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар м |
| ше не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Х |
| м све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је |
| м читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца ок |
| дних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина ко |
| т, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше |
| ице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окамен |
| е макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игр |
| ка бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као |
| чно и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој пол |
| Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — п |
| уше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се см |
| не.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у ј |
| рећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под |
| аласова. </p> <pb n="103" /> <p>— Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — |
| ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по х |
| о пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, ил |
| ко те пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај ма |
| ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај с |
| ош пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на наш |
| мо сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен к |
| одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него |
| дам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори |
| и по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето |
| вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може |
| д утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописни |
| еки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашара |
| а пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим |
| ишта друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца в |
| да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу о |
| па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже |
| па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} |
| олико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, |
| р нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и угов |
| аде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око нам |
| онише се један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари ( |
| једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре под |
| у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половини ј |
| колико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml:lang="el"> Έυρίνα </foreig |
| да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у соб |
| Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Дев |
| елога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најма |
| о лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој |
| л, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме д |
| <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му м |
| ен, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмун |
| вља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И та |
| паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вили |
| едан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисер |
| овечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој п |
| сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за |
| ед онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два |
| иње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по ваши |
| ок смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила најлепш |
| е залогаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона |
| подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде с |
| ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку мер |
| које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дв |
| на била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад |
| учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи |
| мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} |
| са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо и |
| су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене |
| ина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високо |
| само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло. |
| же две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који |
| ојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати чи |
| уро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљад |
| ад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили час |
| ца у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога |
| е јевропске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> |
| ве четири стране огромне ограде прочита високе законе турнирске којих се мора строго придржават |
| ом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме пада |
| стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни становници с те |
| имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. ш |
| чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет |
| таде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасн |
| зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу полов |
| оме одело свију гмунденака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се париски нос |
| о врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучић |
| олико тренутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице ка |
| ој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на л |
| х леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже са |
| ештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако |
| ји му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који |
| у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе с |
| зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза ње |
| чима учинило? —</p> <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што |
| победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнир |
| скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенити |
| е рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука |
| о онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли сто |
| екао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, а |
| ан поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота |
| има, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да с |
| борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на против |
| сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклиш |
| којих се мора строго придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потп |
| пак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких миши |
| за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се |
| кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{ |
| и може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору свом |
| илац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово |
| сим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта |
| ољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, |
| лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини ми се ј |
| урнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском окр |
| ву где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од |
| господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који |
| редари стављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га |
| а снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са |
| себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме |
| рцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудг |
| мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још један |
| борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узра |
| Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским |
| а његовом сјајном свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмун |
| у, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога царства.</p> <p>Пошто му сва околишењ |
| лед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој д |
| чке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ва |
| ушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} |
| ој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене |
| да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господа |
| ерни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога |
| Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и б |
| ...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Кон |
| еране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов |
| еђу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога наро |
| ше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач |
| и војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се |
| токара, са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздо |
| ји би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 с |
| у па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb |
| е с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да бо |
| буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад |
| је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је з |
| им гостима толико замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њих |
| ш имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму свога господара, и тек |
| о најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју |
| у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скуп |
| ирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни |
| , а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам с |
| Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезов |
| а <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку напред |
| коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом |
| олим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И т |
| е гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и с |
| ао беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зеле |
| на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од св |
| и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољ |
| нце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је слатком сило |
| ледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> удари |
| се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да с |
| ији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, ка |
| ре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гро |
| авани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, и |
| ључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиш |
| /p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу так |
| м имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весе |
| гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр |
| па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и вр |
| цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике |
| се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да |
| е само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p |
| „У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Н |
| офе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига ка |
| арцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p> |
| d !</foreign>“</l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје ср |
| ајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукум |
| у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допада |
| е пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они вид |
| ад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка п |
| махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран |
| азнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог |
| грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију |
| и трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да |
| славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи. |
| летву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и п |
| Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто |
| дног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа |
| даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у |
| коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пу |
| ила померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па к |
| нушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи |
| в, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њ |
| аше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичић |
| у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрд |
| едње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, |
| адне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тр |
| у ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку нал |
| је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, г |
| свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближ |
| мрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна поја |
| ој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред |
| ешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полусед |
| ој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирућ |
| аше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне т |
| их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} М |
| ј јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па |
| синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су |
| скога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба |
| висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак оч |
| се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишин |
| другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за н |
| хитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али |
| лико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’ |
| тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да ујед |
| остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да си |
| ањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се |
| ти отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда |
| ап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако...{S} Овде морамо пузити че |
| се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах бу |
| гао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само је |
| кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да |
| воздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на |
| рцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а по |
| о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирући у њег |
| Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} С |
| ени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> ле |
| си чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми б |
| аш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас |
| це из какве стрме стране где су путници више једно на другом него једно поред другога седили, и |
| ваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито |
| на мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја |
| дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад с |
| слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било ш |
| квама и намастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које т |
| мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговор |
| овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца к |
| е какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> |
| пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— |
| цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Ло |
| нске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа |
| к са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и приј |
| им назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли |
| Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до |
| дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви св |
| акнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од |
| ојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним фразама о д |
| ад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали |
| е кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерно |
| е латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Тр |
| а један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и |
| и гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се оно |
| ојом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с |
| метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, |
| д радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гонд |
| којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> |
| ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како да |
| а свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. прио |
| сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу |
| на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио д |
| Е ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђорђевић.</p> </div> </front> <body> <head>ГМУНД |
| <div type="titlepage"> <p>ПУТНИЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско |
| и људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, |
| овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад вид |
| Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који свакога месеца пише тако масна пастирска п |
| глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до |
| његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чува |
| им телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, па |
| ици казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског |
| чне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изг |
| њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега |
| егова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигн |
| ли.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што не |
| као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више н |
| атинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корака иша |
| з Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине |
| исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{ |
| ј радосних и одушевљених усклика којима властела и народ поздрављаше његовог супарника, разбукт |
| и беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначк |
| шки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свито |
| а преставником једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хи |
| , па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђ |
| едиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирск |
| лиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћери |
| <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју |
| , тог срамног милосника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док ј |
| ајдражу грану на старинском стаблу моје властеоске породице укинути даје положим на олтар твоје |
| осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу док на послетку није пао у |
| госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоском честитом збору, забаци тешку решетку с лица |
| о лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих слободних државица).< |
| ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — гр |
| благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор |
| /p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двоји |
| ледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било. |
| је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле |
| а, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хте |
| иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, бо |
| а Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} П |
| и је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зен |
| орске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче св |
| зеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту |
| ише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у је |
| апати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у |
| он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, п |
| е опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје |
| од Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар био за |
| њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао ј |
| усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчеви |
| обеде над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она ј |
| спрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну ж |
| летку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саониц |
| њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силн |
| ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да с |
| целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као шт |
| че неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> |
| ла звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Г |
| камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> |
| и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S |
| па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак пут |
| оји се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше |
| се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори |
| ру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор д |
| у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво |
| гу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поска |
| и.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на |
| ајближе жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ как |
| ч до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang="de">Vergnügungs Zug</for |
| очковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и сл |
| етку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни јед |
| авим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухват |
| није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беш |
| чком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се |
| , па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „зам |
| оз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да |
| вој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира. |
| лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе ма |
| га чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пу |
| ли око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја |
| емо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они |
| иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни |
| а у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса |
| у, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад ј |
| туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било |
| же крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеос |
| и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па ос |
| ћи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџија притисну думен тако си |
| о се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у ча |
| заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како |
| какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог |
| речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер н |
| причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Ш |
| ан пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји пот |
| најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на |
| још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> |
| ад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А ка |
| је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... |
| .{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} |
| инског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, с |
| месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ ј |
| и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ћ |
| онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, |
| је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазали |
| кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да с |
| ло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седо |
| рај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадово се чело |
| ога мамило да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном свитом најодабранијих витезо |
| лики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у |
| де на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем |
| начком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да |
| девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткам |
| ара пружаше се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варош |
| ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па р |
| гог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на |
| нуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има св |
| ене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширају |
| беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па пошто је на |
| ица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим с |
| амење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> |
| рс, фелдмаршаллајтнант звездане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога зе |
| ј страни бориле све непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако |
| ди ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и г |
| херцег аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што |
| чевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам в |
| буна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао |
| {S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Ку |
| -Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невестинско рухо, |
| eign>“</l> </quote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на не |
| огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих с |
| а драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — </p> <pb n="106" /> <p>После тога шта |
| мену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, он |
| д су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно друго |
| успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се и |
| енски да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сум |
| кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време и |
| ну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густо |
| старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ |
| ешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, |
| ло је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појав |
| ом веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици |
| нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски С |
| и корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саони |
| ајвећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на проз |
| намастирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их з |
| у постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво ос |
| е ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врат |
| езолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц |
| е полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — узд |
| ма изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>По |
| гог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала д |
| м је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на |
| с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загр |
| два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш |
| /p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који |
| сли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у ње |
| а јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се учин |
| езера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ |
| ахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури с |
| поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе |
| какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не |
| а док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — |
| и га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царски |
| {S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти |
| а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети |
| га бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер |
| а станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_н |
| врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спрем |
| ћ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу |
| е.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоид |
| жаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе преч |
| елим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију с |
| е неколико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати |
| ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Б |
| м и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана |
| за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет |
| видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђери |
| вако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбај |
| отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са |
| новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш |
| овој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од милост |
| свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га п |
| вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт |
| клонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдан |
| другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит |
| се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се као к |
| д себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb |
| сност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Леде |
| ерије! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прек |
| грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десн |
| ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл |
| , певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак ко |
| пада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који ж |
| егледно широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за са |
| вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небе |
| </p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћ |
| ра који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p> |
| ти у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који један б |
| штријих противности, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева |
| ала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови као из г |
| агоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да |
| као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, там |
| жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острв |
| ављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешкарили код но |
| и многа друга раубритерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А која и |
| да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око намас |
| е и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пре |
| ро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџи |
| квог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и |
| е Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро, тако да сад није |
| де са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са |
| омене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p |
| изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> < |
| ајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев |
| __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, |
| кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па |
| ине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ј |
| и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа |
| а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости поздрав |
| вица угаситога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о небеској хармо |
| кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ј |
| о њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка само што |
| може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче п |
| под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди с |
| пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем с |
| сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Ка |
| д ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да |
| ји беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и |
| ле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точкови се све лакше |
| е око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па |
| ад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане |
| м лавином!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене т |
| љубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Кон |
| да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не пад |
| , па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, |
| осподе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак |
| и потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајт |
| и се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред дру |
| а.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, |
| брнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углав |
| о: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него |
| гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разгово |
| т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по ј |
| он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим весла |
| нога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> |
| домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних |
| м ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му |
| похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одре |
| карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар. |
| 23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао |
| Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем |
| још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунде |
| лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обал |
| p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако к |
| онска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква |
| за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже подвезице |
| рже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Њего |
| мао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цур |
| а трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао |
| ead> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ ј |
| асну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије |
| ји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дан |
| пасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоће |
| дите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се |
| по стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а з |
| озденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што прави |
| брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покуша |
| дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са свој |
| она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Г |
| тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ва |
| гледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установ |
| му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> це |
| лзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и |
| чарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставил |
| леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоћ |
| е, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за |
| што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, |
| скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</hi>,!...<ref target="#SRP1 |
| ем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, ал |
| буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— |
| као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност |
| иша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте глед |
| ањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на |
| цу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de"> schlimm |
| ико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја с |
| богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред |
| ори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па м |
| гла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант звездане небеске војске.{S} |
| подствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осет |
| пу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух ка |
| } Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти |
| гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да ве |
| који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док |
| (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега |
| <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} От |
| вар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим н |
| више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловић |
| левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, је |
| јег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. < |
| о после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда гр |
| одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, |
| сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Да |
| ; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима свој |
| после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађ |
| али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих |
| ио у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран. |
| ечи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам мо |
| даху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви |
| победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Кон |
| Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи |
| е покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него зби |
| један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да ниг |
| је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и |
| пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако за |
| е општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир доче |
| га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни каз |
| ли.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја |
| } Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљ |
| а калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у с |
| оме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за |
| небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену п |
| метови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општ |
| ав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —< |
| оји га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који |
| ном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов |
| ло, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није |
| здрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, |
| >Конрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дош |
| ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Гд |
| ожим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да с |
| своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за |
| и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога б |
| а лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су |
| куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а |
| г котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему о |
| није гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} |
| мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке |
| онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трб |
| у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је |
| жасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју |
| зор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане |
| м.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земља |
| ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер |
| ...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је |
| амога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, |
| ладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас |
| плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао по |
| забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која с |
| рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и |
| да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац |
| а видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва узд |
| ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле |
| господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј б |
| а љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него |
| . <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено |
| > <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, |
| беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити |
| .</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки окл |
| ошљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узд |
| и, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, м |
| идео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“ |
| ичку мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Та |
| младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребле |
| <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони |
| ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти ј |
| ред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, |
| ановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Страж |
| м о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогут |
| а га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекош |
| где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже г |
| шног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирц |
| аункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мен |
| качући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да |
| свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу буду |
| је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга о |
| скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута плива |
| ојим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљ |
| и то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао |
| осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо |
| е узрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко |
| његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупш |
| ндену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало ка |
| моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи на |
| превозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сув |
| ску оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не вра |
| Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу |
| епа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну |
| окар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ри |
| Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби ј |
| о је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код |
| да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, |
| илосника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на |
| атрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од п |
| беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му |
| ај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен п |
| спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено де |
| је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни мат |
| јажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико |
| ери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате |
| А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га ба |
| то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је дра |
| се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа ск |
| у свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио на |
| ера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад |
| што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојач |
| евник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус кој |
| Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лиц |
| Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p |
| енског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза на |
| руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ор |
| е по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрв |
| gn>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, |
| p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да ц |
| есто граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да |
| еке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак ж |
| ја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} |
| уштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветр |
| и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће б |
| ну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мал |
| ше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима на |
| идла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под |
| ом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде |
| овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотин |
| са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што с |
| земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Grüss |
| сподара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p |
| је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што |
| говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај |
| подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо |
| а ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на нов |
| н већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p |
| } Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо мо |
| вски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио |
| а би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те |
| ом и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима |
| ац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из дас |
| да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитији |
| ћи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гле |
| <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча скамењеном старцу, како се још |
| ги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске про |
| е на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у |
| књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну |
| дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфу |
| нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо воз |
| Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, |
| сти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p> |
| је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са |
| а мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и |
| непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? —</p> <p> |
| тешна што се не може користити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била |
| уком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром |
| е и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки с |
| рела, и оно страховито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умук |
| ију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе |
| су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер н |
| сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју стр |
| ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли |
| не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламам |
| </p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око |
| талој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари |
| и сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо бе |
| , па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубаст |
| у је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по д |
| мрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудно |
| ај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се р |
| а несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни јед |
| да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску црк |
| о га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебе |
| обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једно |
| ти доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на |
| орком, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту. |
| и, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с какв |
| ога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су бил |
| где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај сева |
| иром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па |
| лико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пр |
| из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све |
| ј обали језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима |
| ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} |
| раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти бола |
| смо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:< |
| што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у друг |
| а.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под др |
| као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде |
| овати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на це |
| као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријате |
| видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —< |
| оже да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте |
| пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једн |
| колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То с |
| амо једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње |
| лу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима |
| з куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да |
| њој половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмунден |
| ју...{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвоје |
| стане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом г |
| е молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испосниц |
| ше не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу |
| одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није |
| ет извући саонице из какве стрме стране где су путници више једно на другом него једно поред др |
| жишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше! |
| пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли з |
| ако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако. |
| је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се пр |
| реву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку |
| мнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вр |
| имског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бран |
| здах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то |
| метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај м |
| се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узм |
| е многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљд |
| а онда подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији благослов на ск |
| страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је |
| дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славн |
| аља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми |
| еше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи |
| о је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер м |
| о не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек |
| е траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем |
| леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасн |
| непомичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима њ |
| плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо |
| .{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мо |
| да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено г |
| о су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и |
| жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по катка |
| моран кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он с |
| а сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде нич |
| ију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо |
| рча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, |
| се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину шт |
| гове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је граб |
| нкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо д |
| из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и пре |
| е он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим те |
| ици све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још |
| је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов |
| о сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, наниша |
| а крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од |
| /p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и |
| р оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту |
| није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене |
| S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помеша |
| својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова |
| арити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одл |
| ало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, |
| к озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све |
| сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај леп |
| ач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се ра |
| нате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити |
| . — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу ш |
| и шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планинс |
| из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и та |
| оват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све ст |
| ја, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофов |
| даше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} |
| ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и |
| лко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на нов |
| ди једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та гру |
| око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненад |
| на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звиз |
| с одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи је |
| ело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши с |
| ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> |
| руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је |
| чима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, |
| очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!. |
| беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог сн |
| Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда |
| продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж |
| начи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој су |
| ије заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. |
| принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа |
| од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој |
| ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на више, је |
| бично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беш |
| талом само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чест |
| а онолико хиљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица |
| — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — |
| репаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго м |
| л“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> < |
| тка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S |
| песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш фи |
| ном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док |
| ном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче |
| ред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на |
| е не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду |
| лих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза ст |
| .{S} Тај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не ч |
| ој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </ |
| чни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на ком |
| пузити четвероношке...{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се |
| очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако светињички израз, да |
| етку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела и |
| три правца која прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таки |
| ним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" /> и |
| ала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва |
| , чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву |
| рига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може |
| ло као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан |
| јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог пл |
| њаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни |
| тала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у си |
| >И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Ку |
| мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени |
| ед пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натера |
| с’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђериц |
| велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као н |
| „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је |
| е л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у ср |
| ко било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p |
| тране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платн |
| он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Ни |
| у бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И дру |
| це проговорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му |
| евртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је |
| <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и К |
| У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, |
| те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живо |
| } Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми |
| уздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледат |
| вила, па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду |
| ену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много |
| на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати з |
| се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда |
| огао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Х |
| херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него |
| ли, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је пр |
| слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дет |
| му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или |
| Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и бу |
| да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по |
| олико милости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу |
| е пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <p |
| > <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ |
| остионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки за |
| е. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би прои |
| ем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту моли |
| же ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собо |
| ећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава хрис |
| којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики тала |
| ш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју сн |
| кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, |
| нога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухват |
| ла него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој тр |
| а скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p> |
| д ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном |
| бе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршта |
| пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је |
| емениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чуп |
| се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те б |
| мрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на д |
| клети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао |
| начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слоб |
| а зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже |
| го слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа О |
| ску Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у |
| е и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо писма |
| ме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну |
| ије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша ма |
| арди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем |
| аљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете |
| ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а та |
| што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и |
| ој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче с |
| </p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најбли |
| народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети м |
| овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам |
| мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га ча |
| е само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних |
| чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басама |
| та полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, с |
| ким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана ја |
| дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрт |
| p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> |
| ких сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете |
| а, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним усклицима:< |
| жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да изма |
| е и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узим |
| урш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ |
| вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до мол |
| а? — рече Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби |
| ама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима |
| на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне |
| Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не мо |
| с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па |
| ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избит |
| ао да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако ми само |
| спуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, |
| /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умуко |
| ху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb |
| је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна изве |
| х лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> про |
| а бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, |
| а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, та |
| с, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шам |
| ли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који |
| сле по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се пун |
| наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. |
| сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игр |
| ју страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће о |
| колине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т... |
| и већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да |
| о може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остал |
| еља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа ос |
| као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње. |
| p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју |
| ог верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света |
| его хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзи |
| малој башти траункирхенског намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог језер |
| омислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач |
| дгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у њ |
| ла наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На |
| рубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши |
| а отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко |
| оспода раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред нај |
| гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} |
| видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбу |
| ам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној |
| ека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер так |
| веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је о |
| ...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од |
| одару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конра |
| а то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, шт |
| одопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као т |
| не, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по к |
| из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоре |
| ао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о оном |
| варати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила |
| пали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражи |
| неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху кар |
| ркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што ј |
| ад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и његове |
| по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти д |
| ко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог весело |
| е нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се |
| смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показ |
| ше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} |
| Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста |
| ј чедности <pb n="56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенит |
| по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супарника, д |
| мо још више порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до и |
| ој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше |
| рејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n= |
| приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити |
| дан пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми |
| о на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његов |
| ресује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} До |
| у, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их |
| згледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући |
| кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови |
| кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет |
| о.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пас |
| лаве до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пе |
| , и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је б |
| Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да |
| вар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме |
| и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца к |
| ед баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p |
| д двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна ј |
| бухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи ме |
| епи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, уг |
| твар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили |
| балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине сл |
| ашка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Бо |
| ајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера |
| оме догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног |
| ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Серв |
| г пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотив |
| Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на |
| рењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још јед |
| >— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори на |
| а, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и |
| ако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (бога |
| {S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет |
| која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери заграјаше „ |
| још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће |
| ао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан... |
| атих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију стр |
| довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према |
| послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором д |
| толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим |
| .{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши се |
| ке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да т |
| говора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер с |
| ферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси |
| да у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како |
| наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог п |
| ји наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign |
| смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад |
| ћску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадн |
| .{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог племства и п. т. публик |
| груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву сит |
| кирхенском намастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — |
| нден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају |
| који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепом |
| а види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ћ |
| же под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и |
| апији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и поштовањ |
| ено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже ко |
| си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гле |
| {S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</ |
| пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xml:lang="de"> Plätten </ |
| :lang="ru"> замокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена |
| и „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелазио с |
| ни чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S |
| ецо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? |
| езера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему гов |
| Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама прек |
| езера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> <p>— |
| ђевић.</p> </div> </front> <body> <head>ГМУНДЕНСКО ЈЕЗЕРО.</head> <head>ПУТНИЧКА НОВЕЛА.</head> |
| НА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p |
| еда само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на уснам |
| м фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих партија као што |
| зати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гм |
| м и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој |
| бити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати п |
| ње ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновс |
| одревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђ |
| смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним вели |
| се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> |
| е војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па м |
| огао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где |
| оју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша |
| ве то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а с |
| о муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад ни |
| је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Кон |
| више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву з |
| па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Луд |
| вим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу н |
| арског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико поштених уздаха...{S} Хола |
| т истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око ј |
| оживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> < |
| ога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским.. |
| шла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно д |
| тале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се з |
| има, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p> |
| ило, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго до |
| српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</ |
| к опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само |
| ар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десе |
| ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и пра |
| да и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пр |
| јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна |
| витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једв |
| да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме ј |
| ашна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...< |
| што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто |
| лугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по саха |
| ли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт? |
| ве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита ц |
| часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, |
| ет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> |
| чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху пои |
| ледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио |
| цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — од |
| ог попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовје |
| и се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му н |
| пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у ов |
| о је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја с |
| мој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, е |
| ли траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја с |
| а ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </ |
| јама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми |
| едају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онд |
| —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу н |
| чати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да с |
| у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала мног |
| право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојк |
| цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге закл |
| епу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанај |
| а да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно ј |
| тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се |
| новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у в |
| о воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а п |
| здухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну |
| ма и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све сл |
| ко вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме к |
| ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јад |
| је да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ј |
| царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо зем |
| ла је цела остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала ј |
| уђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца д |
| о је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу |
| а цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} Н |
| овиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пе |
| ичу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У |
| поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу |
| били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за |
| олугимназији теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђер |
| ло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <back> <div type="notes"> <note xm |
| и — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде |
| илике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку |
| дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке кој |
| здахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше ус |
| упљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило да |
| радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху св |
| ко је ово последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не мо |
| ене“, као што статистички бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђ |
| рака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну |
| о какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то с |
| тих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако д |
| нате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној ка |
| ханџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он дон |
| порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да |
| сећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она ј |
| на, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци |
| но с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче |
| ду, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрас |
| човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом |
| ху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца |
| укоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с тво |
| ки чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанка |
| у једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каља |
| оћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат |
| едним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. |
| и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радозналих теферичлија пође вагонима у живом жаг |
| ликом путничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На |
| ива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало з |
| који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женских с |
| мама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, него и под грофов |
| ши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стран |
| пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око мех |
| троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити |
| салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је |
| чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Доб |
| предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) дод |
| ја је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима |
| у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостион |
| а десној половини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, |
| смо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што по |
| , осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" / |
| му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео |
| ераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера |
| ва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима |
| се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Иш |
| макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.< |
| немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од ту |
| сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим... -</p> <pb n=" |
| се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела |
| > залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни |
| уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова на |
| са, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у ср |
| кри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</ |
| исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према ку |
| само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} |
| површнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и та |
| о 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у веч |
| постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што с |
| орева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то |
| на ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не узимамо своје криглове из рутавих |
| нима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа |
| зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као пар |
| синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чароб |
| p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих с |
| уша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун |
| допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једа |
| огодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледи |
| одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени |
| ца ћерка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb n="73" / |
| у.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра госпа претурајући бројанице — моје наговештавање узбуди |
| воје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би с |
| у на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, |
| <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру...</p> <p |
| њавати.</p> <p>— Опростите... пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. — |
| безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде гл |
| то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци в |
| , сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегн |
| та, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, ле |
| ању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој |
| жени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким само |
| ше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити вес |
| ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{S} |
| е око намастира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на |
| причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и |
| ви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беш |
| устио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни |
| јатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар — одговори херолд — отишао је с бојног поља пр |
| аж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа свога милостивог гр |
| ви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је с |
| пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму од оних небројених зна |
| вечера много, много пута превезао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосве |
| </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као |
| с којима је толико пута претурио свога господара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и |
| титовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу бор |
| {S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно т |
| а витешке учтивости поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и |
| један по један падоше, а нашега седога господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу |
| а је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да |
| ко да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети до |
| о сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад |
| ки, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржав |
| приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Р |
| ши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — |
| се стропошта онесвешћен пред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га |
| ако који дан све милији постајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер |
| р ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p |
| ког лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарује |
| ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто |
| гл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче при |
| сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, п |
| н да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од |
| а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити |
| Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у |
| валира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена к |
| ура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! |
| траг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао до |
| та Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност су строго заповедили!. |
| унденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је с |
| могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p |
| здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене |
| војим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после о |
| а нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка |
| ати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>См |
| републике), осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <p |
| ака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херце |
| b n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу |
| амопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се д |
| S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у ист |
| мастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога х |
| а подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху |
| она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао |
| вне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехот |
| реми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том св |
| н је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{ |
| у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах |
| ка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајућ |
| омаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — |
| ице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не |
| на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоском чес |
| право лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише св |
| о у позамашне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандалозну коју старије го |
| т, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и |
| ах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како и |
| упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек |
| за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, |
| p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава |
| — А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не до |
| дану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ћ |
| у намастир траункирхенски да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога б |
| ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној закл |
| нашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа |
| <pb n="103" /> <p>— Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори дев |
| Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћем |
| , говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твој |
| јега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити |
| ...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисл |
| ново страховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах |
| радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Господ |
| блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве |
| сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама |
| оје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних |
| на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који ј |
| лавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим |
| зи, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на м |
| енским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и |
| ачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по сво |
| </p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме па |
| ата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се вра |
| е спремаше стари гроф својим племенитим гостима толико замахати њихова млада витешка срца, да н |
| асти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло < |
| милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и из |
| а живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија унифо |
| лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само |
| обито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфог |
| о смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које с |
| не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко |
| штавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и |
| т.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа |
| скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао |
| одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и у |
| такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходни |
| ојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n="110" /> уморни.</p> < |
| и, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ ка |
| ваничних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на |
| на и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница |
| ине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само постављена била |
| па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, т |
| се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он |
| о се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва паж |
| ског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало |
| д стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из к |
| јући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при |
| остаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хла |
| јаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем то |
| нутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p |
| ао што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне влас |
| n xml:lang="ru"> замокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Д |
| з најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да ј |
| јим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за к |
| и удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја |
| атера да према острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p |
| > <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи којима та вели |
| пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гму |
| овином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царе |
| а каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то |
| но „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не |
| не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковерним н |
| ти пут кроз народ.{S} Честити старешина грађански са осталим онима варошким (сенаторима, општин |
| окар од Штајера прими милостиво поздрав грађанскога старешине и осталих варошких представника, |
| ају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, оч |
| н.... —</p> <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављ |
| х срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекну |
| зи Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај ов |
| то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, |
| по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесови |
| реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику |
| ежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту |
| е пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је д |
| идл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају. |
| ати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој виде |
| овалу!...{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му |
| пи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где нас |
| унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар в |
| хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, па кољу, пале и пустош |
| же, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стот |
| н угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од |
| ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинском стаблу моје властеоске породице уки |
| Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву |
| убље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном пр |
| ј мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међ |
| а је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} |
| лушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мисл |
| ем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Изви |
| ј драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — |
| па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао |
| опе се други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који |
| чком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па да одмах по |
| да још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо св |
| енитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угле |
| зеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице |
| вакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу прип |
| ја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, |
| а — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити |
| Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око |
| аже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n=" |
| се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јунач |
| сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије сво |
| Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо |
| ош лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кл |
| треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју |
| а црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама |
| oreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> потес |
| га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат |
| rythematosa</foreign>).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјалн |
| лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осе |
| лштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi>, штирски гребени (<foreign xml:lang="de"> Grate </foreign>) и ос |
| хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамн |
| м њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погл |
| траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божиј |
| гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја |
| ловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчић |
| изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву ко |
| у косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црн |
| незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну |
| година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним гре |
| оугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на мој |
| све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање |
| за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милост |
| ји су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога све |
| док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток |
| , који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наде |
| ачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сам |
| херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> |
| а могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајет |
| откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. |
| теде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не да |
| изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} |
| ога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчеви |
| грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Heil, Heil Otoka |
| апрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутр |
| беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретни |
| о?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њ |
| ло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p> |
| нама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан окв |
| повима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукош |
| ске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирим |
| мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко см |
| и на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што |
| може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпов |
| скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад по |
| ир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћ |
| какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз |
| штва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико тренутака да се није ни с мест |
| арду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај ј |
| људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњо |
| ема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код ме |
| и <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити |
| је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њено |
| —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и он |
| после оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је к |
| ио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница д |
| те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} |
| детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намас |
| ст или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих |
| е? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у |
| ада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам спо |
| равњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано |
| ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на |
| таде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна |
| ом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у сво |
| морним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепш |
| пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упал |
| десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се на ону стра |
| S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi>, |
| ромној арени, окруженој са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбун |
| унштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни обл |
| не лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да в |
| ило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле о |
| д не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио |
| појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у п |
| ји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност |
| је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, |
| о доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико пута одјекиваху Тр |
| макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и зе |
| колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се |
| — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми ј |
| Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отиша |
| ом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — |
| у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p |
| цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молит |
| , и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенити |
| рану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мал |
| ћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађ |
| ило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу с |
| 8" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога кр |
| на није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше |
| , али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није в |
| еменитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу |
| је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беш |
| </p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може сам |
| анице римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Мож |
| ао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у |
| озлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијо |
| рт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на |
| ричати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим |
| p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав пошто |
| лом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгард |
| остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима толико замахати њихова м |
| ако је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече: |
| сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p |
| свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у пр |
| lein </foreign>! — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар |
| паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га |
| ...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљ |
| ружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво поздрав грађанск |
| ај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гла |
| еди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене |
| дети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се виш |
| куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и г |
| n="62" /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на |
| пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија униформа, ордени, белило на |
| сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао |
| /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све посла |
| ео паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар |
| јући нестрпљиво да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ б |
| заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви за |
| опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турни |
| мани.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, |
| госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ св |
| p> <p>Чим народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— |
| и се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звез |
| у и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са |
| олине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свеча |
| какав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на ку |
| анцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ |
| ш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штау |
| у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци |
| p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из нар |
| чкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне |
| i>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом |
| у с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти т |
| рнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне сво |
| чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље закле |
| сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ј |
| риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, д |
| и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељ |
| паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> |
| вао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је треб |
| дговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути с |
| цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегле |
| ле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не |
| зови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства нема |
| азноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у н |
| и, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне стра |
| простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила с |
| > <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смеју |
| онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само је |
| та си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је |
| живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу |
| честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На |
| досним усклицима:</p> <p>Слава Отокару, грофу штајерском! —</p> <p>— Слава десној руци царској: |
| опља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па |
| ош ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S |
| у само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луш |
| само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — |
| е дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешен |
| ву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силн |
| ма у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах |
| речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој |
| м руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у мл |
| траја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није |
| је осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>Н |
| е и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај кој |
| м намастирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрић |
| ра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један к |
| витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме к |
| ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледа |
| на паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а |
| руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути: |
| </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било |
| о кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после оног |
| авио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— |
| , у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста |
| овних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутат |
| ри.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намаст |
| дан свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? |
| ани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једн |
| леда ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромни |
| ше се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут н |
| изати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при |
| гарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало п |
| >Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо прим |
| се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један |
| обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне товаре до ваг |
| није нашег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а |
| а једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га н |
| у обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтел |
| еше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек ни |
| лем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шле |
| беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прси |
| ову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда |
| под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, он |
| ијашким испитима прави, покријте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола |
| ало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело с |
| угачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђа |
| и се свежег планинског мелема насрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледај се румених обра |
| својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше |
| оји у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину |
| и пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом на |
| атинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од |
| ршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и ос |
| а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа |
| ано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује |
| рдени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он |
| истити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бо |
| а тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздеље |
| .{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој |
| ки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад |
| до опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме бог |
| рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке |
| сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми |
| зода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи п |
| моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толик |
| иста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} М |
| сјајном свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска ода |
| калуђерице намастира Траункирхенскога, да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} С |
| и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољу |
| лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то та |
| у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу |
| перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је зн |
| аде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашњ |
| мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она |
| мунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога |
| у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи мест |
| При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње доби |
| сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да с |
| о оставише сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише в |
| за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за |
| спосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до |
| офа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружј |
| мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у д |
| кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново скло |
| а га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не ос |
| месеца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако |
| гда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Л |
| танка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл по |
| к, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.< |
| крнављење најсветијих природних закона, да „<foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</fo |
| г зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта вел |
| у у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо |
| са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није |
| го и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језер |
| еч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — < |
| упца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечер |
| е кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и |
| е из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После нек |
| је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је остави |
| аква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших мо |
| и реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у об |
| чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост ил |
| романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да зак |
| , кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да |
| језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију њ |
| ико замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном су |
| голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да |
| а острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на са |
| Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, |
| ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене кућ |
| и су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, |
| шина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на ч |
| а је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно |
| иђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по свој |
| /p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам п |
| ајфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре са пам |
| зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како не |
| ера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли |
| о тако мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај |
| енутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" /> кан |
| а није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n= |
| витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да |
| а живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења бе |
| и кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се |
| и, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи поглед |
| еди на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ства |
| је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наред |
| д калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несу |
| , да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели |
| су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су |
| у оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар као свршену, па ужива |
| лико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за ко |
| е, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с |
| озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје |
| ва може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре не |
| стрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он |
| ело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши |
| симо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да |
| ством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц мо |
| силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те |
| дморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p |
| ђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи ц |
| е прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она |
| увену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме м |
| т број теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кут |
| јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај |
| ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, сва |
| ама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких реф |
| ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p |
| задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауст |
| у о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Офиц |
| атио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица с |
| n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила ово |
| очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, |
| а начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајск |
| слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се ника |
| м, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас јо |
| ија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који |
| е кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честит |
| мо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>ту |
| зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за сп |
| к пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и |
| /p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га иша |
| рице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу |
| о чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на |
| <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака ш |
| н пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости ју |
| одиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех ј |
| будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста по |
| азне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да ј |
| {S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега |
| бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој р |
| кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" / |
| S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах |
| то му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду |
| Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је |
| овитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштај |
| Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, |
| и су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да |
| па намести намастирске слуге на стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намасти |
| заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и д |
| аж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{ |
| даше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да т |
| жна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку ж |
| га махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигу |
| и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си учинила |
| куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу |
| ити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој с |
| l:lang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и лов |
| га прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу |
| е не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него |
| врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На с |
| је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ пита |
| х очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто |
| ч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о з |
| ово своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, уг |
| предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је м |
| нтересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много ла |
| х сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше власт |
| ац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри љу |
| се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла сла |
| то ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</ |
| т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сва |
| о, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, н |
| ји је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући крив |
| а се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да ру |
| есмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од д |
| /p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер |
| „<foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан |
| али лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз т |
| ала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљу |
| м паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рам |
| а Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте ви |
| то би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом ст |
| страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори. |
| и домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријат |
| пања у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту ил |
| ли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми с |
| м само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало бл |
| ори овај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену р |
| м преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — < |
| анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у |
| .{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа |
| ам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер |
| а не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у |
| као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Оти |
| а Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он п |
| ад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све ост |
| пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била гот |
| је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у су |
| удијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} |
| рло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} |
| свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну н |
| чима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обр |
| и, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овд |
| ицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> |
| коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" |
| да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на пр |
| је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{ |
| драсту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо ов |
| вача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по на |
| ,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Зами |
| м на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој з |
| сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, к |
| {S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) |
| бедиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад |
| ипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мо |
| рне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако |
| .{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање |
| који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то велич |
| а сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I р |
| речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се |
| но захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Тако |
| е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по |
| — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{ |
| ца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— |
| тудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу |
| н мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру би |
| о изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо |
| , па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где б |
| ички грмну да почека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповед |
| говором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се п |
| на прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хук |
| ци.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у |
| ру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он |
| и и доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што |
| рцл није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панцир |
| ивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки |
| џбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирс |
| исти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de"> schlimm </foreign>!</p> < |
| заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у |
| ив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена |
| у учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време д |
| з много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо |
| незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирс |
| е јецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други љу |
| кар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свет |
| ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкињ |
| цл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи. |
| пасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али |
| аре другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око њ |
| нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не |
| це се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га з |
| а се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а |
| ик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога з |
| изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око ш |
| ју са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ бе |
| ше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему ј |
| самртној постељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тре |
| и божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у реч |
| ста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви тв |
| па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко п |
| же још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо |
| , учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила лити |
| > <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим как |
| ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију заб |
| ојим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој |
| ружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим От |
| о лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је |
| д његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна гос |
| али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилиц |
| да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> |
| м Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви дв |
| лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму с |
| и пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Серв |
| од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обе |
| ут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут д |
| мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и ди |
| сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан бо |
| ве на поређаним ритерским штитовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да |
| иње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подај |
| е ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести |
| о да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова |
| а да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да ле |
| нија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} А |
| н, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше |
| где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни |
| штена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер |
| капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђа |
| њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама |
| руги људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да ме |
| ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја с |
| раго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладос |
| емље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један градић, кад оток није |
| ко замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој |
| нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај огл |
| стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно ж |
| је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пу |
| оље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога с |
| аоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла |
| не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, он |
| p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Ах |
| господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не о |
| тке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошт |
| погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, |
| p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа з |
| ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни ил |
| и,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим |
| асна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред на |
| ом помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим |
| тро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а ка |
| авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покв |
| бнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта виш |
| ијорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа приј |
| огао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш |
| бро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предо |
| n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе |
| ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у прич |
| али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се б |
| и јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли |
| е ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} |
| Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за с |
| ати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније поло |
| на је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео |
| обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, д |
| гу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца |
| мах посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, |
| како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест и |
| на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важ |
| кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде |
| Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој |
| еше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе |
| јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све заб |
| и, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио. |
| раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива |
| где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Та |
| ву, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје др |
| његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво |
| а господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред |
| е само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филист |
| стивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осе |
| де збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га |
| пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику |
| за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да |
| ало најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе |
| велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уст |
| па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} |
| да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети |
| ву дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи р |
| да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, |
| идећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, ал |
| соко изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопо |
| језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч |
| поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Ко |
| м торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дуга |
| а чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручи |
| синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене |
| јвише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и |
| о пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује |
| нча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да |
| њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — п |
| окривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где престају брегов |
| ћи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако |
| ја се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа н |
| аданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то |
| S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на |
| лепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме |
| исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрн |
| ају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lang="de" |
| верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турн |
| Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у про |
| побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратн |
| нце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спрем |
| од пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле ваза |
| чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да ти |
| !..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у коли |
| ретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру д |
| ово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше |
| гарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати |
| .</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може би |
| она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна и |
| махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пош |
| , и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова |
| устизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грч |
| се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не м |
| ном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу за |
| агонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју ду |
| клопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -< |
| > <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају мест |
| Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... |
| најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девој |
| а га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да |
| део, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави |
| е забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема |
| ко као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Серв |
| ме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је нек |
| " /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бес |
| ким благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разго |
| зађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <h |
| Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — о |
| агати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није |
| слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, |
| ног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јед |
| интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — т |
| к је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутит |
| жи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити с |
| гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} |
| мпозиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога |
| Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоруч |
| а ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиоз |
| празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи |
| а што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, |
| у а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је |
| тла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудга |
| S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт. |
| куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим врато |
| товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни јез |
| и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лои |
| тина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми |
| е види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, |
| е гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био намест |
| <pb n="106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изро |
| </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо |
| нством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравње |
| а, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова |
| нда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на м |
| пографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено ј |
| јега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће т |
| мо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џ |
| } Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало поста |
| стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било пол |
| то виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он прис |
| с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од лив |
| шају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и дра |
| што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и ос |
| спадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све црк |
| одар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, |
| тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито а |
| у куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и г |
| војчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју |
| шали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима тека |
| еба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p> |
| љене око намастира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете |
| када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну |
| сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и не |
| се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шт |
| да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да ј |
| дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хи |
| ама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица |
| -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, које обу |
| а.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу |
| па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као как |
| а за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу ка |
| , седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне |
| ријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се рад |
| ва уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— |
| м се општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир д |
| мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На |
| вору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда |
| аденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање |
| <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зид |
| е за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи |
| ани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хрон |
| га ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види |
| и племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају |
| ри, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чед |
| ио какви ме неодложни послови принудише да одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хте |
| сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за |
| е — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут п |
| вом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он |
| је у једној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу мн |
| атова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која бех |
| тао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражи |
| и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нест |
| огородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па мож |
| о у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже |
| .{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мач |
| пазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко |
| то-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода растављ |
| и им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па |
| увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити њ |
| ика, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ј |
| и се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девички |
| клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав умо |
| могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрогра |
| ља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому бож |
| је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту. |
| равио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p |
| жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на стар |
| универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би |
| 65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманс |
| >Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наши |
| ила, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста |
| твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких |
| тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи |
| вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми с |
| ега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у |
| обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима |
| да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{ |
| и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он са |
| ="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога |
| јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек |
| аж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни к |
| кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамље |
| оји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племе |
| ду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, |
| ући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни |
| је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, в |
| да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни |
| ено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био з |
| смо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, ос |
| у могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали шт |
| чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе |
| обити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је би |
| пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас из |
| срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спас |
| раја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...< |
| а долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио |
| тена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити о |
| ти свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чини |
| при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је јо |
| то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па на |
| ађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да п |
| е је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад с |
| па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једн |
| руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} |
| како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше једа |
| к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на ка |
| стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на |
| пким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — - |
| азне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски чов |
| би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од рад |
| у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и светој служб |
| очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док сле |
| тражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више... |
| {S} Ми морамо у намастир траункирхенски да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног |
| смо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та ба |
| ко да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Так |
| ти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те |
| а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се |
| и, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> |
| у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> |
| тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, |
| сто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свак |
| и многобројни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка |
| отраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, |
| ше, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> ј |
| о логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био п |
| вом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на |
| > <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још |
| дини чун свога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одве |
| о својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као |
| То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, к |
| ва слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни глав |
| у пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати мо |
| видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> |
| ига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му ис |
| де да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да ра |
| енити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота и |
| рхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p> |
| ам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине к |
| ено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми |
| е с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, |
| но понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, |
| поведио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисн |
| дремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та при |
| ко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрве |
| је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb |
| од живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још ка |
| громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</ |
| гребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још |
| гња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину стран |
| спитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја уд |
| ве за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то |
| па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} |
| кудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак |
| доше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмунд |
| л’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како с |
| било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима ко |
| скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездуш |
| мом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! |
| то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се ка |
| ма ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. |
| њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угле |
| p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогач |
| и и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а ка |
| нцу тако недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим пос |
| мундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да пок |
| је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи |
| апочели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме има |
| вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола |
| обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме |
| за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — |
| о благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> |
| > <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} |
| све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су маче |
| е имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл |
| се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година |
| -минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда |
| може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на тре |
| — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и |
| ца на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад с |
| олико приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то |
| ти, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, наг |
| и разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно д |
| ајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Вид |
| крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да в |
| а бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{ |
| це познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенс |
| .{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде д |
| поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало |
| у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао ср |
| ако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрест |
| само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао ко |
| се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> <p>— То се |
| оидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она |
| а колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе св |
| ора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар |
| орам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама |
| ну не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије |
| > мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога зна |
| сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а |
| то си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, |
| } На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандил |
| ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну |
| ледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, |
| им за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше је |
| дравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може |
| {S} Наши противници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у чове |
| ачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавр |
| О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме ниском |
| заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало |
| на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној |
| е на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом зано |
| а од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме |
| целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да н |
| итву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са зна |
| ва, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево з |
| а, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће д |
| на! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда дол |
| на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! |
| /p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред |
| ш једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и |
| грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати |
| ићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за |
| , рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу тра |
| таху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. |
| Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можд |
| а која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, там |
| То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесе |
| <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те |
| е бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш |
| но умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у т |
| и, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још неп |
| беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у |
| њало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут |
| пе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако |
| ик.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата |
| казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је п |
| рваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хла |
| okdonerwefter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа |
| иш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку |
| урнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се |
| . </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Св |
| гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он |
| вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренута |
| ва и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те по |
| — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p> |
| ен неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па как |
| а несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад |
| ра, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за |
| ена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима |
| ине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој, |
| нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} |
| иви кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело н |
| ’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конрадовог и |
| чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутил |
| е она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његов |
| епи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, |
| Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце но |
| ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и |
| е.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски |
| и нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако у |
| разником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изне |
| ћних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> |
| инског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по з |
| ојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу |
| ији гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, |
| тња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, |
| бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{ |
| p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да |
| аља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју |
| ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од |
| реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</ |
| ан прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених ус |
| нама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном п |
| ?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се од |
| за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено |
| име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хи |
| ац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрен |
| ку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи |
| ти како сам на неколико места покушавао да запливам у слог народног причања, али све за бадава! |
| а.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одгов |
| ртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад с |
| ати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, |
| грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним врат |
| оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звиз |
| што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, т |
| ли да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица ко |
| д ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва |
| нију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гм |
| лности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и |
| друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — |
| рло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. |
| ону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му к |
| морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема |
| д десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> |
| ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостим |
| кога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче |
| тујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену |
| „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> |
| ачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од о |
| ини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То |
| а је била без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво |
| оваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угас |
| стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа |
| о, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшн |
| > <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске |
| раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, |
| аље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не |
| ао у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половин |
| је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том шт |
| стер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане оно |
| </p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехот |
| — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се нео |
| , а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра |
| а беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћа |
| а! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију м |
| х кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи ру |
| S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто |
| к се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао г |
| на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вече |
| али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијута |
| га грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како м |
| бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне |
| остојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причи |
| е стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang="la"> |
| и не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копре |
| ела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце та |
| У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се ј |
| ало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразу |
| идео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p> |
| зеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна |
| брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше |
| незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се та |
| ца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загл |
| ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога |
| егово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним ско |
| гле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади |
| лава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љуба |
| у погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца |
| та оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за ц |
| ао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а нек |
| има од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, вид |
| естано држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа |
| е тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" |
| сну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од |
| апији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. < |
| ло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама ист |
| и запрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, с |
| гледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготи |
| и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце |
| рдиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив с |
| под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с игр |
| земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алп |
| људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах про |
| ва!...</p> <p>— Племениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног |
| т без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има баре |
| младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — |
| отивника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап |
| и беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар |
| пи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} З |
| огне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње |
| сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан |
| чки израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она и |
| ерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, как |
| едаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да |
| је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме |
| ет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас |
| га а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мрш |
| да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради |
| рло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку |
| зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуш |
| сетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и који |
| илни или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад |
| о не прижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д. |
| ојаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета д |
| х било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један п |
| аменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбру |
| види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што т |
| шио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме |
| је каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колиб |
| не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпун |
| у се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о к |
| ји је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз п |
| ела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело с |
| ма летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану ран |
| ло за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Ото |
| аклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега |
| осник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ај |
| } Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако гр |
| едну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да |
| авом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје д |
| мљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјућ |
| прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам! |
| које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је |
| пуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера |
| з крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> |
| о јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, ос |
| језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те с |
| собито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, |
| мака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила п |
| е беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговараше сур |
| о силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из м |
| је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— |
| ебо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога г |
| а пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој так |
| ол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ло |
| је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и после |
| ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не |
| ђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове |
| у јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намас |
| ало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове |
| етске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега с |
| и друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign xml:lang="de"> Schlimm </foreign> зна |
| ад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами код |
| еда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила |
| о положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у |
| p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обр |
| ојој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах ст |
| ви наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части |
| едеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а м |
| {S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле |
| <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од |
| старих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи с |
| нине громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледат |
| просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито |
| вору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе |
| бу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући |
| а Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали |
| пче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике |
| ме прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би |
| милији постајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколи |
| ога господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све |
| ви и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема н |
| са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, |
| рно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника |
| беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру |
| ундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастоп |
| одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за р |
| ек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је прода |
| ајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком |
| е. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло |
| разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој зе |
| младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земљ |
| ди, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни в |
| ебе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у о |
| ше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што у својим недр |
| довог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога |
| дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да |
| — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажни |
| у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и ба |
| и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} |
| ве стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао д |
| {S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако |
| та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" |
| ута многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном |
| ој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад |
| кама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе између стр |
| еднога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако |
| трић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p |
| риродну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као |
| кву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо |
| поство, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— |
| и кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од о |
| у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безб |
| ам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао ј |
| на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} |
| и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку |
| обећали својим лаковерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} |
| упалио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} П |
| се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда з |
| како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је ве |
| овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега по |
| </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му ц |
| ање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је |
| роиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса |
| мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така ти |
| мах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Ва |
| з мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се бор |
| м утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па с |
| ком и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па |
| дне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак. |
| пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језер |
| ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно коле |
| е цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо |
| зеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и пр |
| ну модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз пр |
| ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и зб |
| адосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особ |
| ти ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу |
| за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватр |
| а је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг з |
| ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу |
| и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњ |
| драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећ |
| , учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај п |
| едај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном |
| прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој |
| и огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде н |
| е послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг ст |
| /p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г |
| тара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служите |
| лука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права д |
| кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама зг |
| грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмун |
| млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко с |
| калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне прим |
| пањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио |
| какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! |
| а се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад ј |
| ? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не узи |
| чувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и око језера |
| . ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S |
| џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух |
| ио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, скл |
| ут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревају |
| а се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{ |
| амац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леа |
| р у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден! |
| ад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвож |
| једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с кој |
| обро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерк |
| огоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудга |
| же, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>А |
| паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> < |
| стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош |
| девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољуб |
| тра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на |
| S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, |
| крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нем |
| едаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намаст |
| целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право |
| оре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он |
| д Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју п |
| сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то |
| ријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудг |
| срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у с |
| е милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него |
| ти, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Ко |
| 51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, т |
| тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начи |
| ђе неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по |
| олини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у р |
| већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имај |
| адити, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа бра |
| к изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти |
| ом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару м |
| една по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па |
| оја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</ |
| {S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником једнога дела наше велике |
| м далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету в |
| ама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она ода |
| итез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери |
| да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која |
| тек што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна ка |
| аси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад о |
| Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и |
| р који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, к |
| риорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из нам |
| ар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче на |
| прлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескоч |
| док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку т |
| једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у |
| што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповед |
| , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико тренутака да се није ни с места мака |
| ц пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он |
| Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите |
| а после неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није ника |
| лд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи трофеје које је задоби |
| а издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде м |
| који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilderer </foreign>, т |
| <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њ |
| а део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо |
| и се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме |
| гога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> |
| људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти |
| уставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми ј |
| уживајте! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља т |
| који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет фор |
| д обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама |
| рестаде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , |
| ртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше у стању да прому |
| аги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се у |
| ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штаје |
| уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопи |
| ед светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана би |
| апиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ће |
| итамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употреби |
| ва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} |
| х пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостиониц |
| де у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, |
| наест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световн |
| нц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш |
| тао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категор |
| ико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и |
| о да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владај |
| и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бран |
| о памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљд |
| е најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе пор |
| се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — |
| и ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знај |
| летњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се |
| оидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срц |
| кав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза |
| и још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на |
| рене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни ка |
| луго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју |
| за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књ |
| p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре него |
| обро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи. |
| што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зе |
| лиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без с |
| } Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живо |
| о ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p |
| хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој |
| се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него. |
| Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и у |
| калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p |
| а дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у ро |
| победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке |
| ма, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у |
| мејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; ал |
| ше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам |
| сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору л |
| огледате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво |
| место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се |
| луђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнут |
| адник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој |
| и ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким н |
| е клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Бог |
| који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених теорема.{S} После тако свежег купања |
| саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше |
| планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети к |
| и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без с |
| иво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, |
| свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бу |
| у тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о |
| у славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, мо |
| осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и оч |
| еста па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</ |
| заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачи |
| кође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху ср |
| се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем з |
| бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> |
| ако... —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја са |
| дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно |
| молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са |
| жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се е |
| крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не |
| адемију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне? |
| јку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој прид |
| стаблу моје властеоске породице укинути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од |
| теријалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особит |
| неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како ј |
| а, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учи |
| које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе дево |
| е то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је |
| народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се иску |
| и пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> < |
| у колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене поп |
| S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезн |
| p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p |
| анимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и в |
| и сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се н |
| руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и |
| м хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, г |
| одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи |
| као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи |
| рога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа |
| це ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине о |
| се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да |
| езбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим |
| регови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешт |
| на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати |
| језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти п |
| о „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде |
| вори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божиј |
| ски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год |
| л у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је |
| јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“ |
| и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућ |
| по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви |
| народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљама са својим к |
| ама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје |
| Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Луд |
| прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модр |
| нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и |
| о, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима |
| д је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћи |
| небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, |
| вом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу о |
| ... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у р |
| људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлат |
| у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, је |
| о среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али |
| на ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда ј |
| звуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Гр |
| м, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи суза.< |
| чијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" |
| p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљк |
| обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт |
| а беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни ј |
| а не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је |
| тира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој |
| испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше |
| /p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад до |
| е полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још м |
| страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, св |
| ене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њени |
| b n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је |
| илазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклон |
| е које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Шт |
| ше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене |
| д око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако д |
| јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојал |
| ила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву |
| беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали ј |
| е које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући најдраже тренутке једног целог живота. |
| да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би пр |
| па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се |
| } А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром |
| је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много в |
| не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама прос |
| ни Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветли |
| ваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово |
| ма правилима витешке учтивости поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p |
| и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он |
| настирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника |
| буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле |
| могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та |
| оквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне |
| ао момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свиј |
| замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајн |
| живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На та |
| ш на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, |
| јале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако |
| у земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара п |
| арац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види |
| а Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, тако да му је |
| им људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесн |
| снике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у з |
| ве љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно че |
| каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу |
| p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S |
| } Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, ј |
| .{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да ниј |
| е далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма р |
| као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу |
| фа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и т |
| Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још |
| {S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им |
| ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у р |
| !{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј |
| ети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне узда |
| тир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом обалом и ош |
| а што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:< |
| шким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке |
| а главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у |
| есрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" |
| ветим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не |
| а. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује |
| „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="1 |
| ој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар |
| које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, ли |
| } Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши се свежег планинског мелема на |
| ад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „М |
| утем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у И |
| послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, кал |
| роз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често к |
| о што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира с |
| то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако по |
| њ није чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа |
| е грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске |
| уд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем |
| лиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко |
| ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, певаније и |
| Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гм |
| не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеског |
| му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу к |
| авале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене |
| бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, је |
| јзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на кол |
| ара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој |
| нкирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} |
| м пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херо |
| изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.< |
| да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим го |
| ако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткам |
| ња, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако св |
| гри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад ј |
| п по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под |
| ље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прим |
| во што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим вите |
| почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између онога што леде |
| непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи сти |
| он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно ж |
| ве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се |
| ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи |
| лд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Бавар |
| радом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мал |
| редаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање |
| са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва |
| ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, |
| и није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign xml:lang="de"> Lieb’b |
| } Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју и |
| аћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онд |
| шта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш са |
| о причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо |
| цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа |
| тирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које буб |
| а — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, г |
| јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка ј |
| и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна по |
| и, жедни, <pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, |
| помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Как |
| н га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку к |
| у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај да |
| м <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба вла |
| дан пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што |
| морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни т |
| „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар |
| Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обучени |
| fter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На т |
| она из најоштријих противности, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу |
| њским вином, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога |
| воје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="d |
| , кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге сл |
| ц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао |
| ћу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањс |
| рсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са пр |
| нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју |
| нкирхенскога, да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из |
| ићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћем |
| даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и намештене што може бити господски, ј |
| едно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрова |
| ас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пу |
| писивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а |
| али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љу |
| кав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни с |
| едао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који |
| ако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не |
| тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва ве |
| то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, с |
| ред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — т |
| не чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и |
| души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови |
| већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, п |
| ње — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 8 |
| а га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или уп |
| у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стра |
| ма обичним станицама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе |
| су отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше карта |
| оред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати |
| иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена |
| атељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастив |
| мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сач |
| ош у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш с |
| огло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никог |
| а Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у кој |
| таса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима |
| сет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — и |
| ета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата |
| с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с |
| и, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква |
| ледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији ка |
| , сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти у |
| тране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са т |
| а, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла, и плем |
| игну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју |
| тисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камену једн |
| м саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирх |
| Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од њега особити артикл тако, |
| при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? — |
| ше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон |
| , да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем |
| сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље |
| >, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шт |
| станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гос |
| , сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а н |
| језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога |
| {S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер |
| одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога пр |
| кле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном провалом у коју продираше |
| еше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, |
| се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божи |
| te> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се пом |
| би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме к |
| поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена |
| ла, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у |
| ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има једа |
| д чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на |
| > <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не м |
| у све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни |
| угачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким пл |
| на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на |
| онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадово |
| ну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху |
| к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одгова |
| тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове |
| рош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона р |
| на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужн |
| 54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим |
| Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са прест |
| д тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </ |
| ко допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места по |
| „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— П |
| је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем дру |
| Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до |
| ост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S} За |
| уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — |
| уске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше пр |
| ј показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро п |
| у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичк |
| им гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био зат |
| дног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бл |
| што је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред б |
| језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, |
| ви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p |
| ут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међут |
| шташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је |
| парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зра |
| са својим живописним прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се по |
| — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчи |
| ио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина |
| ш неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је |
| коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка рум |
| х.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напас |
| токар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл |
| ли где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — |
| ј —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би |
| их врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе ка |
| сркућући његово ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хо |
| ршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављеним сто |
| да се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то он |
| војим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> < |
| На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Пр |
| ути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас |
| не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на п |
| буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ |
| окажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњ |
| га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика |
| м гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> < |
| у од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, |
| етку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и |
| — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога с |
| седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догод |
| — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна |
| недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвеснос |
| девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи |
| пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисба |
| еху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на |
| ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па ка |
| би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих |
| исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да |
| ерка домаћинова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслужива |
| младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут поглед |
| ба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... </p> <p>— П |
| свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестри |
| зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p |
| едрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко |
| а на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносит |
| p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се |
| ема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ћ |
| ом!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне сл |
| и врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S |
| е обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом ј |
| орено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној т |
| е „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољн |
| осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само |
| ти се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију зг |
| ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи |
| е није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и т |
| а брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око ба |
| а за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком |
| 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{ |
| на.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу д |
| едно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам |
| оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце н |
| нути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, к |
| га! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и |
| тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла |
| ав развратник коме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срц |
| рекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је |
| онрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак д |
| љадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Тра |
| Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у п |
| обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам ч |
| <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. ниј |
| о.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је |
| у гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка преблед |
| стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беш |
| г лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да г |
| /l> </quote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попе |
| као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинско |
| а с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и јед |
| да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред ко |
| једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мала |
| спођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим пр |
| опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунаки |
| акању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера |
| соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверс |
| сница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте стотине вес |
| сред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> <p>Курту је с |
| се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богород |
| ран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} |
| <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помисл |
| r a Stern!</foreign>“</l> </quote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та |
| дно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег |
| лако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је |
| ?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса ко |
| аше мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да |
| S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том ко |
| пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p |
| т мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па п |
| нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој ми |
| и поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнадити.{S} Обично се |
| {S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа |
| да се упознате са преставником једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што |
| поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, |
| а у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „младе Немачк |
| с подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше к |
| поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — |
| не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на трећој класи?) Али на ж |
| нао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа друго видео |
| не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још пита |
| етути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати з |
| стињака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за ж |
| таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан |
| мовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме |
| ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двој |
| племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеш |
| о допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати д |
| ветаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта ј |
| упила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пеп |
| , грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пре |
| а, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као |
| ени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанс |
| заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ |
| е те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О све |
| ера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у |
| оређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела ос |
| а одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја |
| илу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти м |
| а остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо на б |
| уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао жел |
| и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ главн |
| о сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу ( |
| да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да ј |
| ича му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповед |
| вом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали. |
| ница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S |
| амастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да ја |
| и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно десет |
| је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема нијед |
| се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се сп |
| еста, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> с |
| левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, пок |
| е обави око витког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откину с места на коме је |
| у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на дес |
| нако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са |
| думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљк |
| а и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га неп |
| {S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише то |
| тоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и сме |
| за руком да протури своје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желел |
| ару, грофу штајерском! —</p> <p>— Слава десној руци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу хришћа |
| а вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола са китнас |
| рнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега само |
| не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и у |
| — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па |
| а крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила р |
| ом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он |
| пасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудга |
| у левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на |
| ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклони |
| хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац |
| , све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S |
| авницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити не |
| испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на к |
| је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у |
| ало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажал |
| мех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нанин — од |
| дару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим |
| итвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здр |
| чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да под |
| колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</ |
| д те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у п |
| нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве |
| титора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и ку |
| ити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си |
| тке једног целог живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење ду |
| д дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опа |
| нрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога б |
| ло то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима је нео |
| а земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и |
| т без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статист |
| ни <pb n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога поп |
| нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подари |
| Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на |
| агле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско јез |
| мо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та |
| ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврд |
| ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да |
| m </foreign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _ |
| а више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна < |
| свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају к |
| ави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, |
| коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем |
| јем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше |
| ао исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, |
| којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности |
| ву.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћ |
| сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан |
| чинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзер |
| траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у дру |
| па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и |
| где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се са |
| ао у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи |
| до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свак |
| .{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише |
| ји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, |
| не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући с |
| што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне |
| аду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, |
| о возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио ј |
| о онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је до |
| ...</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је воле |
| да и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера < |
| и да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до |
| > дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као беса |
| собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго лети |
| сле тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баш |
| јајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела |
| којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у ко |
| и паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Кур |
| подар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Неброј |
| маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који |
| жуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да цр |
| а, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у |
| лони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш |
| нстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осе |
| пут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и то, |
| , лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем тефери |
| авних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сф |
| } Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме |
| сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који |
| У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног |
| нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом |
| и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друш |
| д на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек шт |
| а...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал е |
| горела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетн |
| рашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — п |
| е речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као |
| сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се поглед |
| га бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сј |
| је, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отока |
| и четвероношке...{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси н |
| кав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па оп |
| од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна свилена марама, он |
| љамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и |
| а само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом |
| ши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо |
| нце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хе |
| кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет |
| ије ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека |
| се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као |
| и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у |
| ога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сус |
| тај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати |
| ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ва |
| евојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Д |
| дговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше |
| е поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{ |
| ој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловц |
| да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нес |
| у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на н |
| мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом на |
| ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење |
| сет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремо |
| ци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је б |
| сподара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од |
| мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење |
| исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка... |
| ко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, |
| уку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна |
| ми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како |
| запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја |
| сти, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али |
| на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две с |
| жао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље |
| > <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погле |
| ар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада |
| у под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па |
| и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на |
| ију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не пр |
| и девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том ч |
| ју сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да |
| војче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га |
| е са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</h |
| да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги |
| збуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника ш |
| се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један |
| арице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о т |
| д престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнир |
| о на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не с |
| камергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ић |
| спада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево к |
| његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико п |
| S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све |
| ла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упро |
| ли да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар |
| све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше |
| разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим буси |
| родицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није м |
| ао из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном |
| а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Хи |
| а нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само |
| јке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу д |
| > <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита |
| еној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла б |
| есно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе |
| рши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја н |
| Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистар |
| сположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он |
| а како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани гр |
| ; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир |
| ече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све |
| .{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ |
| је ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од л |
| и на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мези |
| ном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме к |
| ашући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благос |
| м телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој |
| 2" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и |
| а је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској |
| е виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} Н |
| n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S |
| е не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео |
| ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покун |
| о што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зо |
| ши содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радим |
| љина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као д |
| таде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на |
| eign> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузе |
| нити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте |
| кићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудга |
| ре зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана |
| х поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Коли |
| ду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне же |
| но површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} |
| и с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Ко |
| добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он б |
| душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу |
| <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донел |
| {S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се |
| ко ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се с |
| нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи |
| сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело |
| отиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</ |
| остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и т |
| ећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавн |
| ао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћа |
| кар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ |
| сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из ово |
| нтрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи |
| > <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, ка |
| ји камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивља |
| и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n=" |
| они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа гово |
| — Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — о |
| ла сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери з |
| и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђ |
| нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био |
| а са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго |
| n> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и |
| шким (сенаторима, општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким ја |
| n </foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно б |
| се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом мо |
| што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са |
| јом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и |
| и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале |
| гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Шта |
| коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, |
| осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то д |
| омку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign x |
| сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није има |
| кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу |
| ан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за |
| м се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од свак |
| а — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p |
| ине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да сврати |
| е завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи сам |
| у гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да в |
| ослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, ко |
| било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опе |
| оји је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче |
| да се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигн |
| вем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше |
| што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде |
| Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунден |
| лаван борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на кр |
| овориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он нан |
| о господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; |
| задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није племенити вит |
| који наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<fore |
| звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — ре |
| ћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку зашт |
| ад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ће |
| се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети не |
| од заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестим |
| јим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око |
| .{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешћ |
| 31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они з |
| потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" / |
| е фабрике <pb n="46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по С |
| е да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидов |
| набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> |
| и ударац буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и за |
| снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијај |
| е одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме та |
| ласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта на |
| њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па |
| е код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} |
| или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на |
| ко рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад н |
| , које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако светињички израз, да би чове |
| о ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбога |
| њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не мога |
| гоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити та |
| во од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слу |
| Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме |
| тац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да по |
| се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком прек |
| е стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упиш |
| офа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајник |
| Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда рук |
| астркане онолике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа кој |
| платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају места крај прозо |
| Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један да |
| i>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка |
| по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пић |
| другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсве |
| е живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ћ |
| ћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка |
| о послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отп |
| уку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпоч |
| хат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се ок |
| било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу д |
| је на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га ма |
| тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на |
| после кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским рученд |
| рућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижур |
| ава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако клич |
| жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој госпо |
| у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу |
| љивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни ре |
| ески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама |
| , мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми ј |
| е Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен се |
| ој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопча |
| Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашен |
| последње време прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружј |
| идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си ус |
| апали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде |
| лаве до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје у |
| и ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби тр |
| истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, т |
| ло би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и великом то |
| зговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре и |
| ма краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крва |
| вде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја |
| ти“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:la |
| јући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио окани |
| у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страхова |
| дан од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што ј |
| ања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па |
| ао запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш |
| рунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално |
| е, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас |
| ље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па |
| и —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како |
| ски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у |
| е једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и |
| арио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да |
| омних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра |
| тешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде |
| незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци к |
| мерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у |
| даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је би |
| лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ |
| један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју |
| 36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћ |
| му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће н |
| које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S |
| ашна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На т |
| кочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину |
| водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики |
| ено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бој |
| олико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{ |
| су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{ |
| ста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па |
| н је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан см |
| —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира стајале онако ист |
| note> <note xml:id="SRP18632_N2">О томе догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} |
| добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити |
| ла, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху с |
| а њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти |
| ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје. |
| ивени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где престају брегови а |
| е на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у нам |
| по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разноликих друж |
| рану, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је дана |
| Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и п |
| лишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украс |
| полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је т |
| ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један о |
| ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од слав |
| , ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пр |
| срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересу |
| ше.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, как |
| разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око свога |
| ign xml:lang="el"> Έυρίνα </foreign>! — додавши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој т |
| решине и осталих варошких представника, додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега |
| морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где как |
| тави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „ве |
| овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>О |
| едном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, се |
| не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на |
| е и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни |
| ахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак н |
| о гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, шт |
| >Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам |
| ришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде ис |
| би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски мо |
| слање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше |
| ао што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} |
| кама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да |
| ани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден |
| да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— |
| еликом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта ва |
| из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила р |
| анио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима |
| е хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати д |
| још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а |
| Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица заустави |
| како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш прим |
| ци; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо |
| xml:lang="de"> (Grieswärtel) </foreign> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда рас |
| ишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на страж |
| са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича св |
| од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја |
| приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по |
| пита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S |
| гом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским |
| а Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само ј |
| тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела |
| ом супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке тру |
| дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спа |
| иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Ото |
| дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај прич |
| ожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као шт |
| ак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p> |
| га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће |
| ам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као но |
| лавно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ |
| покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескат |
| са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим б |
| мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до |
| ти је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза си |
| ра у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, |
| низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а |
| премала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се по |
| S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и њ |
| И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање |
| али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере згр |
| нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у |
| n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендије |
| на жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се |
| путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда |
| —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза на |
| ица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о |
| својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она н |
| ча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, прову |
| је је пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати |
| га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разгов |
| муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити! |
| Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намасти |
| те.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и |
| ло пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, г |
| и!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захр |
| о? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен ог |
| драво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и |
| вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, је |
| на колено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него |
| котрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p |
| а је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори |
| а се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све |
| тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чам |
| ма, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са |
| стит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да осле |
| дова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салоним |
| ом повеликом путничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место |
| жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо о |
| >Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима к |
| , мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само п |
| учју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први за |
| рско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ в |
| ио, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснил |
| ио с једне властеоске породице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега импера |
| чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Ге |
| е као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се |
| илог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле |
| „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода р |
| ше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље |
| се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми |
| тересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало |
| ао што статистички бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери тол |
| у природи.{S} Наши противници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова це |
| орном сликом, сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p |
| се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу От |
| догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибин |
| који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Д |
| оју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</ |
| ао мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалек |
| нти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по |
| те за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у р |
| на није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их з |
| о стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Он |
| ке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити |
| , и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута |
| њенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ак |
| >— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и пан |
| рше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га по |
| аопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред све |
| се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па |
| женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би |
| а?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, |
| олико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје кућ |
| овек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме |
| лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим |
| ли дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру |
| о њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а л |
| е те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оста |
| сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај |
| мо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и |
| Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Нај |
| , који у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и свето |
| кој обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гла |
| пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збо |
| све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше так |
| мо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — о |
| м светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} С |
| за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овд |
| обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора |
| камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач р |
| а, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике рек |
| то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланц |
| </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и |
| ог већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“ |
| села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопа |
| /p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври |
| е чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође и госп |
| велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срам |
| ост, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво ст |
| цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сати |
| мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико трену |
| екиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу у |
| ваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здр |
| p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан |
| за мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игр |
| ме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво пок |
| машне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у |
| лзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумр |
| желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље |
| море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени |
| аље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни вет |
| че у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, а |
| м је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— |
| и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата |
| то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада стр |
| ио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непри |
| их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и оби |
| дао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази |
| а) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнад |
| кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два |
| а подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу к |
| џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зе |
| ојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје б |
| Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, |
| па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али.. |
| >— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом |
| онрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав м |
| одрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се |
| ојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са |
| ампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> св |
| мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а |
| ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре и |
| ам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли |
| дом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ограда намасти |
| вести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче |
| ке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара у |
| етог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављај |
| али; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне сопутнице“ које су то |
| е мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично врем |
| нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица о |
| ње мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више н |
| у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут |
| е своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз |
| ао да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме |
| бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Сл |
| лчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде |
| о и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> и |
| који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једн |
| е као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озбиљније препирк |
| у удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела слав |
| - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! |
| пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже с |
| нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало |
| онства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} |
| <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S |
| вом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера |
| а затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за |
| обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намеште |
| вим непозната човека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљци |
| "95" /> и намастирских сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p> |
| ани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздо |
| а на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу з |
| тину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна |
| постављеним столовима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, |
| них песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, п |
| ни и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га |
| беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију пле |
| с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да с |
| ем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама |
| то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, |
| , па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се г |
| сли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде |
| поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав стран |
| рмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф |
| S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати гла |
| ма или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с бу |
| и?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— |
| це, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно |
| били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући |
| дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ен |
| и дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изаб |
| аде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за ко |
| а!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену к |
| о слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранич |
| освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне |
| екоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) |
| о у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка н |
| ек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл з |
| е припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом |
| та хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговор |
| рави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећн |
| тано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадово с |
| пштина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекат |
| и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, са његовим дра |
| и у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека |
| да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безгранич |
| о се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помо |
| изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језер |
| висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на |
| м истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџије по |
| ној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих слобод |
| ш јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгар |
| ле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу д |
| м...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, сре |
| дл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупа |
| сносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јеле |
| у у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да |
| о се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти |
| у образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе |
| вечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестан |
| , или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему |
| це, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја |
| лишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чи |
| лити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је н |
| екати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опе |
| се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се зграну |
| а смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ћ |
| ном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, м |
| /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве дец |
| рнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима ниј |
| се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и о |
| и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, ка |
| да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девој |
| док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у |
| плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала о |
| јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.< |
| јче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезд |
| а, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз баш |
| кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана |
| штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући |
| силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на ус |
| и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску |
| најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније заб |
| м шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Кон |
| ра цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало |
| ја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један вели |
| их молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци |
| и можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш м |
| купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дра |
| јфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он |
| горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш |
| е ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим црт |
| омислите непрегледну гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарских момака, ко |
| ирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим стра |
| бор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — |
| сбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један п |
| чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је |
| <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце |
| ти...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га |
| е кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да |
| башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује |
| </div> <div type="titlepage"> <p>СВОМЕ ДРАГОМ ПРИЈАТЕЉУ</p> <p>СТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТО |
| и брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да |
| ављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хтели д |
| Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кук |
| са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком |
| ма, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" /> са злат |
| та јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад |
| кога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И |
| чне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре разда |
| ма је необуздана машта китила најлепшим драгоценостима своје богате ризнице тај надземаљски иди |
| гао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мир |
| спод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под |
| оја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на ј |
| опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника не |
| ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, |
| и са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном п |
| ма шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с |
| оме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на не |
| ајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пу |
| воје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се с |
| у ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до |
| хов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио |
| Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спас |
| ијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и |
| та, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек |
| ве се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се она |
| ква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово ј |
| мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и п |
| птио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се нек |
| а мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за |
| то чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за |
| ра соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један |
| и, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов дру |
| ле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму |
| ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важ |
| да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише влас |
| ти него у савезу многих малих слободних државица).</p> <p>Мало по мало, са правом удруживања и |
| ТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђо |
| Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1869.</p> </div> <div type="titlepa |
| живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. < |
| ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети р |
| не, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојо |
| м балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осуше |
| У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као |
| усти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он сп |
| ше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и по |
| еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смер |
| елије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право под |
| и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и |
| је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим с |
| илно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа див |
| ху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угасито |
| свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прођ |
| Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу от |
| пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се на |
| добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута |
| камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> |
| једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати |
| јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даљ |
| Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у |
| о.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити |
| сима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муњ |
| с Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а ов |
| м таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче и |
| ЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p |
| ека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није згладило са л |
| е — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде оп |
| о збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. баро |
| боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши |
| овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до моје |
| ито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да |
| све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навик |
| оди па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} |
| ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним крше |
| не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у |
| је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} |
| г.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе н |
| страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твој |
| што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <p |
| а од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. |
| ешетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђа |
| ило чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и глед |
| е кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској баш |
| епријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже него |
| да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав |
| цем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све |
| облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{ |
| била свилена лента награда победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ногам |
| у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњо |
| аји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио и н |
| е стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се непов |
| ане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме д |
| велике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у |
| не жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздра |
| ...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче не |
| риш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — |
| особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибриг |
| тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га нес |
| што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом |
| ки широки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и |
| овлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево |
| слетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за |
| е би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све т |
| би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњ |
| За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако |
| дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш |
| ну што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он |
| азговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подзе |
| о време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако |
| пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу вид |
| не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би дана |
| а друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> < |
| асе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, и |
| онски поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до м |
| утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша |
| и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много |
| ци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или |
| оћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{ |
| у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задо |
| аџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за |
| око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на кога |
| аше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад ниј |
| рчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са шт |
| е тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао |
| на, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Д |
| ђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што |
| изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати, |
| и више једно на другом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S |
| ц буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекета |
| оспођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало гре |
| </hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета |
| на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче |
| е то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Мол |
| дов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуск |
| аљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад бе |
| е обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре калуђериц |
| варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови си |
| победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ај |
| рме стране где су путници више једно на другом него једно поред другога седили, или их је ваљал |
| о витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа твога? — ц |
| таја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p |
| .{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде |
| онраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану |
| рдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, |
| х места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше |
| и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујаха |
| их реченица изговорили, окренусмо један другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло |
| до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у |
| о другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе нај |
| а су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху |
| умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек |
| гога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> к |
| ама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо не |
| да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње |
| Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би т |
| од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не |
| одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта |
| прелазио с једне властеоске породице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега |
| Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам ка |
| > <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој |
| да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и по |
| оникоше стотинама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви кренуше народни живот у нап |
| е чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гу |
| талности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћупри |
| та корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани д |
| важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима само за упознавањ |
| аде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} |
| и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да поч |
| тупа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позв |
| ици се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ |
| о вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба |
| сти неколико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х... |
| ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на св |
| ли после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</ |
| лима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У ј |
| то још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign |
| ле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, |
| а моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} |
| ику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојном |
| ин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја |
| да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како св |
| сети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од |
| </p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{ |
| коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо |
| у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па за |
| нику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала |
| на никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашарил |
| у пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима к |
| приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у св |
| итати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше |
| Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо! |
| о се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж с |
| богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отока |
| ме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његов |
| је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љуб |
| гу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} |
| давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро. |
| е куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној о |
| о крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше в |
| спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавн |
| пу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — ша |
| израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа |
| ођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неко |
| каз да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне леп |
| не стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаве |
| S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирући у његове небројене пук |
| Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелен |
| јој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с |
| Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ к |
| да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се ј |
| хенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, |
| у предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да |
| тола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрен |
| з особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара ну |
| па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечу |
| ане, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један па |
| стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу |
| а непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> |
| један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на с |
| а руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица |
| прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} |
| p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених к |
| н на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити |
| је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом |
| јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко окло |
| је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала испос |
| у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изра |
| гону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајт |
| пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване приорке (намеснице) тра |
| еко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских |
| та несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови ју |
| су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и |
| оје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних к |
| е и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовим |
| аторима, општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакама од х |
| о у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око б |
| странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан |
| Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован н |
| чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с п |
| стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл |
| е вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на б |
| тео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту |
| раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком |
| ање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то би |
| мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тум |
| е жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама |
| хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако |
| зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тр |
| собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао н |
| и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан как |
| зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл дв |
| ви мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови је |
| шту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Х |
| да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко |
| би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, ка |
| па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећањ |
| своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутр |
| свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади п |
| видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже намастира |
| } Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први са |
| анство и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море с |
| ... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите |
| ебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> |
| ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на |
| јвеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно |
| ан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десн |
| стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —< |
| ло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим |
| аш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуп |
| а у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад |
| ропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је |
| омци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, х |
| ављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло не |
| , да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му |
| осиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди мо |
| чне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрич |
| међу онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао |
| ашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стиго |
| зари разапеше једро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут |
| хенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се |
| (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је |
| тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 4 |
| знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у гор |
| новске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње контуре,, и п |
| а језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се |
| ама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како |
| , тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше право |
| е бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу |
| рнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући о |
| удре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме свету који се дави у св |
| како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та он |
| е л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доње |
| ова, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроште |
| амастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју с први |
| {S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а |
| свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит |
| ивници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при |
| близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слат |
| е ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и |
| е упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати мо |
| оћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угас |
| о све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би т |
| глупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенат |
| S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више |
| та“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n="6" /> шарам |
| леда око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у клан |
| о да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га ј |
| јемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! |
| кви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје |
| тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не з |
| аписао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину вра |
| м молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недос |
| а, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, пр |
| а те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — |
| шао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лои |
| и и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудга |
| ду могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике |
| покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје со |
| васиону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да по |
| те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека |
| сна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за |
| чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам пом |
| љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру |
| рца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око ви |
| ким, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану о |
| е „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од з |
| да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, т |
| из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љ |
| огли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и иш |
| е моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео н |
| молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у се |
| које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа |
| е свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће |
| </p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— |
| есрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има |
| ице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љу |
| </p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће к |
| неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако |
| диш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим пр |
| едно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — |
| је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седел |
| , то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ |
| управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом тојагом |
| А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави |
| о „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је |
| нице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора |
| сти договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечер |
| ма, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, за њим |
| м! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ј |
| но, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним |
| </foreign>).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам |
| све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов сед |
| АРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђорђевић.</p> </div> </front> <body> <head>ГМУНДЕНСКО Ј |
| e="titlepage"> <p>ПУТНИЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро. |
| , за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, |
| /foreign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> < |
| иста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на тво |
| где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест год |
| зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, ка |
| стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста ср |
| но псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више |
| ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака цркви |
| lang="de"> schlimm </foreign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па |
| војом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој |
| а у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око н |
| о да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу |
| х га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да забора |
| о пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер са |
| уно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xml:lang="de"> P |
| анаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не |
| ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини |
| з Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панор |
| рич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по п |
| фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде др |
| кати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваз |
| је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> |
| че све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или с |
| другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се |
| уку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} |
| ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгард |
| а, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна |
| је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Луд |
| емо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за |
| {S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траунки |
| а прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верн |
| пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи |
| може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе с |
| pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији н |
| аслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш |
| избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач |
| ораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p |
| сти толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жр |
| јке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни на |
| " /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху пр |
| бљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само |
| буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно |
| з то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се |
| чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пеп |
| с већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек |
| које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откуп |
| ада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да с |
| , а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф От |
| и његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и за |
| је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у св |
| форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та д |
| е пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим к |
| а да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним |
| ражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словим |
| ра и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиљ |
| жи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви |
| е Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста |
| ране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече |
| свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ ј |
| иста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до ст |
| неколико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, |
| смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спус |
| брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден |
| главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда ст |
| да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с д |
| не неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни |
| д оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да |
| бу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“ |
| /p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора д |
| ико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ен |
| и секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је си |
| лантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена чи |
| у, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо зна |
| у меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити |
| пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим |
| громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi>, штирски гребени (<foreign xml:lang="de"> |
| била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку но |
| две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу п |
| .{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовски |
| тас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „јед |
| ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећни |
| са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што |
| ошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред р |
| ти на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бес |
| цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он |
| ну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се |
| </p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, в |
| тезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у ј |
| о сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невест |
| сео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја н |
| који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе нај |
| аместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мис |
| тора, који у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и с |
| једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала |
| lang="de"> schlimm </foreign>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске |
| налих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода бе |
| љима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да с |
| атељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! — |
| оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, |
| ачела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за т |
| ора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео |
| да! —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га б |
| ин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окренувши се у пола лак |
| кву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност с |
| це, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи |
| нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људ |
| .{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чу |
| за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто |
| и могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрз |
| <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати. |
| своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда п |
| о исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвије |
| ва, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говоро |
| аласаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мал |
| настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно |
| ају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој половини језера |
| аше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у |
| о, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пив |
| е у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило к |
| } Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље сло |
| продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гем |
| мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> |
| о лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносн |
| зад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се |
| их нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, д |
| а Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта з |
| а бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући |
| јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи |
| имо на благо и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмањ |
| и и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те |
| одну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је пр |
| 1" /> пусти својим успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се |
| та без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно |
| адоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше |
| почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светлих празника који наст |
| рло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца к |
| ели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагон |
| кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни |
| калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда с |
| књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо |
| рло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понашали пр |
| лики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски мом |
| о да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу |
| гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастир |
| мунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез ко |
| о мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, |
| /p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које мест |
| запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понуди |
| та, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном повеликом |
| у коме лети станује по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, |
| а, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S |
| ога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеск |
| а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један м |
| ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему |
| а о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвоз |
| Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не |
| те жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало |
| да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крај |
| шовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да с |
| Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда за |
| ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све в |
| ери, него из меких алабастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људ |
| ситнога, новца којим они купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беш |
| ња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова рим |
| сом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p> |
| себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што |
| из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито |
| аје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз г |
| њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл |
| {S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац |
| . узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши |
| } Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти |
| то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кул |
| каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и поп |
| и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у |
| сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xm |
| — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на ев |
| ња, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувиш |
| да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну бр |
| einem Tōchterlein </foreign>! — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</ |
| Heil seinem Tōchterlein </foreign>! — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчи |
| „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n= |
| и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала ва |
| о пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{ |
| не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за нед |
| друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слат |
| ео свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо је |
| е један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја некол |
| смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „з |
| S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, да |
| е.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуци |
| до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</ |
| , час прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама |
| човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што зб |
| све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бран |
| тио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све про |
| оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, |
| ала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече старац погледав на ону страну — па погл |
| ри поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му к |
| кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито жив |
| елац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се н |
| .{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше н |
| не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гле |
| аласа то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ћ |
| ру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека |
| у десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победил |
| шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да |
| токарева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштен |
| еграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, |
| мерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона |
| ра и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опе |
| ројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да др |
| ндалозну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала ћерка до |
| мачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу |
| ј, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунц |
| аквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело с |
| радозналих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епиз |
| намастир <hi>Траункирхен</hi> са својим живописним прњавором и лепим двором некаких руских бога |
| створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стот |
| ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му чести |
| говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас |
| се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је |
| оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и гр |
| је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{ |
| а, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је ј |
| ина које као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим у |
| ла даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више |
| ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова, без св |
| де да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да |
| могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да по |
| јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благостање својих |
| анинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико не |
| у можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојн |
| тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова |
| а места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих љубазних и верних, (н |
| ј вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јо |
| м пустињацима Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке сиротиње (т. |
| ојих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним |
| покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је |
| елнерских „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми |
| је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.< |
| а вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које |
| них осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да |
| ојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је о |
| него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а ка |
| смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Ј |
| помињући најдраже тренутке једног целог живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, |
| ти, са његовога безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне |
| бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије |
| ојом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на |
| S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год |
| љак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам х |
| моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, |
| ету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је |
| ном љубављу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спас |
| овори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То би так |
| </p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одгово |
| ицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим |
| и се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носор |
| “, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећа |
| зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па |
| тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је |
| а беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео д |
| ед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао |
| S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако по |
| да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике сп |
| нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, н |
| Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемз |
| анас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихрис |
| ки и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> |
| драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твом |
| га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и он |
| рости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Л |
| спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама |
| грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у послед |
| с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота д |
| онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике при |
| било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним жи |
| еки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{ |
| ило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне н |
| оћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војн |
| и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај д |
| је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цик |
| д сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а |
| нко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и п |
| који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се |
| док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним стр |
| сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} |
| ро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвуче |
| сунчана светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састо |
| ебе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је п |
| и ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши пл |
| коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Му |
| звалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за ш |
| ију крајева пространих немачких земаља, за унапређење немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад |
| ећама, кадионицама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем |
| з раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кад |
| ивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невести |
| и само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бит |
| вника, додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упит |
| аду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја са |
| итија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и |
| турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бој |
| стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице |
| и сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опе |
| више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за ше |
| м право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не |
| уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Ч |
| оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а |
| у не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, |
| ене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста са |
| у, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, |
| олико тренутака у том смерном положају, за тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, |
| и гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро би |
| а једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако ис |
| е дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} |
| д онаког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке |
| иликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако разв |
| искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! — |
| постеља новој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру |
| Смех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око |
| алуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад |
| и број славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочи |
| ивот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign |
| још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са јез |
| осподара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, |
| са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином |
| тички бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали |
| буздовани као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а |
| у, ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, је |
| онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као |
| ој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (т |
| јом несуђеном? —</p> <pb n="38" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим пароброд |
| сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — |
| , испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош. |
| укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се с |
| аручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд |
| а који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за |
| жа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу |
| с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb |
| це развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра буде |
| гдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу пог |
| е до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе сво |
| ажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три пра |
| риорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знал |
| вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу |
| но што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себ |
| тељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које ј |
| ити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено |
| уб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са |
| ули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нам |
| драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> < |
| страшнога језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стр |
| жним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи |
| ни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} |
| не до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} П |
| естанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст |
| ку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на ос |
| будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{ |
| цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко ње |
| м очима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мис |
| тала испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно с |
| г заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богород |
| грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну |
| езера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази |
| е доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је с |
| езарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по |
| нута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже св |
| о што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница |
| хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скри |
| оје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти |
| фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће |
| рилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је с |
| ала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од |
| лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, н |
| евојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига ј |
| — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, |
| ога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лу |
| на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму |
| ситога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о небеској хармонији кух |
| нио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међ |
| била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисба |
| граду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча |
| не тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта |
| ад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидло |
| али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, |
| рах од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у |
| оноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду сам |
| овољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бел |
| {S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довућ |
| мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш |
| вест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдос |
| м страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору по |
| , па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — к |
| исте са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете |
| места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, него д |
| — Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцва |
| кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај огл |
| и Конрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у |
| ница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку н |
| ифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници бу |
| од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора м |
| арио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који |
| ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упути |
| господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу |
| о и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допушт |
| ало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушероват |
| н велики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите к |
| за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о ка |
| м о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу зво |
| {S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно |
| пливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ |
| у божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише оч |
| реживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, н |
| резирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна н |
| да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сам |
| ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је |
| Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то ск |
| И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био сво |
| цело сакровиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — |
| прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој |
| пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> |
| алази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, ко |
| сак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велик |
| самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није мог |
| ота слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну р |
| дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видел |
| сто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, д |
| дложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута |
| И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То ник |
| веће фабрике <pb n="46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе п |
| вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила. |
| Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак |
| би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је позна |
| но дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и наро |
| ј је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тиј |
| ну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ |
| пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је н |
| вах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уг |
| већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке |
| ма већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута |
| теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија см |
| срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очи |
| еди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При с |
| реда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење |
| } Пошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан |
| умем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од |
| аходчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враг |
| у све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носе |
| ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се |
| у мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... |
| <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не |
| ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски г |
| па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха |
| а жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он по |
| ише нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљ |
| маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један ма |
| игнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да в |
| ндену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S |
| ице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи п |
| аш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> < |
| облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они |
| та макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — |
| његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супарника, докле се |
| али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с |
| о г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали свој |
| — Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, сокол |
| Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang="de">Vergnügungs Zug</foreign |
| за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим з |
| ицу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечен |
| офом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни |
| кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њ |
| >Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високога |
| стадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, а |
| цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месе |
| само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p> |
| } Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у |
| и који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата пос |
| а сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих пл |
| аби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као к |
| и ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) |
| ију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који д |
| Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће в |
| еђење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричави |
| јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу ј |
| варили романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта |
| ного; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они раз |
| ну, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој |
| како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико био у кав |
| лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завил |
| не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и с |
| <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! |
| ственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што |
| другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коњ |
| преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадо |
| ст од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог |
| вили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језе |
| </p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним |
| ањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} |
| пошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сироти |
| е поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се С |
| ух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} Н |
| рца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И |
| сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе иза |
| један живот који толико обећава урадити за благостање својих суграђана, који је може бити једин |
| ти у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, |
| појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи |
| оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост |
| ви, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За нек |
| , па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеж |
| ледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица.. |
| они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако |
| инском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њи |
| — А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум |
| а ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А нај |
| покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи сам |
| камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{ |
| остионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју бесед |
| клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваш |
| д куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка ско |
| мент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, |
| ке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра. |
| Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез |
| временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари |
| да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, ш |
| а, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти пар |
| па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати |
| мљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по ку |
| га тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова |
| за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њи |
| > да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света |
| мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти |
| о и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом |
| ој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим ка |
| ега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима пл |
| сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав |
| оји до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви |
| ога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране ј |
| вио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што |
| , захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављ |
| — То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађа |
| т отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та д |
| нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, |
| момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он ј |
| два парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p> |
| Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскоч |
| пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стр |
| начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу п |
| намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S |
| ој страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављење најсветијих права људ |
| претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони кл |
| , ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, |
| штва, она осташе на универзитетима само за упознавање и братимљење народног подмладка из свију |
| сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит м |
| ер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство. |
| се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и крш |
| е да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, |
| као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане |
| о парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Во |
| ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепарајуће“ сцене |
| знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који |
| } Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну |
| е народ.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута ш |
| м угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Дев |
| .{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тим |
| " /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со |
| алзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од с |
| ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне триби |
| ; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у т |
| куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не са |
| великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушк |
| ешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад е |
| ад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога ду |
| вима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо при |
| дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они пр |
| лду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у после |
| за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целив |
| ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаж |
| ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то |
| а. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила так |
| коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова |
| а као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, ко |
| ји се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене |
| корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и нама |
| е не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више је |
| ци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са с |
| уштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да |
| pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне оста |
| па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без к |
| који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3— |
| а самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи с |
| здрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешкарили код |
| о начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође мог |
| н Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем. |
| мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конр |
| ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није |
| Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за |
| га грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и |
| о близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође д |
| олико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим уч |
| ише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Са |
| -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише |
| тов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сир |
| е смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог госпо |
| ервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је |
| иста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад с |
| ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало |
| ма, са заставама свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике |
| а па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода п |
| асе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час |
| цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога гос |
| јом, можете чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госп |
| ош једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три с |
| АКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђорђевић.</p> </div> </front |
| се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио |
| прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду нау |
| цвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити мог |
| ву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа дево |
| но како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена за |
| , доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу к |
| окушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај д |
| **, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. |
| .{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околи |
| у Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула |
| ст причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи |
| клони целом властеоском честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с |
| гче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после то |
| морска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађи |
| нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом |
| њем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретат |
| ше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију ј |
| — Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створите |
| одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо н |
| /p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио |
| достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у једа |
| зу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само |
| благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку тра |
| а чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никак |
| аљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} |
| е шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један |
| е то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је |
| лиже били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није |
| дац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање кој |
| е, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у се |
| це правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у |
| да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше |
| изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима само |
| се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки ј |
| продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да |
| у, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обо |
| мантику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачи |
| озналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, |
| рата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које |
| ажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезано |
| > <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како м |
| другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч |
| бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим |
| ље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се прежив |
| <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред ко |
| , јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући |
| руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина |
| носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се |
| тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он |
| аласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S |
| е!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <forei |
| , имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без |
| јни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они |
| беше такав развратник коме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих |
| и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта ве |
| ма браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песама о подобним приликам |
| и као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се м |
| дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да н |
| ђаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је |
| оидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора. |
| о парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химе |
| нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном провалом |
| ође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на |
| е душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, б |
| ица хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али ње |
| башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на друг |
| и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгле |
| али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми |
| (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних з |
| а седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да з |
| тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то не |
| клицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки слож |
| дена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасм |
| вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Десет минута од |
| омка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако ла |
| па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као да грли св |
| дан <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде |
| > <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено п |
| авитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског |
| додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за ј |
| оследњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице за |
| му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диж |
| требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па онда одлет |
| е руци старијим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који муда |
| овски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемер |
| им народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreig |
| у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хао |
| о, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека |
| а један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе св |
| ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа ок |
| зера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} |
| дног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошких. |
| за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну па |
| , Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је п |
| л је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дир |
| ренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Луд |
| , протрљај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други |
| и му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима |
| тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та |
| уло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина ве |
| p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је јо |
| оплији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и на |
| а радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког зна |
| аших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам |
| осио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би п |
| за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у с |
| н пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озбиљније препирке све је то прскало као к |
| педесет година претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако см |
| силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, |
| . — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима |
| еговим престолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери |
| га сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових |
| {S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господи |
| е држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћ |
| у, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме ув |
| , милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је ст |
| то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу ве |
| ем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у по |
| на какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по |
| не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у ср |
| ти такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, |
| да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто |
| дао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њег |
| и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта |
| м брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јаг |
| ећ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз к |
| изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на |
| сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она сам |
| а противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један о |
| ирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који му ре |
| оследњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане за |
| научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати |
| снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чисти |
| рош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале |
| самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко |
| гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим... -</p> <pb n="97" /> <p>Ка |
| их боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо једа |
| p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, |
| земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, он |
| око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземно |
| девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у |
| планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— |
| а, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико х |
| ерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама |
| ешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па намести |
| нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, |
| раункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, |
| успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густо |
| су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и |
| ли она је била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, п |
| у притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, |
| лики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се др |
| ила, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко ње |
| зумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж њег |
| чевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од то |
| аше се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгле |
| још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „од |
| ац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лак |
| д пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу |
| капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џент |
| си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си |
| {S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздроб |
| свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и с |
| ао да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати св |
| али пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљ |
| ер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђери |
| оследњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само |
| а племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да ј |
| остељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живо |
| моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави и |
| ! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће К |
| </p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S |
| ерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— До |
| е јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у трау |
| на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или |
| толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву |
| а један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са сво |
| езерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега |
| љади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је |
| ..{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде |
| ти, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је |
| и, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и |
| ма и осем она три правца која прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари |
| и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује, па се одмах повукоше на страну, повади |
| у тако скрнављење најсветијих природних закона, да „<foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕ |
| ри стране огромне ограде прочита високе законе турнирске којих се мора строго придржавати сваки |
| знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним и зелен |
| ренусмо један другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ј |
| ку страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела п |
| ога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да |
| е те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше н |
| ехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше |
| р обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромних таласова. </ |
| н дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Кур |
| је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше корак |
| ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} |
| о као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацврк |
| нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо |
| ша свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Х |
| .{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (н |
| и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спа |
| акве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега др |
| рича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду |
| теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да с |
| ећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - б |
| орима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном половином која је на обали.{S} |
| вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гле |
| пријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С то |
| им рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пу |
| мастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је не би смео п |
| је додавао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад п |
| и гроф својим племенитим гостима толико замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде |
| а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, оч |
| дношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо |
| S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гај |
| Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p |
| а већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз гл |
| пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екип |
| наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу |
| да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један |
| а прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме |
| .</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! — разм |
| ј несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на св |
| у.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био разд |
| 109" /> <p>Последње речи тога човека са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо. |
| .{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га |
| > <p>На једној пространој ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље бе |
| ху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто |
| придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се г |
| Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Је |
| Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и |
| жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са јед |
| на развалинама средњевековни ритерских замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p |
| де са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је |
| сле турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да скло |
| реме целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је бр |
| пет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важн |
| " /> старински „<foreign xml:lang="ru"> замокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом |
| веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако |
| на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким |
| ешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде |
| о јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти п |
| нске науке.{S} Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благос |
| има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је ц |
| маше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могућ |
| да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то |
| ли Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се |
| рвијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче |
| идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!.. |
| м мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непре |
| што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту није |
| xml:lang="de"> Schlimm </foreign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има |
| — и у последњим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу с |
| еш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светлих празника к |
| који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим ку |
| помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S |
| из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорел |
| о прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоимен |
| <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— Она |
| ен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па |
| ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа |
| убити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац с |
| тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што са |
| ан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину кој |
| ду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају |
| ранака једно десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пред општинск |
| епе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче д |
| и ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, |
| ој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у п |
| ске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друг |
| моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна б |
| јаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху те |
| /p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из |
| ра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла |
| стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако је |
| тву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p |
| и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили ш |
| ске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да р |
| уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —< |
| али буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земља |
| итали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, иска |
| како сам на неколико места покушавао да запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} |
| елику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хла |
| S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао ч |
| своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из |
| се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви |
| а својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па ош |
| је ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — прича |
| ичким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном св |
| рнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт |
| беда; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, к |
| азнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски мл |
| <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И чест |
| невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окуп |
| и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, |
| подине, али његова пречасност су строго заповедили!... —</p> <pb n="109" /> <p>Последње речи то |
| ра наместио јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге |
| ињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша де |
| о што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па |
| , <pb n="96" /> као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу н |
| ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и после |
| д сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} |
| а и христољубива госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане т |
| м драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело |
| <pb n="52" /> <p>— Опрости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да мо |
| авање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била |
| се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад на |
| ти.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Dirnl |
| е после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој двор |
| погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пет |
| је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Кон |
| шка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све |
| љом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с |
| о затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку |
| огућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у |
| агог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чи |
| ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га |
| здање каквој великој поштеној породици, зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико го |
| ико година труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце |
| ран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено ј |
| ика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом |
| еш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то |
| урну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што не |
| ратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?.. |
| очи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си з |
| > <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благоста |
| угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру? |
| — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти |
| да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још |
| се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} |
| м, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упи |
| јде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хр |
| пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете ј |
| бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како |
| а, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе |
| емати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се може б |
| д њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од п |
| необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника на својим запенушеним к |
| а крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог |
| да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S |
| а намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча м |
| ам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Иг |
| амења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну в |
| којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрел |
| S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве с |
| ику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климн |
| се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> |
| славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном љубављу |
| и је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3 |
| а, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мо |
| о недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, а |
| тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гв |
| адали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ в |
| ма свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), ос |
| м балдахинима, са црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо много застава |
| их скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоцен |
| а поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо |
| скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олта |
| варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар о |
| емићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њи |
| да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је г |
| јима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, |
| Песме умукоше, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настад |
| аш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошнијим бојама које лето на расположењу |
| и на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама |
| р на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше на |
| им цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парче |
| ко пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Л |
| бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху |
| се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не |
| се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорде кр |
| ува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи врати |
| екиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се јед |
| е робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са |
| начичкана постављеним столовима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или ја |
| е обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! — |
| земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува |
| и које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које до |
| т сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у к |
| цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по в |
| леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега, шт |
| ну стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, |
| лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, прист |
| у у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p |
| таху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штац |
| еома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше след |
| суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца кад се прв |
| .{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, |
| доше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на дру |
| недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с |
| на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним |
| ог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила пр |
| па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} |
| су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати |
| а да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени р |
| у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох |
| а вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фија |
| а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести |
| о јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људ |
| како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомуч |
| ионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на |
| тине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Св |
| . грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност по |
| .{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један з |
| сто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радозналих теферичлија пође вагонима |
| >— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као шт |
| де увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствар |
| сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зор |
| еде, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију |
| ред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене |
| гл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — - |
| атрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали |
| .{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камену једном, баш на оно |
| о љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по д |
| ађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од |
| и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљак |
| дугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Heil Konrad, R |
| че до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом с |
| не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у |
| падају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у л |
| обије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које удара |
| ницом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича |
| е силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — |
| а о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало г |
| чи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна |
| То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кава |
| осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Б |
| аде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око |
| <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се |
| ој жени.</p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земљ |
| препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу |
| са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест |
| ц наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па з |
| гао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвор |
| —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега |
| помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје се |
| сети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к |
| еда та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали |
| ући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их |
| оју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар ост |
| не се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за ти |
| зера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који |
| ијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се над |
| иву иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — |
| димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много л |
| е локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, кој |
| да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена. |
| ти Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељу нашега |
| ити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на |
| а о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се за |
| не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за н |
| ама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Неш |
| вом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем сми |
| где ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство |
| ач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити |
| ениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није |
| ој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родби |
| д се поклони целом властеоском честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда |
| ледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он |
| испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену |
| у заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да р |
| скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... преч |
| поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, |
| у, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} |
| ија Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја до |
| елике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад д |
| .{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарски |
| ! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и |
| у би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на п |
| (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз те |
| и.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант звездане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља за |
| пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе |
| ра, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало те |
| стану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим сту |
| а ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l> |
| на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окрен |
| ни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет |
| <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... |
| {S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обр |
| ј мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, а |
| у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по ка |
| моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, |
| стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад поглед |
| о право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На стани |
| и, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> |
| стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нест |
| >И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепе |
| врне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши њ |
| танак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се |
| е песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхен |
| ика! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда мног |
| тисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је |
| теља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у план |
| <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и ра |
| ј стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око њ |
| {S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у |
| залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје ј |
| тарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> |
| у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на в |
| ску, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да |
| укну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном посл |
| уга раубритерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука нате |
| о ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор |
| блазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један О |
| е испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што |
| ичку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно к |
| ; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — З |
| све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беш |
| ени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали ј |
| ку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> |
| а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез |
| главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, раскло |
| ана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неко |
| баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњ |
| утака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте г |
| цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и пр |
| еним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзну |
| њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог в |
| себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшн |
| ђи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Ј |
| блаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни |
| з вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— |
| се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које је толико много преживело, и коме толике |
| особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљи |
| аки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</ |
| нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме с |
| млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друш |
| с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, |
| сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких по |
| азну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирен |
| се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших наро |
| ? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благос |
| лону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпа |
| оје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на |
| к у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, |
| ила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе? |
| а то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распозна |
| лити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној |
| срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако о |
| још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сео |
| на светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} |
| ру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, св |
| ана громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{ |
| црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле |
| е свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија н |
| овеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна сви |
| ољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне плани |
| огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевањ |
| ла која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су |
| десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауе |
| , чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на |
| едала укоченим погледом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што |
| уже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари намастир <hi>Траун |
| оју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенаус |
| ка из свију крајева пространих немачких земаља, за унапређење немачког јединства у <hi>језику</ |
| то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народ |
| го тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p> |
| рса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се |
| ако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У |
| p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја бо |
| м непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанстве |
| угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати |
| трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ |
| . Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више |
| нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним осо |
| гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Доша |
| сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из |
| ди лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу т |
| пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадав |
| погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако д |
| наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —< |
| сположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична вед |
| > <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће |
| епљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, |
| ра о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка |
| полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну г |
| > <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо ап |
| двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох |
| ман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је |
| </p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Серву |
| има о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли |
| ледње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да с |
| Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се не |
| ду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе |
| гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острв |
| ве, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале |
| језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - мил |
| —</p> <p>— Слава избавитељу хришћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва |
| један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати |
| е од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га |
| ресто и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирско |
| n> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше |
| м (сенаторима, општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакам |
| оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена |
| јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} В |
| се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф От |
| е он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала ка |
| оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти тр |
| њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им |
| едног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још јед |
| ожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џи |
| прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сун |
| ат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам |
| отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да ч |
| одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „ |
| а, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као |
| биђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се п |
| ла фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабри |
| а тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се |
| чавих 80 — 100 форината! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} |
| пра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:< |
| њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, чове |
| не дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне с |
| е дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— |
| да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест |
| Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.— |
| е тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах ври |
| шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно тр |
| ац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и |
| се.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, н |
| вно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, |
| а све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустом |
| > <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јо |
| ше сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врата на |
| цу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну ба |
| био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се |
| Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сиро |
| , — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која |
| ше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде ни |
| тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки др |
| уком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњи |
| падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један |
| самљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама зат |
| нутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су о |
| све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} |
| што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика пошт |
| ога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што не |
| језера које допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језе |
| ек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао |
| ка, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То б |
| {S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео |
| ико пута претурио свога господара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи |
| ла да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручник |
| , ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој |
| име, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе ра |
| н собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и |
| ху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком мук |
| тпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак к |
| уће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију стр |
| ична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавниц |
| а растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна |
| весе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти |
| ити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне |
| пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lang="de"> F |
| олико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године н |
| цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не |
| л како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} |
| .{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањам |
| ажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по ка |
| ang="de"> Schlimm </foreign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагд |
| се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше с |
| .г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим |
| алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјај |
| бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим: |
| небом од голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим та |
| езан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p>Одуше |
| ењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — д |
| авила јој се света богородица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици каз |
| ао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз |
| аху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо на |
| својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбиј |
| женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На |
| који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пли |
| евали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Ми |
| свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од ст |
| <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које бе |
| de"> Schlimm </foreign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет |
| би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених теорема.{S} Пос |
| могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб.. |
| се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њено |
| е могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" |
| о састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лои |
| на зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени ч |
| ко заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа |
| жио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на |
| и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их не |
| Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} |
| ен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниж |
| рање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био о |
| о злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред оноли |
| <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица с |
| не може да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се |
| ш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријск |
| било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто ве |
| е један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек кој |
| во ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „ |
| рбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није |
| ој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — про |
| ме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој зам |
| ицима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда |
| у.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" / |
| аповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од о |
| у нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву нево |
| илосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мириса |
| ва,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху о |
| перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јед |
| ја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зно |
| уди располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разли |
| промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молит |
| стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу гд |
| а јунака. </p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице ста |
| тињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо |
| дне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве |
| иде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у сво |
| та зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна вре |
| у како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је |
| а ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој |
| ма) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са сво |
| племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви |
| чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њ |
| лонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херол |
| и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек п |
| е му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако ист |
| ила без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богат |
| рећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив нам |
| ад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто |
| и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilderer </fo |
| p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „п |
| ако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако гов |
| тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја ма |
| сплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31 |
| а убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече |
| ра — започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, к |
| и спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени с |
| вајте! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући |
| ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па |
| .{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих преда |
| бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повели |
| ранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, ал |
| али гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју |
| — Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи јо |
| ћина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 2 |
| т; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја |
| е, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један |
| а) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго |
| ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила |
| песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш |
| е у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обич |
| обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихо |
| У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену ч |
| а својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући |
| (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска |
| погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да |
| рјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном лан |
| једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазиш |
| оји су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.< |
| а оштро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском т |
| непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S |
| језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Ми |
| у, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је |
| га противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап п |
| рне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној л |
| се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски погле |
| тиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар о |
| , који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна |
| а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако? |
| обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме добро |
| дри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више р |
| је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о ње |
| p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:lang="de |
| и или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчанош |
| е помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се ра |
| , јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разб |
| не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном кал |
| цлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици |
| неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко |
| а, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим |
| не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оц |
| {S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језе |
| громне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној стра |
| о сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се ти |
| и где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке |
| се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а к |
| ило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се |
| аво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза је |
| >Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, осо |
| е Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађо |
| увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не ум |
| у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљиц |
| reign xml:lang="de"> Schlimm </foreign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста кој |
| > <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у бур |
| дмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дој |
| и за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборав |
| ик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта с |
| на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она н |
| је непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруг |
| и казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није не |
| ва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајер |
| } То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Т |
| Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То б |
| ше очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби сам |
| . </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено она |
| n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је мор |
| а ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — бе |
| да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! |
| о те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постан |
| овски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> < |
| /p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре |
| ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани рад |
| Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж |
| а сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот |
| во са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је о |
| ог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, |
| а мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па к |
| и ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, нег |
| д зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекин |
| они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка пруто |
| н у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци |
| рилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице о |
| „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то ј |
| .{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорев |
| варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <p |
| /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског |
| вославне сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало |
| устоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На ор |
| тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножим |
| ких језера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њем |
| то и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар сази |
| едогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда мог |
| ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ |
| ани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, |
| „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по ш |
| рашан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како |
| мо: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра |
| о целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени |
| нога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у |
| ало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, сп |
| </hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и |
| ру за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио |
| ом ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су |
| шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женски |
| у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље |
| збашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијам |
| обро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункир |
| тиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си д |
| у жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та |
| мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима иза |
| громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како |
| роф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу сил |
| и на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних д |
| спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захват |
| преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О |
| анџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} |
| ме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанс |
| е, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свеча |
| коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенит |
| } Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трау |
| ниже намастира, обасјаваху први сунчани зраци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испос |
| и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбуно |
| баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним |
| ну мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене |
| јући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као |
| леде слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се |
| штица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова |
| бру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да |
| а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгар |
| дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа |
| } Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести |
| кажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само ш |
| ти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не о |
| — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори |
| п, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га та |
| дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је |
| oreign xml:lang="de"> Grate </foreign>) и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не мож |
| eign xml:lang="de"> Plätten </foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, |
| рчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћ |
| рски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једн |
| ања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно |
| а буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ход |
| о зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша |
| ога вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону |
| лаивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у |
| од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске з |
| рцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девој |
| ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити |
| аницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осеч |
| дине, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика с |
| не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно |
| љене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено пла |
| нити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му ј |
| страна високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који кора |
| наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако м |
| после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, |
| у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, |
| у љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојч |
| трији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите д |
| тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шеће |
| оњска пробијају најповршнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захук |
| лико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти |
| своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прили |
| е ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке ср |
| чника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, |
| “: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па |
| — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје |
| е, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштам |
| проломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign xml:lang |
| грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси н |
| ше се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију |
| и жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срд |
| еху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке |
| доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошт |
| ти.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се в |
| а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој кр |
| између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас п |
| о у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу |
| ну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило се мало по мал |
| есмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов |
| Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одгово |
| руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадниц |
| не коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какв |
| довишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито сте |
| мљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука уну |
| p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовим |
| х народних песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову п |
| шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорк |
| дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло |
| онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, |
| аку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задње |
| им бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким |
| ма растављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне м |
| рећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампа |
| есе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад ме |
| све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, м |
| дни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од |
| а прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама рас |
| ина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на те |
| оји се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девич |
| се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред тру |
| презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није |
| лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на |
| беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пус |
| /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав у |
| промисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, |
| ао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило |
| тадоше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по с |
| то се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак који му се као најудесни |
| ирода тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој д |
| не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрог |
| нденски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу док на |
| n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна бе |
| <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и после |
| чтивости поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је кра |
| ео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше у |
| Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} З |
| диља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому б |
| ред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина |
| о да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред |
| пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. нем |
| навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст... |
| а кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на |
| дости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, р |
| асне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усу |
| ити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метут |
| на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да |
| еше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ к |
| чијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па |
| са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само мн |
| арошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети стану |
| себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи мо |
| овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да |
| ојих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црви |
| ад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је т |
| > <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И че |
| -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али м |
| <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високог |
| али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи н |
| двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, |
| цире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи и |
| лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод гр |
| блисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} Т |
| ћом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак узд |
| прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој |
| се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита ко |
| други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући |
| јединство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствар |
| ности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или |
| о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лута |
| ру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан вит |
| свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као |
| езеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника пог |
| ф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — |
| за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љу |
| да он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко о |
| некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца г |
| ци Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђе |
| главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, |
| још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и |
| ге безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то уч |
| се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, са |
| боравио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> |
| ла код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! |
| пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и |
| громадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежни |
| лина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде |
| ијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. < |
