| полетиш преко поља као муња преко неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само га утиш |
| ва и звека оружја, на све стране журба, а кад с бедема угледаше крџалије где су полегли по свој |
| ад би красна Лепосава била његова љуба, а овако не имађаше за то никаке наде, јер га је стари Д |
| ва му се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! |
| о ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш |
| оје с врачара, које с Дунава од острва, а које са земунских батерија.{S} Али се и Осман-паша <p |
| ред честитам милост његова величанства, а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете од |
| беше срам да буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на |
| ивнику саспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жалосно гледаше ка |
| астучић и клече с једне стране на њега, а Коча ни сам не знаде како се спусти на другу полу јас |
| чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све онако радити као што му ћаја хоћ |
| >— Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако ди |
| га започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па |
| виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“... —</p> </div> </body> <back> |
| се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија пост |
| на пешака, дакле свега петнаест хиљада, а онда раздели целу јуришну војску на четири колоне.</p |
| мишљено седи па се час у ватру загледа, а час опет баци испитујући <pb n="97" /> поглед на бреж |
| то нико и не сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочива јој ноћ, тако је густа и црна она |
| м главом испред цара и његових војвода, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, и на посл |
| мејући се исказа шта му је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, а |
| n="" /><hi>могло</hi> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам п |
| великом муком набавили то већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим |
| </p> <p>- Све је то знао Кара-Фејзија, а знао је да турска посада у Једренету није Бог зна как |
| мука рађаше му се друга још страшнија, а осоаито га после растрзаше нова нека слика, која му н |
| p> <p>Паклени се смех захори од Турака, а сељаци грозно се стресоше од ужаса, који угледаше, па |
| вавим јатаганом нешто заосталих Турака, а у лицу сав испрскан од турске крви, на један пут суср |
| оча за час стиже ону гомилицу коњаника, а то беше све сама млада ватрена момчадија, улети међу |
| јући шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави чете своје.{S} У тој муци на срећу у |
| — Не, не, то не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијну као сунце неко особито, свето осећањ |
| га господара.{S} Кад изађе из присенка, а слуге пашине тек се стадоше згледати.{S} Њихово око н |
| та да чини...{S} Помреће му сва војска, а да уступи од кланца не сме, јер ће продрети Турци, па |
| } Сад се још боље разреди силна војска, а тек што се она сместила, од бањичког брда подигоше се |
| оча нестрпљиво.</p> <p>Једна је турска, а друга не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу љ |
| , али он гледаше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их погледи.</p> <p>На један пут се пр |
| забра један џевердан — вреди спахилука, а за димишћију и за јатаган није вајде ни трошити речи. |
| <p>— Ништа то Влајко, проћи ће те рука, а кад умреш и посветиће ти се за толико јунаштво што њо |
| пиштала, и дивна је Лепосава запевала, а он није хтео да се смилује на њих...</p> <p>На послет |
| е врлетних стена и страховитих провала, а друм, који преко њега води, мора често због каке јазб |
| му срдачно.</p> <p>— Здраво Богу хвала, а ти како си? прихвати му овај пријатељски.</p> <p>— Ис |
| чин веома радостан — ти си реч одржала, а ја не знам како да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — |
| тву моју:{S} Жива ме земља не дочекала, а камо ли мајка и родбина моја, ако те не измолим у оца |
| жина тако сложно да је земља задрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја |
| да се одмори.{S} Тамбура је још јечала, а глава певцу клону на прси, зар од каке тешке успомене |
| с надигнутим ушима скочи са свог легла, а ланац, којим везан бејаше, чудно зазвеча...</p> <p>Ал |
| живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} Сад опет навалише си |
| ријана Мирка.{S} Кад беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оправља кола, па се у то |
| исто пажљиво извео и из куће и из села, а нико га спазио није.</p> <p>— Ето господине — шапташе |
| рукама беху? —</p> <p>— Није она хтела, а што моја Перизе не ће, то ја не смем помислити! — одг |
| она га одавно ни погледати није хтела, а камо ли да је с њиме кадгод коју прозборила, толико ј |
| ћи Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, а сваки час нови приспеваху.{S} Пре него што се смркло |
| — На дивану од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју она миловаше |
| <p>— Чуј ме даље Кочо!... продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те |
| а, која је кроз једну пукотину улазила, а у бурним њиховим срцима кипљаше крв...</p> <p>На посл |
| ом слобода раширила своја златна крила, а они страшни бурни дани живе још у причи.</p> <p>Колко |
| зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад се лепа Периза узвера, |
| е како по друму шкрипе натоварена кола, а тамо опет чујеш лајање сеоских паса...{S} Мало час ка |
| ј земљи.{S} Свак се остави свога посла, а припаса светло оружје и похита у Кочине чете, које по |
| p> <p>Још није она ни низа стубе сишла, а незнана ханума журно скине са себе јашмак, па паде на |
| ге бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх тога после сваке битке красио ми је прса цар нем |
| пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више ништа неси могао чути.{S} Незнани путник прође к |
| ом; просу јој се по лицу највећа збиља, а из лепих очију севну така пламена срдња, да се на мах |
| глас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели јагањци својим срећним блејањем и |
| да је окитим плавим и жутим ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну м |
| S} Онда ми притеци с твојим соколовима, а сад с Богом, и помени ме по љубави! —</p> <p>— С Бого |
| боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћесарска војска.</p> |
| разговор.{S} Зборише о многим стварима, а особито о великим насиљима турским, о јадима српским. |
| часак беху све чете на својим местима, а Коча пред свима на своме вранцу.</p> <p>Пошто је у тр |
| огомоље, ханџарима грдише лица свецима, а она која не могоше дохватити решетаху зрневљем из куб |
| ник само чекаше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га није требало учити.</p> <p>Међу |
| т да уклони, па ће онда лако с Немцима, а особито та мисао царевина српска, Косово... које је р |
| враћеним и као песница надувеним очима, а крваве га пене попале по прсима и по лицу...{S} Брзо |
| склопљеним рукама, у оним лепим очима, а камо ли кад прозборише она мала уста.</p> <p>— Тако т |
| ута и пажљиво чекаше да се почне песма, а Мустај удесивши жице на шаркији, запева гласом, који |
| о је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, |
| е... али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, још не одустаје од своје м |
| омислити може.{S} Не прође ни три дана, а погана глава бегова котрљала се под ногама крџалијнск |
| <pb n="240" /> <p>Не прође месец дана, а Абди-пашу нађоше једно јутро мртва...</p> <p>Лепа вез |
| бро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим пођох |
| ње му се непрестано лепршало око усана, а у себи је гунђао.</p> <p>— Праштајте се, љубите се, т |
| ан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се нека не обична ватра.{S} С |
| ватра из српских пушака, па још једна, а онда севнуше јатагани...</p> <p>Коча, који је управља |
| уздржати на ногама, већ паде на колена, а глава јој клону на миндерлук.</p> <p>У тај мах подиже |
| кокорава коса спушташе му се до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта д |
| еши једном, и ево прође толико времена, а она ништа није учинила што је обећала. </p> <p>На јед |
| — Не прође много како се сврши крајина, а Кочине заручнице па један мах нестаде из Пањевца, и н |
| лепо, очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спушташе му се испод руменог вес |
| де кнегиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спремати и говорити.</p> <p>— М |
| бодна браћа српска, срећна и задовољна, а сад на том истом месту пишти кукавно српско робље у т |
| док Србадија не буде слободна и срећна, а задовољавао се тим што ју је сваки дан видети могао.{ |
| гне не би л’ се ослободила од робовања, а овамо сам радио да је себи присвоји.</p> <p>Једно јут |
| ко се не хтеде оканити својега прошења, а кад Периза и опет свагда одбијаше, онда стаде па пром |
| <pb n="229" /> издисаше јадна кнегиња, а он иђаше за њом смерно као мало дете.</p> <p>Они клек |
| ети од куда толика страшивост и плашња, а не могући замислити шта је то тако важно; па опет уст |
| p>Смрче се.{S} Ноћ је била тиха и лепа, а цела природа пупа лепоте.{S} Онај мирис, који ветрић |
| лице промени.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнул |
| Он се у зору врати као мртав од умора, а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S} Истин |
| једна испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се нешто као лишће по др |
| еварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону...</p> <p>У срцу вођа с |
| су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђаше се да се у кући ништа н |
| у стубу, и подиже руку да отвори врата, а кроз мртви ходник зачу се на један пут клепкање меких |
| колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господине Штурме! <pb n="1 |
| ="197" /> <p>— Не дам му ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топовима одговори! —</ |
| егово ће се име славити докле је света, а ми ћемо ево самим чистим златом и сребром да вам плат |
| му беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му се надметаху с обрвама, па не знаш шта је в |
| сјака примала као и најбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кући одрас |
| пољупцима; али тек што она склопи уста, а ладолеж се у тренутку одви па јој се пљескањем руку с |
| е више Турака!...</p> <p>Гласник ућута, а Коча премишљаше мало па онда се нагло окрене својима: |
| ма, па да оставим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре |
| .{S} Уз колено посади Радича Петровића, а до њега Јована Новаковића, мудрога кнеза из Шумадије, |
| како се спусти на другу полу јастучића, а још мање шта се учини с њим кад пољуби она румена уст |
| ош како лепо девојче румених обрашчића, а чистог анђеоског срца, које те жудећи чека да ти једн |
| ао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама официра аустријског г. Шумарског |
| пријатељи.</p> <p>Мирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде |
| ог брда подигоше се грдни облаци праха, а из праха просјајиваше сјајно оружје.{S} То беху Кочин |
| Поред друма беху поређани шесет колаца, а на њима беше набијено шесет српских јунака, потоњи шт |
| мци, ни у једнога још не беше наусница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, поносита и вит |
| рсузлуцима, заостала још једна искрица, а то је да је још мало поштовао мајку своју...</p> <p>Е |
| .{S} Напред!... — па опет ободе вранца, а његова храбра војска канда није од Левча дан, ноћ, ју |
| ном момку заповеди да му опреми вранца, а друге оправи разним четовођама са заповешћу.{S} Али о |
| м пустарама од жестоког арапског сунца, а ако се мало насмеши или започне причати каку причу, ш |
| азара, певаше је тако слатко и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч свакоме м |
| куће просјајкује нешто, час засветлуца, а час би рекао угаси се, баш као кака измучена душа, ко |
| где не допире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли поглед слабога човека, само да не узнемирујем |
| уста танад око тебе, мислиш да је киша, а ти само певаш и подврискујеш, па хајде управо онамо г |
| е он нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бо |
| поред тога цвећа, па хајде, хајде, кад, а на један пут нестане виловњача.{S} Погледам око себе, |
| ам поуздано дознао, ударити на Београд, а кад више не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо с |
| ла у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела за врелом |
| о да још исте ноћи не јурише на Филибе, а уздржавао их је за то што је његово срце осим храброс |
| па после ових речи изађе брзо из собе, а после неколико тренутака - - дивна Периза паде у нару |
| латко и смешећи се силажаше низа стубе, а Фејзија, које од чуда које од сјајне лепоте девојчета |
| ла танку воштаницу више мртвачке главе, а своју уморену тужну главу наслонила је на ледене груд |
| ад је видиш око живине, сад музе краве, а сад опет ено је око тора.</p> <p>Кнежева удовица беше |
| .{S} Час га подизаху у сунчане светове, а час га бацаху далеко испод земље, испод пакла...</p> |
| На чело јој се нагомилале силне бриге, а у грудима јој је неко тешко осећање, које јој чисто ј |
| и изували седајући и прекрштајући ноге, а које је чађаво циганче, каванско слушче, уређивало те |
| дознаће бабо, па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?...</p> <p>Млади |
| ој остаде и гасећи последњу искру наде, а час уљуљкиваху најлепшим сликама...</p> <p>— Не, није |
| еше 5000 пешака и 2000 коњаника посаде, а 5000 жена и деце.</p> <p>Лаудон одмах стаде с војском |
| елика душо како лако заборављаш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти |
| повима одговори! —</p> <p>Посланик оде, а топовска се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи топов |
| јевом до Дунава! —</p> <p>Ађутанат оде, а Лаудон се окрену Колореду.</p> <pb n="192" /> <p>— Шт |
| је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим шакама не можемо отимати градова! —</p> <p>— |
| као што они говораху, ослободити може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робљ |
| ћи тако драгог пролевала је горке сузе, а те небројене вилинске сузе слеваху се у хладни извор |
| <p>— Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, |
| .{S} На сваком је богато рухо и оружје, а сваки је бесан као што само Турчин бити може.{S} Али |
| се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то може бити војска серашћеро |
| хиљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо ли Осман-пашу!..</p> <p>— Ох јуначе, ти ми у срц |
| е толике године од како га видела није, а на лицу јој кроз неку црну облачину од бриге просијав |
| и јест оно била пријевара, ово ље није, а тако је притегао да не смијеш помолити зуба...</p> <p |
| уд.{S} Сваки час налазио се око капије, а кад сви полегаше он оде у своју одају, али се из ње и |
| м, разлеваше се хоџина песма од јације, а на највишем београдском бедему на шамском сиџадету се |
| песме разлежу се да се до Мораве чује, а коло пред кућом никако и не престаје само што се по к |
| </p> <p>Коча погледаше у своје четнике, а војник настави: -</p> <p>— За то сам брзо отрчао коли |
| на свачијим прсима сјају злаћане токе, а за свиленим појасима блистају се неком четири а неком |
| — Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа!</p> <p>— Знам, јер сам је |
| где кроз гору јече таламбаси и свирке, а кад оне престајаху онда се разлеже гора од дивних сва |
| окри красне горе и питоме драге српске, а војске се стадоше на све стране кретати и примицати Б |
| ају пала на колена, склопила беле руке, а нежна лепа глава клону јој на груди, па се тако Богу |
| сави; она му пружи своје обе лепе руке, а уз то погледаше га тако нежно, тако тужно!...</p> <p> |
| где је за њим пружила своје лепе руке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом к |
| је пут на њих наносио, као дивље мачке, а прескакаху на оним својим малим ватреним коњицима, ка |
| ка тишина...{S} Слуге су давно поспале, а очајна госпођа сеђаше у својој малој соби, ћутећи као |
| ништа учинио несам господине џенерале, а хвала ћесару на милости!{S} Али ми стојимо на двору, |
| леко измакле беху, подиже прамен магле, а из магле на скоро распозна његово оштро око да му то |
| да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платити што си тако кукавички заклетву |
| изгледаху као неки бео појас од свиле, а небројене злаћене јабуке на силним мунарама изгледаху |
| страни куће орило се по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети, јер он сад постаде и |
| виделе су се навезене бурунџук-кошуље, а о појасу лепршали су се појасеви с кићанкама, који се |
| S} Док сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, к |
| то могаше носити оружје, оде на бедеме, а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу моли.</p> |
| ови даше момцима заповест да се спреме, а коморџије почеше спремати своје казане и торбе, Коча |
| им заповеди да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром својим опрости.</p> <p>— Шта т |
| аде га и красна Лепосава по срцу своме, а и Мргуд по прегрдној мрзости својој...</p> <p>Павао н |
| да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он се тако претварао тако се пред сваким ч |
| огледом, који Коча не могаше да разуме, а сузе му као киша тецијаху.</p> <p>— Та седи, ти си ми |
| обињица тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво цвеће, не р |
| ни му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди таласаху се б |
| он је од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и војске у помоћ посл |
| прозрачну тајанствену копрену замотане, а исток је све више руменео...{S} Већ се из села чуло к |
| едне беху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађаху на ножицама жуте местве од најлепшег сахт |
| кој вароши, баште им беху тако уређене, а улице тако чисте, да би се човек морао чудити.{S} Осо |
| јем.{S} Ти води чете Радичу место мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још јед |
| рио с душманима красне наше постојбине, а још срећније се вратио сејама својим, које ће без теб |
| има као да хоћаше да у том часу погине, а у претераној ватри својој заборављаше да се он заклео |
| лико година свак слободно носио склоне, а трећи се разговараху о јадима и страхотама које тек ш |
| јер је уби непрекидни плач и неспавање, а ово већма убија човека него икаква болест.</p> <p>А о |
| шта му може нанети и најмање оклевање, а по гласу је познао кака је ово посета у по ноћи.</p> |
| куд си навалио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе |
| је су виделе и последње самртно трзање, а несу могле помоћи, пустише их да љубе прах своје деце |
| њоме делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим Хајка весело опрема братову доламу довршују |
| аско, које играјући сваке јуначке игре, а које опет ловећи зверад по гори са својим побром...</ |
| крвник слободе и хришћанске лепе вере, а сад, ох, сад је свуда пусто... пусто...</p> <p>Таке м |
| да је мало и заборавно ћесарове намере, а што није заборавно то је помишљао да треба најпре ову |
| трепћаху бисерне капљице од ране зоре, а поглед јој тако смерно, тако љупко а уједно и с неком |
| и Кочине чете, па од чуда скаменише се, а њихови противници видевши да им сам Бог шиље помоћ од |
| е токе, које ће сутра прси да му красе, а међу тим непрестано трчкараше у коњушницу да види да |
| осподара, брже за мном!... — па полете, а сви за њим, па по сред оних чета што још мирно стојах |
| ко потребна за друштвени живот у опште, а и за сваког човека напосе, — потребно је да се у њему |
| шћер Абди-паша страшну војску, коју ће, а можда је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли изм |
| амим иглама стоји, чинило му се умреће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од <pb n=" |
| ити није могао.{S} Кад је био код куће, а особито пред мајком, лице му беше тако тужно и очајно |
| азилазити весели свати из Миркове куће, а кум сведе младенце...</p> <p>У вајату је горело канди |
| аће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у анатемњака, далек |
| се први саже па се напи хлађане водице, а за њим младожења с младом, па за њима сви свати...</p |
| ју је угледао, јер он познаде оно лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме с |
| о нагна непознатоме силније крв у лице, а рука му и нехотице обухвати балчак од сабље.</p> <p>О |
| } У сувоњавој леваци бројаше бројанице, а бела коса посребрњена месечином дивно му се спушташе |
| обу, те само расипље небројене варнице, а оно ти то беше столица на којој цар седи.{S} Војвода |
| Крџалија, па онда баци сабљу у корице, а пружи руку везиру: — Устај, ти неси вредан да оваку к |
| полете опет.</p> <p>Тек да зађе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је желео пре непријат |
| поведе разговор, закуца му живље срце, а очи му се нехотице <pb n="187" /> отеше на врата од ј |
| а, као да гледа како дивно румено вече, а то је њега често усрећавало.</p> <p>И она гледаше мла |
| ео, па ће га одмах наћи какво пастирче, а знао је добро како су сви његови сељаци добри...</p> |
| ила свему што јој ту у друштву требаше, а ништа није лакше него женско чељаде томе научити.</p> |
| давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је непрестано копкало оно што је чуо од калу |
| ве чете Турака, који безобзирце бегаше, а после још једног сахата на Косову неси могао спазити |
| из боја...</p> <p>Ватра не престајаше, а крв на све стране по разбојништу оцрвени меку траву.. |
| о срећно; та само му једно недостајаше, а то је што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; а |
| се оних шала што их заједнички збијаше, а у том стиже и Мргуд, који се <pb n="18" /> такође са |
| ричање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од радости.{S} Млада Лепосава |
| на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским потоцима, где ником |
| ом враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, а поред тога у целој земљи не беше ни једног Турчина, н |
| место свију чета, па онда их закопаше, а сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прост |
| ином обасу срце што тако силно осећаше, а побру своме, који га као с неком победом гледаше, сти |
| винца, певаше колико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда слушаху ситно ће |
| ј прогорори; а она само ћутећи слушаше, а кад је чула да се и последњи шушањ у кући изгубио, он |
| ана који по турски у зиду сазидан беше, а уз то подругљив осмех лепршаше се на његовим уснама.< |
| у те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше да тал |
| Али све узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер ево већ н |
| <p>И они се жарко загрлише и пољубише, а обе <pb n="210" /> војске које чисто дршћући чекаху д |
| з стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим местима, нити мисле нападати, о |
| се почне јуриш! —</p> <p>Официри одоше, а Лаудон пошто разасла још неколико ађутаната са разним |
| а сенула преко мутног неба његове душе, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову божан |
| е весело са миндерлука, ходаше по соби, а груди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у ле |
| ="120" /> неколико пута прошао по соби, а она би се већ испунила главнијим сељанима, који плашљ |
| а ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак са свим друкче обрнут |
| тако јако да их на послетку раскрвави, а кад Надина поче клети неверу, није се могао уздржати, |
| улети међу њих па их љубазно поздрави, а они сви поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јун |
| ла данке, на послетку им број заборави, а њега још не би...{S} На послетку кад виде вила да про |
| ладост улеваху у млађано срце Лепосави, а што једним погледом могаху убити непријатеља, сад уко |
| пусти на својим алама као какви џинови, а сваки се титра витим копљем којим ће гађати, па само |
| ни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а сврх тога на један пут пуче по народу глас, који прос |
| заклео подићи Србадију да се ослободи, а не лудо погинути, које би за цело те ноћи било да га |
| хода, он би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} Мало — мало па би з |
| и обрашчићи све сјајнији, све руменији, а она уста чисто згараху у руменилу!... .</p> <p>Бака о |
| , онда он постаде <hi>дост</hi> турски, а то је толико као љубимац.{S} Он је сад могао учинити |
| , само кад сте срећом још ноћас стигли, а сад отпочините, јер сте од силног умора већ малаксали |
| коња и откаса путем, који вођаше скели, а остави јадну кнегињу у страшним бригама.</p> <p>Мргуд |
| би му је због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестан |
| тако Турцима умилити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турци |
| зађе пред њих да запита куд су наумили, а они се сагоше преко својих коња те је целиваше у руку |
| амо љубљаху, ни речце несу проговорили, а и није било нужно, њихови су погледи млого више исказ |
| о?{S} Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз то непрестано ме је миловала и љубила само да јој |
| Ја бих рекао — рече Коча па се замисли, а за тим одмах заповеди да се војска разреди.{S} Радича |
| ао бабе, па загребли одакле су и дошли, а напустили земљу.{S} За то нас не дочекаше на граници! |
| ад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи изаћи... —</p> <p>Лепос |
| а јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш с |
| абра Гружа, ту беху поносити Рудничани, а и из питомога Левча беше доста гостију.{S} Чисто не з |
| бе остати док не буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам толико снаге да сам сатрем сво |
| који свакоме беше мио као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно код Пореча издао |
| ене чохе беху богатије златом извезени, а широк у хиљаду бора набран фистан бејаше од свиле.{S} |
| утеши и да је у свима пословима одмени, а више ништа...</p> <p>Али кад би се на земљу спустила |
| црни димови као кака чудовишта огромни, а по кад кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце |
| жи буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загрли свога господара па |
| то је требало испевао <pb n="92" /> си, а сад немој више нарицати што се не нађе јунака који би |
| а зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега стења..</p> <p>А сад?...< |
| на мртваца и стаде га плаховито љубити, а кад мало дахну од силног плакања, онда се наже на пос |
| ивот у њему — Ја сам те могао избавити, а несам хтео...{S} Фејзијо!...{S} Проклети, Фејзијо!... |
| тране стене не могаше се ништа опазити, а на стази се ни један Турчин појавио није... -</p> <p> |
| а је мрзио као што се само може мрзити, а не помишљаше да је то његов брат, не сећаше се да је |
| што ће их куга као слабе жене поморити, а неће погинути као што јунак гине, па зато су често на |
| каку опасност он се лако може вратити, а на послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа |
| рече — ти си спасен од очевидне смрти, а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па си заш |
| се поклони па оде да изврши заповести, а Коча гледаше мало по својој војсци, кроз коју се прос |
| не речце проговорити од велике радости, а Лепосава сакриваше лице у крило старе кнегиње немајућ |
| у сипаше ватра пуна љупкости и милости, а за дугу косу, која се у плетеницама блисташе низ бео |
| сто сагореваху саме од своје светлости, а силне витице од косе разасуле се по белим пуначким не |
| шати!...“</p> <p>Тек што она то изусти, а склопљена врата од чадора, отворише се полако, и једа |
| од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ни |
| о очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, а она мудра познаватељка пањевачких момака узе жарило, |
| н у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме, и по |
| о?...</p> <p>— Ама нас је много у кући, а несмо ни ми богати!...</p> <p>Очи Кочине засијаше се. |
| /> на мегдану с бритком сабљом у руци, а онда није ваљало жалити...{S} Онда је се ваљало освет |
| вечерас!... — Па онда опет склопи очи, а изгуби се у облацима од дима из нарђила.</p> <p>Надин |
| следње речи, па га пусти нек се истрчи, а он обичним ходом јахаше даље.</p> <p>Мећу тим Коча за |
| јао, и Шахин се врати ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, и за то су се они |
| n="42" /> сина, и пријатно се насмеши, а девојка обори стидљиво очи к земљи.{S} Гости се почеш |
| ово урлекање по красној српској вароши, а дорћол опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже |
| че!{S} Мене је одменио пуковник Старај, а ја долазим да заузмем варош! —</p> <p>— Добро — одгов |
| ше да умори никаква невоља никакав бој, а још маље непрекидно путовање.{S} Кад угледаше како им |
| аћо за веру хришћанску! — полети у бој, а све његове чете за њим.</p> <p>Коча се беше упутио на |
| брзо соколе.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди крџалија не сме спавати кад је јунак <pb n="2 |
| Ухода слагао...{S} Ово је сам коњаник, а за цело има их преко пет стотина!... па онда одмах по |
| е, аја нема.{S} Кад мало боље загледам, а оно поред последњег цвета нека рупа.{S} Разгрнем шибљ |
| екао брате, овако певање још чуо несам, а и не ћу више чути!... —</p> <milestone unit="subSecti |
| — Збиља, ово сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча в |
| .{S} Вранац га поздрави веселим рзањем, а по шуми се орила славујева песма.</p> <p>Каква беху т |
| терхазију и Бродановића са Соколовићем, а наставе разговор с беговима.{S} Цар им је све давао о |
| ризу, или ако и не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је с |
| ва котрљала се под ногама крџалијнским, а Фејзија је опет жарко пригрлио своје мило злато...</p |
| да сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити, јер знате јесам ли |
| миловати, моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, ос |
| Ти само седи код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!...</p> <milestone unit="subS |
| и то јако задаваше бригу вођу српском, а сврх свега, на један пут почеше му војници умирати и |
| ланке.{S} Однекле их истера Коча силом, а однекле сами побегоше у градове запаливши своје куће. |
| ву душу тишином, ојађене груди милином, а срце надом...</p> <p>Већ давно беше почело свитати.{S |
| они хтели, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мора му послати берат на везирство па још |
| проговори на послетку одважним гласом, а Мирко пребледе...</p> <p>— Ти си кукавице, рад освете |
| ио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефенд |
| ће он напасти, већ само исуну јатаган, а полеже по вранцу, па грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо з |
| а, којима не могаше проћи ни један дан, а да зверски не смрве и не погазе какав красни цветак.. |
| S} Он држаше преко крила свој џевердан, а палац му на орозу беше...</p> <p>Ветар што лети онако |
| ње!</p> <p>Сјајном месечином осветљен, а тихом ноћи уљуљкан, спаваше у дољи питоми Крушевац, к |
| прикрајка, само је гледао па се кидао, а у прсима му се изроди пакао....</p> </div> <pb n="22" |
| вио напред мој светитељ па би ми казао, а такав сан никад ме није преварио.{S} И ноћас ми се ја |
| ећ се и смркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он је чистио и опремао сво |
| одношаше.</p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мргуд се једва мало утиша, ућута...{S} Тамнина беше т |
| .</p> <p>„Ја му казах све што је питао, а кад он опет стаде питати како живи народ по српским к |
| ="4" /> се с тобом последњи пут растао, а како те сад после десет година походим!...{S} Ох, суд |
| у намештену собу, где је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и |
| зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а овако при свести, боља му разтрзаше срце као кака гра |
| е топова и праске пушака орило се небо, а чисто би човек помислио да земља дршће од страха.</p> |
| а сама димишћија вреди небројено благо, а камо ли пушке све у сребру...{S} Али није ни чудо, то |
| хиташе Надина — јер до зоре нема много, а кад сване, ја треба да сам далеко од Једренета.</p> < |
| ба па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лековито вилинско би |
| ка непријатеља.</p> <p>Не потраја дуго, а Коча осети да се Турци приближују, па како иза стене |
| ранцу, она је слушала његов бахат дуго, а он све слабији, слабији биваше док са свим не ишчезе. |
| и га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, |
| доиста онај момак, који је књигу однео, а други беше неки официр из ћесареве војске, али <pb n= |
| рљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам могао д |
| ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећ |
| огу молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени знак.</ |
| ути све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу јако дирнуше ове Мргудо |
| <pb n="184" /> сваког је шушња стрепио, а како би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да |
| гог, јер Мргуд није радо никад говорио, а Коча није хтео да га узнемирује у његовим мислима, ве |
| ош није он ни пола ових речи изговорио, а нежно девојачко срце изли своја бурна осећања у још б |
| о.{S} Тек што се мало од чуда повратио, а то је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста м |
| му се на један пут окрену кућа наопако, а у души беше тако потресен, да чисто хтеде полудети за |
| оје лепе руке: — Њена смрт није далеко, а Коче још нема...</p> <pb n="222" /> <milestone unit=" |
| али он то не смејаше учинити, јер нико, а особито раја није смела видети његова милосрђа...{S} |
| трже од тог опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој грунуше као киша.</p> <p>— Сине, ох.. речи ј |
| у му она пружила беше, пољуби је жарко, а она њега у чело па рече: -</p> <p>— Да си ми срећан, |
| па јој речем тако је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тог |
| о оружје зарђа под земљом као и српско, а славна прошлост њихова живљаше још жицама од шаркије |
| робуди се још једно чудно, врло слатко, а у једно врло мучно осећање...</p> <p>Сурови његови во |
| } Свак за се отимаше што му је требало, а најстрашнији вук Салија уграби најлепше јагњешце, угр |
| } Свуда се све већма и већма стишавало, а небројне звезде на чистом плавом небу све се више бли |
| S} Руке су му немоћно клонуле низ тело, а замршена дуга коса сакрива му скоро цело лице, тако м |
| говораху да се нешто у харему догодило, а други увераваху да му је некакав ферман стигао, прист |
| ати у пуне Кочине образе њино руменило, а његове уснице под вилинским пољупцима задрхташе...</p |
| онда пропада све што се до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке толики страх ући да |
| у седе, метнувши малог Мргуда на крило, а огрну га још боље својим бињишем.</p> <p>Возар није ч |
| угледа једно дете које се беше сакрило, а од страха занемело.{S} Он му брзо притрча, узе га у н |
| де и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се сјају баш као и сечиво...</p> <p>Али ово шт |
| ..</p> <p>Још не беше добро ни свануло, а царска и српска војска поче се спремати.{S} И на једа |
| оре бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турци нам поплавише земљу.{S} Народ пишти од невоље а |
| ше родну земљу српску мирно и спокојно, а и трговчићи по паланкама рађаху слободно свој посао; |
| а плавим очима загрлила га је страсно, а друга у које црне очи чисто сагореваху саме од своје |
| S} Оно по зидовима само злато и сребро, а по земљи прострта све најскупља свила.{S} Ја се чисто |
| е трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, |
| рављаше топовима славни топџија Ровруо, а од Кленка управљаше сам цар не гледајући што око њега |
| и девојака, што савезана у један сноп, а по нагом телу намазана катраном па запаљена заједно г |
| и пустиње љубе као какав хлађани извор, а ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчистије сло |
| само да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— А што сте се укочили д |
| на крај света, па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не |
| адесет, кад би други пресвисну педесет, а трећи стотина...</p> <p>Коча је био у очајању.{S} Он |
| војводи Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Бе |
| ча је као на муњи прешао онај дуги пут, а кад је пришао к слободној земљи својој, онда му јунач |
| а виде, па кад угледаше сакривен барут, а оне све прснуше у смех.</p> <p>Дуго се разлегао кикот |
| бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пу |
| ко је Коча тај дан провео чекајући ноћ, а каке је муке ноћу претрпео чекајући зоре, то вам не м |
| лепе руке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом камену као црв вије...“</p> < |
| и све на прстима уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива душа није их спазила...</p> <p>—- Имате |
| ј да накаже грешника за дрскост његову, а оне све зачас развише своја сјајна зрачна крила, која |
| Тек што заврши ову најсветију заклетву, а иза њега зачу се дивно божанско појање...</p> <p>Песм |
| пивши руке шапуташе жарко неку молитву, а мајка Кочина жалосно врћаше главом па јецајући говора |
| па се с прекрштеним рукама мољаху Богу, а најстарија им вила прозбори, раширивши руке:</p> <p>— |
| пошто већина турске силе уђе у заседу, а одјекну јој цела дружина тако сложно да је земља задр |
| ота, паметне старе жене па се џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу |
| мах помаже...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију; али неће главари. |
| млади Хуршид љубећи млађу сестру своју, а она му враћаше пољупце благосиљајући га:</p> <p>— У д |
| , и док носи о бедрима сабљу самоковку, а о рамену поуздану руку.{S} Па вам лепо преварим своје |
| "128" /> <p>Лепосава погледа у помајку, а ова зачуђено слеже раменима.{S} То добри Павао никад |
| везана, звекну скотрљавши се по шљунку, а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ п |
| ћ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувају коње и коморе |
| к што војводе одоше да спремају војску, а Фејзија остаде сам, ето му једне ђувендије...{S} Он с |
| <p>Остало је надокнадио притисак руку, а још већма погледи....{S} Јадан младић није знао да им |
| му приђе један човек замотан у струку, а с обореном главом.</p> <p>— Господару. — прозбори нез |
| о узе малога Мргуда па искочи на обалу, а возар задовољан што у награду за вожњу није ни једну |
| ђаху у наоколо пушећи и збијајући шалу, а млађи трчкараху час тамо час амо спремајући што курба |
| о урлање његова друштва по пустом селу, а кућа старца Драгомира букну у пламен...</p> <p>Чопор |
| тре очи, па кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред |
| } Ветрић је полако подујивао кроз дољу, а небројне ватрице извијаху се под њим као стидљиво дев |
| ве црне очи сипаху јоште жестоку ватру, а све на њему беше тако значајно, тако тајанствено...{S |
| p>Још ни капије од града утврђене несу, а већ се чује рзање оних малих крџалијнских коња, што л |
| један татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од <pb n="139" /> умора.{S} Особито се ово |
| тку јавља се главар на искићеноме хату, а поред њега његови перјаници са голим сабљама у рукама |
| ладић одлети на помамноме турском хату, а храбра дружина за њим.</p> <p>То беху <hi>прве крџали |
| даде се раскалашном и распусном животу, а остави своје сјајно оружје да рђа.{S} Турци што их сн |
| сад послушај.{S} Остани те чувај кућу, а Кочо не ће заборавити Мргуда свога! —</p> <p>Сад га с |
| > <p>И Кочо поведе милога госта у кућу, а његови четници иђаху полако за њима здравећи се са сј |
| е би засијала са свом својом сјајношћу, а она се узвијаше у небо, излеваше се у великим огромни |
| милост најжарчом синовљом захвалношћу, а притворне Мргудове пољупце најсрдачнијим и најчистији |
| заман, Кочине се чете намах попуњаваху, а Турци гомилама падаху у провалу...{S} Не прође по сах |
| ана? —</p> <p>Сви се зачуђено згледаху, а он погледа на руку па се само насмеши.</p> <p>— Ништа |
| мачка с мишем! —</p> <p>Сви се смејаху, а онај што потезаше пиштољ запита:</p> <p>— Ама зар ће |
| есу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгомир.{S} Само Лепосава не им |
| превијајући <pb n="275" /> се по праху, а незнајући ни речи да проговори.{S} А да како ли беше |
| громко сви.</p> <p>Тек они у речи беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми д |
| онако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад толиких сплета |
| оклевања! —</p> <p>Коча оде к Пањевцу, а Радич прибра растурене <pb n="226" /> чете, провећа м |
| о распуштати.{S} Дељаше народу правицу, а кад је био усамљен, онда се губљаше у слатким песмама |
| чен!...{S} Њега прогласише за издајицу, а Мргуда наместише Немци на место њега!...</p> <p>Те се |
| Мргудово име он сав поплаветни у лицу, а зубима шкргутну.</p> <p>— Несрећниче!... —</p> <p>— У |
| ано ходао замотан у неку црну кабаницу, а ево како се то могло видети: он је тако радио кроз св |
| асте, па могу после заједно у Раваницу, а до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећка |
| нас раставише, тебе одведоше у тамницу, а Перизу одведе проклети Абдураман; јер кад га везир пи |
| p> <p>Надина одлети на одморном коницу, а Периза оста гледећи за њом с очима пуним суза, и слуш |
| р да нико не опази како је њему у срцу, а особито се претварао пред својом Перизом, смејао се, |
| а са разним заповестима, посла по Кочу, а он оста пред шатором шећући се намрштено.{S} Вече беш |
| мора.</p> <p>— Сахрани лепо мајку нашу, а немој плакати за мном, до неколико дана или ћу за нав |
| рне очи провидим ти велику сјајну душу, а у овом боју мало час показао си да ти је срце као у л |
| —</p> <p>Али то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке осветнице...</p> <p>Тако беја |
| о ће, на послетку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} А за |
| у, и везир радосно кликну:</p> <p>— Ох, а зар си ти досте<ref target="#SRP18631_N5" />; добро м |
| дирати.{S} Али они прођоше и Крушевац, а нигде никог не опазише, који би стао да им пут препре |
| p>Кад млади вођ угледа питоми Крушевац, а над њим планину Јастребац, из ненада га такну у срце |
| оиста то беше Надина, бледа као мртвац, а уздувана од тежког и наглог јахања, да је једва говор |
| иц.{S} С плавога неба сијаше пун месец, а из горе подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, л |
| мојим кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра данас учин |
| да јој једва оком врха сагледати можеш, а испод стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва |
| {S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... тако збораше незнани јунак |
| невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу |
| ти као муња, сатера Турке опет у варош, а радници наставише свој посао; топови већ никако ни пр |
| највећег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а кад ово изговори, младић клону на земљу, плаховито је |
| нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од |
| ишем, примораћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно одељење од д |
| ости, дотле ће све бити вечна почињања; а публику која чита не може нам ништа лакше створити не |
| адину те јој каза вољу свога господара; а цура, за коју мним не ће требати да се каже да је то |
| беше ни трага <pb n="168" /> ни гласа; а делије његове остадоше копрцајући се по пољу.{S} Ама |
| и веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један од нас не ће изнети главе!</p> <p>— Шт |
| о!...{S} Зар хоћеш да останем код тебе; а нек уђу Турци у наш завичај, нека секу и пале, нека.. |
| ји је упрт у ниски таман таван од собе; а поред постеље погле шта ти светла муња још показује.. |
| се погледала Кочу, па је онда нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом |
| а то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као да је знао како та игра у срце дира младе |
| рже обе мале пушке, али оне не згодише; а Фејзија јурну, зграби га силно, и оборивши га под ног |
| ан страх, па не смеде да јој прогорори; а она само ћутећи слушаше, а кад је чула да се и послед |
| преврнуле да га страшно беше погледати; а кад Павао све исказа онда он склопи очајно руке па по |
| али без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко сваким се кораком у себи заклињаше да ће се Коч |
| и не додириваху по поду прострти ћилим; а шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њих |
| ди главар — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три поуздана човека ћесару д |
| у свему вредан тебе, биће ти побратим; а најлепше девојче на свету биће ти вереница!...{S} Сад |
| сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија постаја неколико тренутака не знајући ни сам |
| са себе скидати господско венчано рухо; а Лепосава седе на један ковчег па се дубоко замисли, и |
| дре опити човека жешће но икакав хаџис; а можеш опет видети по које лепо харемско чедо, како је |
| те да њиме искити своју дугу црну косу; а Кочино срце мину страшна стрела кад угледа онај божан |
| јаком пратњом и с Надином право у Крџу; а он загрли Радича.</p> <pb n="261" /> <p>— Хајде брате |
| ло благо које рад лечења <pb n="272" /> а највише што се хануме чашћаху и весељаху довлачећи у |
| да му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са свим занесен био око веслања — лако би чуо |
| се у измрвљену љубичицу, <pb n="115" /> а страсни младић обави своје јуначке руке око њеног вит |
| е турске пушке и топови, <pb n="177" /> а на бедемима се појави бела застава која се три пута п |
| опет на ме срдиш?...{S} Тешко мени!{S} А чим сам те увредила мајко?... па сад свладано тугом д |
| чуђено Периза па устаде — у по ноћи!{S} А која је? — додаде поћутивши мало.</p> <p>— Неће да се |
| ти заповест коју вам мало пре дадох!{S} А ви господине — окрену се другом једном официру — јави |
| пре да намири његова чила коњица!...{S} А ја?...{S} Ја ћу му радосно зготовити господску вечеру |
| подари, и своју зверску ћуд врши!...{S} А ту на том истом месту, за времена српске среће, кад С |
| нас после он сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам роб |
| олиш?...</p> <p>— Аха, зар несам?...{S} А знаш шта сам снио?{S} Дошла моја мала мркша па ме мол |
| их оставише небројени потоци суза...{S} А на челу, на коме се пре тако лепо сијаше понос јуначк |
| најстрашнија битка, најљућа цика...{S} А ако те ошине који ханџар или ти кроз срце пролети вре |
| неке справе свака с хиљаду свећа...{S} А кад погледах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су у |
| оли да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, и копајући под собом земљу, пригиба |
| отеше, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помислити, кад се само сети с какв |
| ој за појасом не беше љуто оружје...{S} А утегнути опанци на малим њеним ногама беху прсли од д |
| глухо доба некуда у село тумарне...{S} А свака домаћица даваше му част и пошту што је знала бо |
| Чело му беше мирно као мирно море...{S} А око побледелих усана трептио је блажен осмејак, као к |
| еке душеке и заспаће као јагњешце...{S} А ја... ја ћу сести чело његове главе, гладићу му лепу |
| аху сад разбацане по росној трави...{S} А из срца, које тако жарко одушевљаваху најсветији људс |
| радовао што ће му се љуба удомити...{S} А Мргудова дела?...{S} Ни један човек није без греха па |
| ица што се на путника чисто смеши...{S} А под густим црним обрвама блистаху се два црна ока, сј |
| амњанаком или крупним смедеревцем...{S} А сад уза стубе на ћошку, на којој су прозори обрасли б |
| што се тако изгуби од туче за њим...{S} А радосна момчад?...{S} Ала ће се око њега весело скупи |
| душа, која се раставља са светом...{S} А кад сијне сјајна муња, погле шта се у тамној собици в |
| е осети да је некоме живот одузео...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Т |
| ан рајетин ни помислити није смео...{S} А и Драгомира с ћерком одавно би он Турцима издао, <pb |
| и ме ти и нехотице онда осрамотио...{S} А Мргуд... ох проклета му душа... он ме је не престано |
| се страховито грчило и превијало...{S} А на лицу не беше знака од мука, оно беше мирно, велича |
| ша девојка на свету <hi>његова</hi>.{S} А зној од умора, који му капаше с поносита чела, утирал |
| поноситим оним кулама моја застава.{S} А кад већ једном будем у Једренету, онда — дршћи Стамбо |
| им војводама и с три стотине топова.{S} А у Кленку наспрам Шапца има једно десет хиљада с нешто |
| најдрагоценије беше, и — нестаде га.{S} А Мирко, који је свуда и свакада знао погодити сваку ми |
| љаду пута у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он ипак није клонуо од своје намере.{S} Кад би дознао |
| месту, само што је тамбуру спустила.{S} А да ју је одиста убио она не <pb n="238" /> би пожалил |
| ан, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, то је њему опет |
| срећним блејањем и својим звонцима.{S} А кад се и то све утиша чујаше се из даљине потмуло кло |
| можда не ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу великоме!</p> <p>Коча само по |
| и како се здрав и весео кући враћа.{S} А старија сеја невесело маше главом не верујући, па јој |
| е, и његова побра Живка Миленковића.{S} А до њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав |
| изобила хране и громовитог крајинца.{S} А пред вече им стигоше и коморе...{S} Сад је било милин |
| разасуте.{S} Почекај, још није све.{S} А на Косову скупља серашћер Абди-паша страшну војску, к |
| о: — Али бојим се да још није време.{S} А особито што је сад код њега тај српски војвода.{S} Бо |
| да се у њему читање јако распростре.{S} А чим ће се пре у маси народа каког распрострети и омил |
| а као сестру, јер заједно одрастоше.{S} А Надина је љубљаше више свега на свету, па и више саме |
| {S} Цар хоће да те што скорије види.{S} А осталу војску оправи с најпоузданијим вођима под Беог |
| ораком осећао је да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо го |
| у, а незнајући ни речи да проговори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ов |
| акле ваља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме оставити празан град, јер сваки час могу |
| намера <pb n="59" /> твоја испунити.{S} А за толику твоју племенитост, коју сад показа, ево ти |
| итисла да нико главе није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев намесник оправи силну в |
| и звекет оружја, да ти заглухну уши.{S} А ја истом ожежем из џевердана, па исунем јатаган те уд |
| м да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог предмета тиче који сам изабрао за овај м |
| ка, нека ме се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пуст |
| је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А има ли лепшег и слађег уживања од тихе жудње?</p> <p> |
| осавом, несуђеном Кочином вереницом.{S} А сваки се пријатељ Кочин радовао што ће му се љуба удо |
| t="#SRP18631_N5" />; добро ми дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо |
| поље пространо, недогледно као небо.{S} А на том пољу, ох на том истом месту пре четири стотине |
| ај човек, који га је као себе љубио.{S} А Мирко опет цароваше уза свога друга у злочинству.{S} |
| рођаче, заман си се толико ражљутио.{S} А и немаш коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке |
| а мах се сетио да је нешто необично.{S} А кад још угледа да тај посланик није нико други до њег |
| о пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажаху и из својих шајака па напада |
| ну, па онда као камен паде на земљу.{S} А шта је радила дична Хајка, млађа сеја поноситог јунак |
| н је осетио да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше толико близу да је и речи разумевати |
| доше.</p> <p>— Ти дршћеш злато моје?{S} А за што?...</p> <p>Периза се сабра да га запита нешто, |
| кад не смеде да се састане с тобом?{S} А ја седим овде чекајући неког из пустих дворова! —</p> |
| зачуђено погледа.</p> <p>— На село?{S} А од кад ти поче ићи иа села?.... запита га смешећи се. |
| рећно срце његово.</p> <p>— А ћесар?{S} А његове намере? —</p> <p>И овде му клону јуначка глава |
| не видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар...</p> <p>— Биће, биће брате и тога, само ме сад |
| к и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовањ |
| учинио...{S} Све му је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут |
| тку изгледаше као нека света прилика. — А ако погинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу т |
| е Надина и нека донесе своју тамбуру. — А кад војник оде, окрену се опет Кочи: — Хајде побро, х |
| !...</p> <p>— Ох — заплака се девојка — а чим сам те јадница увредила те ми то помињеш?...</p> |
| тори и наложе ватре! — заповедаше вођ — А ти Радичу разреди страже на све стране да пазе, јер м |
| тако устраје, доћи ће сам себи главе — А сад морам похитати да га што пре нађем и вратим... је |
| ђено Коча.</p> <p>— Ништа, ништа сине — а у себи мишљаше: — ова црна слутња хоће ме уморити!..< |
| ошто се пољубише и за здравље упиташе — а шта ми ради побро?{S} Јели здрав и весео? —</p> <p>— |
| аше је Периза па онда плачући настави — а њему нека Бог суди што је заклетву погазио!... —</p> |
| 67" /> <p>— Шта велиш? — повикаше сви — а где то беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то не иде тако.{S} |
| к сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које д |
| Истину ли велиш?</p> <pb n="64" /> <p>— А што, зар је то тако важно? — запита Мргуд бајаги не у |
| па тешко хукну.</p> <pb n="75" /> <p>— А дина ти је ли лијепа? —</p> <p>— Валах и билах, нека |
| гласник казати.</p> <pb n="207" /> <p>— А где си ти до сад јуначе? — питаше господар војника ка |
| таше баба Анђу:</p> <pb n="279" /> <p>— А шта би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијино |
| јахања, да је једва говорила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Где је моја Периза?... — прихвати |
| да изданеш од божанска мириса!</p> <p>— А од куд ти то све знаш? — запита једна бака завидећи ј |
| о конце, и да га се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за руком, онда — тако ми освете — |
| глас, а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— А што сте се укочили децо? — караше Коча слуге — што не |
| лаги што ти је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега |
| ми и сами управљати знамо!...</p> <p>— А часнога ми крста, ако не хтедну лепо, хоћемо их научи |
| ћи у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p |
| ом, ређајући свачија јунаштва.</p> <p>— А ово је браћо — окрену се својима — џенерал Стеван Мих |
| кажем колика је сила у Турака.</p> <p>— А колика је капетане? — запита на један пут више гласов |
| Турци чине од злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако с |
| и замишљено гледећи преда се.</p> <p>— А шта ти је?{S} Кажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мал |
| p>Још веће чудо обузе слушаче.</p> <p>— А каке су војске? — питаше Коча нестрпљиво.</p> <p>Једн |
| ратими се још једном загрлише.</p> <p>— А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџ |
| еде у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запита га Коча између осталог збо |
| о и лепо какво само може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдијина — четници се погл |
| зјавио стадо?... питаше је он.</p> <p>— А што си ми се Кочо сине нешто успавао данас?{S} Од кад |
| ја увуче у срећно срце његово.</p> <p>— А ћесар?{S} А његове намере? —</p> <p>И овде му клону ј |
| на мах све утешио и задовољио.</p> <p>— А шта је то Мргуде шта се ти спремаш? — питаше Кочо гле |
| p>Кочи беше као да је на небу.</p> <p>— А за што, поносе мој? — питаше је он расправљајући јој |
| ји се само одавно видели несу.</p> <p>— А сад побратиме кажи ми се по имену, и кажи ми одакле с |
| оворе, који им тако мили беху.</p> <p>— А баш је штета — рећи ће Мирко — што ће код онако лудог |
| беше приличио наквашен загрми:</p> <p>— А тако ми свечеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће |
| е у кућу, џенерал запита Кочу:</p> <p>— А где ти је мајка?{S} Је ли још жива? —</p> <p>— Јесте |
| ако мислимо доживети среће! —</p> <p>— А шта ти велиш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он |
| осподару, дођоше неки гости! —</p> <p>— А одакле су? —</p> <p>— Богме не знам тек на њима је од |
| к Морави неколико виловњача? —</p> <p>— А шта је то? — запита једна.</p> <p>— Шта?{S} Не зна ни |
| гу!{S} Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шта је то, јадниче?! — повика зачуђено кнез Живко |
| подједнако правицу, опет брањаше права а смрвљаваше кривца, не гледајући да л’ је Србин или Ту |
| — говораше нека јуначина оштра погледа а дугих страшних бркова кад стиже Коча у средину својих |
| бди-паше, који са свим друге намере има а не нападати на Србију као што је то Кочи казано.{S} В |
| бесно и очајно копа црну земљу копитима а из очију лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога госпо |
| етама на скуп.</p> <p>Не прође два дана а цело поље варваринско притисну силна војска.</p> <mil |
| д свладано тугом девојче паде на колена а главу што букћаше од силног плача и неспавања наслони |
| Истина, он је стрепио од свакога Србина а особито од Левчана, јер се они сви заклели беху да ће |
| задужбину за покој душе свог господара а за здравље и спасење свог јединца, кога је више волел |
| .{S} Изнутра се не чујаше никаква збора а камо ли кикот и џакање господаревих пријатеља што се |
| од неког белог платна сјајног као ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb |
| даху у провалу...{S} Не прође по сахата а стаза се тако закрчи од лешева, да се Турци скрхаваху |
| ице стоји млада девојка, танког узраста а лепог вилинског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и |
| ги већ исказује једно исто љубе обојица а што један мрзи то и други мрзи од свег срца! —</p> <p |
| ватра.</p> <p>Једно момче веселог лица а ватрених очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође |
| ћи срце од туге.{S} Па тек ободе вранца а полеже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на један п |
| о скакаше, пропињаше се на стражње ноге а предњима изубијаше своје тело као да се наказати хтел |
| ди оно што је намислио, за то како дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} Он је најпос |
| дним осећањем, које се исказати не може а које каткад може да загуши човека.{S} Она га је само |
| ој утишане груди опет бурно отскакивале а срце куцаше тако страшио, као што какав очајник снажн |
| а пушка, нема јатаган, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коњ |
| плавише земљу.{S} Народ пишти од невоље а ми без бриге срчемо каву у Филибету. —</p> <p>Фејзија |
| отишао био тамо; и не прође две године а ја постадох старешина. — Ишао сам у многе бојеве, и н |
| ци, пролажаше црна вечност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутк |
| , па онда укочено гледаше своје главаре а у њему је беснела страшна борба.{S} Требало је да изб |
| к, кога споменух и који дању кријући се а ноћу хитно путујући беше се упутио к дичном соколовом |
| м кукавица, већ јунак, који кад заплаче а он плаче крвавим сузама, -врелом крвљу од срдашца. — |
| воје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек што |
| са постеље, запали свећу; но у постељи а и у целој соби не беше никога, па за то је опет угаси |
| леним појасима блистају се неком четири а неком и по шест малих пушака све у чистој срми.{S} Из |
| .</p> <p>Младићева глава клону на прси а на вилином лицу засја небеска радост.{S} Она се не мо |
| лахог вранца, да се није могао уздржати а да не полети к том дивном створу да једним пољупцем у |
| очи к земљи.{S} Гости се почеше смејати а она побеже на поље.{S} Само Коча то ништа није опазио |
| Коча могао...</p> <p>Таман поче свитати а два брата одјездише из Пањевца.{S} Ћутећи јахали су о |
| ..{S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу видети избавитеља свога!...</p> <pb n="89" /> < |
| да измислимо, како ћемо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ |
| дани моме кору да вршите моје заповести а не да ме учите! -</p> <p>Мајор поздрави свога стареши |
| вао.{S} Арбанаски Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и заплашити, он |
| где зађох?{S} Још се ни начудила несам а сијну нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се |
| то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смедерева довде ниг |
| д висок јунак с бледим очајничким лицем а у богатом окићеном руху, само што га је олуја исквари |
| Па пољубивши га у руку одскакута стазом а у очима му се блисташе безгранична радост...</p> <p>П |
| и нам у невољи са својом силном војском а још силнијом џебаном и топовима, јер друкчије не би с |
| .</p> <p>Једна од њих, са златали косом а плавим очима загрлила га је страсно, а друга у које ц |
| вирила једна бела чалма извезена златом а окићена драгим камењем, испод које се кезило гадно не |
| сејо?{S} Јеси ли весела? — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и он пл |
| е, а поглед јој тако смерно, тако љупко а уједно и с неком жудњом управљен беше на онај крај не |
| војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни д |
| , леп дан у пролеће.{S} Подне превалило а липе испред куће бациле далеко по мекој трави своје г |
| Баке чисто не дисаху.</p> <p>— Кад тамо а оно красна пећина, у коју се улази по неким мермерли |
| м планинама око њега које стоје озбиљно а опет тако га љупко чувају, и по бистрој тихој Морави |
| ог загрљаја.{S} Свуда беше тихо и мирно а особито око певача, јер сви што су само једну песмицу |
| ке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, брате мој! — једва н |
| } Он <pb n="105" /> се борио за слободу а не за плен.{S} За то је са зором оправио у град верно |
| велику капију; господар је већ у харему а капија се више ником не отвара — па онда ћемо полако, |
| Лепосаву, па како је угледа онаку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све забо |
| погледа сунце помрча, брегови се крећу а потоци пресуше; ту се певаху њена мала крмезли-уста, |
| ненађено Арбанас: — Хоћеш да ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни мрве соли несмо под мојим крово |
| >— Добро — одговори Коча — заузми варош а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</p> <p> |
| Као тужна врба сине преко гроба,</l> <l>А јуначко оружје ти мој јуначе</l> <l>Поьрђало што с’ н |
| свету отаџбину...</p> <pb n="104" /> <p>А дична Хајка стиже на разбојиште у најљућем боју, и ка |
| е радити требало.</p> <pb n="134" /> <p>А Мргуд?...{S} Он се виђаше радостан.{S} И доиста радос |
| бавитеља свога!...</p> <pb n="89" /> <p>А остали укућани?...{S} Шта је радила она весела момчад |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сад хајдемо опет у Београд, он је сад опет пуп <pb n= |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А шта је радила лепа Периза после оног растанка с дични |
| тују најсветије осећање људско. </p> <p>А Драгомир?{S} Кад он виде шта му учини шћерца, <pb n=" |
| ећа даје к небу погледао!... - -</p> <p>А стара мајка премишљаше како ће развеселити свог Кочу, |
| својим јунаштвом своје убија!...</p> <p>А овде?...{S} Овде је тек оно, рад чега си у кавану уша |
| оброга младог господара свог!...</p> <p>А Лепосава?...{S} Да л’ је она жалила за оним младим цр |
| ир, Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта мислите како изгледаху лепа и питома села српска, |
| екрсте на очи јадним мајкама?...</p> <p>А бег, рад чијег се ћеифа све ове страхоте вршише, раха |
| у и родбину, своја бела стада...</p> <p>А до њега угледаш гомилицу јунака, који жестоко зборе о |
| м искићени копорани у хајдука...</p> <p>А војска?...{S} Где је та храбра османлијска војска, у |
| ма својим, и... то беше доста...</p> <p>А шта је радио седи, јадни отац лепог девојчета, шта је |
| од најлепшег пролетњег цвећа...</p> <p>А да ли је још у свести био? ..{S} То не знам, али лева |
| ња не даде, да га крвник чује...</p> <p>А кад се сврши страховита жртва, кад се они дични боров |
| а је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ в |
| хтеде се заплакати од милине...</p> <p>А и морао је, јер помисли како ти је срцу кад се после |
| а после бешње као вихар јурне...</p> <p>А чија је то свадба, кад се на њу искупио читав Левач?{ |
| и рећи да су слободни, срећни...</p> <p>А где су Крџалије?{S} Куд њих занесе судба?...{S} Зар о |
| листа златно пуце под грьоцем...</p> <p>А ти плачеш!...{S} Стиди се лепа Зулмо, стиди се красна |
| ерад по гори са својим побром...</p> <p>А по кад кад би слушали какву стару јуначку песму што и |
| је некад као јелен прескакао...</p> <p>А кад му се поглед мало на страну окренуо, тамо се беља |
| о боље могне чувати срце њено...</p> <p>А сад, ето већ се чује како слази млади витез <pb n="10 |
| ичасто плавих очију Перизиних...</p> <p>А опет да је измоли у роба свога?..{S} То му није допуш |
| ри, несрећни, осрамоћени отац...</p> <p>А кад се поче врели бојак, кад загрокташе пушке, и јекн |
| ме ти заборавиш, сињега стења..</p> <p>А сад?...</p> <p>Ко ће да искаже како страшно цепаху дв |
| аше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху га као што се дочекује једина |
| ви имађаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта да му речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди |
| е да му се с поштовањем поклоне.</p> <p>А млада Лепосава?...</p> <p>Њено појављење превазиђе св |
| какав најслађи ветрић у пролеће.</p> <p>А да је и најмање знао шта око њега бива, он би видео с |
| којом се бацаше и надскакиваше.</p> <p>А и лепе девојчице погледаху га из прикрајка, скупљаху |
| га да чују какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Радич испричао шта је и како је, Шахин |
| уплаши! — говораше Мргуд охоло.</p> <p>А Мирко му шане:</p> <p>— Коча се враћа!...</p> <p>Злик |
| убија човека него икаква болест.</p> <p>А опет кад би пролазила кроз одаје, које јој сад тако м |
| сла и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га прогутати погледом, тако га је гледао, |
| на.<ref target="#SRP18631_N6" /></p> <p>А кад се сунце родило, креташе се од чардака карауле је |
| па што коме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ их умириваше казујући им да се не брину, и да он |
| ђогине, зар се тако врати?... —</p> <p>А паметно живинче пискаше неке неразборите гласе, којим |
| г дрвета, на којима кад правоверни узме абдес чини му се у седмом је небу, и који те рекао би с |
| еризу...</p> <p>Док се то све догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Филибета, постаде султано |
| pb n="240" /> <p>Не прође месец дана, а Абди-пашу нађоше једно јутро мртва...</p> <p>Лепа везир |
| мо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно одељење од десет хиљада, па |
| дон — Коча је оправљен на Косово против Абди-паше, који са свим друге намере има а не нападати |
| 18631_C21"> <head>XXI.</head> <p>Кад се Абди-паша, несуђени серашћер од Србије, са жалосним рас |
| <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу земљу, па онда?...</p> <p |
| — смејаше се слатко маршао — то је тај Абди-паша што је наименован за новог серашћера у Србији |
| ије све.{S} А на Косову скупља серашћер Абди-паша страшну војску, коју ће, а можда је већ и пов |
| да ме у Косову већ чека силни серашћер Абди-паша од Једренета, али ево ја њега морам да чекам! |
| знајући да то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скоро сетити да зав |
| е, али сад као што чух кренуо се на њих Абди-паша са силном војском, те ће их по свој прилици с |
| каквом је хвалом из њега пошао...{S} И Абдија би се убио да немађаше јединицу ћерку, за коју б |
| .</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдијина — четници се погледаше —- де оправите брзо јед |
| тама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косову, па на том месту где је |
| <p>Међутим млад неки бесан ага по имену Абдурам никако се не хтеде оканити својега прошења, а к |
| оше у тамницу, а Перизу одведе проклети Абдураман; јер кад га везир питаше чим хоће да га награ |
| ћу да причам како је Фејзија нашао траг Абдураманов.{S} Љубав је кадра и оно учинити, што се је |
| говорио, па га она одпусти и он оее из Абдурамановог конака са зажареним очима...</p> <pb n="2 |
| ли и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и учини...{S} И јадни Радич мора |
| е Кочу и његове јуначке чете далеко иза Авале. —</p> <p>Тек што је свануло, и уговорени се знак |
| али се овај од њега као од каке страшне авети трже, па чак на други крај собе побеже хучући:</p |
| морао је чути силно клопарање халки на авлијама од харемова.</p> <p>Кад изађе онај Турчин, што |
| па онда на прстима пође преко простране авлије, чувајући се да га нико не опази; али опет га оп |
| им! — И оне сиђоше низа стубе на мермер-авлију, на којој Надину чекаше опремљен коњиц.{S} С пла |
| о се врати својој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд уморен п |
| спрема, па се у игри тако извише да им ага спусти на уста четири златне махмудије — истина ви |
| авио!...</p> <p>Међутим млад неки бесан ага по имену Абдурам никако се не хтеде оканити својега |
| ратио од свога страха, и који виде како ага плаче, стаде га миловати по његовој густој црној бр |
| а храбри, али то ништа не поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и умео је код својих Турака тол |
| еза.{S} Заповедник шабачког града Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посаветују што ће |
| оружја.{S} Те тако по подне прође Мемед-ага с погнутом главом испред цара и његових војвода, а |
| брате ми си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се пришуња покрај везира б |
| тену?...{S} Или да то несу двори какога аге, па су тако лепи и оправљени?...{S} Ова мисао нагна |
| вожњу није ни једну потковицу од црвене агине чизме у чело добио, као што је то врло обично, ве |
| зо шчепа па јурнувши у кућу изненађеног агу на место смлати.{S} Док је поплашене и од чуда полу |
| љуби...</p> <p>Лак потрес од скеле трже агу из његових мисли.{S} Он брзо узе малога Мргуда па и |
| p>Да се нешто у тај мах возар окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb n= |
| ик цару и јави како је поноситога Мемед-агу Јањића увредило што му у замену за његове бегове по |
| као што само братинском срду бити може, ади... ох, љути су ме болови спопанули.{S} Од главобоље |
| оће и мој тужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш тако ми оружја, преварио си се ако мислиш да |
| уморни вранац сад се једва мицаше...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба дани |
| чека, стаде чисто играти од радости.{S} Ади на брзо присети се нешто па стаде у себи гунђати:</ |
| и.</p> <p>Побро га је дивно допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за части.</p> <p>— Побро, да л |
| ви гледајући срећу своје деце...</p> <p>Ади сви ови што се чудише понашању везирову да су једне |
| ко може рад њега изгубити главу.</p> <p>Ади од покорна детета, што до сад само извршаваше мајчи |
| — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор један ађутанат.</p> <p>— Господине маршале!{S} Преко Дунава к |
| ред најжешће ватре дотрчи Лаудону један ађутанат.</p> <p>— Шта је? —</p> <p>— Странци и неколик |
| инијом Јевђекијевом до Дунава! —</p> <p>Ађутанат оде, а Лаудон се окрену Колореду.</p> <pb n="1 |
| ше, а Лаудон пошто разасла још неколико ађутаната са разним заповестима, посла по Кочу, а он ос |
| е доброга везира, просуше небројна јата аждаја по српској земљи да се напију српске крви, за ко |
| те путире...</p> <p>На послетку све ове аждаје опет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху |
| би ни Турци не знађаху где се девају те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву |
| дели како неки Турчин избави из турских аждајских уста једно српско дете, да су слушали каке чу |
| естане виловњача.{S} Погледам око себе, аја нема.{S} Кад мало боље загледам, а оно поред послед |
| чекала, а камо ли мајка и родбина моја, ако те не измолим у оца твога, како усрећим народ свој! |
| ти страшне муке, и ако је буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада.{S} За то Султан најст |
| трашан амбис од кога човека језа хвата, ако само уњ погледа...</p> <p>Ту је зауставио српски во |
| знамо!...</p> <p>— А часнога ми крста, ако не хтедну лепо, хоћемо их научити памети — настави |
| тамници лепше светлиле од хиљаду свећа, ако то речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта |
| кад станем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог <!-- нешто недостаје --> срећу да доживим!.. |
| хоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љубичасто плави |
| да каког распрострети и омилети читање, ако не књигама које спадају у забавну књижевност, које |
| ог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Зворника упути кака помоћ Јањићу.! —</p |
| своме у наручје.</p> <p>— Где си брате, ако Бога знаш — питаше Мргуд претварајући се као да не |
| а њима вичући:</p> <p>— Не, не казујте, ако Бога знате! - —</p> <p>Али тек што он пође у ходник |
| нежни женски глас:</p> <p>— Не јуначе, ако Бога знаш! — укочи се десница <pb n="107" /> вође к |
| је весео, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије код себе не види! — одговори Кочин п |
| е бити од штете у народној књижевности, ако не буду од какве користи.</p> <pb n="" /> <p>2.) Шт |
| о мољаше:</p> <p>— Фејзијо, поносе мој, ако ћеш ми икад какву молбу испунити, послушај ми ову.{ |
| лим дивна моја спаситељко?...{S} Казуј, ако ће бити и што човек није кадар учинити, ја ћу ти уч |
| овим <pb n="191" /> племенити народом, ако се с њиме тако поступати почне, јер после бунама и. |
| ко, ти са својима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} Остали |
| њој, па је силно загрли — где си сејо, ако Бога <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах већ да си ме |
| нека нијесам Турчин већ каурско псето, ако има у цијелом пророковом рају таке хурије!...</p> < |
| сне жеље, каке божанствене наде облећу, ако те код куће поред слатке мајке и браће, поред рода |
| е...</p> <p>— Кнеже Јоване Миленковићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{ |
| о, страшно, и само ти то угасити можеш, ако ми опростиш, ако ме примиш међ своје војнике, да и |
| у, па се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогурати кроза сву с |
| о ти то угасити можеш, ако ми опростиш, ако ме примиш међ своје војнике, да и ја пролевам с вам |
| } А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми је драже робовати Т |
| питаш шта ћеш чинити са својим робљем; ако ли не, пуштај ме да у Једрене идем, и избаци из гла |
| S} Ех диван ти је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео као тица на гр |
| Кочин <pb n="198" /> и његових чета.{S} Ако ико, од њих ступи на српску земљу докле је ослобође |
| на у памети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако би случајно погледао над собом, морао би се мало тр |
| ташу пред кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњск |
| мајко, то ни по што више несме бити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће сам себи главе — А с |
| : — то може по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Осман-паша хоће му похитати |
| — Зар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако је то, кажи ми, а среће ми нигда ти нећу на очи иза |
| ба.{S} Али за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда <pb n="109" /> што питаш |
| p> <p>— Кажи ми — настави он ватрено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допире ни зрака јар |
| да погледавши га оштро у очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме казао куда сам те послао, |
| е грехе, јер не био потомак Скендеров — ако се не предаш — страшно ћеш платити за своју тврдогл |
| Дина ми кардаш — рече првоме до себе — ако ме очи нијесу издале оно је влашко штене, које се п |
| , па онда рече:</p> <pb n="243" /> <p>— Ако је опет каква проводаџијка, нека ме се окани кумим |
| Да то није пријевара била?...</p> <p>— Ако и јест оно била пријевара, ово ље није, а тако је п |
| ти иа Шабац?... запита за тим.</p> <p>— Ако је до моје војске, још вечерас царе господине! —</p |
| </p> <p>Мирко скочи као бесан:</p> <p>— Ако си ти кукавица, ја несам.{S} Ја му се морам осветит |
| ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш! |
| д честитам милост његова величанства, а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одма |
| ији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све онако радити као што му ћаја хоће, |
| пустарама од жестоког арапског сунца, а ако се мало насмеши или започне причати каку причу, што |
| јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се |
| зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега стења..</p> <p>А сад?...</p |
| аше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам могао доћ |
| да пропада све што се до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке толики страх ући да ће |
| ојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пута |
| ајстрашнија битка, најљућа цика...{S} А ако те ошине који ханџар или ти кроз срце пролети врело |
| , нека ме се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти |
| у изгледаше као нека света прилика. — А ако погинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те |
| конце, и да га се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за руком, онда — тако ми освете — зу |
| Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута бити |
| од њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим његову главу пред твоје ног |
| џбину, оставио сам врло мало војске, па ако навали непријатељ, рад кога сам и дошао чак овамо, |
| и овамо починисмо, и да шиље помоћи сад ако је мисли када слати! —</p> <p>— Као што рече Кочо! |
| шће од кланца заповедивши им да му јаве ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али стражари цел |
| прикри се она тако да је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> |
| се сиромах младић.</p> <p>— Ама шта је ако Бога знаш? —</p> <p>И Мргуд му смејући се исказа шт |
| немој ми убити баба...{S} Тако ти сеје ако је имаш, тако се здрав вратио мајци својој, која те |
| е веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу Турци отисли ћесаровце, па оп |
| е ништа рђаво догодити не може, и после ако угледа каку опасност он се лако може вратити, а на |
| аше Коча, крунећи руке — Боже, уби мене ако твоја света воља хоће да ме покара за грехе моје, а |
| ше да прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако <pb n="131" /> дуго путов |
| едо, а да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На пос |
| чина војска опет весела и одморна да се ако затреба три дана без престанка бије.{S} Истина комо |
| и не ћеш тако ми оружја, преварио си се ако мислиш да ја Србадију за то од Турака ослобођавам д |
| ст.</p> <pb n="77" /> <p>— Где си брате ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад својих у |
| ак не треба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од с |
| иче Коча, па загрливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — овоме не беше баш најмилија т |
| их детића, али он није тужио за њима, и ако му је сваки војник као рођени брат мио био, није их |
| р и ако бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само мило за драго, опет Арбанаси имађаху |
| а слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не онако као што их је оставио.</p> <p>Стара мајка |
| и нестало Коче, тог крвника његовог, и ако га је овај од срца као правог брата љубио...</p> <p |
| дивне слободе, задавати страшне муке, и ако је буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада.{ |
| ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је само угурсуз, кука |
| ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико година сакривао и неговао?. |
| <p>Једно јутро не затекоше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је ло |
| е, па нигде ништа не могаше да опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто га |
| моћи на њој што користовати отаџбини, и ако има наде за то рад сам да дознам погрешке своје.</p |
| љајући да л’ је то доиста непријатељ, и ако буде колика је важност од те прве битке што ће је с |
| још не беше свршен страховити курбан, и ако људска памет не би могла ништа страшније помислити. |
| ила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Та |
| Мргуд, који је на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио од брат |
| иња није плакала, није запевала...{S} И ако ју је слабо женско срце нагонило, опет се она снажн |
| е учинити! —</p> <p>Мргуд задрхта.{S} И ако му те речи као живот миле беху, опет није могао да |
| н пут заустегну раздражена коњица.{S} И ако је онако занет био <pb n="225" /> тугом, опет је уг |
| у која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није шала колико има Ра |
| војводо, али не треба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Београду, опет се не може одржати, |
| езиру.</p> <p>— Честити пашо — рече — и ако ја ни часа почасно несам кад сам дознао тајну, коју |
| ако лепо молити, тако слатко тешити — и ако је и њој утехе требало — тако жарке пољупце низати |
| а често лежећи очајно на миндерлуку — и ако си ти погазио свету заклетву, којом се једно другом |
| инуо да је сама његова шћерца опазила и ако је од туге и тихе слађане жудње за својим златом и |
| аше у својој средини неког Србина, па и ако им није било до чекања, несу могли да се не скупе о |
| икао вршити заповести господареве, па и ако је био као мртав од умора, опет уседе на коња и вод |
| ахали, разговарали се и шалили се, па и ако је Мргуд све те разговоре и шале наводио онако како |
| вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи знала да ће поред свију обећања до зоре |
| ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад својих узрока, по којима му доста мило беше што |
| и стари Павао још ништа не одговараше и ако се мучио да проговори, Коча му пружи буклију с вино |
| е више и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је све преварити знао опет није могао да завара црн |
| ле по ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробудио |
| Павао није постигао што је желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, опет их је ненадани т |
| 44" /> <p>И Лепосава беше у колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у друштво, опет је њ |
| не би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само м |
| е, јер која вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом злату! —</p> <pb n="163" /> <p>— Хај |
| "SRP18631_C22"> <head>XXII.</head> <p>И ако је Радич с војском хитао што је могао брже, опет га |
| пред којим дрхташе Стамбол...</p> <p>И ако су угнетачи слободе најљућим мукама мучили и убијал |
| не пропада, ко се у Бога нада.</p> <p>И ако је Кочи, који се свакој страхоти надаше од Турака с |
| ати да је робињица тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво |
| песма силне арбанаске војске.</p> <p>И ако се Фејзији хитило да час пре види жуђену своју Пери |
| ја у господском руху уђе брзо.</p> <p>И ако се Периза, као што се чињаше, надала том госту, опе |
| о под тешким тиранством турским, и који ако и није могао да изврши што је наумио, опет је нешто |
| ети сву власт!...</p> <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу зем |
| ни смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу |
| ише ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око угледало да га је неко опазио |
| бода српска, ми ћемо је васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног изгинути да покажемо свето |
| , и у кога има пушка, нема јатаган, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре |
| њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди та |
| ављаше млади Арбанасин лепу Перизу, или ако и не заборављаше са свим, а оно кад је се сети, не |
| ко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та н |
| одлучно, да на њему привредим отаџбини ако што узмогу.</p> <p>Такав је један покушај и овај ро |
| да и мука.{S} Спавај, и немој се чудити ако се пробудиш на истом месту где си оставио пламена в |
| ађаше каке ће се страхоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватр |
| њ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак |
| {S} Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а |
| не жеге, и која ће брзо са свим увенути ако је не оживи тиха росица...</p> <p>То није више нежн |
| човечијем срцу чини да ће мало одахнути ако ма коме повери оно што у себи крије, и у том узбуђе |
| рљаше братац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма није чула братс |
| не кажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твој |
| Мргуд није марио што ће остати постидан ако остане иза целога друштва, он имађаше кад у оном тр |
| ио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и војске у помоћ послати, само да дигне |
| змаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срца тежак камен.< |
| ке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо...</p> <p>На скоро се очистише од |
| е ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо доживети среће! —</p> <p>— А шта ти велиш к |
| наге да сам сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те з |
| ђеоком, све више расло њино чуђење, јер ако кажем да им се учинио ваздух у соби много мириснији |
| слите какво ћете зло с тим учинити, јер ако народ српски дозна како се поступило с његовим вође |
| прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући у Србију, и онда пр |
| уклонити — рече он опремајући се — јер ако пустим да се ови растркани и разбијени Турци састав |
| само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути |
| да би крџалија сам себи размрскао главу ако би она збиља што рђаво о њој помислила.</p> <p>Тек |
| у, опет се не може одржати, на послетку ако га не добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се |
| да још једном целивам матери руку — ох ако је још жива — па онда ето ме за тобом.{S} Ја ћу те |
| ицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледати!...{S} Али |
| и опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S |
| ођи сине, дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш куку мене!...</l> </quote> <pb |
| свога Фејзије...</p> <pb n="245" /> <p>Ако има среће и на овом свету, то су двоје одиста у том |
| де на шиљте, те само покри лице рукама, ал’ ни речи није говорио.</p> <p>Надина се не уплаши од |
| ка од како се сви напише воде с извора, ал’ сви попадаше земљи...</p> <p>Сви... сви... беху мрт |
| са земље па узверало гледаше око себе, ал никог у чадору не бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзиј |
| у.{S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — коликог није нигда видела |
| господару, па ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се морал исповедити.{S} Ти си <pb n="250" /> |
| овамо, те онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта |
| а не имађаше снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што није имала шта, већ што јој срце беше |
| јуначни да изгинемо кад није друкчије, ал’ више робовати не ћемо! — кликну одважно Коча. -</p> |
| спред богаза, па се прикрију иза стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред стазу како |
| мах помисли да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукл |
| ницу, пажливо и полако отвори вратнице, ал’ тако полако да ни мало шкрипнуле несу, па онда на п |
| ему беше богато рухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко лице беше му тамно као небо у најмрачније н |
| /p> <p>Не беше у тим четама много људи, ал’ беше <pb n="147" /> доста јунака.{S} Не беше сјајне |
| си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пустити да |
| рхтаху бледи зраци од месеца на бледом, ал и на самрти тако сјајно јуначком лицу господара српс |
| о, само што је по који пут сам изјахао, ал’ и за то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао |
| као нека грмљавина.{S} Погледа у небо, ал ’оно беше <pb n="148" /> лепо и тихо, никака облачка |
| лепим очима, гледала га страсно, жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби с његовим, не може издржат |
| инило се оно што се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Немци издадоше; помирил |
| ије хтео да стане, он наваљиваше силно, ал’ се Турци жестоко брањаху.</p> <p>Целу ноћ не преста |
| абљу из корица, погледа око себе хитро, ал у таласању турских ћулава и каука, само се по који р |
| ћуташе, док тек Сењанин:</p> <p>— Јест, ал’ како ћемо?...</p> <p>— Убити га не смемо, јер овај |
| ни, хајде да их потражимо.</p> <p>Јест, ал’ док се они сетише, браћа охладише...</p> <p>Кочин д |
| лика душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло познати по исакаћеном телу, на ком |
| ога није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном |
| мало одојче...{S} Кукаше јадни старац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </ |
| не би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљаних момака, па хајде паши у сретање.{S} На моју |
| ти, којом Арбанаси јуришише на Једрене; ал’ их посада храбро одбијаше.{S} Па још кад стадоше ри |
| еше како се очајно занесе од туге...{S} Ал камо та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа о |
| чима гледа како сунце полако тоне...{S} Ал гле, пред овим најлепшим чадором никог нема.{S} Зар |
| барем да видим <pb n="30" /> шта је.{S} Ал’ опет несам смела голим очима да гледам, него кроз о |
| целог живота тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш за то што си право казал |
| грискаше Мргуд уснице — он је храбар, — ал’ је кукавица!...{S} Но манимо се така разговора.{S} |
| у оном немом гледању што тако страшном ал’ у једно и тако љупком свезом свезује два срдашца, у |
| ном долажаху правоверни на своју ужасну ал’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља се |
| рђаше под земљом.</p> <pb n="135" /> <p>Ал’ најдивније беше видети капетана Кочу, који на свом |
| м овог првог човечног Турчина...</p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта |
| hi>слобода</hi>...</p> <p>Ала је чудна, ала је силна моћ у те једне речи!</p> <p>Она беше кадра |
| ра, и чисто погађаше у које доба стићи, ала — он се преварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а |
| .</p> <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала си добар чико?...{S} Па пољубивши га у руку одскаку |
| појашу, па кад се уреде да трче халку, ала је то дивно погледати!...{S} Уредили се пусти на св |
| /p> <p>Ала је лепо на селу прело!...{S} Ала су красне оне песме што се по дуговима разлежу!...{ |
| оме боју уз храброга војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са сејом плакала, ти би |
| че за њим...{S} А радосна момчад?...{S} Ала ће се око њега весело скупити, како ће се грабити к |
| х тврдо наумио да те ноћи погинем...{S} Ала у сред најжешће праске и цактања сетих се шта обећа |
| , кога тако кукавички смакоше.</p> <p>— Ала народе чудна удеса!...{S} Он Србин, па се потурчио |
| е ватре поседале, па се рашћеретале, ох ала би страшних приповедака чуо!...</p> <p>Ето, већ се |
| нствена реч: <hi>слобода</hi>...</p> <p>Ала је чудна, ала је силна моћ у те једне речи!</p> <p> |
| , али никако умрети не могаше...</p> <p>Ала за ту годину дана поред нечувене гриже савети, проп |
| се растадоше ова два пријатеља.</p> <p>Ала је лепо на селу прело!...{S} Ала су красне оне песм |
| се у шумици на старом прелишту.</p> <p>Ала нешто да она шумица око прелишта зна говорити, шта |
| едати!...{S} Уредили се пусти на својим алама као какви џинови, а сваки се титра витим копљем к |
| се зачуло да је везир убијен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се веч |
| о да је везир убијен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се вечно слави |
| очивања није изостало по које „Алах ил’ Алах!...“</p> <p>— Кад бива он то угледа, он бактише и |
| ког тог почивања није изостало по које „Алах ил’ Алах!...“</p> <p>— Кад бива он то угледа, он б |
| и, из којих се само чути могло по које „Алах!“, и вртећи главом, или гладећи своје браде.</p> < |
| своју ужасну ал’ по њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља севдалијских османлија беху |
| ет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху учине сјајан курбан за обожаваног Салију Бен-Муја |
| се свака дан од срца молити милостивом алаху да те сачува од свака зла, да ти испуни све жеље |
| ник оправи силну војску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђини б |
| могу каури прећи Саву па отети најлепши алем из падишиног турбана.</p> <p>Али на брзо он се при |
| оји пут ћу пољубити слатка уста његова, али полако да се не пробуди сунце моје сјајно...</p> <p |
| хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше да по |
| . прашташе се Коча плаховито љубећи га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?... |
| колико је пута хтела себи смрт да зада, али кад је несуђена снашица сачува у тим тренутцима, по |
| <p>Младић се трже па је оштро погледа, али она се ни најмање од тога не уплаши, већ разгледавш |
| оношу у град и позове пашу да се преда, али бесни Осман одговараше зрневљем из топова и кумбара |
| иза па се трже неколико корака од чуда, али на мах полете к њој, па је силно загрли — где си се |
| сио руменило с његових млађаних образа, али се није могла присетити.</p> <p>И Мргуд се чудио, ш |
| и требало!...</p> <p>Овде ућута Периза, али се јасно видело да није све исказала што јој на срц |
| х зрна.</p> <p>— Ти се љутиш душо моја, али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, |
| тито грмну. — Измаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срц |
| ним...{S} Љубљаше од срца млада јунака, али љубљаше и оца свога...{S} На послетку клече поред д |
| јете моју пушку, онда удрите из пушака, али не дангубите много, већ за јатаган.{S} Издавши још |
| из Београда неколико стотина коњаника, али их ћесаревци смејући се отераше натраг.{S} Сад се ј |
| <p>— Никад — прошапута сирота девојка, али више ништа није смела изустити.</p> <p>Па и Мргуд к |
| га је чекала сиротица, и још се надала, али њега нема... нема...{S} Чекајући тако драгог пролев |
| жртвама, мајка их је добро разгледала, али залуду, он не беше погинуо, већ га је нестало, и он |
| олио, да му се мајка од срца насмејала, али му је и обећала начинити што мољаше.</p> <p>Сад Коч |
| пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, али скромно, лепо опремљена.</p> <p>Пошто се кнегиња и |
| ction" /> <p>Зора још не беше зарудела, али је на небу већ трептила она његова јасно љубичаста |
| p> <p>И сад је Лепосава опет сама била, али много страшније но икад... .</p> <p>Једном је руком |
| ла док је још као јагњешце срећна била, али се не могаше сетити у кога беше такав глас, зар од |
| послушна је раја како није никад била, али бојим се да ће се за неколико сахата страшна промен |
| сава силно мрзи као што је Кочу љубила, али он се опет надао, он се опет по хиљаду пута заклиња |
| јаше, све га је страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, и поред море која га сваку ноћ до |
| преврну очима.</p> <p>— Још није умрла, али муке што јој задаје твоје неверство, страшније су о |
| по казати, да се најпре лако осмехнула, али иза тог дивног осмејка остаде на лицу зрачак наде.. |
| повест.{S} И ја сам је од другога чула, али је сушта истина! — </p> <p>— Па де причај тето! — н |
| S} И Мирко прескочи шкргутнувши зубима, али и то где је јазбина много ужа била.</p> <p>Мргуд ни |
| листају сјајна пуца и украси на прсима, али га опет на мах познаде рођена мајка по једној крвци |
| кмет не надајући се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане |
| ла те седе иа један камен у крај друма, али је врло мало седео; тако је нестрпљив био...{S} Но |
| нско појање...</p> <p>Песма беше дивна, али оно што више заношаше Кочу од песме, то беху гласов |
| омка да зовне Мирка Степанова Сењанина, али војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд од |
| је стара Кочина мајка чекала свог сина, али њега не беше...</p> <p>Он не бејаше мртав, његова т |
| е игре и забаве, разне свирке и певања, али нешто нам не беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко |
| ставио своју отаџбину и свог господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> |
| е четири стотине војника са 17 официра, али задобише најпре српску варош па онда и савску, и за |
| да ће бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Ко |
| ази љубу моју!... — ободе коња, откаса, али опет није се могао уздржати <pb n="200" /> да се јо |
| рне године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутком крепила побожна мисао да ј |
| силни серашћер Абди-паша од Једренета, али ево ја њега морам да чекам! — одговори Коча.</p> <p |
| дошао!... — хтеде још нешто да га пита, али је речи издадоше.</p> <p>— Ти дршћеш злато моје?{S} |
| з кога сам села, и много друго којешта, али је <pb n="133" /> тако смешно српски говорио да бих |
| предадоше њему.{S} Па и то није ништа, али он је — ох што није ту да једним ударом смрвим безб |
| ама кроз силне леје од најлепшег цвећа, али нигде, нигде није могао да угледа најлепшег цвета ш |
| га је бој стао петнаест храбрих детића, али он није тужио за њима, и ако му је сваки војник као |
| чудећи се куда се дедох од једног маха, али мене као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам |
| ке злобе, тражећи по вишеклијама праха, али већ немађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу из кори |
| или да погине.{S} Он се борио као лав, али и његови момци беху достојни њега. -</p> <p>Пре нег |
| а су скоро празни, он се маши за силав, али место кака оружја, којим би се избавио срамоте, трж |
| ви с најпоузданијим вођима под Београд, али им запрети да ништа не почињу док ми не свршимо са |
| S} Сад смо све Турке стерали у градове, али градова отети не можемо, јер џебане што смо с велик |
| , пусти је намах!...</p> <p>Дадиља оде, али док је Периза замишљено неколико пута преко собе пр |
| ло и донело цвећа на име своје госпође, али опет није могао веровати да је робињица тако смела. |
| и баш хтеде да јој неколико речи каже, али већ угледа друмом један страшно црн облак, који све |
| удима злаћене токе?...</p> <p>Дај Боже, али мрко, тешко...</p> <p>Такав покор почини онај црн г |
| о да један сахат мирно проспавати може, али све заман...</p> <p>Већ не беше помоћи...{S} Како п |
| од помисла да му брат васкрснути може, али он толико бејаше уверен да је то немогућно, да га ј |
| и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако потресао, да је вриснути мора |
| чуо како је Коча дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча није ништа већ харамбаша каке че |
| јао је много дуже но што се бојак бије, али срећа никад није верна.</p> <p>Фејзија беше одбијен |
| а воља хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Србадију!... па онда очајно паде на земљу |
| ореча издао Кочу и његове дивне јунаке, али је он уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи н |
| из Софије џамије, те удари иа раднике, али Коча са својим четама долети као муња, сатера Турке |
| Ми смо истина растурили и побили Турке, али шта знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S |
| ги беше неки официр из ћесареве војске, али <pb n="185" /> се беше тако замотао у кабаницу да с |
| беху сви главари и војводе крџалијнске, али сви беху ником поникнули, па сваки ћутећи жубраше, |
| на један пут нестаде мртве хладне руке, али му се у исти мах као муњом опаса око врата присојки |
| загрми везир па потрже обе мале пушке, али оне не згодише; а Фејзија јурну, зграби га силно, и |
| да што могоше ранити као зрно из пушке, али која је поред свега тога јоште лепа, среће ми, јошт |
| евчу.{S} Његове спретне куће беху мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, баште им беху |
| S} Истина коморе им још не беху стигле, али сељаци из целе околине на мах са свим срцем, донеше |
| ди па није могао чути шта зборише виле, али је од она два девојчета познао једно.{S} То беше гл |
| но је грувао из топова те рушио опколе, али су му и граничарске шајке, које су непрестано крста |
| Србе.{S} И они дуго трпе, најпре моле, али кад их твоја увреда за срце уједе, страшно ће ти се |
| не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко сваким |
| стерали све Турке готово из целе земље, али сад као што чух кренуо се на њих Абди-паша са силно |
| ком силом њиме влада: —- Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, |
| доста јунака.{S} Не беше сјајне опреме, али је Коча имао четири стотине лавова, с којима би сло |
| о лицу...{S} Брзо сазваше хитре хећиме, али Мргудове бољке не излечи никакав лекар..</p> <p>Он |
| да у смерној молитви одлане срцу своме, али осим побожне молитве, он се у души страховито Богу |
| у спремању и с једне и с друге стране, али Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и |
| ња су прелетели од Крушевца до Крајине, али за што на један пут стадоше?...{S} Шта их је то так |
| се страшна ватра на коњанике Фејзијине, али њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиж |
| братова коња, па онда леже да отпочине, али сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да |
| врео беше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је |
| сла на све стране силне и многе потере, али бадава, нигде не беше ни трага Крџалијама... </p> < |
| ћи погледе на девојку гадно смешећи се, али она га одавно ни погледати није хтела, а камо ли да |
| може зло бити? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се на мах уверити.{S} Само треба једну реч да ч |
| ише силни бегови и спахије да је просе, али она их је све одбила; она није хтела ни да мисли на |
| страшно много више може научити уза те, али немам кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време с |
| евали само мрвицу од Лепосавине дивоте, али и то је сувише! —</p> <p>Колико је и бесни Мујагић |
| еху исти Лепосавини.{S} Коча се осврте, али ништа није спазити могао, само је песму све лепше и |
| ко да би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена снашица знађаше тако лепо молити, та |
| д самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узја |
| ио...</p> <p>Пролажаху данци и седмице, али од Фејзије никака гласа.</p> <p>Да л’ је доиста заб |
| е, причао јој је какве занимљиве приче, али је жестоко женско око опазило нешто, од чега девојч |
| пе девојачке песме, он се опет привуче, али не да прислушкује девојке, јер то му се чињаше врло |
| весео па подиграваше што лепше могаше, али Коча би га само тужно по који пут помиловао по поно |
| акаше као и свака кукавица, приклињаше, али га дивна осветница није чула, већ настави занесено: |
| равити...</p> <p>Шахин чисто не дисаше, али на скоро му се поврати душа кад зачу како је крџали |
| љупца.{S} Мајка јој још нешто шапуташе, али је глас већ <pb n="228" /> издаде, у прсима јој се |
| е бабске приче што се на прелу причаше, али опет он се није могао уздржати да не потражи оно ви |
| ају се војници што растурени пијанчише, али јадно и уплашено...</p> <p>Везир је по аршин од зем |
| у, рад које толике праве душе изгибоше, али Фејзија прекиде песму.{S} Он је испрва мирно слушао |
| је казао; јер Србин љуби, жестоко љуби, али ћути..</p> <p>Коча се истрже из братског загрљаја, |
| ак, па приђе старцу да се с њим пољуби, али се овај од њега као од каке страшне авети трже, па |
| <pb n="18" /> такође са свима поздрави, али много хладније од Коче, јер овај како никад скоро н |
| са да је свом противнику саспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд |
| да чува Мирка док се са свим не оснажи, али му овај притворно захвали рекавши да ће у једном се |
| > знајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црне очи у лепе цуре, и она ма |
| ви љубу и побра, јер су обоје у невољи, али кога пре?{S} Он није знао шта да ради...{S} Напосле |
| де Лаудону, и он их врло љубазно прими, али кад они одоше из његовог шатора, Лаудон просу своју |
| Новаковић <pb n="206" /> — као да грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво и лепо ка |
| иран, јер му сва војска беше на страни, али опет надао се да ће је скоро угледати како се с поб |
| Мргуд се чудио, што му се брат промени, али са свим с друге стране.{S} Он је с радошћу гледао к |
| агића...</p> <p>То не знађаху рајетини, али и то научише одмах сутра дан.</p> <pb n="82" /> <p> |
| склопивши руке хтеде да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p>— Младићу — рече — |
| рио, његови војници беху доиста храбри, али то ништа не поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и |
| ину му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи дружина па их развади да не би крв пал |
| се Лепосави, и хтеде да јој проговори, али не могаше...{S} И говор је већ издаде.{S} За то она |
| њиме па му рече:</p> <p>— Погрешио си, али си опет поштен човек.{S} Нек ти Бог опрости као што |
| а притиснута вељим јадом клону на прси, али се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ јунак, к |
| нако и не помишљаше да се кућама врати, али их само то жалостило што ће их куга као слабе жене |
| вати, оно треба само видети па осећати, али међер ви је и испевасте.{S} Чок аферим! — и при ови |
| у њега.{S} Па ћемо онда срећно живети, али оца оставити преко његове воље — то никад не могу!. |
| ер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан већ се зале |
| стаде сам с Мргудом, стаде му говорити, али не с оним везирским достојанством већ чисто молећи |
| у своју.</p> <p>Али бег беше на самрти, али никако умрети не могаше...</p> <p>Ала за ту годину |
| му цуре доскочише, оде безобзирце кући, али Коча прошврља мало по лугу, па кад се почеше на нов |
| оре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака!...</p> <p>Гласник ућут |
| је да га страшно потресоше његове речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог |
| це, полетеле би једна другој у загрљај, али у тренутну тргле би се па се свака за се са собом и |
| ворно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, али најхуђа кукавица не имађаше те снаге да собом сврши |
| ас погледао онамо куда одјезди гласник, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао ви |
| заузети сву власт!...</p> <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу |
| је још у свести био? ..{S} То не знам, али леваком својом тихо грљаше час побра свога, час мил |
| нешто лепо <pb n="26" /> да вам причам, али немојте ме после терати да вам кажем од кога сам чу |
| <p>Испрва Турци гунђаху вртећи главом, али се не жестише много, јер ти насилници не догрдеше с |
| под ноге замахну бритком сабљом својом, али као што сену у зраку сабља, тако писну нежни женски |
| пошто је спасао кнеза, похита за Кочом, али овај бејаше већ заузео целу варош, и продираше напр |
| а сам ја свагда чинио колико сам могао, али су моје силе још слабе, врло слабе...{S} Данас — ох |
| раштај ми, ја сам учинио што сам могао, али — зар — не би твоја воља! — па онда скочи у сред бо |
| прогутати погледом, тако га је гледао, али није смео ни писнути, јер је знао кака му је мајка |
| оча се с великом муком и довде уздржао, али сад јурну с јатаганом, баш као кад се орао залети н |
| него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, али кад пристаде видело се да је то једва дочекао.{S} И |
| срнути није смео, јер није узрока имао, али кад <pb n="19" /> их Мргуд после по сахата обишавши |
| камо срећа, ти би Турке опет растерао, али... уздахну старац горко.</p> <p>— Дакле се нешто јо |
| p> <p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Милована неко особи |
| ајде брате, води ме у твоје отачанство, али што краћим путем знадеш, ма то били сами кршеви и а |
| шуме истрча доиста бесни Хуршидов ђого, али са изврнутим седлом шимшировим...{S} На њему нема п |
| и.</p> <p>— Јест рђаво честити војводо, али не треба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Беогр |
| е само кушао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар |
| радостан.{S} И доиста радостан је био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што |
| је тако рано <pb n="32" /> с коњем био, али он ништа не одговори, само ћутећи пољуби јој руку п |
| омисли какав је он самовоља постао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никада има |
| учинио, само сам овог анђеока избавио, али ти све видиш, ти све знаш!...{S} Опрости, опрости!. |
| p>— Убиј ме господару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао к |
| својој кући, у коју нико није долазио, али га је Коча јако поштовао што беше чуо да много о ње |
| ма.{S} То добри Павао никад није чинио, али не за то, што му није допуштено било, већ што се са |
| е се намах везир покајао што је учинио, али већ бејаше доцне...</p> <p>С бедема филибетских осу |
| знам захвалити за оно што си ми учинио, али Бог ће на место мене...{S} Сине...{S} Аманет ти <pb |
| авалила на срце, тако му је тешко било, али опет за то, он није сузе пустио...{S} Пошто је тако |
| .{S} Пре би се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах помогао, нијесам могла прије ријеч од |
| етлуцаше жижак.{S} Он пође управо тамо, али не хтеде одмах отворити врата већ приђе прозору да |
| аху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаше месечина.</p> <p>. |
| це изгледаше за један тренутак смућено, али брзо опет сијну — молим те слатка нано да ми ти саш |
| е веома ражали.</p> <p>— Опрости побро, али морам.{S} На друму, који води у моју отаџбину, оста |
| <p>Периза се сабра да га запита нешто, али не смеђаше од страха и од стида, па опет бризну у п |
| хтеде да заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те приче и бајке.{S} |
| а приволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стена, онда помисли да |
| <p>Лаудону не дође изненада овај глас, али жалосно климну главом па проговоривши:</p> <p>— Ште |
| сам ја то учинио само да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадн |
| аку заповест — ја ћу извршити заповест, али помислите какво ћете зло с тим учинити, јер ако нар |
| ..{S} То беше са свим изненадна радост, али га побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад |
| свога!...</p> <p>Она дрхташе као прут, али и кроз плач проговораше:</p> <p>— Не ћу!...{S} Не м |
| ме!</p> <p>Коча само подиже очи к небу, али ни једну реч није умео да изговори.</p> <p>— Чуј ме |
| на мах бих му пројурио тане кроз главу, али теби праштам, јер ни сам не знаш шта збориш.</p> <p |
| 16" /> — седаше Коча свог старог слугу, али му сад угледа сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} |
| и побро.{S} Ја бих примио твоју понуду, али ја знам да твоја земља и твој народ не сме ни трену |
| кад сви полегаше он оде у своју одају, али се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе |
| оје се још као звездице бељаху у зраку, али у тренутку кад полете, погледа још једном бледо мрт |
| анке; која ће јуришати на другу војску, али не какога бега већ на цареву војску, везира руменли |
| овори.</p> <p>— Погрешио сам пријатељу, али опрости, тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех |
| је би одговорио на ове речи оцу њезину, али овако само устегну срце, па рече хладно:</p> <p>— В |
| ломљаше Мргуд зубе шкргућући у очајању, али све беше узалуд... — —</p> <p>Кад је сутрадан ушао |
| агда кад се год борише за каку светињу, али красна јунакиња, божанствена победитељка паде поред |
| ога хтео да пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! —</p> <p>— Чуј ме са |
| у у недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се поче.{S} Коча, који је другдаш доста р |
| тину што се усудио да проговори везиру, али он брзо збаци са себе кабаницу, и везир радосно кли |
| трже.{S} Он се није надао том одговору, али брзо рече:</p> <p>— Види се да има у твом срцу поре |
| пита господар нагло.</p> <p>— Још несу, али су се са страшном силом упутили, и треба брже у Кра |
| о слушаху, девојчице још весело певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас дос |
| S} Данас једни, сутра други побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, |
| е, слуге му се на све стране поклањаху, али он гледаше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да |
| х речи одлети на своме ватреном коњицу, али његова војска није никад иза њега изостајала, и она |
| <pb n="262" /> притера коњица к Радичу, али и њему у мах нестаде капи крви у лицу...{S} Побледе |
| веди, док ће један имам започети причу, али да би већу важност <pb n="65" /> својој приповетци |
| боре причају неку страшну тужну причу, али на коме се опет ласно видети може тихо спокојство с |
| па стаде сипати ватру као облаци кишу, али заман, Кочине се чете намах попуњаваху, а Турци гом |
| да изјављиваше, да потражи своју Мркшу, али лепо јагњешце већ се умиљаваше око свога малога газ |
| но смешење показа се око уста Миркових, али се Коча беше јако загледао у земљу па није ништа оп |
| — Опрости, опрости ми што те узнемирих, али морала сам.{S} У мојој је соби нека ханума која те |
| тане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео бити жесток бој за слобод |
| едан.</p> <p>— Знам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љ |
| говори овај — па би требало да починеш, али... не, Коча није никад уморан.{S} Да ти кажем нешто |
| зачуђено гледаше.</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни је |
| ајсветије борце, јер тако ми оружја!... али се брзо сети да је само посланик: — Не товари на ду |
| ="11" /> <p>— То... не ће бити нано!... али се дете брзо покаја што тако оштро проговори мајци, |
| женидбу, уздисаше за Кочом, плакаше... али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искре |
| гуда па га братски притиште на груди... али... он се и у том часу највећег узбуђења, кад се чов |
| </p> <p>— Ти се љутиш душо моја, али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, та |
| , коју нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па као што оне свагда има |
| ом ниже сјајан ђердан од суза, видим... али зар је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни |
| како си је видела!...</p> <p>— Хоћу... али... само... немојте Бога вам да се даље чује, — моља |
| пре нег што ће поћи из Филибета — ох... али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни |
| е гунђајући поче скупљати и договарати: али све беше узалуд.{S} Немачка војска беше свуда тако |
| да не може никоме казати шта је видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но |
| јер га је стари Драгомир страшно мрзио: али он није то захтевао.</p> <p>— Мајко — смерно склопљ |
| ве стране кретати и примицати Београду: али као да се још нешто чекаше, јер о главном нападу не |
| з дружине на гласовиру красну мачванку: али кад ја тамо Анђа прича нешто чак из Кочине крајине. |
| дивна Лепосава није већ вереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља, јер се сећао свој |
| ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка је женска рука, и она се морала вратити у |
| који није могао да се поврати од чуда; али шта је знао, он је морао слушати.</p> </div> <div t |
| то неки мађионик шалу са Шапцем збија; али кад видеше да ту нема шале, онда сами запалише једн |
| исказиваше најжарчу жељу за пољупцима; али тек што она склопи уста, а ладолеж се у тренутку од |
| гледајући да му верна стража знак даде; али стражари стајаху као кипови с окренутим лицем Филиб |
| увећала јаде рад срамоте која нањ паде; али како би јој отац отишао из двора, намах би отишла у |
| ао, рече:</p> <p>Хајде Надино! па пође; али у тај мах уђе Шахин са главарима.</p> <p>— Твоје су |
| сад опет цела Србија беше турско робље; али султан Селим III. врло је добро знао да ће му то ро |
| ли па певајући чисте оружје од прашине; али највећа је гунгула, смех, и жагор око коморџијских |
| тави, не хтеде да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онда повика:</p> <p>— Браћо, |
| јер њему Турци поклонише Кочине дворе; али несу рад њега тако одабрани сватови у Пањевцу већ р |
| /> послетку и по трећи пут расташе се; али Фејзија опет заустави својега побра.</p> <p>— Ти не |
| шаше му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао није то чуо, он се јако беше занео у своје п |
| помрча плаво небо, помрча сјајно сунце; али опет — све те страхоте не беху ништа спрам оних кој |
| влије, чувајући се да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, стари гаров, који режући |
| пријатељице, толика весеља и теферичи; али Периза није више ни за што марила.{S} Пред оцем мор |
| ња те се залети да је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду |
| и.</p> <p>И сад се опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочиној крајини, не беше још стр |
| вора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али <pb n="160" /> она није знала да је отац утростручи |
| год што опширније о томе времену читам; али на жалост наше историје прелазиле су га са две три |
| ајали не би, толико омиле један другом; али Коча није могао много изостати.{S} Њега мораше нест |
| ужја помеша се са тихом молитвом њином; али Кочу беше то толико <pb n="202" /> занело да се ниј |
| n="265" /> што зачуђено гледаше за њом; али кад угледа свога војна, онда стаде...</p> <p>Српкињ |
| сак, у коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега још црње, јер после таких тренутака |
| из његова загрљаја па га гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па како се на мах пр |
| ако како је мислио дознати што је хтео; али се заман трудно.{S} Кад су се пред вече кући вратил |
| а није опазио.{S} Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким младићима, |
| благо, које му је срцу тако исто мило; али Коча није ни мало размишљао.{S} Истина он се сетио |
| но полу светога посла што га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учи |
| а, постаде султановом милошћу серашћер; али татарин, који му донесе ферман за везирство од три |
| ше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се у једном дивном сну оно красно |
| здахну па подиже своје лепе очи к небу; али кад малочас кнегиња опет нешто рече покојни <pb n=" |
| , а Шахин с војском да похита у Србију; али неће главари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себ |
| а га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану као да си шаку пушчана праха на његово с |
| у себе стопи сву ту божанствену лепоту; али у том полету трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му д |
| окри лице рукама, да не гледа страхоту; али их брже одними, јер му се учини да је у том тренутк |
| олико старих робова кои га послуживаху; али његова награда још не бејаше потпуна: требало је да |
| клетих слика које га непрестано гоњаху; али тек што се спусти на меке душеке он опет јаокну па |
| е одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер нико, а особито раја |
| едан покушај и овај роман који издадох; али ће се по свој прилици наћи когод који ће рећи да ми |
| сар онако премишља као што сумња Радич; али скочи Коча:</p> <p>— Вараш се брате, није такав ћес |
| гиња — јер можда ћеш плакати док чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не зн |
| цања, тог беснила у тузи нигде нема!{S} Али опет у колико силније осећа у толико се то осећање |
| од њега, коме се он поклонити мора!{S} Али узалуд, он је не виде, и премишљајући како више ник |
| су они смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показ |
| џенерале, а хвала ћесару на милости!{S} Али ми стојимо на двору, хајдемо у кућу! —</p> <p>И Коч |
| омах жудео за оваким једним часом!..{S} Али и јесте био божанствен тај час...{S} Он испуни њего |
| ше чиниш но што сам ја заслужила!...{S} Али опрости што ти поменух...</p> <p>— С Богом!...</p> |
| јецајући говораше:</p> <p>— Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни да помислим, то никад не може |
| слатки сни нигда се збити не ће!...{S} Али барем да још једном видим оно место на коме си ме п |
| ни земље ове још једном угледати!...{S} Али у тај мах пође Коча к њему, и он се на мах зацени о |
| ногих застава и једанајест топова...{S} Али се са натуштеног неба проли тако страшна киша, да н |
| ом дадиљом и неколико ушкопљеника...{S} Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље ку |
| лако дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Н |
| поведи својој војсци да се спрема...{S} Али није требало никаког спремања, јер они су свагда <p |
| 1" /> у њега беше страшна десница...{S} Али није чудо, Коча је за таке часе и чувао живот свој. |
| н се опи занесе се, па чисто паде...{S} Али што је прича даље ишла то он све већма к себи долаж |
| о како ни пред једном битком није...{S} Али на послетку он уђе у башчу...</p> <p>Дуго је ишао у |
| о га запалише лепе очи Лепосавине...{S} Али он је ћутао, чинио се невешт, па није хтео да нагли |
| нда рече.</p> <p>— Јест, сећам се...{S} Али што подиреш стару свађу, ми смо се још онда помирил |
| на вољу, нека чини шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у оном тренутку кад се витез опрашташе са |
| па јој се пљескањем руку свећаше...{S} Али најдивније у тој игри бејаше песма, коју чочеци кро |
| аду за ону коју му Турци сагореше...{S} Али сирота кнегиња паде у тешку болест од срама и од ту |
| грабише ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око угледало да га је неко оп |
| кај, ох та само још мало причекај...{S} Али ох...{S} Тебе нема више... —</p> <p>И Крџалије се п |
| сагореваше у бесној жудњи својој...{S} Али ту не беше никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође о |
| шан посао започео, он слаби човек...{S} Али је јака и силна воља све кадра учинити.{S} Толике ј |
| е да ни сахат с тобом не проведем...{S} Али не, не ћемо се више растајати, и ја ћу с тобом!...< |
| непознатога кришом у кућу уводим...{S} Али наћи ћу ја њему лека!... .</p> <p>У то стигоше коња |
| асиљима турским, о јадима српским...{S} Али стари Павао свагда тако обрташе разговор, да се мор |
| са седом на руке подупртом главом...{S} Али он бејаше прозору леђа окренуо, па му се лице није |
| жно муцаше:</p> <p>— Опрости бабо...{S} Али... ох...{S} Је ли Фејзија погинуо?...</p> <p>Везир |
| не у друге упијаху!...{S} Па како...{S} Али што причам оно што се испричати не да?</p> <p>Лепа |
| он чека.</p> <p>— Ја не знам нано...{S} Али, да знаш шта сам снио...{S} Јест...{S} Али ја не ум |
| кује, и доиста то је коњски бахат...{S} Али опет ко зна какав је то коњик!...{S} Из шуме истрча |
| , да знаш шта сам снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то да начиним... и лепо детиње лице изгл |
| аго, а камо ли пушке све у сребру...{S} Али није ни чудо, то беше кнежевско оружје!</p> <p>Док |
| тезу, и он одлете на своме коњицу...{S} Али...{S} Слаба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, ду |
| говори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он наскоро угледа Леп |
| иза никада не ће бити хајдучка љуба.{S} Али за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти ро |
| а једно десет хиљада с нешто топова.{S} Али што је најглавније, до сад је у Кленку већ и сам ца |
| евке, која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и престати, |
| у реку између нас и хајдучких иљада.{S} Али Арбанаси не ће престати од онога што су наумили, он |
| о задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња па кад стаде звекетати сребрн |
| стрва, а које са земунских батерија.{S} Али се и Осман-паша <pb n="193" /> жестоко брањаше.{S} |
| ој на груди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох |
| ава, која се врло неразговетно чула.{S} Али Коча није Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио д |
| н с већим делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и |
| мим драгама и у каменитим бреговима.{S} Али све то, и те страховите стене што ти се чине е су с |
| оказа, поче уговарати с посланицима.{S} Али у тај мах стиже један перјаник цару и јави како је |
| } Није могао да верује својим очима.{S} Али један између гостију, на коме беше најсјајније одел |
| а види рајетина тако богато обучена.{S} Али они не знађаху <pb n="137" /> да је то Мргуд, не зн |
| есрећу његовог целог осталог живота.{S} Али га срце није преварило.</p> <p>Дична Српкиња на ове |
| треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само пазите! —</p> <p>Непознати пође за |
| ху тајну да кнежевић некуд ноћу иде.{S} Али за све то Коча није марио; он опет друге ноћи изјах |
| бесан као што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и |
| ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али стражари целу ноћ ништа нит видеше, нит чуше...{S} |
| брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео горе, укочи се као да |
| за љубу!... —</p> <p>Јунак се тргне.{S} Али на мах пригрли своју избавитељку, па јој се ватрено |
| што прелете преко неба па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци |
| ући и храбрећи застрашене фрајкорце.{S} Али Турци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па |
| има најљубазније здрављаше и питаше.{S} Али мати Кочина није имала кад беседити, већ јој ваљаше |
| међедину што по земљи прострта беше.{S} Али одмах опет скочи на ноге те као стидећи се од толик |
| помињући им заклетву коју му дадоше.{S} Али све те речи и опомене беху излишне, јер сваки Кочин |
| од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша...</p> <p>— Па шта је с нашом војском?{ |
| ело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити своју мрзост.{S} Нико н |
| ше.{S} Ни једне пушке нису избацили.{S} Али кад се војска стаде на Врачару <pb n="190" /> разре |
| ра на улицу да се просјачењем храни.{S} Али се онај угурсуз преварно кад је мислио да ће Кочина |
| да јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани |
| жеравица, па је није требало дирати.{S} Али они прођоше и Крушевац, а нигде никог не опазише, к |
| </p> <p>— Добро ја те морам слушати.{S} Али време је <pb n="116" /> кратко.{S} Спреми се, ја те |
| полеже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на један пут заустегну раздражена коњица.{S} И ако |
| да сакрије, што није могао учинити.{S} Али на његову срећу, Коча је био толико занет својим бр |
| се још једном не окрене кући својој.{S} Али после му беше страшно жао што је то учинио, јер га |
| или бар да не лудује толико за њим.{S} Али кад се само сетила оног тренутка кад јој је онако п |
| оју му он враћа најгаднијом издајом.{S} Али ништа, то не беше кадро да њега поколеба или да га |
| еколико корака пред српском војском.{S} Али ухода хитро као јелен одскочи од њега па притрча во |
| , смедеревском, шабачком и сокоском.{S} Али им је Коча тако друмове пресекао, да никакав гласни |
| у чути важних података за мој роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову соб |
| " /> запитала ода шта је тако сетан.{S} Али седи серашћер на то не одговараше.</p> <p>За то вре |
| у у зеленилу, па се чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слатко осећање.{S} Опоме |
| а ваљда је за то свагда и побеђивао.{S} Али сад — сад није могао да одоли срцу своме.</p> <p>Па |
| еше жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али пази од сад, јер у свету можда не ће у свакога бити |
| ожда због оне велике ватре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за це |
| и њен Коча није учинио какво добро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање дочекала од сво |
| сци за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Али брзо соколе.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди кр |
| шао упрвши свој поглед у црну земљу.{S} Али камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун с |
| рави разним четовођама са заповешћу.{S} Али он беше постао тако речит, да их је на мах све утеш |
| к дичној кући свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од синоћ променила храбра чета!{S} Ту све с |
| д мајке своје о страшноме Јастрепцу.{S} Али он не хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало |
| ер већ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али док они на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дот |
| ински понос притегла љута главобоља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај постеље његове с |
| ква је то болест што му војску мори?{S} Али се наскоро сетио...{S} То беше чума...{S} Из амбиса |
| сим што сам се бринуо за моју Периз.. — али у тај мах угледа Радича који му приђе, па се зачуђе |
| именован за новог серашћера у Србији. — Али чујете! — присети се нешто брзо: — то може по нас в |
| речи на ново ускипе, похита да каже: — Али ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај ми хиљаду ј |
| у, али му сад угледа сузе па се трже: — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј брже шт |
| адом клону на прси, али се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ јунак, који кад заплаче а он |
| да сад почнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим се да још није време.{S} А особито што је сад |
| <p>— Та је ли сав пакао устао на нас? — Али сад се још већма оклевати није смело, па за то запо |
| абљу у срце.</p> <p>— Праштај роде! — — Али у тренутку кад хтеде да се прободе, клону му десниц |
| од бола да се прозори па двору тресли — али и Кочина је мајка пиштала, и дивна је Лепосава запе |
| и, никада брате не могу му заборавити — али шта?{S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, |
| а као што оне свагда имају тај обичај — али даље од нас да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге |
| та и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створење, ова кукавица што издаје рођену |
| еколико дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те |
| он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад прошапта то име, она пребледе као крпа, јер се |
| ој је неволи његов побратим. .</p> <p>— Али залуду — прихвати Надина — јер се лукава зверка на |
| да је бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо сад да радимо?</p> <p>— Ево шта ја мислим! |
| а, пазио га као свога брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја њега, часнога ии крста!</p> <p>Страшно ћ |
| им, све ми се чина неверица...</p> <p>— Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане |
| ричати страховите оне тајне...</p> <p>— Али за име Бога! — не могаше се на послетку уздржати мл |
| одговараше на његово питање...</p> <p>— Али Боже, ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то уч |
| адујем само нек се он храни...</p> <p>— Али ја не ћу...</p> <p>Коча на ново ђипи, погледа у мат |
| p>— Брате?!... чуђаше се Коча.</p> <p>— Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то с |
| и морам!... па онда опет седе.</p> <p>— Али — не могаше се уздржати да не запита јадна мајка — |
| извршиваху што само бити може.</p> <p>— Али верујте, — настави непознати — ја се томе чуду не м |
| ="180" /> <p>Мирко се замисли.</p> <p>— Али како? — запита на то брзо.</p> <p>— Ја знам како.{S |
| цу засја се нека бесна радост.</p> <p>— Али је непријатељ много већи но што смо ми мислили!...{ |
| љаше упрвши своје очи у мајку.</p> <p>— Али шта ти говориш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио |
| дода силно, стегнувши песницу.</p> <p>— Али... тешко нама!..{S} Та гледај да се спасемо за рани |
| нешто па стаде у себи гунђати:</p> <p>— Али овај момак може ме издати...{S} Особито кад види ка |
| ђипи са земље па љутито викну:</p> <p>— Али не зовите га покојним кад вам кажем!...{S} Он је жи |
| огим војводама и џенералима! —</p> <p>— Али што ће толика сила у Кленку, што ли ће и сам цар? — |
| дишући.</p> <p>— Опрости!... —</p> <p>— Али што си мислио да ће српкиња тако лако заборавити ве |
| једна остављаше, док на послетку остаде Али-Бег сам у своме двору са неколико старих робова кои |
| на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре једним знаком казала својој госпођи да па |
| е стране; Арбанаси се тукоше као лавови али и спрам њих бејаху рисови, јер то беху злосретни по |
| ј се засветлише, хотела би да проговори али не могаше, само једва изусти.</p> <p>— Надино... то |
| сеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако смешно певати „Свети Боже!...“ да сви прснуше |
| ко!...{S} Мајко!...</p> <pb n="2" /> <p>Али то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чу |
| слободе своје...</p> <pb n="213" /> <p>Али што Коча никако не могаше да разуме, то беше једна |
| крст, за мном! —</p> <pb n="224" /> <p>Али не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војс |
| а отпоче песму...</p> <pb n="235" /> <p>Али ја нећу да певам ту песму, кад је не умем онако исп |
| е,</l> <l>здравље моје!</l> </quote> <p>Али Коча од свега тога нарицања ништа није чуо.{S} Он с |
| ружи се још и глад... и жеђ.... </p> <p>Али опет за то, нечувени грешник који је помајку своју |
| чара иа лицу нацртан трепћаше. -</p> <p>Али на један пут трже се лепа сневалица, осмехну се сам |
| просијаваше чудно јунаштво. ...</p> <p>Али сваки гост, који доцније долажаше, особито погледаш |
| иди? да се с њоме разговара?!...</p> <p>Али код свега тога унутрашњег потреса, да <pb n="40" /> |
| о је тешко своме без својега!...</p> <p>Али никојем срцу у целој српској земљи не беше тако теш |
| оне црвене шарваре од свиле!...</p> <p>Али све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасви |
| ити по красној српској земљи!...</p> <p>Али из овог слатког уживања, које младоме вођу прибави |
| е нећу моћи без тебе живети!...</p> <p>Али кад му Коча исприча колика му је невоља, каки га ја |
| такога коња код нас живијех!...</p> <p>Али сви остали скочише:</p> <p>— Не аман!{S} Остави га |
| никог млађег од тебе не беше?...</p> <p>Али Павао не одговори ни на једно питање свога младог г |
| д зна како је то страшна реч?...</p> <p>Али нико не одговараше на његово питање...</p> <p>— Али |
| гомирово чедо, дивна Лепосава...</p> <p>Али како се и она променила!...</p> <p>То није више рос |
| ати ватру, да се земља тресла...</p> <p>Али Срби не занемеше од чуда.{S} У тренутку су разумели |
| ословима одмени, а више ништа...</p> <p>Али кад би се на земљу спустила тамна црна ноћ, без тих |
| м везан бејаше, чудно зазвеча...</p> <p>Али како јасна месечина беше пала управо на лице чудног |
| у сред најжешће гомиле турске...</p> <p>Али већ малаксаше бој...</p> <pb n="256" /> <p>Кад виде |
| је знала како се Турци свете...</p> <p>Али се варала! —</p> <p>Она не знађаше како Турци свете |
| ема сумње, Мусломани победише...</p> <p>Али отац?...{S} Фејзија?...</p> <p>— Ћери! — повика јој |
| га прегазе бесни коњи њихови...</p> <p>Али, шта је то?...{S} За што се заустави помамна хајдуч |
| младом, па за њима сви свати...</p> <p>Али шта то би на један пут?...</p> <p>Не прође неколико |
| ице се сјају баш као и сечиво...</p> <p>Али ово шта ја сад испричах, то није било лако видети; |
| не пробуди сунце моје сјајно...</p> <p>Али бахат, који је тако лепе сне умео створити у души с |
| рко пригрлио своје мило злато...</p> <p>Али три дана!...{S} Ох како је то скупо време било за п |
| а извијања источна уз шаркију...</p> <p>Али махни све то; па хајде самном да те у један харем о |
| му све више и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је све преварити знао опет није могао да зава |
| јући јаук и писку јадних жртава.</p> <p>Али да оставимо овај покор, ено тамо у оном шушњару неш |
| преживело добра господара свога.</p> <p>Али челична Арбанаскиња није кукала за братом својим, ј |
| у, жао му беше злосретна јунака.</p> <p>Али мало по мало мењаше он те сетне мисли, па премишљаш |
| тву погазио! — И пође к вратима.</p> <p>Али сад на један пут скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те |
| лепши алем из падишиног турбана.</p> <p>Али на брзо он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече |
| епота у његовој кући прикривена.</p> <p>Али он је све ово тако крио, да нико од његових укућана |
| ирисаво биље и леже да отпочине.</p> <p>Али он прилично дуго не могаше заспати.{S} Пред њим се |
| место људи утркују слепи мишеви.</p> <p>Али како му чудно би кад дође пред једну кућу на крај с |
| рци и из Београда бише истерани.</p> <p>Али не трајаше дуго ова срећа.{S} Од војске ћесарске, к |
| о шта ће војвода да му прозбори.</p> <p>Али и беху чудне Радичеве речи.</p> <p>— Зло је господа |
| у поуздати, да пе смеју ударити.</p> <p>Али то није марио ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе |
| ва после по ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пр |
| ни колико ја сам да се разиграм.</p> <p>Али Коча није имао времена за шалу.{S} Тек што се мало |
| ово време, о ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да причам?...{S} Каким речима да искажем он |
| еризи спаде са срца тежак камен.</p> <p>Али доцније кад оде везир говораше лепа јединица везиро |
| адо своје јединче на село довео.</p> <p>Али опет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сак |
| и праштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма није чула братско опраштање, она је само стра |
| међу њима, и они живљаху срећно.</p> <p>Али што су одраслији постајали, то је и разлика између |
| не беше добио сву награду своју.</p> <p>Али бег беше на самрти, али никако умрети не могаше...< |
| да већају кога ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу дуго већали, јер се с поља зачу велика праска |
| м гнезду; китњастоме Крагујевцу.</p> <p>Али како чудно бејаше одевен тај путник!...{S} На њему |
| огим бледим уснама очајан уздах.</p> <p>Али још не беше свршен страховити курбан, и ако људска |
| и слађег уживања од тихе жудње?</p> <p>Али и то је ретко било, јер имађаше толико посла, да се |
| S} Зар Надина не љуби лепо вече?</p> <p>Али њој канда није стало до красног заласка сунчанога, |
| је вама те мислите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд пе одустајаше од онога, што је намислио, па н |
| у тренутку највећег очајања... _</p> <p>Али ја не смем да вам испричам судбу ове <pb n="3" /> л |
| — Заборавићу је, тако ми Бога! —</p> <p>Али као да се уплаши сам од својих речи, сети се оне ди |
| љаним јунацима у помоћи будем! —</p> <p>Али и беше доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху |
| не казујте, ако Бога знате! - —</p> <p>Али тек што он пође у ходник јаукну па побеже опет у св |
| тити за своју тврдоглавост!... —</p> <p>Али везир се само слатко смејао, и Шахин се врати ништа |
| ни уздах: — Боже, видиш ли?... —</p> <p>Али то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне рук |
| и коме си везирство преотео... —</p> <p>Али Фејзија није хтео да слуша ту сову код толиких слав |
| мене.{S} Слушаћете га браћо... —</p> <p>Али од пушака што сад на један мах силно загрокташе, не |
| де мало на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга беше чудо невиђено, њена нарицања беху тако |
| и код куће сви здраво и мирно? —</p> <p>Али стари Павао још ништа не одговараше и ако се мучио |
| у:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Али пре него што они од чуда к себи доћи могоше, изнена |
| сузи скаменише на једном месту.{S} Дели-Алија створио је у тренутку велику реку између нас и ха |
| најсилнијег дива на свету, силнога Дели-Алије.—</p> <p>Ове речи учинише оно што је везир желео. |
| вио.{S} Он је послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хр |
| се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах помогао, нијесам могла прије ријеч одржати! — куњ |
| војник оде, она подиже очи к небу — сам Аллах нека ми помогне!... — Сад се огрну у своје џубе, |
| инила му! — прошапташе баке крстећи се, ама да л’ је то истина жено?! —</p> <p>— За цело.{S} Хе |
| чекамо Турке, хајдемо им у сретање.{S} Ама не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, |
| гове остадоше копрцајући се по пољу.{S} Ама богме и моја рука заглави!...</p> <p>— Ништа то Вла |
| а онда поћутавши мало окрену се Кочи: — Ама шта ми радимо Кочо?{S} Ти ми и не каза како се зову |
| а једну руку тако је — одговори Радич — ама на другу шта знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко |
| аке — далеко јој лепа кућа!...</p> <p>— Ама зар ви слушате ту стару лажу? — поче опет она прва |
| , што ће се од нас да чини!...</p> <p>— Ама је л’ то истина човече?...</p> <pb n="68" /> <p>— К |
| то је тако јунаштво учинио!...</p> <p>— Ама не ће бити тако — сумњаше други — мени казиваху људ |
| па зар да га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много у кући, а несмо ни ми богати!...</p> < |
| авом, или гладећи своје браде.</p> <p>— Ама зар то рекао Саали Бен-Мујагић?.. не вероваше једна |
| а усплахири се сиромах младић.</p> <p>— Ама шта је ако Бога знаш? —</p> <p>И Мргуд му смејући с |
| ај што потезаше пиштољ запита:</p> <p>— Ама зар ће доћи у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А |
| . одговори Мргуд равнодушно. _</p> <p>— Ама како брате можеш тако да говориш?...{S} Та помисли |
| ћ танка и права као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се сјају баш к |
| је џубе постављено, или какву драгоцену амајлију за час смрви.{S} Он све то није опажао да чини |
| речем тако је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога.{S} О |
| две речи заједно да изговори.</p> <p>— Аман!...{S} Помагај!...{S} Честити пашо! —</p> <p>Везир |
| <p>Али сви остали скочише:</p> <p>— Не аман!{S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш наше |
| и Бог ће на место мене...{S} Сине...{S} Аманет ти <pb n="199" /> моја...{S} Лепосава!... сирома |
| лица озбиљних старица, и ти непрегледни амбизи, којима нигде страховита краја нема, све то беше |
| тране поред целог пута пукао је страшан амбис од кога човека језа хвата, ако само уњ погледа... |
| скоро сетио...{S} То беше чума...{S} Из амбиса где се сурваше толике чете Турске излажаше непре |
| о чујаху то беше мукло хучање што се из амбиса поче подизати помешано са каквим уздахом који се |
| ди џевердан...</p> <p>Јекну пусти преко амбиса као гром.{S} Намах за тим прихватише прве чете с |
| пири, доношаше сад српској војсци преко амбиса неке чудне, не разборите гласове, из којих Коча |
| путем знадеш, ма то били сами кршеви и амбиси, само да што скорије загрлим свога побра! —</p> |
| ћи шалу, а млађи трчкараху час тамо час амо спремајући што курбану треба.</p> <p>Јадни сељаци, |
| /> џемадана имао је неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику б |
| , а ноге — црне му се пуснику баш као у анатемњака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабља му није |
| совиру красну мачванку: али кад ја тамо Анђа прича нешто чак из Кочине крајине.</p> <p>То и мен |
| ле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљиву причу.{S} Мене посл |
| иха росица...</p> <p>То није више нежни анђелак, који ти се с оном детињском безазленошћу, с он |
| исташе се небројене радознале очи малих анђелака који као да хоћаху собом да виде је ли то исти |
| и то однекле с више...{S} Можда певаху анђели на небу славећи Бога?...{S} На послетку сети се |
| авала помисао да је Лепосава, да је тај анђео, та најлепша девојка на свету <hi>његова</hi>.{S} |
| ог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по сваког поштеног човека!... захвално |
| ноге сузе, морао бих помислити да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском престољу...< |
| који сваком суди, што си убио најлепшег анђеока на свету, неверо!.. —</p> <p>— Шта рече?! — трж |
| м врло мало добра учинио, само сам овог анђеока избавио, али ти све видиш, ти све знаш!...{S} О |
| омену своје Перизе, оног лепог умиљатог анђеока, коме је он живот очемерио...{S} Срце се кидаше |
| поправиће своја зла дела добрима, поред анђеока као што беше красна Лепосава...</p> <p>Не чудит |
| , у коме гости беху у једној соби с тим анђеоком, све више расло њино чуђење, јер ако кажем да |
| ост, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако смешно певати „Свет |
| /p> <p>— Чико, за што плачеш?...</p> <p>Анђеоски детињ глас прође му као нож кроз срце, и његов |
| је, сваки је мислио да ће је њено чисто анђеоско срце научити.</p> <p>И несу се преварили.</p> |
| епо девојче румених обрашчића, а чистог анђеоског срца, које те жудећи чека да ти једним поглед |
| граорастим очима пуним суза питаше баба Анђу:</p> <pb n="279" /> <p>— А шта би, Бога ти тето са |
| ..</p> <p>Никад више...</p> <p>Па...{S} Аох...{S} Зар никад више да не заблиста у србињској руц |
| сестру, којој је толика добра чинила. — Аох, па и она ме је изневерила!...{S} Сви!... сви!... с |
| >— Нема их више од стотине!.,.</p> <p>— Аох тужан! — уздахну она јуначина — па то нема ни колик |
| како другче не могоше сазнати.</p> <p>— Аох Мирко, Бог ти судио!... — уздахну јадан Коча па онд |
| it="subSection" /> <p>Још у зору 18.{S} Априла, опазише Турци Шапчани са својих бедема да се у |
| стране видети можеш чађаве камиларе од арабије што су на својим камилама донели праву башчу за |
| животу виђаш...</p> <p>Ту седи озбиљни Арабистанац, што је на својим камилама дотерао најмирис |
| е јуначко лепо, очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спушташе му се испод ру |
| ло у непрегледним пустарама од жестоког арапског сунца, а ако се мало насмеши или започне прича |
| благосиљаху седе хоџе и дервиши срчући арапску каву. — Правда се опет навршила!...</p> <p>— И |
| д ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзија, и подигао сам свој народ, да |
| <p>— Шта ти велиш? — питаше изненађено Арбанас: — Хоћеш да ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни |
| са свим искоренити тај јуначки понос у Арбанаса, то су они све више сећали се своје прошле сре |
| раховита борба поче се по земљи храбрих Арбанаса, који се гомилама придружаваху Фејзијиној чети |
| у пропадоше све наде...{S} Војске нема, Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не може...{S} А на |
| <p>Жестока борба поче се с обе стране; Арбанаси се тукоше као лавови али и спрам њих бејаху ри |
| отом многима живот одузела.{S} Победише Арбанаси као и свагда кад се год борише за каку светињу |
| ако пропаде мисао да се ослободе Срби и Арбанаси, тако падоше њини вођи, и распршта се племенит |
| слободу...</p> <p>Смерно слушаху млади Арбанаси како красно певаше старац, који тако дивно изг |
| ин се врати ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, и за то су се они од срца Б |
| ку између нас и хајдучких иљада.{S} Али Арбанаси не ће престати од онога што су наумили, они ће |
| то Крџалије? —</p> <p>— То су побуњени Арбанаси, који су под предводништвом некога Кара-Фејзиј |
| </p> <p>Нема на далеко храбрости, којом Арбанаси јуришише на Једрене; ал’ их посада храбро одби |
| {S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо Арбанаси? —</p> <p>— Живео Фејзија, живела слобода! — ж |
| и ако ово беше само мило за драго, опет Арбанаси имађаху срце, опет они не бејаху Турци.</p> <p |
| ви орлови у град.</p> <p>Ја рекох да су Арбанаси у многоме јако налик на Србе.{S} И они дуго тр |
| да је рођени брат Србину.</p> <p>То су Арбанаси.</p> <p>И њихова поносита земља би погажена и |
| оља, каки га јади кући зову, онда млади Арбанасин тужно уздахну, па га више није задржавао.</p> |
| их бојева падоше шака! —причао је млади Арбанасин.</p> <p>Побратим га зачуђено гледаше</p> <p>— |
| ословима мало по мало заборављаше млади Арбанасин лепу Перизу, или ако и не заборављаше са свим |
| печиш, ова ће ти рука побити рогове.{S} Арбанаска ће те нога згазити да видиш како је тешко роб |
| ивот, благосиљају њихова имена.{S} Мала арбанаска деца међу свечевим именима спомињу и свету бр |
| оје беше велика пећина, за коју је цела Арбанаска знала, само ни један Турчин није могао за њу |
| ја...</p> <p>За неколико дана беше цела арбанаска земља чиста од зулумћара. —</p> <p>У непреста |
| 18631_C18"> <head>XVIII.</head> <p>Цела Арбанаска није запамтила тога весеља како наста у стану |
| арише свирке и бубњеви, крену се храбра арбанаска војска као јато соколова што полети за сурим |
| аповедниче филипски — говораше поносита арбанаска поглавица везиру — поздравље ти од честитога |
| и, јер зна да је ту тек право место где арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је то постељ |
| ирце су побегле кукавице што их промаши арбанаска десница, и не зауставише се до својега Једрен |
| отле се скупљаше огњена омладина из све Арбанаске у пећину под Крџом, да се научи из светих уст |
| коме се орила вика, врева и песма силне арбанаске војске.</p> <p>И ако се Фејзији хитило да час |
| и бубњеви, и крену се српска војска из Арбанаске, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме |
| ао је војвода Радич у најбржем трку пут Арбанаске....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| Чисто би човек у чаролије поверовао.{S} Арбанаски Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их |
| окле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени знак.</p> <p>Затрес |
| авице где бејаху сви четници и српски и арбанаски сакупљени, па заједно с Фејзијом и с Кочом оч |
| стаде по поћи...</p> <p>Поносити синови арбанаски, страховите крџалије, падоше на кољена да се |
| тајанство.</p> <p>Како блештаху црвени арбанаски шатори што их голи синови знађаху тако брзо и |
| шама, што су им јављали црне гласе како арбанаски војвода заузима села и вароши.{S} Још несу ха |
| оговори.</p> <p>— Опрости силни главару арбанаски — започе цура поруменевши, зар што јој се учи |
| бра господара свога.</p> <p>Али челична Арбанаскиња није кукала за братом својим, јер он не изд |
| га Мустаја распали и овако буктећа срца арбанаских јунака још жешће, као што ветар распали сухо |
| којој ваља да се угаси свако право срце арбанаско.{S} Погле, како Хајка опрема брата свог, погл |
| у као тренутци које гледајући лепо коло арбанаско, које играјући сваке јуначке игре, а које опе |
| <head>X.</head> <p>У срцу младога вођа арбанаског, које до сад не знађаше ни за како друго осе |
| ајући са собом стиже она у чадор младог арбанаског поглавице где бејаху сви четници и српски и |
| и извијати те чудне гласе.</p> <p>Има у Арбанаској село једно, којему се име <pb n="91" /> посл |
| 19"> <head>XIX.</head> <p>Док се Коча у Арбанаској бавио, дотле је његова земља доста срећна би |
| ако већ два месеца прођоше од како је у Арбанаској, да није имао кад ни сетити се колики га пос |
| ј у Пањевац да проведе зиму.</p> <p>И у Арбанаској настаде због зиме тишина.{S} Фејзија се врат |
| ше о невери...{S} Певаше о неком младом арбанаском витезу, што је у давнашње доба живео и који |
| младога Фејзије заклињући му се старом арбанаском вером, да ће му верна бити док год по њима б |
| а који би осветио срамоту што је нанеше арбанаскоме роду.{S} Јунаци! — повика за тим окренувши |
| вораше маршао једном пуковнику по имену Аржантону — ви ћете водити прву колону.{S} Г. пуковник |
| уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропаде...{S} Чуо |
| Делин са својих дванаест батаљона, и с артилеријом! —</p> <p>— Да збиља, кад поменусте артилер |
| јом! —</p> <p>— Да збиља, кад поменусте артилерију, шта ради Ровруа?{S} Ја сам га оставио врло |
| оривши:</p> <p>— Штета, то је био ваљан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор један ађут |
| јадно и уплашено...</p> <p>Везир је по аршин од земље одскакао.</p> <p>Та ето, већ се разговет |
| чувајући се да не шушнемо, проћи испод асмалука, који су као свод над путањом начињени, и који |
| у ову каваницу, коју с поља ките красни асмалуци, који својим зеленим лишћем, својим зрелим кит |
| двођаше Коча.</p> <p>Радосно узвикивање аустријске војске обзнани цару Јосипу, који већ бејаше |
| араџића, а од чести у запискама официра аустријског г. Шумарског. (Голубица Г. Возаровића.{S} У |
| побеже хучући:</p> <pb n="124" /> <p>— Аух, па још са два репа!{S} То им је ваљда старешина... |
| у дође изван себе од усхићења.</p> <p>— Аферим!{S} Ја сам мислио она се лепота не може испевати |
| ти, али међер ви је и испевасте.{S} Чок аферим! — и при овим речима даде чочецима, који видеше |
| о одвукла од његовог завичаја, па много афијуна једе не би ли мало позаборавио тугу своју, што |
| а си снио, шта ли ме молиш?...</p> <p>— Аха, зар несам?...{S} А знаш шта сам снио?{S} Дошла мој |
| ђе под шатор џенерао Колоредо:</p> <p>— Аха! господине грофе! — отпоздрављаше Лаудон.{S} Шта им |
| ућа да виде турске задужбине, очајно крьаху руке и згледаху се зачуђено...</p> <p>Они не могоше |
| — куда ћеш, куд си навалио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чува |
| л’ неранџом, како слатко миловање, како ашиковање...</p> <p>Један Турчин, који вечерас нешто су |
| боравиш да је то мој брат! ...</p> <p>— Ба! — одговори Мирко смејући се — нуто жестока момка.{S |
| лела...</p> <p>Коча се стресаше док ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне улеваше |
| ате ту стару лажу? — поче опет она прва баба што никако не одобраваше приповедачици: — та она и |
| а дошао пред своју кућу, угледа старога баба свог где бос по камену водаше бесна хата некакога |
| што си зимус...</p> <p>Сад устаде једна баба да их помири.</p> <p>— Ех, ех, доста је било свађе |
| отишле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљиву причу.{S} Мене |
| еним граорастим очима пуним суза питаше баба Анђу:</p> <pb n="279" /> <p>— А шта би, Бога ти те |
| то на свету имаш јуначе, немој ми убити баба...{S} Тако ти сеје ако је имаш, тако се здрав врат |
| је видела лепа његова јединица, да јој баба страшна мора у срцу мори, опазила је па је стрепил |
| /p> <p>— Ти опет плачеш?{S} Па зар тако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју |
| у се чињаше врло ниско, него дође близу баба, па сакривши се иза једног грма слушаше њихове раз |
| тио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је |
| ати оне разговоре што се воде међу оним бабама што су око своје ватре поседале, па се рашћерета |
| опет милије, јер барем се не ће тући с бабама.</p> <p>Тек што се толико приближише да се могах |
| > <p>— О хвалимо те Боже!... кршћаху се бабе.</p> <p>— Па Бога ти, шта је говорила Лепосави?</p |
| мци издадоше; помирили се с Турцима као бабе, па загребли одакле су и дошли, а напустили земљу. |
| осади ово обилажење, та ваљда још несмо бабе?{S} Овамо!... викну Коча на дружину, па са својим |
| >— Зар онај пустињак? — зачуђено питаху бабе — он има ћерку?{S} Та он се никад није ни женио!.. |
| S} О, да си видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни оца, н |
| ући полети у наручје:</p> <p>— Ох...{S} Бабо!...{S} Добро дошао!... — хтеде још нешто да га пит |
| после ових речи паде на земљу.</p> <p>— Бабо, слатки бабо!...{S} Сејо мила, где сте ви?...</p> |
| >— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо.< |
| се она из наручја Фејзијиних — дознаће бабо, па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више |
| Може бити слатка мајко, може бити драги бабо, мили брате и сестрице, све то може бити! — зачу с |
| чи паде на земљу.</p> <p>— Бабо, слатки бабо!...{S} Сејо мила, где сте ви?...</p> <p>— Ћути Мрг |
| ро проговори мајци, јер њега је покојни бабо научио да свагда слуша своју мајку, па зато јој ст |
| ливши га нежно муцаше:</p> <p>— Опрости бабо...{S} Али... ох...{S} Је ли Фејзија погинуо?...</p |
| а и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала си добар чико?...{S} Па пољубивши га |
| своје сјајно оружје, загледао и чистио бабове токе, које ће сутра прси да му красе, а међу тим |
| е токе зар не жалиш токе моје!</l> <l>И бабову бритку сабљу сабљо моја!</l> <l>Сјајно лице пота |
| он не беше тако детињаст да верује оне бабске приче што се на прелу причаше, али опет он се ни |
| бити да се после оца у души само тобом бавим племенити јуначе!... —</p> <p>Бурни Фејзија не би |
| XIX.</head> <p>Док се Коча у Арбанаској бавио, дотле је његова земља доста срећна била.{S} Наро |
| српској вароши, а дорћол опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже чалма и каук, по њему и |
| оба са свим друкчије оживе и београдски Багдат, београдски Дорћол.</p> <p>Чисто лепше певаху хо |
| с везиром треба да прекинемо јер је све бадава.{S} До који дан мораће се и он предати, особито |
| на све стране силне и многе потере, али бадава, нигде не беше ни трага Крџалијама... </p> <p>Ме |
| се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака!...</p> <p>Гласник ућута, а |
| стигоше рад његова црна дела...</p> <p>Бадава — више не беше ни једног циглог <pb n="271" /> т |
| говор, из кога Сењанин дознаде да Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па га свакако одвраћаше од |
| о, зар је то тако важно? — запита Мргуд бајаги не увиђајући у томе каке важности.</p> <p>— Та к |
| . а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жали ж |
| погазе бесни Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги у себи борио.{S} Није знао шта ће и како ће, на |
| ате ли шта?{S} Ти угурсузи што су хтели бајаги да нас уплаше, по свој прилици ту су негде сакри |
| иде тог чудног старца, о коме се толике бајке разношаху као о каком виленику.</p> <p>И заиста у |
| </p> <p>Намах му падоше на ум оне силне бајке што их као дете слушаше од мајке своје о страшном |
| е баш тим жешће понављао све те приче и бајке.{S} На послетку видећи да нема нашта од спавања у |
| е уши да више чујете!... чудила се нека бака.</p> <p>— Јест, јест! — потврђиваше приповедачица |
| А од куд ти то све знаш? — запита једна бака завидећи јој што задоби сву пажњу чудноватошћу <pb |
| /p> <p>Ћутало се мало док не поче једна бака, која је дотле само ћутећи прела и ни у што се меш |
| ше трећа.</p> <p>Кочу прођоше мрави кад бака изговори.{S} Он није могао да разуме шта тако чуда |
| чинила! ...{S} Ову последњу реч тако је бака са страхом изговорила, као да то беше име најстраш |
| не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па као што оне свагда имају тај обича |
| агомиру.</p> <p>— Па да знате — продужи бака пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи |
| Драгомир има ћерку?... рече тајанствено бака.</p> <p>Коча се трже.{S} Драгомирова кућа беше баш |
| лепо беше то дете, много лепше него што бака приповедаше, много лепше него што га жарко Кочино |
| а чисто згараху у руменилу!... .</p> <p>Бака остаде причајући те своје чудне приче које њене др |
| истина што на прелу исторокаше брбљаве баке, да то што промаче не беше чедо лепо из горице вил |
| у добио с вилом из Јастрепца!...{S} Све баке стајаху као скамењене.{S} По који пут погледале би |
| а.</p> <p>— Шта?! повикаше запрепаштене баке.</p> <p>— Ја вам рекох, само кад погледа онако по |
| тане.</p> <p>— Учинила му! — прошапташе баке крстећи се, ама да л’ је то истина жено?! —</p> <p |
| >— Господе помилуј! — смерно се кршћаху баке — далеко јој лепа кућа!...</p> <p>— Ама зар ви слу |
| .{S} Разгрнем шибље, кад тамо...</p> <p>Баке чисто не дисаху.</p> <p>— Кад тамо а оно красна пе |
| ...“</p> <p>— Кад бива он то угледа, он бактише и кидише те примлати ђаурског пса!...</p> <p>Чи |
| има даде чочецима, који видеше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им ага спуст |
| азираху од његове деснице, која окићени балчак од ханџара тако жарко пригрлила беше...</p> <p>С |
| в у лице, а рука му и нехотице обухвати балчак од сабље.</p> <p>Огрнувши се још боље у кабаницу |
| нда опет чешће куцаше руком по окићеном балчаку димишћије своје шкргућући зубима и претећи ђаур |
| а војска, а тек што се она сместила, од бањичког брда подигоше се грдни облаци праха, а из прах |
| к, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се об |
| ајину! —</p> <p>— Ово је врло добро.{S} Бар ћемо једном знати хоћемо ли живети или ћемо опасати |
| ваницу, па га свакако одвраћаше од тога бар за сад, него да остане који дан код њега да се мало |
| у снима срећна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ рас |
| промаче лепо вилинско чедо.{S} Тако је бар он мислио.</p> <p>Кочу не превари његова слутња.</p |
| :</p> <pb n="156" /> <p>— Заборавићу је бар док не свршим свети посао свој!...</p> <p>Као што ј |
| се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, док д |
| а убити, хтеде да заборави Фејзију, или бар да не лудује толико за њим.{S} Али кад се само сети |
| га да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <pb n="273" /> паклену ватру у прсима и |
| — питаше је тихо — зашто не спаваш, ти бар можеш спавати!... — и њена лепа глава опет клону... |
| ма...{S} Нигде живе душе око њега да му бар једну реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу во |
| једну реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <pb n="2 |
| ећа да је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, |
| ао за малим Мргудом, жао му беше што га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он |
| , па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је ла |
| Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb n="30" /> шта је.{S} Ал’ опет несам |
| тки сни нигда се збити не ће!...{S} Али барем да још једном видим оно место на коме си ме први |
| бешње коње, то је њему опет милије, јер барем се не ће тући с бабама.</p> <p>Тек што се толико |
| београдском граду сваке недеље прегледа барут и оружје, које <pb n="14" /> беше смештено у негд |
| агоше да виде, па кад угледаше сакривен барут, а оне све прснуше у смех.</p> <p>Дуго се разлега |
| еси мало барута.</p> <pb n="23" /> <p>— Барута?{S} Ене сад, та ваљда не ћеш убијати на прелу де |
| што да ми наручиш?</p> <p>— Донеси мало барута.</p> <pb n="23" /> <p>— Барута?{S} Ене сад, та в |
| радски везир мртав пред вратима градске барутане Ружице.</p> <p>Ово је пукло као гром по срцима |
| причи не верује.</p> <pb n="66" /> <p>— Батали Ибро де! — утишкиваху Турци прзницу, који је баш |
| аца одреди све драговољачке чете и осам батаљона пешака, дакле свега петнаест хиљада, а онда ра |
| > <p>— Џенерао Делин са својих дванаест батаљона, и с артилеријом! —</p> <p>— Да збиља, кад пом |
| с Дунава од острва, а које са земунских батерија.{S} Али се и Осман-паша <pb n="193" /> жестоко |
| аву и Сави, много јада задавале, рушећи батерије и палећи варош из својих топова и кумбара.</p> |
| си та то сад говорио! —</p> <p>— Казао бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још страшн |
| и мене примио за своју помајку, као што бах ја желела да ми такав срчан јунак буде посинак?...< |
| би из далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњски, она је задрхтала па шанула:</p> <p>— Ето |
| у на своме вранцу, она је слушала његов бахат дуго, а он све слабији, слабији биваше док са сви |
| мало прислушкује, и доиста то је коњски бахат...{S} Али опет ко зна какав је то коњик!...{S} Из |
| пробуди сунце моје сјајно...</p> <p>Али бахат, који је тако лепе сне умео створити у души стари |
| за њом с очима пуним суза, и слушајући бахат њеног коња, докле се са свим не изгуби.</p> </div |
| ваког је шушња стрепио, а како би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да види ко долази, |
| сто дрхташе са свом душом, и час по час бацајући погледе на девојку гадно смешећи се, али она г |
| една спрам друге па се нежно погледаху, бацаху једна другој руком пољупце, полетеле би једна др |
| га подизаху у сунчане светове, а час га бацаху далеко испод земље, испод пакла...</p> <p>Он пом |
| енку, коју везирови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растрзале!</p> <p>Час мни |
| .</p> <p>У вајату је горело кандило, па бацаше на све стране, чудну, страшну светлост...</p> <p |
| и његова вештина којом гађаше, којом се бацаше и надскакиваше.</p> <p>А и лепе девојчице поглед |
| па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, |
| е сме — прозбори тихо Крџалија, па онда баци сабљу у корице, а пружи руку везиру: — Устај, ти н |
| ...</p> <p>Мргуд подиже полако главу па баци поглед под планину, где угледа неколико коњаника.{ |
| рухо и оружје што заостало беше, па се баци на рамена помамну коњицу, који је брже од муње одн |
| кад га они вртећи главом послушаше, он баци пушку, па паде на шиљте, те само покри лице рукама |
| и па се час у ватру загледа, а час опет баци испитујући <pb n="97" /> поглед на брежуљак, гледа |
| .{S} Подне превалило а липе испред куће бациле далеко по мекој трави своје густе сенке.{S} На т |
| љаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим његову главу пред твоје ноге, нека моја иструне у |
| њему Мргуд учинио, какву је срамоту нањ бацио, онда јој се трзаше и оно мало живота, кидаше се |
| . „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Нити слуша ц |
| аспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жалосно гледаше како се ск |
| јаше, и из кога час по час севаше муња, баш као с каког јатагана или са сребрног такума на пушк |
| ас засветлуца, а час би рекао угаси се, баш као кака измучена душа, која се раставља са светом. |
| спод трбуха неки џемадан од плаве чохе, баш од чега му је и капа, па још острагу му висе два ре |
| ог лица а ватрених очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође.</p> <p>— Здраво Кочо! повиче м |
| вде уздржао, али сад јурну с јатаганом, баш као кад се орао залети на јастреба.{S} Мирко трже п |
| нако детињасто китити се, <pb n="61" /> баш бисмо се могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем ниј |
| оћу свиснути...{S} Проклети гласник!{S} Баш је сад требало да стигне да ни сахат с тобом не про |
| на врата.</p> <p>Домаћин издисаше...{S} Баш кад последњи пут отвори своје очи, угледа како Турч |
| } Ама не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!...</p |
| врати оставивши се пута у Раваницу.{S} Баш кад једном ногом стаде на бињакташ сети се да нешто |
| оре, који им тако мили беху.</p> <p>— А баш је штета — рећи ће Мирко — што ће код онако лудога |
| оружје, јер која вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом злату! —</p> <pb n="163" /> <p |
| сви људи <pb n="254" /> спремни.{S} Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>Пакл |
| у домовини злосрећног вођа српског, па баш у његовој кући ори се весеље...{S} Свирка и ђавољас |
| памети — настави старац Новаковић - па баш да им је сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо |
| Мораве што беше покојнога кнеза кућа, е баш милина ти је погледати је!...{S} Све ти је тако нам |
| аче, немој молим те сатирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прелет |
| и пролома далеко да обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо б |
| сваке јуначке игре и збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору |
| недарца буле љубимице, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема одвуче на |
| чима, лепим обрашчићима чини, као да је баш сад слетео на мирисавим крилима од дуге црне косе, |
| де! — утишкиваху Турци прзницу, који је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда |
| па силажаше кроз гору на извор који је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала сиротица, и ј |
| а заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те приче и бајке.{S} На посл |
| што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb |
| не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која |
| буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије пољубио с Кочом, јер му се на први поглед |
| па неке прнуше сјајном небу, на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим |
| >Коча се трже.{S} Драгомирова кућа беше баш уз његову; тај старац беше чудан, он живљаше сам у |
| ако — као што се видело — овоме не беше баш најмилија та братска љубав.</p> <p>Већ се и смркло, |
| смемо, јер овај везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ |
| ти кад виде како му је војска храбра, и баш хтеде да јој неколико речи каже, али већ угледа дру |
| х кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш колико и турска, онда се они разгоропаде, и хиљадам |
| ољу, нека чини шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у оном тренутку кад се витез опрашташе са све |
| а.{S} Хајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња!</p> <p>— Прођи се Бога ти!... од |
| ... чуђаше се Коча.</p> <p>— Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то ш |
| градова истерати могли.</p> <p>— Ја сам баш због тога хтео да пошљем своје људе к ћесару, али к |
| хтеде да одскакуће к овцама, које Павао баш онда изјављиваше, да потражи своју Мркшу, али лепо |
| <p>— Богме не знам тек на њима је одело баш онако као торле што га донесе из ћесарије! —</p> <p |
| роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову собу неко мало лепушкасто девојче |
| ља глатка као стакло, а корице се сјају баш као и сечиво...</p> <p>Али ово шта ја сад испричах, |
| плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у анатемњака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабљ |
| ајући дела свога Кастриотића... </p> <p>Баш вечерас беше такав састанак.</p> <p>Док Турци мишља |
| де се пењати уз мермерне стубе. </p> <p>Баш стаде ногом на највишу стубу, и подиже руку да отво |
| То му није допуштао понос његов.</p> <p>Баш кад се једном тако у себи борио дође му везир.</p> |
| и кићени Левач, који је раван као каква башта.{S} Коча се чисто прену кад угледа своју домовину |
| миловање, у ком је она дивна јасминова башта, у којој је свака травчица њему тако мила била, у |
| и тако беле и чисте као у какој вароши, баште им беху тако уређене, а улице тако чисте, да би с |
| видети шта се у харему ради.{S} Још из баште се чуло дајире, које уз ћемане и таламбас са горњ |
| се кидаше у њему кад се сети оне ноћи и башти, кад се у Филибету растадоше, кад се сети оног љу |
| ад би помислила на ону ноћ у јасминовој башти, онда би <pb n="159" /> јој се опет лепи обрашчић |
| отац отишао из двора, намах би отишла у башту под један мио хладак, па би пустила сузама на вољ |
| црну сенку, коју везирови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растрзале!</p> <p>Ч |
| е до малих сакривених врата од харемске башче, роди се месец пун и румен као кака небеска јабук |
| преко шанца, који беше између харема и башче, јер није хтео да стазом обилази, стаде се пењати |
| певаше какав тајни састанак у харемској башчи, под мирисном дгуњом ил’ неранџом, како слатко ми |
| с ватреном и страсном жудњом у мирисној башчи од јасмина, што је иза харема!...</p> <p>Фејзија |
| и најдивнију ружицу, што је промучила у башчи овога света, да јој још у пупољку не сасуши нежне |
| ком није...{S} Али на послетку он уђе у башчу...</p> <p>Дуго је ишао уским стазама кроз силне л |
| што су на својим камилама донели праву башчу за синове царске; и опет чути можеш красна извија |
| м пословима узнемирих зовнувши те у ову башчу.{S} Ја сутра полазим с оцем у Једрене, и.. можда |
| у собу бегову, чисто се закаменио...{S} Бег лежаше на сред пода са извраћеним и као песница над |
| рсте на очи јадним мајкама?...</p> <p>А бег, рад чијег се ћеифа све ове страхоте вршише, рахат |
| да у харему коло играше...{S} И доиста бег се веселио...</p> <p>Губећи се у густим димовима из |
| е у густим димовима из нарђилета сеђаше бег међ неким својим ханумама, које су лепе... као што |
| еше добио сву награду своју.</p> <p>Али бег беше на самрти, али никако умрети не могаше...</p> |
| лах кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, што но је родом из Зворника, не може више |
| ум бенум брате ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трп |
| а остављаше, док на послетку остаде Али-Бег сам у своме двору са неколико старих робова кои га |
| уди могло познати да још живи...</p> <p>Бег би их само по који пут погледао, па онда одмах доче |
| јуришати на другу војску, али не какога бега већ на цареву војску, везира руменлијскога!...{S} |
| ос по камену водаше бесна хата некакога бега, који је ушао у кућу да чека вечеру, коју му морах |
| <p>Али све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли облетаху његову <pb n=" |
| прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уговоре предају.{S} У замену пак оправи Коча у |
| учинити жртву дуванџији пророковом Иси Беганберу.</p> <p>— Валах и билах истину си рекао!{S} Б |
| д је склапао очи, сан је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече чуо, ал |
| с њима и сви џинови, не ћемо испред њих бегати! —</p> <p>— Па ми кад смо с тобом пошли капетане |
| по читаве чете Турака, који безобзирце бегаше, а после још једног сахата на Косову неси могао |
| а онда леже да отпочине, али сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи једва по |
| гледаше око себе, ал никог у чадору не бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзијо, ти ми само помоћи |
| ра и његових војвода, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, и на послетку под четворицо |
| S} Не прође ни три дана, а погана глава бегова котрљала се под ногама крџалијнским, а Фејзија ј |
| е, становаху сад богати харемови силних бегова и спахија.{S} Сад се опет разлеже мујезиново урл |
| њу кап јуначке српске крви, оних бесних бегова и спахија, који сваким својим отровним дахом умр |
| њића увредило што му у замену за његове бегове послаше три проста војника.</p> <p>Цар се насмеј |
| град три своја војника, па онда одведе бегове к цару.{S} Јосип најпре загрли Кочу, назва га си |
| гоше, изненадни гром смрви све кадије и бегове што по паланкама и селима расејани сисаху крвцу |
| најмириснију бошчу за честиту господу и бегове београдске.{S} Испод његовог <pb n="71" /> белог |
| алије по богатим турским харемима, које бегови рајином сузом тако обилно окитише златом и сребр |
| љаху с обореном главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим хатовима зађош |
| ну две грдне војске.</p> <p>Кад изађоше бегови и ефендије са дивана, угледаше по шабачком пољу |
| и не буде...{S} Сад опет навалише силни бегови и спахије да је просе, али она их је све одбила; |
| да их сачува од очајаног страха.</p> <p>Бегови и спахије сеђаху у наоколо пушећи и збијајући ша |
| За то Султан најстрашније запрети свима беговима и спахијама кад се у Србију повратише да не ки |
| ћа са Соколовићем, а наставе разговор с беговима.{S} Цар им је све давао осим оружја.{S} Те так |
| о међу њима нема оног страховито гадног беговог лица са оним упалим закрвављеним очима...</p> < |
| "82" /> <p>Намах сејмени огласише да је беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људи из Л |
| p>Кад је сутрадан ушао један роб у собу бегову, чисто се закаменио...{S} Бег лежаше на сред под |
| о, <pb n="88" /> знајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црне очи у лепе |
| е, које чини те човек у овим небројеним бедама живота не свисне од очајања, које и најнесрећниј |
| стадоше рикати страшна топовска зрна с бедема и кула, помислио би да се свет ломи и руши.</p> |
| ка оружја, на све стране журба, а кад с бедема угледаше крџалије где су полегли по својим малим |
| чинио, али већ бејаше доцне...</p> <p>С бедема филибетских осу се страшна ватра на коњанике Феј |
| Априла, опазише Турци Шапчани са својих бедема да се у Кленку силна каурска војска искупила, па |
| S} Све што могаше носити оружје, оде на бедеме, а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу мо |
| лас допаде, који га из харема одвуче на бедеме.{S} Везир покри јаглуком лице па нички паде на з |
| ске пушке и топови, <pb n="177" /> а на бедемима се појави бела застава која се три пута поклон |
| бета кад то виде, погледа још једном по бедемима, па кад виде да су скоро празни, он се маши за |
| горјех од оних твоијех ријечи што их на бедему рече! —</p> <p>Издајица као да стрепљаше и ту, ј |
| ма од јације, а на највишем београдском бедему на шамском сиџадету сеђаше везир, жубрећи своје |
| од дуге црне косе, с високих небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла девојка, која је у об |
| хтеде препући срце од жалости гледајући бедно дете, које после ових речи паде на земљу.</p> <p> |
| је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу самоковку, а о рамену поуздану руку.{S} П |
| тадоше тако страшне за Турке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо...</p> |
| па нападаху на силне раденике, који од Бежаније до Земуна копаху опкопе.{S} Данас једни, сутра |
| де коњаника.{S} Док се мост на Сави код Бежаније градио, и док је војска прешла на српску стран |
| рашније се кршили јатагани.{S} Пред њим бежаху Турци безобзирце, јер <pb n="151" /> у њега беше |
| рци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па стану још силније нападати, и тако Поњатовског |
| <p>Лепа везирова јединица остаде сама, без игде икога свога...{S} У целом великом сарају покој |
| ла изгубио у запевци с турскога зулума, без кога би Србина сасвим нестало; тај велики јунак изд |
| ти крвнике своје и слободе браће своје, без икакве снаге лежаху сад разбацане по росној трави.. |
| нема поноситог јунака, он се враћа сам, без свога господара, враћа се из љутог боја, јер се с њ |
| би се на земљу спустила тамна црна ноћ, без тихе месечине без и једне звездице па небу, онда би |
| је брате! — рећи ће па то кнез Јован, — без топова не треба ни мислити на градове.</p> <p>— За |
| ="" /><hi>могло</hi> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам при |
| опуштено било, већ што се сам стидео да без посла и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд х |
| о, зло смо учинили!{S} Шта ће наша раја без својих светиња по црквама...{S} Проклињаће нас кад |
| а земља и твој народ не сме ни тренутка без тебе остати док не буду са свим слободни, а хвала Б |
| ла и одморна да се ако затреба три дана без престанка бије.{S} Истина коморе им још не беху сти |
| ргудова дела?...{S} Ни један човек није без греха па и он поправиће своја зла дела добрима, пор |
| нападати на више села и варошица, које без икаке велике муке отимаху од пијаних и распуштених |
| } И сад тек осетише како је тешко своме без својега!...</p> <p>Али никојем срцу у целој српској |
| стила тамна црна ноћ, без тихе месечине без и једне звездице па небу, онда би се око поноћи, ка |
| тек сетили.{S} Идите, и настојте да се без икака вреда пропрате у Земун! —</p> <p>Мало доцније |
| пута смрти на сусрет трчао, растаде се без једнога погледа, или без речи без братског пољупца. |
| да ће у Турке толики страх ући да ће се без по муке извојевати света слобода.</p> <p>За то Коча |
| јој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ће доћи |
| ћеш да у првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиротиња раја?{S} Спасај се! — После тих мисли |
| ећније се вратио сејама својим, које ће без тебе бити сиње камење, јер им нема слатка даха, што |
| вратио својим белим дворовима, који ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сјајно |
| Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца што најлепше зн |
| за Србији, да још слободна бити може, и без кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци с |
| почеше му војници умирати и без боја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше двадесет, кад би дру |
| витезови, који су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа учинити могао! — Па их |
| а један пут почеше му војници умирати и без боја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше двадесет, |
| да ова удворица никад к њему не долази без радосних гласова, па ће тако без сумње и сад да му |
| би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко сваким се к |
| ао, растаде се без једнога погледа, или без речи без братског пољупца...</p> <p>Крџалије се раз |
| ше земљу.{S} Народ пишти од невоље а ми без бриге срчемо каву у Филибету. —</p> <p>Фејзија ћуте |
| наш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живети!...</p> <p>Али кад му Коча исприча коли |
| де се без једнога погледа, или без речи без братског пољупца...</p> <p>Крџалије се разасуше по |
| х брзо се отворише врата на соби, и као без душе полети пред везира један татарин.{S} Он беше в |
| страшне за Турке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо...</p> <p>На скоро |
| ју.</p> <p>Једно подне на један пут као без душе улети у Кочин шатор један његов четник, па му |
| долази без радосних гласова, па ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске |
| нешто, па свакога питаше је л’ му тешко без сестринског разговора, је л’ им тешко што никога не |
| да је добио све оно, што је желео, и то без и најмањег труда.{S} Он сад беше господар од толико |
| иче напретка и изображења народног, јер без тога не ће се никад остварити божанствене наде што |
| душо моја, али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, тако ти среће, тако ти |
| сних уживања, којима се они и предаваху без икаких граница.{S} Они заборављаху на коран, <pb n= |
| у на место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да исплетем. |
| све гатке, које се беху разнеле.{S} Она безазленост не беше као у других девојчица, беше нешто |
| а витеза с особитом милином и детињском безазленошћу, која јој се јасно на лицу читати могла.{S |
| ни анђелак, који ти се с оном детињском безазленошћу, с оним умиљатим црним очима, лепим обрашч |
| јаде претрпљене, причају ти неисказана безакоња турска...{S} Већ беше прилично доцкан, и само |
| ох што није ту да једним ударом смрвим безбожно псето — моју добру кнегињу истерао из пуне кућ |
| м срцу Кочине остареле мајке, које тако безбожно смрви рука Мргудова...{S} Ох тешка је то мука, |
| ло и слатко осећање.{S} Опомену се свог безбожног брата, задрхта кад помисли шта му ради јадна |
| м лицу, онда је био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, па сад силно навали са св |
| везири с пашама смејаху од срца, па су безбрижно сркали своју каву.{S} Они несу могли ни да по |
| скакута стазом а у очима му се блисташе безгранична радост...</p> <p>Потурице на мах нестаде.{S |
| покрај везира бива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад |
| милином, коју човек исказати не уме, са безмерном слашћу и нешто мало тужних опомена, погледа п |
| уг, видевши како му цуре доскочише, оде безобзирце кући, али Коча прошврља мало по лугу, па кад |
| о Срба гоне по читаве чете Турака, који безобзирце бегаше, а после још једног сахата на Косову |
| шили јатагани.{S} Пред њим бежаху Турци безобзирце, јер <pb n="151" /> у њега беше страшна десн |
| жја, које се за слободу подигне!</p> <p>Безобзирце су побегле кукавице што их промаши арбанаска |
| {S} Зар ти више несам мио као што негда бејах? — Колико сласти, колико стрела беше за нежно срц |
| важних података за мој роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову собу неко |
| од склопљених прстију на рукама, којима бејах покрила лице...</p> <p>— Шта си видела, шта си ви |
| које је било храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да срећно жив |
| ић, који ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — </p> <pb n="170" /> <p>Миха |
| вратих се опет да се на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи погинем...{S} Ала у сред |
| у чадор младог арбанаског поглавице где бејаху сви четници и српски и арбанаски сакупљени, па з |
| опет Арбанаси имађаху срце, опет они не бејаху Турци.</p> <p>И док се после тога разиђоше Крџал |
| ебу по коју сузу измамила.{S} Њене речи бејаху тако отровне, да је од њих лишће по дрвећу жутел |
| шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи никог леже |
| си се тукоше као лавови али и спрам њих бејаху рисови, јер то беху злосретни потурчењаци, храбр |
| да у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, да никад није посумњао о победи, па |
| head> <p>После оног растанка с Перизом, бејаше Фејзија као луд.{S} Ништа му више не беше мило, |
| сан био.{S} Још таког не <pb n="51" /> бејаше уснио.{S} Погледа око себе свуда мирно.{S} Врана |
| подаревом чадору.{S} Већ <pb n="234" /> бејаше ноћ.{S} Свуда се све већма и већма стишавало, а |
| који беше хладан као што њено срце сада бејаше, затицаше је више мртву но живу, јер је уби непр |
| кроз питоми Пањевац, који до сад свагда бејаше весео, у коме скоро никад не престајаху песме и |
| ћи ђаурима.{S} Па и војска његова, која бејаше клонула кад је видела <pb n="181" /> како је са |
| а тешкоме путу!...</p> <p>Таким мислима бејаше обузет путник, кога споменух и који дању кријући |
| звезде по небу!...</p> <p>На сред стана бејаше највећа ватра, око које су се искупили најпоглав |
| осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само мило за драго, опе |
| с има десет пута онолико, колико доиста бејаше.{S} И не преварисмо се.{S} Паша и његове делије |
| ољу разлегао тресак од тих речи, и Коча бејаше срећан.{S} У том тренутку да је имао хиљаду живо |
| пажљиво пође даље.{S} У целој кући све бејаше мирно и мрачно, само у собици поред коњушнице св |
| ао да је слуша, јер у очима лепе Перизе бејаше толико чистоте, у целом лику толико добра срца и |
| <p>Али то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке осветнице...</p> <p>Тако бејаше Ср |
| ником ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамоти својом честитошћу и јуна |
| сина, али њега не беше...</p> <p>Он не бејаше мртав, његова тела не беше међу жртвама, мајка и |
| послуживаху; али његова награда још не бејаше потпуна: требало је да се крунише...</p> <p>Стра |
| свећаше...{S} Али најдивније у тој игри бејаше песма, коју чочеци кроза сву игру певаху, и која |
| виле.{S} И њему у крвавој до лакта руци бејаше димишћија, са које капаше још врела турска крв.. |
| р сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, док дотрча и други татарин, мало за тим и трећи |
| спасао кнеза, похита за Кочом, али овај бејаше већ заузео целу варош, и продираше напред бесно |
| } Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш страну пре погледати, че |
| очи са свог легла, а ланац, којим везан бејаше, чудно зазвеча...</p> <p>Али како јасна месечина |
| ни, а широк у хиљаду бора набран фистан бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој до лакта руци беја |
| м на руке подупртом главом...{S} Али он бејаше прозору леђа окренуо, па му се лице није могло в |
| још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше ведра месечина, угледа он још поиздалека два коњ |
| аше у својој соби непомично.{S} Па како бејаше покрила лице рукама, није их хтела однимити, јер |
| ни једне руке осветнице...</p> <p>Тако бејаше Србин кад је робовао, па и још много, много црње |
| му брат васкрснути може, али он толико бејаше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај стр |
| стоме Крагујевцу.</p> <p>Али како чудно бејаше одевен тај путник!...{S} На њему нема скромна гу |
| дило које на сред чадора о врху обешено бејаше, па га принесе пред лице ђувендије, која мирно г |
| био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаше месечина.</p> <p>.— Ох како ми гори глава!... уз |
| <p>Сутра дан после овог разговора — то бејаше 15.{S} Септембар 1789 — започе Лаудон своје напа |
| нка, додија му крвава крајина, па за то бејаше задовољан миром, који настаде у земљи пошто Турц |
| .</p> <p>То су сватови онога витеза што бејаше вили задао веру, па је заборавио, те се другом л |
| ке војске обзнани цару Јосипу, који већ бејаше са својим војводама у Кленку, да је стигла српск |
| ах везир покајао што је учинио, али већ бејаше доцне...</p> <p>С бедема филибетских осу се стра |
| стаде на лицу зрачак наде...</p> <p>Ноћ бејаше одавно настала.{S} У целом Једренету погашене св |
| застрто црним облацима, само на западу бејаше румено, и могло се видети како сунце полако зала |
| Погледа око себе свуда мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде не може никака тра |
| на оружје!...</p> <p>Свака Мргудова реч бејаше нож за везира.{S} Он чисто занеме од чуда.</p> < |
| У сувоњавој леваци бројаше бројанице, а бела коса посребрњена месечином дивно му се спушташе по |
| мила поља, своју кућу и родбину, своја бела стада...</p> <p>А до њега угледаш гомилицу јунака, |
| само се по који румен вес, само по која бела перјаница видела...</p> <p>— Дакле сви падоше?...{ |
| ћу те осветити!--- —</p> <p>И њена мека бела рука грчевито стегну своју песницу као да је у њој |
| је извидан! — радосно се пљесну рукама бела вила.</p> <p>Коча устаде као после кака тешка спав |
| ђани јунак кад опет угледа својим очима бела света, кад се опет дочепа свог помамна коњица и св |
| ошкрину и да је у собу провирила једна бела чалма извезена златом а окићена драгим камењем, ис |
| пруга, која изгледаше као кака савијена бела змија..{S} Ово као да на Турчина јак утисак учини, |
| ге.</p> <p>— На дивану од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју о |
| добивено цвеће, па опет то свакако беше бела и црвена ружа поред једне љубичице у мирисавом лиш |
| <pb n="177" /> а на бедемима се појави бела застава која се три пута поклони.</p> <p>Турци мол |
| теби Миленијо, усади јој у главу чесно бела лука, нека стоји тако четрдесет дана, па онда изва |
| пак ти је прах покрио чедо моје,</l> <l>Бела ти је перјаница превијена</l> <l>Као тужна врба си |
| учинити, ја ћу ти учинити! ... —</p> <p>Бела вила дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно |
| у свом серају пала на колена, склопила беле руке, а нежна лепа глава клону јој на груди, па се |
| са, она на брзу руку навучена вереџа од беле свиле, у коју беше сакривен дични стас у цуре. -</ |
| до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта да му речем за оружје?{S} Та с |
| утим ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну малу меденицу...{S} Видиш |
| </p> <p>Лепа Периза склопи очајно своје беле руке, па погледа у небо, које се блисташе окићено |
| и невољу, свуда саму пустош!...{S} Оне беле кућице што се пре чисто осмејкиваху на те, кад пор |
| срамне грабљивице, па онда тужно склопи беле руке своје.</p> <p>— Ох ђогине, зар се тако врати? |
| а га срећа занесе.{S} Страсно зграбивши беле ручице кадуничине, гледао ју је с пуно најслађег о |
| Његове спретне куће беху мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, баште им беху тако уре |
| око мермерних стубова.{S} У једне беху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађаху на ножицама |
| ао какав хлађани извор, а ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчистије слонове кости.</p> |
| се Текија на спрам дивне летње месечине бели?... -</p> <p>Не, друго их је нешто зауставило...{S |
| е брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели јагањци својим срећним блејањем и својим звонцима. |
| покор, ено тамо у оном шушњару нешто се бели...{S} Шат буде кака кућица у коју несу допрли Турц |
| н као мирис од пролећне руже...</p> <p>„Бели дан опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним |
| м селима изгледаше као зелена марама са белим шарама.</p> <p>Онда беше Пањевац најлепше село у |
| их оживљаваше; срећно се вратио својим белим дворовима, који ће без тебе бити пусти и тамни ка |
| , а силне витице од косе разасуле се по белим пуначким недрима, као црна ноћ кад падне по брешч |
| ваљало у књижевности нарочито неговати белитристику; јер док не стечемо публику за читање, док |
| м и цвеће збори — дакле ме свакако чека бело девојче с ватреном и страсном жудњом у мирисној ба |
| p>— Та искажи, искажи све јагњенце моје бело!{S} Што се устежеш да изустиш оно, што тако јасно |
| појаса дуге замршене косе просјајиваше бело као млеко лице као што се ноћу кроз густу тамну шу |
| она мала као крв румена устанца, и оно бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни витки |
| устави коња.{S} Учини му се да се нешто бело миче кроз густе редове ружичних џбунића.{S} Доиста |
| ста што тако умиљато зборити знађаху, у бело чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се |
| ацрнише топови и заставе, кад се разасу бело чадорје по пространом пољу, онда излети из Београд |
| градске.{S} Испод његовог <pb n="71" /> белог бурнуса види му се чађаво лице, које је изгорело |
| слити рад оног необичног одела од неког белог платна сјајног као ватра а бељег и од снега.{S} О |
| ов миг чекају; и да не видиш на његовом белом турбану онако окићену звезду и полумесец, и да не |
| сребрној опреми.{S} Млада Хајка својом белом ручицом милује бесна хата што пред њом као јагњеш |
| укну варош у пламен, и цар махну својом белом марамом.</p> <p>На тај знак јекнуше трубе из свиј |
| ста то беше неко женско чељаде у сасвим беломе руху, само што тако брзо промаче да га је Коча т |
| ка, како ли му доликује дуга врана коса белому турбану, на ком се драго камење прелеваше.</p> < |
| брацина ђогина?...{S} И она пружа своју белу руку на шуму пред дворима.</p> <p>Зулма жалосно по |
| сти да занеми.{S} Он брзо прихвати њену белу нежну руку коју му она пружила беше, пољуби је жар |
| ило му се да види неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагд |
| сејама својим, које се још као звездице бељаху у зраку, али у тренутку кад полете, погледа још |
| и брегови и планине, што се тамо далеко бељаху од снега, чисто видети могоше.</p> <p>Он је мало |
| ма Јастрепца, на коме се још мало снега бељаше, као што одсјајкује оружје Кочиних чета што се 3 |
| ако дивно рухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вила...{S} И по ономе танахном витком узраст |
| по шабачком пољу силно чадорје које се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху |
| стрьо као кака огромна варош, у коме се бељаше чадорје где <pb n="214" /> становаху красне ђуве |
| поглед мало на страну окренуо, тамо се бељаше мало село...{S} О, добро га је познавао!...{S} Т |
| пут стаде.{S} Пред њим се кроз тамнину бељаше нека пруга, која изгледаше као кака савијена бел |
| миљато зборити знађаху, у бело чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгорећ |
| неког белог платна сјајног као ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb n |
| извор, а ти му угледаш беле зубе што су бељи од најчистије слонове кости.</p> <p>Спрам њега ниј |
| ваше ону песму у кави, која је пијаноме Бен-Мујагићу измамила хвалу:{S} Е ће сутра бити красна |
| а:</p> <p>— Ама зар ће доћи у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не зн |
| </p> <p>— Јест бива то рекао исти Саали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га бива жива... хм! |
| браде.</p> <p>— Ама зар то рекао Саали Бен-Мујагић?.. не вероваше једна јуначина, која тако шт |
| борише:</p> <p>— Тешко нама браћо, Сали Бен-Мујагић, убица нашег доброг везира стао је на место |
| илна везирева ћаја-пашу, беснога Салију Бен-Мујагића...</p> <p>То не знађаху рајетини, али и то |
| {S} Ви нам оправисте пре времена Салију Бен-Мујагића у крило пророково.{S} Његово ће се име сла |
| чине сјајан курбан за обожаваног Салију Бен-Мујагића.</p> <p>Беше у вече.{S} Света кандила и пу |
| /p> <p>— Онај хрсуз, који смакну Салију Бен-Мујагића, и кога смо тако својски тражили, па најпо |
| само угурсуз, кукавица...{S} Па како је бенаст...{S} Та ја морам да га мрзим...</p> <p>Тако пре |
| у му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах |
| и продужи своју причу:</p> <p>— Ефендум бенум брате ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива о |
| и клања бива, јере је та ђебана ефендум бенум некада ђаурска Ружица била...</p> <p>Обично имам |
| ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебан |
| гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше бео јаглук на ханџару.</p> <p>— Кад је судбина наредила |
| осу, која се у плетеницама блисташе низ бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кад |
| вима, који из далека изгледаху као неки бео појас од свиле, а небројене злаћене јабуке на силни |
| још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише ни Срби ни ћесарска војска.</p> <p>К |
| 1789 — започе Лаудон своје нападање на Београд, и то страшном ватром из топова, која се осу на |
| рана, и јуришне колоне силно ударише на Београд.{S} Три сахата трајала је страшна борба, од ћес |
| као што сам поуздано дознао, ударити на Београд, а кад више не буде ни једног Турчина у Србији |
| јску оправи с најпоузданијим вођима под Београд, али им запрети да ништа не почињу док ми не св |
| p>— Кад је судбина наредила да пропадне Београд, Осман паша ће га предати. — тако говораше посл |
| чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један од нас не ће изнети главе!</p |
| е мајору, постарајте се да пошто отмемо Београд не буде ниједан од тих кукавица у животу.{S} Ос |
| војском и са свим топовима да освојимо Београд! — Но чуј даље — ми не смемо оклевати.{S} Колик |
| "subSection" /> <p>А сад хајдемо опет у Београд, он је сад опет пуп <pb n="267" /> Турака...{S} |
| } Вече беше тихо, божанствено.{S} Изнад Београда уздизаху се страшни црни димови као кака чудов |
| шће од страха.</p> <p>На шест сахата од Београда на четири стране чула се страшна борба.</p> <p |
| , који настаде у земљи пошто Турци и из Београда бише истерани.</p> <p>Али не трајаше дуго ова |
| орје по пространом пољу, онда излети из Београда неколико стотина коњаника, али их ћесаревци см |
| путовао није као што се путује, него из Београда преко Мачве, Подриња, Ваљева, Ужица па на Краг |
| и Београду.</p> <p>У то исто доба спрам Београда радило је две хиљаде Сремаца, и Осман-паша неп |
| а, дотле су већ била почела чаркања око Београда, и сваки дан је било пуцања час на Сави, час н |
| снију бошчу за честиту господу и бегове београдске.{S} Испод његовог <pb n="71" /> белог бурнус |
| вим друкчије оживе и београдски Багдат, београдски Дорћол.</p> <p>Чисто лепше певаху хоџе са св |
| коме се Турадија предаде од како погибе београдски везир.</p> <p>Ту се беху искупили највећи об |
| RP18631_C11"> <head>XI.</head> <p>Да је београдски везир имао толико очију колико на небу звезд |
| , — од то доба са свим друкчије оживе и београдски Багдат, београдски Дорћол.</p> <p>Чисто лепш |
| И доиста није се преварно.{S} Кад везир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава з |
| који напред испричах, промени се везир београдски, и с тиме као да се много промени...</p> <pb |
| <head>VII.</head> <p>Ледно јутро освану београдски везир мртав пред вратима градске барутане Ру |
| ознао за тајну, која ће веома мила бити београдском везиру...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| е хоџина песма од јације, а на највишем београдском бедему на шамском сиџадету сеђаше везир, жу |
| ћ с брежуљка, да су знали зашто везир у београдском граду сваке недеље прегледа барут и оружје, |
| је куће.{S} Еле Турака још беше у граду београдском, смедеревском, шабачком и сокоском.{S} Али |
| грдном силом упутио у помоћ Смедереву и Београду, па помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Вла |
| е, и тако по мало стане се приближавати Београду.</p> <p>У то исто доба спрам Београда радило ј |
| адоше на све стране кретати и примицати Београду: али као да се још нешто чекаше, јер о главном |
| ба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Београду, опет се не може одржати, на послетку ако га н |
| умарског. (Голубица Г. Возаровића.{S} У Београду 1842). - - -</p> <p>Колико зависи народно изоб |
| адич — ти си нагао, па не помишљаш да у Београду има Турака, који ће намах излетети из свог про |
| <p>Док се још веселила царска војска у Београду, док се још разлегаху песме и свирке, где мало |
| и неколико српских породица које живе у Београду моле да се могу иселити! —</p> <p>— Будале — г |
| А ПРВА:</p> <p>КОЧИНА КРАЈИНА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.</p> </div> <div |
| /p> <p>од</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.</p> </div> <div |
| е везиром, а цар, веле, мора му послати берат на везирство па још и три туга, што је тако јунаш |
| ком је богато рухо и оружје, а сваки је бесан као што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и |
| заборавио!...</p> <p>Међутим млад неки бесан ага по имену Абдурам никако се не хтеде оканити с |
| анемо освете?...</p> <p>Мирко скочи као бесан:</p> <p>— Ако си ти кукавица, ја несам.{S} Ја му |
| иликама.{S} Он је са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под сте |
| оче и његових хајдука.</p> <p>Везир као бесан ходаше по соби ништа не говорећи, само што по кој |
| таше.{S} Али мати Кочина није имала кад беседити, већ јој ваљаше зготовити господску вечеру за |
| ча својој вештини, па је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу. |
| о.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то вечно сијање и т |
| у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље, коме се Турадија предаде од како поги |
| четири године нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли Враћевшници на сабор?... —</p> <p>Коча га з |
| .</p> <p>На свачијем лицу засја се нека бесна радост.</p> <p>— Али је непријатељ много већи но |
| Млада Хајка својом белом ручицом милује бесна хата што пред њом као јагњешце стајаше, што чисто |
| рога баба свог где бос по камену водаше бесна хата некакога бега, који је ушао у кућу да чека в |
| би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само мило |
| о се у пропаст сурваваху.{S} Сад нагрну бесна Турадија што мишљаше да је с ове стране тек мален |
| глед беше кадар да угуши у њему све оне бесне страсти и ону бујност.{S} Он је тихо сматраше, ти |
| цркава, које сад не смеђаху да оскврне бесне туркешање, тако зборише седи српски кнезови гледа |
| очено гледаше своје главаре а у њему је беснела страшна борба.{S} Требало је да избави љубу и п |
| енлије...</p> <pb n="95" /> <p>Везир је беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да је своји |
| p>Међу весељацима беше и убица везиров, бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе ситна песма од ћемане |
| е то коњик!...{S} Из шуме истрча доиста бесни Хуршидов ђого, али са изврнутим седлом шимшировим |
| <p>„Ви се сећате оне страшне ноћи, кад бесни Турци запалише кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то |
| џалијнских зрна, чекајући да га прегазе бесни коњи њихови...</p> <p>Али, шта је то?...{S} За шт |
| > нашу стару мајку?{S} Зар да је погазе бесни Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги у себи борио.{S} |
| да пропадне царство!...</p> <p>Само се бесни везири с пашама смејаху од срца, па су безбрижно |
| ња и нејаке деце што их до скора газише бесни турски хатови, већ лепа песма ће се орити по крас |
| ли и то је сувише! —</p> <p>Колико је и бесни Мујагић био том новом песмом раздражен и опијен, |
| главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим хатовима зађоше по свима цркв |
| у у град и позове пашу да се преда, али бесни Осман одговараше зрневљем из топова и кумбарама.{ |
| .{S} На место свега тога сад се ту шири бесни муселим са још бешњим јањичарима...{S} Ту на том |
| о свима црквама и манастирима...</p> <p>Бесни ови насилници преко лешева од светих отаца, који |
| о.</p> <p>Надина се не уплаши од његова беснила.{S} Она мирно сеђаше на своме месту, само што ј |
| неком јунаштву.{S} Поред оног зверског беснила, што се у тим зборима сија сваком Турчину на ли |
| ећање, тиха туга место првашњег очајног беснила...</p> <p>Смркло се.{S} После вечере скупили су |
| ране!...{S} Тог пиштања и нарицања, тог беснила у тузи нигде нема!{S} Али опет у колико силније |
| , а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А |
| ојих Турака толико распалити оно њихово беснило, да су као слепи ударали, и Михаљевићев фрајкор |
| дати, онда се опет распали његово старо беснило, онда опет чешће куцаше руком по окићеном балча |
| екећу ђердани, за које се сад не бојимо бесних Турака!...</p> <p>— Браћо, мене је чисто страх д |
| последњу кап јуначке српске крви, оних бесних бегова и спахија, који сваким својим отровним да |
| ма исказиваше како му је тешко, па онда бесно скакаше, пропињаше се на стражње ноге а предњима |
| } Пламени коњиц дотрча пред дворове, па бесно и очајно копа црну земљу копитима а из очију лију |
| ћ заузео целу варош, и продираше напред бесно секући и газећи Турке који побегоше те се затвори |
| азбојиште у најљућем боју, и како стиже бесно улете међу крвничке чете, па их гоњаше по питомом |
| има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, то је њему опет милије, јер |
| а распита за непријатеља.{S} Он је тако бесно јурио да му коњиц мртав паде на неколико корака п |
| а, и тако лепо дице!...{S} - Он је само бесно јурио свога вранца као да хоће измаклу срећу да с |
| енутака непомично је гледала како коњиц бесно земљу под собом копа као да хоће да ископа гроб с |
| што обожаваху силна везирева ћаја-пашу, беснога Салију Бен-Мујагића...</p> <p>То не знађаху рај |
| вести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бесној жудњи својој...{S} Али ту не беше никакве нада.. |
| силног жуђења...{S} Сети се како је на бесном вранцу прелетао преко непрегледних поља, како се |
| а, кад угледаше где кроз село јахаше на бесном коњу још бешње Српче.</p> <pb n="79" /> <p>Један |
| вино, рад чије дивоте стотинама младића бесомучки у пропаст скачу...</p> <p>Онај Турчин што зах |
| гледају, како их дим задављује, како се бесомучно трзају, како обамиру, и које су виделе и посл |
| е господару да му свето тело не разнесу бесрамне грабљивице, па онда тужно склопи беле руке сво |
| адника који су копали опкопе за топове, беху у линији од Саве па до Дунава, и непрестано су се |
| речи, што би јој муж пришануо кад пође, беху тако главне, тако страшне...</p> <p>Његове су се з |
| од којих се распуштаху небројне витице, беху са свију страна окићени цвећем, које се спушташе ч |
| попадаше земљи...</p> <p>Сви... сви... беху мртви...</p> <p>Отроваше их горке вилинске сузе шт |
| се орила славујева песма.</p> <p>Каква беху та чуда?{S} Да то све не беше сан?...</p> <p>Коча |
| } Познаде га стари Драгомир, јер у њега беху још оне црне очи, које му у оном страшном пожару с |
| за неко младо божанско девојче, у кога беху тако црне очи, тако румена усташца, и тако лепо ди |
| де се скотрљаше преко бора.{S} То можда беху потоње сузе што заосташе јадној старици...{S} Ох о |
| е буле гледати, које закамењене од чуда беху, поче их загушеним гласом терати од себе.</p> <p>— |
| Па и сама весеља севдалијских османлија беху сад лепша.</p> <pb n="70" /> <p>Хајде само да уђем |
| пољупце низати на њена ледена уста која беху модра као у мртваца, да се она опет подизаше, поди |
| ни јунаци што тако притешњени од Турака беху јуначки боре.</p> <p>— Ох, то су вредна браћа српс |
| гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињства у тој вештини научена, д |
| пска, што у потоње време тако живахнула беху?</p> <p>Пуста, страховито пуста.</p> <p>Нигде живе |
| зо пролазило, и наша два мала пријатеља беху већ одрасли момци.{S} Они заиста беху пријатељи, ж |
| А утегнути опанци на малим њеним ногама беху прсли од дугога пута, па кроз њих тецијаше из тих |
| е, што је не оте од оца кад ти у рукама беху? —</p> <p>— Није она хтела, а што моја Перизе не ћ |
| ротицаше кроз шушњаре и џбунове, којима беху окићене обале с обе стране.</p> <p>Турчин како дођ |
| слаба људска срца...</p> <p>Поред друма беху поређани шесет колаца, а на њима беше набијено шес |
| рила, која им под дугом косом сакривена беху, па неке прнуше сјајном небу, на коме се баш онда |
| туга беше чудо невиђено, њена нарицања беху тако жалостива да су и небу по коју сузу измамила. |
| а беху већ одрасли момци.{S} Они заиста беху пријатељи, живели су да не може боље бити, као два |
| а звезда не светљаше на црном небу, све беху сакриле <pb n="80" /> своја сјајна лица да не виде |
| за јуначко здравље упитају, јер то све беху његови другови и пријатељи.</p> <p>Мирко последњи |
| мерила, уђе у чадор.</p> <p>Код Фејзије беху сви главари и војводе крџалијнске, али сви беху ни |
| лити да то обичне цуре или каке сељанке беху рад... рад оне зрачне лепоте, која им се сија на л |
| хта.{S} И ако му те речи као живот миле беху, опет није могао да се не стресе кад их је везир и |
| од Радичевих чета, што подалеко измакле беху, подиже прамен магле, а из магле на скоро распозна |
| гло познати по исакаћеном телу, на коме беху небројене ране, и које се страховито грчило и прев |
| а окупу војску и који <pb n="172" /> не беху на веће дошли, да похите сваки са својим четама на |
| ...</p> <p>Његове храбре чете као да не беху људи тако <pb n="201" /> их не могаше да умори ник |
| је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џиновска створења од гвожђа сливена! |
| но сунце; али опет — све те страхоте не беху ништа спрам оних које снађоше Србина у ово време, |
| ролије поверовао.{S} Арбанаски Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и |
| S} На први поглед познаде Коча да то не беху обичне девојке, које му не даваше мислити необично |
| станка бије.{S} Истина коморе им још не беху стигле, али сељаци из целе околине на мах са свим |
| змије око мермерних стубова.{S} У једне беху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађаху на нож |
| ер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“... —</p |
| му дадоше.{S} Али све те речи и опомене беху излишне, јер сваки Кочин војник само чекаше да се |
| вазиђе свако надање, све гатке, које се беху разнеле.{S} Она безазленост не беше као у других д |
| о погибе београдски везир.</p> <p>Ту се беху искупили највећи обожаваоци страсних уживања, који |
| стито срце његово...{S} Тако страховите беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и један смртник мо |
| е Крџа. — </p> <p>Његове растркане куће беху ограђене на једној стени, испод које беше велика п |
| у целоме Левчу.{S} Његове спретне куће беху мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, ба |
| чепкени са доколеницама од црвене чохе беху богатије златом извезени, а широк у хиљаду бора на |
| а те се окупаше, па кад из воде изађоше беху сасвим <pb n="280" /> другчије.{S} На њима не беше |
| ће војвода да му прозбори.</p> <p>Али и беху чудне Радичеве речи.</p> <p>— Зло је господару.{S} |
| главари и војводе крџалијнске, али сви беху ником поникнули, па сваки ћутећи жубраше, по кад к |
| абра чета.{S} И док се Кочо осврнуо сви беху у заседе попадали, и сваки гледаше уњ чекајући зап |
| живот отровала, твоји страсни загрљаји беху притворни само...{S} Ох мене несрећника...</p> <p> |
| а што се прелевала у оним образима који беху лепши од најруменијих јабука, он се толико занесе |
| бито од Левчана, јер се они сви заклели беху да ће му се осветити за свога Кочу који свакоме бе |
| жни растанак.{S} Они се толико заволели беху, што је један осећао тако је подједнако делио и др |
| ју српске крви, за којом тако зажеднели беху.</p> <p>За час беше пун питоми Левач тих крвопија, |
| Кочини четници у тренутку тако опколили беху, да несу маћи могли.</p> <p>Сад се просу страшна в |
| дуже своје разговоре, који им тако мили беху.</p> <p>— А баш је штета — рећи ће Мирко — што ће |
| много је мислио, само што његове мисли беху црне, као што му и ниска душа беше, па за то је он |
| здравио, и мало продиванише како славни беху потоњи бојеви, започе им казивати:</p> <p>— Браћо |
| , сад од туге и очајања толико занесени беху, да су стајали код својих најгрђих душмана да се з |
| <p>Јадни сељаци, који на силу одвучени беху из својих кућа да виде турске задужбине, очајно кр |
| гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, борци за слободу...</p> <p>Тако пропаде |
| на коњанике Фејзијине, али њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже.</p> <pb n="10 |
| беху гласови, који је певаше, ти гласи беху исти Лепосавини.{S} Коча се осврте, али ништа није |
| м како је сваког тренутка, у коме гости беху у једној соби с тим анђеоком, све више расло њино |
| <pb n="118" /> један човек, тако вешти беху возари што га превезоше преко хладне Саве.</p> <p> |
| врату ђаволастих играчица.{S} Јелечићи беху тако згодно скројени да изгледаху као срасли с вит |
| {S} Он се страшно борио, његови војници беху доиста храбри, али то ништа не поможе, Мемед-ага с |
| и трећи и четврти.{S} Сви ови гласници беху с различитих страна српских, <pb n="140" /> и свак |
| Он се борио као лав, али и његови момци беху достојни њега. -</p> <p>Пре него што је зора засви |
| том страховитом пламену.{S} Ти пољупци беху толико силни и слатки да се нежна булица занесе, о |
| доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху тако притеснили и онако од силних губитака малакса |
| сташе громко сви.</p> <p>Тек они у речи беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добр |
| енуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са свим занесен |
| и дижући јој дуге свионе витице што јој беху по образима пале — слатка моја Перизо, ох, немој т |
| још радоснијим кликом.{S} За тили часак беху све чете на својим местима, а Коча пред свима на с |
| ле и чисте као у какој вароши, баште им беху тако уређене, а улице тако чисте, да би се човек м |
| не беше више оног сељачког руха већ им беху нарасла крила и све онако ко у других вила.</p> <p |
| како је тешко робовање!...</p> <p>- Ово беху таке лепе мисли, њихова сјајност толико занесе суј |
| ну у наручју младога Крџалије, коме ово беху најсретнији тренутци у животу......</p> <p>Па коли |
| мо већма распаљиваше срца, која и онако беху у пламену.</p> <p>На један пут стаде Коча.{S} Из д |
| овање улеваху у сељане, који се и онако беху забленули у странца због његове чудне и по њих нео |
| оно што више заношаше Кочу од песме, то беху гласови, који је певаше, ти гласи беху исти Лепоса |
| ја чудно, врло чудно изгледаше...{S} То беху све млади момци, ни у једнога још не беше наусница |
| праха просјајиваше сјајно оружје.{S} То беху Кочини соколови, који певајући силажаху у дољу, па |
| им каза по имену своје пратиоце.{S} То беху све млади сатници и капетани из Михаљевићевог фрај |
| и али и спрам њих бејаху рисови, јер то беху злосретни потурчењаци, храбри синови јуначке српск |
| су то муке, жив сагоревати...</p> <p>То беху српчићи, који знадијаху бити и на муци јунаци, кој |
| ату, а храбра дружина за њим.</p> <p>То беху <hi>прве крџалије</hi>, први борци за слободу, кој |
| жарило, разгрну дрва <pb n="24" /> што беху наслагана за ватру, па стаде чепркати по пепелу.</ |
| плаве своје вереџе неколико цветића што беху везани красном витицом неке врло лепе смеђе косе, |
| b n="152" /> џебана, и остало благо што беху Турци понели у Јагодину.</p> </div> <div type="cha |
| и се његова заповест.{S} По пољу за час беху погашене многе ватре, око којих је мало час седела |
| ли сва та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани данци.{S} Туга ју је тако силно потресла |
| им небројеним мукама и боловима које му беху награда за његово дело, придружи се још и глад... |
| ко оно неколико чекињастих длака што му беху на место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S |
| сад се рашири вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а |
| аше их горке вилинске сузе што у извору беху... </p> <p>Хеј неверо!... ---</p> <p>И сад Надина |
| S} Ту се беше искупила храбра Гружа, ту беху поносити Рудничани, а и из питомога Левча беше дос |
| м знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо |
| а ноћ кад падне по брешчићима од снега, беше му занесена од осећања пала својом лепом главом на |
| зленост не беше као у других девојчица, беше нешто више но што сељани умедоше и помислити, или |
| >Од јахања, те најмилије његове забаве, беше се Кочи повратила његова румен у лицу, његове црне |
| , који мало даље од ње лежећи на трави, беше се загледао у кебо, па чисто не могаше да одвоји о |
| е чемерило живот младоме народном вођу, беше властољубље, које показиваху ћесарове војводе па и |
| ова нада у Бога, па она и <pb n="83" /> беше кадра да их ублажи, да их сачува од очајаног страх |
| леда барут и оружје, које <pb n="14" /> беше смештено у негдашњој цркви Ружици, да су то све зн |
| иног ништа се више чути не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћи.</p> <p>Коча је снивао, стр |
| ве речи јако потресоше младога вођа.{S} Беше му тако тешко, да је једва дисати могао.{S} Сад пр |
| а, онда почеше излазити жене и деца.{S} Беше их преко две хиљаде.{S} Цару се сажали па се окрен |
| е наслађаваше гледајући лепоту њену.{S} Беше му тако мило око срца, као да гледа како дивно рум |
| кратко време? —</p> <p>— Ти све знаш! — беше тих одговор.</p> <p>— Знам — повика Шахин горко — |
| имо од овог града?...</p> <p>— Јуриш! — беше му громки одговор.</p> <p>И Србадија јурну и по тр |
| <p>Не беше у тим четама много људи, ал’ беше <pb n="147" /> доста јунака.{S} Не беше сјајне опр |
| у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме, и почн |
| ја већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, али скромно, лепо опремљена.</p> <p>П |
| нађаше.</p> <pb n="44" /> <p>И Лепосава беше у колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у |
| која некада тако добра, тако милостива беше, па онда нагло устаде.</p> <p>— Прости мајко, што |
| а пробудио на својој кабаници, која сва беше мокра од росе као и његове хаљине.</p> <p>Он се по |
| најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани данци.{S} Туга |
| па замаче за густо шибље које иза њега беше.{S} У то ударише друмом и силни сватови који вођах |
| и безобзирце, јер <pb n="151" /> у њега беше страшна десница...{S} Али није чудо, Коча је за та |
| и поштапљући се приближаваше.{S} У њега беше бледо испосничко лице и оштар поглед...{S} У сувоњ |
| и присвоји.</p> <p>Једно јутро та брига беше Кочу толико обузела да није могао даље сносити, ве |
| ваху по селу у ком се скупише и из кога беше њихов храбри поглавица, којег дела толико задаше с |
| на била, али се не могаше сетити у кога беше такав глас, зар од тешке туге која јој је све забу |
| ољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга беше чудо невиђено, њена нарицања беху тако жалостива д |
| у, место тога кикота и задиркивања сада беше глуха свечана тишина.{S} Као да свакоме заповедаше |
| тово да му потпомаже свете намере, онда беше у рају, у најсрећнијим тренутцима свога живота...< |
| ена марама са белим шарама.</p> <p>Онда беше Пањевац најлепше село у целоме Левчу.{S} Његове сп |
| се извија из жарког загрљаја.{S} Свуда беше тихо и мирно а особито око певача, јер сви што су |
| Кочина крајина, и сад опет цела Србија беше турско робље; али султан Селим III. врло је добро |
| срећа никад није верна.</p> <p>Фејзија беше одбијен...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ори стари слуга па седе на поњаву, која беше по поду прострта.</p> <pb n="128" /> <p>Лепосава п |
| воде, седе на мекану зелену траву, која беше по њој израсла, па тако уживаше, одатле се услађав |
| забрати док не стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ |
| мисли заносише његову велику душу, која беше за велика дела створена, којој овај живот беше мал |
| поте, која им се сија на лицима, и која беше тако необична и чудновата, да кад им се коло тако |
| муке што им се спремаху.</p> <p>Велика беше њихова нада у Бога, па она и <pb n="83" /> беше ка |
| да ово говори млади вођ, његова војска беше жива жеравица, па је није требало дирати.{S} Али о |
| вим спокојан и миран, јер му сва војска беше на страни, али опет надао се да ће је скоро угледа |
| али све беше узалуд.{S} Немачка војска беше свуда тако притисла да нико главе није смео дићи.{ |
| о српско, тек што зора на њему зарудела беше; — српски народ беше прилично срећан...{S} Никакво |
| ове велике занесености, која га обузела беше.</p> <p>Кад стиже кули Тодора од Сталаћа, о којој |
| о премишљала, и толико се за тим занела беше да је и нехотице полако изговарала оно што мисли.< |
| а бејах? — Колико сласти, колико стрела беше за нежно срце Лепосавино у овим Кочиним речима!</p |
| ену белу нежну руку коју му она пружила беше, пољуби је жарко, а она њега у чело па рече: -</p> |
| балчак од ханџара тако жарко пригрлила беше...</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ беше мрачна.{S} Ни једн |
| светињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај пламен беше силан |
| златним ковчама, како му зелена долама беше упијена око витког и поноситог стаса, како се сјај |
| чете пружио се дуги ред кола, на којима беше љута везирова <pb n="152" /> џебана, и остало благ |
| изађоше на среду да играју.{S} На њима беше красно одело.{S} Црвени фесови, испод којих се рас |
| а беху поређани шесет колаца, а на њима беше набијено шесет српских јунака, потоњи што заосташе |
| Кочино срце куцало, како му се у прсима беше разбуктао притуљени пламен што га запалише лепе оч |
| грлу девојачком.</p> <p>Међу весељацима беше и убица везиров, бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе |
| е дивно божанско појање...</p> <p>Песма беше дивна, али оно што више заношаше Кочу од песме, то |
| Кара-Фејзија...</p> <p>За неколико дана беше цела арбанаска земља чиста од зулумћара. —</p> <p> |
| а из Арбанаске, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко време тако мила постаде.< |
| е једва мало утиша, ућута...{S} Тамнина беше тако велика да је човек једва на три корака пред с |
| звеча...</p> <p>Али како јасна месечина беше пала управо на лице чуднога младића, то се само од |
| estone unit="subSection" /> <p>Месечина беше као дан, и њена светлост даваше и онако чудном пол |
| лепу варош како се полако буди. —- Она беше опасана јаким зидовима, који из далека изгледаху к |
| е силна моћ у те једне речи!</p> <p>Она беше кадра за неколико тренутака као ватром збрисати он |
| рдачно стисне десницу, која тако храбра беше, која не даде да старом, ослабљеном витезу турски |
| нут да гледа те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге |
| год и најмањи комадић сребра или злата беше, потрпаше у зобнице свете путире...</p> <p>На посл |
| клону на међедину што по земљи прострта беше.{S} Али одмах опет скочи на ноге те као стидећи се |
| p> <p>Коча се трже.{S} Драгомирова кућа беше баш уз његову; тај старац беше чудан, он живљаше с |
| ено је око тора.</p> <p>Кнежева удовица беше жена средњега раста, у лицу још тако лепа, пуна и |
| носити Рудничани, а и из питомога Левча беше доста гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да погледи |
| оказа се око уста Миркових, али се Коча беше јако загледао у земљу па није ништа опазио.</p> <p |
| да обузима срце човечије...{S} Што тиша беше природа, то лакше могаху допрети до Кочиних ушију |
| исли беху црне, као што му и ниска душа беше, па за то је он полако ишао упрвши свој поглед у ц |
| добио сву награду своју.</p> <p>Али бег беше на самрти, али никако умрети не могаше...</p> <p>А |
| љу потону...</p> <p>У срцу вођа српског беше сам пакао...{S} Па ипак се непрестано шетао по ста |
| лађано срце беше препуњено милином, кад беше опијено лепотом природном, па кад се овако опомену |
| год опазити свога пријана Мирка.{S} Кад беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оправљ |
| дрене...</p> <p>Његова војска, која сад беше много пута већа но што је била у почетку, била је |
| о, и то без и најмањег труда.{S} Он сад беше господар од толиког добра, он је жарио и палио как |
| е непомично гледао.{S} Један њен поглед беше кадар да угуши у њему све оне бесне страсти и ону |
| а на њему зарудела беше; — српски народ беше прилично срећан...{S} Никакво насиље не могаше се |
| >Кад се смрче и четврта ноћ, онда Мргуд беше као луд.{S} Сваки час налазио се око капије, а кад |
| и они се разбегоше.</p> <p>И сад Мргуд беше сам у својим грдним пустим дворима...{S} Нигде жив |
| ргне, док крџалије притрчаше, њихов вођ беше већ овршио...{S} Последњу снагу скупивши придиже с |
| Мргуд зубе шкргућући у очајању, али све беше узалуд... — —</p> <p>Кад је сутрадан ушао један ро |
| ући поче скупљати и договарати: али све беше узалуд.{S} Немачка војска беше свуда тако притисла |
| село, шта они сад радише?...</p> <p>Све беше немо и мртво.{S} Истина сваки је свој посао радио |
| ти, већ полете из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али <pb n="160" /> она није знала да |
| запалише једно подграђе које најслабије беше, па се онда утврдише и почеше брзо опкопавати. —</ |
| м.</p> <pb n="135" /> <p>Ал’ најдивније беше видети капетана Кочу, који на свом вранцу као кака |
| је одаје, покупи све што најдрагоценије беше, и — нестаде га.{S} А Мирко, који је свуда и свака |
| јно подигну склопљене руке к небу, које беше тихо и лепо, и на коме се сићане звезде весело сиј |
| ху ограђене на једној стени, испод које беше велика пећина, за коју је цела Арбанаска знала, са |
| о зборити знађаху, у бело чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгореће обо |
| а.{S} Али један између гостију, на коме беше најсјајније одело рашири руке па пође њему.{S} Бра |
| Па онда се брзо обрну оном мајору коме беше заповедио да убије Кочу: — Господине, немојте испу |
| се осветити за свога Кочу који свакоме беше мио као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је она |
| сно на лицу читати могла.{S} Да л’ томе беше узрок његова мушка лепота, и оно јуначко држање, и |
| чини ми се у целој Кочиној крајини, не беше још страшнијега од овог.{S} Диже се пуста магла од |
| беше <pb n="147" /> доста јунака.{S} Не беше сјајне опреме, али је Коча имао четири стотине лав |
| а, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и није се баш |
| ина мајка чекала свог сина, али њега не беше...</p> <p>Он не бејаше мртав, његова тела не беше |
| о бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не беше у Пањевцу.{S} Он је нагло хитао питомоме Сењу испо |
| и да је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p> <p>У том |
| амо ово слободе што имамо.{S} Јер да не беше Коче и његове крајине, не би лако <pb n="" /><hi>м |
| ...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, што их Коча тако проведе.</p> |
| > <p>Он не бејаше мртав, његова тела не беше међу жртвама, мајка их је добро разгледала, али за |
| весељак, у којега досеткама и шалама не беше краја, поста замишљена ћуталица, који није никуд и |
| <pb n="280" /> другчије.{S} На њима не беше више оног сељачког руха већ им беху нарасла крила |
| ко леп, тако храбар био, да му равна не беше у свем свету на четири стране...{S} Једном паде мл |
| а доста срећна била.{S} Народ истина не беше са свим спокојан и миран, јер му сва војска беше н |
| што му их татари донеше, Кочина чета не беше само десетак двадесет хајдука, већ је то војска, к |
| задрхта...{S} То беше рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за гласника већ њега седога, |
| ш?...{S} Та зар никог млађег од тебе не беше?...</p> <p>Али Павао не одговори ни на једно питањ |
| <p>Каква беху та чуда?{S} Да то све не беше сан?...</p> <p>Коча није смео више да о томе мисли |
| не и многе потере, али бадава, нигде не беше ни трага Крџалијама... </p> <p>Међутим је Фејзија |
| ама толико успаљено да му више нигде не беше станка.{S} Слика тог вилинског одојчета непрестано |
| и скаменити морао од чуда који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине чочека.{S} Игра беше |
| а, и ако — као што се видело — овоме не беше баш најмилија та братска љубав.</p> <p>Већ се и см |
| каше брбљаве баке, да то што промаче не беше чедо лепо из горице виле.</p> <p>Како је Коча тај |
| ва црна дела...</p> <p>Бадава — више не беше ни једног циглог <pb n="271" /> тренутка мирнога, |
| > <head>V.</head> <p>Кочи нигде више не беше станка после оног пољупца на дивном јастучићу.{S} |
| мирова до у свој ружичњак, коме више не беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше и плахов |
| ше Фејзија као луд.{S} Ништа му више не беше мило, ни чему се више није радовао, па и најпрече |
| где никога не видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер ево већ наступише на равни |
| уда прође кроз село, у коме рекао би не беше живе душе, па се упути кући својој страшно у срцу |
| свећу; но у постељи а и у целој соби не беше никога, па за то је опет угаси те леже...</p> <p>Н |
| за мном! —</p> <pb n="224" /> <p>Али не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војска беше |
| и никојем срцу у целој српској земљи не беше тако тешко као ојађеном срцу Кочине остареле мајке |
| крепљаше, а поред тога у целој земљи не беше ни једног Турчина, нигде неси <pb n="220" /> више |
| к је свануло свршисмо посла.{S} Паши не беше ни трага <pb n="168" /> ни гласа; а делије његове |
| разне свирке и певања, али нешто нам не беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо да |
| к својим горским потоцима, где ником не беше приступно и где оне становаху.</p> <pb n="55" /> < |
| горкиња вила, само да јој за појасом не беше љуто оружје...{S} А утегнути опанци на малим њеним |
| је добро разгледала, али залуду, он не беше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци сво |
| је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињаст да верује оне бабске приче што се на |
| е с пута врати, па кад га још никако не беше, онда би јој клонула седа глава на тужне прси, и г |
| к се стадоше згледати.{S} Њихово око не беше навикнуто да види рајетина тако богато обучена.{S} |
| и из ропства народ свој, који у мало не беше сасвим пао под тешким тиранством турским, и који а |
| д га нико не би могао уверити да оно не беше истина што на прелу исторокаше брбљаве баке, да то |
| ајгаднијом издајом.{S} Али ништа, то не беше кадро да њега поколеба или да га смете у његовим п |
| ачке српске, и грчке земље, па за то не беше лако отети Филибе.</p> <p>На послетку паде гвозден |
| епосава гледаше ћутећи преда се, јер не беше кадра да издржи жарке погледе свог избавиоца...</p |
| вчу примила од свег срца к себи, јер не беше ни једног човека или жене на далеко око Пањевца, к |
| и Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и заплашити, они су се страшно |
| се беху разнеле.{S} Она безазленост не беше као у других девојчица, беше нешто више но што сељ |
| еде да свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, онда помисли да још коме каже јаде с |
| ти може, али све заман...</p> <p>Већ не беше помоћи...{S} Како престајаше једна мука рађаше му |
| ш нешто чекаше, јер о главном нападу не беше ни помена.{S} Само што пушкарања и омање задевице |
| о онамо куда одјезди гласник, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Т |
| е у бесној жудњи својој...{S} Али ту не беше никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно девојче |
| о грчило и превијало...{S} А на лицу не беше знака од мука, оно беше мирно, величанствено, узви |
| и град и варош тако утврђени, да их не беше лако узети...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ху све млади момци, ни у једнога још не беше наусница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, |
| one unit="subSection" /> <p>Зора још не беше зарудела, али је на небу већ трептила она његова ј |
| уснама очајан уздах.</p> <p>Али још не беше свршен страховити курбан, и ако људска памет не би |
| сисања чемера, година прође и он још не беше добио сву награду своју.</p> <p>Али бег беше на са |
| .</p> <p>30.{S} Септембра Лаудон још не беше ништа задобио од толиког силног пуцања, зато сазва |
| милој вереници својој...</p> <p>Још не беше добро ни свануло, а царска и српска војска поче се |
| искупише код чардака Карауле.</p> <p>Не беше у тим четама много људи, ал’ беше <pb n="147" /> д |
| се Турци приближују, па како иза стене беше ускочио месец, те се спрам њега виђаше као у по да |
| ејо!{S} Јер почуј, је л’ да онако рзање беше у <pb n="102" /> брацина ђогина?...{S} И она пружа |
| х негда тако дивно миловале.{S} Осећање беше тако силно да нико ни речце проговорити не могаше. |
| b n="31" /> чуо, његово жарко уображење беше тим чудним сликама толико успаљено да му више нигд |
| ћесареве војске, али <pb n="185" /> се беше тако замотао у кабаницу да су му се само очи видет |
| све његове чете за њим.</p> <p>Коча се беше упутио на ону страну, где виде да мало час паде Па |
| у српску крвцу.{S} На послетку народ се беше ужелео мирна данка, додија му крвава крајина, па з |
| и заиста сад угледа једно дете које се беше сакрило, а од страха занемело.{S} Он му брзо притр |
| да заустави.</p> <p>Мали Мргуд, који се беше мало повратио од свога страха, и који виде како аг |
| сам, ето му једне ђувендије...{S} Он се беше тако занео јадима свога побра, да је није опазио, |
| , спрам светлости од силне ватре што се беше по дољи разасула као звезде по небу!...</p> <p>На |
| звесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечна светлост што свагда пре |
| раћевшница одавно није видела.{S} Ту се беше искупила храбра Гружа, ту беху поносити Рудничани, |
| од очевидне смрти, а то за то што ми те беше жао млада и зелена, па си зашао.{S} Али пази од са |
| ....</p> <p>Па колико нежности и дивоте беше у оном тихом обавешћавању којим се Фејзијино злато |
| Лепосаве, сеђаше Мргуд.{S} Његово лице беше тако гадно постало, лакомост његова за благом беше |
| ухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко лице беше му тамно као небо у најмрачније ноћи; из очију му |
| то што није имала шта, већ што јој срце беше препуњено неким чудним осећањем, које се исказати |
| Лепосава...{S} Сад, кад му млађано срце беше препуњено милином, кад беше опијено лепотом природ |
| ед шатором шећући се намрштено.{S} Вече беше тихо, божанствено.{S} Изнад Београда уздизаху се с |
| но Српче, које потурчише док још одојче беше, да после својим јунаштвом своје убија!...</p> <p> |
| Павлов.{S} Истина негдшње ватрено момче беше се претворило у озбиљна јунака, кроз чије се брке |
| е ово ћутање и замишљеност, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али т |
| Један Турчин, који вечерас нешто сувише беше натукао чалму на очи, па све с погнутом главом пре |
| ог великог потока, који од синоћне кише беше нарастао као читава река, и сад Мирку дође у главу |
| од чете покојнога Влајка — дичан витез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш, и пази да |
| јунацима у помоћи будем! —</p> <p>Али и беше доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху тако п |
| нај момак, који је књигу однео, а други беше неки официр из ћесареве војске, али <pb n="185" /> |
| <p>Скочивши врло лако преко шанца, који беше између харема и башче, јер није хтео да стазом оби |
| хм! — срдито увераваше стари имам, који беше ражљућен, што се његовој причи не верује.</p> <pb |
| ши жице на шаркији, запева гласом, који беше лепши и звучнији од сваког младићског гласа, који |
| је сад обливену сузама на камену, који беше хладан као што њено срце сада бејаше, затицаше је |
| , страшну светлост...</p> <p>Мирко који беше опијен срећом, који згореваше у њеном загрљају, по |
| у се секли и убијали.{S} Капетан српски беше свуда где је највећа невоља била, где су најжешће |
| и ни речи да проговори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он на |
| еднога још не беше наусница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, поносита и витка стаса ка |
| дајући свога вођа, који у зачељу седећи беше оборио главу на прси.{S} Тако су мучне мисли, тако |
| е оно што је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако ут |
| да га мрзим...</p> <p>Тако премишљајући беше Мргуд већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче |
| и дању кријући се а ноћу хитно путујући беше се упутио к дичном соколовом гнезду; китњастоме Кр |
| p> <p>— Браца!... — и у тој једној речи беше исказано толико оног слатког љубавног прекора, да |
| злаћаним токама на прсима.</p> <p>Кочи беше као да је на небу.</p> <p>— А за што, поносе мој? |
| же падаше тешко робовање много му горчи беше чемерни живот.</p> <p>На три године после оног дог |
| један пут окрену кућа наопако, а у души беше тако потресен, да чисто хтеде полудети за оно неко |
| ме себе.{S} И Периза јој исказа шта јој беше у срцу, па онда се мало утиша.{S} Она се није каја |
| д ватре...{S} Па како дивно рухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вила...{S} И по ономе тана |
| станка с дичним Фејзијом?{S} Еда ли њој беше лакше сносити вељу тугу?</p> <p>Она је са својим о |
| адгод коју прозборила, толико јој мрзак беше...</p> <p>Тако седећи разговараху се полако њих тр |
| н све даље и даље одношаше.</p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мргуд се једва мало утиша, ућута...{ |
| и сакрио, поче свитати и за тили часак беше на окупу храбра чета.</p> <p>— Браћо — проговори Ф |
| ело чело своје на хладном шљунку, којим беше посута стазица, јецаше као мало дете...</p> <p>Леп |
| оведи.{S} Тек што гвоздени ланац, којим беше скела везана, звекну скотрљавши се по шљунку, а во |
| ћаји просуше му се по срцу.{S} Пред њим беше зелено поље пространо, недогледно као небо.{S} А н |
| ет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукло равно поле, па нигде ништа не могаше да опаз |
| адно постало, лакомост његова за благом беше му тако силно исказана на лицу, да га је било стра |
| > њима да квари оно сретно стање, у ком беше због уживања тако дивна вечера, па зато сиђе с раз |
| p>У то стигоше коњаници, од којих један беше доиста онај момак, који је књигу однео, а други бе |
| ог ормана који по турски у зиду сазидан беше, а уз то подругљив осмех лепршаше се на његовим ус |
| ремена српске среће, кад Србин слободан беше, ту је цветала свака срећа и задовољство; ту царов |
| љаја па га гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па како се на мах промени!{S} Место |
| Кад изађе онај Турчин, што тако издашан беше у напојницама, изађоше за њим и чочеци.</p> <p>— Ф |
| н не би осетио, толико занесен и опијен беше.</p> <p>Једно јутро нагло уђе у Фејзијину собу јед |
| упко а уједно и с неком жудњом управљен беше на онај крај неба, одакле се разлеваше зора.</p> < |
| да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај пламен беше силан и велики да се глас савести ни чуо није, и М |
| ко је дошао до под Јастребацпланину; он беше толико заборавио на овај свет, да не осећаше ни гл |
| у Јастрепцу, сети се и задрхта...{S} Он беше нагазио на вилистан, на вилинско коло!....</p> <p> |
| полети пред везира један татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од <pb n="139" /> умора.{ |
| <p>Мргуд је славио своју победу.{S} Он беше опијен радошћу и срећом што је постигао оно што је |
| узноса даваше његову мушким лицу, и он беше опет онако леп, онако дичан као и пре.</p> <p>Мајц |
| даље сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он беше главу оборио земљи, зар од тешких мисли што се по |
| зним четовођама са заповешћу.{S} Али он беше постао тако речит, да их је на мах све утешио и за |
| та, и оно јуначко држање, или то што он беше први људски лик, који је она осим оца свога угледа |
| !...{S} Како слатко спава!...</p> <p>Он беше на брежуљку, с којег се далека поља прегледати мог |
| и око по ноћи ето му и Мирка.</p> <p>Он беше сав усплаирен.{S} На лицу му беше исказано неко не |
| тела, као преко хладне стене.</p> <p>Он беше мртав... мртав...{S} Јадни младићу, шта ти донесе |
| е затекоше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано изма |
| му у руци прште, тако га силно стискао беше —- опкољен сам!... —</p> <p>И доиста као неким чуд |
| ом диже с њега јорган у који се затрпао беше, хотећи да се од себе сакрије — поче му раскопчава |
| о док се врати са мејдана на који пошао беше...</p> <p>Вила поверова младоме витезу, и он одлет |
| девају те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше |
| бесна освета бејаше праведна, и ако ово беше само мило за драго, опет Арбанаси имађаху срце, оп |
| илну војску, и толико се око тога занео беше, толико се бринуо да је сама његова шћерца опазила |
| атаринове речи.{S} У њему пакао узаврео беше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, али ти је све узалуд |
| едан пупољак од руже, што се тек развио беше, и на коме трепћаху бисерне капљице од ране зоре, |
| пријатељу, који се већ толико приближио беше, да се кроз облак од прашине могло видети оружје г |
| крену првоме момку што се до ње ухватио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти брате, за што ме с |
| еце; али маршао није то чуо, он се јако беше занео у своје планове.</p> <p>Међу тим стиже Кома, |
| о исприча му мајка шта се учини од како беше отишао из села, исказа му да убише везира, и с вел |
| но Кочино срце црна туга...</p> <p>Како беше погледати ту варошицу, која је ретко и у сну срећн |
| које се све јасније чујаше.</p> <p>Како беше срцу Кочину кад се Турци толико приближише да их ј |
| дати добивено цвеће, па опет то свакако беше бела и црвена ружа поред једне љубичице у мирисаво |
| еднака нега, једнако одело, све једнако беше међу њима, и они живљаху срећно.</p> <p>Али што су |
| баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb n="150" /> и боса, и у кога има пушка, |
| рагомир...{S} Чекај молим те...{S} Тако беше чини ми се име твоме тасту...{S} Ха?...</p> <p>Коч |
| нула:</p> <p>— Ето чује се кас.{S} Тако беше ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мај |
| урије!...</p> <p>Мујагић плану, па тако беше приличио наквашен загрми:</p> <p>— А тако ми свече |
| зи од свег срца! —</p> <p>И заиста тако беше, они се побратише.{S} После опет продуже своје раз |
| ко њих троје осим Мргуда, јер он толико беше занесен својим намерама, толико мишљаше како ће бо |
| ше соколове очи, само његово лукаво око беше кадро да разуме за што од један пут онако задрхташ |
| и у кућу, у којој давно већ све поспало беше, и све на прстима уђоше у Мргудову собу, а ни једн |
| буче братово рухо и оружје што заостало беше, па се баци на рамена помамну коњицу, који је брже |
| о завиђаше, и чије свако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто |
| натуштенога неба, које чисто побеснело беше, чисто јуришаше са својим најстрашнијим муњама и г |
| из го врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у онаком оделу као и сви јунаци, којима Срби припо |
| јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ |
| својих узрока, по којима му доста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љубљаше.</p> |
| ех заборавивши оно, што их тако тронуло беше.</p> <p>Драгомир је хтео свиснути од муке кад угле |
| кочи се као да се скаменио.</p> <p>Тамо беше простран леп равањ, окићен најлепшим зеленилом, и |
| лином, а срце надом...</p> <p>Већ давно беше почело свитати.{S} Мрак мало <pb n="7" /> по мало |
| а мољаше за милост...{S} Ох, како дивно беше ово лепо чедо у тренутку највећег очајања... _</p> |
| ну на једно јастуче што за њу намештено беше у дну чадора.</p> <p>Она отпоче песму...</p> <pb n |
| единице, које му на лицу јасно изречено беше, и које не би кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вил |
| дати срцу, које и онако сувише измучено беше.</p> <p>На један пут трже је из тог необичног стањ |
| лепо тихо пролетње вече.{S} Оно једино беше кадро да га тргне из ове велике занесености, која |
| S} А на лицу не беше знака од мука, оно беше мирно, величанствено, узвишено...{S} Очи, оне вели |
| лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме свету, он је познао онај слатки ос |
| а грмљавина.{S} Погледа у небо, ал ’оно беше <pb n="148" /> лепо и тихо, никака облачка неси оп |
| и се засија у души, у којој тако мрачно беше...{S} Сад видим за што ти се под нежним грлом ниже |
| е, очи би му се преврнуле да га страшно беше погледати; а кад Павао све исказа онда он склопи о |
| !... она!... она!...</p> <p>Заиста лепо беше то дете, много лепше него што бака приповедаше, мн |
| што Коча никако не могаше да разуме, то беше једна крџалинска чета, која чудно, врло чудно изгл |
| све у сребру...{S} Али није ни чудо, то беше кнежевско оружје!</p> <p>Док се Мргуд облачио, Коч |
| ознавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то беше рај, у коме је он одрастао, у ком је проснивао бож |
| знесе на крвавим рукама својим, и... то беше доста...</p> <p>А шта је радио седи, јадни отац ле |
| ..{S} О, добро га је познавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то беше рај, у коме је он одрастао, |
| тари верни Павао, онда задрхта...{S} То беше рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за гл |
| а није смео да верује што чује...{S} То беше са свим изненадна радост, али га побро одмах увери |
| мори?{S} Али се наскоро сетио...{S} То беше чума...{S} Из амбиса где се сурваше толике чете Ту |
| особито погледаше једнога човека.{S} То беше Коча.{S} Старци распитиваху зањ што им се веома до |
| пео где је желео пре непријатеља.{S} То беше кланац више Пореча...{S} Уздигла се отсечена стена |
| грмљавину, те стаде да боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло неразговетно чула.{S} Али Ко |
| њевца, и нигде је не могоше наћи.{S} То беше некако пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђ |
| д она два девојчета познао једно.{S} То беше главом јадна Кочина Лепосава.{S} Еле на једанпут у |
| а час стиже ону гомилицу коњаника, а то беше све сама млада ватрена момчадија, улети међу њих п |
| е бака са страхом изговорила, као да то беше име најстрашнијег сатане.</p> <p>— Учинила му! — п |
| ..</p> <p>Пође даље.</p> <p>И заиста то беше тиха Морава, која слатко жуборећи протицаше кроз ш |
| е редове ружичних џбунића.{S} Доиста то беше неко женско чељаде у сасвим беломе руху, само што |
| аслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина коња.</p> <p>Капетан брзо ск |
| .{S} Одкуда ти ту? —</p> <p>И доиста то беше Надина, бледа као мртвац, а уздувана од тежког и н |
| има нигде страховита краја нема, све то беше Кочи врло обично.{S} Он је скоро и одрастао лутају |
| >— Шта велиш? — повикаше сви — а где то беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћете д |
| коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега још црње, јер после таких тренутака много |
| S} Мајко!...</p> <pb n="2" /> <p>Али то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује...</ |
| х: — Боже, видиш ли?... —</p> <p>Али то беше и опет само уздах, а не бејаше ни једне руке освет |
| расипље небројене варнице, а оно ти то беше столица на којој цар седи.{S} Војвода се насмеја к |
| огледи чудно сусретоше.</p> <p>Диван то беше момак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беше јуначко |
| где пред кућом оправља кола, па се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али ова |
| авио није... -</p> <p>Све што чујаху то беше мукло хучање што се из амбиса поче подизати помеша |
| страшно сродно.</p> <pb n="56" /> <p>То беше Кочино осећање спрам лепе Драгомирове јединице, ко |
| их лепих ножица румена крв...</p> <p>То беше млада Лепосава, дивна, несуђена љуба Кочина...</p> |
| гледајући у шаре драгоценог ћилима што беше разастрт по поду.{S} С њоме се опет играју страхов |
| шта ће даље бити? — прихвати једна што беше љубопитљивија.</p> <p>— Ударим све поред тога цвећ |
| о на крају села с ону страну Мораве што беше покојнога кнеза кућа, е баш милина ти је погледати |
| и она заборавила и на себе и на све што беше око ње, те тако нико не опази да се перде на врати |
| је онака иста као и пре три године што беше, и да турска рука на том месту ништа оскврнила ниј |
| њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те |
| срцима несретне Србадије, која тек што беше мало главу подигла, мало живахнула у слободнијем з |
| лазио, али га је Коча јако поштовао што беше чуо да много о његовом јунаштву причају, не гледај |
| зла дела добрима, поред анђеока као што беше красна Лепосава...</p> <p>Не чудите се, такво је с |
| > <p>Пошто је све уредио и поправио што беше својом кривицом учинио, онда Фејзија намисли да кр |
| не би ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар беше разумети онај плам, којим сенуше соколове очи, сам |
| а чекаху да опет продужи.{S} Његов глас беше слађан као мирис од пролећне руже...</p> <p>„Бели |
| вога Кастриотића... </p> <p>Баш вечерас беше такав састанак.</p> <p>Док Турци мишљаху да су уга |
| ојом тако зажеднели беху.</p> <p>За час беше пун питоми Левач тих крвопија, који гмизаху по сва |
| разлегаху песме и свирке, где мало час беше плач и кукање, Лаудон брзо зовну џенерала Михаљеви |
| заху је тако љуте муке као што мало час беше велика срећа, коју уживаше на јуначким грудима Феј |
| велика дела створена, којој овај живот беше мален, ово делање ниско, и која кад не имађаше при |
| ти неисказана безакоња турска...{S} Већ беше прилично доцкан, и само се по који пас чуо где се |
| боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, али |
| ромах рајетин за неколико тренутака већ беше на ногама, јер он је знао шта му може нанети и нај |
| кроз планину разлегаше.</p> <p>Коча већ беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио како |
| ништа не виде.</p> <p>- Млади кнежевић беше мртав....</p> <p>Страховита вилинска стрела згоди |
| игрлила беше...</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ беше мрачна.{S} Ни једна звезда не светљаше на црном не |
| з горе подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, лепша од дана.</p> <p>Сад се опет загрлише Н |
| ви их по Дунаву у Видин.</p> <p>У граду беше 5000 пешака и 2000 коњаника посаде, а 5000 жена и |
| рила свој џевердан, а палац му на орозу беше...</p> <p>Ветар што лети онако дивно у вече пири, |
| it="subSection" /> <p>У Перизину сарају беше ко к другдаш мртвачка тишина...{S} Слуге су давно |
| рсима, из које још истицаше крв, и коју беше начинила отровна вилинска стрела, и она се наже на |
| у навучена вереџа од беле свиле, у коју беше сакривен дични стас у цуре. -</p> <p>Да није ни ре |
| не окрене кући својој.{S} Али после му беше страшно жао што је то учинио, јер га тако љуто у с |
| утростручио стражу око двора, у коме му беше јединче.{S} Она хтеде да се пробије и кроз те силн |
| од куће, а особито пред мајком, лице му беше тако тужно и очајно, често је умео тако мајсторски |
| брежуљак испупченим грудима!{S} Лице му беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му се надм |
| е момак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беше јуначко лепо, очи ватрене као у наког Арапина, а д |
| ију.</p> <p>У то дође Мргуд.{S} Лице му беше тамно, глава оборена к земљи: тако дође и стаде че |
| ше страшно жао за малим Мргудом, жао му беше што га барем није одвео у село, па га дао коме на |
| е даде на жао младоме кнежевићу, жао му беше злосретна јунака.</p> <p>Али мало по мало мењаше о |
| о дрхтаху на плавоме небу...{S} Чело му беше мирно као мирно море...{S} А око побледелих усана |
| скочи с кабанице, огрну се њоме, јер му беше прилично хладно, па пође као од шале да тражи ону |
| <p>Он беше сав усплаирен.{S} На лицу му беше исказано неко необично осећање које је он гледао ш |
| д му поглед паде на Крушевац...{S} Њему беше тешко око срца, учини му се хоће издахнути...</p> |
| /p> <p>Потурице на мах нестаде.{S} Њему беше страшно жао за малим Мргудом, жао му беше што га б |
| јзијину собу један крџалија.{S} Иа њему беше богато рухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко лице бе |
| паху јоште жестоку ватру, а све на њему беше тако значајно, тако тајанствено...{S} У његовом хо |
| јанствено...{S} У његовом ходу и држању беше толико поноса да сви гости, кад он у собу уђе, мож |
| <p>И тако оде дружина.</p> <p>На сабору беше весеље како света Враћевшница одавно није видела.{ |
| астаде жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, а сваки час нови приспеваху.{S} П |
| томоме Сењу испод Раванице, јер само ту беше свагда лека његовој главобољи.</p> <p>Побро га је |
| ним јатаганом све Турке што их на свету беше, опет би то мало било да освете свога Фејзију и ње |
| оје храбре војнике.{S} На свачијем лицу беше нацртан свети бол, свето осећање.{S} Он их остави, |
| ло да није све исказала што јој на срцу беше, да је имала још нешто рећи пре него што изусти по |
| ша се са тихом молитвом њином; али Кочу беше то толико <pb n="202" /> занело да се није могао м |
| млади јунак на све муке и невоље што их беше претурио преко главе, па осећаше да је најсрећнији |
| собито га с радошћу сматраху Срби којих беше доста око цара.{S} Чисто не могаху одвојити очију |
| по сваком српском седу, па и у Пањевац беше их доста дошло.</p> <p>На једном доксату сеђаху не |
| ова кућа беше баш уз његову; тај старац беше чудан, он живљаше сам у својој кући, у коју нико н |
| однети и страшнију буру, тако силна реч беше у тога човека.</p> <p>— За тобом, за тобом и у ват |
| рашно потресоше његове речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа |
| запаливши своје куће.{S} Еле Турака још беше у граду београдском, смедеревском, шабачком и соко |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беше пред вече.{S} Коча једва уграбивши неколико тренут |
| :id="SRP18631_C3"> <head>III.</head> <p>Беше пред вече.{S} Цело небо застрто црним облацима, са |
| обожаваног Салију Бен-Мујагића.</p> <p>Беше у вече.{S} Света кандила и путири, које искупише и |
| зарад толиких сплетака и невере.</p> <p>Беше леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по двору своме, слу |
| о никад на то ни помислио не би.</p> <p>Беше света недеља, леп дан у пролеће.{S} Подне превалил |
| од једног мог пријатеља на селу.</p> <p>Беше ту сваке игре и забаве, разне свирке и певања, али |
| ословица, и доиста тако је.{S} Што више бешњаху Турци, што љуће муке смишљаху, којим су мислили |
| што се по који тренутак утиша, да после бешње као вихар јурне...</p> <p>А чија је то свадба, ка |
| уге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, то је њему опет милије, јер барем се не ће |
| где кроз село јахаше на бесном коњу још бешње Српче.</p> <pb n="79" /> <p>Један се Турчин трже |
| дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим хатовима зађоше по свима црквама и манастирима.. |
| ога сад се ту шири бесни муселим са још бешњим јањичарима...{S} Ту на том истом месту живљаху с |
| ју је одиста убио она не <pb n="238" /> би пожалила, само кад је достигла што је желела...</p> |
| име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти мене примио за своју помајку, као што бах ја ж |
| ви је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод да измисл |
| руги би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или друго како благо, које му |
| ине од злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако страшног |
| p>Мирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога дру |
| удном тренутку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или друго как |
| о се оно што се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Немци издадоше; помирили се |
| та.{S} Таман он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла кад се врата страховитим шкрипањ |
| о у запевци с турскога зулума, без кога би Србина сасвим нестало; тај велики јунак издахну...</ |
| , да још слободна бити може, и без кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци с турскога |
| олико оног слатког љубавног прекора, да би од ње камен задрхтао: — немој тако да збориш!... — И |
| ху тако уређене, а улице тако чисте, да би се човек морао чудити.{S} Особито на крају села с он |
| милити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турцима све па и нај |
| ако се извише и испреплетоше у игри, да би се сваки скаменити морао од чуда који ијоле не беше |
| итнице знађаше тако слатко помињати, да би га гладан слушао.</p> <p>Можеш мислити колико занесе |
| толико добра срца и простодушности, да би крџалија сам себи размрскао главу ако би она збиља ш |
| слетку ноћ постаде тако мирна и тиха да би могао и шапат чути.</p> <p>— Мајко, слатка мајко!... |
| ћи шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно л |
| је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мала в |
| ок ће један имам започети причу, али да би већу важност <pb n="65" /> својој приповетци дао окр |
| Турцима издао, <pb n="88" /> знајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црн |
| опет се она снажно устезаше знајући да би јој се Коча с неба срдио гледајући како му Лепосава |
| по мало застајкиваше у својој причи да би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они ди |
| ледаше са својом густом тамном шумом да би сваки слутити могао како она у себи страховиту тајну |
| > <p>Старац скочи, па зажмуривши као да би се нечега боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Тај глас |
| ије, чешће стезаше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да |
| дала на земљу, хладна као камен тако да би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена сн |
| ко она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамници лепше светлиле од хиљаду |
| одизаше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео го |
| дина достојанствено — или зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> <p> |
| лепи обрашчићи зажарили као ватра, онда би јој утишане груди опет бурно отскакивале а срце куца |
| ати, па кад га још никако не беше, онда би јој клонула седа глава на тужне прси, и горке сузе л |
| ила на ону ноћ у јасминовој башти, онда би <pb n="159" /> јој се опет лепи обрашчићи зажарили к |
| чине без и једне звездице па небу, онда би се око поноћи, кад све поспи, поткрала красна шћерца |
| , а груди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у лепе сне, како ће јој једном доћи верени |
| је хвалом из њега пошао...{S} И Абдија би се убио да немађаше јединицу ћерку, за коју би и од |
| опет она не би остала самохрана, свака би је кућа у Пањевцу, па и по целом Левчу примила од св |
| тре поседале, па се рашћеретале, ох ала би страшних приповедака чуо!...</p> <p>Ето, већ се скуп |
| у те им намигну.</p> <p>У тај мах спала би са рамена глава рајетину што се усудио да проговори |
| а узвера, очи јој се засветлише, хотела би да проговори али не могаше, само једва изусти.</p> < |
| је везир изговорно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, али најхуђа кукавица не имађаше те снаге д |
| /p> <p>По каква страшна мисао штрецнула би је кроз срце као стрела, па би као скамењена стала.< |
| рбанаси.</p> <p>И њихова поносита земља би погажена и потлачена, јуначки народ постаде робље ка |
| </p> <p>По моме смерном мишљењу, и нама би за сад ваљало у књижевности нарочито неговати белитр |
| ча имао четири стотине лавова, с којима би слободно на хиљаде јуришио.{S} У свачијем срцу пламћ |
| n="269" /> душу у ове тренутке у којима би други полудео, изгорео...</p> <p>Јер погле...{S} Не |
| не, жив је он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад прошапта то име, она пребледе као крп |
| /> неколико пута прошао по соби, а она би се већ испунила главнијим сељанима, који плашљиво ул |
| ћи се оштрог погледа материног, јер она би на мах опазила да у њему нешто има.</p> <p>Кад се см |
| трецнула би је кроз срце као стрела, па би као скамењена стала.</p> <p>— Па што не дође?{S} Што |
| илног осећања што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије <pb n="153" /> дохвати шаркију, т |
| отишла у башту под један мио хладак, па би пустила сузама на вољу, пустила срце да себи бурним |
| у, видео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што |
| , да је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио што је слушао од старих мудрих људи за |
| си сад био у лову — одговори овај — па би требало да починеш, али... не, Коча није никад умора |
| агда ми се јавио напред мој светитељ па би ми казао, а такав сан никад ме није преварио.{S} И н |
| а мучаше једна мисао.{S} Мало — мало па би застао и замислио се:</p> <p>— Та само да главари не |
| то ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к себи дошао кад ју је |
| а шумица око прелишта зна говорити, шта би нам лепих ствари испричати умела!...</p> <p>Веселе с |
| свади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит |
| аба Анђу:</p> <pb n="279" /> <p>— А шта би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијином? —</ |
| билах, овде има нешто!...{S} Јер рашта би она вољела самовати, но благовати по моме харему?... |
| подиграваше што лепше могаше, али Коча би га само тужно по који пут помиловао по поноситоме вр |
| могло познати да још живи...</p> <p>Бег би их само по који пут погледао, па онда одмах дочепава |
| једну песмицу чули из његових уста, кад би га год после слушали једва чекаху да опет продужи.{S |
| још кад помишљаше на свог јединца, кад би се сетила шта је њему Мргуд учинио, какву је срамоту |
| момче изгоњаше с малим Кочом стадо, кад би се сетио доброга младог господара свог!...</p> <p>А |
| .</p> <p>Један дан умреше двадесет, кад би други пресвисну педесет, а трећи стотина...</p> <p>К |
| вима што сам се храбро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи Лауд |
| ћ не престајаше ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој браћи:</p> <p>— Јунаци, хо |
| пак није клонуо од своје намере.{S} Кад би дознао шта је то, што Коча крије, њему би много лакш |
| али Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и над Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, с |
| и на опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад би око по ноћи ето му и Мирка.</p> <p>Он беше сав успла |
| } То беше некако пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа |
| ..{S} Но није се дуго још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше ведра месечина, угледа он |
| нца својој кући и јахаше полако.{S} Кад би наспрам ружичњака Драгомирова Коча на један мах заус |
| , певаше колико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда слушаху ситно ћемане, |
| за коју светина толико булазни, да кад би човек и пола веровао било би много!...</p> <p>Како ј |
| ко мрачне, тако пусте изгледаху, па кад би видела сјајно оружје и господско одело његово, како |
| дише, да не би жалили хиљаду живота кад би имали, један за другог жртвовати.{S} Они се заволеше |
| са својим побром...</p> <p>А по кад кад би слушали какву стару јуначку песму што их седи Мустај |
| е горку сузу што је спомен изгоњаше кад би угледао коју тужну развалину, где је пре срећа цвета |
| одмени, а више ништа...</p> <p>Али кад би се на земљу спустила тамна црна ноћ, без тихе месечи |
| ио да чује девојачке исповести, или кад би могао слушати оне разговоре што се воде међу оним ба |
| трашно лежи обасјана месечином, или кад би угледао како се црни неко гариште, по коме се сад ме |
| се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свисну |
| е сетио дивне среће, коју би уживао кад би красна Лепосава била његова љуба, а овако не имађаше |
| ињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мала вила, красна Лепосава...{S} Сад, |
| а него икаква болест.</p> <p>А опет кад би пролазила кроз одаје, које јој сад тако мрачне, тако |
| те, чисте шале девојачке!...{S} Још кад би се ко прикрио да чује девојачке исповести, или кад б |
| то поклонио живот оца њеног, па још кад би помислила на ону ноћ у јасминовој башти, онда би <pb |
| и по њих необичне одеће.{S} Па још кад би стао просипати своје медне речи, е онда не дирај.{S} |
| небројени страшни громови...</p> <p>Кад би у највећој забуни, издиже се Мирко на своме коњу, па |
| арцем разговарају госте. — —</p> <p>Кад би после вечере, и Михаљевић отпусти <pb n="171" /> сво |
| у турске ланце окива...</p> <p>Покадкад би побеснео од силног осећања што хтеде да га угуши, па |
| своју, гледаше је неколико тренутака, е би рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса с |
| ком пољу силно чадорје које се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да веруј |
| а се покаже у каким великим делима, где би засијала са свом својом сјајношћу, а она се узвијаше |
| нуше она два оштра ока њезина, друкчије би одговорио на ове речи оцу њезину, али овако само уст |
| а се ослободи, а не лудо погинути, које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила. |
| а су угасили и најмању искрицу, из које би могао планути огањ за слободу, дотле се скупљаше огњ |
| као скамењене.{S} По који пут погледале би се као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</ |
| другој у загрљај, али у тренутну тргле би се па се свака за се са собом играла, подскакивала и |
| ху једна другој руком пољупце, полетеле би једна другој у загрљај, али у тренутну тргле би се п |
| због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестано љубљаше |
| рашно оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао проклетих слика које га непре |
| доцније прође поред везирова двора, не би ли само још један пут видео то девојче, које је у св |
| ер да не беше Коче и његове крајине, не би лако <pb n="" /><hi>могло</hi> бити Кара-ђорђа, а бе |
| ри пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пута онолико, ко |
| у плетеницама блисташе низ бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кадифели галош к |
| : — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не беш |
| би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они дивили његовој речитости, и заиста после с |
| ам учинио што сам могао, али — зар — не би твоја воља! — па онда скочи у сред боја са свог вран |
| етити...</p> <p>Ни једна мушка глава не би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бе |
| јер он познаде оно лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме свету, он је поз |
| не узвишене душе тако се сродише, да не би жалили хиљаду живота кад би имали, један за другог ж |
| у још тако лепа, пуна и младолика да не би нико рекао да јој има тридесет година, из црних очиј |
| ад прискочи дружина па их развади да не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне отоичаш |
| ола, па се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња па ка |
| мо та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а овако при свести, боља му разтрзаше |
| тегла љута главобоља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај постеље његове седећи неговала |
| i> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам прилежно тражио да гд |
| ти јуначе!... —</p> <p>Бурни Фејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S |
| арица имала своју Лепосаву, опет она не би остала самохрана, свака би је кућа у Пањевцу, па и п |
| граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао прелетети!... дода силно, стегнувши песницу.</ |
| ошто је сенуо Фејзијин јатаган нигде не би станка за Турчина.</p> <p>Јер, страшна је сила у ору |
| овог завичаја, па много афијуна једе не би ли мало позаборавио тугу своју, што му срце тако јак |
| јом џебаном и топовима, јер друкчије не би смео народ уз нас пристати.{S} Сад смо све Турке сте |
| на лицу јасно изречено беше, и које не би кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вила полако опет се |
| ф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбедимо леђа!— </p> <p>Лаудон пре |
| пушке пролетело кроз све вас; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!...</p |
| је тобож прешао у Србију да помогне не би л’ се ослободила од робовања, а овамо сам радио да ј |
| Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким младићима, с којима се познав |
| с којима сам опколио Смедерево да се не би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљаних момака, |
| је другдаш доста радо играо, сад се не би ухватио да није био занесен и да је могао мислити шт |
| како могло бити никада се растајали не би, толико омиле један другом; али Коча није могао мног |
| њој цркви Ружици, да су то све знали не би се ни мало чудили...</p> <milestone unit="subSection |
| Турци с оне стране кланца ни сањати не би могли да овамо и једног живог човека има.</p> <p>Сад |
| бљаше их жарко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила од тога пољупца.{S} Мајка јој још |
| вно вилино дете.</p> <p>Одиста човек не би могао на њему никака живота опазити, тако ју је непо |
| је имао хиљаду живота, ни за једним не би зажалио само кад је видео да му је у сваког војника |
| су напали Турци и на само Филибе, он не би осетио, толико занесен и опијен беше.</p> <p>Једно ј |
| Да су га сутра запитали куд је јахао не би им умео казати.{S} Он се у зору врати као мртав од у |
| руги на место Мргуда покрај њега био не би ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар беше разумети онај |
| ост.{S} Нико никад на то ни помислио не би.</p> <p>Беше света недеља, леп дан у пролеће.{S} Под |
| нема на свету силе с којом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно да |
| па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је ц |
| о ножић у срце забоде, и сад га нико не би могао уверити да оно не беше истина што на прелу ист |
| о јој сачува част?...</p> <p>То нико не би умео казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се мо |
| атезала доћи у средину војника, само не би ли јој помогла, да се утеши једном, и ево прође толи |
| залуду дуго чекао да опет заспи само не би л’ се продужио небески санак, скочи на ноге па опет |
| роваше једна јуначина, која тако што не би веровао за другога осим за себе.</p> <p>— Јест бива |
| траховити курбан, и ако људска памет не би могла ништа страшније помислити.</p> <p>Један досетљ |
| чију колико на небу звезда има, опет не би могао угледати како се из Немачке у Србију превезе < |
| нца, нека је умиљатија од зоре, опет не би требало да слаба жена начини од највећег јунака најх |
| да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадном, кукавном народу...{ |
| , и мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их једном избавио те страшне запевке, која им ни |
| да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом увећала јаде рад срамоте која нањ паде; |
| де наспрам сунца одсјајкује, — да му не би после на дивану пљунули у браду што га дете превари |
| и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се тако опростио греха!... — па после ових речи п |
| мрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу уз |
| казати.{S} Ни по речима, ни по лицу не би се могло ништа рећи.{S} Она је само неговала и чувал |
| ослетку им број заборави, а њега још не би...{S} На послетку кад виде вила да прође и трећа год |
| о си ми слободу, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах помога |
| b n="63" /> <p>— Бога ми право велиш, и би одавна он све то прошћердао, да ја несам скљанао и ч |
| -</p> <p>У овом одсудном тренутку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага и |
| ато што се бојао Турака зулумћара, који би му је због њене лепоте одмах отели, а с њоме би му и |
| рушевац, а нигде никог не опазише, који би стао да им пут препречи.{S} Свуда им изалажаше у сре |
| касту браду што му умаче пешкеш за који би од султана три репа добно...{S} Одмах разасла на све |
| ише нарицати што се не нађе јунака који би осветио срамоту што је нанеше арбанаскоме роду.{S} Ј |
| лике <pb n="266" /> испод Текије, могли би рећи да су слободни, срећни...</p> <p>А где су Крџал |
| , ја...{S} Ох слаботиња сам!...{S} Мени би милија жена од побра мога!{S} Од Коче...{S} Јуначе, |
| е то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим |
| трпљиво вођ.</p> <p>— Ох камо срећа, ти би Турке опет растерао, али... уздахну старац горко.</p |
| војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила слатку |
| ајући зоре, то вам не могу казати, нити би и сам Коча знао испричати.{S} На послетку дође опет |
| , а час би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнуле да га страшно беше погледати; а кад |
| није ни речице проговорила, млад јунак би јој испунио молбу, коју је свак могао најлакше прочи |
| иле у сваком селу где је застао, да док би само <pb n="120" /> неколико пута прошао по соби, а |
| је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, него ш |
| за силав, али место кака оружја, којим би се избавио срамоте, трже му десница извезени јаглук, |
| а схвати зашто је то све тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајња небеса да види шт |
| је и најмање знао шта око њега бива, он би видео скромну црквицу варваринску, видео би колико ј |
| како би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна |
| ше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила:</p> <p>— То |
| шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаш |
| га, за гадну душу Мргудову...</p> <p>Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само да |
| и колико две паре?{S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар |
| </p> <p>Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само да један сахат мирно проспавати |
| м великом суду на ватри, од које, рекао би из далека, букћаше цело село.</p> <p>Јадне жртве као |
| земља од страшне тутњаве, од које рекао би и небо се проламаше, и од које се намах везир покаја |
| м од чуда прође кроз село, у коме рекао би не беше живе душе, па се упути кући својој страшно у |
| му се у седмом је небу, и који те рекао би својом лепотом маме...</p> <p>Само да уђемо у ту кав |
| м, својим зрелим китнастим плодом рекао би осмејкују се као како девојче што својим осмејцима и |
| ном лицу познао гадна насилника, познао би љуту зверку, која се само људском крвцом храни...</p |
| а, па преде...{S} На први поглед познао би да је то красно Драгомирово чедо, дивна Лепосава...< |
| о би случајно погледао над собом, морао би се мало тргнути...{S} Иза њега се уздизаше планина ч |
| х силних досетака, песама и шале отишао би на крај света, па чак и на други свет, а ни осетио н |
| мах возар окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са |
| идео скромну црквицу варваринску, видео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За |
| окићени брежуљци, да си разгледао видео би много слика што их врло ретко у животу виђаш...</p> |
| је Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да |
| и се и не знајући шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави чете своје.{S} У тој му |
| анети на каквог ваљаног Неготинца, брзо би се моја рука залечила! —</p> <p>Пошто су још мало ди |
| топовска зрна с бедема и кула, помислио би да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а |
| окор од Турчина!...</p> <p>— Ма чоче ко би помислио, сјећаш ли се како је заједно с нама млавио |
| памети учини хиљаду пута лепша.{S} Ако би случајно погледао над собом, морао би се мало тргнут |
| пред кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњски, о |
| ри се она тако да је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> <p> |
| ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око угледало да га је неко опазио, та |
| и крџалија сам себи размрскао главу ако би она збиља што рђаво о њој помислила.</p> <p>Тек што |
| м помогне да се ослободимо Турака, како би нас после он сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, б |
| ђе из Једренета у мушким хаљинама, како би само лакше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како дозн |
| <pb n="67" /> који дан поотимати, како би га у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} |
| 184" /> сваког је шушња стрепио, а како би зачуо бахат од коњског хода, он би истрчао да види к |
| и да не застане неколико тренутака како би се нагледао оне чудне лепоте, којом сијну цела околи |
| борити о намерама царским и о томе како би се најлакше Турци и из градова истерати могли.</p> < |
| аде рад срамоте која нањ паде; али како би јој отац отишао из двора, намах би отишла у башту по |
| са свим занесен био око веслања — лако би чуо тихо јецање, које Турчин не могаше да заустави.< |
| ..</l> </quote> <pb n="87" /> <p>Колико би пута обнезнањена од туге падала на земљу, хладна као |
| ни, да кад би човек и пола веровао било би много!...</p> <p>Како је било младоме кнежевићу кад |
| /> <p>— Та да је у небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му псећу главу са рамена скинем! |
| мео...{S} А и Драгомира с ћерком одавно би он Турцима издао, <pb n="88" /> знајући да би га за |
| слепи мишеви.</p> <p>Али како му чудно би кад дође пред једну кућу на крај села, па кад виде д |
| отровом којим си ми ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо награђен бити! — па подиже |
| за њима сви свати...</p> <p>Али шта то би на један пут?...</p> <p>Не прође неколико тренутака |
| па да ти сваки на посе искидати могу то би опет мало освете било!... —</p> <p>Мирко дрхташе као |
| победе...{S} И за дивно чудо!{S} Чисто би човек у чаролије поверовао.{S} Арбанаски Турци не бе |
| робу сеђаше као страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и хладни костури плачу, тако је кукала и на |
| и праске пушака орило се небо, а чисто би човек помислио да земља дршће од страха.</p> <p>На ш |
| ту што је знала боље, јер оне речи, што би јој муж пришануо кад пође, беху тако главне, тако ст |
| , па уздахну:</p> <p>— Красна блага што би се за ту пушку узело! —</p> <p>Међу тим је Коча хитр |
| ђаше се да се у кући ништа не учини што би Мргуда подсетило да он није прави брат Кочин или да |
| рити што не умем да ти захвалим као што би требало!...</p> <p>Овде ућута Периза, али се јасно в |
| нио, опет би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хићаху по |
| су погледи млого више исказивали но што би све речи кадре биле.{S} У тренутку заборави лепа Пер |
| и решетаху зрневљем из кубура, па пошто би поскидали све где год и најмањи комадић сребра или з |
| е га на избавитеља, и поток суза грунуо би из његових очију.</p> <p>— Где си сине, само једном |
| ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар би ти могао и помислити да ћу ја моћи одустати од освет |
| промени.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи би му се преврнуле да г |
| росјајкује нешто, час засветлуца, а час би рекао угаси се, баш као кака измучена душа, која се |
| ом све Турке што их на свету беше, опет би то мало било да освете свога Фејзију и његова побра. |
| онако богато извезени самур-ћурак, опет би по његовом страшном лицу познао гадна насилника, поз |
| је видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Ј |
| је доба стићи, ала — он се преварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу п |
| боља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај постеље његове седећи неговала бона браца свога |
| S} Истина он се сетио дивне среће, коју би уживао кад би красна Лепосава била његова љуба, а ов |
| био да немађаше јединицу ћерку, за коју би и од паклених, страшније муке поднео, само да се не |
| њему је буктила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота д |
| о њихову божанску игру...{S} У тренутку би заповеђено једној да накаже грешника за дрскост њего |
| му мораху укућани зготовити.{S} Ово му би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца |
| танахном витком узрасту, па и по свему би помислио да је то загоркиња вила, само да јој за пој |
| дознао шта је то, што Коча крије, њему би много лакше било да ради оно што је намислио, за то |
| како би јој отац отишао из двора, намах би отишла у башту под један мио хладак, па би пустила с |
| и Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га бива жива... хм! — срдито увераваше стари имам, који бе |
| не — Више не знађаше ништа шта око њега бива....</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— На ор |
| <p>А да је и најмање знао шта око њега бива, он би видео скромну црквицу варваринску, видео би |
| кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефендум бенум некада ђаурска Ру |
| ио бива.{S} Он се пришуња покрај везира бива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је б |
| јер је одмах у почетку села опазио шта бива у Кочину срцу.{S} Мало доцније пошто одиграше мачв |
| о које „Алах ил’ Алах!...“</p> <p>— Кад бива он то угледа, он бактише и кидише те примлати ђаур |
| тарцу — Шта би даље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит лакрдију — настави он досто |
| ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бену |
| покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и р |
| њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио ни |
| мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски кла |
| о но је родом из Зворника, не може више бива оћима да гледа покор што се ућини од дина и имана. |
| му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи ха |
| “.<ref target="#SRP18631_N2" /> реће он бива.</p> <p>Турци изјављиваху своје чуђење мумлајући н |
| драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се пришуња покрај везира бива те уђе за њим |
| више чути не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћи.</p> <p>Коча је снивао, страшно, чудно с |
| за другога осим за себе.</p> <p>— Јест бива то рекао исти Саали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} |
| те ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бив |
| в бахат дуго, а он све слабији, слабији биваше док са свим не ишчезе....</p> <p>И сад је Лепоса |
| а се ако затреба три дана без престанка бије.{S} Истина коморе им још не беху стигле, али сељац |
| <p>— Ко је одређен да од сремске стране бије Осман-пашу? —</p> <p>— Џенерао Делин са својих два |
| ер сваки Кочин војник само чекаше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га није требало |
| о, он се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то може бити војска сер |
| и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећа никад није верна.</p> <p>Фејзија беше о |
| склоним, повратих се опет да се на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи погинем...{S} |
| ад не заборавља оне, који се за слободу бију.{S} У тај мах угледаше Турци Кочине чете, па од чу |
| ого пута већа но што је била у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва чекаше љута боја |
| , коју би уживао кад би красна Лепосава била његова љуба, а овако не имађаше за то никаке наде, |
| е до века слушао, само кад би крај њега била мала вила, красна Лепосава...{S} Сад, кад му млађа |
| дића тако подудараху, да је реч једнога била читава срећа другоме.</p> <p>— Управо да ти кажем |
| бима, али и то где је јазбина много ужа била.</p> <p>Мргуд није марио што ће остати постидан ак |
| чути могла, кад је месечина најсјајнија била, отворали црни гробови, и мртваци устајаху да се м |
| у ноћ, јер је зима већ у велико настала била.{S} Поред Драгомира седи Кочина мајка у црноме рух |
| p> <p>А војска?{S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућа |
| е за својим златом и за себе заборавила била, и да га је више пута милујући му намрштено чело с |
| којој је свака травчица њему тако мила била, у којој му је сваки цветак, сваки шљунак по стази |
| тарице, коју је туга тако јако потресла била, постајаше све слабији, и јадна мајка узалуд зауст |
| у тугу која јој тако јако срце притисла била да је издахнути хтела; међу пољупцима своје драге |
| српски беше свуда где је највећа невоља била, где су најжешће праскале пушке, и најстрашније се |
| ....</p> <p>И сад је Лепосава опет сама била, али много страшније но икад... .</p> <p>Једном је |
| >Као да је нека мађионичка сила умешана била, тако при првом погледу на кобно поље заустави се |
| коју мајку ојади као што је она ојађена била...</p> <p>И румена зорица што је некад затицала ра |
| д их је везир изговорно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, али најхуђа кукавица не имађаше те сн |
| е да проговори.{S} Страшна је то тишина била, коју прекидаше само јецање и по који јуначки гора |
| {S} Сиротица она је само у снима срећна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају чове |
| вио, дотле је његова земља доста срећна била.{S} Народ истина не беше са свим спокојан и миран, |
| слушала док је још као јагњешце срећна била, али се не могаше сетити у кога беше такав глас, з |
| е крунише...</p> <p>Страшна је то круна била!....</p> <p>Она жишка што му у срце паде кад је из |
| чи млада лепа булица.{S} Колико је лепа била толико је лепшом чињаше онај страх, она расплетена |
| то витлаше оружјем, толико је тако лепа била да је и својом лепотом многима живот одузела.{S} П |
| с ње, тако је света, тако узвишено лепа била у оној смерноћи својој.</p> <p>— Јеси л’ ми здрава |
| кардаш, тек...{S} Да то није пријевара била?...</p> <p>— Ако и јест оно била пријевара, ово ље |
| свога Фејзију, е је његова љубав кадра била учинити да је Коча заборавио и кућу и мајку и вере |
| њена је судба тако грозна, да је кадра била и једног Турчина — зар милостивија срца — такнути. |
| аром мајком, па како је Милованова кућа била скоро на другом крају села, то се Коча могао доста |
| ана ефендум бенум некада ђаурска Ружица била...</p> <p>Обично имам тако по мало застајкиваше у |
| ирна и послушна је раја како није никад била, али бојим се да ће се за неколико сахата страшна |
| ена, погледа пред собом.{S} Месечина је била тако јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и плани |
| м Перизом. —</p> <p>Па и Надина тако је била опојена срећом коју је она израдила, да је и она з |
| која сад беше много пута већа но што је била у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва |
| ку пристаде.</p> <p>Смрче се.{S} Ноћ је била тиха и лепа, а цела природа пупа лепоте.{S} Онај м |
| и — и сад се она окрену око себе — није била даље од мене колико до оних тамо девојака!</p> <p> |
| а.{S} Обећам јој, па једну ноћ, та није била ноћ, већ онако пред <pb n="29" /> зору, тек је бил |
| е једва говорила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Где је моја Периза?... — прихвати Крџалија жар |
| последњих дана... - - -</p> <p>Сутрадан била је Кочина војска опет весела и одморна да се ако з |
| јевара била?...</p> <p>— Ако и јест оно била пријевара, ово ље није, а тако је притегао да не с |
| ј радњи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог предмета тиче који |
| ћесареве војске заузео га, дотле су већ била почела чаркања око Београда, и сваки дан је било п |
| је Србин или Турчин...</p> <p>— Валах и билах!{S} Покор од Турчина!...</p> <p>— Ма чоче ко би п |
| а стаде па промишљаше.</p> <p>— Валах и билах, овде има нешто!...{S} Јер рашта би она вољела са |
| роковом Иси Беганберу.</p> <p>— Валах и билах истину си рекао!{S} Брже, брже!... —</p> <p>И два |
| као што је он мислио:</p> <p>— Валах и билах кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, |
| ина ти је ли лијепа? —</p> <p>— Валах и билах, нека нијесам Турчин већ каурско псето, ако има у |
| е моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref target="#SRP18631_N2" /> |
| } Тако су мучне мисли, тако тешке бриге биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати |
| ише исказивали но што би све речи кадре биле.{S} У тренутку заборави лепа Периза своје очајање, |
| своје црне слутње које су тако видовите биле да виђаху кроз највиша брда, преко непрегледних по |
| але они витезови, који су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа учинити могао! — |
| варала девојко, твоји су пољупци отров били, којим си ми само живот отровала, твоји страсни за |
| итрча, узе га у наручје, па како су сви били занети око девојчета, нико није ни опазио како ова |
| ер они су свагда <pb n="157" /> спремни били, па само нестрпљиво чекаху да их витешки вођ повед |
| о су двоје одиста у том загрљају срећни били.{S} Они се само љубљаху, ни речце несу проговорили |
| руменилу на небу, несу никад тако лепи били...{S} Па како се чудно прелеваху потоци сунчаних з |
| тво, али што краћим путем знадеш, ма то били сами кршеви и амбиси, само да што скорије загрлим |
| з стотине година тешка српска робовања, било је много јада и чемера; србињска мајка пролила је |
| амо што му му је подушје <pb n="126" /> било слатко сећање, тиха туга место првашњег очајног бе |
| се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбедимо леђа!— </p> <p>Лаудон премишљаше неш |
| мадне је у мојој кући код оног клетника било веће, и ја сам сакривен све чуо што се зборило.{S} |
| летело кроз све вас; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!...</p> <p>— Бо |
| у тако силно исказана на лицу, да га је било страхота погледати.{S} Зар многе клетве невиних жр |
| да их помири.</p> <p>— Ех, ех, доста је било свађе.{S} Зар вас није срамота, паметне старе жене |
| д вече им стигоше и коморе...{S} Сад је било милина погледати, како се од песама ори цео предео |
| ја уморио, и то само од јахања, које је било храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек |
| ћ онако пред <pb n="29" /> зору, тек је било дуго до сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја не |
| ла чаркања око Београда, и сваки дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад |
| еровао било би много!...</p> <p>Како је било младоме кнежевићу кад му брат ове речи изговори, н |
| ватреним коњицима, као јелени.{S} То је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека |
| ху, ни речце несу проговорили, а и није било нужно, њихови су погледи млого више исказивали но |
| средини неког Србина, па и ако им није било до чекања, несу могли да се не скупе око њега да ч |
| <p>Али ово шта ја сад испричах, то није било лако видети; он је непрестано ходао замотан у неку |
| ва...</p> <p>То је Мирку мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p> |
| и дана!...{S} Ох како је то скупо време било за побратима Кара-Фејзијина...</p> <p>Сад вођ крџа |
| се искидати могу то би опет мало освете било!... —</p> <p>Мирко дрхташе као кад убицу пред суд |
| има) преко Колубаре, где му је зимниште било, и стане у Остружницу.{S} Једно његово одељење мор |
| у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, него што ми је сад |
| то, што Коча крије, њему би много лакше било да ради оно што је намислио, за то како дође а он |
| бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам прилежно тражио да где г |
| лудо погинути, које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p> <p>Усред страш |
| вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на колена и склопивши руке хте |
| булазни, да кад би човек и пола веровао било би много!...</p> <p>Како је било младоме кнежевићу |
| сом, као да није могуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадног Марјана.{S} |
| проли тако страшна киша, да није никако било могуће продужити борбу, него се тек сутра дан наст |
| од тихе жудње?</p> <p>Али и то је ретко било, јер имађаше толико посла, да се врло мало одмарао |
| и господско одело његово, како је тешко било нежном срцу дивне Лепосаве да слуша она црна нариц |
| им јецањем одлане.{S} Ох, како је тешко било том нежном девојачком срцу!{S} Више пута, кад је м |
| нина навалила на срце, тако му је тешко било, али опет за то, он није сузе пустио...{S} Пошто ј |
| .</p> <pb n="53" /> <p>Тако му је тешко било.</p> <p>За то скиде калпак, клече на стену да у см |
| којим си ми ти срце напунио, то би мало било, за то ћеш тамо награђен бити! — па подиже руке к |
| е што их на свету беше, опет би то мало било да освете свога Фејзију и његова побра.{S} Та стра |
| ио, али не за то, што му није допуштено било, већ што се сам стидео да без посла и незван дође |
| уком смрви васељену.{S} Тако је страшно било у оном тренутку кад кликну српски народ први пут п |
| злаћани зраци месечеви, тако је то лепо било! —</p> <p>Кад је спустио руку на кваку, чисто се о |
| лише кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то било добро дошло, јер ја жудех за приликом да се с наши |
| о се мало од чуда повратио, а то је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста момчадија:</p |
| да ће у једном селу, које је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па ће онда кућ |
| се забави толико кад ти није за невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је |
| ништа оскврнила није...{S} Да л’ је ту било снажније деснице, каке у целом селу није, да се од |
| скривио од смеха, само да ме није страх било.</p> <p>„Ја му казах све што је питао, а кад он оп |
| ростре своју кабаницу на густо мирисаво биље и леже да отпочине.</p> <p>Али он прилично дуго не |
| т врати носећи у руци лековито вилинско биље.{S} Одмах клече крај лепе жртве, покри му оним биљ |
| ах клече крај лепе жртве, покри му оним биљем рану на прсима, из које још истицаше крв, и коју |
| } И док рана на срдашцу под чудотворним биљем зарасте, дотле синуше оне црне очи опет оном млад |
| витији четници.{S} Међу њима је и млади бимбаша, који замишљено седи па се час у ватру загледа, |
| аницу.{S} Баш кад једном ногом стаде на бињакташ сети се да нешто не каза свом побру,</p> <p>— |
| ца скоро целе ноћи преседела на хладном бињекташу пред кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из |
| мој молим те сатирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прелети као с |
| Мирко подиже главу да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа претвараше се да му је невер |
| пронесу какав искићени турбан, или каки бињиш са златним ројтама....</p> <p>Испрва Турци гунђах |
| да на крило, а огрну га још боље својим бињишем.</p> <p>Возар није чекао да му се заповеди.{S} |
| сами учинити да ја несам <pb n="165" /> био у Немачкој и да ми ћесар није веру задао на мах при |
| Браћо, Турци и овде тлаче слабијега.{S} Био он ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S |
| је ко други на место Мргуда покрај њега био не би ништа опазио.{S} Само Мргуд кадар беше разуме |
| пет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам мо |
| уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио |
| з гору на извор који је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала сиротица, и још се надала, ал |
| го гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила:</p> |
| и је врло мало седео; тако је нестрпљив био...{S} Но није се дуго још мучио.{S} Кад би пред по |
| ак, сваки шљунак по стазицама тако драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу..</p> |
| ш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!...</p> <p>Коча се |
| пријатељски.</p> <p>— Истина ти си сад био у лову — одговори овај — па би требало да починеш, |
| каше удаљавао се к Ћуприји, па можда је био какав <pb n="86" /> крвник, који је хитио да још ко |
| на оном божанствено лепом лицу, онда је био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, п |
| чинити.{S} Али на његову срећу, Коча је био толико занет својим бригама па ништа опазио није.</ |
| есет, а трећи стотина...</p> <p>Коча је био у очајању.{S} Он није могао да разуме од куд и какв |
| ана ништа опазити није могао.{S} Кад је био код куће, а особито пред мајком, лице му беше тако |
| ати.{S} Дељаше народу правицу, а кад је био усамљен, онда се губљаше у слатким песмама што их т |
| а поврати, молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И он и |
| — џенерал Стеван Михаљевић, који ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — </ |
| иђаше радостан.{S} И доиста радостан је био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, |
| >— Бог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по сваког поштеног човека!... захва |
| хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је био толико занесен, да ни опазио није како васцели божи |
| че на село довео.</p> <p>Али опет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио од свију го |
| шити заповести господареве, па и ако је био као мртав од умора, опет уседе на коња и водећи у п |
| 43" /> Лепосаву чудио и крстио, како је био занесен и опијен том божанском лепотом, па за то не |
| па проговоривши:</p> <p>— Штета, то је био ваљан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор |
| није могао за њу дознати.</p> <p>То је био храм, у ком оживљаваху погажени и ропством срамоћен |
| у се засијаше очи од радости.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће злочинство тако лепо испа |
| адо играо, сад се не би ухватио да није био занесен и да је могао мислити шта ради.{S} Он виде |
| оде те леже да отпочине.{S} Мргуд није био љубопитљив.{S} Њега се слабо тицало шта Коча ради и |
| ји је на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио од брата свога.< |
| јагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p>Међу тим Коча чинећи |
| на душу своју тако силне грехе, јер не био потомак Скендеров — ако се не предаш — страшно ћеш |
| а сам онако исто здрав ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шта је вама те мислите да |
| ко му је сваки војник весео, па како се био загледао и не опази да му приђе један човек замотан |
| а оваким једним часом!..{S} Али и јесте био божанствен тај час...{S} Он испуни његову душу тиши |
| е наћи друг, који <pb n="36" /> је први био сваком јуначком послу, онај весељак, у којега досет |
| цвећа...</p> <p>А да ли је још у свести био? ..{S} То не знам, али леваком својом тихо грљаше ч |
| свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али |
| S} Данас — ох како је оно страшан покољ био!... — данас сам врло мало добра учинио, само сам ов |
| ар, ја сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар |
| где је тако рано <pb n="32" /> с коњем био, али он ништа не одговори, само ћутећи пољуби јој р |
| да је био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, па сад силно навали са својим жарки |
| е кршћаше и чуђаше како је то чудан сан био.{S} Још таког не <pb n="51" /> бејаше уснио.{S} Пог |
| и ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш како је страшно црно робовање!...</p> < |
| <pb n="5" /> а да није са свим занесен био око веслања — лако би чуо тихо јецање, које Турчин |
| </p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збораше по димним каванама ту |
| а одмор и санак...{S} Док сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арна |
| тиже ухода, коју је Радич напред послао био да распита за непријатеља.{S} Он је тако бесно јури |
| се помисли какав је он самовоља постао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никад |
| pb n="132" /> јер сам ја за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја постадох старешина |
| хоти надаше од Турака само не овој, ово био страшан гром, опет се он за час нађе онде, где <pb |
| му је сваки војник као рођени брат мио био, није их жалио јер се славно заменише...{S} Њихову |
| е:</p> <p>Док је свануло, Коча је давно био обишао своје страже па пошавши опет у стан зачу нек |
| му ватром сену очи!...</p> <p>Ту скоро био сам код једног мог пријатеља на селу.</p> <p>Беше т |
| .</p> <p>Не треба ни спомињати да је то био онај исти необични синоћни гост Павлов.{S} Истина н |
| ји је тако дичан, тако леп, тако храбар био, да му равна не беше у свем свету на четири стране. |
| уни таким страхом, да је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истргнути из турских чељус |
| дука, већ је то војска, кад је он кадар био из свију паланака и села истерати и побити Турке.{S |
| оје се бељаху у шушњару, и он би за час био тамо, али се свагда преварио.{S} То бејаше месечина |
| ништа није опазио.{S} Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким младић |
| дражена коњица.{S} И ако је онако занет био <pb n="225" /> тугом, опет је угледао да се од Ради |
| очинство тако лепо испасти, сад је опет био радостан.{S} Све му се намере извршиваху што само б |
| ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско |
| неше из боја храбра Пољака, Коча је већ био у средини својих витезова, и већ је кроз Турке прол |
| , опет док се Мргуд пробудио, он је већ био одавно обучен.{S} Ех, како му лепо доликоваху оне п |
| ише! —</p> <p>Колико је и бесни Мујагић био том новом песмом раздражен и опијен, опет се зачуди |
| рца Богу молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени зн |
| га сунца, па и у црном српском робовању био је по који ведрији дан, долазио је по који часак, у |
| том и сребром, да међу назли-кадуницама бирају себи красне ђувендије, дотле Кара-Фејзија потраж |
| и слатка лепојко моја шта изгони сјајни бисер из дубљине плавога мора?...{S} Да се неси сетила |
| се тек развио беше, и на коме трепћаху бисерне капљице од ране зоре, а поглед јој тако смерно, |
| познати! —</p> <p>— Само брже на посао бисеру мој! — хиташе Надина — јер до зоре нема много, а |
| !{S} Ми бисмо велики севап учинили, кад бисмо га смакли с овога света да не срамоти славну кнеж |
| започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити да ја несам <pb n="165" |
| p> <p>— Ох, ти си благодат божја!{S} Ми бисмо велики севап учинили, кад бисмо га смакли с овога |
| детињасто китити се, <pb n="61" /> баш бисмо се могли мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бо |
| — Од тулбе несам хтео да се вратим, јер бисте опет толико знали колико и сад знате, што оданде |
| ји, из тог чистог српског срца тецијаше бистра и румена крв његова као црвен поточић преко мртв |
| ци завиђаху, већ му не могаше помоћи ни бистра памет његова, којом се свачему дивити могао, сад |
| вранца на траву, па стрча да се напије бистре хладне воде из слатког сестринског загрљаја српс |
| таке часе и чувао живот свој.{S} Његов бистри ум у тренутку је видео колико је важна зањ ова б |
| биљно а опет тако га љупко чувају, и по бистрој тихој Морави на којој можеш видети какав чунић |
| а што се с обале на воду нагли, па се у бистрој води огледају... </p> <p>Већ и ноћ у велико нас |
| ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Милована неко особито село.{S} Кажу да ће |
| е, не би лако <pb n="" /><hi>могло</hi> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p |
| питао.</p> <p>— Ја ћу ти само онда љуба бити кад Србадију ослободиш. — У овом тренутку изгледаш |
| ема, па зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сињега стења..</p> <p>А са |
| сад, јер у свету можда не ће у свакога бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу великоме!</ |
| ве да ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена једном харамији!...</p> <p>Да није Фејзија ви |
| ко две паре?{S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што ј |
| отраја и твоје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој п |
| још мало —- још мало па ће сва Србадија бити слободна, биће срећна.{S} Још мало па ће извршити |
| } Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>Паклено смешење показа се око уста Мирк |
| ечи дознао за тајну, која ће веома мила бити београдском везиру...</p> </div> <div type="chapte |
| пропасти — каза Србији, да још слободна бити може, и без кога би се свети глас од гусала изгуби |
| старом арбанаском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих витезова.</ |
| ухватише па му се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као да је знао како т |
| } На послетку сети се младић да то мора бити на оној вишој стени, која се више ове, на којој је |
| -Мујагићу измамила хвалу:{S} Е ће сутра бити красна Лепосава у његову харему.{S} Мргуд заборави |
| он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла кад се врата страховитим шкрипањем отворише |
| њ не ударе, доцније ће посао десет пута бити тежи.{S} И доиста није се преварно.{S} Кад везир б |
| аше, јер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан већ с |
| вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја за живота још који пут видети морам!... |
| вратио сејама својим, које ће без тебе бити сиње камење, јер им нема слатка даха, што их оживљ |
| војим белим дворовима, који ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ кад јој нема сјајнога месеца |
| и имати праве књижевности, дотле ће све бити вечна почињања; а публику која чита не може нам ни |
| .</p> <p>— Може бити слатка мајко, може бити драги бабо, мили брате и сестрице, све то може бит |
| споведити.{S} Ти си <pb n="250" /> може бити и заборавио кад се оно једном пре четири године на |
| им милога брата свога!...</p> <p>— Може бити слатка мајко, може бити драги бабо, мили брате и с |
| е смем ни да помислим, то никад не може бити да ја опет видим Кочу мога!...</p> <p>— Нити ћу и |
| хити да уздахне: — Ох, то никад не може бити да ја још једном загрлим милога брата свога!...</p |
| >— Коча?...{S} Ти си луд!{S} То не може бити!...{S} Трудио се да сам себе увери: — Онолика силн |
| ка, већ је плаво и лепо какво само може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдијина — |
| бије, а мало доцније помисли да то може бити војска серашћерова, која се приближује.{S} Он одма |
| або, мили брате и сестрице, све то може бити! — зачу се на један пут Кочин глас, и кроз врата ш |
| своме пријатељу, који их прими што може бити боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро |
| вим шалећи се, као да је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она је свагда весела б |
| а...{S} Није, није тако ми Бога, неможе бити да ме је изневерио!... — и варајући се тако сама, |
| ститог срца твога, како ће ми најмилије бити да се после оца у души само тобом бавим племенити |
| дела неколико виловњача, па шта ће даље бити? — прихвати једна што беше љубопитљивија.</p> <p>— |
| ху пријатељи, живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђаше се |
| нешто.</p> <p>— Тако је...то ће најбоље бити! — Па онда се брзо обрну оном мајору коме беше зап |
| је свете заклетве, знао је да он не сме бити срећан док Србадија не буде слободна и срећна, а з |
| <p>— Не мајко, то ни по што више несме бити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће сам себи гл |
| м отаџбинама...{S} Оне ће онда слободне бити кад њихови синови забаце злобу и неслогу!... —</p> |
| ан кут чекајући да видим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а светлост све већа.{S} |
| /p> <p>— Зло је Фејзијо да не може горе бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турци нам поплави |
| ше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га није требало учити.</p> <p>Међу тим Коча је |
| . грофа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господине Штурме! <pb n="194" /> Сад знате моје |
| це закуца много живље е се надаше да ће бити крвава боја, па шану својим витезовима:</p> <p>— Б |
| о надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш ни мало |
| говори озбиљно младић.</p> <p>— Кака ће бити?{S} Као и досадашње.{S} Фејзија није никад до сад |
| N4" /> брижан сам што размишљам кака ће бити сутрашња битка, — одговори озбиљно младић.</p> <p> |
| Фејзија није никад до сад питао кака ће бити битка, он ју је само задобити знао!... прекореваше |
| е браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити красна Лепосава у моме харему!...</p> <p>То изрека |
| браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путова |
| аше.</p> <pb n="11" /> <p>— То... не ће бити нано!... али се дете брзо покаја што тако оштро пр |
| ово сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома зав |
| не ће бити.{S} Моја Периза никада не ће бити хајдучка љуба.{S} Али за што се титраш са мном?{S} |
| јунаштво учинио!...</p> <p>— Ама не ће бити тако — сумњаше други — мени казиваху људи да се он |
| рже руку своју:</p> <p>— То никад не ће бити.{S} Моја Периза никада не ће бити хајдучка љуба.{S |
| ћи свету своју летурђију.{S} Више не ће бити писке ни запевке слабога женскиња и нејаке деце шт |
| аху.{S} Међу собом шаптали су: — Ово ће бити велики човек!...</p> <p>Кад је Мирко видео ко га ј |
| на моја спаситељко?...{S} Казуј, ако ће бити и што човек није кадар учинити, ја ћу ти учинити! |
| ек.{S} Де нам сад отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало пробуди. —</p> <p>Све ућута и па |
| уверише да ти моји почетци зацело неће бити од штете у народној књижевности, ако не буду од ка |
| ајке, љубљаше их жарко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила од тога пољупца.{S} Мајка |
| Оно, ми смо се заклели.{S} Или ћемо сви бити слободни, или ћемо сви да изгинемо! — заврши Кочо, |
| какви ће то блажени последњи њени дани бити кад удоми оба своја сина...</p> <p>Хеј надо, варљи |
| ићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{S} Слушаћете га браћо... —</p> <p>А |
| хоће да увери младо девојче како ће јој бити захвалан на толиком миловању, да ће јој што боље м |
| није мило, што ћемо још за мало са свим бити слободни?...</p> <p>— Све је мени мајко тако мило |
| ажност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући у Срби |
| о би мало било, за то ћеш тамо награђен бити! — па подиже руке к небу, и у том положају учини с |
| епше вече како само у пролеће и у јесен бити може.</p> <p>Кнежевић одмах сјаха, пусти вранца на |
| сваки ти је брате јунак какав тек Србин бити може, сваки ти је неку славну битку одржао, сваки |
| е, а сваки је бесан као што само Турчин бити може.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска |
| ма није весео, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије код себе не види! — одговори К |
| ас кушаш, али видећеш с какима си почео бити жесток бој за слободу!...</p> <p>Још кад угледаше |
| пила побожна мисао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник смерно поклони |
| није лепши од њега?...{S} Зар је морало бити да први пут пољуби сина мог највећег крвника!...</ |
| и једнаке године...{S} Да је како могло бити никада се растајали не би, толико омиле један друг |
| S} Шта сниваш?{S} Зар нама сад може зло бити? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се на мах уверити |
| S} Све му се намере извршиваху што само бити може.</p> <p>— Али верујте, — настави непознати — |
| мисли — како ће срећна са мном заједно бити сва браћа моја, како ће лепо и задовољно живети на |
| ешто брзо: — то може по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Осман-паша хоће му |
| да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не би |
| затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустити да изл |
| но га, ја сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, те и он о лакрдија |
| које ће од праве користи по књижевност бити.{S} И поглавито</p> <p>3.) Што сам рад још за рана |
| тако мило као што само братинском срду бити може, ади... ох, љути су ме болови спопанули.{S} О |
| </p> <p>То беху српчићи, који знадијаху бити и на муци јунаци, који знадијаху јуначки презрети |
| тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити постављен на место Кочино! —</p> <p>Мргуд раставши |
| енутку је видео колико је важна зањ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, |
| хајде управо онамо где је најстрашнија битка, најљућа цика...{S} А ако те ошине који ханџар ил |
| сам што размишљам кака ће бити сутрашња битка, — одговори озбиљно младић.</p> <p>— Кака ће бити |
| тке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадне, Турци ће ући у Србију, и онда пропада с |
| ја није никад до сад питао кака ће бити битка, он ју је само задобити знао!... прекореваше једа |
| и ако буде колика је важност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер ако та битка пропадн |
| војевати ваља, а сврх тога после сваке битке красио ми је прса цар немачки новим даровима што |
| е тако бурно лупало како ни пред једном битком није...{S} Али на послетку он уђе у башчу...</p> |
| тка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак са свим |
| рбин бити може, сваки ти је неку славну битку одржао, сваки је најмање двадесет крвничких глава |
| мало па ће сва Србадија бити слободна, биће срећна.{S} Још мало па ће извршити страшну заклетв |
| дан јунак, који је у свему вредан тебе, биће ти побратим; а најлепше девојче на свету биће ти в |
| за слободу?{S} А зар...</p> <p>— Биће, биће брате и тога, само ме сад послушај.{S} Остани те ч |
| а боја за слободу?{S} А зар...</p> <p>— Биће, биће брате и тога, само ме сад послушај.{S} Остан |
| нидијаше он у себи — до неколико сахата биће моја, до неколико тренутака лепршаће се на поносит |
| и побратим; а најлепше девојче на свету биће ти вереница!...{S} Сад и теби треба да се одмориш |
| ="133" /> тако смешно српски говорио да бих се искривио од смеха, само да ме није страх било.</ |
| а после додаде: — Хвала ти побро.{S} Ја бих примио твоју понуду, али ја знам да твоја земља и т |
| викаше четовође и кнезови. </p> <p>— Ја бих рекао — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је |
| ити, ово није чист посао! —</p> <p>— Ја бих рекао — рече Коча па се замисли, а за тим одмах зап |
| епо какво само може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдијина — четници се погледаше |
| ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ја сам онако ист |
| да су прави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створење, |
| а сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо! |
| да сам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело повео да се тако под старост мучиш!...</ |
| сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио подметнути своје прси да онај крвников нож не |
| о вољи, јер нема тога труда, који ја не бих поднео за те! — тако одговори Мргуд па и он ускочи |
| су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа учинити могао! — Па их за тим стаде каз |
| си ми се дивно опремила — ни ја сама не бих те могла познати! —</p> <p>— Само брже на посао бис |
| одрастао у оној околини, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} |
| постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар је чуо све шта |
| Да тога није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако надај ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у ј |
| пита га смешећи се.</p> <p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кум |
| <p>— Казао бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још страшно много више може научити уза |
| ели лице не лију тако многе сузе, морао бих помислити да је то анђео што је дошао да однесе душ |
| на другу лепотом.{S} Тако ми срца морао бих помислити да сам у вилистан забасао, да само међу њ |
| сам и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дела?... говораше старац |
| енке, не бих никад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо!</p> <p>После ових речи врати с |
| и, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} Сто |
| Да ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио тане кроз главу, али теби праштам, јер |
| а не знаш како сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!...</p> <p |
| стаде у земљи пошто Турци и из Београда бише истерани.</p> <p>Али не трајаше дуго ова срећа.{S} |
| рпске цркве и задушбине, па чувајући их бише прегажени од турских коња, улетаху у свете богомољ |
| у преживели, причаху љуте бојеве што их бише с крвником слободе своје...</p> <pb n="213" /> <p> |
| хајеш више за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна раја ђегођ који Турчин бјеше! —</p> <p>Везир тек |
| ?{S} Поби бјесна раја ђегођ који Турчин бјеше! —</p> <p>Везир тек шкргутну зубима, е ти се чини |
| јући да ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка је женска рука, и она се морала вра |
| слио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или друго како благо, које му је срцу тако |
| у јазбини, па уздахну:</p> <p>— Красна блага што би се за ту пушку узело! —</p> <p>Међу тим је |
| ји од детета.</p> <p>Што више нестајаше блага то га хануме једна по једна остављаше, док на пос |
| е — чуј везиру, он је од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устреба и вој |
| а, а ако учиниш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш! —</p> <p>Сиромах момак не могаше ни |
| ш, што се успављиваше у мирисавом крилу благе и лепе летње ноћи, да не погледа како се кроз гус |
| ине, обилажаше све силне чете као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А |
| опет му дођоше главе!...</p> <p>— Боже благи што ти је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћ |
| ти.{S} Мислим ја у себи шта је ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се несам, јер сам знао да не |
| <pb n="144" /> нежности што је грађаше благим јагњешцетом; просу јој се по лицу највећа збиља, |
| г брата љубио...</p> <p>Имајући сад све благо у рукама, Мргуд се знао тако Турцима умилити, да |
| сад радо дао што има, дао би све своје благо само да један сахат мирно проспавати може, али св |
| узети.</p> <p>И он је тако лукаво своје благо расипати знао, да је Лепосава напослетку нешто са |
| и небројена блага искао, или друго како благо, које му је срцу тако исто мило; али Коча није ни |
| их отаца, који чуваху најсветије српско благо, који чуваху српске цркве и задушбине, па чувајућ |
| езирова <pb n="152" /> џебана, и остало благо што беху Турци понели у Јагодину.</p> </div> <div |
| нечувене гриже савети, пропаде му цело благо које рад лечења <pb n="272" /> а највише што се х |
| е?{S} Та сама димишћија вреди небројено благо, а камо ли пушке све у сребру...{S} Али није ни ч |
| S} Јер рашта би она вољела самовати, но благовати по моме харему?...{S} Хм!...{S} Ухвати ћу ја |
| е захвална кћи послала цвећа да ти њиме благодари кад не смеде да се састане с тобом?{S} А ја с |
| на колена и склопивши руке хтеде да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p>— Млади |
| па се у себи радовала и по хиљаду пута благодарила Богу што јој тим дететом, које је она већ з |
| се хлебом храни!...</p> <p>— Ох, ти си благодат божја!{S} Ми бисмо велики севап учинили, кад б |
| тако гадно постало, лакомост његова за благом беше му тако силно исказана на лицу, да га је би |
| као жртва његове освете, и грамзења за благом...</p> <p>Истина, он је стрепио од свакога Србин |
| ика што том водом повратише себи живот, благосиљају њихова имена.{S} Мала арбанаска деца међу с |
| та, који га љуби свом душом.{S} Од срца благосиљајући Мргуда прикри се она тако да је могла чут |
| сестру своју, а она му враћаше пољупце благосиљајући га:</p> <p>— У добри час пошао на крвника |
| и красна моја снашица!...{S} Како ће га благосиљати седи пријатељ, добри Драгомир!...{S} Како ћ |
| но слави име јединог пророка његовог! — благосиљаху седе хоџе и дервиши срчући арапску каву. — |
| ме уморити!..</p> <p>Стари Драгомир га благосиљаше од свег срца:</p> <p>— Бог ти у помоћ чедо |
| пет весела, па за то хиљаду пута у себи благосиљаше Мргуда.{S} А он ипак није клонуо од своје н |
| јер су она у млеку материњском посисала благослов, којим ваља човек да се сећа оних што тако ју |
| инуше пред Турчиновим очима красна поља благословене српске земље...</p> <p>Да се нешто у тај м |
| остојни слуга његов дајем... и пошто је благословио младића, нестаде црног калуђера.</p> <p>Коч |
| одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов божији на тебе излити, као што ти га и ја недо |
| јен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се вечно слави име јединог проро |
| -</p> <p>— Да си ми срећан, дуговечан и благосовен сине мој!...</p> <p>Коча је опет пољуби у ру |
| народно изображење и у опште напредак и благостање народно од изображења женскиња свакоме је по |
| ика осетила, па му је по кад-кад и неку благу реч рекла.</p> <p>Кад је Мирко опазио да његово л |
| ише неси могао видети срећна осмејка да благује на лепушкастим обрашчићима веселих девојчица и |
| ..{S} А око побледелих усана трептио је блажен осмејак, као какав мирисав ружичаст венац од нај |
| ше како ће то срећан живот, какви ће то блажени последњи њени дани бити кад удоми оба своја син |
| ом милином гледаше.</p> <p>— Ох како је блажено!...{S} Како слатко спава!...</p> <p>Он беше на |
| уморним стрменима изгледају као осмејак блаженог девојчета у сред туробних лица озбиљних стариц |
| ког загрљаја, који мајци његовој толико блаженства у ојађено срце улеваше, па похити свом вранц |
| везира један татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од <pb n="139" /> умора.{S} Особито |
| гледа — шта је то Сењанине, што си тако блед, што клечиш предамном?{S} Устани брате! — па га бр |
| и ту? —</p> <p>И доиста то беше Надина, бледа као мртвац, а уздувана од тежког и наглог јахања, |
| изина, која кад угледа како јој госпођа бледа као смиљ на поду лежи, склопи тужно руке, па погл |
| сад одрасла девојка, која је у образима бледа као љиљан, којој у очима нема оне некадашње ватре |
| ати може?{S} Погледајте само боље у она бледа лица, оне гомиле момака и девојака, што савезана |
| арија и води за руку два лепа девојчета бледа и увехла ко преплануто цвеће.{S} Виленик је из да |
| зађе из сенке од зидова, и кад паде нањ бледа сенка месечине, угледа Коча црна стара калуђера г |
| у сред њих...{S} Ох како чудно дрхтаху бледи зраци од месеца на бледом, ал и на самрти тако сј |
| ...</p> <p>— Боже!... задрхта на многим бледим уснама очајан уздах.</p> <p>Али још не беше сврш |
| смерно прекрштеним на измучене прси, с бледим лицем, у коме је она бледоћа толико светиње нацр |
| <p>На прагу стајаше млад висок јунак с бледим очајничким лицем а у богатом окићеном руху, само |
| една једина реч не отимаше се с њихових бледих усана, ни један јаук није смео измаћи се из отро |
| тапљући се приближаваше.{S} У њега беше бледо испосничко лице и оштар поглед...{S} У сувоњавој |
| тренутку кад полете, погледа још једном бледо мртвачево лице, које у оној бледоћи, и онако лепо |
| о је угледа онаку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све заборави...{S} У њему |
| чудно дрхтаху бледи зраци од месеца на бледом, ал и на самрти тако сјајно јуначком лицу господ |
| алаћа што тако чудно изгледаху обасјане бледом месечином, и њему се не могаше да не мисли о том |
| арац, који тако дивно изгледаше обасјан бледом светлошћу од месеца, која је кроз једну пукотину |
| ене прси, с бледим лицем, у коме је она бледоћа толико светиње нацртала, на коме ти дуге испрек |
| едном бледо мртвачево лице, које у оној бледоћи, и онако лепо много лепше изгледаше, и учини јо |
| ного страшније изгледаше умотан у танку бледу месечину појави се на кобном месту и једна млада |
| че се два три пута лице промени.{S} Час блеђаше као крпа, а час би му крв јурнула у образе, очи |
| ивљу јој се бели јагањци својим срећним блејањем и својим звонцима.{S} А кад се и то све утиша |
| м његовог јединчета, као што овца тужно блејећи иде за оним, који јој узе мало одојче...{S} Кук |
| ћу чудноватост и тајанство.</p> <p>Како блештаху црвени арбанаски шатори што их голи синови зна |
| да погинеш лудо? —</p> <p>Рајетин приђе ближе да целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом |
| ао, и прекрсти, ослободи се па му приђе ближе:</p> <p>— Бог ти добро дао незнани јуначе! — прих |
| гуде љубазно га поздрави Мирко, па пође ближе к њему.</p> <p>— Здраво, како ти Степановићу! — о |
| За то сам брзо отрчао колико сам могао ближе оним облацима да видим шта је, и видео сам две во |
| које он изјахиваше, и он се за час нађе близу ружичњака.{S} Сад није јурио по пољу што је пукло |
| р то му се чињаше врло ниско, него дође близу баба, па сакривши се иза једног грма слушаше њихо |
| вођу.</p> <p>— Господару, непријатељ је близу.{S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — |
| е у кланац.{S} А кад већ приђоше толико близу да је и речи разумевати почео, скочи као лав с ме |
| S} Еле кад једну ноћ стиже у једно село близу Ужица, одмах оде кметовој кући; спава сиромах кме |
| па кроз једну густу шуму одведе га врло близу села.</p> <p>— Видиш Мргуде ову стазу?{S} Хајде п |
| .{S} Но тешило га је то, што га је врло близу <pb n="8" /> села довео, па ће га одмах наћи какв |
| кавши да ће у једном селу, које је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па ће он |
| па се прикрију иза стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред стазу како јекне џевердан |
| вор, учини ми се сушти рај...{S} Све се блиста, злато и кадива, по којој сам корачао, па на све |
| јим хоџа пише записе.{S} На лицу јој се блиста сунце, зато нико и не сме да јој у лице погледа, |
| ка рука по јуначкој бради, кроз коју се блиста златно пуце под грьоцем...</p> <p>А ти плачеш!.. |
| а млађа сеја претила ђогина, што се вас блиста у сребрној опреми.{S} Млада Хајка својом белом р |
| а ти не могу да сагледам сјајне зенице, блиставо сунце у плавом небу, чистоме оку твоме?...{S} |
| ју злаћане токе, а за свиленим појасима блистају се неком четири а неком и по шест малих пушака |
| ило у озбиљна јунака, кроз чије се брке блистају сјајна пуца и украси на прсима, али га опет на |
| слатки осмејак што јој се вечно на лицу блистао.{S} Тек што се мало од чуда повратио, а то је в |
| смеши...{S} А под густим црним обрвама блистаху се два црна ока, сјајна као сунце, жешћа од ва |
| везде на чистом плавом небу све се више блистаху, све лепше долажаху.{S} Кад Надина дође до Феј |
| "subSection" /> <p>Потоњи сунчани зраци блистаху се по врховима Јастрепца, на коме се још мало |
| , а за дугу косу, која се у плетеницама блисташе низ бео врат, не би умео казати да л’ је она ц |
| е беле руке, па погледа у небо, које се блисташе окићено небројним звездама.{S} Растрзаху је та |
| у руку одскакута стазом а у очима му се блисташе безгранична радост...</p> <p>Потурице на мах н |
| бало па да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо Бог никад не заборавља оне, који се за слободу бију. |
| ти, и да несам одрастао у оној околини, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако ч |
| не могоше сазнати.</p> <p>— Аох Мирко, Бог ти судио!... — уздахну јадан Коча па онда викну да |
| спође...</p> <p>— Ох моја добра Надино, Бог нек ти наплати што ме нијеси заборавила — грљаше је |
| за час може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта мислите како |
| илинског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно склопила своје лепе рук |
| ко си страшан постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар |
| о?{S} Зар си напустио Камичак поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто о |
| и се.</p> <p>— Ђувендије? питаше Коча — Бог и душа ја и опет не знам шта је то!</p> <p>— То су |
| етвараше се да му је неверица:</p> <p>— Бог и душа мој прико! — Здраво Мргуде љубазно га поздра |
| р га благосиљаше од свег срца:</p> <p>— Бог ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што с |
| ослободи се па му приђе ближе:</p> <p>— Бог ти добро дао незнани јуначе! — прихвати му Бога ста |
| паше, а сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда в |
| ња.</p> <p>Капетан брзо скочи:</p> <p>— Бог и душа хоће нас ухватити у клопку.{S} Ухода слагао. |
| српској земљи...{S} Неки опет:</p> <p>— Бог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе |
| ијатељи.</p> <p>Мирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде из |
| га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, |
| ом најхуђа <pb n="155" /> слаботињо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти |
| огуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину, н |
| емо турске ланце! —</p> <p>— Дуго се да Бог да поносио тобом јуначки твој народ! — кликну обрад |
| <p>— Коча, Господару, укочила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће! — |
| Моје дете — уздахну старица, па као да Бог зна, каку тајну прича поче лакшим гласом — то је ст |
| а па онда плачући настави — а њему нека Бог суди што је заклетву погазио!... —</p> <p>Надина ус |
| — Шта има ново у свету? —</p> <p>— Нема Бог зна шта ново.{S} За Крџалије сте ваљда већ чули! —< |
| а радосно пљеснувши се рукама као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха.</p> <p>— |
| ати, и она се трже па побледи као да је Бог зна како страшно погрешила, па одмах одскакута кроз |
| е господару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни ват |
| слушао од старих мудрих људи за што је Бог на месецу насликао Кајиново убијство.</p> <p>Ох, ка |
| рло неразговетно чула.{S} Али Коча није Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио да се то негде |
| ао је да турска посада у Једренету није Бог зна како велика, па за то ни најмање дангубити није |
| 53" /> се јуначки огледамо, па што коме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ их умириваше казујући |
| но тражио, јер ко нема побратима тога и Бог заборавља!{S} Тако каже наша пословица.{S} Хоћеш да |
| е се неке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи |
| се потруди да се начини као човек, који Бог зна каку тајну познаје — да ти знаш куда он иде!... |
| захвалити за оно што си ми учинио, али Бог ће на место мене...{S} Сине...{S} Аманет ти <pb n=" |
| , која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и престати, па |
| Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што је личнији на оку |
| анем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог <!-- нешто недостаје --> срећу да доживим!...</p> < |
| то мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још једном целивам матери руку — ох ак |
| о лежаше на плочи брата свога, претвори Бог њено тело у кобну тицу, претвори је у кукавицу...{S |
| никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платити што си тако кукавички заклетву погазио! — И |
| си, али си опет поштен човек.{S} Нек ти Бог опрости као што ти ја праштам! —</p> <p>Па га онда |
| , а њихови противници видевши да им сам Бог шиље помоћ одакле се никад надати несу могли, на но |
| год појави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог ону што је толико жалила за братом, који погибе за |
| мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p>Ту они мало поседаше на т |
| >— Алах ил’ Алах!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се вечно слави име јединог пророка његовог! |
| о па да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо Бог никад не заборавља оне, који се за слободу бију.{S} |
| е за слободу...</p> <p>Тако је наградио Бог оне, што радо и весело дадоше овај живот свој за на |
| е треба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке |
| мислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу им д |
| Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејз |
| е ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срца тежак камен.</p> |
| не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледати!...{S} Али у та |
| ш а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</p> <p>И на његов знак све чете грмнуше страш |
| з славујских девојачких уста?...</p> <p>Бог зна да л’ ће икад више...</p> <p>Та зар нигда више |
| Анђу:</p> <pb n="279" /> <p>— А шта би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијином? —</p> < |
| ојнога кнеза!...</p> <pb n="63" /> <p>— Бога ми право велиш, и би одавна он све то прошћердао, |
| <p>Лепосава се слатко насмеја.</p> <p>— Бога та Кочо, где научи тако високо зборити?{S} Ја ни ш |
| ње ухватио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти брате, за што ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим |
| амо хоћеш ли да идемо заједно?</p> <p>— Бога ми!... и Коча сумњиво погледаше к небу, по коме се |
| и видела Драгомирову Лепосаву?</p> <p>— Бога ми — и сад се она окрену око себе — није била даље |
| с после он сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робов |
| ги што ти је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега н |
| ко је и тако моја ћерко, а она: аман за Бога мајко помози ми ако што знаш од тога.{S} Обећам јо |
| то, а шта ћеш му?{S} ЕФендум бенум сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја |
| дни старац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </p> <p>Никад не пропада, ко с |
| лико до оних тамо девојака!</p> <p>— Па Бога ти де нам причај како си је видела!...</p> <p>— Хо |
| е Боже!... кршћаху се бабе.</p> <p>— Па Бога ти, шта је говорила Лепосави?</p> <p>— Тешила ју ј |
| ше:</p> <p>— Господару, шта учини да од Бога нађеш?{S} Што се забави толико кад ти није за нево |
| ховите оне тајне...</p> <p>— Али за име Бога! — не могаше се на послетку уздржати младић да сме |
| — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога који сваком суди, што си убио најлепшег анђеока на |
| аш да ми немамо коња!</p> <p>— Прођи се Бога ти!... одговори Мргуд равнодушно. _</p> <p>— Ама к |
| /p> <p>— Хоћу... али... само... немојте Бога вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по |
| е ће се сирото девојче патити на правди Бога, па онда јој приђе полако.</p> <p>— Чедо моје! — п |
| ко погинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те осветити!--- —</p> <p>И њена мека бела ру |
| а.</p> <p>— Не знам господару живога ми Бога, не знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му тре |
| о гуја:</p> <p>— Заборавићу је, тако ми Бога! —</p> <p>Али као да се уплаши сам од својих речи, |
| шио сам пријатељу, али опрости, тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех свој. —</p> <p>Шахин |
| коме казао куда сам те послао, тако ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што |
| о...{S} Па она...{S} Није, није тако ми Бога, неможе бити да ме је изневерио!... — и варајући с |
| >— Знам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, ве |
| приповедачици: — та она и кад се крсти Бога лаже, шта ви...</p> <p>Овде јој увређена прекиде р |
| {S} Можда певаху анђели на небу славећи Бога?...{S} На послетку сети се младић да то мора бити |
| као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За то Драгомир живи сам, па никога не |
| p> <p>— Кочо!... брате мој!...{S} Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалила, па |
| и га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга данас напала?. |
| ушајући за твоја јунаштва жудео и молио Бога да те видим.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да |
| е у наручје.</p> <p>— Где си брате, ако Бога знаш — питаше Мргуд претварајући се као да не може |
| ма вичући:</p> <p>— Не, не казујте, ако Бога знате! - —</p> <p>Али тек што он пође у ходник јау |
| ни женски глас:</p> <p>— Не јуначе, ако Бога знаш! — укочи се десница <pb n="107" /> вође крџал |
| , па је силно загрли — где си сејо, ако Бога <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах већ да си ме забо |
| сиромах младић.</p> <p>— Ама шта је ако Бога знаш? —</p> <p>И Мргуд му смејући се исказа шта му |
| селиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу Турци отисли ћесаровце, па опет н |
| а прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако <pb n="131" /> дуго путовао, |
| /p> <pb n="77" /> <p>— Где си брате ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад својих узрок |
| опраштао с родбином, јер његова нада у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, |
| емаху.</p> <p>Велика беше њихова нада у Бога, па она и <pb n="83" /> беше кадра да их ублажи, д |
| асао. </p> <p>Никад не пропада, ко се у Бога нада.</p> <p>И ако је Кочи, који се свакој страхот |
| добро дао незнани јуначе! — прихвати му Бога старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А |
| добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад с |
| : па обишавши још једном оне што чуваху богаз, врати се своме вранцу па скине из утерћије своју |
| стану као гром.</p> <p>То стража испред богаза даде знак да су опет навалили Турци, и сва српск |
| а заповеди да се све чете уклоне испред богаза, па се прикрију иза стене, ал опет да су близу п |
| леко путоваше.{S} Пређоше многе стазе и богазе, прејездише преко многих планина и поља и на пос |
| онако лудога Коче пропасти све имање и богаство што остаде од покојнога кнеза!...</p> <pb n="6 |
| је са свим чисто?...{S} Ћесар, силан и богат, чија се царевина на далеко распростире, није зад |
| пут се трже од неке чудне мисли.{S} Та богата варош — мнидијаше он у себи — до неколико сахата |
| ачинише Ћесареве војводе, становаху сад богати харемови силних бегова и спахија.{S} Сад се опет |
| вецкиваше као дробне гривне на руци или богати ђердани на грлу девојачком.</p> <p>Међу весељаци |
| Ама нас је много у кући, а несмо ни ми богати!...</p> <p>Очи Кочине засијаше се.</p> <p>— Е до |
| ени са доколеницама од црвене чохе беху богатије златом извезени, а широк у хиљаду бора набран |
| док се после тога разиђоше Крџалије по богатим турским харемима, које бегови рајином сузом так |
| p>— То су све цуре, - све нежна одојчад богатих турских харема, што нам после разних бојева пад |
| добро опремљене коњице.{S} На сваком је богато рухо и оружје, а сваки је бесан као што само Тур |
| аде са сиџадета и оде с Мргудом у своје богато окићене одаје.</p> <pb n="138" /> <p>— Сад говор |
| ну собу један крџалија.{S} Иа њему беше богато рухо, сјајно као сунце, ал’ јуначко лице беше му |
| кад виде на Србину онако оружје, онако богато одело, кад виде у њега вранца, од кога лепшега к |
| звезду и полумесец, и да не видиш онако богато извезени самур-ћурак, опет би по његовом страшно |
| не беше навикнуто да види рајетина тако богато обучена.{S} Али они не знађаху <pb n="137" /> да |
| у мољаше мајка сина да скине са себе то богато кнежевско рухо и оружје па да га склони гдегод, |
| сок јунак с бледим очајничким лицем а у богатом окићеном руху, само што га је олуја искварила и |
| шљаше гроф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбедимо леђа!— </p> <p>Л |
| тешко остављеној сиротињи!... </p> <p>— Богме тако је! — потврди неколицина.</p> <p>— Е па шта |
| ће нам целу земљу, па онда?...</p> <p>— Богме... тако је.{S} Од два зла ваља мање изабрати! —</ |
| мо!...</p> <p>Коча се насмеја.</p> <p>— Богме рођаче, заман си се толико ражљутио.{S} А и немаш |
| што чујете браћо? — питаше их.</p> <p>— Богме господару — рече кнез Новаковић <pb n="206" /> — |
| сти! —</p> <p>— А одакле су? —</p> <p>— Богме не знам тек на њима је одело баш онако као торле |
| остадоше копрцајући се по пољу.{S} Ама богме и моја рука заглави!...</p> <p>— Ништа то Влајко, |
| <p>— Охо — насмеши се Михаљевић — то је богме позамашна гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да |
| о да се договоримо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да мој |
| е то брате, није шала!...</p> <p>— Јест богме божанство, ја!...</p> <p>И сељаци кад изговараху |
| проводаџијка, нека ме се окани кумим је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помо |
| о како ти је име, за то здраво да си ми Богом побратиме, ходи да се овако с крвавим оружјем у р |
| сабља његова.</p> <p>— С Богом сејо, с Богом румена зоро моја! — опрашташе се млади Хуршид љуб |
| сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма |
| } С вама ће ићи и пуковник Старај!{S} С Богом! —</p> <p>После ових речи остави Лаудон Михаљевић |
| војој госпођи:</p> <p>— Перизо!...{S} С Богом!... и рашири руке.</p> <p>— Не Надино, ја хоћу да |
| } Кака ме је туга данас напала?...{S} С Богом остајте, у здрављу да се видимо! — покуша сиромах |
| девојке.</p> <p>— Донеси ти само.{S} С Богом!</p> <p>—- У здрављу!</p> <p>Тако се растадоше ов |
| о рећи пре него што изусти потоње:{S} С Богом!{S} Она се саже па узабра свежу <pb n="114" /> љу |
| рењем гледајући на Фејзију повиче:{S} С Богом најхуђа <pb n="155" /> слаботињо, да Бог да те ви |
| јој нема сјајнога месеца!...</p> <p>— С Богом и ти сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Бого |
| ли опрости што ти поменух...</p> <p>— С Богом!...</p> <p>Још један загрљај, још један пољубац, |
| андара окована сабља његова.</p> <p>— С Богом сејо, с Богом румена зоро моја! — опрашташе се мл |
| ве жалосне речи од растанка.</p> <p>— С Богом небо моје!...—</p> <p>— Са срећом рају мој!...</p |
| н се на мах зацени од плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с Богом добро моје!... прашташе се Коча пл |
| стајати се од свога Фејзије.</p> <p>— С Богом брате, и не заборави ме! — говораше Коча. -</p> < |
| ом, и помени ме по љубави! —</p> <p>— С Богом побро, срећа те пратила.{S} Па немој заборавити с |
| једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија постаја неко |
| ми притеци с твојим соколовима, а сад с Богом, и помени ме по љубави! —</p> <p>— С Богом побро, |
| ени од плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с Богом добро моје!... прашташе се Коча плаховито љубећи |
| учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!...“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| оје куће у Пањевцу.{S} Само је рекао „с Богом!“ својој милој породици, само је пољубио руку мат |
| роведу сјајни сабори код светих српских богомоља?...</p> <p>Никад више...</p> <p>Па...{S} Аох.. |
| гажени од турских коња, улетаху у свете богомоље, ханџарима грдише лица свецима, а она која не |
| шено шапуташе:</p> <p>— Помози ми света Богородице да се спасем од нечастивога!...</p> <p>Млади |
| цала Зулма...</p> <p>На послетку додија Богу, па једио јутро кад Зулма заценивши се од плача не |
| зивати:</p> <p>— Браћо и кнезови, хвала Богу ми довршисмо срећно полу светога посла што га запо |
| и док не буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам толико снаге да сам сатрем своје крвни |
| ао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој прави пријатељ.{S} Та зар би ти мога |
| о и мирно браћо! —</p> <p>— Добро хвала Богу!{S} Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шта је т |
| утујући да ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мирио кући својој, и затекох све до |
| и радовала и по хиљаду пута благодарила Богу што јој тим дететом, које је она већ звала својим, |
| два дочекаше, и за то су се они од срца Богу молили докле је год он у граду био, а млади вођ ар |
| крсти часним крстом, па се тихо од срца Богу помоли.{S} Од кад је он сиромах жудео за оваким је |
| гробови, и мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их једном избавио те страшне запевке, кој |
| а кољена да се у том светом часу помоле Богу за душе свог злосретног господара и његова верна п |
| а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу моли.</p> <p>И Периза је у свом серају пала на кол |
| ече вила те склопивши руке као да ће се Богу молити, шапуташе: — Побратиме Марко радуј се!{S} З |
| опет доживех да те видим.{S} Слава буди Богу!—</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошто се |
| бити сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу великоме!</p> <p>Коча само подиже очи к небу, али |
| очо! повиче му срдачно.</p> <p>— Здраво Богу хвала, а ти како си? прихвати му овај пријатељски. |
| па глава клону јој на груди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре |
| обожне молитве, он се у души страховито Богу заклињаше, да ће само за то живети да ради да се и |
| шуму, па се с прекрштеним рукама мољаху Богу, а најстарија им вила прозбори, раширивши руке:</p |
| ирне, па ти се чини хоћеш да изданеш од божанска мириса!</p> <p>— А од куд ти то све знаш? — за |
| е с поносита чела, утирало је сећање на божанске тренутке, које му скоро донесе једно вече, кој |
| умена усташца, из којих га задахну неки божански дах, нека милота, за коју речи нема...</p> <p> |
| рце мину страшна стрела кад угледа онај божански осмех на оним лепим усташцима.</p> <p>Случајно |
| стираше по укоченом мртвом Кочином телу божански дах од тих пољубаца, све се више повраћаше жив |
| ни за што није знао осим за неко младо божанско девојче, у кога беху тако црне очи, тако румен |
| тију заклетву, а иза њега зачу се дивно божанско појање...</p> <p>Песма беше дивна, али оно што |
| огаше, само што му се учини да свако то божанско створење има суште лице његове дивне Лепосаве. |
| де; а њему се учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!...“</p> </div> <div type="chapter" |
| рстио, како је био занесен и опијен том божанском лепотом, па за то не ћу ни да причам како је |
| зише да је грешни смртник гледао њихову божанску игру...{S} У тренутку би заповеђено једној да |
| не ће видети сјајнога сунца, нигда оног божанства што се зора зове, што га лепо вече кажу...</p |
| аким једним часом!..{S} Али и јесте био божанствен тај час...{S} Он испуни његову душу тишином, |
| е за каку светињу, али красна јунакиња, божанствена победитељка паде поред брата свога, пошто г |
| јунака, у чијој је великој души синула божанствена мисао да ослободи из ропства народ свој, ко |
| поче обузимати, трже се, јер га затресе божанствена реч: <hi>слобода</hi>...</p> <p>Ала је чудн |
| ...{S} Па још каке те красне жеље, каке божанствене наде облећу, ако те код куће поред слатке м |
| , јер без тога не ће се никад остварити божанствене наде што их имамо за будућност...{S} Та цве |
| коме је он одрастао, у ком је проснивао божанствени сан живота људског, у ком је дивну младост |
| шећући се намрштено.{S} Вече беше тихо, божанствено.{S} Изнад Београда уздизаху се страшни црни |
| први пут угледао Лепосаву, онако нежну, божанствено лепу...{S} Пред душу му изађоше они тренутц |
| егово лукавство изазва сажаљење на оном божанствено лепом лицу, онда је био на коњу, јер је сад |
| !... можда много више среће, много више божанственог уживања има у оном немом гледању што тако |
| у ком се млади цветићи крепљаху росом, божанственом песмом.{S} У том храму не могоше их наћи Т |
| стати од места у ком је први пут осетио божанствену милину што је кажу миловање, у ком је она д |
| да једним пољупцем у себе стопи сву ту божанствену лепоту; али у том полету трже се, па се и п |
| коме је дошао суђен часак!...</p> <p>— Божанство је то брате, није шала!...</p> <p>— Јест богм |
| рате, није шала!...</p> <p>— Јест богме божанство, ја!...</p> <p>И сељаци кад изговараху на сво |
| а српска земља.</p> <pb n="252" /> <p>- Боже, што ћу?! — очајно ходајући говораше Коча, крунећи |
| наде, он само погледа у небо.</p> <p>- Боже, праштај ми, ја сам учинио што сам могао, али — за |
| уцаше сиромах чича — познадох те!...{S} Боже!...{S} Оволика <pb n="125" /> радост из убаха!...{ |
| т којој се већ не надах за живота...{S} Боже хвала ти!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| з страшни смех зачу се чемерни уздах: — Боже, видиш ли?... —</p> <p>Али то беше и опет само узд |
| ходајући говораше Коча, крунећи руке — Боже, уби мене ако твоја света воља хоће да ме покара з |
| опет, опет му дођоше главе!...</p> <p>— Боже благи што ти је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми |
| х жртава растопљене светиње...</p> <p>— Боже!... задрхта на многим бледим уснама очајан уздах.< |
| о тресући својом седом главом.</p> <p>— Боже силни Боже! —јаукну сиромах младић па клону на међ |
| е главом па јецајући говораше:</p> <p>— Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни да помислим, то ни |
| вилински глас. —</p> <p>— О хвалимо те Боже!... кршћаху се бабе.</p> <p>— Па Бога ти, шта је г |
| вараше на његово питање...</p> <p>— Али Боже, ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио |
| очајно јаукну:</p> <p>Боже!...{S} Силни Боже мој!...{S} Глава му клону на прси, и у том положај |
| војом седом главом.</p> <p>— Боже силни Боже! —јаукну сиромах младић па клону на међедину што п |
| ишљаше он похитавши још брже — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљаним јунацима у пом |
| поче тихо али тако смешно певати „Свети Боже!...“ да сви прснуше у смех заборавивши оно, што их |
| тим грудима злаћене токе?...</p> <p>Дај Боже, али мрко, тешко...</p> <p>Такав покор почини онај |
| ет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на ко |
| војих гора не смеју маћи.</p> <p>Ја мој Боже страхоте што настаде!{S} Стоји цика коња и пушака, |
| д цара, чисто не дисаху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај. |
| злазити.{S} Мислим ја у себи шта је ово Боже благи?{S} Тек опет уплашио се несам, јер сам знао |
| леда к небу:</p> <pb n="218" /> <p>— Ох Боже!...{S} То мој Мргуд учинио?...{S} Старче, јеси ли |
| би, како се све већма губи.</p> <p>— Ох Боже! — плакаше девојка клечећи у по ноћи поред постеље |
| и руке на прси па очајно јаукну:</p> <p>Боже!...{S} Силни Боже мој!...{S} Глава му клону на прс |
| купила јуначка, велика душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло познати по исака |
| е ни мало чудити — говораше стари слуга божији — што ме овде видиш, још мање ономе одакле изађо |
| амо где треба, и где ће се сав благосов божији на тебе излити, као што ти га и ја недостојни сл |
| занесен, да ни опазио није како васцели божији дан пројаха, како је дошао до под Јастребацплани |
| да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник смерно поклонити мора...</p> <p>М |
| м храни!...</p> <p>— Ох, ти си благодат божја!{S} Ми бисмо велики севап учинили, кад бисмо га с |
| и браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио подметнути своје прси да онај крвн |
| е речи.</p> <p>И сад се опет поче крвав бој; али чини ми се у целој Кочиној крајини, не беше јо |
| могаше да умори никаква невоља никакав бој, а још маље непрекидно путовање.{S} Кад угледаше ка |
| ишљао, он се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то може бити војска |
| да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувају коње и коморе!{S} Ех, па |
| и да се закопају мртваци.{S} Овај га је бој стао петнаест храбрих детића, али он није тужио за |
| а промуклим гласом рече му:</p> <p>— Не бој се сине!{S} Устани па ме чуј!...{S} Коча се покорав |
| шљамо да се кући вратимо! —</p> <p>— Не бој се капетане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али |
| шај свагда честито срце своје, па се не бој, света ће се намера <pb n="59" /> твоја испунити.{S |
| миле турске...</p> <p>Али већ малаксаше бој...</p> <pb n="256" /> <p>Кад виде Комо да више нема |
| атити у двор...</p> <p>Сврши се жестоки бој.{S} Сталожи се она страшна журба, и само се чуо топ |
| <hi>напред</hi>!{S} Те тако се жестоки бој продужи на ново још живље.</p> <p>У то се спусти но |
| из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али <pb n="160" /> она није знала да је отац утрос |
| и видећеш с какима си почео бити жесток бој за слободу!...</p> <p>Још кад угледаше јунаци како |
| равска поља:</p> <p>— У бој капетане, у бој узданицо наша! —</p> <p>Младоме вођу заигра срце од |
| орила широка моравска поља:</p> <p>— У бој капетане, у бој узданицо наша! —</p> <p>Младоме вођ |
| <p>— Не, слабо женскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад бу |
| е тако задржати брата свога да не иде у бој љути.</p> <p>Младићу се даде мало на жао кад виде к |
| >— Па што ће ти та чета?{S} Зар и оне у бој иду? -</p> <p>— Не, слабо женскиње не пуштам ја у б |
| иш браћо за веру хришћанску! — полети у бој, а све његове чете за њим.</p> <p>Коча се беше упут |
| кад јој обећам да ћу је скоро повести у бој!...</p> <p>Војводе и официри, који се у тај мах код |
| никад није чинио; никад пред полазак у бој није се опраштао с родбином, јер његова нада у Бога |
| ...{S} Она не жали што јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек право место где арбана |
| ислио би да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и трајао је много дуже но што се б |
| ого живље е се надаше да ће бити крвава боја, па шану својим витезовима:</p> <p>— Браћо, у коме |
| <p>— Ох, а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар...</p> <p>— Биће, биће брате |
| сутра други побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не |
| раш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша...</p> < |
| бра као и вођ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела за врелом крвничком крвцом. </p> <p |
| ре, које уз ћемане и таламбас са горњег боја позвецкиваше, и уз које се чуло потмуло цупкање ка |
| зачуђено Коча.</p> <p>— Те још из каког боја... поносно одговори рањеник, погледајући их са сме |
| без свога господара, враћа се из љутог боја, јер се с њега јоште цеди крв...{S} Место храброг |
| е би твоја воља! — па онда скочи у сред боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби |
| ву...</p> <p>На један пут се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула.</p> <p>— Ох... и |
| дан пут почеше му војници умирати и без боја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше двадесет, кад |
| коња, и нико га не спази како изађе из боја...</p> <p>Ватра не престајаше, а крв на све стране |
| војници на укрштеним пушкама изнеше из боја храбра Пољака, Коча је већ био у средини својих ви |
| о им платих.</p> <p>— Шта Влајко, ти из боја долазиш? — питаше га зачуђено Коча.</p> <p>— Те јо |
| ки у ранама.{S} Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самртне!...</p> <p>Ов |
| ни.{S} Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>Паклено смешење показа се око уста |
| био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећа никад није верна.</p> <p>Фејзија |
| ћени отац...</p> <p>А кад се поче врели бојак, кад загрокташе пушке, и јекнуше с града лубарде, |
| не, и — као да га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о кући својој, о милој верени |
| т, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за војника.{S} |
| о здравље...{S} И доиста није се узалуд бојала.</p> <pb n="240" /> <p>Не прође месец дана, а Аб |
| До сад јој је то забрањивао зато што се бојао Турака зулумћара, који би му је због њене лепоте |
| ту му се чињаше вртоглавица, у којој се бојаше да ће памећу преврнути, па зато се ману свега, и |
| еће, не разумеде шта казиваху оне јасне боје...</p> <p>— Хеј лудаче! — насмеја се горко на посл |
| их турских харема, што нам после разних бојева падоше шака! —причао је млади Арбанасин.</p> <p> |
| постадох старешина. — Ишао сам у многе бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх тога после |
| кне каквом седом старцу који прича љуте бојеве из своје младости!{S} Па да видите какав плам об |
| н другом шта су преживели, причаху љуте бојеве што их бише с крвником слободе своје...</p> <pb |
| ало продиванише како славни беху потоњи бојеви, започе им казивати:</p> <p>— Браћо и кнезови, х |
| којој гуслар дивном песмом о јунаштву и бојевима само већма распаљиваше срца, која и онако беху |
| та од зулумћара. —</p> <p>У непрестаним бојевима и пословима мало по мало заборављаше млади Арб |
| овању живети!{S} Букћаше жарка жудња за бојем крвавим, у коме ће пролити своју крвцу да из ње н |
| леда онаку лепу а у оној од туге бледој боји на лицу, он намах све заборави...{S} У њему је бук |
| од цвећа, које чисто згорева у руменој боји својој, који им се преко прсију прелевају као дуге |
| лушна је раја како није никад била, али бојим се да ће се за неколико сахата страшна промена уч |
| сад почнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим се да још није време.{S} А особито што је сад код |
| деци звекећу ђердани, за које се сад не бојимо бесних Турака!...</p> <p>— Браћо, мене је чисто |
| о познајем.{S} С те стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после види |
| ила миле нане своје што погибе у љутоме боју уз храброга војна свога?...{S} Ала не, да је то ти |
| на Хајка стиже на разбојиште у најљућем боју, и како стиже бесно улете међу крвничке чете, па и |
| ровидим ти велику сјајну душу, а у овом боју мало час показао си да ти је срце као у лава.{S} Т |
| ми се скоро.{S} Ми ћемо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир о |
| — Камо срећа да је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше било сносити што знам да је |
| е ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како ти је име, за то здраво да си ми Бо |
| Чело му се страшно натушти као кад је у боју, па само крхаше руке...</p> <p>Он је премишљао сво |
| <p>— Ох... брате Србине...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли се добро наша војска?...</p> <p>Све |
| сам се чисто скаменио.{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар српски |
| {S} На свачијем лицу беше нацртан свети бол, свето осећање.{S} Он их остави, не хтеде да их трз |
| да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо!</p> <p>И за мало њега не беше у Пањевцу.{S |
| мљи разхлади чело, које се распадаше од бола. — Где си сада вило Јастрепкињо, да помогнеш посин |
| га расточи?...</p> <p>Мргуд је рикао од бола да се прозори па двору тресли — али и Кочина је ма |
| еле, и док је он у својој соби јечао од бола и очајања на другой страни куће орило се по сву но |
| иљати погледи, што су тако пуни жудње и бола!...</p> <p>— Лепосаво!...</p> <p>— Верениче! ..</p |
| нио?...{S} Старче, јеси ли ти при себи? болан шта си казао?{S} Мој брат то учинио?... шапуташе |
| бро ми дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо? —</p> <p>Рајетин приђ |
| ворити да је свак морао помислити да је болан.</p> <p>— Не могу дуже сносити! — повика Мргуд на |
| ритегла па јој се не јавља?{S} Можда је болан?</p> <p>Периза хтеде да свисне, да полуди.{S} Кад |
| и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p>Међу тим Ко |
| е начудим шта је вама те мислите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд пе одустајаше од онога, што је |
| га је она тако љубила, то ју је страшно болело...</p> <p>Па још кад помишљаше на свог јединца, |
| ије учинио какво добро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање дочекала од свога Мргуда, ко |
| е, а ово већма убија човека него икаква болест.</p> <p>А опет кад би пролазила кроз одаје, које |
| рима оштрог јатагана...</p> <p>Тешка је болест обрва, она паде у постељу, испред које се Лепоса |
| је могао да разуме од куд и каква је то болест што му војску мори?{S} Али се наскоро сетио...{S |
| е...{S} Али сирота кнегиња паде у тешку болест од срама и од туге, што је таку хвалу дочекала о |
| има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ја сам онако исто здрав ко што сам и пре био, па |
| што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја |
| много, много плакала.</p> <p>За тим се болница силно трже, па окрену малаксалу главу на другу |
| епане облаке сијну сјајан месец.</p> <p>Болница на један пут мало задрхта, па подиже очи к небу |
| девојка клечећи у по ноћи поред постеље болничке, и склапајући очајно своје лепе руке: — Њена с |
| м срду бити може, ади... ох, љути су ме болови спопанули.{S} Од главобоље ћу ти свиснути мајко! |
| прсима и сад к оним небројеним мукама и боловима које му беху награда за његово дело, придружи |
| се <pb n="84" /> стари кнезови у немом болу по праху љуто ваљаху:</p> <p>— Турци браћо, зло см |
| своје ватрено чело на њу и тако у немом болу остаде не мичући се.</p> <p>Сва га је војска послу |
| не би ништа осећао, а овако при свести, боља му разтрзаше срце као кака грабливица својим страш |
| још мало причекам.{S} Указаће се мени и боља прилика!...</p> <p>Тако разговарајући са собом сти |
| ..{S} Ох тешка је то мука, велика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је она од |
| је сад код њега тај српски војвода.{S} Боље је да још мало причекам.{S} Указаће се мени и боља |
| а му приђе те се пољуби с њим.</p> <p>— Боље нашао господару! — па се онда окрену дружини, која |
| е! — промуца на послетку Кочо.</p> <p>— Боље те нашао мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се |
| кочи, па зажмуривши као да би се нечега боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Тај глас...{S} Говори |
| а мајка узалуд заустављаше дах свој, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељно чекаше уда |
| ачу неку потмулу грмљавину, те стаде да боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло неразговетн |
| и он прилегнувши к земљи наслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина ко |
| гледа где се нешто црни.</p> <p>Погледа боље кад оно угледа нека црна гвоздена врата.{S} Таман |
| ица даваше му част и пошту што је знала боље, јер оне речи, што би јој муж пришануо кад пође, б |
| та беху пријатељи, живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђа |
| ра, једва дочекаше ове гласе па се брже боље скупише у чете, брзо почеше на један мах нападати |
| да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спремати и говорити.</p> <p>— Махни се то |
| мо се човек умори забадава.{S} Зар није боље седети код куће мирно, него се пребијати по којека |
| лаве брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе |
| ема тулби Муратовој, оданде ће све поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави!</p> <p>Запо |
| боље глобити јадну рају, како ће јој се боље осветити што је толико година тлачити не смедоше.{ |
| неколико Турака зборећи о томе како ће боље глобити јадну рају, како ће јој се боље осветити ш |
| својим намерама, толико мишљаше како ће боље обедити кака сиромаха или како ће боље другу коју |
| боље обедити кака сиромаха или како ће боље другу коју издају учинити, којом ће заслужити дост |
| пријатељу, који их прими што може бити боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро пуна |
| алећи се, као да је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она је свагда весела била.{ |
| бодимо Турака, како би нас после он сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам к |
| пским крајинама, ја му испричам што сам боље знао каке сам оставио јаде што их Турци чине од зл |
| к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да видиш како стоје ст |
| } Мој хвалишо, не хаје Мирко ни за мало боље! —</p> <p>Коча се с великом муком и довде уздржао, |
| огледам око себе, аја нема.{S} Кад мало боље загледам, а оно поред последњег цвета нека рупа.{S |
| ржем трку јездише друмом.{S} Мргуд мало боље погледа, па кад се још боље увери да су то доиста |
| <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам могао доћи!...</p> |
| рски испричати може?{S} Погледајте само боље у она бледа лица, оне гомиле момака и девојака, шт |
| ира младе момке и девојке, извијаше што боље знађаше.</p> <pb n="44" /> <p>И Лепосава беше у ко |
| алан на толиком миловању, да ће јој што боље могне чувати срце њено...</p> <p>А сад, ето већ се |
| необично осећање које је он гледао што боље да сакрије, што није могао учинити.{S} Али на њего |
| окретала често погледајући што знађаху боље и вештије у небо.{S} На послетку не могаху се задр |
| и малог Мргуда на крило, а огрну га још боље својим бињишем.</p> <p>Возар није чекао да му се з |
| Мргуд мало боље погледа, па кад се још боље увери да су то доиста они које он чека, стаде чист |
| мејући се отераше натраг.{S} Сад се још боље разреди силна војска, а тек што се она сместила, о |
| балчак од сабље.</p> <p>Огрнувши се још боље у кабаницу, пажливо и полако отвори вратнице, ал’ |
| ши дакле добро све то он се пригрну још боље кабаницом па пође стазом...</p> <p>Путем виђао је |
| n="" /> <p>2.) Што ће можда когод, ко и бољег знања, и свега има више него ја, или побуђен или |
| није — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо сад да р |
| ер и тај везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и јесте мора све онако радити као ш |
| и мерити.{S} Та ни у чем, ни у чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је са |
| ешто тако имам...{S} Зашто је бајаги он бољи од мене?{S} Зар што је луђи па не жали живот ни ко |
| ва то туга мори њеног Кочу, каква је то бољка што му попи оно красио руменило с његових млађани |
| Брзо сазваше хитре хећиме, али Мргудове бољке не излечи никакав лекар..</p> <p>Он се поред све |
| наднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је лакша!...</p> <p>Кнегиња св |
| га и гризлица....</p> <p>Да л’ знате ту бољку, која човеку полако скида тело, чупајући парче по |
| /> дохвати шаркију, те да излије своју бољу у песми.{S} И онда, у тим тренутцима да су напали |
| дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше по лепушкастом лицу њези |
| би крај постеље његове седећи неговала бона браца свога, носила му понуде свакоје...</p> <pb n |
| не?.. па стаде још већма јецати.</p> <p>Бона старица спусти полако своје упале очи на девојче, |
| ти светла муња још показује...{S} Поред боне старице стоји млада девојка, танког узраста а лепо |
| ала себе и свога здравља, само да угоди боној мајци свога заручника, само да њу негује, да јој |
| ико сјајних суза где се скотрљаше преко бора.{S} То можда беху потоње сузе што заосташе јадној |
| атије златом извезени, а широк у хиљаду бора набран фистан бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој |
| ме руху.{S} Лице јој је нагрђено многим борама, горким траговима што их оставише небројени пото |
| ад се стаде разлегати узвикивање обојих бораца, помешано са јауком и писком рањеника, онда се л |
| </p> <p>— Још имам три стотине ватрених бораца, још је снага у овој руци — па грчевито стискива |
| ама придружаваху Фејзијиној чети што се бораше за слободу, и млади Кара-Фејзија чуда је чинио с |
| не стиже.</p> <pb n="106" /> <p>Жестока борба поче се с обе стране; Арбанаси се тукоше као лаво |
| оје главаре а у њему је беснела страшна борба.{S} Требало је да избави љубу и побра, јер су обо |
| оград.{S} Три сахата трајала је страшна борба, од ћесарске војске погибе четири стотине војника |
| ограда на четири стране чула се страшна борба.</p> <p>Лаудон је за време целог пуцања прелетао |
| p> <p>Кара-Фејзија...</p> <p>Страховита борба поче се по земљи храбрих Арбанаса, који се гомила |
| уставио да се од далека пута, од силних борба одмори, па ћеш видети како ће сутра јуришати! ... |
| е вишња нека сила.</p> <p>Усред страшне борбе, у сред најљуће праске од пушака, звиждања зрна и |
| ње осим љубави к отаџбини, осим жеље за борбом, пробуди се још једно чудно, врло слатко, а у је |
| а, да није никако било могуће продужити борбу, него се тек сутра дан настави.{S} Лаудон посла г |
| је турска, а друга не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава мно |
| нацртала, на коме ти дуге испрекрштане боре причају неку страшну тужну причу, али на коме се о |
| тако притешњени од Турака беху јуначки боре.</p> <p>— Ох, то су вредна браћа српска! — мишљаше |
| видео сам две војске како се страховито боре! —</p> <p>Још веће чудо обузе слушаче.</p> <p>— А |
| својих најгрђих душмана да се за плаћу боре против слободе...</p> <p>Други се вратише својим к |
| а, тај мравак, који мисли с нама да се, бори. — Па онда се окрену једном официру; —Господине ма |
| :</p> <p>— Бог ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја посветити |
| ова нада у Бога и у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, да никад није посумњао о побе |
| егову децу, која су се у далекој туђини борила с душманином, не пропусти да се кућама врате, он |
| аспудити и заплашити, они су се страшно борили као зверје око свога плена, па и опет на неколик |
| е узмемо па да живимо, или да се најпре борим за слободу, па кад сваки буде срећан, онда и ми д |
| радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свету слободу! —</p> <p>— Немој брате молим те |
| видео да се млади поглавар српских чета борио као лав!{S} Та он је управо град и задобио...</p> |
| великодушност.{S} Он <pb n="105" /> се борио за слободу а не за плен.{S} За то је са зором опр |
| идијаше е нема на свету силе с којом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то нем |
| о или да победи или да погине.{S} Он се борио као лав, али и његови момци беху достојни њега. - |
| крвника узданице моја!...{S} Срећно се борио с душманима красне наше постојбине, а још срећниј |
| Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги у себи борио.{S} Није знао шта ће и како ће, на послетку прому |
| в.</p> <p>Баш кад се једном тако у себи борио дође му везир.</p> <p>— Шта мислиш ти са мном охо |
| /p> <p>Младић занесен ватреношћу својом борио се необичном за човека снагом с толиким крвницима |
| ш са својим фрајкором.{S} Он се страшно борио, његови војници беху доиста храбри, али то ништа |
| емачки новим даровима што сам се храбро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене једном зовну |
| аучи из светих уста певача како се ваља борити за слободу...</p> <p>Смерно слушаху млади Арбана |
| >Најпре одреди који ће се делови војске борити у јуришу.{S} Осим две стотине стрељаца одреди св |
| к, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој свети посао што си га започео, па |
| бедише Арбанаси као и свагда кад се год борише за каку светињу, али красна јунакиња, божанствен |
| етку толико се приближе војскама што се борише и које завијене у облаке од праха <pb n="208" /> |
| рете се с једним јунаком од оних што се борише с Турцима, па стадоше на сред разбојишта, јер им |
| врши страховита жртва, кад се они дични борови, поносите јеле претворише у прах, онда Турци одр |
| /p> <p>— Не називај лоповима најсветије борце, јер тако ми оружја!... али се брзо сети да је са |
| у да нико спомене да они беху крџалије, борци за слободу...</p> <p>Тако пропаде мисао да се осл |
| <p>То беху <hi>прве крџалије</hi>, први борци за слободу, који се тако називаху по селу у ком с |
| на далеко чуло, и из којег никоше многи борци за слободу.{S} То се село зове Крџа. — </p> <p>Ње |
| после свакако разбити!...</p> <p>Срчани борци за слободу увређени овим речима стадоше гунђати м |
| воју кућу, угледа старога баба свог где бос по камену водаше бесна хата некакога бега, који је |
| ка и онако беше и гола <pb n="150" /> и боса, и у кога има пушка, нема јатаган, или ако има мал |
| {S} Од војске ћесарске, која војеваше у Босни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а сврх тога |
| да што скорије ову сиротињу пропратиш у Босну! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је |
| на својим камилама дотерао најмириснију бошчу за честиту господу и бегове београдске.{S} Испод |
| ашен загрми:</p> <p>— А тако ми свечеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити красна Лепос |
| и Турци како замишљено гладе своје седе браде.</p> <p>— Погле, погле брате молим те...{S} Како |
| х!“, и вртећи главом, или гладећи своје браде.</p> <p>— Ама зар то рекао Саали Бен-Мујагић?.. н |
| о га милује сестринска рука по јуначкој бради, кроз коју се блиста златно пуце под грьоцем...</ |
| аде га миловати по његовој густој црној бради, па га запита:</p> <p>— Чико, за што плачеш?...</ |
| — да му не би после на дивану пљунули у браду што га дете превари и оте му цео санџак од Урумен |
| ло гадно неко лице обрасло у густу црну браду...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1863 |
| ир је од љутине чупао своју сребрнкасту браду што му умаче пешкеш за који би од султана три реп |
| на један пут шчепавши се за црну густу браду своју — шта ме је задржало те не смрвих тог нитко |
| г најпоштенијег срца!...</p> <p>— Е мој брале, па да је вас двадесет стало предањ, и да је стре |
| у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} Други опет стараху се да остале драгоцености |
| крви ваља несрећни домаћин, који погибе бранећи кућу и своје, почуј ону вриску изнутра па ћеш с |
| поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да брани <pb n="146" /> нашу стару мајку?{S} Зар да је пог |
| ахну око себе рукама као да се од неког брани, корачи напред два три корака па кад стаде узвере |
| не имађаше сина од заклетве, да га сад брани у невољи, који имађаше само ту шћерцу, и њу му са |
| наваљиваше силно, ал’ се Турци жестоко брањаху.</p> <p>Целу ноћ не престајаше ни топ ни пушка. |
| се и Осман-паша <pb n="193" /> жестоко брањаше.{S} И његови топови правише покор.{S} Од грмљав |
| о ништа не поможе, Мемед-ага се очајано брањаше, и умео је код својих Турака толико распалити о |
| па опет дељаше подједнако правицу, опет брањаше права а смрвљаваше кривца, не гледајући да л’ ј |
| свог господара! —</p> <p>— Теби је Коча брат, ти си кадар учинити што нико не може, јер он на т |
| е мрзити, а не помишљаше да је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, који га је као |
| ћутећи растадоше.</p> <p>Ту се растаде брат од брата, пријатељ од пријатеља с ким је друговао |
| хнути.{S} Јер чуј господару, твој те је брат Мргуд тужио немачком суду за некакав грдан дуг, и |
| везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод |
| ити.</p> <p>И Мргуд се чудио, што му се брат промени, али са свим с друге стране.{S} Он је с ра |
| ено свето лице.{S} Мало подаље сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он беше главу оборио земљи, зар |
| ? — насмехну се Коча кад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам |
| то би Мргуда подсетило да он није прави брат Кочин или да је њега кнегиња из милости посинила.{ |
| и не питах те пријатељу.{S} Шта ти ради брат?...—</p> <p>Мргуду се учини е му грану сунце кад о |
| и и по својим јунацима као да је рођени брат Србину.</p> <p>То су Арбанаси.</p> <p>И њихова пон |
| ма, и ако му је сваки војник као рођени брат мио био, није их жалио јер се славно заменише...{S |
| м — поче опет Мирко — мени се онај твој брат не допада!... —</p> <p>— Шта не допада, прихвати ж |
| ти при себи? болан шта си казао?{S} Мој брат то учинио?... шапуташе он кршећи руке и зверајући |
| страшиво уђе унутра.</p> <p>— То је мој брат — прихвати Кочо.</p> <p>— Кога ти волиш више по се |
| као, па немој да заборавиш да је то мој брат! ...</p> <p>— Ба! — одговори Мирко смејући се — ну |
| за свога Кочу који свакоме беше мио као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно код |
| —</p> <p>— Шта не допада, прихвати живо брат Кочин — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га |
| он је страшно стрепио од помисла да му брат васкрснути може, али он толико бејаше уверен да је |
| p>Како је било младоме кнежевићу кад му брат ове речи изговори, не може се исказати.{S} Њему се |
| спремаш? — питаше Кочо гледајући где му брат притеже опанке, и подмазује сјајно оружје.</p> <p> |
| огао...</p> <p>Таман поче свитати а два брата одјездише из Пањевца.{S} Ћутећи јахали су они јед |
| релева, и за чији се пољубац закрве два брата рођена; певаше се назли-грло Лепосавино, рад чије |
| живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђаше се да се у кући |
| вече кад Коча дође кући, потражи свога брата.</p> <p>— Мргуде, — повиче му радосно још с врата |
| ћу узео, неговао га, пазио га као свога брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја њега, часнога ии крста |
| же бити да ја још једном загрлим милога брата свога!...</p> <p>— Може бити слатка мајко, може б |
| арбанаско.{S} Погле, како Хајка опрема брата свог, погле како му са слатким смешењем доноси бр |
| S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, свако му добро чинио, и никад га увредио није — |
| а је кукала...</p> <p>Она је нашла гроб брата свога, и толико је на њему запевала да су се чест |
| ог, и ако га је овај од срца као правог брата љубио...</p> <p>Имајући сад све благо у рукама, М |
| о осећање.{S} Опомену се свог безбожног брата, задрхта кад помисли шта му ради јадна стара мајк |
| иња, божанствена победитељка паде поред брата свога, пошто га је осветила дивно...</p> <p>Њихов |
| о у војсци, јер Коча није ништа крио од брата свога.</p> <p>— Радичу брате! — поче вођ горко — |
| растадоше.</p> <p>Ту се растаде брат од брата, пријатељ од пријатеља с ким је друговао од детин |
| а к земљи: тако дође и стаде чело главе брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Бац |
| ник који је помајку своју убио, који је брата свога, што га љубљаше као себе сама, набио на кол |
| , и наслонивши се на леву руку, гледаше брата свог с љупким осмехом.{S} За тим узе његову, руку |
| злеже заман глас његов, који ће мајку и брата дозивати...</p> <p>На срећу превари га страшна сл |
| га страшна слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не онако као што их је оставио.</p> <p>Ста |
| е што китњастије могаше само да приволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као |
| е отргнути моћи, па да ће тако задржати брата свога да не иде у бој љути.</p> <p>Младићу се дад |
| а ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца благосиљајућ |
| ругати, надајући се да ће тако наљутити брата његовог.</p> <p>— Мргуде јуначе, немој молим те с |
| ?{S} Зар се ти не радујеш слави и срећи брата свога, зар ти није мило, што ћемо још за мало са |
| и се од плача непомично лежаше на плочи брата свога, претвори Бог њено тело у кобну тицу, претв |
| стан је био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што је из његових потоњих речи |
| <p>— С Богом и ти сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не видимо |
| добри Драгомир!...{S} Како ће га грлити братац Мргуд што се тако изгуби од туче за њим...{S} А |
| на њој...{S} Или да ти се није разболео братац од заклетве, да није сестрински понос притегла љ |
| ока Хајка...{S} Она не жали што јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек право место г |
| они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бив |
| атер а њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, брате мој! — једва на послетку промуца Мргуд клекнувши |
| то се по њој мућаху.</p> <p>— Мајко!... брате мој!... узвикну на послетку Коча пошто их је поду |
| мајсторски уздахнути:</p> <p>— Кочо!... брате мој!...{S} Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка |
| рекиданим гласом питаше:</p> <p>— Ох... брате Србине...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли се доб |
| лакрдију — настави он достојанствено — брате ми си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио |
| њу и по којекаким невољама?...</p> <p>— Брате?!... чуђаше се Коча.</p> <p>— Али кад си баш нава |
| још једном Мргуду те му каза:</p> <p>— Брате, пази мајку, пази љубу моју!... — ободе коња, отк |
| ?{S} Ја никада не ћу заборавити, никада брате не могу му заборавити — али шта?{S} Та он га је љ |
| а његовим уснама.</p> <p>— То је истина брате, — прихвати Кочо тужно: — ево су нам већ у једну |
| и Радича.</p> <pb n="261" /> <p>— Хајде брате, води ме у твоје отачанство, али што краћим путем |
| } А до њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав тек Србин бити може, сваки ти је неку |
| емо отимати градова! —</p> <p>— Тако је брате! — рећи ће па то кнез Јован, — без топова не треб |
| своје седе браде.</p> <p>— Погле, погле брате молим те...{S} Како весела бујна младеж игра, как |
| адич; али скочи Коча:</p> <p>— Вараш се брате, није такав ћесар, ја га добро познајем.{S} С те |
| лободу?{S} А зар...</p> <p>— Биће, биће брате и тога, само ме сад послушај.{S} Остани те чувај |
| че?...</p> <pb n="68" /> <p>— Кажу људи брате.{S} Турци не могу да га се нахвале што им је скин |
| им разговори.</p> <p>— Шта је то слатки брате? — питаше љубазно и притварајући се издајник — шт |
| латка мајко, може бити драги бабо, мили брате и сестрице, све то може бити! — зачу се на један |
| на један пут диже главу:</p> <p>— Пошљи брате гласнике свима главарима, хоћу нешто да већамо! — |
| о блед, што клечиш предамном?{S} Устани брате! — па га братски загрли и подиже.</p> <p>— Ох, шт |
| п.{S} Он је можда већ... ох Кочо једини брате мој!</p> <p>Тужно уздисаше притворник, па брзо уз |
| а радост.</p> <pb n="77" /> <p>— Где си брате ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако рад св |
| брату своме у наручје.</p> <p>— Где си брате, ако Бога знаш — питаше Мргуд претварајући се као |
| це турске ланце! —</p> <p>— Ох ти ли си брате? — повика побро Кочин — та ја сам и не познајући |
| ио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти брате, за што ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим дође ја |
| —</p> <p>— Добро хвала Богу!{S} Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шта је то, јадниче?! — по |
| рошапута полако:</p> <p>— Коча, праштај брате, ја сам себи платих! — Па и он издахну...</p> <mi |
| орим за свету слободу! —</p> <p>— Немој брате молим те.{S} Ја не смем оставити кућу саму.{S} Ми |
| — питаше Кочу побратим.</p> <p>— Ја сам брате Кочо Петровић, вођ Срба, што су устали да са себе |
| и се од свога Фејзије.</p> <p>— С Богом брате, и не заборави ме! — говораше Коча. -</p> <p>— Шт |
| ужи своју причу:</p> <p>— Ефендум бенум брате ми си мој! реће ми Саали Бег-Мујагић бива ово се |
| ку, па му рече:</p> <p>— Право си рекао брате, овако певање још чуо несам, а и не ћу више чути! |
| и Мргуд равнодушно. _</p> <p>— Ама како брате можеш тако да говориш?...{S} Та помисли молим те! |
| уђен часак!...</p> <p>— Божанство је то брате, није шала!...</p> <p>— Јест богме божанство, ја! |
| Мргуд се учили да јеца.</p> <p>— За што брате, за што тако радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, |
| ремати што су брже могли.</p> <p>— Кочо брате! — рећи ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се м |
| та док му не приђе Радим.</p> <p>— Кочо брате, — говораше он полако — јесмо ли ми дошли на Косо |
| икаше Коно машући му руком — Соколовићу брате — рече за тим кад се овај опазивши знак приближио |
| та крио од брата свога.</p> <p>— Радичу брате! — поче вођ горко — ти си право имао што си посум |
| /> умети никад довољно захвалити?{S} Ох брате... и младићу се веома ражали.</p> <p>— Опрости по |
| јим опрости.</p> <p>— Шта ти то говориш брате? — питаше Фејзија кад саслуша Кочу.{S} Ти хоћеш д |
| ве је мени мајко тако мило као што само братинском срду бити може, ади... ох, љути су ме болови |
| инче разуме.{S} Тако исто постара се за братова коња, па онда леже да отпочине, али сан далеко |
| > <p>Коча ћуташе подуже као да није чуо братове речи, па на један пут диже главу:</p> <p>— Пошљ |
| ислила, она брзо улете у дворове, обуче братово рухо и оружје што заостало беше, па се баци на |
| сећање, а ено видим Хајка весело опрема братову доламу довршујући сјајан вез на њој...{S} Или д |
| >Али челична Арбанаскиња није кукала за братом својим, јер он не издахну на постељи већ <pb n=" |
| зио сам Бог ону што је толико жалила за братом, који погибе за слободу и за свету отаџбину...</ |
| помислила.</p> <p>— Јадно дете, како за братом тужи и како вене!... — — —</p> <p>И стари Драгом |
| са својом Лепосавом, са својом мајком и братом и осталом родбином.</p> <p>— Ох — бурно се надим |
| ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!...</p> <mile |
| иснути од бурних осећања.{S} Она слатка братска љубав занесе га, па није сиромах <pb n="38" /> |
| видело — овоме не беше баш најмилија та братска љубав.</p> <p>Већ се и смркло, и Мргуд је одавн |
| није одело рашири руке па пође њему.{S} Братски се загрлише па дуго не могаху да проговоре од р |
| чиш предамном?{S} Устани брате! — па га братски загрли и подиже.</p> <p>— Ох, што ме не пустиш |
| само у речима, већ загрли Мргуда па га братски притиште на груди... али... он се и у том часу |
| онај исто тако, па се саже с коња те се братски пољуби с њиме, као да се нимало не сећа како га |
| е, па се и војници с обе стране стадоше братски грлити и љубити, као да су стари познаници, кој |
| дна душа у два тела.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љубише, на <pb n="219" /> послетку и п |
| ове пољупце најсрдачнијим и најчистијим братским милостима, па им уз то причаше у кратко где се |
| е не видимо.</p> <p>Али Зулма није чула братско опраштање, она је само страшно кукала, она је у |
| е без једнога погледа, или без речи без братског пољупца...</p> <p>Крџалије се разасуше по широ |
| би, али ћути..</p> <p>Коча се истрже из братског загрљаја, који мајци његовој толико блаженства |
| >— За што ћутиш, кажи ми.{S} Та кажи ми братства ти, шта се учини од тебе за овако кратко време |
| ако да је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу јако д |
| ше се кораци, и мало за тим полети Коча брату своме у наручје.</p> <p>— Где си брате, ако Бога |
| преда се.</p> <p>— А шта ти је?{S} Кажи брату своме.{S} Шат ћу те моћи мало разгалити! —</p> <p |
| аких врлети, па се онда опет врати свом брату, који са свим хладно и мирно јахаше.</p> <pb n="1 |
| има седе обе његове сеје зборећи тихо о брату своме.{S} Живахна Хајка труди се да развесели сеј |
| мо.</p> <p>Јест, ал’ док се они сетише, браћа охладише...</p> <p>Кочин друг, видевши како му цу |
| како ће срећна са мном заједно бити сва браћа моја, како ће лепо и задовољно живети народ мој с |
| јуначки боре.</p> <p>— Ох, то су вредна браћа српска! — мишљаше он похитавши још брже — хвала т |
| Ту на том истом месту живљаху слободна браћа српска, срећна и задовољна, а сад на том истом ме |
| само за то живети да ради да се избаве браћа његова, да се избави србадија од црна робовања, з |
| шкамо.{S} Весело јунаци, нека се искупе браћа да слушамо каку песму старога Мустаја.{S} Где си |
| ругог жртвовати.{S} Они се заволеше као браћа рођена, и више но што се помислити може, тако их |
| том милином.</p> <p>По овакој ноћи пођу браћа на село са својом старом мајком, па како је Милов |
| с Турцима, па да оставим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се |
| јадник убијати крвнике своје и слободе браће своје, без икакве снаге лежаху сад разбацане по р |
| мени на рамену главе, и док је око мене браће моје!...{S} Напред!... — па опет ободе вранца, а |
| у, ако те код куће поред слатке мајке и браће, поред рода и пријатеља чека још како лепо девојч |
| и јурнути и у највећу страхоту за добро браће своје, јер у највећој невољи она га не ће оставит |
| е извршити страшну заклетву коју зададе браћи својој, па онда — ох како ће срећно да живи са св |
| ка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој браћи:</p> <p>— Јунаци, хоћемо ли да срамно одступимо о |
| н сам боље притиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, сто |
| кивао и саму јеку од страшних плотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља да погине.... — Па полете ш |
| ад не бојимо бесних Турака!...</p> <p>— Браћо, мене је чисто страх да помислим да је ово све ис |
| сак беше на окупу храбра чета.</p> <p>— Браћо — проговори Фејзија својој дружини — наша је вера |
| ало дођоше к себи онда повика:</p> <p>— Браћо, клекните са мном, и скините фесове да пољубимо о |
| ја, па шану својим витезовима:</p> <p>— Браћо, у коме куца још српско срце, који не жали за сло |
| онда се нагло окрене својима:</p> <p>— Браћо, Турци и овде тлаче слабијега.{S} Био он ко му др |
| њи бојеви, започе им казивати:</p> <p>— Браћо и кнезови, хвала Богу ми довршисмо срећно полу св |
| колико га грло доношаше викну:</p> <p>— Браћо, опколише нам господара, брже за мном!... — па по |
| сци бити на место мене.{S} Слушаћете га браћо... —</p> <p>Али од пушака што сад на један мах си |
| лице овако зборише:</p> <p>— Тешко нама браћо, Сали Бен-Мујагић, убица нашег доброг везира стао |
| ући свачија јунаштва.</p> <p>— А ово је браћо — окрену се својима — џенерал Стеван Михаљевић, к |
| one unit="subSection" /> <p>— На оружје браћо, Фејзија је заробљен!... —</p> <p>— Господар у та |
| почеше згледати...</p> <p>— Оставите ме браћо!... — рече им изнемоглим гласом, и кад га они врт |
| е кнезове.</p> <p>— Да л’ ви што чујете браћо? — питаше их.</p> <p>— Богме господару — рече кне |
| и је суђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жа |
| ма далеко да обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо бабе?{S} |
| лу по праху љуто ваљаху:</p> <p>— Турци браћо, зло смо учинили!{S} Шта ће наша раја без својих |
| скупивши се око њега: — Здраво и мирно браћо! —</p> <p>— Добро хвала Богу!{S} Како ти брате Вл |
| ојску, своје судије...{S} За то сам вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радити, јер богм |
| по вранцу, па грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо за веру хришћанску! — полети у бој, а све његове |
| и да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас |
| осећања, па муњевитим погледом погледа браћу своју, као да је хтео видети како им је душама ка |
| обра Живка Миленковића.{S} А до њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав тек Србин би |
| творење, ова кукавица што издаје рођену браћу!...{S} Та што не смем да му ишчупам црну душу!{S} |
| а међу свечевим именима спомињу и свету браћу, јер су она у млеку материњском посисала благосло |
| имаде толико силе да промуца:</p> <p>— Браца!... — и у тој једној речи беше исказано толико он |
| рај постеље његове седећи неговала бона браца свога, носила му понуде свакоје...</p> <pb n="99" |
| л’ да онако рзање беше у <pb n="102" /> брацина ђогина?...{S} И она пружа своју белу руку на шу |
| воју, прича јој како је уснила слаткога брацу, како га је видела где кроз најжешћу ватру разгон |
| е, па га умиљато моли да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, и копајући под соб |
| е се какав леп женски глас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели јагањци свој |
| не беше истина што на прелу исторокаше брбљаве баке, да то што промаче не беше чедо лепо из го |
| ко видовите биле да виђаху кроз највиша брда, преко непрегледних поља један гроб окићен зеленом |
| а тек што се она сместила, од бањичког брда подигоше се грдни облаци праха, а из праха просјај |
| "190" /> разређивати, кад се са Дединог брда зацрнише топови и заставе, кад се разасу бело чадо |
| она Кочу, који на једном <pb n="35" /> брдашцу са својим дичним вранцем стајаше непомично, гле |
| осаве, којима кад погледа сунце помрча, брегови се крећу а потоци пресуше; ту се певаху њена ма |
| била тако јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и планине, што се тамо далеко бељаху од снега, |
| м оку и у питомим драгама и у каменитим бреговима.{S} Али све то, и те страховите стене што ти |
| баци испитујући <pb n="97" /> поглед на брежуљак, гледајући да му верна стража знак даде; али с |
| ти!{S} Пред собом је гледао како се низ брежуљак спушта непрегледна множина добро опремљене коњ |
| се сјајаху злаћане токе на јуначким као брежуљак испупченим грудима!{S} Лице му беше румено и п |
| обузеше срце младом јунаку кад с једног брежуљка први пут угледа варош на коју је пошао.{S} Кро |
| удне речи донашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, да су знали зашто везир у београдском граду с |
| Како слатко спава!...</p> <p>Он беше на брежуљку, с којег се далека поља прегледати могаху.{S} |
| ују питоми виногради и шумицама окићени брежуљци, да си разгледао видео би много слика што их в |
| нешто робља, и мртвих лешева, који као брежуљци по пољу разбацани стајаху.</p> <pb n="209" /> |
| и песме њине, цакну ороз на капетановој брешци, и у тај мах цакнуше још четири стотине.</p> <p> |
| чким недрима, као црна ноћ кад падне по брешчићима од снега, беше му занесена од осећања пала с |
| /p> <p>— Браћо, опколише нам господара, брже за мном!... — па полете, а сви за њим, па по сред |
| Валах и билах истину си рекао!{S} Брже, брже!... —</p> <p>И двадесет јатагана сенуше, да у утро |
| кој, ха, на оружје!... —</p> <p>— Брже, брже на коње!.. — </p> <p>Таки се узвици подигоше једно |
| <p>— Валах и билах истину си рекао!{S} Брже, брже!... —</p> <p>И двадесет јатагана сенуше, да |
| би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, којему о шимшир-седлу висише среб |
| нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у један кут чекајући да видим шта ће о |
| бом!...</p> <p>— Шта је, шта то има?{S} Брже, казуј молим те! — забрза нестрпљиво Коча.</p> <pb |
| са сребрног такума на пушкама.</p> <p>— Брже, у заседу јунаци!...</p> <p>И у тренутку као неком |
| ренетској, ха, на оружје!... —</p> <p>— Брже, брже на коње!.. — </p> <p>Таки се узвици подигоше |
| у се са страшном силом упутили, и треба брже у Крајину! —</p> <p>— Ово је врло добро.{S} Бар ће |
| ље ћу ти свиснути мајко!-—</p> <p>Мајка брже скува неке траве те му спреми да пије, и он се дои |
| баци на рамена помамну коњицу, који је брже од муње однесе на крваво разбојиште...</p> <p>Зулм |
| растера, једва дочекаше ове гласе па се брже боље скупише у чете, брзо почеше на један мах напа |
| езир му притрча:</p> <p>— Шта је, казуј брже, ти си чини ми се од Јагодине?{S} Ко те је послао? |
| лачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код куће сви здраво и |
| егиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спремати и говорити.</p> <p>— Махни |
| о је Радич с војском хитао што је могао брже, опет га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Кр |
| е бих те могла познати! —</p> <p>— Само брже на посао бисеру мој! — хиташе Надина — јер до зоре |
| се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да су га |
| заповест, и стадоше се опремати што су брже могли.</p> <p>— Кочо брате! — рећи ће Радич — ово |
| це рукама, да не гледа страхоту; али их брже одними, јер му се учини да је у том тренутку углед |
| /p> <p>Мргуд је брзо стигао Морави, још брже се превезао у Ћуприју, па се упутио светој Раваниц |
| раћа српска! — мишљаше он похитавши још брже — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљани |
| зијине, али њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже.</p> <pb n="106" /> <p>Жестока |
| њему пакао узаврео беше.</p> <p>— Ти си бржи од муње, али ти је све узалуд; не ћеш стићи куд су |
| а гледа те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не |
| Фејсија заповеди да Надину зовне, пође брзим корацима на ону страну стана, који се разастрьо к |
| стана, како дозна да је господар чека, брзо потражи и удеси танкогласне жице на својој тамбури |
| љењем, па кад виде да Михаљевић уступа, брзо ободе коња и полети у ватру враћајући и храбрећи з |
| ећа нанети на каквог ваљаног Неготинца, брзо би се моја рука залечила! —</p> <p>Пошто су још ма |
| е гласе па се брже боље скупише у чете, брзо почеше на један мах нападати на више села и вароши |
| т Кочину, па за тим пође у одају своју, брзо написа неколико речи те запечативши зовну једнога |
| да дода мало весело, па одлети на поље; брзо скочи на свога виловитог вранца, па пошто се саже |
| вранца, па собом разгледа сву околину; брзо намести страже, уреди све што је требало, па онда |
| а пене попале по прсима и по лицу...{S} Брзо сазваше хитре хећиме, али Мргудове бољке не излечи |
| ник из града и донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли з |
| .</p> <p>Кочи сијну лице од радости.{S} Брзо оправи гласника цару да пита хоће ли примити преда |
| си ти становала!...</p> <p>И после тога брзо устаде, те се упути у харем, у ком се никака живот |
| и рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса с лица сузу, која му пође низ образе, те на |
| варима док се јунаци поткрепише па онда брзо окрену у Крајину.</p> <milestone unit="subSection" |
| е сад време за кукање! —</p> <p>Па онда брзо сазва своје четнике и главаре те им заповеди да се |
| длу висише сребрне кубуре, које Фејзија брзо шчепа па јурнувши у кућу изненађеног агу на место |
| је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У то дође и м |
| таде чисто играти од радости.{S} Ади на брзо присети се нешто па стаде у себи гунђати:</p> <p>— |
| енилу, па се чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слатко осећање.{S} Опомену се с |
| лем из падишиног турбана.</p> <p>Али на брзо он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече татари |
| то се девојка није ни мало мислила, она брзо улете у дворове, обуче братово рухо и оружје што з |
| вна, несуђена љуба Кочина...</p> <p>Она брзо пролажаше путем не осврћући никуда лепе главе, и н |
| ви на увреду, којом га Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, на мах збаци оружје и скочи за Мирко |
| ј!</p> <p>Тужно уздисаше притворник, па брзо узјаха свог коња и откаса путем, који вођаше скели |
| ти свој Србадији да је он Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те полете за њима вичући:</p> <p>— |
| није могла! — па после ових речи изађе брзо из собе, а после неколико тренутака - - дивна Пери |
| ица, па прозборивши неколико речи, сиђе брзо на двор те заповеди неколицини момака да поседну к |
| о ваљан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор један ађутанат.</p> <p>— Господине маршале |
| е, и један делија у господском руху уђе брзо.</p> <p>И ако се Периза, као што се чињаше, надала |
| аше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, похити да уздахне: — Ох, то ни |
| ињу у страшним бригама.</p> <p>Мргуд је брзо стигао Морави, још брже се превезао у Ћуприју, па |
| estone unit="subSection" /> <p>Време је брзо пролазило, и наша два мала пријатеља беху већ одра |
| ше да види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше.</p> <p>На један пут стаде.{S} Пред њим с |
| стаде с војском у град, наредивши да се брзо оправљају порушене касарне.{S} Он је у граду нашао |
| о је...то ће најбоље бити! — Па онда се брзо обрну оном мајору коме беше заповедио да убије Коч |
| ко њега, пошто сам обори тројицу, па се брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} |
| на сад пружи руку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако по |
| снута вељим јадом клону на прси, али се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ јунак, који кад |
| је борце, јер тако ми оружја!... али се брзо сети да је само посланик: — Не товари на душу свој |
| Мирка Степанова Сењанина, али војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ |
| којој је стајао, подизаше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по ст |
| о добро.{S} Трчите господине нека му се брзо спреми стан, од Кочине војске па линијом Јевђекије |
| — То... не ће бити нано!... али се дете брзо покаја што тако оштро проговори мајци, јер њега је |
| а — четници се погледаше —- де оправите брзо једног човека да трчи на коњу тамо према тулби Мур |
| о румено лишће од силне жеге, и која ће брзо са свим увенути ако је не оживи тиха росица...</p> |
| бије беше, па се онда утврдише и почеше брзо опкопавати. —</p> <p>Цео је дан прошао у спремању |
| згледаше за један тренутак смућено, али брзо опет сијну — молим те слатка нано да ми ти сашијеш |
| .{S} Он се није надао том одговору, али брзо рече:</p> <p>— Види се да има у твом срцу поред то |
| за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Али брзо соколе.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди крџали |
| а војник настави: -</p> <p>— За то сам брзо отрчао колико сам могао ближе оним облацима да вид |
| нијесу Кочини хајдуци? — запита за тим брзо.</p> <p>— Коча, Господару, укочила му се да Бог да |
| ма, хоћу нешто да већамо! — рече за тим брзо.</p> <p>Паклени осмех пређе Мргуду преко лица, па |
| от од више стотина коња.</p> <p>Капетан брзо скочи:</p> <p>— Бог и душа хоће нас ухватити у кло |
| игла српска војска, и <pb n="173" /> он брзо посла једног свог доглавника да му Кочу доведе.</p |
| 4" /> становаху красне ђувендије.{S} Он брзо нађе Надину те јој каза вољу свога господара; а цу |
| скеле трже агу из његових мисли.{S} Он брзо узе малога Мргуда па искочи на обалу, а возар задо |
| учини да ће од радости да занеми.{S} Он брзо прихвати њену белу нежну руку коју му она пружила |
| ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо устаде па пусти по војсци речи:</p> <p>— Јунаци мо |
| га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше да поврати Мирк |
| о се усудио да проговори везиру, али он брзо збаци са себе кабаницу, и везир радосно кликну:</p |
| где мало час беше плач и кукање, Лаудон брзо зовну џенерала Михаљевиће, и заповеди му да са сво |
| ш посинку своме? —</p> <p>— Зар си тако брзо заборавио да имаш побратима? — зачу Коча некакав ч |
| е...</p> <p>Његове су се заповести тако брзо вршиле у сваком селу где је застао, да док би само |
| аде у сасвим беломе руху, само што тако брзо промаче да га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му |
| намет ове речи:{S} Кочо, Кочо, зар тако брзо заборави заклетву што је даде, заклетву да ћеш Срб |
| шатори што их голи синови знађаху тако брзо и лепо начинити завивши своје широке црвене кабани |
| која води у планину, и која ће те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов б |
| /p> <pb n="138" /> <p>— Сад говори само брзо, е изгорјех од оних твоијех ријечи што их на бедем |
| ојој му се лице весело смешило, страшно брзо чупа самур којим му је џубе постављено, или какву |
| исли.</p> <p>— Али како? — запита на то брзо.</p> <p>— Ја знам како.{S} Ономадне је у мојој кућ |
| рбији. — Али чујете! — присети се нешто брзо: — то може по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у |
| асмехну се Коча кад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да т |
| поведник шабачког града Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посаветују што ће и како ће |
| сакрило, а од страха занемело.{S} Он му брзо притрча, узе га у наручје, па како су сви били зан |
| и убица везиров, бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе ситна песма од ћеманета, досади му се слушат |
| с први пут изашла у друштво, опет је њу брзо тетка научила свему што јој ту у друштву требаше, |
| чисто занеме од чуда.</p> <p>У исти мах брзо се отворише врата на соби, и као без душе полети п |
| и:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Брзо се засја прадедовско оружје, што тако дуго сакриве |
| сава је чула како јој вереник одјезди у брзом трку на своме вранцу, она је слушала његов бахат |
| онај страх, она расплетена коса, она на брзу руку навучена вереџа од беле свиле, у коју беше са |
| ло тако страшно натуштило?{S} Тебе нека брига мори?...</p> <p>- Погодио си Мргуде...{S} Ја хоћу |
| је себи присвоји.</p> <p>Једно јутро та брига беше Кочу толико обузела да није могао даље сноси |
| срећу, Коча је био толико занет својим бригама па ништа опазио није.</p> <p>— Ти си ме звао го |
| кели, а остави јадну кнегињу у страшним бригама.</p> <p>Мргуд је брзо стигао Морави, још брже с |
| на лицу јој кроз неку црну облачину од бриге просијаваше материнска радост.</p> <pb n="77" /> |
| в лекар..</p> <p>Он се поред све његове бриге опет онако мучио, трзао, кидао, па још сваки дан |
| рси.{S} Тако су мучне мисли, тако тешке бриге биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она д |
| ора.{S} На чело јој се нагомилале силне бриге, а у грудима јој је неко тешко осећање, које јој |
| могао како је нацртана силна туга, црне бриге.</p> <p>Њој уз колено седи младица једна, па пред |
| а чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца што најлепше знађаш |
| емљу.{S} Народ пишти од невоље а ми без бриге срчемо каву у Филибету. —</p> <p>Фејзија ћутећи м |
| место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да исплетем.{S} |
| од нас да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге де!{S} Зар нас не познајеш?{S} Само причај...{S} |
| и ни чим не јављаху, и то јако задаваше бригу вођу српском, а сврх свега, на један пут почеше м |
| силне чете као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јуначке чете доче |
| Мој Шахине<ref target="#SRP18631_N4" /> брижан сам што размишљам кака ће бити сутрашња битка, — |
| , погађајући за што им је господар тако брижан и невесео, и док једни говораху да се нешто у ха |
| помиловао по поноситоме врату, па опет брижљиво погледаше за оним што извесно знађаше да не ће |
| и своје густе сенке.{S} На трави сеђаше брижна кнегиња па тужно погледаше свог јединца, који ма |
| воњаше као чисто сребро:</p> <p>„Што си брижна лепа Зулмо, красна сестро Хуршидова?{S} За што с |
| ру тек што је устао, дође му мајка врло брижна.</p> <p>— Синко Мргуде, Коча опет тера своје!... |
| намири свога вранца, који га оним чисто брижним рзањем тражаше, па пошто га веза за једно дрво, |
| ини од Османлија.{S} Седи тумачи корана брижно зањихаше својим мудрим главама, кад су чули шта |
| ти, или ---</p> <p>- До неколико дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико |
| >Коча на ново ђипи, погледа у матер, па бризну плакати.</p> <p>Мајка се не могаше уздржати да г |
| е смеђаше од страха и од стида, па опет бризну у плач...</p> <p>— Ти опет плачеш?{S} Па зар так |
| ер је знао како се његова мајка сад зањ брине.{S} Промисливши дакле добро све то он се пригрну |
| бом господари.</p> <p>— Мајко, ти се не брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити. |
| А вођ их умириваше казујући им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послушна |
| ла и чувала стару мајку Кочину, само се бринула да њу поутеши и да је у свима пословима одмени, |
| и ништа ме није мучило осим што сам се бринуо за моју Периз.. — али у тај мах угледа Радича ко |
| олико се око тога занео беше, толико се бринуо да је сама његова шћерца опазила и ако је од туг |
| уће с братом Мргудом, а ја ћу се за све бринути!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Као |
| постељи већ <pb n="103" /> на мегдану с бритком сабљом у руци, а онда није ваљало жалити...{S} |
| а силно, и оборивши га под ноге замахну бритком сабљом својом, али као што сену у зраку сабља, |
| огле како му са слатким смешењем доноси бритку сабљу и остало јуначко оружје, па после сваког д |
| зар не жалиш токе моје!</l> <l>И бабову бритку сабљу сабљо моја!</l> <l>Сјајно лице потамне им |
| </p> <p>Чича смешећи се засукиваше свој брк гледајући какве силе имаше његова прича.</p> <p>И з |
| етворило у озбиљна јунака, кроз чије се брке блистају сјајна пуца и украси на прсима, али га оп |
| коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке обесити само док ти кажем колика је сила у Турака. |
| тих длака што му беху на место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја |
| јуначина оштра погледа а дугих страшних бркова кад стиже Коча у средину својих витезова — за шт |
| смеја па му посла грофове Естерхазију и Бродановића са Соколовићем, а наставе разговор с бегови |
| , дуго је бројила данке, на послетку им број заборави, а њега још не би...{S} На послетку кад в |
| ва мицаше...{S} Ади није ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, што их Коча тако про |
| поглед...{S} У сувоњавој леваци бројаше бројанице, а бела коса посребрњена месечином дивно му с |
| млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да срећно живим од како сам међу вама! —</p> <p |
| и оштар поглед...{S} У сувоњавој леваци бројаше бројанице, а бела коса посребрњена месечином ди |
| сеђаше као што рекох на спрам Лепосаве бројећи новце неке, над којима чисто дрхташе са свом ду |
| о, дуго чекала заручника свога, дуго је бројила данке, на послетку им број заборави, а њега још |
| хин горко — ох камо срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета девојка. <pb n="154" /> Она учини те |
| у беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му се надметаху с обрвама, па не знаш шта је већ |
| рне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, то су они исти пламени образи, она слатка уста, |
| е на ћошку, на којој су прозори обрасли бршљаном и витим ладолежем, па одатле можемо кроз решет |
| као да је својим гласом могао надвикати бубње и таламбасе, којим сазиваше војску, као да је мог |
| у!...</p> <p>Сад ударише јасне свирке и бубњеви, и крену се српска војска из Арбанаске, где так |
| на.</p> <p>На послетку ударише свирке и бубњеви, крену се храбра арбанаска војска као јато соко |
| з слатког сестринског загрљаја српске и бугар-Мораве, које тако дивно ромораху испод старе сруш |
| ојске ћесарске, која војеваше у Босни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а сврх тога на један |
| аду моле да се могу иселити! —</p> <p>— Будале — говораше маршао срдито — сад су се тек сетили. |
| еби створише од тога састанка.</p> <p>— Будало — говораше она младићу — куда ћеш, куд си навали |
| ш, да га презиреш као сваког угурсуза и будалу.{S} Молим те помисли, сети се, како си хтео глав |
| већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} Крај димњака куњао је старац неки са седом на |
| днога момка.</p> <p>— Ова књига ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше му предајући пи |
| роб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан већ се залети па макар се и не вратио.{S} |
| Србадију за то од Турака ослобођавам да буде твоје робље!...</p> <p>Па поћутавши мало, додаде м |
| да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије по |
| спуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да буде слободна!... — Па онда опет загрли Кочу. — Јуначки |
| ом, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих витезова.</p> <p>— Живела слобод |
| ку заповедивши јој да на први његов миг буде на окупу, па онда с неколико својих главара и с је |
| увам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувају коње и коморе!{S} Е |
| ња одмах пође за дететом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свакојако трудили д |
| а он не сме бити срећан док Србадија не буде слободна и срећна, а задовољавао се тим што ју је |
| остарајте се да пошто отмемо Београд не буде ниједан од тих кукавица у животу.{S} Особито Кочу |
| и сад се за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се у једном д |
| знао, ударити на Београд, а кад више не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо свршити што има |
| е кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} Сад опет навалише силни бегови и спахије да |
| ојој страшно у срцу зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје не разлеже з |
| ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На послетку ни о |
| у твоју војску, како да ми после лакше буде кад станем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог |
| е најпре борим за слободу, па кад сваки буде срећан, онда и ми да почнемо срећно живети овај кр |
| сам сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити |
| са својима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} Остали за мно |
| о бах ја желела да ми такав срчан јунак буде посинак?...</p> <p>Кочи се чисто учини да ће од ра |
| послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи скамениш |
| а се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогурати кроза сву свети |
| ћи да л’ је то доиста непријатељ, и ако буде колика је важност од те прве битке што ће је с њим |
| лаги дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху га као што се до |
| у оном шушњару нешто се бели...{S} Шат буде кака кућица у коју несу допрли Турци, и у коју су |
| зијо!... кораше га драга — зар хоћеш да будем несрећна?...</p> <p>Овим речима он се није умео п |
| илику да тако ваљаним јунацима у помоћи будем! —</p> <p>Али и беше доиста крајње време за помоћ |
| улама моја застава.{S} А кад већ једном будем у Једренету, онда — дршћи Стамболе!{S} Узалуд се |
| уковаше. -</p> <p>— Мргуде, ми треба да будемо побратими.{S} Ми смо рођени да један другоме буд |
| ога певача?{S} Хоћемо ли дуже трпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо Ар |
| тими.{S} Ми смо рођени да један другоме будемо верни пријатељи.{S} Што један помисли; то и друг |
| милост његова величанства, а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити пост |
| ећ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи никог леже да спава.{S} Узалуд је склапао очи, с |
| ако каже наша пословица.{S} Хоћеш да ми будеш побратим? —</p> <p>— Ја не ћу да те питам за име |
| зачуше се неке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће |
| > <p>Он устаде.</p> <pb n="117" /> <p>— Буди човек, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш. |
| етку опет доживех да те видим.{S} Слава буди Богу!—</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошт |
| у беху на место јуначких бркова — е сад буди_без бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да испл |
| а за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други отац!... —</p> <p>Турчин истрже руку своју:< |
| угледа велику лепу варош како се полако буди. —- Она беше опасана јаким зидовима, који из далек |
| вуј што их је од детињства успављивао и будио својом песмом <pb n="268" /> од жарког прижељкива |
| ику за читање, док се год књижевници не буду смели искључиво књижевности посветити, дотле нећем |
| и још мало молим те...{S} Шат ме уши не буду издале као што су очи!...</p> <p>— Павле!.., зар с |
| сме ни тренутка без тебе остати док не буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам толико |
| од штете у народној књижевности, ако не буду од какве користи.</p> <pb n="" /> <p>2.) Што ће мо |
| варити божанствене наде што их имамо за будућност...{S} Та цвеће тек онда напредује кад га нежн |
| ске груди, опет љуљкаше невесело лишће, буђаше га из обамрлости повраћаше му оно дивно зеленило |
| погле брате молим те...{S} Како весела бујна младеж игра, како нам на деци звекећу ђердани, за |
| у причаху, како још не видеше да таласи бујне реке пронесу какав искићени турбан, или каки бињи |
| гуши у њему све оне бесне страсти и ону бујност.{S} Он је тихо сматраше, тихо се наслађаваше гл |
| ко се мучио да проговори, Коча му пружи буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи |
| ам а сијну нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у један кут чекајући да види |
| по пустом селу, а кућа старца Драгомира букну у пламен...</p> <p>Чопор гладних вукова јурну у з |
| дан крупан младић што стајаше до певача букну од осећања, па муњевитим погледом погледа браћу с |
| ушака тако и из топова.{S} На један пут букну варош у пламен, и цар махну својом белом марамом. |
| p>Песма старога Мустаја распали и овако буктећа срца арбанаских јунака још жешће, као што ветар |
| , он намах све заборави...{S} У њему је буктила само једна жеља за коју би умрьо, и ако ни за к |
| те свети наш избавиоче, спасење наше! — букћаху раздрагани сељаци, закљињући се па тиме потврђу |
| ла његова румен у лицу, његове црне очи букћаху опет оним необичним <pb n="39" /> пламом, који |
| на ватри, од које, рекао би из далека, букћаше цело село.</p> <p>Јадне жртве као јагањци стаја |
| слободи умрети но у робовању живети!{S} Букћаше жарка жудња за бојем крвавим, у коме ће пролити |
| p> <p>Спрам светлости од куће, која сва букћаше у пламену, први пут угледа ћаја-паша лице Лепос |
| уверити.</p> <p>Око оџаклије, на којој букћаше ватра као како страсно срце, на којој се пеција |
| паљујући пламен који и онако страховито букћаше у прсима његових јунака; те тако стигоше пред П |
| угом девојче паде на колена а главу што букћаше од силног плача и неспавања наслони на узглавље |
| уза свирање и севдалијско певање других була што с друге стране собе сеђаху...</p> <p>У колу иг |
| ила међу свет, и за коју светина толико булазни, да кад би човек и пола веровао било би много!. |
| у је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут — идите, да вас ник |
| езени јаглук, поји мирисаше као недарца буле љубимице, с којих га скиде баш кад му црн глас доп |
| три корака па кад стаде узверено своје буле гледати, које закамењене од чуда беху, поче их заг |
| де!...{S} Ох!... — па онда паде.</p> <p>Буле се још један пут погледаше, па онда прснуше у смех |
| беху толико силни и слатки да се нежна булица занесе, онесвесну у наручју младога Крџалије, ко |
| и угледа где пред њим клечи млада лепа булица.{S} Колико је лепа била толико је лепшом чињаше |
| ца певаше то жестоко прижељкивање младе булице, да јој на послетку клонуше руке, и звучна тамбу |
| ла, она се врати и доведе са собом неку булу, која се тако у јашмак замотала да јој се ни очи н |
| лободе, задавати страшне муке, и ако је буна угушена, ако се с њоме паметно не узвлада.{S} За т |
| с њиме тако поступати почне, јер после бунама и... —</p> <p>Маршал му прекиде говор, и хладно |
| а.</p> <p>Мало по мало прелажаху они из бунцања на саму ствар.{S} И многи, који још не знађаху |
| рему!...</p> <p>То изрекав јурну па као бура излете из каване...</p> <p>Мало по мало разилажаху |
| ањевцу посакривало се у куће од страшне буре, и већ се ни један прозор не светли.{S} Само на кр |
| unit="subSection" /> <p>Ноћ је мрачна, бурна...{S} После жеге, која је неколико дана трајала у |
| орио, а нежно девојачко срце изли своја бурна осећања у још бурнијем јецању.</p> <p>У оном трен |
| те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не додири |
| ад нагледати не можеш.{S} Ех кад кликну бурне крџалије на своје ђувендије да им коње доведу, па |
| ирила своја златна крила, а они страшни бурни дани живе још у причи.</p> <p>Колко се пута дивно |
| бом бавим племенити јуначе!... —</p> <p>Бурни Фејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика г |
| цело снио.{S} Његове груди таласаху се бурније него да је по дана у најбешњем трку јурио свога |
| чко срце изли своја бурна осећања у још бурнијем јецању.</p> <p>У оном тренутку заборави млади |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Над бурним Дунавом и смерном Савом, разлеваше се хоџина пес |
| ла сузама на вољу, пустила срце да себи бурним јецањем одлане.{S} Ох, како је тешко било том не |
| еро!... ---</p> <p>И сад Надина стаде с бурним осећањем клети неверу, рад које толике праве душ |
| оја је кроз једну пукотину улазила, а у бурним њиховим срцима кипљаше крв...</p> <p>На послетку |
| ма хтеде да му препукне млађано срце од бурних осећања, од силног жуђења...{S} Сети се како је |
| је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бурних осећања.{S} Она слатка братска љубав занесе га, |
| ратом и осталом родбином.</p> <p>— Ох — бурно се надимаху Кочине груди од тих мисли — како ће с |
| кликнуше небројени гласи, и многа срца бурно закуцаше на срцу младога Фејзије заклињући му се |
| гда до сад осетио није, срце му је тако бурно лупало како ни пред једном битком није...{S} Али |
| о <pb n="143" /> ли онај занос, или оно бурно дрхтање груди!...</p> <p>Пошто се мало сабраше, п |
| свога кристал-плаветнила, да му све то бурно казиваше:</p> <p>— То је она!... она!... она!...< |
| о ватра, онда би јој утишане груди опет бурно отскакивале а срце куцаше тако страшио, као што к |
| езирове ћерке.{S} Она још не спава, још бурно по својој соби хода.{S} Као да некога чека: јер п |
| чно лежаше као мртва, и само се по оном бурном надимању груди могло познати да још живи...</p> |
| е.{S} Испод његовог <pb n="71" /> белог бурнуса види му се чађаво лице, које је изгорело у непр |
| а их кушаше могу ли поднети и страшнију буру, тако силна реч беше у тога човека.</p> <p>— За то |
| јелеке на прсима виделе су се навезене бурунџук-кошуље, а о појасу лепршали су се појасеви с к |
| доликоваху оне упијене кошуље од танког бурунџука са широким рукавима, и оне црвене шарваре од |
| и да је у том тренутку угледао у једном буџаку сакривено дете, и заиста сад угледа једно дете к |
| ао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама официра аустријс |
| жна женска рука негује и залева.</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋ.</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <d |
| p> <p>ИСТОРИЈСКИ РОМАН</p> <p>од</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМП |
| ји глас данас у нашој књижевности много важи, уверише да ти моји почетци зацело неће бити од шт |
| бистри ум у тренутку је видео колико је важна зањ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову |
| ави.{S} Помислих у себи:{S} Сад ћу чути важних података за мој роман.{S} Али ја бејах доцне сти |
| преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних послова још ноћас да сврши!... —</p> <p>—- Ханум |
| а, а не могући замислити шта је то тако важно; па опет устаде са сиџадета и оде с Мргудом у сво |
| pb n="64" /> <p>— А што, зар је то тако важно? — запита Мргуд бајаги не увиђајући у томе каке в |
| а испуни вољу његову.{S} Путем је нешто важно премишљала, и толико се за тим занела беше да је |
| доиста непријатељ, и ако буде колика је важност од те прве битке што ће је с њим бити.{S} Јер а |
| дан имам започети причу, али да би већу важност <pb n="65" /> својој приповетци дао окрену турс |
| а Мргуд бајаги не увиђајући у томе каке важности.</p> <p>— Та кажи ми само чије је то девојче? |
| красне Мораве, оне непрестано шуштаху, вазда причаху и никако не могу да испричају ту дугу кра |
| џалијнском стану оживе момчадија што је ваздан лешкарија под чадорјем чистећи рухо и оружје, па |
| Да ти кажем нешто! —</p> <p>— Па говори ваздан!</p> <p>— До вече је прело!{S} Па знаш...</p> <p |
| боду! —</p> <p>Дуго се кроз тих вечерњи ваздух по пространом пољу разлегао тресак од тих речи, |
| о чуђење, јер ако кажем да им се учинио ваздух у соби много мириснији и слађи од како она у соб |
| пусти своја сјајна крила да се узвије у ваздушни свет сејама својим, које се још као звездице б |
| куће, а кум сведе младенце...</p> <p>У вајату је горело кандило, па бацаше на све стране, чудн |
| је готово, само дај ми оружје, јер која вајда од самог силава баш и ако је сав у сухом злату! — |
| илука, а за димишћију и за јатаган није вајде ни трошити речи.{S} Пошто се Надина са свим опрем |
| реву и Београду, па помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о |
| удову, није ни сад чекао да му каже шта вала чинити већ намах похита за њим.</p> <milestone uni |
| и да л’ је Србин или Турчин...</p> <p>— Валах и билах!{S} Покор од Турчина!...</p> <p>— Ма чоче |
| аше, онда стаде па промишљаше.</p> <p>— Валах и билах, овде има нешто!...{S} Јер рашта би она в |
| џији пророковом Иси Беганберу.</p> <p>— Валах и билах истину си рекао!{S} Брже, брже!... —</p> |
| аника од маха смлати викнувши:</p> <p>— Валах влаше нећеш ти јахати такога коња код нас живијех |
| у турски као што је он мислио:</p> <p>— Валах и билах кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-М |
| <p>— А дина ти је ли лијепа? —</p> <p>— Валах и билах, нека нијесам Турчин већ каурско псето, а |
| а Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref target="#SRP1863 |
| зовну једнога момка.</p> <p>— Ова књига ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше му пред |
| , ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не |
| p> <p>— Богме... тако је.{S} Од два зла ваља мање изабрати! —</p> <pb n="196" /> <p>Рана зора у |
| роз провалу ударио какав грдан поток па ваља дрвље и камење...</p> <p>Пошто се Коча уверио да Т |
| да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послушна војска није више ништа захтева |
| уд — добро кад сам дознао, сад знам шта ваља чинити!...{S} Па онда навали опет на Кочу да оду н |
| се још једном загрлише.</p> <p>— А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија |
| ни више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти само седи код куће с братом Мргудом, |
| рашних плотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља да погине.... — Па полете што је могао у сред најж |
| села истерати и побити Турке.{S} Дакле ваља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме остави |
| се научи из светих уста певача како се ваља борити за слободу...</p> <p>Смерно слушаху млади А |
| араш се, погледај како се у својој крви ваља несрећни домаћин, који погибе бранећи кућу и своје |
| ли какав је он самовоља постао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никада имађаше |
| м.{S} Ја му се морам осветити, па да ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, никада не |
| им четама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косову, па на том месту г |
| у многе бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх тога после сваке битке красио ми је прса ц |
| небо узлеће, да је то постеља, на којој ваља да се угаси свако право срце арбанаско.{S} Погле, |
| у материњском посисала благослов, којим ваља човек да се сећа оних што тако јуначки падоше за с |
| земљи ће нам завладати Немци.{S} За то ваља да га њима облажемо...</p> <pb n="180" /> <p>Мирко |
| мља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш! —</p> <p>Сиромах мо |
| — Што ти учиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо доживети среће! |
| ан! —</p> <p>Он није ни сам знао шта му ваља почети.{S} По гласовима што му их татари донеше, К |
| моме смерном мишљењу, и нама би за сад ваљало у књижевности нарочито неговати белитристику; је |
| ну с бритком сабљом у руци, а онда није ваљало жалити...{S} Онда је се ваљало осветити.</p> <p> |
| нда није ваљало жалити...{S} Онда је се ваљало осветити.</p> <p>За то се девојка није ни мало м |
| е оно што се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Немци издадоше; помирили се с |
| по раменима, и рече ми:</p> <p>— Ти си ваљан!{S} Од данас си капетан!... па после ми даде дост |
| проговоривши:</p> <p>— Штета, то је био ваљан артилерист! — ућута.{S} Сад уђе брзо у шатор једа |
| вету свезу, која за навек свеза ова два ваљана млада срца.</p> <p>Пошто су се побратими подуже |
| о и уређено, е одмах мораш помислити да ваљана газдарица овом кућом управља.</p> <p>И неси се п |
| ала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљаним јунацима у помоћи будем! —</p> <p>Али и беше до |
| би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљаних момака, па хајде паши у сретање.{S} На моју сре |
| } И тако остане он код Мирка, где су се ваљано веселили.{S} Између осталих пријатељских разгово |
| да ме хоће која срећа нанети на каквог ваљаног Неготинца, брзо би се моја рука залечила! —</p> |
| тари кнезови у немом болу по праху љуто ваљаху:</p> <p>— Турци браћо, зло смо учинили!{S} Шта ћ |
| Кочина није имала кад беседити, већ јој ваљаше зготовити господску вечеру за толике ненадне гос |
| от одузео...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Текија на спрам дивне лет |
| ка, да никад није посумњао о победи, па ваљда је за то свагда и побеђивао.{S} Али сад — сад ниј |
| b n="23" /> <p>— Барута?{S} Ене сад, та ваљда не ћеш убијати на прелу девојке.</p> <p>— Донеси |
| Е баш ми браћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо бабе?{S} Овамо!... викну Коча на дружин |
| } Овде мало поћута, па онда плану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело јуна |
| тара мајка седела је на прозору, где је ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина да јој се с пут |
| >— Аух, па још са два репа!{S} То им је ваљда старешина...{S} Куку мене свети Никола шта ли ти |
| не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити, јер знате јесам ли кадгод у животу сла |
| ма Бог зна шта ново.{S} За Крџалије сте ваљда већ чули! —</p> <p>— Ни словца!{S} Какве су то Кр |
| дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није |
| ца тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљда не разумеле шта му рече мирисаво цвеће, не разуме |
| о брате! — рећи ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву власт! |
| него из Београда преко Мачве, Подриња, Ваљева, Ужица па на Крагујевац!...{S} Еле кад једну ноћ |
| p>— Хоћу... али... само... немојте Бога вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи |
| е?{S} Ја ћу нешто лепо <pb n="26" /> да вам причам, али немојте ме после терати да вам кажем од |
| вас сазвао — настави млади главар — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три |
| сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ сазв |
| раку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо посла.{S |
| Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смедерев |
| ише није задржавао.</p> <p>Не иштите да вам причам њихов тужни растанак.{S} Они се толико завол |
| такво је срце човечије, само почујте да вам причам.</p> <p>Кад се Мирко растао са својим другом |
| о да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох дос |
| причам, али немојте ме после терати да вам кажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем ка |
| г очајања... _</p> <p>Али ја не смем да вам испричам судбу ове <pb n="3" /> лепојке, јер њена ј |
| мо ево самим чистим златом и сребром да вам платимо за ту љубав!</p> <p>Паклени се смех захори |
| снуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми је драже |
| то ју је Надина отпевала, ја ћу само да вам испричам шта је она онако силним, осећањем, с онако |
| о морам све сам јад, све саму невољу да вам причам? ..</p> <p>После оне ноћи кад се у Пањевцу о |
| а тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па као што оне сва |
| ерати да вам кажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем казати, јер сам се заклела...</p> |
| За тим настави јасно:{S} - Војводо, ја вам још напред честитам милост његова величанства, а ак |
| повикаше запрепаштене баке.</p> <p>— Ја вам рекох, само кад погледа онако по свом занату, намах |
| тва, а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити постављен на место Кочино! |
| оковку, а о рамену поуздану руку.{S} Па вам лепо преварим своје с којима сам опколио Смедерево |
| сто не дисаху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај...{S} Све |
| </p> <p>— Али не зовите га покојним кад вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја |
| ело.{S} Хе, познам ја то одмах.{S} Одем вам ја до Марјанове жене, жао ме је сиротице где онако |
| ерати од себе.</p> <p>— Идите!...{S} Ко вам је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} |
| вести, које несу за казивање.{S} И тако вам здраво и мирно пређем преко Саве, па све ноћу путуј |
| је муке ноћу претрпео чекајући зоре, то вам не могу казати, нити би и сам Коча знао испричати.{ |
| о.</p> <p>— Праштајте се, љубите се, то вам је последњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више виде |
| коме сам то обећао што ме је тргло, то вам казати не могу.{S} Само знајте да ми у сред најжешћ |
| и једног Турчина нема.</p> <p>— Као што вам је познато — разјашњаваше Лаудон — Коча је оправљен |
| одине, немојте испуњавати заповест коју вам мало пре дадох!{S} А ви господине — окрену се друго |
| и даље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит лакрдију — настави он достојанствено — б |
| не могући се од чуда уздржати. — Шта је вама?!...</p> <p>— Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох камо те д |
| ре био, па не могу да се начудим шта је вама те мислите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд пе одуст |
| својим небројним питомим стадима што по вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије тај сја |
| ђена, ви ћете ми за то одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковник Старај!{S} С Богом! —</p> <p>Пос |
| о кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно продиванимо! — одговори с |
| ш међ своје војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се тако опростио греха!.. |
| ројати да срећно живим од како сам међу вама! —</p> <p>— Живео Мустају, ти си честит човек.{S} |
| ака примала као и најбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кући одраста |
| еда капетана Соколовића, који са својим варадинским стрелцима у највећем трку хићаше у помоћ.</ |
| !...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ растера их као зрака су |
| храброга Хуршида... -</p> <p>— Како те варају твоје црне слутње, мила сејо!{S} Јер почуј, је л |
| неможе бити да ме је изневерио!... — и варајући се тако сама, устајаше весело са миндерлука, х |
| !...{S} Не могу!...</p> <p>— Онда си ме варала девојко, твоји су пољупци отров били, којим си м |
| ла како се Турци свете...</p> <p>Али се варала! —</p> <p>Она не знађаше како Турци свете своје |
| лишћу јасминову...</p> <p>— Дакле се не варам — шапуташе младић, јер је разумевао тај појетички |
| о сумња Радич; али скочи Коча:</p> <p>— Вараш се брате, није такав ћесар, ја га добро познајем. |
| ам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не зазире од љута боја, већ га |
| жда, многи сељани склонили...</p> <p>Но вараш се, погледај како се у својој крви ваља несрећни |
| р нама сад може зло бити? —</p> <p>— Ох вараш се, али ћеш се на мах уверити.{S} Само треба једн |
| п.</p> <p>Не прође два дана а цело поље варваринско притисну силна војска.</p> <milestone unit= |
| рад његове невесте, јер тај дан он се у варваринској цркви венчао са дивном Лепосавом, несуђено |
| њега бива, он би видео скромну црквицу варваринску, видео би колико је далеко отишао, па би се |
| доми оба своја сина...</p> <p>Хеј надо, варљива надо!...</p> <p>У то стигоше своме пријатељу, к |
| ли у ту собу, те само расипље небројене варнице, а оно ти то беше столица на којој цар седи.{S} |
| у кад с једног брежуљка први пут угледа варош на коју је пошао.{S} Кроз ружичаст вео, којим зор |
| лепоте, којом сијну цела околина, цела варош, што се успављиваше у мирисавом крилу благе и леп |
| ром из топова, која се осу на град и на варош са свију страна.{S} Три стотине топова грмљаху на |
| па му онда исприча како је намислио на варош напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго |
| ана, који се разастрьо као кака огромна варош, у коме се бељаше чадорје где <pb n="214" /> стан |
| трже од неке чудне мисли.{S} Та богата варош — мнидијаше он у себи — до неколико сахата биће м |
| ше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако утврђени, да их не беше лако узети...</p> <m |
| /p> <p>— Добро — одговори Коча — заузми варош а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</ |
| јада задавале, рушећи батерије и палећи варош из својих топова и кумбара.</p> <p>У том спремању |
| уковник Старај, а ја долазим да заузмем варош! —</p> <p>— Добро — одговори Коча — заузми варош |
| ма долети као муња, сатера Турке опет у варош, а радници наставише свој посао; топови већ никак |
| 17 официра, али задобише најпре српску варош па онда и савску, и задобише поред многих застава |
| Кочом, али овај бејаше већ заузео целу варош, и продираше напред бесно секући и газећи Турке к |
| ужно: — ево су нам већ у једну по једну варош, које ми са силном крвљу и жртвом задобисмо, наме |
| тако и из топова.{S} На један пут букну варош у пламен, и цар махну својом белом марамом.</p> < |
| зора обмотава свет, угледа велику лепу варош како се полако буди. —- Она беше опасана јаким зи |
| е како арбанаски војвода заузима села и вароши.{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да се крџ |
| до Дунава, и непрестано су се примицали вароши.{S} Сад излети једна јака чета Турака из Софије |
| мале, али тако беле и чисте као у какој вароши, баште им беху тако уређене, а улице тако чисте, |
| све стране тумараху као у какој великој вароши, он није могао да разуме шта значи та свечана ти |
| мујезиново урлекање по красној српској вароши, а дорћол опет је постао Багдад, јер по њему опе |
| г јунака да се ни сећао није како у тој вароши живи његова драга, да <pb n="158" /> није чекао |
| едренету.{S} На мах се преокрену све по вароши, на све стране врева и звека оружја, на све стра |
| ше на један мах нападати на више села и варошица, које без икаке велике муке отимаху од пијаних |
| а туга...</p> <p>Како беше погледати ту варошицу, која је ретко и у сну срећна, у којој сад зве |
| дају, поче дрхтати као прут — идите, да вас никад више очи моје не виде!...{S} Ох!... — па онда |
| ђе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се опет да се на ново бијем, јер |
| побијем.{S} Пошто ми изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се опет |
| по вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије тај сјајни танахни вео од румених сунчевих |
| у, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем прексутра у |
| еверица...</p> <p>— Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику срећу доживе |
| ла оли зрно из пушке пролетело кроз све вас; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђ |
| срца!...</p> <p>— Е мој брале, па да је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрно из п |
| звела млађа сеја претила ђогина, што се вас блиста у сребрној опреми.{S} Млада Хајка својом бел |
| и пред везира један татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мртав од <pb n="139" /> умора.{S} Ос |
| ве толико му се допало, да — верујте ми вас не ће заборавити царска милост! —</p> <pb n="186" / |
| м срдачно руку, па им рече:</p> <p>— Ни вас не ће мимоићи царска милост! — па онда им каза по и |
| ју војску, своје судије...{S} За то сам вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радити, јер |
| мислити на градове.</p> <p>— За то сам вас сазвао — настави млади главар — да вам кажем што ја |
| че:</p> <p>— Господине мајоре, опомињем вас на послушност.{S} Ви сте придани моме кору да вршит |
| м је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја несам ништа учинио...{S} Све му ј |
| p>— Тешила ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} |
| p>— Ех, ех, доста је било свађе.{S} Зар вас није срамота, паметне старе жене па се џангрижу, а |
| деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем прексутра у Јастребац да набе |
| ви зрак, као да неко силном руком смрви васељену.{S} Тако је страшно било у оном тренутку кад к |
| е је пропала слобода српска, ми ћемо је васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног изгинути д |
| е страшно стрепио од помисла да му брат васкрснути може, али он толико бејаше уверен да је то н |
| толико занесен, да ни опазио није како васцели божији дан пројаха, како је дошао до под Јастре |
| ени, која се учини с Кочом.{S} Она жива ватра, онај младић, коме се на далеко не могаше наћи др |
| } Још се ни начудила несам а сијну нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у је |
| врху Јастрепца указа се нека не обична ватра.{S} Свак се чуду чудио, ма нико не могаше да пого |
| <p>С бедема филибетских осу се страшна ватра на коњанике Фејзијине, али њихови коњи беху и од |
| маћи могли.</p> <p>Сад се просу страшна ватра из српских пушака, па још једна, а онда севнуше ј |
| <p>Они не могоше да разумеју шта ће та ватра, шта ли растопљено сребро и злато?....</p> <p>На |
| ...</p> <p>На сред стана бејаше највећа ватра, око које су се искупили најпоглавитији четници.{ |
| и! —</p> <p>Посланик оде, а топовска се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи топови умукоше загл |
| тридесет година, из црних очију сипаше ватра пуна љупкости и милости, а за дугу косу, која се |
| .</p> <p>Око оџаклије, на којој букћаше ватра као како страсно срце, на којој се пецијаше горка |
| одела од неког белог платна сјајног као ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео |
| ком дивном светлошћу, која трепћаше као ватра.</p> <p>Једно момче веселог лица а ватрених очију |
| јој се опет лепи обрашчићи зажарили као ватра, онда би јој утишане груди опет бурно отскакивале |
| а не спази како изађе из боја...</p> <p>Ватра не престајаше, а крв на све стране по разбојништу |
| ва црна ока, сјајна као сунце, жешћа од ватре...{S} Па како дивно рухо на њој беше...{S} Сва се |
| ке Фејзијине, али њихови коњи беху и од ватре бржи, па их она не стиже.</p> <pb n="106" /> <p>Ж |
| на Србију.{S} Тако смо дошли између две ватре, па сад реци и сам како нам је! — Пошто Лаудон ов |
| к?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Зворника упути кака помоћ Јањићу |
| бегоше те се затворише у град од његове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме зидове заустави |
| .{S} По пољу за час беху погашене многе ватре, око којих је мало час седела храбра чета.{S} И д |
| p> <p>— Нека се разапну шатори и наложе ватре! — заповедаше вођ — А ти Радичу разреди страже на |
| воде међу оним бабама што су око своје ватре поседале, па се рашћеретале, ох ала би страшних п |
| наћи што је јуче можда због оне велике ватре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа не наша |
| паде, како ли се разгрокташе небројене ватре поред којих се окретаху масне печенице.</p> <p>Ко |
| их крџалинака, спрам светлости од силне ватре што се беше по дољи разасула као звезде по небу!. |
| љиљан, којој у очима нема оне некадашње ватре, оних погледа што могоше ранити као зрно из пушке |
| страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше до |
| ила.</p> <p>Девојке клекоше поред свете ватре што онако чудно обасјаваше целу шуму, па се с пре |
| рашније но икад.</p> <p>У сред најжешће ватре дотрчи Лаудону један ађутанат.</p> <p>— Шта је? — |
| ошто ми изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се опет да се на ново |
| шно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни ватре не затекох на огњишту, нити игде иког од својих у |
| <p>Јадне жртве као јагањци стајаху око ватре мирно, јер они знађаху да ништа не скривише, па з |
| чудно одјекује <pb n="76" /> кас његова ватрена коњица, не знађаше где се дедоше они умиљати по |
| лицу коњаника, а то беше све сама млада ватрена момчадија, улети међу њих па их љубазно поздрав |
| ци његови!...</p> <p>Војска је чула ове ватрене речи што их изговори њен млади вођ, па одушевље |
| ти Кочи свечаним гласом — кроз те твоје ватрене црне очи провидим ти велику сјајну душу, а у ов |
| Коча.{S} Лице му беше јуначко лепо, очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спу |
| ко лепо извијаху младе ђувендије, да је ватрени Кара-Фејзија мало по мало са свим заборавио оно |
| ћ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватренијега коња.{S} Хајде да и ми идемо нека не мисли |
| ији јуначки понос, угледаћеш у гдекојим ватреним очима са свим другачији плам.{S} И како ти је |
| ачке, а прескакаху на оним својим малим ватреним коњицима, као јелени.{S} То је било дивно чудо |
| игре само да се наразговарају о Кочиним ватреним очима, о његовом поноситом челу, и о његовом г |
| н опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним пољупцем што се лепо вече зове.{S} Пред Хуршид |
| ову собу неко мало лепушкасто девојче с ватреним граорастим очима пуним суза питаше баба Анђу:< |
| атра.</p> <p>Једно момче веселог лица а ватрених очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође.< |
| одважно:</p> <p>— Још имам три стотине ватрених бораца, још је снага у овој руци — па грчевито |
| чки покајемо?... питаше даље Кочин друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да га осветимо! — одговараш |
| овито је љубљаше, па онда наслони своје ватрено чело на њу и тако у немом болу остаде не мичући |
| синоћни гост Павлов.{S} Истина негдшње ватрено момче беше се претворило у озбиљна јунака, кроз |
| ах пригрли своју избавитељку, па јој се ватрено кунијаше, да ће <pb n="236" /> намах доћи по њу |
| уне суза.</p> <p>— Кажи ми — настави он ватрено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допире н |
| p> <p>И после ових речи одлети на своме ватреном коњицу, али његова војска није никад иза њега |
| — дакле ме свакако чека бело девојче с ватреном и страсном жудњом у мирисној башчи од јасмина, |
| одитељем њеним...</p> <p>Младић занесен ватреношћу својом борио се необичном за човека снагом с |
| , растапаху се у једном великом суду на ватри, од које, рекао би из далека, букћаше цело село.< |
| и црна робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиротиња раја?{S} Спа |
| ше да у том часу погине, а у претераној ватри својој заборављаше да се он заклео подићи Србадиј |
| тамној ноћи што светлуца из далека нека ватрица.</p> <p>Лепосава је неколико тренутака гледала |
| полако подујивао кроз дољу, а небројне ватрице извијаху се под њим као стидљиво девојче што се |
| , или се наш Коча загледа у каку румену ватрицу што се тамо далеко светлуцала као каква звезда. |
| је она онако силним, осећањем, с онаком ватром отпевала.</p> <p>Она певаше о невери...{S} Певаш |
| инуше оне црне очи опет оном младићском ватром, дотле се поврати у пуне Кочине образе њино руме |
| е одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љубичасто плавих очију Перизиних...</p> <p>А |
| чи у везира засијаше се неком необичном ватром кад угледа Мргуда, јер он знађаше да ова удвориц |
| воје нападање на Београд, и то страшном ватром из топова, која се осу на град и на варош са сви |
| ног Фејзију, љубила га је још све већом ватром што је он већма заборављаше...</p> <p>— Издајнич |
| на беше кадра за неколико тренутака као ватром збрисати ону кукавичку страшивост, и на место ње |
| кад се сети оних тренутака, каком ли му ватром сену очи!...</p> <p>Ту скоро био сам код једног |
| рва <pb n="24" /> што беху наслагана за ватру, па стаде чепркати по пепелу.</p> <p>— Ха, узвикн |
| аку као кака застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! — и раздрагано мо |
| ју ће за час растерати, па стаде сипати ватру као облаци кишу, али заман, Кочине се чете намах |
| редови Турака, који одмах почеше сипати ватру, да се земља тресла...</p> <p>Али Срби не занемеш |
| еле секе од срца певајући почеше ложити ватру.</p> <p>— Сека Јело — на један пут повиче једна ц |
| — Па зар не видиш.{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се све друге искупити!</p> <p>— Хеј, јагњ |
| човека.</p> <p>— За тобом, за тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за те св |
| евић уступа, брзо ободе коња и полети у ватру враћајући и храбрећи застрашене фрајкорце.{S} Али |
| рски јатаган, тако је он слепо улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разаг |
| имбаша, који замишљено седи па се час у ватру загледа, а час опет баци испитујући <pb n="97" /> |
| S} Његове црне очи сипаху јоште жестоку ватру, а све на њему беше тако значајно, тако тајанстве |
| а је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истргнути из турских чељусти љубу своју са ста |
| аре певце што својим песмама тако чудну ватру потпаљиваху у срцима њихова робља, опет њихова ру |
| бар за тренутак <pb n="273" /> паклену ватру у прсима и сад к оним небројеним мукама и боловим |
| и Турци просипаху на све стране страшну ватру како из пушака тако и из топова.{S} На један пут |
| реварише, везир умеде на мах да угаситу ватру, па опет дељаше подједнако правицу, опет брањаше |
| цу, како га је видела где кроз најжешћу ватру разгони крвничке чете, како их је сатръо до потоњ |
| ољубивши је у чело што чисто згараше од ватруштине, и дижући јој дуге свионе витице што јој бех |
| дина маршала Лаудона.{S} Ваши точност и ваше заузимање за царске послове толико му се допало, д |
| ати Мргуд који је разумео тај поглед: — Вашег коња не сме нико овде видети, као што нико не тре |
| њега — од господина маршала Лаудона.{S} Ваши точност и ваше заузимање за царске послове толико |
| иких сплетака и невере.</p> <p>Беше леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по двору своме, слуге му се |
| ио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше ведра месечина, угледа он још поиздалека два коњаника, |
| у црном српском робовању био је по који ведрији дан, долазио је по који часак, у коме је Србин |
| а истина...{S} Ох оне очи!...{S} Па оно ведро јуначко чело...{S} Па она...{S} Није, није тако м |
| То су оне велике црне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, то су они исти пламени образ |
| опрема братову доламу довршујући сјајан вез на њој...{S} Или да ти се није разболео братац од з |
| сто брижним рзањем тражаше, па пошто га веза за једно дрво, простре своју кабаницу на густо мир |
| од њега... само што на њему нема никака веза, већ неке сјајне жуте зврчке наређане једна испод |
| има скочи са свог легла, а ланац, којим везан бејаше, чудно зазвеча...</p> <p>Али како јасна ме |
| ек што гвоздени ланац, којим беше скела везана, звекну скотрљавши се по шљунку, а возар ускочи |
| своје вереџе неколико цветића што беху везани красном витицом неке врло лепе смеђе косе, па пр |
| мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде не може никака трага опазити.{S} Погледа |
| к, тамо ћу ти казати што имам! —</p> <p>Везер га зачуђено мераше од главе до пете, не могући ра |
| рња, јали кадифели галош који јој конђу везиваше...</p> <p>Тек, што се она постара за овце па п |
| као рођену децу своју, но се преварише, везир умеде на мах да угаситу ватру, па опет дељаше под |
| исказа шта му је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, али он мис |
| који га из харема одвуче на бедеме.{S} Везир покри јаглуком лице па нички паде на земљу чекају |
| је заслугама задобио толику пошту да га везир седа себи уз колено.</p> <p>Крваве очи у везира з |
| у одведе проклети Абдураман; јер кад га везир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухватио |
| <p>— Кажи ти твоме честитом војводи да везир од Уруменлије није никад дрхтао од хајдука и лопо |
| и.{S} И доиста није се преварно.{S} Кад везир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и |
| чио само да својима добро чини, постаде везир, па и опет, опет му дођоше главе!...</p> <p>— Бож |
| друго, само то не могу! — И видећи где везир на ове речи на ново ускипе, похита да каже: — Али |
| тежак камен.</p> <p>Али доцније кад оде везир говораше лепа јединица везирова:</p> <p>— Камо ср |
| ети право граду.</p> <p>Сад се тек трже везир из охолог заноса свог.{S} Сад је тек видео колико |
| м каванама турским, кад се зачуло да је везир убијен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Нека је благос |
| је.—</p> <p>Ове речи учинише оно што је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на ок |
| ет није могао да се не стресе кад их је везир изговорно.{S} Смрт Кочина била би њему рај, али н |
| н приђе ближе да целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом дотакне свети скут у хаљине свог |
| ађаја, који напред испричах, промени се везир београдски, и с тиме као да се много промени...</ |
| деше само раји, већ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и пророковог слугу и рајетина, к |
| дском бедему на шамском сиџадету сеђаше везир, жубрећи своје нарђиле, и замишљено гледећи пред |
| , али он брзо збаци са себе кабаницу, и везир радосно кликну:</p> <p>— Ох, а зар си ти досте<re |
| адија предаде од како погибе београдски везир.</p> <p>Ту се беху искупили највећи обожаваоци ст |
| "> <head>XI.</head> <p>Да је београдски везир имао толико очију колико на небу звезда има, опет |
| /head> <p>Ледно јутро освану београдски везир мртав пред вратима градске барутане Ружице.</p> < |
| османлијска војска, у коју се филипски везир толико уздаше, где је?...</p> <p>Још ни капије од |
| за своју тврдоглавост!... —</p> <p>Али везир се само слатко смејао, и Шахин се врати ништа не |
| p>— Тебе ја и тражим пустахијо — загрми везир па потрже обе мале пушке, али оне не згодише; а Ф |
| е то све догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Филибета, постаде султановом милошћу серашћер; |
| њене сузе.</p> <p>И тако се чувао стари везир да нико не опази како је њему у срцу, а особито с |
| ће, јер за час може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта мислит |
| имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бацио је и сарук и рз (образ) под ноге.{S} Нити с |
| ..</p> <p>— Убити га не смемо, јер овај везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас |
| — Тек свакако по нас наопако, јер и тај везир чији је он ћаја, ље није бољи од њега, а ако и је |
| е бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефендум бен |
| ан...</p> <p>— Оживјео! — грмну страшно везир па скочи са шилтета.</p> <p>— И дошао кући у Пање |
| е то роб што се усудио... загрми срдито везир.</p> <p>— Најхуђи од свију твојих робова, прах с |
| хи ветрић с брежуљка, да су знали зашто везир у београдском граду сваке недеље прегледа барут и |
| кад се једном тако у себи борио дође му везир.</p> <p>— Шта мислиш ти са мном охоли харамбашо? |
| и небо се проламаше, и од које се намах везир покајао што је учинио, али већ бејаше доцне...</p |
| к од Уруменлије...</p> <pb n="95" /> <p>Везир је беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да |
| ла све окамени?...</p> <pb n="96" /> <p>Везир подиже мало главу, па видевши да крџалије сјахаше |
| које је подигнуто за слободу!...</p> <p>Везир га с презирањем слушаше.</p> <p>— Кажи ти твоме ч |
| ...{S} Је ли Фејзија погинуо?...</p> <p>Везир се трже.</p> <p>— Још га није заборавила!... прог |
| је то зло.{S} Јер почуј даље...</p> <p>Везир га погледа разрогаченим очима.</p> <p>— Зар још н |
| јанчише, али јадно и уплашено...</p> <p>Везир је по аршин од земље одскакао.</p> <p>Та ето, већ |
| победама Коче и његових хајдука.</p> <p>Везир као бесан ходаше по соби ништа не говорећи, само |
| у на прси гадна турска удворица.</p> <p>Везир се усплахири:</p> <p>— Мргуде... то је зло... поб |
| раја ђегођ који Турчин бјеше! —</p> <p>Везир тек шкргутну зубима, е ти се чини поломи их.</p> |
| сти ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија постаја неколико тренутака н |
| } Помагај!...{S} Честити пашо! —</p> <p>Везир му притрча:</p> <p>— Шта је, казуј брже, ти си чи |
| Једренетске стене не видеше... —</p> <p>Везир је од љутине чупао своју сребрнкасту браду што му |
| ли не какога бега већ на цареву војску, везира руменлијскога!...{S} Овде мало поћута, па онда п |
| ко се за тили час, како нестаде доброга везира, просуше небројна јата аждаја по српској земљи д |
| /p> <p>Свака Мргудова реч бејаше нож за везира.{S} Он чисто занеме од чуда.</p> <p>У исти мах б |
| ва, већ да је постао ћаја-паша уз новог везира!...</p> <p>— Е веруј!...</p> <p>— Тек свакако по |
| је проводила дане лепа ћерка филипског везира.</p> <p>Иа један пут допадоше у Једрене црни гла |
| као што се при наступању овог убијеног везира скупљаше раја да се заједно обрадују и развеселе |
| а...{S} У целом великом сарају покојног везира становаше сад лепа Периза сама са својом старом |
| о, Сали Бен-Мујагић, убица нашег доброг везира стао је на место њега!...</p> <p>— Ох покора, шт |
| века!... захвално се сећаху свог доброг везира, кога тако кукавички смакоше.</p> <p>— Ала народ |
| ата на соби, и као без душе полети пред везира један татарин.{S} Он беше вас у блату, а као мрт |
| беше отишао из села, исказа му да убише везира, и с великом слутњом каза му страхоте, које им с |
| е ђувендије, дотле Кара-Фејзија потражи везира, и нађе га.</p> <p>— Хрсузе један, сад ћеш прими |
| јер се побојаше да ће тај огањ сагорети везира, који им се тако добар показиваше, који их чуваш |
| p> <p>Оволика смелост још већма ражљути везира, па само оштро погледа на јадника, и онда се окр |
| дрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена једном харамији!.. |
| је ућинио бива.{S} Он се пришуња покрај везира бива те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе |
| о сам.</p> <p>— Па шта да радимо?{S} До везира допрети не можемо да се договоримо...</p> <p>— Н |
| ре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хићаху помамне Крџалије да |
| еда себи уз колено.</p> <p>Крваве очи у везира засијаше се неком необичном ватром кад угледа Мр |
| које обожавају, као што обожаваху силна везирева ћаја-пашу, беснога Салију Бен-Мујагића...</p> |
| опадне царство!...</p> <p>Само се бесни везири с пашама смејаху од срца, па су безбрижно сркали |
| ом.</p> <p>Међу весељацима беше и убица везиров, бесни Мујагић.{S} Њему брзо омрзе ситна песма |
| ањичара!... — подсмешљиво настави ухода везирова употребљавајући сву вештину свога заната.{S} И |
| пцима, од којих се у залуд отимала лепа везирова шћерца.</p> <p>— Још... још... само један загр |
| пучица.</p> <p>Врата се отворише и лепа везирова шћерца, плавоока Периза стајаше пред њим.</p> |
| нађоше једно јутро мртва...</p> <p>Лепа везирова јединица остаде сама, без игде икога свога...{ |
| о се дуги ред кола, на којима беше љута везирова <pb n="152" /> џебана, и остало благо што беху |
| је кад оде везир говораше лепа јединица везирова:</p> <p>— Камо срећа да је погинуо у оном љуто |
| кад!...</p> <p>Мало доцније прође поред везирова двора, не би ли само још један пут видео то де |
| гла изађе и стаде пред њега робињица из везирова харема.</p> <pb n="110" /> <p>Младић се трже п |
| њаника и две стотине најбољега пешца из везирове војске, једва их је толико утекло колико да ја |
| ренету погашене свеће, само несу у соби везирове ћерке.{S} Она још не спава, још бурно по својо |
| илне жудње спусти се у црну сенку, коју везирови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли н |
| ро ће ти се котрљати та охола глава под везировим ногама, па ми не ћеш више горчити живота!...< |
| шта измени се у Фејзији од како познаде везирову шћерцу, красну Перизу.{S} Дуго се мучио не зна |
| се смркне, па се одмах опреми, те пође везирову двору.{S} Он је горео у чудном неком жару као |
| ири стотине својих момака разбио војску везирову...{S} Све је он то у тренутку прегледао, па за |
| > <p>Ади сви ови што се чудише понашању везирову да су једне тамне ноћи видели како неки Турчин |
| драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу..</p> <p>Он је само седео жубрећи своје |
| носе Пророков! — клањаше се војник пред везиром. — Један рајетин хоће намах с тобом да дивани! |
| како су они хтели, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мора му послати берат на везирств |
| шта ја мислим! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да прекинемо јер је све бадава.{S} До кој |
| гласом.</p> <p>— Опрости честита шћери везирска, што се усудих да ти санак покварим, ма ја ти |
| гудом, стаде му говорити, али не с оним везирским достојанством већ чисто молећи га:</p> <p>— П |
| ене узбуни, док трубе и рогови подигоше везирску војску на оружје, да похита кули, дотле не ста |
| казиваху људи да се он не смеде примити везирства, већ да је постао ћаја-паша уз новог везира!. |
| ; али татарин, који му донесе ферман за везирство од три туга, донесе му и књигу од султана, ко |
| , а цар, веле, мора му послати берат на везирство па још и три туга, што је тако јунаштво учини |
| а онога, кога си ти осрамотио и коме си везирство преотео... —</p> <p>Али Фејзија није хтео да |
| устегну срце, па рече хладно:</p> <p>— Везиру, ти си слободан, чини што хоћеш!...</p> <p>Периз |
| ир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако утврђени, да их не |
| — говораше поносита арбанаска поглавица везиру — поздравље ти од честитога војводе Фејзије да м |
| да их ко не прислушкује, па онда приђе везиру и пришану му:</p> <p>— Онај хрсуз, који смакну С |
| њоме јатаган окреће! —</p> <p>Сад приђе везиру Мргуд, који с највећим страхом слушаше татаринов |
| а му је некакав ферман стигао, приступи везиру један Јањичар:</p> <p>— Славо султанова, поносе |
| ава рајетину што се усудио да проговори везиру, али он брзо збаци са себе кабаницу, и везир рад |
| на овом месту говорити сербез, честити везиру, јер то није шала — одговори плашива удворица по |
| ати?...</p> <p>— Не говори тако честити везиру...{S} Добро кад дође, да коју прозборимо.{S} Ја |
| ког ћесара, и што је најстрашније — чуј везиру, он је од ћесара добио и блага и џебане, а још м |
| ну, која ће веома мила бити београдском везиру...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP186 |
| онда баци сабљу у корице, а пружи руку везиру: — Устај, ти неси вредан да оваку кћер имаш! ... |
| уд у животу! —</p> <p>Па се онда окрену везиру.</p> <p>— Честити пашо — рече — и ако ја ни часа |
| и ће једна.</p> <p>— За то он скоро цео век свој проведе у лову по Јастрепцу!... врћаше главом |
| вља...{S} Ви ћете кукати док је света и века...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Песма с |
| , па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мала вила, крас |
| ли, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мора му послати берат на везирство па још и три т |
| <p>Притиснуто јаче, све на више скаче, вели наша пословица, и доиста тако је.{S} Што више бешњ |
| де, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{ |
| која те моли да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних послова још ноћас да сврши!. |
| ку па се само насмеши.</p> <p>— Ништа — вели, окрзну ме једна Туркешања, ма часнога ми крста до |
| чу? — запита Коча видећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћути.</p> <p>— На једну р |
| ука Мргудова...{S} Ох тешка је то мука, велика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, ко |
| српског...{S} У Кочи се купила јуначка, велика душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се сам |
| носише његову велику душу, која беше за велика дела створена, којој овај живот беше мален, ово |
| ије ни женио!...</p> <p>— То и јест она велика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... али |
| Косова синуо Србину зрачак наде, кад је велика душа, коју још веће и огромније мисли обасјаваху |
| рађене на једној стени, испод које беше велика пећина, за коју је цела Арбанаска знала, само ни |
| је тако љуте муке као што мало час беше велика срећа, коју уживаше на јуначким грудима Фејзијин |
| ка посада у Једренету није Бог зна како велика, па за то ни најмање дангубити није хтео, већ за |
| у светињу, за коју се бори, бејаше тако велика, да никад није посумњао о победи, па ваљда је за |
| ло утиша, ућута...{S} Тамнина беше тако велика да је човек једва на три корака пред собом видет |
| ли несу дуго већали, јер се с поља зачу велика праска и врева.{S} На један мах улети момче у со |
| песницама у чело, па хукну.</p> <p>— Ох велика душо како лако заборављаш увреде, а ја... мени с |
| екиваху муке што им се спремаху.</p> <p>Велика беше њихова нада у Бога, па она и <pb n="83" /> |
| и могла нити једне речце проговорити од велике радости, а Лепосава сакриваше лице у крило старе |
| но једино беше кадро да га тргне из ове велике занесености, која га обузела беше.</p> <p>Кад ст |
| вранца што најлепше знађаше.{S} Његове велике црне очи просипаху тако муњевите погледе на Турк |
| на више села и варошица, које без икаке велике муке отимаху од пијаних и распуштених стража Феј |
| величанствено, узвишено...{S} Очи, оне велике сјајне црне очи што таку силну сладост улеваху у |
| за цело наћи што је јуче можда због оне велике ватре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа |
| тихо шапуташе вила:</p> <p>— То су оне велике црне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, |
| ење морало је да иде спрам Железника до Велике Моштанице, и тако по мало стане се приближавати |
| на?...</p> <p>— Није, већ знате како на велики петак, кад износе Христа у олтару, певају?{S} Ет |
| а љубу узме.{S} Тај пламен беше силан и велики да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагорева |
| опрости, тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех свој. —</p> <p>Шахин рашири руке, па дршћућ |
| S} Међу собом шаптали су: — Ово ће бити велики човек!...</p> <p>Кад је Мирко видео ко га је изб |
| >Јунак над јунацима, Коча Петровић, тај велики вођ, који први после стотина година од страховит |
| без кога би Србина сасвим нестало; тај велики јунак издахну...</p> <p>Кад Фејзија осети и посл |
| — Ох, ти си благодат божја!{S} Ми бисмо велики севап учинили, кад бисмо га смакли с овога света |
| не имађаше прилике да се покаже у каким великим делима, где би засијала са свом својом сјајношћ |
| пуп <pb n="267" /> Турака...{S} У оним великим кућама које начинише Ћесареве војводе, становах |
| Зборише о многим стварима, а особито о великим насиљима турским, о јадима српским...{S} Али ст |
| а она се узвијаше у небо, излеваше се у великим огромним мислима.</p> <p>И Мргуд је мислио, мно |
| S} Сад се опет подиже, скиде са синџира велико кандило које на сред чадора о врху обешено бејаш |
| } Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред цара излазити. |
| /p> <p>Кад је видео да је сад сам угаси велико кандило што целу пространу собу осветљаваше, <pb |
| ко прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико настала била.{S} Поред Драгомира седи Кочина мај |
| ој води огледају... </p> <p>Већ и ноћ у велико настаде.{S} По плавом небу заблисташе се неброје |
| ="20" /> <p>У то стигоше опет до једног великог потока, који од синоћне кише беше нарастао као |
| срце осим храбрости китила и племенита великодушност.{S} Он <pb n="105" /> се борио за слободу |
| тровића тог честитог јунака, у чијој је великој души синула божанствена мисао да ослободи из ро |
| е оном широком угаженом стазом што води великој скели, с којом се таласићи тихе Мораве тако леп |
| него и цело село не могаше се начудити великој промени, која се учини с Кочом.{S} Она жива ват |
| што на све стране тумараху као у какој великој вароши, он није могао да разуме шта значи та св |
| ама, без игде икога свога...{S} У целом великом сарају покојног везира становаше сад лепа Периз |
| кава и манастира, растапаху се у једном великом суду на ватри, од које, рекао би из далека, бук |
| рко ни за мало боље! —</p> <p>Коча се с великом муком и довде уздржао, али сад јурну с јатагано |
| из села, исказа му да убише везира, и с великом слутњом каза му страхоте, које им се у походе с |
| а отети не можемо, јер џебане што смо с великом муком набавили то већ дотраја, а што је главно |
| сажаљења.{S} А сад за ово захвали Богу великоме!</p> <p>Коча само подиже очи к небу, али ни је |
| т вео, којим зора обмотава свет, угледа велику лепу варош како се полако буди. —- Она беше опас |
| о куће јер ћемо узалуд куцати халком на велику капију; господар је већ у харему а капија се виш |
| з те твоје ватрене црне очи провидим ти велику сјајну душу, а у овом боју мало час показао си д |
| многе таке чудне мисли заносише његову велику душу, која беше за велика дела створена, којој о |
| ту.{S} Дели-Алија створио је у тренутку велику реку између нас и хајдучких иљада.{S} Али Арбана |
| е и огромније мисли обасјаваху, кад је, велим, млади пањевачки кнежевић казао јадном робљу, да |
| па му поче говорити:</p> <p>— Сине, ја велим кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих |
| о што њоме почини! —</p> <p>— Тако и ја велим.{S} Само да ме хоће која срећа нанети на каквог в |
| дне у друго!... </p> <p>— И ми сви тако велимо! повикаше четовође и кнезови. </p> <p>— Ја бих р |
| нога стана? —</p> <p>— Управо од његова величанства! —</p> <p>— Ко је одређен да од сремске стр |
| а вам још напред честитам милост његова величанства, а ако и даље будете тако радили ја вам каж |
| анина па му се учини да и сад гледа оне величанствене врхове, с којих је толико пута гледао див |
| не беше знака од мука, оно беше мирно, величанствено, узвишено...{S} Очи, оне велике сјајне цр |
| у као разасуто драго камење.{S} Па како величанствено изгледаху оне куле, на којима су се лепрш |
| птање, да види <pb n="41" /> то највише величанство па да се у тој светињи изгуби, да га нестан |
| официр.{S} Ви треба да знате да његово величанство не ће никад моћи утврдити своју владу над о |
| сиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за су |
| а смешењем.</p> <pb n="167" /> <p>— Шта велиш? — повикаше сви — а где то беше? —</p> <p>— Ехе, |
| ртвих јунака над јунацима.</p> <p>— Шта велиш?... муцаше он не знајући шта ће од забуне да гово |
| о изгуби од радости.</p> <p>— Истину ли велиш?</p> <pb n="64" /> <p>— А што, зар је то тако важ |
| ме! — говораше Коча. -</p> <p>— Шта ти велиш? — питаше изненађено Арбанас: — Хоћеш да ме остав |
| имо доживети среће! —</p> <p>— А шта ти велиш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он ништа не |
| ..</p> <pb n="63" /> <p>— Бога ми право велиш, и би одавна он све то прошћердао, да ја несам ск |
| S} Али за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда <pb n="109" /> што питаш шта |
| Надина устаде зачуђено.</p> <p>— Шта то велиш?{S} Ти кунеш Фејзију, што те сад жарче но икад љу |
| p> <p>— Шта је то?{S} Ја не знам шта то велиш...</p> <p>Свечано и полако исприча му мајка шта с |
| примораћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно одељење од десет х |
| ђено мераше.</p> <p>— Ја не разумем што велиш! —</p> <p>— Саслушај ме господару, па ме онда исе |
| ом, па онда силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Издајице! - - Чуј м |
| } Кад му младић сагледа лица, обасја га веља радост, и он одмах уђе у собу к старцу, који га с |
| дговори Коча.</p> <p>Кара-Фејзији сијну веља радост на лицу.</p> <p>— Ох јуначе — повика на то |
| S} Звао сам те јуначе, да ти кажем наше веље јаде...</p> <p>Коча га зачуђено гледаше.</p> <p>— |
| S} С тога не могох да ти не захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам спр |
| овино!...{S} И јуначка глава притиснута вељим јадом клону на прси, али се брзо трже: — Али ја н |
| > <p>Нико тако силно осетити не може ни вељу радост ни црну тугу, као женско срце.{S} Како је с |
| зијом?{S} Еда ли њој беше лакше сносити вељу тугу?</p> <p>Она је са својим оцем отишла у Једрен |
| м погледом, па онда силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Издајице! - |
| жен осмејак, као какав мирисав ружичаст венац од најлепшег пролетњег цвећа...</p> <p>А да ли је |
| о ме је сиротице где онако млада и лепа вене, па јој речем тако је и тако моја ћерко, а она: ам |
| Јадно дете, како за братом тужи и како вене!... — — —</p> <p>И стари Драгомир тужаше што му су |
| косу, која се лелујаше до земље, онаке венце од цвећа, које чисто згорева у руменој боји својо |
| агрљају, поме са себе скидати господско венчано рухо; а Лепосава седе на један ковчег па се дуб |
| јер тај дан он се у варваринској цркви венчао са дивном Лепосавом, несуђеном Кочином вереницом |
| ивна кад вас обавије тај сјајни танахни вео од румених сунчевих потоњих зрака!...</p> <p>Полако |
| ако јој је глава на прси пала, тако јој вео покри лепо лице.</p> <p>Што ли се тако замислила?{S |
| арош на коју је пошао.{S} Кроз ружичаст вео, којим зора обмотава свет, угледа велику лепу варош |
| горег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома заволео неко девојче Лепосаву!</p> <p>Мирко се чи |
| чније ноћи; из очију му се видело да је веома срдит.</p> <p>Пошто је подуже стајао и ћутећи гле |
| ча.{S} Старци распитиваху зањ што им се веома допало оно високо поштовање, које указиваше спрам |
| захвалити?{S} Ох брате... и младићу се веома ражали.</p> <p>— Опрости побро, али морам.{S} На |
| а кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти мене примио за своју помај |
| х потоњих речи дознао за тајну, која ће веома мила бити београдском везиру...</p> </div> <div t |
| некуд одјахао...</p> <p>Мргуд се начини веома замишљен, па после се на један пут трже.</p> <p>— |
| и само од страха полумртву рају, да они веома зазираху од његове деснице, која окићени балчак о |
| осећање...</p> <p>Сурови његови војници веома се зачудише <pb n="108" /> кад су видели како он |
| /p> <p>— Фато! — говораше полако Турчин веома радостан — ти си реч одржала, а ја не знам како д |
| су видели како он постаде на један мах веома милостив, како радо опрашташе...</p> <p>И много ј |
| ит’ је Немац ни Француз, већ нека друга вера...{S} На њему до испод трбуха неки џемадан од плав |
| а своме коњицу...{S} Али...{S} Слаба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала заручника |
| говори Фејзија својој дружини — наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите |
| сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одакле си?{S} Које доб |
| достојанствено. — И тако ми хришћанске вере на овом истом месту, где је пропала слобода српска |
| сваки крвник слободе и хришћанске лепе вере, а сад, ох, сад је свуда пусто... пусто...</p> <p> |
| ела у лепе сне, како ће јој једном доћи вереник, па како ће срећно шњиме живовати....{S} Сироти |
| иша...</p> <p>Лепосава је чула како јој вереник одјезди у брзом трку на своме вранцу, она је сл |
| ко шапуташе тихо молитве за срећу свога вереника, Мргуд стајаше на страни, па гледајући и он он |
| слио да ће српкиња тако лако заборавити вереника свога, што си мислио да ћеш ме преварити оним |
| ом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосава пошла за убицу Кочиног?. |
| им; а најлепше девојче на свету биће ти вереница!...{S} Сад и теби треба да се одмориш после ов |
| а то је што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља, је |
| аслужио!...</p> <p>Па онда приђе својој вереници те поче да је теши и да је ућуткује, говораше |
| ваше слатко тихо о кући својој, о милој вереници својој...</p> <p>Још не беше добро ни свануло, |
| "279" /> <p>— А шта би, Бога ти тето са вереницом Кочином и Фејзијином? —</p> <p>— Моје дете — |
| са дивном Лепосавом, несуђеном Кочином вереницом.{S} А сваки се пријатељ Кочин радовао што ће |
| и да је Коча заборавио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани му пролажаху као тренутци које гледај |
| ти!...</p> <p>За тим силно загрли своју вереницу, преклињаше је да још не очајава што он одлази |
| </p> <p>Да л’ је доиста заборавио своју вереницу, да л’ је доиста погазио ону свету заклетву шт |
| бола!...</p> <p>— Лепосаво!...</p> <p>— Верениче! ..</p> <p>Остало је надокнадио притисак руку, |
| плетена коса, она на брзу руку навучена вереџа од беле свиле, у коју беше сакривен дични стас у |
| да је ко не види, истрже из плаве своје вереџе неколико цветића што беху везани красном витицом |
| душе свог злосретног господара и његова верна побратима...</p> <p>У сред таког чудног часа који |
| што се бојак бије, али срећа никад није верна.</p> <p>Фејзија беше одбијен...</p> <milestone un |
| м остати на овом свету, већ да ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, који га љуби свом д |
| /> поглед на брежуљак, гледајући да му верна стража знак даде; али стражари стајаху као кипови |
| му се старом арбанаском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих витез |
| љај, још један пољубац, па се растадоше верне друге.</p> <p>Надина одлети на одморном коницу, а |
| ћете водити прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Кол |
| да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, стари гаров, који режући и с надигнутим уш |
| посланик није нико други до његов стари верни Павао, онда задрхта...{S} То беше рђав знак, кад |
| } Ми смо рођени да један другоме будемо верни пријатељи.{S} Што један помисли; то и други већ з |
| ћутећи у чело, па га уби из пушке...{S} Верно живинче мирно издахну јер му је мила господарова |
| о је одала тајну своју ропкињи, јер ово верно и <pb n="162" /> доиста ропски и душом и телом од |
| ен.{S} За то је са зором оправио у град вернога Шахина свог.</p> <p>— Заповедниче филипски — го |
| толико булазни, да кад би човек и пола веровао било би много!...</p> <p>Како је било младоме к |
| аше једна јуначина, која тако што не би веровао за другога осим за себе.</p> <p>— Јест бива то |
| од хиљаду свећа, ако то речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини, шта би |
| име своје госпође, али опет није могао веровати да је робињица тако смела.</p> <p>И ако то не, |
| аво — загрме на то Шахин, кад сам могао веровати твојој заклетви што нам је даде, у светој пећи |
| ма зар то рекао Саали Бен-Мујагић?.. не вероваше једна јуначина, која тако што не би веровао за |
| мисли о тим причама, у које ни мало не вероваше, не хтеде <pb n="49" /> њима да квари оно срет |
| ране.</p> <p>Неки од тих јунака, што се вером „слобода“ скупише под заставе храброга Кара-Фејзи |
| јзије заклињући му се старом арбанаском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала |
| у, па грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо за веру хришћанску! — полети у бој, а све његове чете за њ |
| 5" /> био у Немачкој и да ми ћесар није веру задао на мах притећи нам у невољи са својом силном |
| љубљења, оне страшне заклетве којом јој веру зададе...{S} Па коју је он срамно погазио...{S} Чи |
| тови онога витеза што бејаше вили задао веру, па је заборавио, те се другом лепотицом жени...</ |
| а слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!...</p> <pb n="9 |
| аја-паша уз новог везира!...</p> <p>— Е веруј!...</p> <p>— Тек свакако по нас наопако, јер и та |
| ђено гледаше.</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један |
| на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукло равно поле, па нигде ни |
| ча на један пут стаде.{S} Није могао да верује својим очима.{S} Али један између гостију, на ко |
| ју отаџбину! —</p> <p>Коча није смео да верује што чује...{S} То беше са свим изненадна радост, |
| .{S} Истина он не беше тако детињаст да верује оне бабске приче што се на прелу причаше, али оп |
| е његове речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је поврат |
| беше ражљућен, што се његовој причи не верује.</p> <pb n="66" /> <p>— Батали Ибро де! — утишки |
| ут погледале би се као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За то Драгомир живи |
| арске послове толико му се допало, да — верујте ми вас не ће заборавити царска милост! —</p> <p |
| шиваху што само бити може.</p> <p>— Али верујте, — настави непознати — ја се томе чуду не могу |
| говораху, ослободити може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнувши |
| а је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим очима, већ мнидијаху да то неки мађионик |
| е.</p> <p>Фејзија похита двору своме не верујући да је доиста оно што очима види.{S} Сад је мог |
| А старија сеја невесело маше главом не верујући, па јој прича своје црне слутње које су тако в |
| х ћулава и каука, само се по који румен вес, само по која бела перјаница видела...</p> <p>— Дак |
| црна коса спушташе му се испод руменог веса пиз го врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у он |
| осити лепрш витих крила у скеле, танких весала...</p> <p>Кроз један продрт облак прогледа лепо |
| ље...</p> <p>А војска?{S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ више нако и не помишљаше да |
| остали укућани?...{S} Шта је радила она весела момчадија, од чијих песама свагда се ораше весел |
| S} Пред оцем морала се претварати да је весела, морала је да му пева и да га разговара, да му н |
| ски јунак смерно поклонивши се — она је весела и одморна само кад јој обећам да ћу је скоро пов |
| <p>— Јеси л’ ми здрава сејо?{S} Јеси ли весела? — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, од |
| Погле, погле брате молим те...{S} Како весела бујна младеж игра, како нам на деци звекећу ђерд |
| <p>Сутрадан била је Кочина војска опет весела и одморна да се ако затреба три дана без престан |
| рхта срце од радости кад виде Кочу опет весела, па за то хиљаду пута у себи благосиљаше Мргуда. |
| .</p> <p>Ето, већ се скупљају живахне и веселе девојчице, скупљају се у шумици на старом прелиш |
| ам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувај |
| лепих ствари испричати умела!...</p> <p>Веселе секе од срца певајући почеше ложити ватру.</p> < |
| >Тек после по ноћи почеше се разилазити весели свати из Миркове куће, а кум сведе младенце...</ |
| ло по својој војсци, кроз коју се просу весели жагор и кикот.{S} Ту се сад <pb n="203" /> створ |
| друге ратне потребе.</p> <p>Док се још веселила царска војска у Београду, док се још разлегаху |
| о остане он код Мирка, где су се ваљано веселили.{S} Између осталих пријатељских разговора запо |
| <p>Овако се опет зборило по живахним и веселим саборима код цркава, које сад не смеђаху да оск |
| погледа око себе.{S} Вранац га поздрави веселим рзањем, а по шуми се орила славујева песма.</p> |
| као и пре, само што га не рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнутом главом...{S} Шта ј |
| арему коло играше...{S} И доиста бег се веселио...</p> <p>Губећи се у густим димовима из нарђил |
| а да благује на лепушкастим обрашчићима веселих девојчица и невестица, јер неси могао ни њих ви |
| није за невољу било?{S} Ти седиш па се веселиш, а ми —</p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} |
| чело добио, као што је то врло обично, весело се врати својој колиби.</p> <p>Док се ага све да |
| а ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело јунаци, нека се искупе браћа да слушамо каку пес |
| у! — па се онда окрену дружини, која га весело поздрављаше скупивши се око њега: — Здраво и мир |
| адосна момчад?...{S} Ала ће се око њега весело скупити, како ће се грабити ко пре да прихвати м |
| у тугу, тужно сећање, а ено видим Хајка весело опрема братову доламу довршујући сјајан вез на њ |
| се мало одморе, уседоше сви на коње, па весело шалећи се и један другог задиркујући примише се |
| тихо и лепо, и на коме се сићане звезде весело сијаху...</p> <p>- - - - - - - </p> <p>Зацењујућ |
| ц у сред какве шале, у којој му се лице весело смешило, страшно брзо чупа самур којим му је џуб |
| ... — и варајући се тако сама, устајаше весело са миндерлука, ходаше по соби, а груди јој мало |
| чадија, од чијих песама свагда се ораше весело село, шта они сад радише?...</p> <p>Све беше нем |
| <p>Тако је наградио Бог оне, што радо и весело дадоше овај живот свој за највећу светињу човеча |
| а прозорима и својим становницима, који весело тумараху по њима, <pb n="122" /> сад чисто самим |
| ајући, само погледа по колу, па са свим весело притрча Кочи, спусти предањ јастучић и клече с ј |
| е видимо! — покуша сиромах да дода мало весело, па одлети на поље; брзо скочи на свога виловито |
| ице тако пажљиво слушаху, девојчице још весело певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује, он |
| трепћаше као ватра.</p> <p>Једно момче веселог лица а ватрених очију приступи Кочи, баш кад он |
| ђено погледаше кад су видели како место веселог кикота, који обично крунисаваше сваки пољубац н |
| ђаху даље, али без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко сваким се кораком у себи заклињаше д |
| > <p>Цела Арбанаска није запамтила тога весеља како наста у стану Фејзијином кад му у походе до |
| аше толике рођаке и пријатељице, толика весеља и теферичи; али Периза није више ни за што марил |
| повратио, а то је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста момчадија:</p> <p>— Ех како ми |
| њих свету молитву „Алах-ху!“ Па и сама весеља севдалијских османлија беху сад лепша.</p> <pb n |
| тање и замишљеност, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако смеш |
| је први био сваком јуначком послу, онај весељак, у којега досеткама и шалама не беше краја, пос |
| 2" /> а највише што се хануме чашћаху и весељаху довлачећи у харем кога су хтеле, и док је он у |
| ђердани на грлу девојачком.</p> <p>Међу весељацима беше и убица везиров, бесни Мујагић.{S} Њему |
| ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље, коме се Турадија предаде од како погибе београд |
| а српског, па баш у његовој кући ори се весеље...{S} Свирка и ђавољасте сватовске песме разлежу |
| тако оде дружина.</p> <p>На сабору беше весеље како света Враћевшница одавно није видела.{S} Ту |
| другой страни куће орило се по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети, јер он сад п |
| његов побро да га небројеним частима и весељима тако забави, да није ни осетио како прође чита |
| јводо, ма није весео, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије код себе не види! — одго |
| азговоре и са свим шалећи се, као да је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она је |
| о? —</p> <p>— Здрав је војводо, ма није весео, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије |
| томи Пањевац, који до сад свагда бејаше весео, у коме скоро никад не престајаху песме и врева о |
| е сатръо до потоњега, и како се здрав и весео кући враћа.{S} А старија сеја невесело маше главо |
| — а шта ми ради побро?{S} Јели здрав и весео? —</p> <p>— Здрав је војводо, ма није весео, нити |
| Кад угледаше како им је господар чио и весео, кликћући ишли су за њим.</p> <p>Далеко путоваше. |
| !{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш |
| тану ори песма, како му је сваки војник весео, па како се био загледао и не опази да му приђе ј |
| b n="33" /> познаваше да му је господар весео па подиграваше што лепше могаше, али Коча би га с |
| 5" /> а да није са свим занесен био око веслања — лако би чуо тихо јецање, које Турчин не могаш |
| скинувши с поштовањем поцепане и прљаве весове своје, радознало гледаху необичнога госта...</p> |
| чете Турске излажаше непрестано смрдљив ветар који као отровом дављаше јунаке...</p> <p>Вођ ниј |
| сваки па свом гробу сеђаше као страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и хладни костури плачу, так |
| ца арбанаских јунака још жешће, као што ветар распали сухо сено.</p> <p>С тешком их је муком Фе |
| вишта огромни, а по кад кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао није то чуо, |
| дан, а палац му на орозу беше...</p> <p>Ветар што лети онако дивно у вече пири, доношаше сад ср |
| шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињства у |
| на прси, зар од каке тешке успомене.{S} Ветрић је полако подујивао кроз дољу, а небројне ватриц |
| које га расхлађиваше као какав најслађи ветрић у пролеће.</p> <p>А да је и најмање знао шта око |
| рирода пупа лепоте.{S} Онај мирис, који ветрић доношаше с пространих и цвећем изобила окићених |
| а од мало час губљаше се полако, и тихи ветрић што у летње вечери онако чудном снагом крепи људ |
| ли каке чудне речи донашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, да су знали зашто везир у београдско |
| пупољку не сасуши нежне листиће отрован ветрић, црна душа турска...</p> <p>Свако добро, што га |
| пун месец, а из горе подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, лепша од дана.</p> <p>Сад се |
| вољу мислима, и оне се играху с њим као ветрови сламком.{S} Час га подизаху у сунчане светове, |
| ди да се он не смеде примити везирства, већ да је постао ћаја-паша уз новог везира!...</p> <p>— |
| и не хтедоше да освете господара свога, већ скрштених руку гледаше где се Турци опет шире по Ср |
| дршћући изађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође оном широком угаженом стазом што води ве |
| а... само што на њему нема никака веза, већ неке сјајне жуте зврчке наређане једна испод друге |
| , Фејзија и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша...</p> <p>— Па |
| да момчад изјављује питома стада своја, већ се чујаху милозвучне меденице на врату виторогих ов |
| > није чекао ни да му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши.</p> <p>Нема на далеко храбро |
| не беше само десетак двадесет хајдука, већ је то војска, кад је он кадар био из свију паланака |
| грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво и лепо какво само може бити.</p> <p>— А ја |
| лавобоља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај постеље његове седећи неговала бона браца с |
| њаше, али га дивна осветница није чула, већ настави занесено:</p> <p>— Ево да и ти осетиш како |
| не могаше сиротица уздржати на ногама, већ паде на колена, а глава јој клону на миндерлук.</p> |
| тео да га узнемирује у његовим мислима, већ џарне свога вранца, па лети, прескаче преко којекак |
| могао помислити да је то само у речима, већ загрли Мргуда па га братски притиште на груди... ал |
| дуго не могаху да верују својим очима, већ мнидијаху да то неки мађионик шалу са Шапцем збија; |
| тео да слуша молбе и наваљивања Кочина, већ разреди војску своју на зимништа, на и Кочо распуст |
| каже, ал’ не за то што није имала шта, већ што јој срце беше препуњено неким чудним осећањем, |
| се брзо трже: — Али ја несам кукавица, већ јунак, који кад заплаче а он плаче крвавим сузама, |
| лико јада, да није могао више да слуша, већ се диже па на кратко опростивши се оде, и одведе св |
| S} Ни пошто га више не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде у Србију, или и они хоће да |
| одбити прву молбу свога драгог Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог главног стана, |
| ас као у других жена?...</p> <p>— Није, већ знате како на велики петак, кад износе Христа у олт |
| Већ се познају плаве шарваре хајдучке, већ се виде златом искићени копорани у хајдука...</p> < |
| да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да с |
| о само да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што помогао свом јадном, кукавном нар |
| рећу доживети?{S} Та ово није робовање, већ ми се чисто учини по који пут да се повратило наше |
| поред свију тих мука не могаше да умре, већ је у њима живео.</p> <p>И тек пошто је гризлица и п |
| ије више росни пупољак од свеже ружице, већ је то разлистана ружа, којој је побледело румено ли |
| како одело... нит’ је Немац ни Француз, већ нека друга вера...{S} На њему до испод трбуха неки |
| их до скора газише бесни турски хатови, већ лепа песма ће се орити по красној српској земљи!... |
| јер ти насилници не догрдеше само раји, већ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и пророк |
| онда се лепа Периза не могаше уздржати, већ полете из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; |
| е клети неверу, није се могао уздржати, већ скочи нагло дочепа из кубура што више њега вишаху п |
| ли мати Кочина није имала кад беседити, већ јој ваљаше зготовити господску вечеру за толике нен |
| ико обузела да није могао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њим разговори.</p> <p>— Шта је |
| — Али ти плачеш?{S} Ох немој ме мучити, већ казуј брже шта је и како је?{S} Јесу ли код куће св |
| реба да чека на знак кад ће он напасти, већ само исуну јатаган, а полеже по вранцу, па грмнувши |
| ли она се ни најмање од тога не уплаши, већ разгледавши хитро на све стране да је ко не види, и |
| е косе, с високих небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла девојка, која је у образима бледа |
| Не, слабо женскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бо |
| не застајкиваше да види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше.</p> <p>На један пут стаде.{ |
| што га не рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнутом главом...{S} Шта је се пута запла |
| ли зелене доламе с извезеним џемаданом, већ некако одело... нит’ је Немац ни Француз, већ нека |
| није задовољан са толиком госпоштином, већ хоће и мој тужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш |
| дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо? —</p> <p>Рајетин приђе ближе |
| рите из пушака, али не дангубите много, већ за јатаган.{S} Издавши још неке заповести, изабра и |
| али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што је из његових потоњих речи дознао за тај |
| а за то ни најмање дангубити није хтео, већ заповеди својој војсци да се спрема...{S} Али није |
| јадима свога побра, да је није опазио, већ тек кад она прозбори, он се прену, па познавши ђуве |
| ке сенке, не бих никад ништа ни учинио, већ бих и сам као роб умрьо!</p> <p>После ових речи вра |
| и не за то, што му није допуштено било, већ што се сам стидео да без посла и незван дође к њима |
| ад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} А има ли ле |
| аршин од земље одскакао.</p> <p>Та ето, већ се разговетно могу распознати дуге крџалинке што ка |
| трашних приповедака чуо!...</p> <p>Ето, већ се скупљају живахне и веселе девојчице, скупљају се |
| ледала, али залуду, он не беше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора д |
| о доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане нешто говорити, и — гле |
| ти не можеш, што се отегло као вечност, већ је на мах ишао оном <pb n="34" /> месту, с кога је |
| ам јој, па једну ноћ, та није била ноћ, већ онако пред <pb n="29" /> зору, тек је било дуго до |
| ње не ће Коча сам остати на овом свету, већ да ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, кој |
| његово, с чега му сви јунаци завиђаху, већ му не могаше помоћи ни бистра памет његова, којом с |
| за то ни мало не застајкиваше код њих, већ се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се поп |
| абље да имаш шта ухватити кад замахнеш, већ танка и права као прут, па хајде и то ама и с поља |
| Они заборављаху на коран, <pb n="72" /> већ пише и пише руменог винца, певаше колико их грло до |
| е ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, он ме држи за нечаст |
| ају ти неисказана безакоња турска...{S} Већ беше прилично доцкан, и само се по који пас чуо где |
| тане, а исток је све више руменео...{S} Већ се из села чуло како млада момчад изјављује питома |
| као сребрна шума кроз облак сјају...{S} Већ се познају плаве шарваре хајдучке, већ се виде злат |
| м паде млади јунак у грдну невољу...{S} Већ му не могаше ни јунаштво његово, с чега му сви јуна |
| опет, куда ћеш ти сам на све стране.{S} Већ знаш шта побро, треба га уклонити да не убија срећу |
| .{S} С те стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он н |
| ник оде, а топовска се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи топови умукоше заглављени.{S} У то с |
| м што извесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечна светлост што сва |
| у је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод да измислимо, како ћемо га се отара |
| ах, опет чини ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у р |
| з стан хитно ка господаревом чадору.{S} Већ <pb n="234" /> бејаше ноћ.{S} Свуда се све већма и |
| >— Ево шта ја мислим! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да прекинемо јер је све бадава.{S} |
| и могаху добро чути све што се говори — већ хајдемо у конак, тамо ћу ти казати што имам! —</p> |
| не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ лако ћемо, само кад се знамо.{S} Од сад треба обоји |
| дочекаше на граници! —</p> <p>— Јесу л’ већ ушли Турци у земљу? —- запита господар нагло.</p> < |
| Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирн |
| Још ни капије од града утврђене несу, а већ се чује рзање оних малих крџалијнских коња, што лет |
| њица да отпочине, <pb n="249" /> јер га већ издаде изломљено тело од силних напрезања, и од сил |
| ати на другу војску, али не какога бега већ на цареву војску, везира руменлијскога!...{S} Овде |
| аки тренут страшно скуп.{S} Он је можда већ... ох Кочо једини брате мој!</p> <p>Тужно уздисаше |
| зна шта ново.{S} За Крџалије сте ваљда већ чули! —</p> <p>— Ни словца!{S} Какве су то Крџалије |
| то да шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb |
| ор из кола па трчи својој дружини, која већ спрема и у земљу побија коље; други опет наслагао ч |
| бити боље; и уведе их у своју собу која већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, |
| p>Сиромах рајетин за неколико тренутака већ беше на ногама, јер он је знао шта му може нанети и |
| беше никог другог да пошљу за гласника већ њега седога, слабог старца.</p> <p>— О, мили мој Па |
| м да продужиш за то што си право казала већ што само хоћу да слушам то слатко гукање твоје! —</ |
| да тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико настала била.{S} Поред Драгомира седи Кочи |
| ости, па не хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком пратњом и с Надином пра |
| а Богу што јој тим дететом, које је она већ звала својим, дао прилику да учини задужбину за пок |
| сад отпочините, јер сте од силног умора већ малаксали!...</p> <p>Сутра дан настаде жива врева у |
| тамо, али не хтеде одмах отворити врата већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} Крај д |
| ужје, али он мисли да и Коча није ништа већ харамбаша каке чете од 12 друга, с којима из планин |
| На њима не беше више оног сељачког руха већ им беху нарасла крила и све онако ко у других вила. |
| њим кроз планину разлегаше.</p> <p>Коча већ беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио |
| сподару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни ватре н |
| риза хтеде да свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, онда помисли да још коме каже |
| итим оним кулама моја застава.{S} А кад већ једном будем у Једренету, онда — дршћи Стамболе!{S} |
| сетио да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше толико близу да је и речи разумевати почео, |
| његове груди да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим пропао, да му живот престаје п |
| ...</p> <p>Тако премишљајући беше Мргуд већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче лакше ићи, |
| дуго шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви поспали, па за то и он не будећи никог л |
| аша страшну војску, коју ће, а можда је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли између две ват |
| а изнеше из боја храбра Пољака, Коча је већ био у средини својих витезова, и већ је кроз Турке |
| вадба...</p> <pb n="276" /> <p>Сунце је већ давно село, угаси се већ сутоњ што онако лепо падне |
| -</p> <pb n="223" /> <p>— Та искажи је већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши! — |
| спао, опет док се Мргуд пробудио, он је већ био одавно обучен.{S} Ех, како му лепо доликоваху о |
| к што се мало од чуда повратио, а то је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста момчадија |
| ти халком на велику капију; господар је већ у харему а капија се више ником не отвара — па онда |
| а се спасемо за раније... јер... јер је већ у Левчу!...</p> <p>Ове речи чудном силом грађаху ут |
| оговори, али не могаше...{S} И говор је већ издаде.{S} За то она сад пружи руку вратима, и дево |
| аше, а то је што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља |
| а се покаже са својим шарцем, о коме се већ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватренијега к |
| колико пута прошао по соби, а она би се већ испунила главнијим сељанима, који плашљиво улажаху |
| ше је да се одупре непријатељу, који се већ толико приближио беше, да се кроз облак од прашине |
| /> <p>Сунце је већ давно село, угаси се већ сутоњ што онако лепо падне по равноме Темнићу и по |
| подару!{S} Опет доживех радост којој се већ не надах за живота...{S} Боже хвала ти!...</p> <mil |
| мислим, ту ћу наћи што тражим, — ви сте већ погодиле за што сам ја поранила! —</p> <p>— Да траж |
| потражи своју Мркшу, али лепо јагњешце већ се умиљаваше око свога малога газде, и он се саже, |
| кнеза, похита за Кочом, али овај бејаше већ заузео целу варош, и продираше напред бесно секући |
| ти док не стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ угле |
| док крџалије притрчаше, њихов вођ беше већ овршио...{S} Последњу снагу скупивши придиже се са |
| ете покојнога Влајка — дичан витез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш, и пази да су ти |
| је већ био у средини својих витезова, и већ је кроз Турке пролетао страх где су год <pb n="176" |
| осакривало се у куће од страшне буре, и већ се ни један прозор не светли.{S} Само на крај села |
| свога, који је у њеној кући одрастао, и већ постао што и рођак.{S} Ово уздржавање Мргудово дост |
| а радници наставише свој посао; топови већ никако ни престајали несу.</p> <p>30.{S} Септембра |
| атељи.{S} Што један помисли; то и други већ зна, што један осећа, то други већ исказује једно и |
| руги већ зна, што један осећа, то други већ исказује једно исто љубе обојица а што један мрзи т |
| а је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака!...</p> <p>Гл |
| ивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џиновска створења од гвожђа сливена!...</p> <p |
| ријске војске обзнани цару Јосипу, који већ бејаше са својим војводама у Кленку, да је стигла с |
| акоме беше мио као брат рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно код Пореча издао Кочу и њ |
| лобе, тражећи по вишеклијама праха, али већ немађаше ни зрнца, па за то исуну сабљу из корица, |
| аш хтеде да јој неколико речи каже, али већ угледа друмом један страшно црн облак, који све већ |
| намах везир покајао што је учинио, али већ бејаше доцне...</p> <p>С бедема филибетских осу се |
| ед најжешће гомиле турске...</p> <p>Али већ малаксаше бој...</p> <pb n="256" /> <p>Кад виде Ком |
| запита Коча видећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћути.</p> <p>— На једну руку т |
| ом својим, јер он не издахну на постељи већ <pb n="103" /> на мегдану с бритком сабљом у руци, |
| Ти се одмах опреми, па ни часа не часи већ са свима својим четама још ноћас да се кренеш.{S} Т |
| ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да се покаже са својим шарцем, о коме |
| глед сукоби с његовим, не може издржати већ клону к земљи.</p> <p>Коча јој приђе, пошто остадош |
| ни сад чекао да му каже шта вала чинити већ намах похита за њим.</p> <milestone unit="subSectio |
| олини, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} |
| } Ох!...</p> <p>Фејзија не рече ни речи већ жарко пригрли човека што га избави од пропасти.{S} |
| ра, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да си спремио св |
| S} Али сва та нега беше узалуд, јер њој већ беху избројани данци.{S} Туга ју је тако силно потр |
| како га све више притискује...{S} Капак већ пуца...{S} Милијуни црва и других гадова почињу раз |
| те, — прихвати Кочо тужно: — ево су нам већ у једну по једну варош, које ми са силном крвљу и ж |
| , али не с оним везирским достојанством већ чисто молећи га:</p> <p>— Пријатељу, ти си један ка |
| опет ни један не хтеде да буде постидан већ се залети па макар се и не вратио.{S} И Мирко преск |
| погледом — ја ово не говорим као Србин већ као царски официр.{S} Ви треба да знате да његово в |
| <p>— Валах и билах, нека нијесам Турчин већ каурско псето, ако има у цијелом пророковом рају та |
| би у руку.</p> <p>— Нано, да није Павао већ изјавио стадо?... питаше је он.</p> <p>— А што си м |
| ше и не беше прилике за заседу, јер ево већ наступише на равни и кићени Левач, који је раван ка |
| Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми је драже робовати Турчи |
| бављао тако да овај није ни опазио како већ два месеца прођоше од како је у Арбанаској, да није |
| ити, а на послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба |
| енутака уђоше они у кућу, у којој давно већ све поспало беше, и све на прстима уђоше у Мргудову |
| ане што смо с великом муком набавили то већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубард |
| е чувати срце њено...</p> <p>А сад, ето већ се чује како слази млади витез <pb n="100" /> низ т |
| легне у цвеће па заспи...</p> <p>- Зар већ оде мајко?... писну Лепосава па паде на мртваца и с |
| — Мајко... ох... слатка мајко...{S} Зар већ одлазиш?...{S} Та поведи и мене...{S} Јаох!...{S} Ш |
| да се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али док они на тен |
| јка јој још нешто шапуташе, али је глас већ <pb n="228" /> издаде, у прсима јој се зачу ропац.{ |
| ра још не беше зарудела, али је на небу већ трептила она његова јасно љубичаста хаљина, у којој |
| од куће с војском пођох да ме у Косову већ чека силни серашћер Абди-паша од Једренета, али ево |
| што је најглавније, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, војводом Митровским |
| оћу ћесареве војске заузео га, дотле су већ била почела чаркања око Београда, и сваки дан је би |
| олазило, и наша два мала пријатеља беху већ одрасли момци.{S} Они заиста беху пријатељи, живели |
| ад њега тако одабрани сватови у Пањевцу већ рад његове невесте, јер тај дан он се у варваринско |
| . питаше џенерал, знајући да у Крушевцу већ ни једног Турчина нема.</p> <p>— Као што вам је поз |
| о Бога <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах већ да си ме заборавила!... —</p> <p>— Ја да заборавим |
| S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућама врати, али их |
| :id="SRP18631_C20"> <head>XX.</head> <p>Већ је захладило, она жестока жега од мало час губљаше |
| а се у бистрој води огледају... </p> <p>Већ и ноћ у велико настаде.{S} По плавом небу заблисташ |
| красна ћери јуначкога колена...</p> <p>Већ је извела млађа сеја претила ђогина, што се вас бли |
| е груди милином, а срце надом...</p> <p>Већ давно беше почело свитати.{S} Мрак мало <pb n="7" / |
| роспавати може, али све заман...</p> <p>Већ не беше помоћи...{S} Како престајаше једна мука рађ |
| баш најмилија та братска љубав.</p> <p>Већ се и смркло, и Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још |
| Његова војска, која сад беше много пута већа но што је била у почетку, била је храбра као и вођ |
| ковић - па баш да им је сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо се заклели.{S} Или ћемо сви |
| рце паде кад је извршно крвно дело, све већа и већа постајаше, све га је страшније у срцу пекла |
| азлика између њих двојице постајала све већа и већа.</p> <p>Једно вече кад Коча дође кући, потр |
| ко је заспао Коча.</p> <p>Тишина је све већа постајала.{S} Осим шуштања горе, и осим ромора Мор |
| S} Стаде нешто да шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем д |
| е кад је извршно крвно дело, све већа и већа постајаше, све га је страшније у срцу пекла, али и |
| између њих двојице постајала све већа и већа.</p> <p>Једно вече кад Коча дође кући, потражи сво |
| главарима да се у његову кућу искупе да већају.</p> <p>На мах се искупише јуначки синови.</p> < |
| ом Влајковом јунаштву, отпочеше опет да већају кога ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу дуго већа |
| ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу дуго већали, јер се с поља зачу велика праска и врева.{S} На |
| гласнике свима главарима, хоћу нешто да већамо! — рече за тим брзо.</p> <p>Паклени осмех пређе |
| е посаветују шта да раде, и после дугог већања намислише да покушају јуришем, и сад Лаудон стад |
| а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ни |
| х уведе у намештену собу, где је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на свима већањима |
| ре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља...{S |
| док они на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дотле и не спазише како од Митровице под Кленак |
| војску и који <pb n="172" /> не беху на веће дошли, да похите сваки са својим четама на скуп.</ |
| надметаху с обрвама, па не знаш шта је веће, шта ли црње...{S} Црна кокорава коса спушташе му |
| и да изгинемо! — заврши Кочо, и тако се веће сврши.</p> <p>Онако исто пажљиво као што је Мргуд |
| рем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за помо |
| је у мојој кући код оног клетника било веће, и ја сам сакривен све чуо што се зборило.{S} У то |
| е неколико звездица и крстова, који још веће поштовање улеваху у сељане, који се и онако беху з |
| ачак наде, кад је велика душа, коју још веће и огромније мисли обасјаваху, кад је, велим, млади |
| е како се страховито боре! —</p> <p>Још веће чудо обузе слушаче.</p> <p>— А каке су војске? — п |
| песму и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег дела своје војске, коју није хтео распуштати.{S} |
| учинити.{S} Толике је победе одржао; из већег дела красне своје отаџбине истиснуо је крвопије с |
| трахом изговараше; на скоро настаде све већи и већи жагор међу Србадијом која се гунђајући поче |
| румом један страшно црн облак, који све већи и већи постајаше, и из кога час по час севаше муња |
| изговараше; на скоро настаде све већи и већи жагор међу Србадијом која се гунђајући поче скупља |
| едан страшно црн облак, који све већи и већи постајаше, и из кога час по час севаше муња, баш к |
| адост.</p> <p>— Али је непријатељ много већи но што смо ми мислили!...{S} И сад Кочо добро упре |
| ге десно од средине, у којој иђаше он с већим делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд, ниг |
| Слобода! — јекну из Кочине пушке, пошто већина турске силе уђе у заседу, а одјекну јој цела дру |
| ва дршћући опажаше како јој свекрва све већма слаби, како се све већма губи.</p> <p>— Ох Боже! |
| n="234" /> бејаше ноћ.{S} Свуда се све већма и већма стишавало, а небројне звезде на чистом пл |
| ој свекрва све већма слаби, како се све већма губи.</p> <p>— Ох Боже! — плакаше девојка клечећи |
| ало не застајкиваше код њих, већ се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на један |
| еташе кроз све чете, свуда храбраше све већма распаљујући пламен који и онако страховито букћаш |
| S} Али што је прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати, на очи му се намач |
| /> бејаше ноћ.{S} Свуда се све већма и већма стишавало, а небројне звезде на чистом плавом неб |
| ла га је још све већом ватром што је он већма заборављаше...</p> <p>— Издајниче! — јецала је он |
| уби непрекидни плач и неспавање, а ово већма убија човека него икаква болест.</p> <p>А опет ка |
| ли га силом заноси.{S} И доиста колико већма човек ужива лепоту тихог летњег вечера, <pb n="20 |
| ивном песмом о јунаштву и бојевима само већма распаљиваше срца, која и онако беху у пламену.</p |
| тало је надокнадио притисак руку, а још већма погледи....{S} Јадан младић није знао да има погл |
| ако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити своју мр |
| о у овим Кочиним речима!</p> <p>Она још већма порумене и једва имаде толико силе да промуца:</p |
| S} Зар се срдиш на мене?.. па стаде још већма јецати.</p> <p>Бона старица спусти полако своје у |
| ав пакао устао на нас? — Али сад се још већма оклевати није смело, па за то заповеди да се војс |
| га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турцима све па и најмањи шапат ра |
| е фрајкорце.{S} Али Турци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па стану још силније напада |
| та непрестано му трепћаше у души, и још већма га дражаше што је он таку слику често себи ствара |
| енитости Кочине његови га пријатељи још већма заволеше.{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи и љ |
| за јањичара.</p> <p>Оволика смелост још већма ражљути везира, па само оштро погледа на јадника, |
| неверног Фејзију, љубила га је још све већом ватром што је он већма заборављаше...</p> <p>— Из |
| о лепше певаху хоџе са својих мунара, с већом милином долажаху правоверни на своју ужасну ал’ п |
| ће један имам започети причу, али да би већу важност <pb n="65" /> својој приповетци дао окрену |
| лост даваше и онако чудном положају још већу чудноватост и тајанство.</p> <p>Како блештаху црве |
| та пред шатором шећући се намрштено.{S} Вече беше тихо, божанствено.{S} Изнад Београда уздизаху |
| p> <p>— Ова књига ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше му предајући писмо.</p> <p>— |
| хране и громовитог крајинца.{S} А пред вече им стигоше и коморе...{S} Сад је било милина погле |
| али се заман трудно.{S} Кад су се пред вече кући вратили Мргуд ни словца није више знао него к |
| stone unit="subSection" /> <p>Беше пред вече.{S} Коча једва уграбивши неколико тренутака од сво |
| 631_C3"> <head>III.</head> <p>Беше пред вече.{S} Цело небо застрто црним облацима, само на запа |
| и још не хоћаху ударити.{S} Кад би пред вече, и над Шапцем се поче спуштати тиха ноћ, стиже под |
| е страни стана другче ужива дивно летње вече...{S} Кад пођеш тим редом чадорја помислићеш да си |
| у јако у срце дираше лепо тихо пролетње вече.{S} Оно једино беше кадро да га тргне из ове велик |
| пространа поља иза њега спушта најлепше вече како само у пролеће и у јесен бити може.</p> <p>Кн |
| </p> <p>— Па говори ваздан!</p> <p>— До вече је прело!{S} Па знаш...</p> <p>Коча се слатко насм |
| > <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо до вече на село. —</p> <p>Коча га зачуђено погледа.</p> <p |
| {S} Та ви се сећате колико је њему мило вече, с коликом ли га силом заноси.{S} И доиста колико |
| ке тренутке, које му скоро донесе једно вече, које га расхлађиваше као какав најслађи ветрић у |
| је више ништа захтевала...</p> <p>Једно вече посла Коча једног момка да зовне Мирка Степанова С |
| постајала све већа и већа.</p> <p>Једно вече кад Коча дође кући, потражи свога брата.</p> <p>— |
| ко срца, као да гледа како дивно румено вече, а то је њега често усрећавало.</p> <p>И она гледа |
| е по пространој пољани уживајући красно вече...{S} Та ви се сећате колико је њему мило вече, с |
| божанства што се зора зове, што га лепо вече кажу...</p> <pb n="69" /> <p>Сакрише се да увену о |
| љуби оним ватреним пољупцем што се лепо вече зове.{S} Пред Хуршидовим дворима седе обе његове с |
| никог нема.{S} Зар Надина не љуби лепо вече?</p> <p>Али њој канда није стало до красног заласк |
| нути од муке кад угледа да му шћерца то вече и у другим играма и шалама показиваше колико ју је |
| ао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће понављао све те приче и |
| р сам знао да несам ништа скривио.{S} У вече опремим се и ја у стајаће војничко рухо, па онда п |
| аног Салију Бен-Мујагића.</p> <p>Беше у вече.{S} Света кандила и путири, које искупише из свију |
| ...</p> <p>Ветар што лети онако дивно у вече пири, доношаше сад српској војсци преко амбиса нек |
| рогаченим очима гледаше.</p> <p>— Добар вечер чича Павле!</p> <p>Сиромах Павао задрхта, па крст |
| ање, у ком беше због уживања тако дивна вечера, па зато сиђе с развалине, намири свога вранца, |
| о већма човек ужива лепоту тихог летњег вечера, <pb n="204" /> то све нове и нове сладости и ми |
| Надинине песме.</p> <p>— Зар је Фејзија вечерас сам? — питаше се девојка полако; па онда одахну |
| Лепосава беше у колу, јер и ако је она вечерас први пут изашла у друштво, опет је њу брзо тетк |
| Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста <pb n="31" /> чуо, његово жарко уображење |
| о су мучне мисли, тако тешке бриге биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати није |
| ци прзницу, који је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше старцу — Шт |
| та тако чудан утисак има нањ све што се вечерас причаше о Драгомиру.</p> <p>— Па да знате — про |
| меју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас какав угурсузлук учинили! -</p> <p>Све девојке |
| , јер ми мучна осећања притискоше груди вечерас!... — Па онда опет склопи очи, а изгуби се у об |
| ашиковање...</p> <p>Један Турчин, који вечерас нешто сувише беше натукао чалму на очи, па све |
| p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Милована неко особито с |
| смешећи се.</p> <p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, али вечерас ће, кажу, бити код кума Милов |
| и дела свога Кастриотића... </p> <p>Баш вечерас беше такав састанак.</p> <p>Док Турци мишљаху д |
| им.</p> <p>— Ако је до моје војске, још вечерас царе господине! —</p> <p>Јосип га потапша по ра |
| мишљаше мало, па онда одважно рече „Још вечерас морам покушати!...“</p> <p>Тек што она то изуст |
| ми се од мучна дуга пута уморило...{S} Вечераће чедо моје, па ће се с нама дуго слатко разгова |
| г беснила...</p> <p>Смркло се.{S} После вечере скупили су се сви у одају код старог Драгомира д |
| говарају госте. — —</p> <p>Кад би после вечере, и Михаљевић отпусти <pb n="171" /> своје пратио |
| ше се полако, и тихи ветрић што у летње вечери онако чудном снагом крепи људске груди, опет љуљ |
| то кроз маглу провириваху, као што кроз вечерњи зрак провирују питоми виногради и шумицама окић |
| о за слободу! —</p> <p>Дуго се кроз тих вечерњи ваздух по пространом пољу разлегао тресак од ти |
| о уживаше, одатле се услађаваше красним вечером.</p> <p>Пространа, недогледна китнаста поља как |
| удима казане и храну што ће спремити за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот војнички!{S} Ако и |
| акога бега, који је ушао у кућу да чека вечеру, коју му мораху укућани зготовити.{S} Ово му би |
| ругог трчећи некуд као да их у паклу на вечеру чекају!</p> <p>— Шта му драго, хоћу.{S} Имаш ли |
| ити, већ јој ваљаше зготовити господску вечеру за толике ненадне госте.{S} И она с Лепосавом на |
| S} Ја ћу му радосно зготовити господску вечеру да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми се од муч |
| ти праве књижевности, дотле ће све бити вечна почињања; а публику која чита не може нам ништа л |
| х!{S} Нека је благосовен Бог, и нека се вечно слави име јединог пророка његовог! — благосиљаху |
| е познао онај слатки осмејак што јој се вечно на лицу блистао.{S} Тек што се мало од чуда повра |
| бескрајња небеса да види шта казује то вечно сијање и трептање, да види <pb n="41" /> то најви |
| дани, пролажаху месеци, пролажаше црна вечност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, али о |
| а догледати не можеш, што се отегло као вечност, већ је на мах ишао оном <pb n="34" /> месту, с |
| с новом снагом нападоше на Турке, које вешти Кочини четници у тренутку тако опколили беху, да |
| ревезе <pb n="118" /> један човек, тако вешти беху возари што га превезоше преко хладне Саве.</ |
| ла често погледајући што знађаху боље и вештије у небо.{S} На послетку не могаху се задржати, о |
| амет занело оно његово оружје, и његова вештина којом гађаше, којом се бацаше и надскакиваше.</ |
| који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти с |
| им намерама.{S} Он дакле притрча својој вештини, па је тако лепо знао беседити да га је на брзо |
| ла беху тако гипка и од детињства у тој вештини научена, да се један чочек могао око другог уви |
| тави ухода везирова употребљавајући сву вештину свога заната.{S} И доиста усплахири се сиромах |
| {S} Еле ја знам шта је.{S} Њему је нека вештица учинила! ...{S} Ову последњу реч тако је бака с |
| /p> <p>— Хајде, ћути молим те.{S} Цвета вештица?{S} О растите уши да више чујете!... чудила се |
| у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогурати кроза сву светину, наћи ће |
| потврђиваше приповедачица — па не само вештица, него још и коњобарка.</p> <p>— Шта?! повикаше |
| к да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити своју мрзост.{S} Нико никад на то ни |
| почини лепа Хајкина ручица, јер колико вешто витлаше оружјем, толико је тако лепа била да је и |
| бри чика Павао тако довека држећи га за вешца или за сатану, па поче говорити и сам крстећи се: |
| пи на српску земљу докле је ослобођена, ви ћете ми за то одговарати.{S} С вама ће ићи и пуковни |
| ему планину...</p> <p>— Слушај рајо!{S} Ви нам оправисте пре времена Салију Бен-Мујагића у крил |
| сиње кукавице на извор од здравља...{S} Ви ћете кукати док је света и века...“</p> <milestone u |
| !...{S} Но манимо се така разговора.{S} Ви ћете се сами уверити, само кад сте срећом још ноћас |
| на Србију као што је то Кочи казано.{S} Ви треба да препречите повратак Кочин <pb n="198" /> и |
| рим као Србин већ као царски официр.{S} Ви треба да знате да његово величанство не ће никад моћ |
| мајоре, опомињем вас на послушност.{S} Ви сте придани моме кору да вршите моје заповести а не |
| поздрављаше Лаудон.{S} Шта има ново?{S} Ви идете из главнога стана? —</p> <p>— Управо од његова |
| Ха, помислим, ту ћу наћи што тражим, — ви сте већ погодиле за што сам ја поранила! —</p> <p>— |
| о једном пуковнику по имену Аржантону — ви ћете водити прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека |
| помоћ! —</p> <p>—- Хм! — мишљаше гроф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да |
| нати за ту тајну, причаше она:</p> <p>— Ви знате да се Станков син Марјан рђаво живи са женом.{ |
| Радича и остале кнезове.</p> <p>— Да л’ ви што чујете браћо? — питаше их.</p> <p>— Богме господ |
| амо да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— А што сте се укочили дец |
| заповест коју вам мало пре дадох!{S} А ви господине — окрену се другом једном официру — јавите |
| а уста четири златне махмудије — истина ви сте опевали само мрвицу од Лепосавине дивоте, али и |
| ј пољани уживајући красно вече...{S} Та ви се сећате колико је њему мило вече, с коликом ли га |
| — та она и кад се крсти Бога лаже, шта ви...</p> <p>Овде јој увређена прекиде реч кидисавши на |
| е уздао, да сам сасвим мирно спавао кад ви стадосте разваљивати моју тамницу, и ништа ме није м |
| хајде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичњака па поред пута што |
| што нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само пазите! —</p> <p>Непоз |
| , слатки бабо!...{S} Сејо мила, где сте ви?...</p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти је ба |
| ако узбуњено куца?...</p> <p>— Знате ли ви да стари Драгомир има ћерку?... рече тајанствено бак |
| олу светога посла што га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити |
| фа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господине Штурме! <pb n="194" /> Сад знате моје запо |
| леко јој лепа кућа!...</p> <p>— Ама зар ви слушате ту стару лажу? — поче опет она прва баба што |
| треба само видети па осећати, али међер ви је и испевасте.{S} Чок аферим! — и при овим речима д |
| дуго време.{S} И он им причаше:</p> <p>„Ви се сећате оне страшне ноћи, кад бесни Турци запалише |
| увају се на земљу; па их не диже никака видарица...</p> <pb n="25" /> <p>— Господе помилуј! — с |
| ветница...{S} Ох, па она милостива вила видарица што га избави од очевидне смрти па она света з |
| ати му Бога старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и |
| на силу одвучени беху из својих кућа да виде турске задужбине, очајно крьаху руке и згледаху се |
| рћући се на све стране, примицаху се да виде шта је, и наједанпут као муњом у један мах згођени |
| н их почасти мало, док се поодморише да виде на чему су.{S} Коча их уведе у намештену собу, где |
| рили под пепео!</p> <p>Све се нагоше да виде, па кад угледаше сакривен барут, а оне све прснуше |
| естрпљењем и радозналошћу сви чекали да виде тог чудног старца, о коме се толике бајке разношах |
| их анђелака који као да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна |
| > <p>Све девојке љубопитно очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, а она мудра познаватељка пањев |
| /> војске које чисто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи из овог чудног састанка, радосно клик |
| румен пољубац румене зоре.{S} Сад Коча виде да је време кући ићи, јер он се, од како је свако |
| у онако оружје, онако богато одело, кад виде у њега вранца, од кога лепшега коња ни помислити н |
| ова чочечка игра, па <pb n="74" /> кад виде како овај дође до лудила од страснога заноса, онда |
| о...{S} Све му је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут — идит |
| јој цар седи.{S} Војвода се насмеја кад виде како сам се ја укочио од чуда, пришав цару говораш |
| ђе пред једну кућу на крај села, па кад виде да је онака иста као и пре три године што беше, и |
| погледа још једном по бедемима, па кад виде да су скоро празни, он се маши за силав, али место |
| </p> <p>Кад Павао зачу ове речи, па кад виде да се незнани делија, ког је он за сатану држао, и |
| з Поњатовски са својим одељењем, па кад виде да Михаљевић уступа, брзо ободе коња и полети у ва |
| > <p>Овај погледа на ону страну, па кад виде на Србину онако оружје, онако богато одело, кад ви |
| риволи да јашеш? — насмехну се Коча кад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</ |
| раздражен и опијен, опет се зачуди кад виде колико његов комшија напојнице даде па га за то за |
| и брата, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стена, онда помисли да ће га н |
| , уздисаше за Кочом, плакаше... али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, |
| Младоме вођу заигра срце од радости кад виде како му је војска храбра, и баш хтеде да јој некол |
| p> <p>Мајци задрхта срце од радости кад виде Кочу опет весела, па за то хиљаду пута у себи благ |
| е звао, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже.</p> < |
| </p> <p>Младићу се даде мало на жао кад виде колико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да с |
| а њега још не би...{S} На послетку кад виде вила да прође и трећа година, она се претвараше пр |
| аксаше бој...</p> <pb n="256" /> <p>Кад виде Комо да више нема наде, он само погледа у небо.</p |
| лаве није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев намесник оправи силну војску ка Крушевц |
| је туђинска помоћ!...</p> <p>Кад Мргуд виде о чему се поведе разговор, закуца му живље срце, а |
| >Коча се беше упутио на ону страну, где виде да мало час паде Пањатовски, и стигнувши на место |
| е <pb n="80" /> своја сјајна лица да не виде чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког трену |
| зи где нешто сену, и — он више ништа не виде.</p> <p>- Млади кнежевић беше мртав....</p> <p>Стр |
| поклонити мора!{S} Али узалуд, он је не виде, и премишљајући како више никада у животу не ће ви |
| — идите, да вас никад више очи моје не виде!...{S} Ох!... — па онда паде.</p> <p>Буле се још ј |
| о у јашмак замотала да јој се ни очи не виде.</p> <p>— Шта желиш ти од мене ханумо?{S} По чему |
| познају плаве шарваре хајдучке, већ се виде златом искићени копорани у хајдука...</p> <p>А вој |
| 1" /> <p>Хуршид се још једном осврну, и виде Хајку где је за њим пружила своје лепе руке, а очи |
| е мало повратио од свога страха, и који виде како ага плаче, стаде га миловати по његовој густо |
| је се преварно.{S} Кад везир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а |
| н и да је могао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви његови другари ухватише па му се учини д |
| е људско. </p> <p>А Драгомир?{S} Кад он виде шта му учини шћерца, <pb n="45" /> сену му пламени |
| во посета у по ноћи.</p> <p>Турчин како виде да се отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе |
| џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} Кад одем пре |
| ..</p> <p>Заповедник од Филибета кад то виде, погледа још једном по бедемима, па кад виде да су |
| страна опкољена, сад на ново оживе, јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити |
| му се учини да у своме мрачном ходнику виде шесет јуначких српчића натакнуте на кочеве где се |
| е, браћа охладише...</p> <p>Кочин друг, видевши како му цуре доскочише, оде безобзирце кући, ал |
| ="96" /> <p>Везир подиже мало главу, па видевши да крџалије сјахаше с коња па се полако спустиш |
| чуда скаменише се, а њихови противници видевши да им сам Бог шиље помоћ одакле се никад надати |
| е видела!— одговори она мирно.</p> <p>— Видела си је? — повикаше све зачуђено. — Ти си видела Д |
| као да прођоше толике године од како га видела није, а на лицу јој кроз неку црну облачину од б |
| а — куга их сатрла — коликог није нигда видела српска земља!...</p> <p>— Та да се свака капљица |
| румен вес, само по која бела перјаница видела...</p> <p>— Дакле сви падоше?...{S} Јуначки су п |
| ко је уснила слаткога брацу, како га је видела где кроз најжешћу ватру разгони крвничке чете, к |
| му кажеваше како јој је мило што га је видела.</p> <p>У том тренутку поче се сунце рађати, и о |
| хладноћа кроз срце пролажаше.{S} Она је видела како јој отац у сред какве шале, у којој му се л |
| јска његова, која бејаше клонула кад је видела <pb n="181" /> како је са свију страна опкољена, |
| p>— Па Бога ти де нам причај како си је видела!...</p> <p>— Хоћу... али... само... немојте Бога |
| како је лепа!</p> <p>— Знам, јер сам је видела!— одговори она мирно.</p> <p>— Видела си је? — п |
| ажао да чини, те се тако издао; тако је видела лепа његова јединица, да јој баба страшна мора у |
| крваво разбојиште...</p> <p>Зулма није видела кад одјезди сестра њена, она је кукала...</p> <p |
| сеље како света Враћевшница одавно није видела.{S} Ту се беше искупила храбра Гружа, ту беху по |
| мрачне, тако пусте изгледаху, па кад би видела сјајно оружје и господско одело његово, како је |
| није жао сиромашка Мргуда.{S} О, да си видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не |
| лице...</p> <p>— Шта си видела, шта си видела?! — забрзаше многе.</p> <p>— На дивану од кадиве |
| а бејах покрила лице...</p> <p>— Шта си видела, шта си видела?! — забрзаше многе.</p> <p>— На д |
| си је? — повикаше све зачуђено. — Ти си видела Драгомирову Лепосаву?</p> <p>— Бога ми — и сад с |
| се остале.</p> <p>— Јест, јест, ја сам видела неколико виловњача, па шта ће даље бити? — прихв |
| оти.{S} Кроз прорезане јелеке на прсима виделе су се навезене бурунџук-кошуље, а о појасу лепрш |
| јде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичњака па поред пута што вод |
| сомучно трзају, како обамиру, и које су виделе и последње самртно трзање, а несу могле помоћи, |
| мо да не закасниш, ма... ма се нигда не видели... па опет клонувши слаба женска страна, паде по |
| ш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... тако збораше незнани јунак, па приђе с |
| од страшну материнску тугу?{S} Јесте ли видели кадгод, или да несте и сами осетили како је кад |
| онашању везирову да су једне тамне ноћи видели како неки Турчин избави из турских аждајских уст |
| дана има пет шест година како се несмо видели! — па онда га опет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где |
| су стари познаници, који се само одавно видели несу.</p> <p>— А сад побратиме кажи ми се по име |
| p>— Ето господине — шапташе Мргуд — ето видели сте шта зборе и мисле српски главари, па сад каж |
| веома се зачудише <pb n="108" /> кад су видели како он постаде на један мах веома милостив, как |
| > <p>Гости се зачуђено погледаше кад су видели како место веселог кикота, који обично крунисава |
| ао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише мајка и с |
| се не могаше да начуди кад је више пута видело красни ружичњак где плаче.{S} За <pb n="90" /> ш |
| гуд се из прва нећкао, али кад пристаде видело се да је то једва дочекао.{S} И тако остане он к |
| ливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — овоме не беше баш најмилија та братска љубав.< |
| небо у најмрачније ноћи; из очију му се видело да је веома срдит.</p> <p>Пошто је подуже стајао |
| </p> <p>Овде ућута Периза, али се јасно видело да није све исказала што јој на срцу беше, да је |
| у тај мах возар окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да ни |
| н би видео скромну црквицу варваринску, видео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући. |
| p> <p>Шахин не знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потресоше његове речи, али га јо |
| љег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb n="54" /> цуре или жене онаку косу, која се |
| ном харамији!...</p> <p>Да није Фејзија видео лепу Перизу, да га кроз срце не минуше она два ош |
| Он је најпосле из свега опхођења Кочина видео да је овај неку цуру замиловао, и сад је само гле |
| е био, али не с тога, што је опет брата видео, већ за то, што је из његових потоњих речи дознао |
| врати као мртав од умора, а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше |
| камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по ње |
| бо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио што је |
| навек, да не може никоме казати шта је видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једр |
| хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво догодити не може, и после ак |
| и куд иде, особито од оног дана кад је видео колико је Коча са својим својствима над њим узвиш |
| ни за једним не би зажалио само кад је видео да му је у сваког војника право српско срце.</p> |
| укама растављају с душом.</p> <p>Кад је видео да је сад сам угаси велико кандило што целу прост |
| ти како је видео вилинско коло, како је видео њихова лица...{S} Сиромах младић није се ни трену |
| да и један смртник може казати како је видео вилинско коло, како је видео њихова лица...{S} Си |
| свој.{S} Његов бистри ум у тренутку је видео колико је важна зањ ова битка, знао је да ће све |
| ближе оним облацима да видим шта је, и видео сам две војске како се страховито боре! —</p> <p> |
| заше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео горе, |
| и најмање знао шта око њега бива, он би видео скромну црквицу варваринску, видео би колико је д |
| коју играху и каку он до сада ни чуо ни видео није, не могаше мислити рад оног необичног одела |
| Шахине — кораше га младић — ти је неси видео, ти не знаш шта је лепа Периза!...</p> <p>— Та не |
| ир из охолог заноса свог.{S} Сад је тек видео колико је погрешио што онолико о себи држаше, па |
| ирко мрзи Кочу — премишљаше он — ја сам видео својим очима оно, рад чега ће он нањ страшно мрзи |
| .{S} Ја сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар српских чета борио као лав!{ |
| е питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како ти је име, за то здраво да си ми Богом побра |
| ицама окићени брежуљци, да си разгледао видео би много слика што их врло ретко у животу виђаш.. |
| ти велики човек!...</p> <p>Кад је Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо не |
| рова двора, не би ли само још један пут видео то девојче, које је у свему свету једино силније |
| аше да сунце није никад лепше на заходу видео, чињаше му се да они злаћани облачци, што трепћах |
| абављао се њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио.{S} Њего |
| то запита.</p> <p>— Зар си је ти кардаш видео?...</p> <p>Турчин само подиже очи у вис па тешко |
| господарем.{S} Он није мртав, ти ћеш га видети!...{S} После тих речи нестаде оца Николе, и ја с |
| ти, јер нико, а особито раја није смела видети његова милосрђа...{S} Но тешило га је то, што га |
| да је Коча разговетно више таких лепота видети могао, онда је он узалуд гледао, јер ништа од си |
| га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чути није могао, да падаше на земљу као д |
| !...</p> <p>— Нити ћу и ја сиромах икад видети храброга Кочу, да му захвалим што избави част је |
| ј поглед: — Вашег коња не сме нико овде видети, као што нико не треба ни да помисли да сте ви о |
| предвиђале да више ни један не ће своје видети, за навек прашташе од своје деце, па се скупљаху |
| ма и каук, по њему и опет на све стране видети можеш чађаве камиларе од арабије што су на своји |
| амо на западу бејаше румено, и могло се видети како сунце полако залази обмотавајући овај свет |
| раном па запаљена заједно горе, па ћете видети каке су страшне муке, којима хоћаху Турци да сат |
| а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињаст да верује он |
| , у најмрачније кутове, где нигда не ће видети сјајнога сунца, нигда оног божанства што се зора |
| дељење од десет хиљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо ли Осман-пашу!..</p> <p>— Ох јуна |
| шљајући како више никада у животу не ће видети дивне оне лепоте враћаше се с обореном главом, д |
| > <pb n="135" /> <p>Ал’ најдивније беше видети капетана Кочу, који на свом вранцу као какав сур |
| а?{S} Мене умори страх да те нигда више видети не ћу! — притискиваше обрадована мајка сина свог |
| /p> <p>— Дивна Перизо, ја те нигда више видети не ћу, моји слатки сни нигда се збити не ће!...{ |
| едњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још јед |
| о кроз решетку једног прозора на страни видети шта се у харему ради.{S} Још из баште се чуло да |
| Муратовој, оданде ће све поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави!</p> <p>Заповест се на |
| замотао у кабаницу да су му се само очи видети могле.</p> <p>После првих поздрава, Мргуд се окр |
| земљу, и Србе и Турке...{S} Само си тек видети могао како се кроз облак сустижу небројени страш |
| је човек једва на три корака пред собом видети могао, па опет Турчин ни мало не застајкиваше да |
| избројени, и тешко да ћу те још једном видети...{S} Ја ти не знам захвалити за оно што си ми у |
| задовољавао се тим што ју је сваки дан видети могао.{S} Ох!... можда много више среће, много в |
| е ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се облак праха од тул |
| таше се Турци куд који.{S} Тек си могао видети како неколико Срба гоне по читаве чете Турака, к |
| ју.</p> <p>Нигде, нигде више неси могао видети срећна осмејка да благује на лепушкастим обрашчи |
| уста.</p> <p>Нигде живе душе неси могао видети осим по ког рајетина, који с обореном главом — к |
| наспрам јасне месечине разговетно могао видети!{S} Пред собом је гледао како се низ брежуљак сп |
| дом погледа браћу своју, као да је хтео видети како им је душама кад чуше песму, и страховитим |
| шта ја сад испричах, то није било лако видети; он је непрестано ходао замотан у неку црну каба |
| шта не могаше да опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто га нестајаше, та |
| леђа окренуо, па му се лице није могло видети: за то необични овај гост спусти своју чудну саб |
| беше, да се кроз облак од прашине могло видети оружје где наспрам сунца одсјајкује, — да му не |
| у црну кабаницу, а ево како се то могло видети: он је тако радио кроз сваку нахију, кроз коју ј |
| лепота не може испевати, оно треба само видети па осећати, али међер ви је и испевасте.{S} Чок |
| едрене, и.. можда се никад више не ћемо видети. — Младом Крџалији задрхта жестоко срце што при |
| обро, тако, то је врло добро, тако ћемо видети која има право! — повикаше све, и тиме се оконча |
| тужну причу, али на коме се опет ласно видети може тихо спокојство с погледом који је упрт у н |
| о се тамо далеко бељаху од снега, чисто видети могоше.</p> <p>Он је мало стајао, мало уживао, п |
| дао и убио јунака, каког неће више свет видети, одузео си му живот да не могне ослободити јадно |
| ека жешће но икакав хаџис; а можеш опет видети по које лепо харемско чедо, како је сетно село п |
| бити, јер га ја за живота још који пут видети морам!... па онда опет седе.</p> <p>— Али — не м |
| ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а не ћу видети избавитеља свога!...</p> <pb n="89" /> <p>А оста |
| ма се кроз густ дим од наргилета могаху видети многи Турци како замишљено гладе своје седе брад |
| чица и невестица, јер неси могао ни њих видети.{S} Оне сакрише своје лепоте у мрачне кућице, у |
| по бистрој тихој Морави на којој можеш видети какав чунић како се полако лелуја промичући испо |
| ка пута, од силних борба одмори, па ћеш видети како ће сутра јуришати! ...</p> <p>— На град, —- |
| ="223" /> <p>— Та искажи је већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши! — говораше Мр |
| сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам могао доћи!...</p> <p>На ово се Мр |
| асно село!{S} Свуда, куда год погледиш, видећеш саму сиротињу и невољу, свуда саму пустош!...{S |
| </p> <p>— Зар још нешто има? —</p> <p>— Видећеш.{S} За ове три године докле ми мнидијасмо да је |
| љу у цркву, па се завуци у какав кут, и видећеш, ако буде Цвета вештица, она ће се прогурати кр |
| , ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео бити жесток бој за слободу!.. |
| премишљаше млади јунак у себи — помајко видећеш да ћу моју <pb n="78" /> заклетву славно изврши |
| чисто душа расла видећи шта се почини, видећи да је добио све оно, што је желео, и то без и на |
| — Јер ми се јавио у спу свети Никола! — видећи да се они на те речи као у чуду неком погледају |
| че...</p> <p>Мргуду је чисто душа расла видећи шта се почини, видећи да је добио све оно, што ј |
| корце.{S} Али Турци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па стану још силније нападати, и |
| та ти велиш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћут |
| ару!{S} Све друго, само то не могу! — И видећи где везир на ове речи на ново ускипе, похита да |
| рстивши руке па прси, радосно се смешио видећи како му се по целом стану ори песма, како му је |
| ао све те приче и бајке.{S} На послетку видећи да нема нашта од спавања устаде с постеље, која |
| >— Добро, добро, — насмеши се џенерал — видећу јеси ли ми лагао! — Па онда поћутавши мало окрен |
| а шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb n="3 |
| им вођа обасипаше срећом ове речи, кад видеше како захвално <pb n="149" /> диже очи своје к не |
| побојаше да им вођ памећу не помете кад видеше како се очајно занесе од туге...{S} Ал камо та л |
| мађионик шалу са Шапцем збија; али кад видеше да ту нема шале, онда сами запалише једно подгра |
| к не угледа Кочу на површју, па још кад видеше како на својим рукама изнесе Мирка, радосно клик |
| ама.{S} Али све узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер е |
| /> као да их никад Једренетске стене не видеше... —</p> <p>Везир је од љутине чупао своју сребр |
| и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше да таласи бујне реке пронесу какав искићени турб |
| — и при овим речима даде чочецима, који видеше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише |
| ану.{S} Дружина се мало заустезаше, јер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један |
| азе.{S} Али стражари целу ноћ ништа нит видеше, нит чуше...{S} С оне стране стене не могаше се |
| о том одговору, али брзо рече:</p> <p>— Види се да има у твом срцу поред толике рђе и једна иск |
| а казује то вечно сијање и трептање, да види <pb n="41" /> то највише величанство па да се у то |
| е кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаше к |
| ео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то вечно сијање и трептање, да види <pb |
| добро свој поглед у главара српског да види шта ће чинити.</p> <p>— Јест рђаво честити војводо |
| ажаше...{S} По кад кад учинило му се да види неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би за |
| ко с највећом радозналошћу очекиваше да види, пред кога ће клекнути Лепосава, то јагњенце које |
| опет Турчин ни мало не застајкиваше да види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше.</p> <p |
| од својих големих послова, дође кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и на |
| бахат од коњског хода, он би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} Мал |
| ати.{S} Њихово око не беше навикнуто да види рајетина тако богато обучена.{S} Али они не знађах |
| ни такум на коњу, Мирко подиже главу да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа претвараше |
| јицу, па се брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да ус |
| уку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако потресао, да је |
| мах отворити врата већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} Крај димњака куњао је стара |
| тим непрестано трчкараше у коњушницу да види да л’ му је намирен вранац, кога миловаше <pb n="1 |
| не верујући да је доиста оно што очима види.{S} Сад је могао и опет разгледати добивено цвеће, |
| под његовог <pb n="71" /> белог бурнуса види му се чађаво лице, које је изгорело у непрегледним |
| момак може ме издати...{S} Особито кад види како ја непознатога кришом у кућу уводим...{S} Али |
| од Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије види.{S} А осталу војску оправи с најпоузданијим вођима |
| ео бити, ако те што скорије код себе не види! — одговори Кочин посланик тужно. </p> <p>— Шта ре |
| појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра данас учинио да ти не ћ |
| сад знате, што оданде се ништа више не види до два облака од праха, који се страшно комешају и |
| > <p>Међу тим Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца шт |
| — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже.</p> <p>— Ха ти си!...{S} З |
| ледавши хитро на све стране да је ко не види, истрже из плаве своје вереџе неколико цветића што |
| > <p>И ако се Фејзији хитило да час пре види жуђену своју Перизу, да час пре чује умиљати глас |
| ајна муња, погле шта се у тамној собици види...</p> <p>На постељи лежи постара жена, с рукама с |
| неколико тренутака.{S} Дакле да је опет види? да се с њоме разговара?!...</p> <p>Али код свега |
| е као што се ноћу кроз густу тамну шуму види каква лепа кућица што се на путника чисто смеши... |
| ежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, видим... али зар је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти |
| е им одсјајкиваше спрам сунца.</p> <p>— Видим, и они ће можда на сабор, одговори он равнодушно. |
| не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад та |
| колико сам могао ближе оним облацима да видим шта је, и видео сам две војске како се страховито |
| рже се скотрљам у један кут чекајући да видим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а с |
| идех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb n="30" /> шта је.{S} Ал’ опет несам смела гол |
| побро, опрости, ја сам те само кушао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој пр |
| правога живота...{S} Још једном само да видим оно место, где си ти становала!...</p> <p>И после |
| помислим да је ово све истина што очима видим, све ми се чина неверица...</p> <p>— Али да л’ се |
| уши, у којој тако мрачно беше...{S} Сад видим за што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђердан |
| ку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар...</p> <p>— Б |
| запита на послетку Коча: — ја нигде не видим ни једног ћесаровог војника! —</p> <p>Старац слеж |
| твоја јунаштва жудео и молио Бога да те видим.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да си ми жив и |
| /p> <p>— Где си сине, само једном да те видим, једном да те загрлим...{S} Ох ја сам стар...{S} |
| чекао и на послетку опет доживех да те видим.{S} Слава буди Богу!—</p> <milestone unit="subSec |
| ти не ће!...{S} Али барем да још једном видим оно место на коме си ме први пут обасјала зраком |
| делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим Хајка весело опрема братову доламу довршујући сја |
| ислим, то никад не може бити да ја опет видим Кочу мога!...</p> <p>— Нити ћу и ја сиромах икад |
| ећ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пута! —</p> <p |
| комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?...</p> <p>Младић још не знађаше да проговори.{S |
| лму —- с Богом и праштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма није чула братско опраштање, о |
| ...{S} С Богом остајте, у здрављу да се видимо! — покуша сиромах да дода мало весело, па одлети |
| усти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин.</p> <p>У граду беше 5000 пешака и 2000 коњаника |
| знати.{S} У град се увукло десет хиљада видинлија, поред свију стража што су на све стране раза |
| p>— Пре пеки дан чујем испод руке да се видински паша с грдном силом упутио у помоћ Смедереву и |
| ом друга.</p> <p>— Ја сам одавно рекла: видите ли тог Драгомира, он није са свим чист!... увера |
| љуте бојеве из своје младости!{S} Па да видите какав плам обузме лице слабога старца кад се сет |
| ас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас какав угурсузлук учинил |
| шни смех зачу се чемерни уздах: — Боже, видиш ли?... —</p> <p>Али то беше и опет само уздах, а |
| , и врх свега једну малу меденицу...{S} Видиш нано шта ме је молила моја лепа Мркша, па ја то н |
| уму одведе га врло близу села.</p> <p>— Видиш Мргуде ову стазу?{S} Хајде полако њоме, ја ћу те |
| {S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се он с њим стане играти као мач |
| ого боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да видиш како стоје ствари.{S} У Земуну је силна главна на |
| ове.{S} Арбанаска ће те нога згазити да видиш како је тешко робовање!...</p> <p>- Ово беху таке |
| е тек оно, рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље, коме се Турадиј |
| мо сам овог анђеока избавио, али ти све видиш, ти све знаш!...{S} Опрости, опрости!...</p> <p>Т |
| вораше стари слуга божији — што ме овде видиш, још мање ономе одакле изађох.{S} Ја у једној црк |
| ако треба свој посао да врши.{S} Сад је видиш око живине, сад музе краве, а сад опет ено је око |
| ако окићену звезду и полумесец, и да не видиш онако богато извезени самур-ћурак, опет би по њег |
| тоје, па само његов миг чекају; и да не видиш на његовом белом турбану онако окићену звезду и п |
| амишљено гледећи пред собом.{S} И да не видиш оне силне џелате што иза њега на једио десет кора |
| и.</p> <p>— Шта гледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају један преко другог трчећи н |
| рнка — шта то радиш?</p> <p>— Па зар не видиш.{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се све друге |
| и он равнодушно.</p> <p>— Ха, та зар не видиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још шта је |
| сетивши се шта је и како је — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи послала |
| о свом јадном, кукавном народу...{S} Ти видиш да сам ја свагда чинио колико сам могао, али су м |
| ако јако притискује.{S} На његовом лицу видиш нацртан срећан сан.{S} Остави га, нека сиромах са |
| е питам јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо?... питаше да |
| ој прича своје црне слутње које су тако видовите биле да виђаху кроз највиша брда, преко непрег |
| абаницом па пође стазом...</p> <p>Путем виђао је Коча много лепих положаја, којих је тако пуна |
| не слутње које су тако видовите биле да виђаху кроз највиша брда, преко непрегледних поља један |
| много слика што их врло ретко у животу виђаш...</p> <p>Ту седи озбиљни Арабистанац, што је на |
| не беше ускочио месец, те се спрам њега виђаше као у по дана, то Коча заповеди да се све чете у |
| <pb n="134" /> <p>А Мргуд?...{S} Он се виђаше радостан.{S} И доиста радостан је био, али не с |
| ју учини се Мирку да је то неко небеско виђење, па паде на колена, и промуца једва дишући.</p> |
| уцима...{S} На послетку, по оним пољима вијале су се онда свете заставе, злаћани крсташи страхо |
| Зулму где се по леденом камену као црв вије...“</p> <p>Певач застаде малко да се одмори.{S} Та |
| ко поносито држи као лабуд, грива му се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва фрче ватру, |
| ао како чудна прилика што се преко неба вијне па је нестане, пузаху се уз стене и кршеве кад их |
| чи се купила јуначка, велика душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло познати по |
| то све тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то вечно |
| абука, и обасја Филибе, у коме се орила вика, врева и песма силне арбанаске војске.</p> <p>И ак |
| Колико смо се тукли, три пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има |
| ир је беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да је својим гласом могао надвикати бубње и т |
| хићаше у помоћ.</p> <p>— Соколовићу! — викаше Коно машући му руком — Соколовићу брате — рече з |
| ало на памет?</p> <p>—- Нано, нано!.. — викаше Коча још с врата.</p> <p>— Шта је сине?{S} Да се |
| е ту се све ужурбало, да се од праске и вике ништа не чује...</p> <p>И у том тренутку кад се Кр |
| нешто још страшније догодило?</p> <p>— викне младић престрављен: — та говори живота ти! —</p> |
| , та ваљда још несмо бабе?{S} Овамо!... викну Коча на дружину, па са својим вранцем као тица пр |
| таше као шума у гори...</p> <p>— Пст! — викну мало после Коча, и све се утиша.{S} Он је осетио |
| ође до лудила од страснога заноса, онда викну играчицама:</p> <p>— Ђузел Фато!{S} Девере ти окр |
| судио!... — уздахну јадан Коча па онда викну да је надвикивао и саму јеку од страшних плотуна |
| сатрти! -— Па онда окренувши се својима викну: — Шахине, нека је спремна војева! —</p> <p>Коча |
| ни топ ни пушка.{S} Кад би у зору, Коча викну својој браћи:</p> <p>— Јунаци, хоћемо ли да срамн |
| своме коњу, па колико га грло доношаше викну:</p> <p>— Браћо, опколише нам господара, брже за |
| ати једногласно дајире, пљесну рукама и викну:</p> <p>— Чочек-кьзлар!<ref target="#SRP18631_N3" |
| моли за примирје од пет дана горопадно викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Не дам му ни пет сахата, |
| /> Кочо, Павао ђипи са земље па љутито викну:</p> <p>— Али не зовите га покојним кад вам кажем |
| н се прену, па познавши ђувендију чисто викну -</p> <p>— Надина!...{S} Одкуда ти ту? —</p> <p>И |
| и.</p> <p>Један досетљивац на један пут викну док се <pb n="84" /> стари кнезови у немом болу п |
| главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши:</p> <p>— Ко је јунак за мном! — сјаха с коња |
| шку иза паса да коњаника од маха смлати викнувши:</p> <p>— Валах влаше нећеш ти јахати такога к |
| p> <p>Пошто је у тренутку све прегледао вику да га сви чути могоше...</p> <p>— Кнеже Јоване Мил |
| Онај чудни сан, па онда вилинско коло, вила осветница...{S} Ох, па она милостива вила видарица |
| Али...{S} Слаба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала заручника свога, дуго је број |
| са светом, допаде из убаха помоћ...{S} Вила из горице...{S} Она га је изавила...{S} Млађани ју |
| па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лековито вилинско биље |
| ла осветница...{S} Ох, па она милостива вила видарица што га избави од очевидне смрти па она св |
| слушао, само кад би крај њега била мала вила, красна Лепосава...{S} Сад, кад му млађано срце бе |
| звидан! — радосно се пљесну рукама бела вила.</p> <p>Коча устаде као после кака тешка спавања, |
| p> <p>— На дивану од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју она ми |
| ти, ја ћу ти учинити! ... —</p> <p>Бела вила дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно паде |
| pb n="58" /> <p>- После тога раздрагана вила још га је нешто запитала.</p> <p>— Сине Кочо, кажи |
| часу згоди и Коча само спази како једна вила што остаде извади из недара неко сунце — шта ли — |
| по свему би помислио да је то загоркиња вила, само да јој за појасом не беше љуто оружје...{S} |
| воја налетна нерасудност!...</p> <p>Сад вила распусти своја сјајна крила да се узвије у ваздушн |
| а не потражи ону тајанствену пећину где вила милује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не наша |
| га још не би...{S} На послетку кад виде вила да прође и трећа година, она се претвараше простом |
| сунце кроз гране просијаваше, седела је вила крај извора горко плачући...{S} На један пут зачу |
| и достојан унук Марков. — Па онда клече вила те склопивши руке као да ће се Богу молити, шапута |
| {S} Јадно момче....</p> <p>Тако збораше вила, па је на један мах нестаде, као што нестаје оних |
| — у највећем заносу од радости шапуташе вила — ти си достојан унук Марков. — Па онда клече вила |
| он би чуо ове речи што их тихо шапуташе вила:</p> <p>— То су оне велике црне очи, оне јуначке в |
| .</p> <p>— Чуј ме даље Кочо!... продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја |
| ним рукама мољаху Богу, а најстарија им вила прозбори, раширивши руке:</p> <p>— Ходите кћери мо |
| ухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вила...{S} И по ономе танахном витком узрасту, па и по |
| <p>— Разговараше?!{S} И ти си чула како вила збори?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас к |
| с њоме би му и живот узели.{S} И уз то вила непрестано љубљаше своје дете, и после сваког тог |
| жи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л’ ти м |
| у нарасла крила и све онако ко у других вила.</p> <p>Девојке клекоше поред свете ватре што онак |
| не би кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вила полако опет се спусти над мртво момче, убриса му м |
| са мејдана на који пошао беше...</p> <p>Вила поверова младоме витезу, и он одлете на своме коњи |
| , те се другом лепотицом жени...</p> <p>Вила задрхта...</p> <p>Кад сватови до извора дојездише, |
| медову.{S} Ја ли не знаш шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву сиротињу?{S} По |
| мо му пута! —</p> <p>— Хоћеш, кад он по вилајету разаспе једно шесдесет хиљада војника! — насме |
| сенула преко мутног неба његове душе, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову божанск |
| вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве |
| његово...{S} Тако страховите беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и један смртник може казати |
| а ноћ, зачуше се неке песме, и почну се виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} |
| што промаче не беше чедо лепо из горице виле.</p> <p>Како је Коча тај дан провео чекајући ноћ, |
| чина Лепосава.{S} Еле на једанпут узеше виле у среду оне девојке стадоше им певати, стадоше их |
| се ради па није могао чути шта зборише виле, али је од она два девојчета познао једно.{S} То б |
| бледа и увехла ко преплануто цвеће.{S} Виленик је из далека гледао шта се ради па није могао ч |
| а погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диже у планину.{S} Те овамо, те онамо, не |
| е се толике бајке разношаху као о каком виленику.</p> <p>И заиста улеваше у сваког поштовање он |
| p>То су сватови онога витеза што бејаше вили задао веру, па је заборавио, те се другом лепотицо |
| се у једном дивном сну оно красно лице вилине ћери.{S} Толико га јадника занеше оне црне очи, |
| ранцем стајаше непомично, гледећи дивно вилино дете.</p> <p>Одиста човек не би могао на њему ни |
| а се чуде њеној причи — како је лепо то вилино дете!{S} Онаке очи, као што их има Драгомирова Л |
| > <p>Младићева глава клону на прси а на вилином лицу засја небеска радост.{S} Она се не могаше |
| ицаше крв, и коју беше начинила отровна вилинска стрела, и она се наже нањ па му лако љубљаше п |
| ежевић беше мртав....</p> <p>Страховита вилинска стрела згоди му честито срце његово...{S} Тако |
| беху мртви...</p> <p>Отроваше их горке вилинске сузе што у извору беху... </p> <p>Хеј неверо!. |
| пролевала је горке сузе, а те небројене вилинске сузе слеваху се у хладни извор крај кога је се |
| е усне...</p> <p>Што више обасипаху ови вилински пољупци хладна мртвачка уста, што се више прос |
| певају?{S} Ето онако и још лепше звони вилински глас. —</p> <p>— О хвалимо те Боже!... кршћаху |
| разе њино руменило, а његове уснице под вилинским пољупцима задрхташе...</p> <pb n="57" /> <p>— |
| ћи преживео.{S} Онај чудни сан, па онда вилинско коло, вила осветница...{S} Ох, па она милостив |
| а...{S} Он беше нагазио на вилистан, на вилинско коло!....</p> <p>Тек што је ова муња сенула пр |
| е виле — Буди Бог с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи и она што им је најстариј |
| /p> <p>— Шта?{S} Не зна ни како се зове вилинско цвеће! — Ха, ха, ха, — смејаху се остале.</p> |
| неслогу!... —</p> <p>- И сад се рашири вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне |
| један смртник може казати како је видео вилинско коло, како је видео њихова лица...{S} Сиромах |
| е није могао уздржати да не потражи оно вилинско цвеће око друма што води к Морави, да не потра |
| с кога је јуче угледао да промаче лепо вилинско чедо.{S} Тако је бар он мислио.</p> <p>Кочу не |
| ла се опет врати носећи у руци лековито вилинско биље.{S} Одмах клече крај лепе жртве, покри му |
| и млада девојка, танког узраста а лепог вилинског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да |
| више нигде не беше станка.{S} Слика тог вилинског одојчета непрестано му трепћаше у души, и још |
| љубљаше своје дете, и после сваког тог вилинског пољупца постајаху они лепи обрашчићи све сјај |
| адоше их љубити, па их онда одведоше до вилинског потока те се окупаше, па кад из воде изађоше |
| и се и задрхта...{S} Он беше нагазио на вилистан, на вилинско коло!....</p> <p>Тек што је ова м |
| ко ми срца морао бих помислити да сам у вилистан забасао, да само међу њима нема оног страховит |
| оје се распадаше од бола. — Где си сада вило Јастрепкињо, да помогнеш посинку своме? —</p> <p>— |
| <p>Сад се Коча опрости са свима, поседе виловита вранца свога па одлети са својих неколико мома |
| па одлети на поље; брзо скочи на свога виловитог вранца, па пошто се саже још једном Мргуду те |
| јде, хајде, кад, а на један пут нестане виловњача.{S} Погледам око себе, аја нема.{S} Кад мало |
| <p>— Јест, јест, ја сам видела неколико виловњача, па шта ће даље бити? — прихвати једна што бе |
| а поред пута што води к Морави неколико виловњача? —</p> <p>— А шта је то? — запита једна.</p> |
| ено:</p> <p>— Драгомир је ћерку добио с вилом из Јастрепца!...{S} Све баке стајаху као скамењен |
| а, протре очи, па кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде |
| што кроз вечерњи зрак провирују питоми виногради и шумицама окићени брежуљци, да си разгледао |
| о да проговори, Коча му пружи буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опе |
| , <pb n="72" /> већ пише и пише руменог винца, певаше колико их грло доношаше, а кад би стали д |
| гору.{S} За мало, и он се попе на један вис.{S} Случајно омаче му се поглед низ планину, и како |
| део?...</p> <p>Турчин само подиже очи у вис па тешко хукну.</p> <pb n="75" /> <p>— А дина ти је |
| од чега му је и капа, па још острагу му висе два репа од њега... само што на њему нема никака в |
| узе од оца хата, којему о шимшир-седлу висише сребрне кубуре, које Фејзија брзо шчепа па јурну |
| ти морала-</p> <p>На прагу стајаше млад висок јунак с бледим очајничким лицем а у богатом окиће |
| мирисавим крилима од дуге црне косе, с високих небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла дев |
| .</p> <p>— Бога та Кочо, где научи тако високо зборити?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад г |
| питиваху зањ што им се веома допало оно високо поштовање, које указиваше спрам сваког старијег, |
| да испевати, онда опази Коча да се и на високу планину пред њим и на пространа поља иза њега сп |
| ујући му руком сиџаде до себе:</p> <p>— Витез Шахин свагда ми је добро дошао.</p> <p>Које добро |
| S} Али баш онда, у оном тренутку кад се витез опрашташе са светом, допаде из убаха помоћ...{S} |
| А сад, ето већ се чује како слази млади витез <pb n="100" /> низ танахну кулу, ето како по мерм |
| текоше од чете покојнога Влајка — дичан витез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш, и па |
| у невестицу.</p> <p>То су сватови онога витеза што бејаше вили задао веру, па је заборавио, те |
| аког поштовање оно озбиљно лице старога витеза.{S} Његове црне очи сипаху јоште жестоку ватру, |
| усрећавало.</p> <p>И она гледаше млада витеза с особитом милином и детињском безазленошћу, кој |
| о тренутака гледала не помоћно незнатог витеза, па онда устаде мирно, узе га за руку, те га дов |
| ољака, Коча је већ био у средини својих витезова, и већ је кроз Турке пролетао страх где су год |
| бркова кад стиже Коча у средину својих витезова — за што да ми овде чекамо Турке, хајдемо им у |
| док год по њима буде мицала крв старих витезова.</p> <p>— Живела слобода! — отпоздрави младић |
| </p> <p>— Ово су господине џенерале они витезови, који су ми десна рука били и без којих ја не |
| ти красних Српкињица, да л’ оним младим витезовима што се играху као млади лавови, јер из сваке |
| да ће бити крвава боја, па шану својим витезовима:</p> <p>— Браћо, у коме куца још српско срце |
| ата свога па полете са својим одабраним витезовима-</p> <p>Као громом згођени пренуше Турци и п |
| она жалила за оним младим црномањастим витезом што онако жарко знађаше да гледа, са чијих јој |
| ао беше...</p> <p>Вила поверова младоме витезу, и он одлете на своме коњицу...{S} Али...{S} Сла |
| ...{S} Певаше о неком младом арбанаском витезу, што је у давнашње доба живео и који је тако дич |
| еше, која не даде да старом, ослабљеном витезу турски пси тело поједу, која избави најдивнију р |
| и били, па само нестрпљиво чекаху да их витешки вођ поведе на душмана.</p> <p>На послетку удари |
| лама као какви џинови, а сваки се титра витим копљем којим ће гађати, па само чекају старешину |
| на којој су прозори обрасли бршљаном и витим ладолежем, па одатле можемо кроз решетку једног п |
| с поче се кроз тиху ноћ проносити лепрш витих крила у скеле, танких весала...</p> <p>Кроз један |
| иташе је он расправљајући јој небројене витице њене вране косе — Зар се ти срдиш кад ти ја збор |
| ови, испод којих се распуштаху небројне витице, беху са свију страна окићени цвећем, које се сп |
| реваху саме од своје светлости, а силне витице од косе разасуле се по белим пуначким недрима, к |
| од ватруштине, и дижући јој дуге свионе витице што јој беху по образима пале — слатка моја Пери |
| еколико цветића што беху везани красном витицом неке врло лепе смеђе косе, па прошаптавши:</p> |
| еше лепа лица као у девојке, поносита и витка стаса као јела, само што за пасом не имађаху оруж |
| , и она црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, све се то њему тако допадало да никако не м |
| одно скројени да изгледаху као срасли с витким стасом девојачким и показиваху га у најлепшој, п |
| адић обави своје јуначке руке око њеног витког танког стаса, па је тако жарко притисну на груди |
| како му зелена долама беше упијена око витког и поноситог стаса, како се сјајаху злаћане токе |
| се нагледа како дивно стоји долама оном витком стасу младога јунака, како ли му доликује дуга в |
| љаше као вила...{S} И по ономе танахном витком узрасту, па и по свему би помислио да је то заго |
| и лепа Хајкина ручица, јер колико вешто витлаше оружјем, толико је тако лепа била да је и својо |
| се чујаху милозвучне меденице на врату виторогих овнова, који поносито предвођаху своја стада. |
| који тренутак утиша, да после бешње као вихар јурне...</p> <p>А чија је то свадба, кад се на њу |
| је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p> <p>У том трен |
| гуда.{S} О, да си видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни |
| брзо скочи са ћилима те полете за њима вичући:</p> <p>— Не, не казујте, ако Бога знате! - —</p |
| дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш куку мене!...</l> </quote> <pb n="87" /> |
| аха, али мене као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S |
| чи нагло дочепа из кубура што више њега вишаху пушку малу, па притрча ђувендији, грмнувши страш |
| дног Турчина, нигде неси <pb n="220" /> више могао угледати ни једног вука који сисаху српску к |
| шко било том нежном девојачком срцу!{S} Више пута, кад је мало хладније размислила да ће је та |
| звездама да је по ноћи давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је непрестано копкало |
| д мој служећи свету своју летурђију.{S} Више не ће бити писке ни запевке слабога женскиња и неј |
| рад његова црна дела...</p> <p>Бадава — више не беше ни једног циглог <pb n="271" /> тренутка м |
| ча се само заљуља па паде међ’ лешине — Више не знађаше ништа шта око њега бива....</p> <milest |
| ачни да изгинемо кад није друкчије, ал’ више робовати не ћемо! — кликну одважно Коча. -</p> <p> |
| с чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више ништа неси могао чути.{S} Незнани путник прође кро |
| еши и да је у свима пословима одмени, а више ништа...</p> <p>Али кад би се на земљу спустила та |
| да млади Арбанасин тужно уздахну, па га више није задржавао.</p> <p>Не иштите да вам причам њих |
| рбију; али неће главари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде у |
| је једина узданица своја.{S} Љубљаху га више него себе, слушаху га као оца свог; и по његовим з |
| } И док се жртве, које су предвиђале да више ни један не ће своје видети, за навек прашташе од |
| .{S} Цвета вештица?{S} О растите уши да више чујете!... чудила се нека бака.</p> <p>— Јест, јес |
| нашавши, и сад се за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се у |
| </p> <pb n="256" /> <p>Кад виде Комо да више нема наде, он само погледа у небо.</p> <p>- Боже, |
| о сада?{S} Мене умори страх да те нигда више видети не ћу! — притискиваше обрадована мајка сина |
| ута:</p> <p>— Дивна Перизо, ја те нигда више видети не ћу, моји слатки сни нигда се збити не ће |
| л’ ће икад више...</p> <p>Та зар нигда више да не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни с |
| о причекај...{S} Али ох...{S} Тебе нема више... —</p> <p>И Крџалије се побојаше да им вођ памећ |
| после заједно у Раваницу, а до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, али кад пр |
| да когод, ко и бољег знања, и свега има више него ја, или побуђен или ражљућен мојим лошим писа |
| Ђуро...</p> <p>Притиснуто јаче, све на више скаче, вели наша пословица, и доиста тако је.{S} Ш |
| е, брзо почеше на један мах нападати на више села и варошица, које без икаке велике муке отимах |
| весело певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста <pb n="31" /> чуо, ње |
| колико и сад знате, што оданде се ништа више не види до два облака од праха, који се страшно ко |
| здано дознао, ударити на Београд, а кад више не буде ни једног Турчина у Србији ми ћемо свршити |
| х уста?...</p> <p>Бог зна да л’ ће икад више...</p> <p>Та зар нигда више да не заигра дивно кол |
| им с оцем у Једрене, и.. можда се никад више не ћемо видети. — Младом Крџалији задрхта жестоко |
| хладна као камен тако да би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена снашица знађаше т |
| ...</p> <p>Па...{S} Аох...{S} Зар никад више да не заблиста у србињској руци сјајно оружје ника |
| дрхтати као прут — идите, да вас никад више очи моје не виде!...{S} Ох!... — па онда паде.</p> |
| ветих српских богомоља?...</p> <p>Никад више...</p> <p>Па...{S} Аох...{S} Зар никад више да не |
| боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина коња.</p> <p>Капетан брзо скочи:</p> <p>— |
| беху у једној соби с тим анђеоком, све више расло њино чуђење, јер ако кажем да им се учинио в |
| земља пада на његов сандук, како га све више притискује...{S} Капак већ пуца...{S} Милијуни црв |
| ствену копрену замотане, а исток је све више руменео...{S} Већ се из села чуло како млада момча |
| јуначки понос у Арбанаса, то су они све више сећали се своје прошле среће и славе, својих јунач |
| р погле...{S} Не скупљаху се залуду све више и више црни облаци на његовом челу...{S} Он на јед |
| е, тако је многа добра чинио, да му све више и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је све превар |
| она осим оца свога угледала?</p> <p>Све више се ширио осмејак с оних ружичастих усница по целом |
| ани сиротињу своју.</p> <p>Нигде, нигде више неси могао видети срећна осмејка да благује на леп |
| 8631_C5"> <head>V.</head> <p>Кочи нигде више не беше станка после оног пољупца на дивном јастуч |
| ћ, што но је родом из Зворника, не може више бива оћима да гледа покор што се ућини од дина и и |
| м и за себе заборавила била, и да га је више пута милујући му намрштено чело својим нежним мали |
| здравље и спасење свог јединца, кога је више волела него себе саму.</p> <p>Пошто је уморени Мрг |
| <p>Сунце се не могаше да начуди кад је више пута видело красни ружичњак где плаче.{S} За <pb n |
| што њено срце сада бејаше, затицаше је више мртву но живу, јер је уби непрекидни плач и неспав |
| несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака!...</p> <p>Гласник ућута, а Коча премишљаше |
| лика весеља и теферичи; али Периза није више ни за што марила.{S} Пред оцем морала се претварат |
| та ваља чинити, па послушна војска није више ништа захтевала...</p> <p>Једно вече посла Коча је |
| вече кући вратили Мргуд ни словца није више знао него кад су пошли од куће.</p> <p>Од јахања, |
| о се и она променила!...</p> <p>То није више росни пупољак од свеже ружице, већ је то разлистан |
| не оживи тиха росица...</p> <p>То није више нежни анђелак, који ти се с оном детињском безазле |
| како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, нигде нико |
| ца Драгомирова до у свој ружичњак, коме више не беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше |
| допаде ово ћутање и замишљеност, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо |
| е ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?...</p> <p>Младић још не знађаше д |
| у; господар је већ у харему а капија се више ником не отвара — па онда ћемо полако, чувајући се |
| мора бити на оној вишој стени, која се више ове, на којој је стајао, подизаше, па за то се брз |
| горе, и осим ромора Моравиног ништа се више чути не могаше...{S} Беше као што бива у по ноћи.< |
| лу божански дах од тих пољубаца, све се више повраћаше живот у њега.{S} И док рана на срдашцу п |
| јне звезде на чистом плавом небу све се више блистаху, све лепше долажаху.{S} Кад Надина дође д |
| а коса!{S} Од три корака не смеш јој се више приближити, јер чини ти се да каде хиљаду кадиоца |
| ратац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не видимо.</p> <p>Али Зулма није чула братско опра |
| ом не проведем...{S} Али не, не ћемо се више растајати, и ја ћу с тобом!...</p> <p>— Шта је, шт |
| ки пољупци хладна мртвачка уста, што се више простираше по укоченом мртвом Кочином телу божанск |
| Ништа му више не беше мило, ни чему се више није радовао, па и најпрече своје послове занемари |
| <pb n="155" /> слаботињо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог платит |
| драв је војводо, ма није весео, нити ће више икад весео бити, ако те што скорије код себе не ви |
| убицо, издао и убио јунака, каког неће више свет видети, одузео си му живот да не могне ослобо |
| дало.{S} На послетку ни коњиц не могаше више да издржи; он се истрже из Зулминих руку те одлете |
| е радио стари Драгомир, који не имађаше више ни мрве од оне старе младићске снаге, о којој се ч |
| ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамоти својом честитошћу и јунаштвом, |
| једно одрастоше.{S} А Надина је љубљаше више свега на свету, па и више саме себе.{S} И Периза ј |
| n="280" /> другчије.{S} На њима не беше више оног сељачког руха већ им беху нарасла крила и све |
| {S} Они се заволеше као браћа рођена, и више но што се помислити може, тако их свеза једна миса |
| рила!...{S} Сви!... сви!... сви!... — И више се не могаше сиротица уздржати на ногама, већ паде |
| на је љубљаше више свега на свету, па и више саме себе.{S} И Периза јој исказа шта јој беше у с |
| ...{S} Не скупљаху се залуду све више и више црни облаци на његовом челу...{S} Он на један пут |
| је многа добра чинио, да му све више и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је све преварити зна |
| — Никад — прошапута сирота девојка, али више ништа није смела изустити.</p> <p>Па и Мргуд који |
| а ми кад смо с тобом пошли капетане, ми више никада не помишљамо да се кући вратимо! —</p> <p>— |
| сподари.</p> <p>— Мајко, ти се не брини више ништа за ме, ја знам шта ми сад ваља чинити.{S} Ти |
| <pb n="142" /> погледаш у ме?{S} Зар ти више несам мио као што негда бејах? — Колико сласти, ко |
| сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, остави оца свога!... |
| о испевао <pb n="92" /> си, а сад немој више нарицати што се не нађе јунака који би осветио сра |
| ље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит лакрдију — настави он достојанствено — брате |
| — он само опази где нешто сену, и — он више ништа не виде.</p> <p>- Млади кнежевић беше мртав. |
| мртвачка рука срце тражи.{S} Што се он више отимао то се нокти мртвачке руке све дубље забадах |
| {S} Погледао је у небо...{S} Није могао више речце да проговори, јер му она у грлу застајаше, с |
| песма зададе толико јада, да није могао више да слуша, већ се диже па на кратко опростивши се о |
| ије било нужно, њихови су погледи млого више исказивали но што би све речи кадре биле.{S} У тре |
| S} Ох!... можда много више среће, много више божанственог уживања има у оном немом гледању што |
| дан видети могао.{S} Ох!... можда много више среће, много више божанственог уживања има у оном |
| ивна узвишена душо, с тога те сад много више милујем, па за то чуј најсветију заклетву моју:{S} |
| те ми то помињеш?...</p> <p>— Ти много више чиниш но што сам ја заслужила!...{S} Али опрости ш |
| казао бих ти да човек још страшно много више може научити уза те, али немам кад, јер ти и не са |
| узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер ево већ наступише |
| е не беше сан?...</p> <p>Коча није смео више да о томе мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у ко |
| луд, он је не виде, и премишљајући како више никада у животу не ће видети дивне оне лепоте враћ |
| ака уверавале једна другу да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше она:</p> <p>— Ви знат |
| и.{S} Колико смо се тукли, три пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили да на |
| оло тако обрташе, да је Коча разговетно више таких лепота видети могао, онда је он узалуд гледа |
| аша пословица, и доиста тако је.{S} Што више бешњаху Турци, што љуће муке смишљаху, којим су ми |
| и, већ скочи нагло дочепа из кубура што више њега вишаху пушку малу, па притрча ђувендији, грмн |
| а то обилажаху друмове и паланке, и што више могаху грабише ноћу, да их нико не спази...{S} Али |
| ..</p> <p>Песма беше дивна, али оно што више заношаше Кочу од песме, то беху гласови, који је п |
| т трже.</p> <p>— Не мајко, то ни по што више несме бити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће |
| ко љубљаше побледеле усне...</p> <p>Што више обасипаху ови вилински пољупци хладна мртвачка уст |
| стаде и плашивији од детета.</p> <p>Што више нестајаше блага то га хануме једна по једна остављ |
| беше као у других девојчица, беше нешто више но што сељани умедоше и помислити, или можда им се |
| е од самих громова...</p> <p>Ох, па зар више никад да не јече по зеленим луговима нежне песме и |
| ошао, драги мој капетане — говораше цар више чешки но српски, стискујући му пријатељски руку — |
| у све лепше и лепше чуо, и то однекле с више...{S} Можда певаху анђели на небу славећи Бога?... |
| лика је капетане? — запита на један пут више гласова.</p> <p>— Нема их више од стотине!.,.</p> |
| на је свагда весела била.{S} Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућама врати, али их сам |
| им чудним сликама толико успаљено да му више нигде не беше станка.{S} Слика тог вилинског одојч |
| ом, бејаше Фејзија као луд.{S} Ништа му више не беше мило, ни чему се више није радовао, па и н |
| , овако певање још чуо несам, а и не ћу више чути!... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| >Једном је руком држала танку воштаницу више мртвачке главе, а своју уморену тужну главу наслон |
| едан пут више гласова.</p> <p>— Нема их више од стотине!.,.</p> <p>— Аох тужан! — уздахну она ј |
| елео пре непријатеља.{S} То беше кланац више Пореча...{S} Уздигла се отсечена стена, уздигла се |
| шта се чини по вилајету, ја л’ не хајеш више за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна раја ђегођ који |
| лава под везировим ногама, па ми не ћеш више горчити живота!...</p> <milestone unit="subSection |
| последњи пут, јер знај кукавицо не ћеш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове јо |
| — прихвати Кочо.</p> <p>— Кога ти волиш више по себе!{S} О сећам се колико си ми о њему говорио |
| жртва страшне људске злобе, тражећи по вишеклијама праха, али већ немађаше ни зрнца, па за то |
| шина.{S} Као да свакоме заповедаше нека вишња сила да поштују најсветије осећање људско. </p> < |
| би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p> <p>Усред страшне борбе, у сред нај |
| сети се младић да то мора бити на оној вишој стени, која се више ове, на којој је стајао, поди |
| не смијеш помолити зуба...</p> <p>— За вјеру пророкову, шта се од нас почини!...</p> <p>Таки с |
| <p>— Муселим ме оправио да те молим за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта се чини по вилај |
| чила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће! —</p> <p>Сад приђе везиру М |
| јаше робу, зар знајући каком силом њиме влада: —- Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с м |
| и е је са свим срећан, то свето осећање владало је у прсима младога Коче, и он тако расположен |
| type="titlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ПРВА:</p> <p>КОЧИНА КРАЈ |
| сно место, у коме је свети кнез живео и владао...{S} Као што пламен за час обузме све докле се |
| е прошле среће и славе, својих јуначких владара, пред којим дрхташе Стамбол...</p> <p>И ако су |
| чанство не ће никад моћи утврдити своју владу над овим <pb n="191" /> племенити народом, ако се |
| војника што претекоше од чете покојнога Влајка — дичан витез беше већ погинуо — То што скорије |
| и он сад посла гласника да зовне кнеза Влајка са његовим људима, јер није могао одбити прву мо |
| беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми дошао пријане!... повика Коча, па м |
| ми крста добро им платих.</p> <p>— Шта Влајко, ти из боја долазиш? — питаше га зачуђено Коча.< |
| треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти са својима остани да чуваш друм, ако ти буде |
| <p>— Добро хвала Богу!{S} Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шта је то, јадниче?! — повика з |
| моја рука заглави!...</p> <p>— Ништа то Влајко, проћи ће те рука, а кад умреш и посветиће ти се |
| /p> <p>Пошто су још мало диванили о том Влајковом јунаштву, отпочеше опет да већају кога ће шиљ |
| вика зачуђено кнез Живко угледавши е је Влајку привезана рука — ти си допао рана? —</p> <p>Сви |
| помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу само |
| село, касаба за касабом падаше у његову власт, и те непрестане победе толико занеше младића, ср |
| Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву власт!...</p> <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи ће А |
| ерило живот младоме народном вођу, беше властољубље, које показиваху ћесарове војводе па и сам |
| ћаш ли се како је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигосмо?...</p> <pb n="13" /> <p>— Зна |
| ивши силно у врата повиче:</p> <p>— Хеј Влаше!...{S} Устај!...</p> <p>Сиромах рајетин за неколи |
| од маха смлати викнувши:</p> <p>— Валах влаше нећеш ти јахати такога коња код нас живијех!...</ |
| по који пут прогунђа:</p> <p>— У том је влашету сам шејтан! —</p> <p>Он није ни сам знао шта му |
| е половину од влашких кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш колико и турска, онда се они ра |
| рајетина, кад у меџлис узе половину од влашких кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш колик |
| себе — ако ме очи нијесу издале оно је влашко штене, које се похасило па не хаје што смо ми у |
| а с мојом ћерком чибук палити, или коња водати?...</p> <p>— Не говори тако честити везиру...{S} |
| еда старога баба свог где бос по камену водаше бесна хата некакога бега, који је ушао у кућу да |
| ву, па стрча да се напије бистре хладне воде из слатког сестринског загрљаја српске и бугар-Мор |
| д би могао слушати оне разговоре што се воде међу оним бабама што су око своје ватре поседале, |
| еколико тренутака од како се сви напише воде с извора, ал’ сви попадаше земљи...</p> <p>Сви... |
| линског потока те се окупаше, па кад из воде изађоше беху сасвим <pb n="280" /> другчије.{S} На |
| утехе каже, нигде икога да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <pb n="273" /> па |
| аше се из даљине потмуло клопарање каке воденице, или се наш Коча загледа у каку румену ватрицу |
| ао мртав од умора, опет уседе на коња и водећи у поводу другог одјезди истим путем којим је и д |
| осподару?{S} Изведи нас из овог кланца, води нас у поље пред Турке да <pb n="253" /> се јуначки |
| а.</p> <pb n="261" /> <p>— Хајде брате, води ме у твоје отачанство, али што краћим путем знадеш |
| овитих провала, а друм, који преко њега води, мора често због каке јазбине или пролома далеко д |
| и ону стазу, за коју му калуђер рече да води у Јастребац, и — на највеће своје чудо нађе је...< |
| рамо, има у трави заметена стазица која води у планину, и која ће те врло брзо одвести тамо где |
| прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пр |
| ок ће доћи и она што им је најстарија и води за руку два лепа девојчета бледа и увехла ко препл |
| сти побро, али морам.{S} На друму, који води у моју отаџбину, оставио сам врло мало војске, па |
| само да овај црни облак разбијем.{S} Ти води чете Радичу место мене, а ја идем да учиним оно шт |
| с обале на воду нагли, па се у бистрој води огледају... </p> <p>Већ и ноћ у велико настаде.{S} |
| отражи оно вилинско цвеће око друма што води к Морави, да не потражи ону тајанствену пећину где |
| рагомировог ружичњака па поред пута што води к Морави неколико виловњача? —</p> <p>— А шта је т |
| ши да га није ко опазио, пође путем што води красном сеоцу, красноме Пањевцу...</p> <p>Како се |
| х пође оном широком угаженом стазом што води великој скели, с којом се таласићи тихе Мораве так |
| пуковнику по имену Аржантону — ви ћете водити прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека води дру |
| .— И он се први саже па се напи хлађане водице, а за њим младожења с младом, па за њима сви сва |
| о што никога нема да их залије хлађаном водицом?...</p> <p>Сунце се не могаше да начуди кад је |
| ..{S} Хиљадама хиљада невољника што том водом повратише себи живот, благосиљају њихова имена.{S |
| омичући испод џбунова што се с обале на воду нагли, па се у бистрој води огледају... </p> <p>Ве |
| не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p> <p>У том тренутку, кад цела дружина остаде ка |
| у, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у воду претворило, али тако ми Аллах помогао, нијесам мог |
| > <p>— За тобом, за тобом и у ватру и у воду јуначки сине, сви ћемо изгинути за те свети наш из |
| м.</p> <p>— Ја сам брате Кочо Петровић, вођ Срба, што су устали да са себе збаце турске ланце! |
| да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи |
| а што коме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ их умириваше казујући им да се не брину, и да он на |
| у прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ сазва своје главаре, заповеди им да добро пазе на с |
| да тргне, док крџалије притрчаше, њихов вођ беше већ овршио...{S} Последњу снагу скупивши приди |
| то га је на време донео... .</p> <p>Сад вођ пролеташе кроз све чете, свуда храбраше све већма р |
| побратима Кара-Фејзијина...</p> <p>Сад вођ крџалијнски није заборављао своје свете дужности, п |
| златом својим?</p> <p>Ох тој војсци је вођ њен отац, њен стари, несрећни, осрамоћени отац...</ |
| та свога.</p> <p>— Радичу брате! — поче вођ горко — ти си право имао што си посумњао на ћесара |
| пну шатори и наложе ватре! — заповедаше вођ — А ти Радичу разреди страже на све стране да пазе, |
| Дошли смо да га осветимо! — одговараше вођ достојанствено. — И тако ми хришћанске вере на овом |
| </p> <p>— Ох ти си... ти си... — муцаше вођ — сада те тек познадох..{S} Ти си ми донела ону кит |
| S} Издавши још неке заповести, изабра и вођ себи место, и онда све се утиша.{S} Ништа се не чуј |
| је била у почетку, била је храбра као и вођ, а само једва чекаше љута боја што је жеднела за вр |
| ли докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени знак.</p> <p>За |
| ј Павле, од куд ти тако? — повика млади вођ па му похита на сусрет и загрли га срдачно: — Које |
| ла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ угледа питоми Крушевац, а над њим планину Јастребац |
| >Али не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војска беше жива жеравица, па је није треба |
| ватрене речи што их изговори њен млади вођ, па одушевљено одговори:</p> <p>— Сви господару, св |
| ни стајаху.</p> <pb n="209" /> <p>Млади вођ српски разгонећи с крвавим јатаганом нешто заостали |
| изгубило се име српско...</p> <p>Млади вођ сјаха с коња, па погледа редом своје храбре војнике |
| над јунацима, Коча Петровић, тај велики вођ, који први после стотина година од страховите косов |
| огледа...</p> <p>Ту је зауставио српски вођ своју војску.{S} Ту пред тим кланцем стао је да чек |
| па само нестрпљиво чекаху да их витешки вођ поведе на душмана.</p> <p>На послетку ударише свирк |
| унак <pb n="259" /> над јунацима, дивни вођ српски, кад је он у невољи!—</p> <p>— Но тек што во |
| о до под саме зидове заустави се храбри вођ српски да мало дахне.{S} У том угледа џенерала Митр |
| м.</p> <p>— Мирко! — зачуђено проговори вођ кад га угледа — шта је то Сењанине, што си тако бле |
| . —</p> <p>И Крџалије се побојаше да им вођ памећу не помете кад видеше како се очајно занесе о |
| тао страшни зулум?... питаше нестрпљиво вођ.</p> <p>— Ох камо срећа, ти би Турке опет растерао, |
| ји као отровом дављаше јунаке...</p> <p>Вођ није знао шта да чини...{S} Помреће му сва војска, |
| >Мирко се дубоко поклони па оде.</p> <p>Вођ је још дуго, пошто Сењанин оде, ходао по своме чадо |
| на, паде поред постеље мртвачке.</p> <p>Вођ још једном целива своју мајку, још једном пригрли с |
| ових речи паде Мирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се |
| хићаху помамне Крџалије да избаве свога Вођа.</p> <p>У најзгодније доба, кад је цео свет као мр |
| и жубраше, по кад кад погледајући свога вођа, који у зачељу седећи беше оборио главу на прси.{S |
| највеселијем певању к дичној кући свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од синоћ променила храб |
| </p> <p>Ове речи јако потресоше младога вођа.{S} Беше му тако тешко, да је једва дисати могао.{ |
| C10"> <head>X.</head> <p>У срцу младога вођа арбанаског, које до сад не знађаше ни за како друг |
| да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мртвих јунака над јунацима.</p> |
| есише с особитом милином гледаху младог вођа српског како слободно говори, како ли се с царем п |
| Ова мисао толико занесе младога српског вођа, да је мало и заборавно ћесарове намере, а што ниј |
| равнога Темнића, у домовини злосрећног вођа српског, па баш у његовој кући ори се весеље...{S} |
| же стајао и ћутећи гледао свога храброг вођа где се игра с димовима од нарђилета, као да се не |
| </p> <p>Још кад угледаше јунаци како им вођа обасипаше срећом ове речи, кад видеше како захвалн |
| ! — одговори овај радознало гледајући у вођа.</p> <p>— Ох — уздахну Коча горко, и тек што му су |
| као да у земљу потону...</p> <p>У срцу вођа српског беше сам пакао...{S} Па ипак се непрестано |
| то ударише друмом и силни сватови који вођаху лепу невестицу.</p> <p>То су сватови онога витез |
| нас почини!...</p> <p>Таки се разговори вођаху по чађавим турским кавама, у којима се кроз густ |
| аше све силне чете као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јуначке че |
| о узјаха свог коња и откаса путем, који вођаше скели, а остави јадну кнегињу у страшним бригама |
| знаш! — укочи се десница <pb n="107" /> вође крџалинског, немаде снаге да спусти оштру ђорду... |
| рпски дозна како се поступило с његовим вођем...</p> <p>Лаудон га погледа страшно.</p> <p>— Опр |
| у се, оба намах познадоше да су обојица вођи.</p> <p>— Јуначе! — прозбори на послетку непознати |
| ободе Срби и Арбанаси, тако падоше њини вођи, и распршта се племенита и храбра војска њихова.</ |
| А осталу војску оправи с најпоузданијим вођима под Београд, али им запрети да ништа не почињу д |
| ро као јелен одскочи од њега па притрча вођу.</p> <p>— Господару, непријатељ је близу.{S} Он ид |
| и из овог слатког уживања, које младоме вођу прибави тај лепи сан са својим сјајним <pb n="205" |
| , у бој узданицо наша! —</p> <p>Младоме вођу заигра срце од радости кад виде како му је војска |
| што је чемерило живот младоме народном вођу, беше властољубље, које показиваху ћесарове војвод |
| им не јављаху, и то јако задаваше бригу вођу српском, а сврх свега, на један пут почеше му војн |
| алу, а возар задовољан што у награду за вожњу није ни једну потковицу од црвене агине чизме у ч |
| зана, звекну скотрљавши се по шљунку, а возар ускочи у скелу и за час поче се кроз тиху ноћ про |
| узе малога Мргуда па искочи на обалу, а возар задовољан што у награду за вожњу није ни једну по |
| е земље...</p> <p>Да се нешто у тај мах возар окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху п |
| грну га још боље својим бињишем.</p> <p>Возар није чекао да му се заповеди.{S} Тек што гвоздени |
| n="118" /> један човек, тако вешти беху возари што га превезоше преко хладне Саве.</p> <p>Кад ј |
| аустријског г. Шумарског. (Голубица Г. Возаровића.{S} У Београду 1842). - - -</p> <p>Колико за |
| неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш милујући га по врату, који |
| и то беше столица на којој цар седи.{S} Војвода се насмеја кад виде како сам се ја укочио од чу |
| у какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Радич испричао шта је и како је, Шахин цикну ка |
| - - </p> <p>Још исте ноћи отпутовао је војвода Радич у најбржем трку пут Арбанаске....</p> </d |
| сто га нестајаше, тако је слушао шта ће војвода да му прозбори.</p> <p>Али и беху чудне Радичев |
| S} Где си старче, јеси ли жив? — питаше војвода старога тамбураша, кад га доведоше читаве гомил |
| су им јављали црне гласе како арбанаски војвода заузима села и вароши.{S} Још несу хајали ни ка |
| особито што је сад код њега тај српски војвода.{S} Боље је да још мало причекам.{S} Указаће се |
| Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред цара излазити.{S} Мислим ја у себи |
| песме што пева како је жалосно погинуо војвода Тодор, па се даде на жао младоме кнежевићу, жао |
| с погнутом главом испред цара и његових војвода, а за њим иђаше 30 бегова, три хоџе с кадијом, |
| ралом од топова Ровруом, и с још многим војводама и џенералима! —</p> <p>— Али што ће толика си |
| цару Јосипу, који већ бејаше са својим војводама у Кленку, да је стигла српска војска, и <pb n |
| е силна главна наша војска с поглавитим војводама и с три стотине топова.{S} А у Кленку наспрам |
| тену што још остаде од дворова чувенога војводе, седе на мекану зелену траву, која беше по њој |
| вица везиру — поздравље ти од честитога војводе Фејзије да му предаш кључеве од краснога Филибе |
| м великим кућама које начинише Ћесареве војводе, становаху сад богати харемови силних бегова и |
| е властољубље, које показиваху ћесарове војводе па и сам ћесар, који је тобож прешао у Србију д |
| оставише, славни јунаци српски, честите војводе и остала господа српска...{S} На место свега то |
| .</p> <p>Код Фејзије беху сви главари и војводе крџалијнске, али сви беху ником поникнули, па с |
| ад је он у невољи!—</p> <p>— Но тек што војводе одоше да спремају војску, а Фејзија остаде сам, |
| да ћу је скоро повести у бој!...</p> <p>Војводе и официри, који се у тај мах код цара десише с |
| пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим пођох иа пут, а ни сам несам |
| е не могаше да не мисли о том несретном војводи...{S} Он се сети оне песме што пева како је жал |
| лушаше.</p> <p>— Кажи ти твоме честитом војводи да везир од Уруменлије није никад дрхтао од хај |
| завист!{S} - За тим настави јасно:{S} - Војводо, ја вам још напред честитам милост његова велич |
| могаху код све пажње своје...</p> <p>— Војводо, што си тако невесео? — запита Фејзију друг јед |
| да чује што га је Лаудон звао.</p> <p>— Војводо, ти си ме звао, ја ево дођох! — прозбори он кад |
| Јели здрав и весео? —</p> <p>— Здрав је војводо, ма није весео, нити ће више икад весео бити, а |
| е ће изнети главе!</p> <p>— Шта то рече војводо? — питаше Кочо не могући да растумачи ту загоне |
| ће чинити.</p> <p>— Јест рђаво честити војводо, али не треба се плашити.{S} И ако је дошло пом |
| аваше, па му повика:</p> <p>— Шта је то војводо?{S} Зар си напустио Камичак поток?{S} Бог и душ |
| нку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, војводом Митровским, Милорадовићем, с џенералом од топо |
| стајаће војничко рухо, па онда пођем с војводом својим у царски двор.“</p> <p>Све љубопитно сл |
| огласише за издајника, и свргли су те с војводства.{S} Прогласили су да си ти са целом војском |
| војима викну: — Шахине, нека је спремна војева! —</p> <p>Коча га зачуђен гледаше.</p> <p>— Шта |
| Ишао сам у многе бојеве, и научих како војевати ваља, а сврх тога после сваке битке красио ми |
| ова срећа.{S} Од војске ћесарске, која војеваше у Босни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а |
| но гледаше за њом; али кад угледа свога војна, онда стаде...</p> <p>Српкиња није плакала, није |
| је што погибе у љутоме боју уз храброга војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са се |
| p> <p>Коча погледаше у своје четнике, а војник настави: -</p> <p>— За то сам брзо отрчао колико |
| на и нека донесе своју тамбуру. — А кад војник оде, окрену се опет Кочи: — Хајде побро, хајде д |
| ултанова, поносе Пророков! — клањаше се војник пред везиром. — Један рајетин хоће намах с тобом |
| н није тужио за њима, и ако му је сваки војник као рођени брат мио био, није их жалио јер се сл |
| целом стану ори песма, како му је сваки војник весео, па како се био загледао и не опази да му |
| да зовне Мирка Степанова Сењанина, али војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд одјаха |
| p>Спрам њега нија се полако какав стари војник, кога је живот и судба далеко одвукла од његовог |
| и опомене беху излишне, јер сваки Кочин војник само чекаше да се бије с крвницима, а како ће се |
| p>— На мах! одговори ђувендија па пошто војник оде, она подиже очи к небу — сам Аллах нека ми п |
| вилајету разаспе једно шесдесет хиљада војника! — насмехну се Петровић.</p> <p>— Онда... онда |
| к, ех, онда не дирај, ту је царовање за војника.{S} Звижде пуста танад око тебе, мислиш да је к |
| замену пак оправи Коча у град три своја војника, па онда одведе бегове к цару.{S} Јосип најпре |
| ену за његове бегове послаше три проста војника.</p> <p>Цар се насмеја па му посла грофове Есте |
| — ја нигде не видим ни једног ћесаровог војника! —</p> <p>Старац слеже раменима:</p> <p>— И ја |
| лио само кад је видео да му је у сваког војника право српско срце.</p> <p>— Нека се разапну шат |
| } Тако ми спасења, док имам само једног војника, неће Турци продрети кроз кланац!...</p> <p>Сут |
| д ћесарске војске погибе четири стотине војника са 17 официра, али задобише најпре српску варош |
| са својом четом око двадесет и некол’ко војника што претекоше од чете покојнога Влајка — дичан |
| си ти до сад јуначе? — питаше господар војника кад овај пред њим коња заустави.</p> <p>— Несам |
| оје се она није затезала доћи у средину војника, само не би ли јој помогла, да се утеши једном, |
| ко ми опростиш, ако ме примиш међ своје војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би |
| а с коња, па погледа редом своје храбре војнике.{S} На свачијем лицу беше нацртан свети бол, св |
| на...</p> <p>Један по један скупљају се војници што растурени пијанчише, али јадно и уплашено.. |
| ног састанка, радосно кликнуше, па се и војници с обе стране стадоше братски грлити и љубити, к |
| ца и одлете својима, и док Соколовићеви војници на укрштеним пушкама изнеше из боја храбра Поља |
| ајкором.{S} Он се страшно борио, његови војници беху доиста храбри, али то ништа не поможе, Мем |
| о мучно осећање...</p> <p>Сурови његови војници веома се зачудише <pb n="108" /> кад су видели |
| ивало те стајаху око мангала у реду као војници.{S} Да си заредио па разгледао оне чудне слике |
| ђаху оружја.</p> <p>— Ма каки су ти ово војници побро? питаше једном Коча не могући се чуду нач |
| м, а сврх свега, на један пут почеше му војници умирати и без боја и без ичега.</p> <p>Један да |
| У то дођох и ја мало слободнији, те по војнички поздравим цара.{S} Он ти устаде па ми приђе и |
| за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео к |
| ио.{S} У вече опремим се и ја у стајаће војничко рухо, па онда пођем с војводом својим у царски |
| p> <p>Мајор поздрави свога старешину по војничком начину па онда одступи неколико корака.{S} У |
| а и најпрече своје послове занемари.{S} Војска му се поквари и разузда, па заборавивши за какав |
| оје су заповести извршене Господару.{S} Војска је спремна да полази! —</p> <p>— Ха! — уступи Фе |
| искићени копорани у хајдука...</p> <p>А војска?...{S} Где је та храбра османлијска војска, у ко |
| је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{S} Она је свагда весела била.{S} Од њих већ виш |
| невоље да ово говори млади вођ, његова војска беше жива жеравица, па је није требало дирати.{S |
| ти на своме ватреном коњицу, али његова војска није никад иза њега изостајала, и она с њим напо |
| ело, да заузме Једрене...</p> <p>Његова војска, која сад беше много пута већа но што је била у |
| то је на границу оправљена силна њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с |
| је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако утврђени, д |
| е знао шта да чини...{S} Помреће му сва војска, а да уступи од кланца не сме, јер ће продрети Т |
| ше са свим спокојан и миран, јер му сва војска беше на страни, али опет надао се да ће је скоро |
| Причекај ме само ову ноћ док се и моја војска опреми, па ћемо заједно поћи.{S} Ја хоћу, ја ти |
| ке и бубњеви, крену се храбра арбанаска војска као јато соколова што полети за сурим орлом.</p> |
| ска?...{S} Где је та храбра османлијска војска, у коју се филипски везир толико уздаше, где је? |
| да су опет навалили Турци, и сва српска војска радосно јој одговори још радоснијим кликом.{S} З |
| војводама у Кленку, да је стигла српска војска, и <pb n="173" /> он брзо посла једног свог догл |
| бац још једна војска, стиже љута српска војска коју предвођаше Коча.</p> <p>Радосно узвикивање |
| сне свирке и бубњеви, и крену се српска војска из Арбанаске, где тако дивно дочекана беше, и гд |
| еше добро ни свануло, а царска и српска војска поче се спремати.{S} И на један пут загрмеше топ |
| Београд не ударише ни Срби ни ћесарска војска.</p> <p>Коча хоћаше да свисне од срдње.{S} Он је |
| ребе.</p> <p>Док се још веселила царска војска у Београду, док се још разлегаху песме и свирке, |
| јих бедема да се у Кленку силна каурска војска искупила, па их прође нека језа.{S} Заповедник ш |
| варати: али све беше узалуд.{S} Немачка војска беше свуда тако притисла да нико главе није смео |
| сам себе увери: — Онолика силна немачка војска што га на граници чека?{S} Та да крила има, па н |
| погледу на кобно поље заустави се цела војска...</p> <p>И Коча стаде.{S} Чудни осећаји просуше |
| ати тиха ноћ, стиже под Шабац још једна војска, стиже љута српска војска коју предвођаше Коча.< |
| .. - - -</p> <p>Сутрадан била је Кочина војска опет весела и одморна да се ако затреба три дана |
| атраг.{S} Сад се још боље разреди силна војска, а тек што се она сместила, од бањичког брда под |
| а цело поље варваринско притисну силна војска.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још у зо |
| ајбоље зна шта ваља чинити, па послушна војска није више ништа захтевала...</p> <p>Једно вече п |
| — па опет ободе вранца, а његова храбра војска канда није од Левча дан, ноћ, јурила, полете опе |
| му пријатељски руку — како ти је храбра војска?{S} Је ли уморена?</p> <p>— Није царе господине! |
| вођи, и распршта се племенита и храбра војска њихова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А |
| твари.{S} У Земуну је силна главна наша војска с поглавитим војводама и с три стотине топова.{S |
| је у боју?...{S} Држи ли се добро наша војска?...</p> <p>Све је добро кнеже! — говораше Коча у |
| у остаде не мичући се.</p> <p>Сва га је војска послушала, сви падоше земљи и страшна звека од о |
| т на Сави код Бежаније градио, и док је војска прешла на српску страну, Турци умукоше.{S} Ни је |
| гра срце од радости кад виде како му је војска храбра, и баш хтеде да јој неколико речи каже, а |
| ати није смело, па за то заповеди да се војска крене.{S} Целим путем договараше се Шахин са Рад |
| замисли, а за тим одмах заповеди да се војска разреди.{S} Радича с његовим четама посла напред |
| едне пушке нису избацили.{S} Али кад се војска стаде на Врачару <pb n="190" /> разређивати, кад |
| ућући зубима и претећи ђаурима.{S} Па и војска његова, која бејаше клонула кад је видела <pb n= |
| љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша...</p> <p>— Па шта је с нашом војском?{S} Т |
| ="158" /> није чекао ни да му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши.</p> <p>Нема на далек |
| а мало доцније помисли да то може бити војска серашћерова, која се приближује.{S} Он одмах доз |
| амо десетак двадесет хајдука, већ је то војска, кад је он кадар био из свију паланака и села ис |
| е.{S} Али то је баш и хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb n="150" /> и боса, и у к |
| смо достојни потомци његови!...</p> <p>Војска је чула ове ватрене речи што их изговори њен мла |
| .</p> <p>На послетку толико се приближе војскама што се борише и које завијене у облаке од прах |
| грлише и пољубише, а обе <pb n="210" /> војске које чисто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи и |
| а...{S} Сад му пропадоше све наде...{S} Војске нема, Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не мо |
| ри красне горе и питоме драге српске, а војске се стадоше на све стране кретати и примицати Бео |
| <p>Али не трајаше дуго ова срећа.{S} Од војске ћесарске, која војеваше у Босни и Бугарској, дол |
| војих шесет јунака који му претекоше од војске пред којом је дрхтала турска сила, пошто мутни о |
| лацима да видим шта је, и видео сам две војске како се страховито боре! —</p> <p>Још веће чудо |
| о, а други беше неки официр из ћесареве војске, али <pb n="185" /> се беше тако замотао у кабан |
| ачки нападао на Шабац и помоћу ћесареве војске заузео га, дотле су већ била почела чаркања око |
| две стотине најбољега пешца из везирове војске, једва их је толико утекло колико да јаве како и |
| {S} Он је живео у сред већег дела своје војске, коју није хтео распуштати.{S} Дељаше народу пра |
| p>Коча, који је управљао средином своје војске, само продираше напред, и после једног сахата ра |
| запита за тим.</p> <p>— Ако је до моје војске, још вечерас царе господине! —</p> <p>Јосип га п |
| ила вика, врева и песма силне арбанаске војске.</p> <p>И ако се Фејзији хитило да час пре види |
| а.</p> <p>Радосно узвикивање аустријске војске обзнани цару Јосипу, који већ бејаше са својим в |
| доиста као неким чудом око целе српске војске изникоше густи редови Турака, који одмах почеше |
| таве, злаћани крсташи страховите српске војске, од које је зазирао сваки крвник слободе и хришћ |
| а трајала је страшна борба, од ћесарске војске погибе четири стотине војника са 17 официра, али |
| оје заставе те се настанише до ћесарске војске.{S} Коза са својим четовођама оде Лаудону, и он |
| ха пребацише на српску страну две грдне војске.</p> <p>Кад изађоше бегови и ефендије са дивана, |
| лосним растрканим остатцима своје грдне војске вратио у Једрене, хтео је на пречац свиснути од |
| нека му се брзо спреми стан, од Кочине војске па линијом Јевђекијевом до Дунава! —</p> <p>Ађут |
| а, потоњи што заосташе од храбре Кочине војске...{S} Па у сред њих...{S} Ох како чудно дрхтаху |
| не, а још му је обећао ако му устреба и војске у помоћ послати, само да дигне рају на оружје!.. |
| </p> <p>Најпре одреди који ће се делови војске борити у јуришу.{S} Осим две стотине стрељаца од |
| ти.{S} Колико имаш ти свега под оружјем војске? —</p> <p>— Девет хиљада господине џенерале! —</ |
| средине, у којој иђаше он с већим делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд, нигде никога не |
| у моју отаџбину, оставио сам врло мало војске, па ако навали непријатељ, рад кога сам и дошао |
| чудо обузе слушаче.</p> <p>— А каке су војске? — питаше Коча нестрпљиво.</p> <p>Једна је турск |
| бац, па онда да пређе на Врачар са свом војском и са свим топовима да освојимо Београд! — Но чу |
| менише...</p> <p>Радич што је пред свом војском калаузио, јаокну као да му срце препуче, па пад |
| Михаљевиће, и заповеди му да са својом војском иде Крушевцу.</p> <p>— Шта треба да извршим там |
| о у таким приликама.{S} Он је са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора углед |
| ева прешао је џенерао Клерфај са својом војском, и скоро ће стићи! —</p> <p>— То је врло добро. |
| ав паде на неколико корака пред српском војском.{S} Али ухода хитро као јелен одскочи од њега п |
| тва.{S} Прогласили су да си ти са целом војском прешао к Турцима, па се сад заједно спремате да |
| ух кренуо се на њих Абди-паша са силном војском, те ће их по свој прилици са свим сатрти! —</p> |
| х притећи нам у невољи са својом силном војском а још силнијом џебаном и топовима, јер друкчије |
| јска наша...</p> <p>— Па шта је с нашом војском?{S} Ти си паметно урадио што си је овде заустав |
| и растркани и разбијени Турци саставе с војском, онда сам прошао!...</p> <p>Укућани младога кап |
| ена и деце.</p> <p>Лаудон одмах стаде с војском у град, наредивши да се брзо оправљају порушене |
| —</p> <p>— Ја сам мислио кад од куће с војском пођох да ме у Косову већ чека силни серашћер Аб |
| е...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију; али неће главари.{S} Ни пош |
| <head>XXII.</head> <p>И ако је Радич с војском хитао што је могао брже, опет га је Кочо стигао |
| да се није могао разабрати док не стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики.</ |
| бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне на страни чувају коње |
| њен је Фејзија...</p> <p>Да ли да сатре војску једренску, па да се час пре загрли са златом сво |
| икати бубње и таламбасе, којим сазиваше војску, као да је могао надвикати ону страховиту писку, |
| себи држаше, па на врат на нос скупљаше војску своју, која је у највећој раскалашности трајала |
| молбе и наваљивања Кочина, већ разреди војску своју на зимништа, на и Кочо распусти своју војс |
| рћући никуда лепе главе, и не гледајући војску крџалијнску <pb n="265" /> што зачуђено гледаше |
| са четири стотине својих момака разбио војску везирову...{S} Све је он то у тренутку прегледао |
| ојску, али не какога бега већ на цареву војску, везира руменлијскога!...{S} Овде мало поћута, п |
| и на паланке; која ће јуришати на другу војску, али не какога бега већ на цареву војску, везира |
| >— Но тек што војводе одоше да спремају војску, а Фејзија остаде сам, ето му једне ђувендије... |
| милином гледао неколико тренутака своју војску, па онда играјући се с ханџаром одвоји се од ње |
| /p> <p>Ту је зауставио српски вођ своју војску.{S} Ту пред тим кланцем стао је да чека непријат |
| вљу и жртвом задобисмо, наместили своју војску, своје судије...{S} За то сам вас браћо сазвао д |
| у на зимништа, на и Кочо распусти своју војску заповедивши јој да на први његов миг буде на оку |
| но икад љуби, што је оставио сву своју војску па похитао теби?... —</p> <p>— Како?!... — муцаш |
| то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, како да ми после лакше буде кад станем дизати о |
| утише где треба да се упишем у ћесарску војску, <pb n="132" /> јер сам ја за то и отишао био та |
| и, док трубе и рогови подигоше везирску војску на оружје, да похита кули, дотле не стаде Крџали |
| оће да те што скорије види.{S} А осталу војску оправи с најпоузданијим вођима под Београд, али |
| зуме од куд и каква је то болест што му војску мори?{S} Али се наскоро сетио...{S} То беше чума |
| то си посумњао на ћесара и његову јадну војску!... — И заниха тужно главом. </p> <p>— Ох мој Ко |
| ешком муком промакао кроз ону небројену војску и кроз њихове силне шпијуне!</p> <p>Коча се само |
| д виде да ћесарев намесник оправи силну војску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, која с |
| у драгу зиму проведе журно купећи силну војску, и толико се око тога занео беше, толико се брин |
| осову скупља серашћер Абди-паша страшну војску, коју ће, а можда је већ и повео на Србију.{S} Т |
| ест хиљада, а онда раздели целу јуришну војску на четири колоне.</p> <p>— Господине пуковниче — |
| е свима главарима, који држаху на окупу војску и који <pb n="172" /> не беху на веће дошли, да |
| хине, одмах да си спремио све што треба војсци за пут.{S} Ми полазимо у Србију.{S} Али брзо сок |
| о!</p> <p>После ових речи врати се Коча војсци својој, којој се песме из далека чути могаху, па |
| иленковићу, ако ја пре паднем ти ћеш ми војсци бити на место мене.{S} Слушаћете га браћо... —</ |
| ангубити није хтео, већ заповеди својој војсци да се спрема...{S} Али није требало никаког спре |
| аповести, а Коча гледаше мало по својој војсци, кроз коју се просу весели жагор и кикот.{S} Ту |
| дивно у вече пири, доношаше сад српској војсци преко амбиса неке чудне, не разборите гласове, и |
| и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — </p> <pb n="170" /> <p>Михаљевић стисну свако |
| загрли са златом својим?</p> <p>Ох тој војсци је вођ њен отац, њен стари, несрећни, осрамоћени |
| се мало.{S} Он брзо устаде па пусти по војсци речи:</p> <p>— Јунаци моји, радујте се.{S} Проро |
| на свима већањима био, и ако није био у војсци, јер Коча није ништа крио од брата свога.</p> <p |
| тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци каурског ћесара, и што је најстрашније — чуј вез |
| дочека да јој онај, кога је она од срца волела, кога је с тешком муком однијала и одхранила, та |
| p> <p>Она имађаше младу робињу, коју је волела као сестру, јер заједно одрастоше.{S} А Надина ј |
| ље и спасење свог јединца, кога је више волела него себе саму.</p> <p>Пошто је уморени Мргуд ма |
| неколико ушкопљеника...{S} Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а |
| <p>Кад је Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је то доживео; ме |
| злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако страшног зулума |
| оја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} Ох лепа Паризо, остави оца св |
| за сан виче: бабо, сејо, зар ме више не волите?{S} Он нема ни оца, ни мајке, нигде никог свога, |
| брат — прихвати Кочо.</p> <p>— Кога ти волиш више по себе!{S} О сећам се колико си ми о њему г |
| да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по во |
| што сам могао, али — зар — не би твоја воља! — па онда скочи у сред боја са свог вранца, пољуб |
| p>Намах сејмени огласише да је беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људи из Левча скуп |
| н слаби човек...{S} Али је јака и силна воља све кадра учинити.{S} Толике је победе одржао; из |
| и руке — Боже, уби мене ако твоја света воља хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Срб |
| о живети, али оца оставити преко његове воље — то никад не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити |
| је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} С |
| овде има нешто!...{S} Јер рашта би она вољела самовати, но благовати по моме харему?...{S} Хм! |
| исао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник смерно поклонити мора...</p> |
| а уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема тога труда, који ја не бих поднео за те! |
| ије.{S} Он брзо нађе Надину те јој каза вољу свога господара; а цура, за коју мним не ће требат |
| дан мио хладак, па би пустила сузама на вољу, пустила срце да себи бурним јецањем одлане.{S} Ох |
| е се избавити, и он се пусти судбини на вољу, нека чини шњиме шта хоће...{S} Али баш онда, у он |
| далу зеленога мора.{S} Коча се пусти на вољу мислима, и оне се играху с њим као ветрови сламком |
| олико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга беше чудо неви |
| а својој тамбурици, па похита да испуни вољу његову.{S} Путем је нешто важно премишљала, и толи |
| аповедај само, ја знам слушати и вршити вољу свог господара! —</p> <p>— Теби је Коча брат, ти с |
| шкиваху Турци прзницу, који је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше |
| . .</p> <p>Једном је руком држала танку воштаницу више мртвачке главе, а своју уморену тужну гл |
| осава, то јагњенце које не зна ни какве враголије, сваки је мислио да ће је њено чисто анђеоско |
| ладога јунака, како ли му доликује дуга врана коса белому турбану, на ком се драго камење преле |
| тким нељубљеним усташцима, да оседи она врана коса немилована, јер да се те лепоте само помоле |
| прекрсти, устане и погледа око себе.{S} Вранац га поздрави веселим рзањем, а по шуми се орила с |
| ио.{S} Погледа око себе свуда мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде не може ник |
| ег што је доспео у Крајину.{S} Његов је вранац летео као да је наједанпут окрилатио, и Коча га |
| осврћући се, не гледајући што неуморни вранац сад се једва мицаше...{S} Ади није ни чудо.{S} Н |
| у коњушницу да види да л’ му је намирен вранац, кога миловаше <pb n="16" /> и казиваше му кака |
| му се на први поглед учини да је Кочин вранац жешћи од његова шарца, да је Кочино оружје лепше |
| је узалуд толико јурио.{S} Срчани Кочин вранац као да <pb n="33" /> познаваше да му је господар |
| сестро Хуршидова?{S} За што су се дуге вране трепавице тако сниско спустиле, да ти не могу да |
| расправљајући јој небројене витице њене вране косе — Зар се ти срдиш кад ти ја зборим?{S} Ако ј |
| узраста а лепог вилинског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно склопи |
| је, онако богато одело, кад виде у њега вранца, од кога лепшега коња ни помислити не могаше, тр |
| слобода.</p> <p>За то Коча узјаха свога вранца те прође кроз све редове својих чета, храбрећи и |
| човека има.</p> <p>Сад Коча сјаха свога вранца, па приђе крају стене, те прилегнувши земљи слуш |
| рује у његовим мислима, већ џарне свога вранца, па лети, прескаче преко којекаких врлети, па се |
| па зато сиђе с развалине, намири свога вранца, који га оним чисто брижним рзањем тражаше, па п |
| е!...{S} - Он је само бесно јурио свога вранца као да хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је би |
| је по дана у најбешњем трку јурио свога вранца.{S} Чисто је сав дрхтао.</p> <p>Пошто је дуго шв |
| ш на истом месту где си оставио пламена вранца!... —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Зор |
| чује се кас.{S} Тако беше ход у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој да је за |
| Коча опрости са свима, поседе виловита вранца свога па одлети са својих неколико момака пут Мо |
| ља! — па онда скочи у сред боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушке...{ |
| на поље; брзо скочи на свога виловитог вранца, па пошто се саже још једном Мргуду те му каза:< |
| ни црња од свионе гриве његовога плахог вранца, да се није могао уздржати а да не полети к том |
| мало од тога одморио, одмах опет поседе вранца, па собом разгледа сву околину; брзо намести стр |
| амртне!...</p> <p>Ово изговоривши ободе вранца и одлете својима, и док Соколовићеви војници на |
| е препући срце од туге.{S} Па тек ободе вранца а полеже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на |
| моје!...{S} Напред!... — па опет ободе вранца, а његова храбра војска канда није од Левча дан, |
| увек затицао у постељи; па за то окрене вранца својој кући и јахаше полако.{S} Кад би наспрам р |
| амо Мирко по кадкад испод ока погледаше вранца Кочина, чисто не могаше одвојити очију од оног п |
| му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да су га сутра запит |
| како једном момку заповеди да му опреми вранца, а друге оправи разним четовођама са заповешћу.{ |
| оже.</p> <p>Кнежевић одмах сјаха, пусти вранца на траву, па стрча да се напије бистре хладне во |
| јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца што најлепше знађаше.{S} Његове велике црне очи |
| ... викну Коча на дружину, па са својим вранцем као тица прну преко провале на другу страну.{S} |
| реме не излази Турцима на очи са својим вранцем, јер лако може рад њега изгубити главу.</p> <p> |
| <pb n="35" /> брдашцу са својим дичним вранцем стајаше непомично, гледећи дивно вилино дете.</ |
| јим местима, а Коча пред свима на своме вранцу.</p> <p>Пошто је у тренутку све прегледао вику д |
| ј вереник одјезди у брзом трку на своме вранцу, она је слушала његов бахат дуго, а он све слаби |
| нак, скочи на ноге па опет похита своме вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости ш |
| а га осећање, па пустивши дизгине своме вранцу покри лице рукама па се занесе, чисто се опи усп |
| ом оне што чуваху богаз, врати се своме вранцу па скине из утерћије своју кабаницу, те леже пор |
| беше видети капетана Кочу, који на свом вранцу као какав сури орао прелеташе све српске крајине |
| у ојађено срце улеваше, па похити свом вранцу, за часак опреми га, па га узјаха.</p> <p>— Шта |
| жуђења...{S} Сети се како је на бесном вранцу прелетао преко непрегледних поља, како се пењао |
| ти, већ само исуну јатаган, а полеже по вранцу, па грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо за веру хришћ |
| ва рука смрт задала!...</p> <p>— Збогом вранче, због’ добро моје. — Шапуташе јадна жртва страшн |
| е прах и олово, ту се на <pb n="257" /> врат на нос опремају коњи и коморе ту се све ужурбало, |
| грешио што онолико о себи држаше, па на врат на нос скупљаше војску своју, која је у највећој р |
| е сунце...{S} Сваки се намах облачио на врат на нос, да рад тога путника онако у глухо доба нек |
| пушташе му се испод руменог веса пиз го врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у онаком оделу к |
| која се у плетеницама блисташе низ бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кадифел |
| омко сви.</p> <p>Тек они у речи беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми дош |
| купе, на његову заповест затворе се сва врата, и онда он збаци са себе црну кабаницу, и на њего |
| ни опазио како овај с дететом умаче на врата.</p> <p>Домаћин издисаше...{S} Баш кад последњи п |
| му се нехотице <pb n="187" /> отеше на врата од једног ормана који по турски у зиду сазидан бе |
| боље кад оно угледа нека црна гвоздена врата.{S} Таман он мисли и чуди се од чега би то врата |
| > <p>Тек што она то изусти, а склопљена врата од чадора, отворише се полако, и један крџалија п |
| да дозва једног момка, који стајаше код врата: — трчи момче Драгомировој кући, те ми зови мајку |
| е од чега би то врата бити могла кад се врата страховитим шкрипањем отворише и из њих изађе нек |
| <p>У сред њихова разговора отворише се врата собња, и стари Павао уђе...{S} У његовим очима си |
| а чула није, па тако и не опази како се врата полако отворише, и како неко уђе.</p> <p>Међу тим |
| ти није могла...</p> <p>Кад се отворише врата од чадора, и кад по ћилиму зашкрипнуше местве Над |
| уда.</p> <p>У исти мах брзо се отворише врата на соби, и као без душе полети пред везира један |
| зачу се на један пут Кочин глас, и кроз врата што их Павао смешећи се отвори, улети млад један |
| е непознати пошто Мргуд пажљиво забрави врата и седе до њега — од господина маршала Лаудона.{S} |
| епљаше и ту, јер добро разгледа јесу ли врата затворена, и да их ко не прислушкује, па онда при |
| највишу стубу, и подиже руку да отвори врата, а кроз мртви ходник зачу се на један пут клепкањ |
| право тамо, али не хтеде одмах отворити врата већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} |
| испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се нешто као лишће по дрвећу п |
| ли му се у исти мах као муњом опаса око врата присојкиња гуја, па га под грлом наједаше левајућ |
| Таман он мисли и чуди се од чега би то врата бити могла кад се врата страховитим шкрипањем отв |
| огу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку, које их је притезала па несу могли живети |
| .{S} Како су они смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је К |
| <p>—- Нано, нано!.. — викаше Коча још с врата.</p> <p>— Шта је сине?{S} Да се Мркша још нешто н |
| <p>— Мргуде, — повиче му радосно још с врата — радуј се!... -</p> <p>— Шта је? — запита Мргуд |
| ој станује превозилац, ударивши силно у врата повиче:</p> <p>— Хеј Влаше!...{S} Устај!...</p> < |
| </p> <p>Турчин како виде да се отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га по |
| >Тек што момче дође до малих сакривених врата од харемске башче, роди се месец пун и румен као |
| дан пут клепкање меких папучица.</p> <p>Врата се отворише и лепа везирова шћерца, плавоока Пери |
| с душманином, не пропусти да се кућама врате, онда му препуче јуначко срце...{S} И сад тек осе |
| ишавши још једном оне што чуваху богаз, врати се своме вранцу па скине из утерћије своју кабани |
| ћ више нако и не помишљаше да се кућама врати, али их само то жалостило што ће их куга као слаб |
| залуд чекала мила сина да јој се с пута врати, па кад га још никако не беше, онда би јој клонул |
| ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба поћи кући; јер је знао како с |
| настаде због зиме тишина.{S} Фејзија се врати у Крџу кући својој, па провођаше време уз песму и |
| неколико пута преко собе прешла, она се врати и доведе са собом неку булу, која се тако у јашма |
| ог оне велике ватре превидео.{S} Али се врати ка и јуче ништа не нашавши, и сад се за цело беше |
| намах доћи по њу у планину, само док се врати са мејдана на који пошао беше...</p> <p>Вила пове |
| везир се само слатко смејао, и Шахин се врати ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то једва доч |
| о, као што је то врло обично, весело се врати својој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и даље |
| бро угостио, опрости се овај да се кући врати оставивши се пута у Раваницу.{S} Баш кад једном н |
| м као роб умрьо!</p> <p>После ових речи врати се Коча војсци својој, којој се песме из далека ч |
| Степанова Сењанина, али војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва |
| тешком муком однијала и одхранила, тако врати милост њену, <pb n="221" /> кад је дотера до прос |
| своје.</p> <p>— Ох ђогине, зар се тако врати?... —</p> <p>А паметно живинче пискаше неке нераз |
| преко којекаких врлети, па се онда опет врати свом брату, који са свим хладно и мирно јахаше.</ |
| {S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лековито вилинско биље.{S} Одмах кл |
| о не би им умео казати.{S} Он се у зору врати као мртав од умора, а није ништа видео што је мис |
| но — или зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад се лепа Периз |
| ман трудно.{S} Кад су се пред вече кући вратили Мргуд ни словца није више знао него кад су пошл |
| де причати: — Од тулбе несам хтео да се вратим, јер бисте опет толико знали колико и сад знате, |
| ад морам похитати да га што пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди да се начини као чове |
| е, те тако нико не опази да се перде на вратима мало ошкрину и да је у собу провирила једна бел |
| ук.</p> <p>У тај мах подиже се перде на вратима од собе, и на прагу стајаше дадиља Перизина, ко |
| <p>Како се Михаљевић с Кочом појавио на вратима царева шатора, цар устаде са столице и похита и |
| На један мах подиже се тешки застор на вратима од собе, и један делија у господском руху уђе б |
| утро освану београдски везир мртав пред вратима градске барутане Ружице.</p> <p>Ово је пукло ка |
| Тек, што се она постара за овце па пође вратима, <pb n="9" /> истрча јој на сусрет живахни дечк |
| кукавички заклетву погазио! — И пође к вратима.</p> <p>Али сад на један пут скочи Фејзија.{S} |
| већ издаде.{S} За то она сад пружи руку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју |
| Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву власт!...</p> <p>— Ја зна |
| ми више никада не помишљамо да се кући вратимо! —</p> <p>— Не бој се капетане, ми знамо е ти х |
| _C8"> <head>VIII.</head> <p>Кад се Коча вратио са свог пута, на ком је толика чуда проживео, ил |
| о којима му доста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љубљаше.</p> <p>Коча отпоздра |
| Тако ти сеје ако је имаш, тако се здрав вратио мајци својој, која те жељно чека, тако ти јуначк |
| VI.</head> <p>Још оне ноћи кад се Мргуд вратио са села није имао мира да спава.{S} Једва је чек |
| растрканим остатцима своје грдне војске вратио у Једрене, хтео је на пречац свиснути од једа и |
| постидан већ се залети па макар се и не вратио.{S} И Мирко прескочи шкргутнувши зубима, али и т |
| ма, и не нашавши никака трага од пећине вратио се.{S} Мајка га питаше зачуђено где је тако рано |
| асне наше постојбине, а још срећније се вратио сејама својим, које ће без тебе бити сиње камење |
| ео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што не ос |
| атка даха, што их оживљаваше; срећно се вратио својим белим дворовима, који ће без тебе бити пу |
| рављена силна њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком прома |
| лабачка је женска рука, и она се морала вратити у двор...</p> <p>Сврши се жестоки бој.{S} Стало |
| ко угледа каку опасност он се лако може вратити, а на послетку и онако не ће далеко већ мало да |
| бри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, он ме држи за нечастива, само ш |
| ко ти је срцу кад се после дуга времена вратиш у своју милу домовину, кад хитећи кући својој, с |
| боре против слободе...</p> <p>Други се вратише својим кућама, па рађаху своју земљу, ропски сн |
| оље у кабаницу, пажливо и полако отвори вратнице, ал’ тако полако да ни мало шкрипнуле несу, па |
| ше чак до ђердана од шарених ђинђува на врату ђаволастих играчица.{S} Јелечићи беху тако згодно |
| а, већ се чујаху милозвучне меденице на врату виторогих овнова, који поносито предвођаху своја |
| жно по који пут помиловао по поноситоме врату, па опет брижљиво погледаше за оним што извесно з |
| аш, па само га утишкујеш милујући га по врату, који тако поносито држи као лабуд, грива му се в |
| , он се враћа сам, без свога господара, враћа се из љутог боја, јер се с њега јоште цеди крв... |
| p> <p>А Мирко му шане:</p> <p>— Коча се враћа!...</p> <p>Зликовац задрхта и пребледе:</p> <p>— |
| S} На њему нема поноситог јунака, он се враћа сам, без свога господара, враћа се из љутог боја, |
| потоњега, и како се здрав и весео кући враћа.{S} А старија сеја невесело маше главом не верују |
| ће је скоро угледати како се с победом враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, а поред тога у цел |
| а превелика љубав Кочина, за коју му он враћа најгаднијом издајом.{S} Али ништа, то не беше кад |
| ни осећаху да та слатка, племенита уста враћају те пољупце, само што то повраћање све слабије и |
| ступа, брзо ободе коња и полети у ватру враћајући и храбрећи застрашене фрајкорце.{S} Али Турци |
| бро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање дочекала од свога Мргуда, кога је она тако љуби |
| то нико не знађаше куд је ишао и кад се враћао.</p> <p>Нико се није могао томе довити.</p> <p>Ј |
| ако је свако јутро изјахао, свагда тако враћао да га је први ко се у кући пробуди увек затицао |
| ио је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропаде. |
| у животу не ће видети дивне оне лепоте враћаше се с обореном главом, док тек иза једног угла и |
| шид љубећи млађу сестру своју, а она му враћаше пољупце благосиљајући га:</p> <p>— У добри час |
| /p> <p>На сабору беше весеље како света Враћевшница одавно није видела.{S} Ту се беше искупила |
| е нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли Враћевшници на сабор?... —</p> <p>Коча га замисли, па о |
| јеш шта сам намислио.{S} Прексутра је у Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степ |
| јпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врачар са свом војском и са свим топовима да освојимо Б |
| тине топова грмљаху на један пут које с врачара, које с Дунава од острва, а које са земунских б |
| избацили.{S} Али кад се војска стаде на Врачару <pb n="190" /> разређивати, кад се са Дединог б |
| унаци!...</p> <p>И у тренутку као неком враџбином изврши се његова заповест.{S} По пољу за час |
| је перјаница превијена</l> <l>Као тужна врба сине преко гроба,</l> <l>А јуначко оружје ти мој ј |
| частива, само што сам друго одело на се вргао!...—</p> <p>Кад Павао зачу ове речи, па кад виде |
| и обасја Филибе, у коме се орила вика, врева и песма силне арбанаске војске.</p> <p>И ако се Ф |
| ксали!...</p> <p>Сутра дан настаде жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, а сва |
| преокрену све по вароши, на све стране врева и звека оружја, на све стране журба, а кад с беде |
| али, јер се с поља зачу велика праска и врева.{S} На један мах улети момче у собу:</p> <p>— Гос |
| коме скоро никад не престајаху песме и врева од радина што на све стране тумараху као у какој |
| викати ону страховиту писку, измешану с вревом коју рађаше забуна грађана...</p> <p>Један по је |
| и.{S} Идите, и настојте да се без икака вреда пропрате у Земун! —</p> <p>Мало доцније стиже гла |
| , а пружи руку везиру: — Устај, ти неси вредан да оваку кћер имаш! ...</p> </div> <div type="ch |
| :{S} Диван један јунак, који је у свему вредан тебе, биће ти побратим; а најлепше девојче на св |
| !</p> <p>Периза изабра један џевердан — вреди спахилука, а за димишћију и за јатаган није вајде |
| влашких кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш колико и турска, онда се они разгоропаде, и х |
| у речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди небројено благо, а камо ли пушке све у сребру...{ |
| а беху јуначки боре.</p> <p>— Ох, то су вредна браћа српска! — мишљаше он похитавши још брже — |
| ци бејаше димишћија, са које капаше још врела турска крв...</p> <p>Оба јунака ћутећи гледаху се |
| осрамоћени отац...</p> <p>А кад се поче врели бојак, кад загрокташе пушке, и јекнуше с града лу |
| сна српска земљо,<pb n="48" /> та ти си врело од најслађих песама, ти си шумица, у којој су сам |
| не који ханџар или ти кроз срце пролети врело зрно, ти слатко заспиш, и само једну тугу однесеш |
| .</p> <p>И он паде на земљу, па хладећи врело чело своје на хладном шљунку, којим беше посута с |
| едва чекаше љута боја што је жеднела за врелом крвничком крвцом. </p> <p>- Све је то знао Кара- |
| кад заплаче а он плаче крвавим сузама, -врелом крвљу од срдашца. — И сад скочи са сиџадета па с |
| а се страшна борба.</p> <p>Лаудон је за време целог пуцања прелетао на све стране, свуда је нар |
| ројно пута у чело пољубио, што га је на време донео... .</p> <p>Сад вођ пролеташе кроз све чете |
| м кад, јер ти и не сањаш како ми је сад време скупо постало; за то имам нешто да те питам.{S} Т |
| и један знак очајања.</p> <p>— Није сад време за кукање! —</p> <p>Па онда брзо сазва своје четн |
| бац румене зоре.{S} Сад Коча виде да је време кући ићи, јер он се, од како је свако јутро изјах |
| она полако: — Али бојим се да још није време.{S} А особито што је сад код њега тај српски војв |
| удем! —</p> <p>Али и беше доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху тако притеснили и онако о |
| лепа и питома села српска, што у потоње време тако живахнула беху?</p> <p>Пуста, страховито пус |
| е то осећање лакше истре, у толико јаче време њим господари...</p> <p>Колико је тужила јадна Ко |
| врати у Крџу кући својој, па провођаше време уз песму и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег д |
| <p>— Добро ја те морам слушати.{S} Али време је <pb n="116" /> кратко.{S} Спреми се, ја те мор |
| та спрам оних које снађоше Србина у ово време, о ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да прич |
| што га она није заборавила за тако дуго време, стаде јој казивати колико се он ње сећао у далек |
| био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И он им причаше:</p> <p>„Ви се сећате оне стр |
| га склони гдегод, мољаше га да за неко време не излази Турцима на очи са својим вранцем, јер л |
| дочекана беше, и где свакоме за кратко време тако мила постаде.</p> </div> <div type="chapter" |
| и, шта се учини од тебе за овако кратко време? —</p> <p>— Ти све знаш! — беше тих одговор.</p> |
| и може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнувши ножем питати што по |
| испричати.{S} На послетку дође опет оно време, у које он изјахиваше, и он се за час нађе близу |
| Али три дана!...{S} Ох како је то скупо време било за побратима Кара-Фејзијина...</p> <p>Сад во |
| па се упутио светој Раваници.{S} За то време мућаху се по његовој глави многе мучне мисли.</p> |
| ашћер на то не одговараше.</p> <p>За то време провођаше се Коча код своје куће са својом родбин |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Време је брзо пролазило, и наша два мала пријатеља беху |
| мисли како ти је срцу кад се после дуга времена вратиш у своју милу домовину, кад хитећи кући с |
| врши!...{S} А ту на том истом месту, за времена српске среће, кад Србин слободан беше, ту је цв |
| да знате — продужи бака пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи — како је лепо то в |
| >— Слушај рајо!{S} Ви нам оправисте пре времена Салију Бен-Мујагића у крило пророково.{S} Његов |
| лешева, да се Турци скрхаваху немајући времена ни опалити из пушака.</p> <p>На послетку увидеш |
| о застајкиваше у својој причи да би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они дивили ње |
| се разиграм.</p> <p>Али Коча није имао времена за шалу.{S} Тек што се мало од тога одморио, од |
| да се утеши једном, и ево прође толико времена, а она ништа није учинила што је обећала. </p> |
| > <pb n="227" /> <p>Небо оставља другим временима да се освете црној земљи за још црње грехе ње |
| тражио да где год што опширније о томе времену читам; али на жалост наше историје прелазиле су |
| и свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за војник |
| силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Издајице! - - Чуј ме! — прогово |
| е.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји топот и вриска коња, стоји звекет оружја, да ти заглухну уши.{S |
| аде!{S} Стоји цика коња и пушака, стоји вриска јунака да човеку уши оглухну.{S} Па како се чудн |
| пут зачуше... тешке уздахе помешане са вриском к запевањем женским...{S} Полако, и стравично о |
| гласове, из којих Коча наскоро распозна вриску коња, подвикивање турско, и цактање оружја које |
| погибе бранећи кућу и своје, почуј ону вриску изнутра па ћеш се уверити да су Турци и ово сакр |
| и ју је тај поглед тако потресао, да је вриснути морала-</p> <p>На прагу стајаше млад висок јун |
| анца, па лети, прескаче преко којекаких врлети, па се онда опет врати свом брату, који са свим |
| ед каку олују...</p> <p>Црни Врх пун је врлетних стена и страховитих провала, а друм, који прек |
| ао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никада имађаше, и које је сад заменио најц |
| сам могао, али су моје силе још слабе, врло слабе...{S} Данас — ох како је оно страшан покољ б |
| ирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху чудна ос |
| беше једна крџалинска чета, која чудно, врло чудно изгледаше...{S} То беху све млади момци, ни |
| за борбом, пробуди се још једно чудно, врло слатко, а у једно врло мучно осећање...</p> <p>Сур |
| еше турско робље; али султан Селим III. врло је добро знао да ће му то робље, окусивши ма и нек |
| Те тако, кад сам писао „Кочину крајину“ врло сам мало историјски података имао, и то сам нашао |
| ете, па кроз једну густу шуму одведе га врло близу села.</p> <p>— Видиш Мргуде ову стазу?{S} Ха |
| к чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален био, ти не знаш како је страшно црно робовањ |
| У јутру тек што је устао, дође му мајка врло брижна.</p> <p>— Синко Мргуде, Коча опет тера свој |
| рђа...{S} Но тешило га је то, што га је врло близу <pb n="8" /> села довео, па ће га одмах наћи |
| ли рекавши да ће у једном селу, које је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па |
| онак једног Перизина ушкопљеника, те је врло дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из |
| еде иа један камен у крај друма, али је врло мало седео; тако је нестрпљив био...{S} Но није се |
| треба брже у Крајину! —</p> <p>— Ово је врло добро.{S} Бар ћемо једном знати хоћемо ли живети и |
| чесно лука!</p> <p>— Добро, тако, то је врло добро, тако ћемо видети која има право! — повикаше |
| ком, и скоро ће стићи! —</p> <p>— То је врло добро.{S} Трчите господине нека му се брзо спреми |
| ћа што беху везани красном витицом неке врло лепе смеђе косе, па прошаптавши:</p> <p>— Лепи јун |
| напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разговараше, отпусти га да се одм |
| о било, јер имађаше толико посла, да се врло мало одмарао па тако врло ретко мислио на злато св |
| боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло неразговетно чула.{S} Али Коча није Бог зна шта по |
| азица која води у планину, и која ће те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благо |
| свега тога јоште лепа, среће ми, јоште врло лепа...</p> <pb n="127" /> <p>На спрам лепе преље, |
| своје, па је неисказано слатко гледаше врло дуго, не могући одвојити очију с ње, тако је света |
| рислушкује девојке, јер то му се чињаше врло ниско, него дође близу баба, па сакривши се иза је |
| страховита краја нема, све то беше Кочи врло обично.{S} Он је скоро и одрастао лутајући по таки |
| ишину...</p> <pb n="113" /> <p>Скочивши врло лако преко шанца, који беше између харема и башче, |
| који води у моју отаџбину, оставио сам врло мало војске, па ако навали непријатељ, рад кога са |
| е оно страшан покољ био!... — данас сам врло мало добра учинио, само сам овог анђеока избавио, |
| , шта ради Ровруа?{S} Ја сам га оставио врло у рђавом стању! — _</p> <p>— Он је умрьо г. маршал |
| посла, да се врло мало одмарао па тако врло ретко мислио на злато своје.</p> <p>Пошто је све у |
| још једно чудно, врло слатко, а у једно врло мучно осећање...</p> <p>Сурови његови војници веом |
| агине чизме у чело добио, као што је то врло обично, весело се врати својој колиби.</p> <p>Док |
| и је сад дошло на памет?</p> <p>— Нешто врло лепо, само хоћеш ли да идемо заједно?</p> <p>— Бог |
| присети се нешто брзо: — то може по нас врло опасно бити.{S} Ако чује у каком је шкрипцу Осман- |
| еле око старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљиву причу.{S} Мене послаше да их зовем у дво |
| својим четовођама оде Лаудону, и он их врло љубазно прими, али кад они одоше из његовог шатора |
| и разгледао видео би много слика што их врло ретко у животу виђаш...</p> <p>Ту седи озбиљни Ара |
| ксале чете својих противника, да је још врло мало требало па да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо |
| е чињаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опр |
| х се само чути могло по које „Алах!“, и вртећи главом, или гладећи своје браде.</p> <p>— Ама за |
| рече им изнемоглим гласом, и кад га они вртећи главом послушаше, он баци пушку, па паде на шиљт |
| ите! —</p> <p>Непознати пође за Мргудом вртећи по мало главом.{S} После неколико тренутака уђош |
| ројтама....</p> <p>Испрва Турци гунђаху вртећи главом, али се не жестише много, јер ти насилниц |
| гда тако слатко предусретаху?...</p> <p>Вртећи главом од чуда прође кроз село, у коме рекао би |
| о више да о томе мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у којој се бојаше да ће памећу преврнути, |
| ек свој проведе у лову по Јастрепцу!... врћаше главом друга.</p> <p>— Ја сам одавно рекла: види |
| ко неку молитву, а мајка Кочина жалосно врћаше главом па јецајући говораше:</p> <p>— Боже!...{S |
| Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па да истерамо и |
| , а по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну малу меденицу...{S} Видиш нано шта ме ј |
| едан пут Коча жарко — погледај под Црни Врх!...</p> <p>Мргуд подиже полако главу па баци поглед |
| н другог задиркујући примише се уз Црни Врх.{S} Само Мирко по кадкад испод ока погледаше вранца |
| ђе даље, чисто је прелетео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину, док дође на једну стену, која из да |
| о помрча пред каку олују...</p> <p>Црни Врх пун је врлетних стена и страховитих провала, а друм |
| м димовима што се из нарђила извијају у врх чадора.{S} На чело јој се нагомилале силне бриге, а |
| на, уздигла се пуста, да јој једва оком врха сагледати можеш, а испод стене дала се дуга узацка |
| учини да и сад гледа оне величанствене врхове, с којих је толико пута гледао дивно рађање сунц |
| <p>Потоњи сунчани зраци блистаху се по врховима Јастрепца, на коме се још мало снега бељаше, к |
| } Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се нека не обична ватра.{S} Свак с |
| како си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад његове лудости и пакости!... —</p> <p>Степанов |
| ми је та гуја отровница нанесе на Црном Врху! — И његова се песница грчевито стезаше.</p> <p>Мр |
| да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се после разведе пријатељски разг |
| га је онако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад толиких |
| едном пре четири године нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли Враћевшници на сабор?... —</p> <p |
| ра велико кандило које на сред чадора о врху обешено бејаше, па га принесе пред лице ђувендије, |
| Ја у једној црквици под земљом станујем вршећи заповести силних заповедница над Јастребом...{S} |
| и_свакога учи како треба свој посао да врши.{S} Сад је видиш око живине, сад музе краве, а сад |
| д зверје господари, и своју зверску ћуд врши!...{S} А ту на том истом месту, за времена српске |
| /p> <p>Његове су се заповести тако брзо вршиле у сваком селу где је застао, да док би само <pb |
| лушност.{S} Ви сте придани моме кору да вршите моје заповести а не да ме учите! -</p> <p>Мајор |
| ска реч, да ће хиљадама српских десница вршити његове заповести како зажели.</p> <p>Његова се н |
| два је чекао да сване па да одмах почне вршити што се у пакленом срцу његову тако дуго кувало.{ |
| <p>— Заповедај само, ја знам слушати и вршити вољу свог господара! —</p> <p>— Теби је Коча бра |
| ок ја не дођем.</p> <p>Слуга је навикао вршити заповести господареве, па и ако је био као мртав |
| ег, рад чијег се ћеифа све ове страхоте вршише, рахат седећи и пушећи уживаше, топљаше се од ми |
| имаше што му је требало, а најстрашнији вук Салија уграби најлепше јагњешце, уграби Лепосаву... |
| мче?— пљескаше Мргуда по рамену радосни вук — шта ради раја по нахијама?{S} Је ли кога засврбље |
| ="220" /> више могао угледати ни једног вука који сисаху српску крвцу.{S} На послетку народ се |
| букну у пламен...</p> <p>Чопор гладних вукова јурну у збуњено лепо стадо.{S} Свак за се отимаш |
| .{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака!...</p> <p>Гласни |
| антону — ви ћете водити прву колону.{S} Г. пуковник Вернек нека води другу колону.{S} Трећа је |
| имао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама официра аустр |
| ира аустријског г. Шумарског. (Голубица Г. Возаровића.{S} У Београду 1842). - - -</p> <p>Колико |
| д чести у запискама официра аустријског г. Шумарског. (Голубица Г. Возаровића.{S} У Београду 18 |
| нек нека води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господ |
| га погледа страшно.</p> <p>— Опростите г. маршале — настави мајор разумевши шта је он хтео с т |
| рђавом стању! — _</p> <p>— Он је умрьо г. маршале! —</p> <p>Лаудону не дође изненада овај глас |
| вцу.</p> <p>— Шта треба да извршим тамо г. маршале?... питаше џенерал, знајући да у Крушевцу ве |
| пред небројним сјајним звездама?{S} Ил’ га је можда друга нека невоља притегла па јој се не јав |
| ве стране.{S} Већ знаш шта побро, треба га уклонити да не убија срећу многима.{S} Он ће на посл |
| ару.{S} Јосип најпре загрли Кочу, назва га сином својим, па пошто га је похвално за дивно јунаш |
| махаше репом.{S} Незнани јунак помилова га руком, па онда онако исто пажљиво пође даље.{S} У це |
| ом болу остаде не мичући се.</p> <p>Сва га је војска послушала, сви падоше земљи и страшна звек |
| у, који не имађаше сина од заклетве, да га сад брани у невољи, који имађаше само ту шћерцу, и њ |
| то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује...</p> <p>А кад се сврши страховита жртв |
| пустише их да љубе прах своје деце, да га распознају...</p> <p>....{S}Или, којим речима да се |
| нство па да се у тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још многе, многе таке чудне мисли зано |
| од црвене чохе, коју Турчин најволи, да га потсећа на крв, коју он најрадије пије...</p> <p>Там |
| ко бејаше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, похити да уздахне: — Ох, |
| p>Да није Фејзија видео лепу Перизу, да га кроз срце не минуше она два оштра ока њезина, друкчи |
| беше му тако силно исказана на лицу, да га је било страхота погледати.{S} Зар многе клетве неви |
| срце исказиваше тако јасно на лицу, да га нико погледати није могао.{S} Он сеђаше као што реко |
| шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког угурсуза и будалу.{S} Молим те п |
| брат Кочин — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког угурсуза и будалу.{ |
| е Турке, за то је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — То т |
| е нам завладати Немци.{S} За то ваља да га њима облажемо...</p> <pb n="180" /> <p>Мирко се зами |
| ег дела толико задаше страха Турцима да га одмах прозваше:</p> <p>Кара-Фејзија...</p> <p>Страхо |
| н иде!...</p> <p>Таман хтеде кнегиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се спрем |
| на ноћних, од оних црних страсти, па да га спреми за најсветију страст, за најсветији румен пољ |
| то богато кнежевско рухо и оружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не излази |
| А за што?...</p> <p>Периза се сабра да га запита нешто, али не смеђаше од страха и од стида, п |
| да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица за неколи |
| же другу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи дружина па их разва |
| побеснео од силног осећања што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије <pb n="153" /> дохва |
| ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже.</p> <p>— Ха т |
| Мргуд претварајући се као да не може да га се нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има пе |
| не знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потресоше његове речи, али га још беше страх |
| ме више не беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше и плаховито љубљаше сваку ружицу, сва |
| ула у образе, очи би му се преврнуле да га страшно беше погледати; а кад Павао све исказа онда |
| во питање он се намргоди, и учини се да га је то страшно увредило:</p> <p>— Не знам.{S} Ја за т |
| преко простране авлије, чувајући се да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, стари |
| руке, па погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити на правди Бо |
| ан; јер кад га везир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухватио, он заиска да с Перизом |
| оме руху, само што тако брзо промаче да га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му не |
| уна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамоти својом честитошћу и јунаштвом, да му не да ж |
| а опремаше коња, јер он се не даваше да га момци оседлају и зауздају, то је само Коча могао...< |
| ласа смејати.</p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану ка |
| још већма заволеше.{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од св |
| златом и за себе заборавила била, и да га је више пута милујући му намрштено чело својим нежни |
| ба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за руком |
| да је весела, морала је да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом увећала јаде рад |
| да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахранимо, па после нек иде куд хоће!...</p> <p |
| шли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо?... питаше даље Кочин друг ватрено. |
| о не беше кадро да њега поколеба или да га смете у његовим пакленим намерама.{S} Он дакле притр |
| ну кућу, где су се свакојако трудили да га утишају.</p> <p>Кочина мати одмах је из речи детињих |
| оћ легао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнежеви |
| стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу ци |
| а скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође оном широком угаженом стазом |
| радост.{S} Она се не могаше задржати да га силно не загрли и на своје груди притисне.</p> <p>— |
| .</p> <p>Мајка се не могаше уздржати да га не загрли.</p> <p>— Прави отац!... шапуташе она љубе |
| ам себи главе — А сад морам похитати да га што пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди да |
| штини, па је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У то |
| ваше му кака га радост чека, мислећи да га живинче разуме.{S} Тако исто постара се за братова к |
| ају, али се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе полако из куће па чак и из села те |
| киша од крџалијнских зрна, чекајући да га прегазе бесни коњи њихови...</p> <p>Али, шта је то?. |
| рећан сиђе низа стену, па погледавши да га није ко опазио, пође путем што води красном сеоцу, к |
| кнез Поњатовски у ранама.{S} Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самртне |
| чије свако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрити с |
| Па како је бенаст...{S} Та ја морам да га мрзим...</p> <p>Тако премишљајући беше Мргуд већ сти |
| и ћесар.{S} Дакле треба другим путем да га сатремо.{S} Кад се сврши крајина, по свој придици у |
| ни га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубља |
| онда леже да мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о ку |
| т похита своме вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, пос |
| ан пут се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула.</p> <p>— Ох... издајо!... — хукну, |
| и није могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи превијајући |
| душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љубила, али он с |
| ко јутро изјахао, свагда тако враћао да га је први ко се у кући пробуди увек затицао у постељи; |
| и сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и није |
| радо никад говорио, а Коча није хтео да га узнемирује у његовим мислима, већ џарне свога вранца |
| како дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} Он је најпосле из свега опхођења Кочина в |
| и ако би оштро Шахиново око угледало да га је неко опазио, тај је намах занемио за навек, да не |
| гинути, које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p> <p>Усред страшне борбе |
| чин друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да га осветимо! — одговараше вођ достојанствено. — И тако |
| ни ради, па ипак знао је његов побро да га небројеним частима и весељима тако забави, да није н |
| летње вече.{S} Оно једино беше кадро да га тргне из ове велике занесености, која га обузела беш |
| S} Добро дошао!... — хтеде још нешто да га пита, али је речи издадоше.</p> <p>— Ти дршћеш злато |
| ни мајке, нигде никог свога, па зар да га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много у кући, а |
| >— Кажу људи брате.{S} Турци не могу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку, које их ј |
| што је у тренутку све прегледао вику да га сви чути могоше...</p> <p>— Кнеже Јоване Миленковићу |
| ти Турке.{S} Дакле ваља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме оставити празан град, јер с |
| им је заслугама задобио толику пошту да га везир седа себи уз колено.</p> <p>Крваве очи у везир |
| ..{S} Кад пређоше преко Мораве, савлада га осећање, па пустивши дизгине своме вранцу покри лице |
| а над њим планину Јастребац, из ненада га такну у срце једна успомена...{S} Кад пређоше преко |
| > <p>Фејзија диже полако главу, погледа га па онда тихо рече показујући му руком сиџаде до себе |
| и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под стенама поноситог Једренета.</p> <p>Кака осећања |
| година како се несмо видели! — па онда га опет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако |
| >— Вараш се брате, није такав ћесар, ја га добро познајем.{S} С те стране ничега се не бојте.{S |
| пајући парче по парче меса с њега, која га расточи?...</p> <p>Мргуд је рикао од бола да се проз |
| која га је из својих уста хранила, која га је чувала ка зеницу у глави, и којој је он на свему |
| детинства примила у своје наручје, која га је из својих уста хранила, која га је чувала ка зени |
| знања; које подижу понос народни, која га сећају славне прошлости, те му тако у најзанимљивије |
| дару! — па се онда окрену дружини, која га весело поздрављаше скупивши се око њега: — Здраво и |
| а тргне из ове велике занесености, која га обузела беше.</p> <p>Кад стиже кули Тодора од Сталаћ |
| ог њега од глади умире она старица која га је од маленог детинства примила у своје наручје, кој |
| али и поред те ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пе |
| могао да завара црну савест своју која га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чу |
| .{S} Кад му младић сагледа лица, обасја га веља радост, и он одмах уђе у собу к старцу, који га |
| ловаше <pb n="16" /> и казиваше му кака га радост чека, мислећи да га живинче разуме.{S} Тако и |
| не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S} Страсно зграбивши беле ручице кадун |
| “</p> <p>Кад Коча заврши причање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од |
| ака трага од пећине вратио се.{S} Мајка га питаше зачуђено где је тако рано <pb n="32" /> с коњ |
| гледала оним њеним лепим очима, гледала га страсно, жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби с његов |
| амо мислила на неверног Фејзију, љубила га је још све већом ватром што је он већма заборављаше. |
| а златали косом а плавим очима загрлила га је страсно, а друга у које црне очи чисто сагореваху |
| ана имао је неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне му се пуснику баш као у |
| рестано му трепћаше у души, и још већма га дражаше што је он таку слику често себи стварао, див |
| ха помоћ...{S} Вила из горице...{S} Она га је изавила...{S} Млађани јунак кад опет угледа своји |
| је каткад може да загуши човека.{S} Она га је само гледала оним њеним лепим очима, гледала га с |
| де на девојку гадно смешећи се, али она га одавно ни погледати није хтела, а камо ли да је с њи |
| браће своје, јер у највећој невољи она га не ће оставити.</p> <pb n="58" /> <p>- После тога ра |
| ити свом вранцу, за часак опреми га, па га узјаха.</p> <p>— Шта је то Мргуде, од кад се и ти пр |
| њом опаса око врата присојкиња гуја, па га под грлом наједаше левајући у ране најјеткији отров |
| згрну му плаву свилену косу с чеоца, па га жарко пољуби...</p> <p>Лак потрес од скеле трже агу |
| у ибришим-гриву па му полако загуче, па га умиљато моли да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђ |
| а сред чадора о врху обешено бејаше, па га принесе пред лице ђувендије, која мирно гледаше шта |
| овати по његовој густој црној бради, па га запита:</p> <p>— Чико, за што плачеш?...</p> <p>Анђе |
| иво насмеши на његове последње речи, па га пусти нек се истрчи, а он обичним ходом јахаше даље. |
| у младо лице мирисавом косом својом, па га дуго гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би |
| > <p>„Бели дан опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним пољупцем што се лепо вече зове.{S |
| ника, те је врло дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из Абдурамановог конака са зажа |
| беше што га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер |
| вог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушке...{S} Верно живинче мирно издахну јер м |
| онда млади Арбанасин тужно уздахну, па га више није задржавао.</p> <p>Не иштите да вам причам |
| да Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па га свакако одвраћаше од тога бар за сад, него да остане |
| клечиш предамном?{S} Устани брате! — па га братски загрли и подиже.</p> <p>— Ох, што ме не пуст |
| дође и стаде чело главе брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на мате |
| то само у речима, већ загрли Мргуда па га братски притиште на груди... али... он се и у том ча |
| ве речи истрже се из његова загрљаја па га гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па |
| ..{S} На послетку клече поред драгог па га умиљато мољаше:</p> <p>— Фејзијо, поносе мој, ако ће |
| колико његов комшија напојнице даде па га за то запита.</p> <p>— Зар си је ти кардаш видео?... |
| ше, учини ми се да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те само расипље небројене варнице, |
| рукама изнесе Мирка, радосно кликну па га опколише.</p> <p>Рад оволике племенитости Кочине њег |
| ости као што ти ја праштам! —</p> <p>Па га онда одведе у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А гд |
| угледати како се с победом враћа.{S} Та га мисао јако крепљаше, а поред тога у целој земљи не б |
| од кад ти поче ићи иа села?.... запита га смешећи се.</p> <p>— Та знаш не бих ни вечерас ишао, |
| .</p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запита га Коча између осталог збора.</p> <p>— Не знам господар |
| уди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њим |
| као да је наједанпут окрилатио, и Коча га је небројно пута у чело пољубио, што га је на време |
| ти кажем наше веље јаде...</p> <p>Коча га зачуђено гледаше.</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми |
| , нека је спремна војева! —</p> <p>Коча га зачуђен гледаше.</p> <p>— Шта ти то чиниш Фејзијо? — |
| рам помоћи у овој невољи! —</p> <p>Коча га дуго с особитим осећањем гледаше.</p> <p>- Кажи ми д |
| ам у твоје свето лице!... —</p> <p>Коча га зачуђено мераше.</p> <p>— Ја не разумем што велиш! — |
| Враћевшници на сабор?... —</p> <p>Коча га замисли, па онда рече.</p> <p>— Јест, сећам се...{S} |
| Да идемо до вече на село. —</p> <p>Коча га зачуђено погледа.</p> <p>— На село?{S} А од кад ти п |
| — питаше војвода старога тамбураша, кад га доведоше читаве гомиле јунака. — јеси л’ ми се мало |
| ву да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа претвараше се да му је неверица:</p> <p>— Бог |
| ила сина да јој се с пута врати, па кад га још никако не беше, онда би јој клонула седа глава н |
| p>— Мирко! — зачуђено проговори вођ кад га угледа — шта је то Сењанине, што си тако блед, што к |
| b n="79" /> <p>Један се Турчин трже кад га угледа.</p> <p>— Дина ми кардаш — рече првоме до себ |
| т...{S} Та цвеће тек онда напредује кад га нежна женска рука негује и залева.</p> <p>В. ЂОРЂЕВИ |
| ко срце.{S} Како је страшно то срце кад га потера несрећа, кад навале нањ рана иза ране!...{S} |
| олако своје упале очи на девојче, и кад га је неколико тренутака гледала могао си опазити некол |
| !... — рече им изнемоглим гласом, и кад га они вртећи главом послушаше, он баци пушку, па паде |
| што не удависмо штене још оно јутро кад га нађосмо у трави!...</p> <p>Док је Павао говорио, у К |
| ризу одведе проклети Абдураман; јер кад га везир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухва |
| о се чињаше, надала том госту, опет кад га угледа трже се неколико корака, као да је хтела да с |
| му освети мила господара?...</p> <p>Кад га је угледала лепа Зулма само писну, па онда као камен |
| на брата, свако му добро чинио, и никад га увредио није — да се хоће силом да начини да је бољи |
| ова, којом се свачему дивити могао, сад га ни она не избави...{S} Пропаде му сва нада да ће се |
| ни другови, који га до сад љубљаху, сад га чисто обожаваху.{S} Међу собом шаптали су: — Ово ће |
| о да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би могао уверити да оно не беше истина што н |
| е заборавити Мргуда свога! —</p> <p>Сад га стаде и мајка молити, и стари Драгомир, и на послетк |
| песница грчевито стезаше.</p> <p>Мргуд га жарко загрли:</p> <p>— Ох побро, опрости, ја сам те |
| аде га као да у земљу пропаде, и узалуд га тражише...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ка |
| речи паде Мирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућ |
| и као песница надувеним очима, а крваве га пене попале по прсима и по лицу...{S} Брзо сазваше х |
| но дело, све већа и већа постајаше, све га је страшније у срцу пекла, али и поред те ватре, и п |
| м пожару сенуше као спасење.{S} Познаде га и красна Лепосава по срцу своме, а и Мргуд по прегрд |
| ођена мајка по једној крвци.{S} Познаде га стари Драгомир, јер у њега беху још оне црне очи, ко |
| раха, и који виде како ага плаче, стаде га миловати по његовој густој црној бради, па га запита |
| сну Лепосава па паде на мртваца и стаде га плаховито љубити, а