| сле по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Тр |
| престано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да |
| га језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...< |
| ле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у једа |
| уђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није д |
| у страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или д |
| дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, |
| у жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на ст |
| обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац |
| е све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је |
| , слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у друштву жи |
| такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху |
| сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за |
| но и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између |
| зађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једн |
| пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распозн |
| Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на |
| а је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... |
| али су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу |
| мови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} |
| застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, |
| е стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе јед |
| ку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта |
| е песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заст |
| еплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда ју |
| зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад |
| е на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његов |
| иког напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци |
| а језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Со |
| а зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> |
| b n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турни |
| ину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш д |
| на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта б |
| да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девој |
| ="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерма |
| мену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом др |
| увима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас |
| о да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и ис |
| <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли на |
| аше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња |
| била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доис |
| оше врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоћ |
| ду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса ко |
| ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатк |
| и гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> |
| атељу.</p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једн |
| ао онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако ј |
| ешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја |
| х двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих |
| рави се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Л |
| ке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања |
| има, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред пре |
| Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те п |
| како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> < |
| е се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на |
| у да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с |
| p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, т |
| великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством свој |
| љи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам |
| поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли м |
| S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ћ |
| ави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p |
| ма, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p |
| и се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је |
| о тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отр |
| —</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ле |
| дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} |
| лу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с л |
| аласића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше |
| нитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце од |
| са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би м |
| амаца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки |
| у својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време д |
| ући достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви |
| ле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један |
| лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народ |
| ни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквења |
| <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико |
| ане, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> < |
| истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му |
| ам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми |
| {S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пе |
| ер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих |
| ути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче попра |
| сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и па |
| амењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једн |
| фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љ |
| јутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица зв |
| беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам посл |
| м да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим дру |
| човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да к |
| приорком само неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад ч |
| м шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и уч |
| ије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху |
| овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљнос |
| језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће |
| е претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као окв |
| анија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не мог |
| нирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца ка |
| ве, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се |
| обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црно |
| отиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредн |
| ла да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај је |
| ју страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, које м |
| снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је |
| и једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} С |
| то ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе |
| џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос.. |
| удгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне цр |
| мереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и |
| ога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведоч |
| ирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромн |
| м мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је |
| да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужности |
| а стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори К |
| споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{ |
| и онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најф |
| постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо < |
| е спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног ме |
| ог цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би ме |
| ега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња |
| стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и |
| аљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може |
| више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није мо |
| ова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (т |
| забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивни |
| до, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а |
| правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и шт |
| била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике |
| дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше |
| ргамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пер |
| а, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рај |
| илости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску |
| — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула |
| све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој д |
| е да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави |
| многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мег |
| е, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он |
| дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок |
| оздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљи |
| христа Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на н |
| ј сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гла |
| n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једно |
| о скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... пр |
| ила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад из |
| на одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је |
| урт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога |
| кво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p |
| ле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удов |
| а прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао је |
| нама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кул |
| не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" |
| здраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта м |
| чу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беш |
| аквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе н |
| жније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у н |
| у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, т |
| ватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упусти |
| који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лаво |
| ласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p |
| ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла ф |
| на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала плам |
| светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је х |
| х вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебе |
| паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни |
| ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч проз |
| , али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> < |
| уначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сја |
| вега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу |
| ет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је |
| вет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у |
| ававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је бил |
| бричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола т |
| нага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конрад |
| био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пу |
| ила страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше се |
| не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз |
| ко себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац кој |
| куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква |
| S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једн |
| а се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> |
| оздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и намастирских сестара одговори доста мирно и тако глас |
| а стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на с |
| J.{S} Rodenlierg , Leipzig« </foreign> и то: <foreign xml:lang="de">»Witer in den Alpen«</fore |
| чнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беш |
| ет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло б |
| ...{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска |
| едне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верн |
| ред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} |
| кати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити дог |
| а била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Ш |
| Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза |
| , у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се ч |
| му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турн |
| своме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа прио |
| !...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не б |
| ају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не пом |
| т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа т |
| , здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Јед |
| руги какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице шт |
| има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој |
| ре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре р |
| акита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад< |
| љушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно дваде |
| бном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке т |
| само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{ |
| стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкр |
| де дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео с |
| драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже гл |
| ме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и млад |
| ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толико |
| да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> |
| ас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, |
| на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта |
| о што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што |
| им се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да |
| д мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога кра |
| од последњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђери |
| пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док с |
| са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако вр |
| одитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У |
| емо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом |
| ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз понос |
| ...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— |
| је....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве |
| познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега суп |
| оже са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме не |
| остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав ј |
| окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појаво |
| , ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц бе |
| пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку с |
| бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси т |
| дгарда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господ |
| кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, |
| е сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он у |
| и. — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још ста |
| лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче |
| вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која м |
| а зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред тет |
| азати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи б |
| онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухв |
| може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p |
| могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али он |
| укавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржњ |
| це црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се |
| p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, зла |
| о лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој |
| гова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, < |
| ријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цел |
| ваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чека |
| да положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Дос |
| ла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласим |
| и стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и |
| ти причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замк |
| гарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас ос |
| мена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој |
| старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е |
| неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам |
| еше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поре |
| сваком помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколи |
| ндијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, нег |
| се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени |
| цу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара |
| мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме |
| ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се |
| ко је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе ко |
| е читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, и |
| ла стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} А |
| ца! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— |
| подар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на м |
| да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад.. |
| а нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи |
| ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија гл |
| ху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намеш |
| кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на |
| ју кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усам |
| о чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> |
| је обично награђује парче поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна у |
| а скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад |
| у природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар |
| и уморни, попадали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је |
| дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неуде |
| тер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? — |
| зађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротиц |
| отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз |
| јући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пр |
| небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за |
| би карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ства |
| и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом обра |
| мунденака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су ле |
| е принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпо |
| ћу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад је |
| цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се уб |
| се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега с |
| у, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна ц |
| иво да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела |
| 70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога |
| исну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На свак |
| чију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гин |
| чели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају |
| лова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да |
| ео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта |
| е и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замис |
| у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако |
| лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну т |
| им благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо |
| стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и |
| не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама и |
| о је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у је |
| окле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше г |
| на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не виде |
| е су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, до |
| нији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власи |
| таласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице |
| стове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на |
| срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје |
| о цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога д |
| кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша. |
| генције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уст |
| мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како |
| дљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе. |
| ме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеско |
| стављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би |
| единице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрај |
| чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сун |
| филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи ова |
| иви анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако |
| .. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми вер |
| ице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине |
| мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ п |
| p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не |
| ква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску |
| шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све з |
| сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанст |
| ћ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — |
| ишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> |
| овори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати |
| и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки с |
| ли можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бац |
| ревелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и |
| броји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако пле |
| ест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас |
| је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати |
| ама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико кор |
| где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици ј |
| и пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио |
| „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом |
| ро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, |
| тионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да пут |
| Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном вр |
| са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од |
| о беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на пр |
| на га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли |
| цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенс |
| а је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да |
| ама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког з |
| млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао п |
| х и одушевљених усклика којима властела и народ поздрављаше његовог супарника, разбукташе оно м |
| ти каквим усклицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица |
| беђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове |
| рата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да к |
| аложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за т |
| е у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило |
| ауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у н |
| рибина подигнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгл |
| ких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!... |
| ви овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang="de"> |
| ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао? |
| а, да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхен |
| силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, ле |
| па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> < |
| {S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце |
| зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у |
| ела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда много више било но данас, у |
| е користити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал |
| м капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека |
| у (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз |
| усти својим успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав х |
| међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога на |
| сташе далеко назад са својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамуза |
| е од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијане |
| ...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на |
| и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви крену |
| и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и |
| је боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па и |
| у, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, |
| и са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и |
| униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас |
| дајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та |
| не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали |
| и живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На |
| дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, него и под гроф |
| тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасни |
| штеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако |
| све непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах |
| небројено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела |
| збуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се ј |
| беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој м |
| ба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави |
| ке сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да див |
| очинио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше једина, а |
| нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше пос |
| а колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте |
| ке (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене |
| двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним ш |
| па глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута прем |
| стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окр |
| оде, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима на |
| ка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути |
| > здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија кре |
| ари војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му |
| > <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима плив |
| е се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у |
| и своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на |
| искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је |
| расти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за не |
| ме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину |
| тној хладовини дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше |
| или да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо д |
| p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце |
| е сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања |
| лас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозн |
| зеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, |
| а чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласов |
| {S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући |
| на, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, |
| његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по д |
| е на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред но |
| да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата |
| ростасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим виш |
| путише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разн |
| часној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапеза |
| овена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се |
| без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара |
| > <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разно |
| немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од |
| вљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, л |
| наилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та при |
| {S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље с |
| се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Г |
| царства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир |
| ђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се за |
| ћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па |
| лаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наст |
| после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је па |
| ако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет б |
| ма, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак |
| м.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише |
| ини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у ј |
| да, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потуж |
| p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign x |
| знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витез |
| м, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да до |
| до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? |
| замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Се |
| како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштован |
| сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата п |
| ас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он ј |
| а нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете им |
| а ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати по целом свету у зап |
| гао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околин |
| ко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно с |
| а превезао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} А |
| нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војско |
| е уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво |
| и, о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога |
| у малој башти траункирхенског намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог јез |
| се на златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна на |
| ађана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар цело сак |
| вом <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тих |
| ог похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и |
| еље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у |
| нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио б |
| к онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упр |
| а тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој |
| била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиж |
| ребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођице од Штајера — започе на ново на |
| астира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пет |
| имфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза |
| , скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад |
| а склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако је сад |
| и аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тил |
| а...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитањ |
| просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јо |
| ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са сви |
| рхитнима, нагледај се румених обрашчића и усташаца сељаначких, насањај се на развалинама средње |
| поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију |
| /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево з |
| ли се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах |
| . обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне накл |
| е неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра где стој |
| а тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и |
| ини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже |
| еше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који с |
| n xml:lang="de">Buss</foreign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукн |
| обеду, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну |
| и остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци н |
| аробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још бех |
| ) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којега виде |
| ог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати б |
| Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе |
| оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сен |
| гим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — д |
| оје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остан |
| та“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично ра |
| дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> < |
| ичког, касарнског, тамничког, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца |
| и и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, |
| аке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице |
| а поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају. |
| де је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при с |
| чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— |
| ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневн |
| тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар б |
| сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут |
| коше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, |
| ове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати |
| никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли |
| лико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре |
| има да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху |
| ароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће |
| а другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни м |
| ..{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају |
| за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим з |
| још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хо |
| е идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике! |
| Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да |
| а се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима |
| инило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне |
| ди.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћ |
| није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико п |
| а“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али |
| стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад |
| са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајућ |
| де какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како |
| није и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника |
| мах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго п |
| и се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново удари |
| свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста |
| ови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо |
| ти о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле тр |
| лашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да п |
| од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза то |
| неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml:lang="el"> Έυρίνα </fore |
| ше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше |
| не стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; ал |
| ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да по |
| ак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје з |
| био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести |
| обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи |
| го да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога госпо |
| брати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p> |
| ане, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опази |
| арду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатк |
| је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо |
| слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по са |
| јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични |
| о трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се до |
| поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено |
| многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у |
| вога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на ком |
| се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и он |
| лане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу так |
| уго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p |
| ре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране ч |
| е, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> |
| штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галант |
| предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравањ |
| не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да уми |
| што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, |
| ијатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду |
| е у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње |
| у чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и |
| има које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали њего |
| На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не |
| који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све |
| >И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозор |
| и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заб |
| У сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете |
| и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево с |
| — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ споп |
| његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоид |
| воја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему ш |
| јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега |
| шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога |
| — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... |
| двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит |
| ојој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беш |
| смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до ваго |
| аквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше |
| светога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оруж |
| беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту б |
| рвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да |
| тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{ |
| шчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поно |
| иште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује |
| } Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче бо |
| оје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се п |
| рофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао |
| тра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни |
| ружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало |
| ало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних пес |
| дина, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па ка |
| ерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше са |
| уним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то |
| оје што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите неп |
| а? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Он |
| ист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка |
| вој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти От |
| јом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Мес |
| бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> |
| који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, |
| један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — |
| з планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем т |
| ање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи |
| wefter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На |
| о.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} |
| зе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустит |
| хнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж б |
| аним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и |
| све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се о |
| нага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком по |
| , што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само |
| поштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у ср |
| су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се н |
| уте огромне трибине од дасака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатле ће да г |
| ахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче |
| еће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечи |
| беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао |
| н продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне г |
| размишљање о небеској хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и |
| милостиво поздрав грађанскога старешине и осталих варошких представника, додарну руком поднесен |
| бе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „мла |
| г детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у нам |
| ледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S |
| ше на универзитетима само за упознавање и братимљење народног подмладка из свију крајева простр |
| абатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када |
| о још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, |
| аше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостион |
| жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под |
| здух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божиј |
| о, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да ка |
| рећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-жив |
| све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се о |
| егдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле |
| леда још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо |
| црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешави |
| још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна |
| гледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на усн |
| какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирх |
| д није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда от |
| Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три го |
| ћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над је |
| однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ д |
| а цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где |
| а и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање ов |
| е кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, стро |
| на но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она о |
| ђаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда |
| “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту ге |
| наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ мор |
| ељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан п |
| ти.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогур |
| > <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</ |
| оме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију |
| лично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што |
| а је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> |
| у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако |
| foreign>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем тур |
| његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начи |
| угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па е |
| није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљ |
| лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпође дома |
| једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вућ |
| н и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућит |
| гоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се зата |
| чио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро мо |
| а да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенш |
| едан пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један |
| есној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све ст |
| >Курт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црн |
| другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође |
| брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио |
| У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!. |
| арни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на лива |
| г брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као шт |
| ме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег |
| етнице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера по |
| рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече |
| томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} |
| сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на о |
| у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мал |
| омене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзе |
| што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта |
| осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и |
| ом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У та |
| да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка |
| дрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у ви |
| он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне |
| о кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила д |
| гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим |
| кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а |
| це о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирући у њ |
| обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец |
| ога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један |
| пођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер |
| ица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се зат |
| кну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на как |
| аћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве бо |
| вицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај при |
| ворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше она |
| {S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паро |
| јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли |
| шном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом ру |
| ћина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све з |
| ама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној |
| енске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара |
| м, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог п |
| слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке |
| ајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и лати |
| загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами |
| глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види м |
| од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} |
| На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и как |
| гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више |
| близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога бе |
| и народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за б |
| е одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је |
| , у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к |
| , па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S |
| срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што |
| преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо г |
| е истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, |
| ко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим б |
| вог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе |
| ше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап |
| је племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је |
| па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци |
| дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак ва |
| ежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе ш |
| } Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати |
| S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он п |
| } За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и пр |
| е какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кро |
| е ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајн |
| га гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што |
| а тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма |
| Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколи |
| .{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <p |
| ала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p |
| леко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени рите |
| тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог |
| ову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама. |
| да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти ј |
| ругаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, к |
| кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође н |
| , али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да |
| траха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцела |
| верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свог |
| томе двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот |
| је су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба |
| ко овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и н |
| цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили |
| ву изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан живот м |
| тво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крс |
| идла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само |
| љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају свак |
| тупимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, кој |
| не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од |
| арди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је |
| покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило |
| џије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам з |
| или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле т |
| и помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,.. |
| седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушај |
| .{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадов |
| рали смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, ко |
| >— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> < |
| чника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопшт |
| редан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је о |
| знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, пор |
| чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиро |
| тица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и |
| еп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> < |
| ек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две сит |
| <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се |
| о тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим п |
| ра бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p> |
| алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му д |
| х корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Пр |
| нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеро |
| —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти |
| једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу об |
| ој драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце |
| p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш |
| возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску |
| вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми |
| оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толи |
| стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дуж |
| на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по |
| мо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће т |
| девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на |
| зоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не по |
| дан мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гр |
| ом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и |
| утници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и |
| тушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило т |
| воте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупа |
| видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морал |
| ржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малк |
| ичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис |
| дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раз |
| о је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> цариц |
| а све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</ |
| беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, может |
| и незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једн |
| менитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка |
| узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конр |
| ње, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса ка |
| ном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај |
| и у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после нап |
| своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мај |
| тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног жив |
| жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми |
| са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше под |
| идл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p> |
| коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога с |
| што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је |
| пи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају см |
| равог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно о |
| ом несрећном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секи |
| амастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да |
| коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег сн |
| је прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> |
| {S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четвор |
| двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме вите |
| колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје к |
| тину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазал |
| ну језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се са |
| се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је ч |
| дина.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу |
| обици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који с |
| као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе |
| о сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали |
| о је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, |
| ука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих |
| а своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше |
| је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, вите |
| ћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да |
| одине!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мир |
| го пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу |
| елике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима |
| што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирској, у коју толико много пута |
| небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали |
| ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти |
| ши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд про |
| ио је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико |
| скочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још |
| ички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак |
| зи.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копљ |
| павице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, је |
| тка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. |
| и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад наста |
| прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога ви |
| иваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули |
| ије срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— |
| и се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и он |
| ез очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једн |
| х у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још |
| још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка ск |
| ед које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језер |
| >— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо |
| ео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за некол |
| пша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти ме |
| да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на |
| народ заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на |
| уженој са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је |
| угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb |
| у, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Хрис |
| тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну |
| ма, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара ста |
| спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као |
| повеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна с |
| ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох |
| права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, бл |
| и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним о |
| видно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним |
| неје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледал |
| ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, д |
| н да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам н |
| ва дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењ |
| ало <pb n="88" /> не одговараше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити |
| скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, о |
| Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па |
| ро скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна |
| у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зр |
| ака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци |
| ском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове н |
| е јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасн |
| на на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака |
| пред намастиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем т |
| ега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију |
| олако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стр |
| већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићи |
| n>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља зам |
| после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се п |
| гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости. |
| умене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост св |
| у жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше |
| а јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало д |
| хен</hi> са својим живописним прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стра |
| е молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да |
| места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда о |
| наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и бе |
| каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мо |
| наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као |
| у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према |
| ко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се вр |
| оји је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне тов |
| столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад паз |
| окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да с |
| жавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та |
| , <pb n="14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени |
| S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан п |
| допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који |
| е за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у < |
| лази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— На |
| наца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко сави |
| друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највиш |
| ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока |
| p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло |
| оведамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним особинама сваког пој |
| вају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде |
| га Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није зглад |
| Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мен |
| лом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим |
| ећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно позд |
| едом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радознал |
| шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, |
| водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као |
| се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Бог |
| осле њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу |
| рне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах в |
| му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни |
| ораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који |
| стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са |
| је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплем |
| а да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шт |
| ађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био |
| који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу д |
| могуће целисходније употребимо на благо и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред станицом се |
| и радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Госп |
| илама простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде бо |
| а не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час по |
| сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Как |
| епи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица одн |
| јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до |
| ам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну |
| само у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало с |
| ше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи |
| мачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог |
| ко чете својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први м |
| а Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, |
| е чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о с |
| м остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и |
| ом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати чита |
| едан камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати једа |
| личаствену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно |
| ткинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се |
| а дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасј |
| <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива прав |
| на</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села |
| ан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите к |
| , тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање |
| .{S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! |
| .{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шес |
| м по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних |
| да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгрт |
| ба, колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} Пр |
| а све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да |
| се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати |
| ти и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око вра |
| више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале |
| Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, |
| озору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S |
| предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се |
| у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја |
| штво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се |
| елудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их ј |
| рица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође |
| исто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на ов |
| досмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, |
| а се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође |
| ах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где с |
| лопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звон |
| за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест... |
| ама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђос |
| слите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и |
| калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегн |
| ијорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуно |
| рси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се дана |
| тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пи |
| знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из |
| <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херол |
| Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вог |
| кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <r |
| мастирских сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, |
| ксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није |
| гове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестан |
| немо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са сво |
| беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци н |
| давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи баб |
| одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак |
| види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и п |
| у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање |
| унце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — |
| ог зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и бли |
| пре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, |
| зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас трој |
| а тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То ј |
| Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па |
| <p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако поч |
| дмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да |
| х, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојег |
| у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} |
| и што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па по |
| троме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витеш |
| S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слу |
| клони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дан |
| ајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на |
| ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја мом |
| ијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар |
| луге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли |
| епог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је ни |
| астира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку тво |
| Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, |
| на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, |
| се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете |
| аше противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да |
| мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или де |
| лике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа бра |
| <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунд |
| имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске н |
| ри да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред нам |
| {S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све |
| беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац. |
| тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар |
| р међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</ |
| ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а |
| } Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} |
| ос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref tar |
| вију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад |
| еда на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а П |
| итељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама |
| свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређа |
| главило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карба |
| ерује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени |
| замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место сар |
| у негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} |
| ану те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе |
| на била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено |
| ају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и |
| сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> |
| појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној |
| лаве, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинам |
| велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за |
| почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изр |
| А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостив |
| ених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се м |
| час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше |
| ли гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и намасти |
| чку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко те |
| и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним ус |
| штено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишк |
| са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, |
| у.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, |
| а старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песм |
| сера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, |
| цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> дев |
| се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твој |
| што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од |
| калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута би |
| ише у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не може |
| не требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељн |
| ватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у пл |
| их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадници |
| покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармони |
| време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> |
| а је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је вр |
| ро и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али |
| ад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу кој |
| е.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А |
| емљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне соп |
| ланину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети |
| (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио с |
| х да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не |
| жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хи |
| А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не |
| да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да |
| везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5 |
| грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој |
| и још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, |
| во и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај |
| есао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао |
| лоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по |
| а туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешњ |
| Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку |
| глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатн |
| зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечиј |
| у племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било |
| беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p> |
| езера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве ра |
| ардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука ј |
| рио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} З |
| доше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а нај |
| а одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромних таласова. </p> <pb n="103" /> < |
| и из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгор |
| трменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова. |
| ањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уз |
| неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, |
| о поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад п |
| четом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старин |
| лазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, кој |
| муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог |
| мо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" |
| , потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" |
| му и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене ре |
| ете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па |
| ергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — |
| и сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку |
| ти оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и |
| а када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тр |
| } Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му М |
| је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Д |
| а што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војв |
| S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски |
| о земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда |
| ита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенит |
| и.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погл |
| токар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је |
| ли у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су обра |
| од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо |
| ли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у |
| комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке |
| ош јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто па |
| дизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међ |
| емо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата и |
| , са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друшт |
| рка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се свет |
| алуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читав |
| е би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири ст |
| се такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} |
| от</hi> најдостојнијима својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.. |
| в, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима сам |
| да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених усклика којима властела и народ поздравља |
| помислите непрегледну гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарских момака, |
| евап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим |
| ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само |
| су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали |
| нкирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике вл |
| говој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастир |
| е планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заг |
| ом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! |
| зовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловље |
| О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у оном |
| чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у прича |
| јмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказа |
| не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним игр |
| ему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „деран |
| /> од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да |
| езбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онд |
| страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</h |
| дробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је |
| е смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега бу |
| оћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири с |
| а у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недељ |
| целоме свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, |
| нате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем т |
| ким хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да |
| е да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже на |
| зора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо |
| им на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој ст |
| зи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, |
| га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче |
| их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, с |
| и какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p> |
| би иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић О |
| решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьр |
| еж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с друг |
| ли у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и с |
| да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе с |
| како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор |
| о лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан с |
| ољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видако |
| !...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна к |
| срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико |
| ани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећн |
| ign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих јед |
| га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги каз |
| ој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у |
| добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга ко |
| ице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две |
| ивота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситн |
| а у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се |
| емзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би |
| рцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} |
| на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, с |
| е сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих прол |
| и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда |
| путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог ка |
| .{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који ј |
| сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете ок |
| каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и |
| веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у р |
| им привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастроф |
| ан дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све иг |
| 104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на ле |
| ти она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање |
| змеђу страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог талас |
| на душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта |
| бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео ш |
| о бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско р |
| да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима |
| ценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раздавати награде срећним борцима који одрже побед |
| оценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <h |
| сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки маче |
| много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која |
| везда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свак |
| прекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p |
| сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повелич |
| ! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и б |
| шло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког |
| авом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су |
| , прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве побе |
| троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хл |
| акле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој б |
| амо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст |
| о ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се п |
| а се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте. |
| сту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога |
| S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем |
| ке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то з |
| >— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p |
| е му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако вео |
| обро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе |
| свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хо |
| овори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми мо |
| та ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„ |
| ло зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе г |
| тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да |
| ма своје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да |
| же дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше |
| е ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад с |
| иближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како |
| па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <foreign xml:lang="de"> (Traunfahr |
| зим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њо |
| па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се |
| ећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Траун |
| у им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и п |
| ђицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је |
| чили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мис |
| , жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су |
| истар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где |
| <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ће |
| <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена |
| ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па |
| — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце о |
| лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адам |
| та је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од |
| јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35 |
| на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} К |
| аде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване пр |
| рави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, |
| ро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанст |
| Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку та |
| вати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S |
| подске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места |
| била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега с |
| , која се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљуд |
| његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ |
| ве мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабр |
| ад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у саме оч |
| знавање и братимљење народног подмладка из свију крајева пространих немачких земаља, за унапређ |
| двадесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој |
| а час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихо |
| стили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто прича |
| о се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронс |
| на капији дочека Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице м |
| шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало с |
| ве послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговоро |
| илостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Heil, |
| обија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само гро |
| ди, какву божанску хармонију склапа она из најоштријих противности, које на дану чисто вређају |
| заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама |
| с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом кам |
| око ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Оток |
| оаустријског, не узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову |
| у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за |
| уку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. |
| ајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи |
| чена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је вел |
| се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али |
| ницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p> |
| ији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно п |
| д једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за |
| цали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То |
| .{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једи |
| На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке |
| ноги очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну |
| ка!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше |
| ивен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима |
| аходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше сли |
| нден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем неб |
| на одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предло |
| стојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехот |
| ду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне р |
| нтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше о |
| сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људ |
| пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са сво |
| на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак |
| старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзен |
| ра, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, |
| на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако с |
| аска више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар по |
| ра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а |
| нкирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој до |
| ло за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су путници више једно на друг |
| дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита сл |
| копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше |
| се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обичн |
| ед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да |
| од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи ка |
| ној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша с |
| ехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — < |
| засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и н |
| стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један |
| инице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајин |
| еше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је |
| прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полак |
| би у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице бур |
| , своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из |
| аласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене |
| кара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лу |
| љивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши с |
| да његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зо |
| него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад |
| а тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше м |
| и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано напад |
| бој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши |
| n="46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, |
| /p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну |
| енити Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоц |
| ајбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и дру |
| ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, |
| з далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху се иск |
| ске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад |
| пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не заним |
| чекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским посл |
| моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш побе |
| ти даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је и |
| а.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Ш |
| пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, ис |
| кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, |
| оруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као д |
| м.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем |
| разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, је |
| равље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песама о подобним приликама, и то у д |
| било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, са |
| и и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, |
| а се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А ш |
| <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хис |
| уштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш б |
| тује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли |
| они <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, моли |
| и вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је |
| или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који пре |
| вишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ |
| махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако туж |
| није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберш |
| А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му |
| оследњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако п |
| прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да |
| на, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml:lang="de">Kre |
| и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. |
| акви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и |
| ао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не |
| и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове |
| но зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалин |
| не мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— |
| , пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xml:lang="de" |
| теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на к |
| е оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од г |
| — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше ру |
| мо пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкири |
| нас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети ова |
| ну и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану ј |
| лади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему нада |
| стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је |
| ем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, ко |
| не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу с |
| о најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у свој |
| овој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „с |
| е једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отр |
| тре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на к |
| а на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако |
| Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје т |
| из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом |
| и брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране н |
| такође радо пије. <pb n="43" /></p> <p>Из отворене кухине разлеваху се божански мириси с разно |
| сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче је |
| преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} |
| је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi |
| овитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала |
| ек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто |
| а остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала једва прег |
| ајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва т |
| омне фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видес |
| b n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко |
| д свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква ј |
| у до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турн |
| е...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као н |
| педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико |
| ицир окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том мл |
| летку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по |
| ш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је гр |
| загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа |
| м својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се п |
| а! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље |
| мо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се |
| се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити |
| ри он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то |
| о њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника |
| зенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са |
| обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на об |
| аудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле |
| досно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског огња ко |
| који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљад |
| заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на |
| амати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је данас г |
| ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас |
| вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико |
| у, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на прсту небес |
| S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али |
| 41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар као свршену |
| почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни на |
| убоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после тур |
| r von Eisenau </foreign>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца |
| а, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то |
| ора строго придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки к |
| пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад б |
| хат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа |
| и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне |
| могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити |
| е неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и |
| и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама на |
| а се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једн |
| љескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. г |
| ако већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она |
| од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код |
| се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цр |
| p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости до |
| говоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, |
| астиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да г |
| днога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број с |
| се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, к |
| рад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун с |
| му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча к |
| рош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на |
| сена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете |
| достојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дуж |
| а десној руци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу хришћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз |
| ним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за |
| колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваља |
| преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру |
| Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да |
| ше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим |
| несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече о |
| ајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога |
| ама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романтичну с |
| свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестри |
| тешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенити |
| онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више |
| на, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколи |
| Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла |
| веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху |
| ="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пено |
| ни шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покрива |
| , ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, |
| ивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је ја |
| а тешке послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упути |
| на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту јед |
| као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадив |
| ако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена |
| ли то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Е |
| пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишиц |
| ја је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заус |
| уђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... пречастна госпо Варва |
| колико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваља |
| ебројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху оба |
| аша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче |
| стима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и |
| већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" / |
| е земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — - |
| беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе |
| и за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за |
| он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потер |
| сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су путници виш |
| дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их ј |
| на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је П |
| хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобр |
| } И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> < |
| село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају р |
| зима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад |
| е у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карб |
| а знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову зв |
| нице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад прв |
| и нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у тај мах од |
| енаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што мног |
| е вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којо |
| „преставити себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми |
| /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја |
| е тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, д |
| ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} П |
| м језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим ли |
| пште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се м |
| на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш с |
| ош витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најда |
| дбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким р |
| пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витк |
| е до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја и мој С |
| шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и н |
| — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као |
| виши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девој |
| овека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно |
| .{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само |
| </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} |
| знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног са |
| па по што смо неколико празних реченица изговорили, окренусмо један другом леђа.</p> <p>После з |
| ких лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — |
| дена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S |
| Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило се м |
| д 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али |
| нитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на с |
| нама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било |
| државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друш |
| њи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упу |
| Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Л |
| , сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста ни |
| и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, |
| а сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи ст |
| е ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" |
| пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очев |
| ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти |
| 4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси |
| , и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда са |
| тна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у п |
| Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи с |
| срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше су |
| један падоше, а нашега седога господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а |
| е као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не п |
| лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозо |
| p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књи |
| ем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи шт |
| са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових ско |
| note xml:id="SRP18632_N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign xml:lang="de">» |
| би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању да |
| ном срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то ра |
| ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта |
| при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика |
| ше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардо |
| зеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама |
| ика и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, |
| онраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> О |
| штице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја.. |
| не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као д |
| питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаш |
| Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти г |
| ко потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине |
| јбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом ср |
| гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село |
| таву вечност трају те немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним |
| е Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што ј |
| ма се данас беше распламтао страшан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и не |
| е узјахаше, па се упутише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку о |
| иру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је с |
| !{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном провалом у коју пр |
| јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за кој |
| инистар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста и |
| се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има ј |
| гаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало |
| се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи свак |
| ег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је К |
| в анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило |
| ећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ло |
| о у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном |
| штајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад |
| ирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, в |
| еба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је к |
| но велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њи |
| се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p> <pb n="52" /> <p>— Опрости Сервијанер — |
| .{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело и |
| где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану сво |
| ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били |
| јаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар — одговори х |
| к на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаниц |
| зеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као с |
| ло да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску оград |
| ју из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>П |
| ине!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мирцл |
| вим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа п |
| подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ре |
| рими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} |
| дног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што к |
| ијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div> </b |
| огом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовск |
| а преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет |
| , добило тако мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли т |
| неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до в |
| > <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих |
| расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме |
| кују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, |
| калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се ј |
| причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако |
| за тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако |
| да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и |
| де сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до м |
| еда на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ногама. |
| да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у |
| — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни |
| бина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци дол |
| заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности при |
| ољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе и |
| а руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда |
| ка госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало |
| што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! — |
| мо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога |
| о нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загуше |
| дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је |
| ра али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако ве |
| другом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати |
| } Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и р |
| не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чуд |
| За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски гр |
| сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она |
| асти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не |
| и овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме п |
| а књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда м |
| </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девој |
| нство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>. |
| мци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} |
| ите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, |
| ш овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, д |
| reign xml:lang="ru"> замокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{ |
| а што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих с |
| намења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сремске шљи |
| а — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа |
| роугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе ст |
| ли да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у |
| који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорење |
| доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пиј |
| па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="c |
| 4 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду |
| S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, и |
| да?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију света |
| е сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет па |
| еним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се у |
| , али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно к |
| .{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора |
| е ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „ч |
| ош по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{ |
| има је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у мно |
| племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепо |
| пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи ни |
| чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што |
| што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 фо |
| игде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене то |
| великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад вит |
| раматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне не |
| .{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беш |
| је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи |
| од било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и |
| } Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута |
| руди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и |
| док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе |
| нити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, |
| ба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> |
| а је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста |
| који су за време целога турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лу |
| њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска |
| ом великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по цел |
| борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добиј |
| да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n="56" /> са којом свака гледа |
| шнијег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао |
| ане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароб |
| имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ |
| p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} |
| паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа сво |
| је које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако паз |
| био а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи! |
| није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној нов |
| ="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> |
| нрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у |
| ремљена...{S} Лудгарда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред н |
| , диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу |
| чепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издад |
| е, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што с |
| ако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар |
| жећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуд |
| говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с |
| а за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да |
| има, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано н |
| мо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету |
| превод).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране ша |
| д?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да б |
| инем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требал |
| , јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника |
| у Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да |
| ти витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишче |
| —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долази |
| еху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху |
| е громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.< |
| ци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо п |
| тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућ |
| љиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, свак |
| гадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зо |
| ђу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зени |
| беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно |
| окривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће у |
| се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше ва |
| драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блиста |
| са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно |
| кну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који б |
| кле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао |
| Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китн |
| мљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој |
| седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не п |
| е сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први п |
| ну и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза |
| м они купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би ње |
| дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!.. |
| рне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемз |
| шкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стр |
| сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила |
| ир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до н |
| све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је до |
| ри несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се расп |
| и немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечен |
| /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двој |
| аказо људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! |
| рагих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов им |
| ати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца, |
| о издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} |
| воме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетит |
| збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Кон |
| естита љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може. |
| кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са це |
| панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у граматиц |
| вака црквица, свако местанце око језера има свој романтички накит у причама које прелазе од кол |
| ики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језер |
| а све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“. |
| вратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и |
| говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион го |
| не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, са |
| допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички |
| ло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја |
| денке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прв |
| лико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом |
| нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем и |
| } А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} |
| њу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа |
| се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло старод |
| лацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} К |
| } Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је н |
| ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знал |
| са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зо |
| сет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свак |
| властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <back> <div t |
| е (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да |
| бито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје вре |
| у ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим |
| ошнијим бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и велика |
| пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опру |
| —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао б |
| ао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у дл |
| од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он |
| н само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, бац |
| ас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати шт |
| Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну |
| пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у к |
| конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости |
| вачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — < |
| јевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас ј |
| сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица ал |
| устињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли |
| наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу он |
| колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима исп |
| као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска добра).{ |
| тъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" |
| и ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашин |
| te xml:id="SRP18632_N2">О томе догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам о |
| ше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслуже |
| тела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки |
| аром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, из |
| роз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S |
| једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него што бист |
| добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником једнога де |
| им поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до |
| етка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале см |
| девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест |
| га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гле |
| ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то |
| а!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p |
| ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање |
| и колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркав |
| имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају |
| иње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — д |
| pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њ |
| угу док на послетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета п |
| за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздрави |
| не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</ |
| зно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске мона |
| све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари вој |
| лаву младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпо |
| тнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад м |
| се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ј |
| нда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, |
| своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгар |
| {S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се |
| олд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— |
| авао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, |
| е тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и парко |
| пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том ш |
| а да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори |
| оји ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака |
| ок сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из не |
| а видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> |
| не малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господст |
| замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} |
| о смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо че |
| страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га мо |
| нцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вр |
| ати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, |
| стирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него |
| и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А |
| тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </ |
| Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ ме |
| /p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— |
| а од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Х |
| ин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће |
| у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да уда |
| језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} По |
| м, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} |
| а, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред веч |
| това који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој зе |
| победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да поб |
| ивам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хер |
| пиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од ле |
| гарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год в |
| никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгард |
| и ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од |
| тале делије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био |
| Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак |
| ти станује по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелра |
| слетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као |
| у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода кој |
| ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са сво |
| ер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође |
| а што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са тв |
| Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и дан |
| кс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна гос |
| а, сатарила онолико хиљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света |
| јанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, особито кад је |
| дицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од њега особити ар |
| лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако |
| поштеној породици, зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка |
| калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелистички, који си ти |
| динство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари |
| ма својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а |
| и каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!.. |
| цу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај прику |
| ашна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очи |
| нахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрн |
| брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још то |
| љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Хим |
| а је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гму |
| морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенаус |
| и старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непоми |
| еводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „<foreign |
| /> стајаху сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли |
| у у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто |
| требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне |
| овори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руко |
| мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, |
| а сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозн |
| азговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно друг |
| а њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом |
| знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена |
| дицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ |
| густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину |
| осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да она |
| — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говор |
| коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беш |
| бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким ки |
| ху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатл |
| а хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, |
| аца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки с |
| ише, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући |
| кну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену партију језера, па |
| годне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по |
| на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шт |
| } Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудга |
| толик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и с |
| му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који |
| о и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прси |
| е такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Л |
| цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори |
| {S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро по |
| о преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад какв |
| ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак у |
| на гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или |
| увио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ |
| ине ондашњега царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима |
| ала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како се он |
| на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни |
| ати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали бур |
| , зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако |
| половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, к |
| после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између дес |
| скаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни |
| девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошт |
| твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за тв |
| све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго |
| ког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како ј |
| оф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све он |
| 89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, |
| На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што |
| какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покријте све то густим облаком прашине |
| це, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнути, нег |
| отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатл |
| ка, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази пла |
| нински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није |
| — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом пав |
| а густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним пром |
| ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса |
| т ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p> |
| јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слуша |
| пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се |
| се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто |
| да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! — |
| на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језер |
| тионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на |
| е заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу сладострасникову, а његове се руке обав |
| итав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, а |
| грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— А ко |
| љицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!... |
| же.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, н |
| све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном великога чам |
| а који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га сил |
| смислена церемонија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут д |
| ља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу. |
| тву.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку |
| овату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи на груди |
| омично у сред великог општинског чамца, исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји |
| поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је ј |
| а још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико и |
| причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, |
| из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз так |
| е извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вр |
| ске.</p> <p>На једној пространој ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по |
| а с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и до |
| анствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко |
| тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад |
| побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви. |
| ња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло |
| ш био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и ј |
| ика.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштит |
| оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину |
| у Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безг |
| > <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} |
| ву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb |
| отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је сам |
| м, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а |
| , Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз н |
| епи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за п |
| лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча скамењеном |
| у грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми |
| да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и т |
| неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љу |
| то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборав |
| А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су |
| х лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде |
| ачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p |
| ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који |
| м трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип ли |
| S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако у |
| твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти |
| своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и |
| би већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} |
| ухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лои |
| а она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета |
| уху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесни |
| аног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао ко |
| ехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је |
| да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и |
| стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је |
| <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај |
| еше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и се |
| савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, п |
| регледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико ч |
| о име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим д |
| мати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p> |
| ентима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше м |
| Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, до |
| ка из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку н |
| едина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где п |
| .</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан католик, али поштујем с |
| /p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио с |
| да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је |
| ти какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> |
| нако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше |
| врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборав |
| У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али |
| брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Ко |
| долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволети |
| стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало толико |
| е језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али |
| ни девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви ри |
| и сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Ми |
| кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све з |
| ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носил |
| ну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, |
| рна свилена марама, онако <pb n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак с |
| S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb |
| и плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Ка |
| ини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац п |
| гу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је по |
| међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде о |
| Страже, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их |
| саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш р |
| одно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера |
| дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође не |
| г поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из окол |
| м се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастич |
| Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и |
| њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раста |
| м једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена го |
| е три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани |
| ица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које јо |
| чао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде |
| е сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце св |
| нд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих |
| је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арк |
| вши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам |
| да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку |
| ики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколик |
| Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је |
| а прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и |
| обро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стре |
| м, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један |
| ад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба |
| анцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отока |
| кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на |
| једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута неколико тренутака у том см |
| ервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описив |
| нда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикота |
| казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, п |
| рјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао |
| ога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, |
| отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} |
| еговим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођ |
| он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с |
| "32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те |
| на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задат |
| м се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опе |
| ио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Ме |
| једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака и |
| , устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на стр |
| а по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се |
| беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не х |
| еру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада о |
| адило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један градић |
| и низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије од наших сиротих ко |
| тао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштил |
| но пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове о |
| едног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубљ |
| ог царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо |
| лији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињ |
| ти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду з |
| с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и поби |
| подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше |
| ари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује, па се одма |
| мање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не сам |
| ом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даљ |
| и људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију ра |
| Овде приорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па т |
| е на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалек |
| ромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и |
| одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету ку |
| 3" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не |
| и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стад |
| епо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у |
| мршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрве |
| а се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега ко |
| е. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник мора |
| ездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и оста |
| <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, вазду |
| су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> |
| тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили ром |
| ко намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не |
| их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро |
| олике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их |
| умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> < |
| ирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро то |
| знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у |
| да сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та |
| ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се та |
| е месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! |
| пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним шт |
| за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господ |
| а у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је вид |
| а, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} |
| апут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панта |
| оста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бој |
| па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо п |
| ана, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре |
| аиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} |
| егово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} |
| ју први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang= |
| линског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А |
| заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула п |
| у сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и де |
| ам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, |
| и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих |
| ирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баш |
| други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетв |
| е где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а |
| це докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дат |
| двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здрав |
| богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пут |
| рам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после |
| гли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p |
| каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег |
| гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред о |
| xml:lang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и |
| о у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На т |
| длога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше прот |
| е се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Не |
| адану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — пом |
| ај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ај |
| рци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кр |
| као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно са |
| трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би сво |
| м ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру |
| са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да прича |
| - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем |
| чух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто |
| на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш п |
| даш филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи |
| рце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у теш |
| си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, је |
| е буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чу |
| кво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} |
| падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S |
| а — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца |
| <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако бил |
| а? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>В |
| да! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, |
| Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи |
| могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе н |
| ам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{ |
| — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стоје |
| ропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мен |
| и местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храбр |
| {S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те ми |
| {S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{ |
| је, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој |
| спођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је |
| појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без р |
| Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да иде |
| ваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и ср |
| не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>ан |
| божна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти |
| ори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан католик, али поштује |
| ли жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, |
| вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секундант |
| а одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом граци |
| ажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога век |
| ноге варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гм |
| ну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да |
| <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш пока |
| о другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако б |
| осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица |
| ет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње ко |
| у, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оруж |
| ј живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су т |
| а прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накарад |
| дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколи |
| Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Неб |
| е усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене |
| p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје |
| не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје пород |
| ладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </ |
| тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре н |
| опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја т |
| p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав |
| требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађо |
| то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ниш |
| и сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу |
| ва врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, |
| си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се т |
| а до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју |
| .{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови при |
| е да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето |
| Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - |
| одине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволиш |
| егујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда мило |
| буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати неверни |
| поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— |
| ј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница пр |
| мних таласова. </p> <pb n="103" /> <p>— Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видел |
| че, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу м |
| Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите |
| ак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледат |
| а половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али |
| Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти мом |
| еше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо исп |
| <p>Конрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам |
| бави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би на |
| д испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и |
| ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком распо |
| ер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио |
| ја држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, |
| н.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам |
| а ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за |
| p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л |
| молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад |
| <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи |
| } Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за тво |
| ти?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми |
| е највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео |
| омоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} |
| могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и саврше |
| ја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да |
| дом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребледи. |
| ећ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> < |
| но море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, м |
| надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вам |
| ива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервија |
| вом својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењим |
| гаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда |
| о — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју же |
| да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу зн |
| S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом с |
| ринска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да |
| нтихристи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љуба |
| агом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад |
| олеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{ |
| по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било мог |
| ажити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да уби |
| сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још |
| ...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу |
| н не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима |
| . то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам |
| стна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја |
| ш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који |
| /p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измеш |
| ешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо ски |
| сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друшт |
| -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не зна |
| ки сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна |
| баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез |
| од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и |
| ет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја |
| бећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац н |
| вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовле |
| тила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио |
| госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима. |
| дар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на мла |
| сти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неко |
| — Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml |
| је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> да |
| тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!... |
| Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо с |
| карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколик |
| а га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени |
| а тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на ов |
| ислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или деве |
| сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на |
| у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у ш |
| ио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао |
| вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и |
| е пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г |
| у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, |
| омицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На |
| ци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу |
| ила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше |
| баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је н |
| је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас у |
| ету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, св |
| не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено вед |
| оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже п |
| дгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница |
| за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} |
| .{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица |
| Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен |
| започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је |
| емни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом |
| ... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па |
| Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад |
| , и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p |
| 7" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да |
| м</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различ |
| .</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако |
| о лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве |
| надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмун |
| иче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и |
| идети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треб |
| :</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви |
| лиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кро |
| каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и пра |
| во шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, св |
| е љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се при |
| ју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепар |
| екрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа веш |
| ци.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два г |
| о поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколи |
| Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерен |
| да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћ |
| Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или ст |
| да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! |
| та.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја су |
| д куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награ |
| оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај н |
| онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекакв |
| ер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на |
| игли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поуздани |
| а неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерко |
| се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом |
| дне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном ра |
| поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретн |
| p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину как |
| сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све жи |
| ер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово таја |
| одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах д |
| вим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n=" |
| ати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац де |
| м како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве роман |
| S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважниј |
| } Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храбр |
| а као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени ч |
| анчета беху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху д |
| а, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, е |
| акве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од |
| оши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са |
| та народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. < |
| ној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стај |
| е и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајз |
| чинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија |
| лашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурн |
| , шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се св |
| номе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? |
| ити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" |
| е чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{ |
| сла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да |
| дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће дан |
| их и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку |
| плео у описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што |
| <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак |
| чете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} |
| лирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунда |
| обици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише да одложим р |
| његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гр |
| стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем н |
| а.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила |
| <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разноли |
| тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови п |
| плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се и |
| ма, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много наки |
| да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, |
| је да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи им |
| ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па |
| ка где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати п |
| ...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог |
| и, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} |
| едам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, м |
| дала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме к |
| емљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у |
| ије видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљад |
| трана високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак |
| ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у нару |
| ви намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напреза |
| арда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господар |
| о блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио |
| здања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се доче |
| да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, а |
| сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна го |
| ..{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда пад |
| нију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна какву б |
| Лудгарди се напунише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да |
| гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p |
| е испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте стоти |
| саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> <p>Курт |
| е изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и |
| ком љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих б |
| д толиког напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и |
| се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештау |
| /p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди |
| чким мантијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, |
| е на све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве |
| ак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, |
| чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> < |
| је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... б |
| Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини и |
| бро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и |
| њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће м |
| срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штито |
| и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па |
| као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже |
| је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда |
| аптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то |
| својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на једа |
| обу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговара |
| лаву.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај дра |
| рча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не прин |
| смо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта |
| те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда по |
| ла са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо |
| а госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, |
| не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице.. |
| о је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 |
| о с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па |
| па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који ј |
| мен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемз |
| и један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај |
| а би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна де |
| крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све |
| та, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту ле |
| одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер |
| мало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за л |
| глади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p |
| екам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два саха |
| да обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну гла |
| — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је с |
| главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја |
| то говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у г |
| реклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу |
| е онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракну |
| јаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден |
| S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама им |
| ћном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прек |
| о Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше |
| ло.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одгов |
| ој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја |
| његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој по |
| отурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; |
| е науснице једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, т |
| ункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе |
| стина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, |
| ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога безб |
| , него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а ге |
| ло жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, м |
| , онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те |
| >заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони нес |
| рт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још |
| е ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње |
| ам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од посл |
| ког зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намас |
| једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб |
| ан коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао |
| што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то |
| {S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво д |
| ако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати кол |
| пет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог мило |
| ре? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хи |
| јно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом |
| му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње т |
| х не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она кри |
| — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> |
| ад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и он |
| Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у |
| стрву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму |
| е узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно кра |
| ића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он ниј |
| ’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака |
| уцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурну |
| ang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачк |
| са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа |
| је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво п |
| омаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља |
| је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он |
| није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру о |
| о своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки му |
| и што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de"> schlimm </foreign>!</p> <p>— |
| замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој доб |
| добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ |
| ица ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кра |
| подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они ч |
| свесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, |
| и испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све |
| ноћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене бас |
| беђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник |
| нуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто |
| племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју једини |
| е још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити н |
| А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} |
| ажнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратолом |
| иди се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у д |
| му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{ |
| рафији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једн |
| а момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако |
| а личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерад |
| упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде |
| родице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда |
| мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља д |
| дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} |
| м ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви |
| Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сј |
| , држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два |
| ћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мор |
| а дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> |
| и.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На |
| дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом |
| који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна с |
| тах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја удари |
| тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав |
| дену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже |
| лаги?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p |
| ко приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су |
| визе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите |
| их се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} |
| познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском |
| ету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, |
| Наши противници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечиј |
| ече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже. |
| г зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда п |
| и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поста |
| есрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врл |
| гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и |
| абити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима |
| .{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му каза |
| е била без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво бо |
| менима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, ју |
| > <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице |
| и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопаж |
| с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра ну |
| само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак н |
| грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му с |
| е крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене |
| за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљи |
| вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа |
| и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од се |
| ји зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> |
| — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина |
| и, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просип |
| вника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да |
| каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{ |
| м с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добр |
| а.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путн |
| астирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим |
| испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца |
| b n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чег |
| осиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито до |
| у, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по |
| збашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земља |
| стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да ј |
| се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је |
| одну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као му |
| — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варош |
| мо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено |
| смо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито |
| нај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих |
| гањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на п |
| е Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Л |
| . није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Н |
| ојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољубиво |
| ни гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разг |
| и живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј |
| ст година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним |
| Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што |
| о ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зениц |
| е на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необич |
| као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост в |
| мундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас с |
| мљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта св |
| — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што |
| {S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава |
| м ћерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —</p> < |
| и сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровн |
| другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањс |
| раункирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{ |
| ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити бр |
| еним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном вели |
| е свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком |
| оте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, гд |
| едно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређа |
| иво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе |
| замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт |
| јуришало у гостионичку трапезарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него |
| ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање к |
| м врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, на |
| је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на п |
| да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, |
| али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала |
| о код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, про |
| ти да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао |
| о и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна |
| пушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и |
| огла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да т |
| цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све шт |
| ти благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могл |
| дно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастир |
| чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из |
| која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену |
| аповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... |
| ок је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби |
| руго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога |
| чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а иза те на |
| мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако мног |
| е месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтми |
| оворе: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стран |
| ваки нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледат |
| игнутим буздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах |
| ако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледниј |
| склици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његов |
| грли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово м |
| вљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господара преко зида нама |
| е сустао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неуми |
| ше и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небеск |
| то слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоценостима сво |
| p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да про |
| а њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене оч |
| д појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или |
| лно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа |
| е пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсе |
| ојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле |
| миљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њо |
| питкивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били |
| си богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>От |
| ри руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом муни |
| несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив |
| е кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако ј |
| странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) она |
| је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио |
| га, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, |
| ећине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско досто |
| м, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а |
| љало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под |
| витког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро |
| /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад. |
| нушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да |
| /p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту |
| да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да |
| год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних |
| p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни ви |
| ао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега п |
| шег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора |
| >Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по проп |
| мртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут |
| рачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажн |
| би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, |
| давно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у д |
| зни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала с |
| одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души јо |
| м топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој з |
| шка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе п |
| исак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше |
| Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче |
| о да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је в |
| p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе |
| е ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херо |
| о је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, ка |
| у неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође |
| свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другом |
| ра? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и прија |
| наду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, к |
| {S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто шт |
| ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толи |
| оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока ра |
| — питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још |
| у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмисле |
| >Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао |
| о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је |
| лесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње прези |
| арије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи |
| ио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али |
| ико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година. |
| славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да |
| т, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше |
| а је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости њег |
| т од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала |
| ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без |
| тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудњ |
| искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су н |
| штено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — |
| човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрес |
| езера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих бр |
| жавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се т |
| текли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас го |
| едаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спрем |
| д изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену пр |
| еше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала м |
| ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цур |
| заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} К |
| људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да оп |
| питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како |
| веда са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешк |
| хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет |
| тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале је |
| између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га п |
| осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па с |
| љно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да ј |
| пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што ј |
| гу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен |
| ао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас |
| ању“ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл б |
| не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође ко |
| <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гро |
| i>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у к |
| им зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искр |
| краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче! |
| на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.< |
| сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се р |
| ж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у |
| ици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с |
| ј памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши т |
| це, задиркивања, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали глав |
| онрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и њего |
| мо за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух |
| </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам |
| су радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један с |
| стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зе |
| света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били та |
| у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап уч |
| ар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сут |
| } Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрвето |
| и Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело о |
| и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, |
| жавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није мог |
| ус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим |
| прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на |
| у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут |
| страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо воз |
| прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожа |
| опора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и преврта |
| ог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у р |
| имицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} |
| земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ ј |
| а језера тог старинског „зданија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у природи |
| адница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на |
| зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... |
| сле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, |
| тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, |
| а вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно за |
| мо пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у |
| седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу н |
| Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и пентр |
| још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Јо |
| с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак |
| д његовим престолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћ |
| а мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на сваком |
| очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на |
| ри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како |
| јном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби х |
| Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, п |
| бе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосн |
| и.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да |
| — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провес |
| едаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао |
| ла да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђе |
| и.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим |
| етле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у кор |
| атко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога трен |
| је слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази |
| брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примица |
| истајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у на |
| ра изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружј |
| p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испо |
| ише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а други намест |
| одине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са м |
| а млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах б |
| тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва м |
| ли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мо |
| наге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју с |
| а, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара |
| тара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поноси |
| о да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му ј |
| му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом |
| оре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зн |
| <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цр |
| ће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Ку |
| на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће |
| ити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докл |
| на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу |
| како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан п |
| је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и |
| стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем |
| адрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље |
| она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи |
| ио.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе |
| илу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљ |
| аквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хт |
| дл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му |
| јка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и ње |
| леда оштро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварско |
| ти за благостање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој пош |
| ајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала. |
| гарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лаб |
| аћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заус |
| ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж |
| ли да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим |
| рила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својо |
| „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би |
| когла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном талас |
| би, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{ |
| е неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је г |
| ати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као |
| м поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан ду |
| дања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још јед |
| гов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... |
| да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онем |
| ћ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају на |
| турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па |
| тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? — |
| маже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој зем |
| ац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да |
| зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на т |
| ху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињс |
| у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из |
| ман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир у |
| на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи |
| лагоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена |
| тице сетих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , |
| ачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог и |
| "7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у н |
| } Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S |
| ко се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што |
| , него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећ |
| ори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми |
| мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што см |
| туге... — одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не |
| се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с |
| да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење |
| орећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бу |
| е лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим бит |
| официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том |
| свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим зв |
| >Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из |
| д и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати пре |
| гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан о |
| с настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што |
| ту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и с |
| беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p |
| рима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва трој |
| да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ва |
| о чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p |
| озорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пуст |
| ј калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре уве |
| ао да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила |
| ог прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углав |
| од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измуч |
| коле, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —< |
| ећ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет м |
| ричаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу ша |
| и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у |
| Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је гре |
| о да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем с |
| које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице |
| S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао н |
| ле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси л |
| амастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност су строг |
| е рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lang=" |
| ти по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло |
| апућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни |
| радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви д |
| о.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као < |
| ј земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчић |
| е свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу, и та |
| ветлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке |
| т ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима |
| кажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене д |
| , Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио опи |
| , ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ће |
| епо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући р |
| дам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге |
| леда од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми ј |
| цвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца сла |
| туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не |
| ти један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не поми |
| pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се пр |
| о машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, бла |
| ише одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој побед |
| — Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва |
| кад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да ра |
| че отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који |
| овања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако |
| будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштен |
| ваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али |
| то.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">Buss< |
| есног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, |
| она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости |
| бе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манасти |
| Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што |
| показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах ос |
| ..{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стаб |
| дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да |
| рави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само ј |
| оће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</ |
| шком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и ос |
| .{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до |
| га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби |
| дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о раз |
| е пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на |
| S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и пад |
| метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{ |
| кар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које |
| стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врући |
| до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе |
| бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он |
| зера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и сам |
| ати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па |
| да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике |
| бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксал |
| уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпо |
| ања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто разм |
| им другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ п |
| јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што је та |
| кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким |
| осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши о |
| — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био |
| ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" |
| и подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки п |
| ијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну |
| у сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли |
| ивају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усуд |
| агоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало |
| дла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнаст |
| .{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој див |
| оше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређ |
| и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза ре |
| ни купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене |
| је и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу |
| у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до наше |
| е ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацим |
| на лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несре |
| ом — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грех |
| прости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескач |
| која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види |
| кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и пр |
| </p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као |
| емо — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље |
| ку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи прав |
| мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда по |
| небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та на |
| велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срд |
| на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру к |
| избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари н |
| ријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар |
| ике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменит |
| ов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога го |
| тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око сво |
| че којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година прету |
| ло дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, |
| } Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> |
| адовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; |
| злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка н |
| душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је |
| особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију |
| ротиву таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спас |
| уде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаг |
| S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно вес |
| на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то дога |
| ћ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја ми |
| је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први |
| гађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, |
| аки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се т |
| {S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у |
| о је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто р |
| едним столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са с |
| } Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и |
| /p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте |
| Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти |
| ју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</ |
| хао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он ј |
| о му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео ј |
| да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи та |
| сваким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом. |
| уке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. |
| сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као |
| ени Господар — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом п |
| /p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капи |
| а лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази |
| </p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па |
| . није никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде с |
| рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Ва |
| ег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите |
| S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни би |
| амастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... |
| беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састана |
| но маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до к |
| шу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли |
| шити његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломље |
| штрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дах |
| или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелази |
| је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај |
| си?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон нап |
| а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који ј |
| манског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваља |
| овор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. гро |
| почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јед |
| ј игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Са |
| овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечк |
| ане побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развр |
| на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и кр |
| оји се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад |
| То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, |
| х тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, кој |
| и, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а дев |
| ође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — < |
| уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа сам |
| е са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. п |
| казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, |
| она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није це |
| граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра |
| па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један са |
| је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско с |
| још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а друг |
| , оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, је |
| језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и |
| обито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па |
| /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме су |
| це штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљају |
| , а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигн |
| удгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им с |
| але, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно и |
| спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим |
| шљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако |
| ћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да заг |
| јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху |
| елом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад ј |
| о као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учи |
| је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од земља |
| ти кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џи |
| ме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети в |
| нда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских |
| брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да |
| </p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука |
| иди да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидл |
| а један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, |
| вој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, гал |
| ечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало |
| о је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она п |
| за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — |
| за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том закл |
| ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што |
| ца непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао |
| ли да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих довед |
| с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити |
| ка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ прос |
| ла.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </ |
| е победити непријатеље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у |
| свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци д |
| имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што |
| — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога нов |
| о је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, |
| с судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу т |
| нда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобра |
| ља неколико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена |
| ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за |
| , па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је ис |
| ут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног висок |
| мо језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер |
| дању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб под какв |
| риду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав |
| како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду |
| акву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало н |
| на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло |
| >Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар |
| м штитовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" |
| и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом. |
| и у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба |
| на.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грање |
| вца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после т |
| p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромн |
| али.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у |
| о сенаторско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „па |
| оњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у |
| од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до тр |
| се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су пут |
| гуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами |
| у.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу пр |
| амо још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он |
| био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и |
| у тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сази |
| а га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица п |
| стир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим |
| ло се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите ц |
| е, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо |
| едне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа к |
| кав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који један беше на |
| е остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с друго |
| то јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њег |
| едан пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја |
| е виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</ |
| е и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па |
| ј срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само |
| </p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену н |
| било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногам |
| сто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да |
| и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још |
| тар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а т |
| а то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и тр |
| је далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите |
| ога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које м |
| му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лои |
| ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напева |
| моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> |
| и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница п |
| ају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме б |
| ој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непри |
| А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевн |
| e Schlimmer</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, у |
| врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. б |
| а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију стра |
| ратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја |
| за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој |
| икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних з |
| ста средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош |
| разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи н |
| че он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим |
| децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Шт |
| где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћ |
| ћано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) |
| оме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Прокл |
| сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које сп |
| на биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелистички, к |
| уке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о ко |
| о јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам |
| } Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело |
| у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} От |
| онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте |
| епријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херо |
| орате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, кал |
| лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, шт |
| Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну ниј |
| ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија |
| поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога |
| боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је |
| раби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом |
| зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као |
| ења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде |
| дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би |
| тале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </ |
| ћи творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена н |
| кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“ |
| сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, поста |
| ео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то с |
| Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причало |
| станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задир |
| ма....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је в |
| фер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невестинско ру |
| ома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутр |
| ад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе |
| беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се к |
| езеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки и |
| ичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо на благо и поспјешест |
| .{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто |
| их прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, са |
| алзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао ј |
| о је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза |
| паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S |
| о! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срц |
| у па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с |
| ко силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на |
| на, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге з |
| га, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што |
| погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, мла |
| угара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> |
| даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф |
| око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чама |
| аде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши ј |
| да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на св |
| им таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичк |
| оз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима о |
| еко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S |
| ти и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти н |
| е народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и пе |
| ца на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни |
| ијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађ |
| бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхт |
| ране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му са |
| по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо |
| у, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А с |
| , али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске |
| Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p |
| ="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасен |
| о о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме св |
| врамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави н |
| небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак |
| заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан |
| твени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није мога |
| опе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати |
| вету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га |
| з главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради го |
| прости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрост |
| бу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда |
| ди какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, |
| а које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње |
| Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже |
| ј је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен |
| дно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није кој |
| м да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке |
| reud !</foreign>“</l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје |
| талим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прв |
| рт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и оставио |
| естима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали њ |
| ило је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору |
| пред капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке страже и |
| свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео ка |
| de">Buss</foreign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. |
| а налази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, |
| ети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њи |
| весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши |
| ући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S |
| осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при |
| и коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од |
| тезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и сво |
| ко им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала |
| е ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу |
| де <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна вољ |
| и парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у |
| пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој |
| а мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, |
| аде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, с |
| ишта, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, ч |
| о лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једа |
| и ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а он |
| p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасн |
| на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу |
| стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign xml:lang="de"> Lieb’bestätt |
| се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са |
| па опет, после неколико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом |
| што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходник |
| да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада |
| к се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити |
| не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брег |
| „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с ј |
| и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема оп |
| стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву сна |
| нда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице позна |
| кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва бе |
| јанице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосн |
| укала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће б |
| але гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега по |
| кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу п |
| као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било |
| војом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти ла |
| носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S |
| мљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр вид |
| и.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и |
| о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у п |
| вима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p> |
| и постајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дан |
| ошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача моли |
| е чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је о |
| ад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, |
| о смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији ч |
| е свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у |
| и калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно за |
| држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека с |
| се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десно |
| што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мириса |
| уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може још м |
| ер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћ |
| у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de |
| агрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> |
| стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на |
| е као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко при |
| рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским |
| часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју ве |
| Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и |
| на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ |
| е брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове сне |
| ога живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно |
| о другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи |
| мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомил |
| ог камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у |
| е две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само п |
| него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље в |
| /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би |
| еравима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше |
| ице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале |
| силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p |
| намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не об |
| на на свима црквама и намастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких |
| реће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насу |
| непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и |
| /p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна |
| двојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пр |
| т, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} |
| га света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језер |
| ути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му ј |
| ђа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у |
| ладе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (оног |
| што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке |
| oreign> </l> <l> <foreign xml:lang="de">Је schöner das Gläut,</foreign> </l> <l> <foreign xml:l |
| х безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, |
| /p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Је höher der Turm,</foreign> </l> <l> <foreign xml:lang |
| грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</ |
| Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица |
| мао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места разд |
| на разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за чудо у д |
| х раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади |
| на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици |
| брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— К |
| , не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону |
| дашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жен |
| претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада |
| ратена, <pb n="14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p> |
| сницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њен |
| а, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али |
| После тако славне победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу што им |
| а како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко и |
| није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у п |
| од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог опш |
| се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно |
| Конрадове куле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како ве |
| ркиваху срчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља |
| , а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магл |
| х“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има св |
| се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да от |
| арда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њи |
| једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда |
| ргаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, |
| кама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> < |
| о.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему |
| у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он о |
| у, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и ње |
| ни!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону |
| грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n= |
| еро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл |
| ше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само От |
| и како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— С |
| о задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано в |
| ло у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И |
| <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витк |
| > <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ј |
| здави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф о |
| е би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, п |
| дгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намасти |
| аље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за ма |
| је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагон |
| ала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точко |
| чи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се т |
| иди те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна |
| е мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из њ |
| > <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> |
| и како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у дру |
| н кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се на |
| у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира в |
| својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, под |
| или с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви докт |
| а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у н |
| е ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштн |
| посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте |
| својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити |
| што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са ц |
| грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо |
| ма, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Ме |
| м на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Прио |
| х госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше гд |
| воје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на ка |
| 113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам ка |
| стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Вел |
| ости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах |
| м га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је з |
| буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи |
| p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњ |
| језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соне |
| ењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно |
| Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним |
| ше бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале де |
| pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p |
| људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господара издадо |
| ава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вар |
| n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Е |
| е споменути неколико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером |
| хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојиц |
| а су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у жив |
| е да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту |
| играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако. |
| е пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати |
| колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, гов |
| о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, |
| ђу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? |
| оспође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} С |
| ао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на п |
| ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас |
| зарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то б |
| он?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све |
| вачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здр |
| опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад |
| здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. |
| вима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нам |
| ије...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологл |
| ента награда победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ногама своје госпођ |
| аше кратки широки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на ч |
| радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде п |
| и се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом |
| сија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе њ |
| у који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до са |
| добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога царства.</p> <p |
| сима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n=" |
| а је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда тр |
| ко се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па пор |
| зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу с |
| S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред с |
| ао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у |
| оласти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо |
| празних реченица изговорили, окренусмо један другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста |
| било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што д |
| дла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио св |
| окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господара издадоше старе |
| >— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благостање с |
| остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Ло |
| да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не с |
| безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посма |
| епоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођиц |
| а то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је |
| и главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страх |
| то је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} |
| Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад та |
| в глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно |
| спознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, |
| урирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Ов |
| тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види |
| набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао |
| подин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једни |
| нпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штит |
| би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— |
| коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче бож |
| тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! — |
| мука натера да према острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? |
| жати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздо |
| у којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутак |
| о срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу |
| ра ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чу |
| турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у |
| бедитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној зем |
| ро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице кој |
| прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml:lang="el"> |
| које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да ниј |
| калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, |
| тела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" / |
| не су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо мој |
| во.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше у стању да промуца |
| е најближе околине крену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах |
| у беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи б |
| исму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена |
| јеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред |
| није, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагом |
| сподара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стран |
| ош плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве |
| лаве, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено д |
| дох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је св |
| ко на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала |
| дао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како |
| це, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико |
| ну.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времена за то сентиментално ра |
| ваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји |
| чким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не |
| ање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породиц |
| шао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму од он |
| арду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижа |
| има, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна госпа скл |
| а светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој пева |
| и дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, с |
| чу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која је била |
| безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби божијој |
| токар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви |
| на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгард |
| немачких земаља, за унапређење немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство |
| тва у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство тога огромног народа не може, и интересу прав |
| S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Мендел |
| онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> |
| ик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегињ |
| и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца.. |
| о да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, |
| ђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док |
| у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе |
| ом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном половином која ј |
| ко света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном пове |
| међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом |
| ори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година |
| им, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљ |
| х Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност ти |
| силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све стране, |
| иташе мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на |
| едној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих м |
| светљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако |
| тају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново |
| јање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} |
| ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре кал |
| ита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљ |
| .</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од |
| е ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јур |
| ази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветро |
| најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или д |
| егнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу |
| што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све шт |
| да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које п |
| д свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо |
| Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда т |
| чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци су |
| ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад ово |
| е сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи |
| {S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <h |
| "> schlimm </foreign>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесн |
| се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као к |
| чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и узда |
| више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов т |
| но погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко |
| ћу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се зајед |
| му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још с |
| и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам ника |
| е то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног за |
| ко се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у је |
| орке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном |
| а чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудн |
| ставити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и п |
| лати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недог |
| на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један чов |
| пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу док на послетку није |
| а чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне |
| настају облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости су |
| једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три стол |
| шта није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника |
| па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и не |
| т... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> < |
| вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хт |
| ило могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са св |
| је ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и |
| Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је с |
| чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудга |
| еде звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири |
| вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ |
| најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дуб |
| Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла бил |
| ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом док |
| бе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа н |
| све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује |
| зглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за |
| где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{ |
| ва штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} |
| е „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзе |
| ако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало д |
| иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све ст |
| тита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла о |
| онрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде |
| ег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало с |
| какве стрме стране где су путници више једно на другом него једно поред другога седили, или их |
| врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељс |
| идело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала |
| у, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које |
| сподара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек ш |
| ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да |
| де су путници више једно на другом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити |
| који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни хрис |
| и да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опш |
| кав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад |
| у једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — запо |
| ане? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је |
| гао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А |
| лице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми см |
| ког шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвор |
| ећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у |
| ако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљи |
| а се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је ц |
| ати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драг |
| а испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и је |
| и се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камен |
| аваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, ист |
| ом, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, |
| > дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из |
| језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што |
| снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбух |
| да у даљину, помињући најдраже тренутке једног целог живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, бра |
| ће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</hi>,!.. |
| ске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но |
| Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично к |
| искочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако н |
| међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што |
| те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, у |
| ожију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Побе |
| а у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем т |
| ако је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа |
| е.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама |
| l:lang="de"> (Traunfahrer) </foreign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштав |
| <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло |
| себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне з |
| ри своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље |
| начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом с |
| у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се пари |
| саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разбо |
| устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну стареш |
| о свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турн |
| еколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђош |
| прилику да се упознате са преставником једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси |
| е ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке р |
| о, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> мету пре |
| Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом лич |
| ешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше б |
| тати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за ср |
| (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади испред замка беше ограђено мес |
| } Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, |
| i>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна воља доч |
| летку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљен |
| станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве вел |
| {S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна громад |
| двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуб |
| мерена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се |
| оји је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину |
| ови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општине |
| сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет |
| S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у сме |
| осталих стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули |
| е.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прил |
| еро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари намастир <h |
| а жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком торбом, чекајући док се гоми |
| ши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина |
| едрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па ви |
| даше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у којој |
| оји... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру |
| пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде мол |
| ао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко |
| бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да |
| ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки |
| е један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим |
| 2" /> огледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело јо |
| оми се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда строп |
| нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi |
| ign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, |
| какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим краје |
| чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини се обојиц |
| та захватили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног рите |
| — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја с |
| мом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов па |
| не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у м |
| угу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а друг |
| ју два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} Н |
| отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с как |
| ћа у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се |
| трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако је |
| ен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах |
| ебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само та |
| нувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} |
| једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зид |
| то је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око |
| ма му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах |
| дина претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно искази |
| и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, кој |
| е Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица |
| поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и он загрл |
| ом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним зак |
| > <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу |
| а до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год |
| вот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — |
| .{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајах |
| тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, с |
| кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да |
| биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи и |
| траха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију., |
| ра... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p> |
| на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S |
| ају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег м |
| гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — З |
| јица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече |
| ом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљк |
| у која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми |
| асима...</p> <p>— У чељустима страшнога језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је про |
| амо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпи |
| (Traunfahrer) </foreign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједн |
| ква приморска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци |
| ланине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n=" |
| аункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које је толико много п |
| мо климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод о |
| ију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога ре |
| на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег ауст |
| те ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се |
| он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не узимамо своје криглове из р |
| {S} Околина на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих партија као што су оне на де |
| вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско јез |
| странама нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не |
| тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати по целом свет |
| е би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне |
| еђу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу с |
| оченим погледом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ог |
| олико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p |
| ни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавај |
| p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к неб |
| ну и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очим |
| ва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громо |
| горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — али само за тр |
| оја се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисм |
| е на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство |
| ода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је бил |
| тише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне |
| а се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погл |
| тајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад |
| драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај бе |
| много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од |
| дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карб |
| море пламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, |
| етлости сунчаној.{S} У предњој половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и |
| њима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога |
| инкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре |
| длагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у стари |
| им срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп в |
| ого пута превезао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опаз |
| елике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање |
| а очиним чамцем превозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није ј |
| тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше месече |
| о за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док г |
| првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, |
| кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју |
| в ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на оба |
| зера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно а |
| ла тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слат |
| ер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и |
| што их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне |
| и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко.. |
| ај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не пот |
| рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilder |
| силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно |
| м би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Сонен |
| уљак, свака црквица, свако местанце око језера има свој романтички накит у причама које прелазе |
| златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа к |
| ко чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим тала |
| орокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{ |
| у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо при |
| чи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде просецати крваве таласе право пут нама |
| ше ограда намастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нес |
| езера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или |
| итерских замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избавитељу мој! — г |
| ни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистани |
| са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у |
| јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје |
| хвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашег |
| schlimm </foreign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у в |
| амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти зна |
| м код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особи |
| ране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зелен |
| е, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не |
| е по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли к |
| видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно ј |
| која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и ви |
| ој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим. </p> <p>Ви се |
| ом силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не от |
| ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне |
| че Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— |
| кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огро |
| <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“ |
| </div> </front> <body> <head>ГМУНДЕНСКО ЈЕЗЕРО.</head> <head>ПУТНИЧКА НОВЕЛА.</head> <pb n="1" |
| А</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖА |
| иљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се зем |
| аже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, н |
| гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно м |
| жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пуст |
| а дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетном црвеном |
| а дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и а |
| се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само |
| и се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали п |
| на на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут |
| х код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога поток |
| Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестри |
| које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која |
| тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије од |
| пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближ |
| ивачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим нена |
| ве, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на пов |
| алив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему |
| го нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао |
| ове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да н |
| гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у |
| ко брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се п |
| </p> <p>После неколико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера т |
| чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у нама |
| ио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{ |
| ао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљењ |
| иле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не |
| оји би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, одмах се могло видети како се на је |
| замутио глатко <pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у је |
| стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет |
| ју, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо |
| је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се |
| зима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенау |
| едном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, |
| у, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара сон |
| дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угле |
| зера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, |
| асића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у ј |
| ко смешило тој величанственој појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих уд |
| одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене план |
| непрестано видео величаствену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих кри |
| пим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна |
| погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамц |
| коше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Луд |
| </p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад |
| ла Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре |
| е до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл |
| лцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хи |
| сину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) н |
| ју.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу |
| кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије |
| ким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> |
| Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треб |
| арера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пу |
| иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме л |
| своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на к |
| ија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пе |
| авши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та вел |
| Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав |
| са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи |
| читатељнице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и ко |
| за унапређење немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство тога огромног н |
| ар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечем |
| е пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућ |
| еху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n= |
| руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и |
| ена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда |
| казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој ре |
| витези држати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигн |
| ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољубивоме Отокару слава све |
| ote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за |
| за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уш |
| стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је |
| едо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеш |
| нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело |
| авде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу |
| еш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Как |
| ундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново |
| најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави |
| опе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сети |
| вот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију |
| је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он изб |
| љало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најп |
| е се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми т |
| шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелоди |
| дне небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро |
| чаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су ко |
| раз ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келне |
| у лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у |
| уз то њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, вој |
| тумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући тв |
| спођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па пох |
| и ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуг |
| пет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не нач |
| околово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, суд |
| здробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он |
| е снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконог |
| ти девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који |
| о бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли |
| арајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлем |
| , у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растур |
| ској хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и т |
| ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се |
| нице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <p |
| ида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а |
| стоваше противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлага |
| за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство |
| на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у с |
| ј прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је ц |
| непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмун |
| да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чам |
| и да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће |
| у не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмет |
| не и намештене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови |
| е боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки |
| драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није |
| века са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити ш |
| свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу |
| и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скор |
| о возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намаст |
| естрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турнир |
| ратари несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се |
| сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо так |
| о с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад о |
| е да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим вар |
| смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S |
| ажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пр |
| о размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— П |
| есам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге |
| ер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јерг |
| љу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и ве |
| његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места |
| да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољ |
| не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат |
| Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше н |
| ли он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких |
| ако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да ње |
| е са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али |
| тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам ил |
| ао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, |
| онети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти |
| ему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи пок |
| Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу |
| ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и ја |
| , витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и |
| карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мо |
| онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма |
| ко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се м |
| у стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетк |
| о, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" |
| е толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа |
| заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола с |
| > <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до |
| ровима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновс |
| и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда оча |
| да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за нек |
| ише никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Луд |
| твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срц |
| онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па при |
| благослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори |
| у и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мисл |
| И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало |
| .{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у клан |
| ли нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој |
| тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао д |
| рилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе д |
| пет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траун |
| беше ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војв |
| агон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању |
| "6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће |
| ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, О |
| >Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Gr |
| к своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших де |
| се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко јез |
| о главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фех |
| лободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна |
| квом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ј |
| ошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на њ |
| пису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он |
| ену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било ј |
| том руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па а |
| , па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл |
| наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа |
| Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда |
| ј олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина г |
| боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и |
| има и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја св |
| т-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо |
| Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од о |
| велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући |
| , гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-М |
| са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, |
| нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на н |
| кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број |
| , него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирх |
| абастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не бу |
| .{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти с |
| оз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref |
| о палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо! |
| ако вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам сам |
| и верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао с |
| али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља з |
| псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њег |
| у, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад ус |
| а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме |
| <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толик |
| , ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карт |
| истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашт |
| родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, с |
| у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, са |
| оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом |
| је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— |
| "14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бо |
| д се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше толико |
| reign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>П |
| едну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с |
| онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако јед |
| нда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те сво |
| це, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p> |
| а Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху сво |
| , кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стад |
| стог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и и |
| на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач |
| и овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише |
| рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељи |
| а, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашч |
| чи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се жу |
| чинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да ј |
| доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како |
| пре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка |
| иверзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би бил |
| ћу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном |
| олазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с н |
| шко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да |
| олена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје |
| , и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, ве |
| сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> |
| пи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите как |
| рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза стр |
| е мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а н |
| јл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мица |
| да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном последњем прибежишту од |
| глиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку, па ка |
| описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће |
| езање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки |
| гове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у ду |
| ред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се |
| мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно |
| здера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела |
| на стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страж |
| јући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разгова |
| дним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из неда |
| муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренут |
| коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га |
| е никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, д |
| евојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа к |
| д није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> |
| сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови к |
| много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред д |
| и је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто |
| како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није |
| срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај |
| га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху ру |
| траховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички |
| јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и по |
| Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S |
| ојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога |
| га сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на |
| и још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башт |
| е мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је ниј |
| лу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред оч |
| ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а |
| арда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нане |
| знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих са |
| кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличнос |
| он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог |
| рдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка мла |
| рда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свако |
| но као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо |
| ће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, |
| злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">B |
| амо неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дош |
| ог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шеш |
| јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове сурово |
| госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак п |
| ио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више ст |
| у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више ос |
| куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му он |
| чина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам буда |
| нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој |
| вет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, к |
| да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је |
| зиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је јед |
| е зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици ман |
| ога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четир |
| .{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, |
| з руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрн |
| е, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конр |
| <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде н |
| нчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку нап |
| и да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он |
| о слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је д |
| а не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренута |
| е упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треб |
| ott, Peppi</foreign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љу |
| Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са ле |
| са удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и |
| раги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да |
| , али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p> |
| азе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез пр |
| свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну поред пажове руке |
| тала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цел |
| но, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S |
| гачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мисл |
| Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твој |
| о ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или |
| весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом |
| Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим ј |
| отла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одра |
| вршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш т |
| е? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега поста |
| о је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле |
| једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним |
| ухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови к |
| или из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, онда се редари стављаху на стра |
| ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи |
| ог стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њ |
| о људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и |
| чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревн |
| ољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове с |
| оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он сле |
| Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је |
| а не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији гл |
| и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе |
| у од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтив |
| јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам тре |
| е видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се |
| ај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде вр |
| грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни неб |
| арвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес |
| више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од нек |
| ље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоид |
| се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио ш |
| па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> < |
| а се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један п |
| оме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, |
| умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет. |
| сну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и ј |
| шао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он |
| узбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних |
| ију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачн |
| одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му св |
| речасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на пра |
| } Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној |
| један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру како |
| бијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам |
| е ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p> |
| исли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и |
| ом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш |
| ува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у пес |
| рнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама |
| — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом |
| је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару |
| световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији |
| ажи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и |
| с све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Ј |
| који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз |
| оје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче |
| га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач ко |
| да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као |
| подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављењ |
| лено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и |
| либе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се |
| под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње |
| з.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја |
| оста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не реч |
| удгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опро |
| ека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним |
| олеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и оста |
| ко је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од на |
| лабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њег |
| ојених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је |
| сној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезари |
| ако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} |
| лави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види мал |
| — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не м |
| и дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гла |
| песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то њего |
| на свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Го |
| — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отп |
| ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу бож |
| сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — |
| } А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклемб |
| ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просе |
| зера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у о |
| ође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не |
| ах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве |
| ине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па сад, |
| олики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стра |
| {S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али |
| него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књи |
| м? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу |
| ек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно прежи |
| у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „д |
| камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, |
| ћи се боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Ст |
| n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази |
| оспођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу бе |
| ота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стар |
| јим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад |
| 106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l |
| 08" /> од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ |
| н живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христ |
| емају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене м |
| наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко |
| мо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на |
| а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе сво |
| црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и |
| м у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда се.< |
| На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцау |
| ра, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмањ |
| се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним стол |
| је ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он н |
| ="de"> schlimm </foreign>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске сло |
| ерења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, |
| љиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још о |
| ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витла |
| ркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучава |
| и она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, |
| в, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла с |
| му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни пит |
| им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво к |
| их мука натера да према острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од об |
| и камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу |
| и држати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим б |
| ов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После нек |
| од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је |
| оранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место с |
| о ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке |
| ако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него шт |
| ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ |
| у слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само к |
| алази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауен |
| жарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинск |
| песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико трен |
| обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само к |
| ног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву |
| е онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице по |
| ве кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва |
| гарду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком туг |
| бројанице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли рад |
| “ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ћ |
| аљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је в |
| мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма мог |
| а једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с |
| самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је до |
| стина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, к |
| е свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми |
| а крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше |
| а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим |
| е дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безб |
| расто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме |
| аштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за |
| и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се |
| позната човека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па |
| кав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конра |
| тез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити ов |
| и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше |
| сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима племи |
| ачини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадо |
| n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати |
| накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и |
| дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјав |
| само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је м |
| ох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерт |
| својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> |
| Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ врат |
| ве три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само пост |
| су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могл |
| а га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према |
| га орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред |
| ане лежаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђ |
| унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се |
| м сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах ст |
| ше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само |
| , ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изне |
| кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се б |
| не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбур |
| умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакл |
| с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица што с |
| е реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквени |
| ор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна к |
| ски сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици јед |
| а смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар кака |
| вима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крај |
| дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене |
| хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, |
| . </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — од |
| их знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конр |
| рофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком |
| ором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и |
| ешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у ве |
| признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему |
| другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робљ |
| Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не ос |
| е био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пит |
| камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одма |
| егове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је с |
| > <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па к |
| ку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после наполеоновск |
| и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушта |
| слити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега |
| врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у г |
| .{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако ч |
| драво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају |
| ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви |
| д погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са ча |
| а се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо |
| т штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о л |
| а све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала ф |
| пила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуб |
| у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ команд |
| се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{ |
| едан мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру |
| ме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, |
| а превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб |
| како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том не |
| ав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У |
| ао да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се ме |
| ече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Види |
| м самопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што с |
| уштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине гро |
| шлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви |
| шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како |
| о свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" |
| унданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутов |
| е, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се д |
| је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —< |
| као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва гр |
| е немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство тога огромног народа не може |
| задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гл |
| вили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да п |
| а — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз |
| огу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде |
| ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са |
| год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S |
| ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости |
| кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се ви |
| те, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи |
| разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} |
| ти, исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прс |
| к пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гле |
| ри видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка д |
| стољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква |
| она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад мож |
| 56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово |
| му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као |
| у као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову проп |
| ије на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пр |
| душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву |
| несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S |
| ...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да |
| чане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света |
| тво обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну вл |
| оће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и нај |
| ља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад |
| лепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћи |
| а ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три нове |
| невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а |
| ам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми |
| уђеричку мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> < |
| <pb n="36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, |
| л поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „ |
| рним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која |
| сни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође |
| према острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е |
| не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја ди |
| да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није забор |
| појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које |
| , особито после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна |
| е за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пу |
| мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену букти |
| тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештањ |
| где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један |
| Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „<foreign xml:lang="de">S |
| даше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од |
| , као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећо |
| S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с |
| да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с |
| од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било ка |
| ања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за |
| зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још не |
| , па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемог |
| ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> |
| што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном |
| а тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леанда |
| уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и н |
| дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлага |
| и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакан |
| боравите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо |
| ије имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од |
| ог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза ти |
| људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет м |
| уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па |
| дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{ |
| има божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда св |
| е, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати сво |
| пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да |
| ека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу з |
| Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакв |
| да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од |
| </p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отока |
| ....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} |
| ету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја |
| м Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо |
| крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} |
| p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече |
| ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S |
| ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној |
| узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоид |
| Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у наш |
| е, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам ва |
| бадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, |
| караду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога воза |
| >— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са |
| бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгард |
| недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а |
| азову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </ |
| азгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице с |
| ечју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадн |
| и сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштен |
| рић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а уко |
| b n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох заб |
| ечи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег |
| шевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кл |
| шташе уз громовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад п |
| ке жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве |
| се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав |
| и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> |
| том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пр |
| це и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше |
| ја беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену има |
| и.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; |
| </p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је покл |
| на ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере п |
| ла, тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој шт |
| рију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот |
| генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момц |
| али никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло уч |
| ода тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој душ |
| на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узд |
| е врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће |
| то да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, |
| асење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као ви |
| еме уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> < |
| оже и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} |
| хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, |
| свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ о |
| карове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му ј |
| о да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је |
| е би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад ј |
| ије ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и |
| рдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{ |
| које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити. |
| а ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" |
| дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче |
| опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Наме |
| епо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке з |
| да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти пр |
| е створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?. |
| омислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће |
| „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место оз |
| ејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало |
| саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сва |
| у смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако о |
| ренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану |
| бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p |
| збиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог св |
| о да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео нов |
| ти, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам |
| ед које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод |
| ела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме д |
| е ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од |
| нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хо |
| н дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан |
| обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удо |
| лите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуб |
| унден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клиз |
| ?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у |
| медведа са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је |
| сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу |
| моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде п |
| у преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на ово |
| ашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се у |
| е — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обал |
| а сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом рук |
| >— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се у |
| ама старчевим... -</p> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собо |
| S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну |
| другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоз |
| лач...{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено стр |
| иви, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то |
| се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то |
| деничарски момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера. |
| {S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фу |
| е на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ зд |
| хова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за ле |
| ео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У |
| латом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раз |
| сима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене пе |
| ви и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, за њима велика и мала |
| зера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи |
| чно лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као |
| оја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би |
| и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад |
| век чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано ср |
| раховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неко |
| рца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине |
| ицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он поку |
| „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини го |
| ош од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз уви |
| на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва б |
| их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим ста |
| ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде и |
| и једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прио |
| је реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце м |
| жеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се инач |
| амо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се |
| спод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен |
| тог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до |
| и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...т |
| <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихва |
| ах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се вен |
| ј се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благослов |
| тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме так |
| д глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају ср |
| {S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако ле |
| у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ј |
| изале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчеви |
| а језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу |
| ком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а |
| ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небески |
| о исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен |
| ку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити не |
| еље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама на |
| од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de"> schlimm </foreign> |
| ише и више осветљавало дубоки планински казан продирући у његове небројене пукотине и ждрела ко |
| оју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после по |
| лцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме |
| аше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу |
| у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја б |
| осио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ј |
| ! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још не |
| то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, који |
| за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакл |
| мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа |
| рце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на мом |
| ника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од |
| и за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи |
| пружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали |
| } Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати |
| аки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила |
| е стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива |
| а противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш |
| збећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на з |
| ти.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он |
| самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном ж |
| /p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је |
| цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто |
| ичати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Би |
| као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мис |
| врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње |
| ју лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што пр |
| које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа н |
| ле, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој ка |
| кне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очин |
| на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и сла |
| накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару |
| омним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл н |
| амен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси доди |
| чи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спре |
| ј срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној |
| атлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише |
| срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично ј |
| гаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi> |
| ински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, |
| клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око вра |
| акве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „ |
| вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, |
| ледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им |
| када, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену ду |
| ака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица |
| до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути |
| гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја |
| то колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду г |
| у пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео |
| убичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике |
| а да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној огромној аре |
| вори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пе |
| ју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше |
| нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од о |
| у молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ће |
| је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило |
| ЛА.</head> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам д |
| ма, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S |
| ре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— |
| дем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да ј |
| сно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у о |
| кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из сне |
| амесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или д |
| !... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мир |
| стионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као шт |
| Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној |
| > <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није с |
| за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонит |
| ета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера забеле |
| из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо н |
| оз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па |
| вијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица приле |
| одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у су |
| ушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један |
| ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњ |
| е беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не бе |
| то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мисли |
| о (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од ве |
| ас љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l> |
| м сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у свом |
| буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричк |
| у ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <fore |
| свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке недељ |
| удовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове |
| за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су путници више једно на другом |
| ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, |
| и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо и |
| местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христо |
| ему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди |
| те какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! |
| еролда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје |
| д са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она н |
| славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И м |
| и је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, |
| так у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мам |
| ају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какв |
| се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> < |
| акви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхен |
| рови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера |
| моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише да одложим решење |
| дно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им ј |
| и ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрл |
| цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљц |
| ова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и народ око заград |
| е заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друшт |
| рда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пус |
| дгарду саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> |
| момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као |
| тензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „<foreign xml:lang="de">Sie S |
| ички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нани |
| “ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави, |
| господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га |
| ојим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како |
| е овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S |
| а, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој |
| ана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу |
| га је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај |
| оломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико |
| аље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих прим |
| ћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљев |
| <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај прикупивши св |
| бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" /> омразо на део с |
| ижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини |
| ким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет |
| јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању у |
| ји је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар цело сакровиште и |
| а кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из |
| ири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин в |
| епташе читаво море румене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробном копреном покрива та тија |
| да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђериц |
| породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњој мисли в |
| набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не може да из |
| чану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече стара |
| захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са ка |
| икакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јад |
| рбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно мо |
| ице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p |
| сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармонију склапа она из најоштријих прот |
| по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час с |
| евојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полет |
| p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>А |
| и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згл |
| а требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на н |
| у чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </ |
| густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога је |
| да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати не |
| несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се |
| ети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била |
| грљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румене светлост |
| имо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо д |
| имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном гре |
| или у пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране |
| о ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену кот |
| арицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, п |
| ако Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер |
| од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— |
| мо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоч |
| кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, П |
| пет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> |
| на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту наш |
| едрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпо |
| замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и |
| сти ни друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign xml:lang="de"> Schlimm </foreign |
| ћ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај не |
| ис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи ве |
| и!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као кака |
| да од колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, |
| ке моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио д |
| прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, |
| гову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кра |
| м дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпост |
| лама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то |
| котине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са о |
| цо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да |
| стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на |
| >Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами |
| цима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли прете |
| љиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— |
| гута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону но |
| еће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у |
| /p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као |
| ни, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; а |
| за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језер |
| откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих в |
| наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њ |
| господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник он |
| и мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви плано |
| аслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и ви |
| рцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се |
| и сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запињ |
| ју момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код |
| S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и |
| Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте м |
| по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и нај |
| гла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" |
| траже бити постављене око намастира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, а |
| сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. |
| ламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штет |
| што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од |
| мзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје |
| газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљ |
| бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако от |
| па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао стари |
| о уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне |
| рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам св |
| крен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких |
| Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што |
| таше у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и ви |
| мац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њег |
| своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли кол |
| и његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену |
| ници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Ј |
| са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста |
| тарац погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазим |
| и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вра |
| нђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође |
| вог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао пол |
| мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фам |
| образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачуди |
| S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбин |
| ле настрешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи |
| чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена |
| љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче. |
| омисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, к |
| да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и |
| он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опа |
| на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим |
| И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, так |
| ских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну |
| оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> |
| у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње на |
| чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о сре |
| а одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог |
| збор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срч |
| о — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} |
| една другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје н |
| и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један п |
| зерских таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, |
| т-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвор |
| мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак |
| рглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места покушавао да запливам у слог |
| арцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, ниј |
| .. тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гем |
| рост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том |
| /p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну |
| што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјап |
| амо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити з |
| није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или |
| па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста ј |
| дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, ј |
| овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда |
| упи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако сил |
| /p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам с |
| оји је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село |
| То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхен |
| езеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па |
| јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист |
| родираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S |
| та велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм |
| алио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па о |
| затечен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прили |
| д имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавит |
| Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу к |
| ита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих |
| м, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гур |
| нсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и |
| </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од ше |
| наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим то |
| цима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зар |
| у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један м |
| ано видео величаствену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, вид |
| останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ |
| није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да |
| ле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне дв |
| будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! |
| умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори офиц |
| дела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се вид |
| , дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред |
| далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би н |
| више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке послове.< |
| — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти ј |
| до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша |
| <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — за |
| је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и |
| нако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсв |
| и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских им |
| пљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура о |
| возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! < |
| ући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и латинс |
| азују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ћ |
| најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересантнији у |
| р! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је |
| алуђерица? — питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, ко |
| .{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљо. |
| ки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно |
| бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших д |
| плаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво вр |
| гледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да |
| или заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто срп |
| уштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше |
| е мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми мо |
| репастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не тре |
| е још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође |
| придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не об |
| азати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде |
| о као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, к |
| не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, |
| у продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му оп |
| е да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је б |
| е несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лиц |
| поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се нес |
| ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни |
| и једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплака |
| р...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Траункирхенскога, да поздраве свог |
| , ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније |
| грли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами с |
| Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих природних зак |
| њ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину... |
| паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја би |
| лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком |
| ом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту |
| твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељ |
| и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу сво |
| дин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме |
| и му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посу |
| кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.< |
| уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта |
| би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мирцлу</hi>! —< |
| ећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у рук |
| — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бо |
| своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница |
| у да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду |
| руго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.< |
| поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповеда |
| а мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невестинско рухо, кад га није |
| Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосни |
| ад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђе |
| рут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{ |
| Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мал |
| то пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријата |
| је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ ова |
| } Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојк |
| огла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет |
| ...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... зад |
| ојим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и за |
| } Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ при |
| та ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пођ |
| да стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и |
| арило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде д |
| камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> |
| у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве |
| е, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море плам |
| и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морај |
| есет пута захватили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једн |
| — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж |
| један старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом |
| утра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па |
| шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче |
| ра, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати |
| у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћ |
| p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико ка |
| амо полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити т |
| смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво ве |
| велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> < |
| кута низа стену котрљајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у див |
| ју, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно ч |
| у ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам |
| јајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према к |
| не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна |
| кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати |
| више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ј |
| ма ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великов |
| вамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамт |
| ћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојан |
| у дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као |
| р какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, |
| који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зу |
| м угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не при |
| ашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне прона |
| на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се |
| , а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. |
| у своју из непријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не ч |
| тицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p |
| едној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крен |
| спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру |
| још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он пр |
| ти а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати |
| у неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да |
| е страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће |
| назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су |
| удгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и |
| и да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која н |
| деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке године доказују.{S} З |
| повлачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске |
| много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у г |
| — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S |
| с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је нек |
| ’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —< |
| ти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ |
| тор теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах |
| страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж |
| } Она је била без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и ник |
| не планине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак, |
| егде близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђем |
| .{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да |
| ебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица |
| ни подајници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли |
| дан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На |
| и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско ста |
| утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не |
| и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом |
| ма, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви ум |
| тављају друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p> |
| Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати ј |
| варио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао ст |
| </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне неб |
| сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако |
| ирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очек |
| е довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другч |
| и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног муш |
| а је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али |
| сто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме |
| о чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад в |
| ш и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубок |
| ако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући ч |
| ху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси |
| рке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротиц |
| амо да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој |
| тало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не мож |
| м ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у ј |
| и мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа |
| е турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, н |
| орају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех она |
| ру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној пол |
| љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несре |
| жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још к |
| жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, св |
| ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним стан |
| ге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са |
| , а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црк |
| мундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњ |
| ан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, с |
| ако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да п |
| вну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза |
| — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није з |
| своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив |
| нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних оса |
| до девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем |
| ој где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи минис |
| о да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем то |
| тминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане |
| ију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто н |
| :{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> |
| ског језера нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планин |
| те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се |
| жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов см |
| гу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p |
| , кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опрош |
| ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве је |
| .</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико ни |
| рема мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући дос |
| ати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вод |
| ског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи се |
| оступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с п |
| им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необич |
| их башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав |
| рац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним |
| ама, онако <pb n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у ј |
| даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румен |
| да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни |
| и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцал |
| е по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне |
| л баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> |
| Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, |
| богородица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чуд |
| стира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је сви |
| дених кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пруж |
| форми буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом |
| ни.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпура |
| онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из с |
| а док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додав |
| јао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу |
| с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми |
| !{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се |
| ама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други |
| вет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — за |
| рофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их |
| јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са какво |
| више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке |
| а — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи сави |
| самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео ка |
| воме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде |
| х богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн< |
| ати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара |
| у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољн |
| ених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне |
| племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих реч |
| површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађал |
| им (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Т |
| а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намасти |
| нама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши |
| рећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p> |
| бведостојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве п |
| и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се зе |
| хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang=" |
| у друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја б |
| планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хи |
| нрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око |
| да бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:< |
| , али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене к |
| ред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући |
| клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек свој |
| не цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашц |
| кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим |
| .{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху |
| , очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S |
| о не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тог |
| ла грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и осе |
| ајдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, |
| аље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуг |
| воме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао по |
| ао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав не |
| никакве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црно |
| казујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и |
| могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељ |
| их видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> |
| ца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а пито |
| о језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог |
| , а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још има |
| аспитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да |
| ста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима с |
| од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа |
| чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро |
| ја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од са |
| колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p> |
| а, гостионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцк |
| ђе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним |
| уши они <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, |
| дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Бер |
| а погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од гл |
| раду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде |
| S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне |
| који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти О |
| јни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подига |
| дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јар |
| осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о све |
| ш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећ |
| ху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче с |
| замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као |
| па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред |
| стити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Кур |
| се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни насл |
| доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће |
| ађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими |
| два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаж |
| оже бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! |
| дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а |
| а да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мисл |
| а од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војн |
| несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно |
| шег београђанчета беху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сва |
| вестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју |
| само местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и хр |
| и је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за какв |
| марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као |
| гласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, |
| зеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да |
| алцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па |
| смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на ж |
| вршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде |
| ет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера за |
| непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није по |
| тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенш |
| т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или |
| ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој зем |
| ше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске |
| ар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n=" |
| ио? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p |
| о прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурн |
| о кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком |
| погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радо |
| прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагон |
| е ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, |
| ка не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измисли |
| ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за но |
| {S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Он |
| је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му ле |
| а, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт какво |
| штавање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зоро |
| се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лиц |
| зор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња |
| , браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми |
| на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд кој |
| ма увијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица п |
| прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама |
| ше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда |
| е из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ов |
| агрли запрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутр |
| е погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом не |
| же, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади |
| рати, да можете слободно сматрати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>По |
| Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико бој |
| м народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не мо |
| ја усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама |
| спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигес |
| је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал |
| мена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут зато |
| тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмун |
| њега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа |
| рњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно с |
| старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом м |
| војим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само некол |
| удгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикуп |
| сак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш |
| у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његов |
| из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста |
| и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и ј |
| то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с |
| по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом |
| х једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала |
| аде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах |
| карева!...</p> <p>— Племениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њ |
| вши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала с |
| „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т |
| <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. |
| gn xml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), зас |
| а дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Ах |
| Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио |
| срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или |
| да пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоре |
| га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угл |
| и стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи к |
| и часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена |
| ли, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати |
| по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од син |
| апоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка |
| љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, са њего |
| сима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у |
| са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око |
| у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога гр |
| који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{ |
| по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена |
| а својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од који |
| тарње светлости, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред |
| ушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана |
| аменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде изви |
| мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је ду |
| S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчев |
| аздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтани |
| на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на |
| завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „ |
| и треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас зад |
| рима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак |
| имелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом камено |
| ла.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до п |
| n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш д |
| слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви |
| од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој с |
| Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи |
| гао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збу |
| шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> |
| ујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p> |
| ту у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће ч |
| ign>) кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам т |
| , а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p |
| себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> |
| овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпођ |
| идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и |
| ициру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено про |
| ога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим |
| >— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непреста |
| страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц згр |
| аделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гле |
| да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, тамничког, фабричког и театарског ваздуха, |
| } Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је у |
| ање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа в |
| могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још ј |
| у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се по |
| ложењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам са |
| нас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филиста |
| коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и ст |
| <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништ |
| м, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању |
| овуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико тренутака да се ни |
| сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и б |
| — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? |
| ал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de"> |
| она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху састави |
| и! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хе |
| и да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и |
| , јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не |
| .{S} Ја истина несам особито правоверан католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу ве |
| е, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па |
| е да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један з |
| е њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену |
| ... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати |
| брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женских! — |
| ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мо |
| мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш соба |
| си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубо |
| е до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. |
| е шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од б |
| а оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. |
| е књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два |
| ори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. |
| але изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље |
| едрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Са |
| а који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Ни |
| ко просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о |
| ампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чу |
| беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се ма |
| } На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји |
| аш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне |
| илистанима у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоценостима своје богате ризнице та |
| — Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара зн |
| здајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни с |
| ловини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, са застава |
| боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипа |
| која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице |
| лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути |
| рквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— А |
| радима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер |
| > <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој би |
| јанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом |
| кочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јар |
| моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се |
| њ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше |
| и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у пад |
| се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Трау |
| што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само о |
| </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лои |
| ао причати своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда н |
| ивота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да |
| штено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Тр |
| вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} |
| љену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дич |
| ђемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само |
| демократских начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огро |
| n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, |
| ако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у |
| земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле ј |
| ћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир |
| ане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се си |
| ћ може распознати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, е |
| емо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим с |
| га располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покр |
| стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} |
| је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чув |
| год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с не |
| м, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S |
| срет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке п |
| ла крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима |
| </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око ње |
| , час четвороношке, час прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што |
| ива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фр |
| ign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb |
| леском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, на коме ка |
| а.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута наш |
| у на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, |
| ути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и |
| роду не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман |
| S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро |
| ута песница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си в |
| д њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе. |
| се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само |
| екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима |
| е све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво по |
| аде испоснице пред пријорком, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле ру |
| ружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми г |
| х представника, додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с |
| самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и |
| спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укеб |
| ње, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџиј |
| осподски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити г |
| unkirchen am Frauncee </foreign>« у III књ. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од |
| ата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под |
| господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом |
| ше испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде девојку сва |
| твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја чита |
| >ПУТНИЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро.{S} Крагујевац. < |
| а у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Е |
| а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чо |
| о раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху |
| о.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао за |
| ебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та су друштва |
| хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке стани |
| но и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18632_N2" /> — па онда |
| торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он н |
| ена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима |
| е пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вир |
| бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, |
| а јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — |
| Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам |
| је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици по |
| а ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а |
| кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n= |
| рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Х |
| погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све |
| коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој |
| ="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом |
| р дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! |
| звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим |
| равоверан католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју |
| уби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то |
| од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <p |
| ше громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страх |
| eb’bestättigumgssontag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате кака |
| шао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, к |
| на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет мину |
| од општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га м |
| се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у пошт |
| ва се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна з |
| е чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, кој |
| де уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа |
| н и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа та |
| адницима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звез |
| више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.< |
| ш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног |
| </p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па |
| молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију |
| ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу |
| беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенст |
| е стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње |
| едаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубље |
| трофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу |
| дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погл |
| е и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог |
| ао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга |
| з родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога жи |
| станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S |
| ну страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празновер |
| зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поник |
| не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, |
| Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у кра |
| јатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што пре |
| ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото де |
| алуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила оноли |
| „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, бра |
| е убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија |
| двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком о |
| е, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јер |
| јао неким хладним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дама |
| ком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у ло |
| а живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обр |
| код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — |
| а сувише среће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот прол |
| несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, |
| итешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда |
| а мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на пам |
| главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме |
| оравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, к |
| мљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је с |
| ије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, по |
| наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у ц |
| ктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за сво |
| сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> |
| и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бог |
| не око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако |
| лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло |
| ога турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од |
| падне на памет планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ |
| у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с |
| неш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, з |
| попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус |
| казиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинам |
| авног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахат |
| зио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, |
| недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски м |
| ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио |
| страни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво по |
| су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један стар |
| једињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише |
| е као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога ц |
| ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на с |
| с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће пред |
| еше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док |
| небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две с |
| су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се л |
| рица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хт |
| ра...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскоп |
| иницом ћерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —< |
| киде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у неб |
| ратили су свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толик |
| евој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — |
| труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања о |
| едан другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало ша |
| иком једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду годин |
| уло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, као шт |
| n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а т |
| ај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /> |
| целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочеп |
| ити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жрт |
| света служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душ |
| доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> |
| де у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врат |
| иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шум |
| овим цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Пре |
| њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра би |
| ијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске слас |
| е згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један г |
| и из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови кој |
| та с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи |
| а као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од се |
| на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисера |
| — као и многа друга раубритерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А к |
| r</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, а |
| оје изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и п |
| ћи у његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које |
| ше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни |
| освећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном |
| пет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путни |
| ело Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осо |
| ипштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник |
| {S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лиц |
| , пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад |
| и затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n= |
| „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два мест |
| лове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарски |
| а наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуко |
| араше буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави, прсима, и по штиту). |
| знало загледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледа |
| и и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не |
| у више за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковерним народима само да ов |
| је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провал |
| срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не му |
| дости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила |
| извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, |
| пуну наше православне сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, |
| која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христо |
| и да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари г |
| р намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара в |
| па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој ли |
| евојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову |
| м учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. |
| тавља замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна в |
| одичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око ту |
| убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком |
| планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше г |
| е замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је |
| нило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид успра |
| рисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се |
| здржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гл |
| опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана |
| х је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, |
| ко силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, т |
| рски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бу |
| о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и |
| тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очај |
| утом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> |
| али са језера тог старинског „зданија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у пр |
| ш је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва |
| је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила док је још са |
| непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и |
| Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака |
| де непријатељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазна |
| гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, ј |
| и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и б |
| ору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мучен |
| а, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро |
| дао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се |
| не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђе |
| било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим |
| ли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начино |
| о живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера |
| ици, зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, з |
| ако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења |
| лу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како |
| гна сваку сумњу, свако ново страховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S |
| е Лудгарду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горко |
| помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све више умножа |
| сника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама не |
| розору помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе |
| ве и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А с |
| не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје пос |
| ли при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, |
| допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе. |
| о је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недог |
| склапа она из најоштријих противности, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какв |
| теној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весељ |
| шћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста |
| играла вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи дав |
| <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да |
| својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге рас |
| есец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове |
| еде своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престо |
| ти само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање гла |
| авале су наше „љубведостојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} |
| гледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из пр |
| потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што ј |
| и мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре пр |
| небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој по |
| уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, ј |
| се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у не |
| за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чун |
| ану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ у |
| својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста савес |
| дење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} |
| а испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце |
| све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму гла |
| и овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро |
| ран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматр |
| ана имао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места |
| ћ рекао), застрти најраскошнијим бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, па |
| се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над |
| је време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их |
| ера има свој романтички накит у причама које прелазе од колена на колено, растући и разгранавај |
| готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књ |
| чао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Б |
| ла, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеш |
| јима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и |
| ајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{ |
| анац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки хр |
| стотинама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви кренуше народни живот у напред, а б |
| у тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час проп |
| погледом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ограда на |
| срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да |
| двезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лиц |
| p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бед |
| разним особинама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} |
| > <p>На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године |
| ли опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару |
| ој <pb n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећ |
| > што сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама |
| који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} |
| а, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више |
| грам с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак |
| а изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким н |
| а пред његовим престолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја свој |
| ли задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у |
| иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као зна |
| исерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају пр |
| у нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на с |
| Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, |
| да начине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући |
| зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја вели |
| си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш н |
| слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако ист |
| огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га ст |
| умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и |
| да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи |
| за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за |
| а цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу |
| рема натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише а |
| мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима толи |
| S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојч |
| ао да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком |
| далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одме |
| бом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њ |
| или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама рит |
| одакле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још праз |
| gn xml:lang="de"> Plätten </foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пу |
| претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир |
| деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} |
| лише и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је с |
| на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој с |
| инама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштени |
| м осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху под |
| ско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепав |
| а рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толи |
| хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{ |
| изаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд ко |
| кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његови |
| ћа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један |
| не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љуби |
| но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплаше |
| улу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он |
| говог Сервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тог |
| ојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку с |
| што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али ове хиљаде сиров |
| сти душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескачући |
| све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да н |
| ски свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрај |
| </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О бог |
| p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и испри |
| д оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угасито |
| девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се |
| ="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и оп |
| разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у бав |
| стано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешка |
| мала, кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што |
| го не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзен |
| гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите |
| гао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</ |
| .{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини ми се једном рекоше |
| десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер |
| сали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друг |
| ти Отокар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из сво |
| по лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена |
| урадити за благостање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој велико |
| уенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа о |
| борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког нов |
| е Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га п |
| а где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који |
| амастир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубави ето долази да своју ј |
| ним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или с |
| ни небеска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзена |
| ију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању |
| гли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— |
| о дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја |
| к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стр |
| испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p |
| нер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их так |
| о богоугодним пустињацима Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке с |
| .{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на пре |
| драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да у |
| латке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских тала |
| ога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало б |
| се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Ал |
| који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски |
| есантнији узрок него онај новелистички, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске |
| его и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно |
| шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски |
| .{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су и |
| видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свак |
| ј соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрч |
| е ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа |
| језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их о |
| оворили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са ви |
| носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и |
| ше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ва |
| јих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом |
| само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице н |
| људи срце није један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, |
| ера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иг |
| Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном |
| ву судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с она |
| изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасн |
| огледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им |
| не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац |
| ави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад |
| је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} |
| ња на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја д |
| одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако |
| евицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привез |
| г гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и јо |
| на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунил |
| слили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није |
| челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоценога накита, тај је поб |
| а, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гура |
| сет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бит |
| ног високог племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То |
| је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута |
| наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мами |
| ре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава пока |
| тауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господин |
| лијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p |
| ну сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крил |
| маху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним усклицима:</p> <p>С |
| ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврн |
| ока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - |
| не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мо |
| n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све |
| Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си |
| та да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, него да с |
| „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурш |
| о то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио |
| гледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа д |
| ица приређује приликом светлих празника који наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишл |
| одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који на |
| тајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> |
| на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста |
| ш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози |
| оје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен так |
| игре раздавати награде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше с |
| да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан |
| у лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, |
| се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Ж |
| Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у руж |
| огроман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намас |
| ио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини |
| ица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на к |
| нехотице сетих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „сло |
| довасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види |
| дела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то ви |
| колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још н |
| и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког дру |
| ла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, |
| упоредити са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p>После по са |
| едно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) кр |
| ионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код к |
| .. му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху |
| Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокар |
| рестављала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла |
| одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи к |
| pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има |
| лио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као |
| војка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и с |
| стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и ју |
| титовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> |
| Славна варош, особито са нашег владике који свакога месеца пише тако масна пастирска писма, да |
| а тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се вен |
| ху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n=" |
| покријте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да ч |
| гу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђер |
| ако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показ |
| се мора строго придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада св |
| иже жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве |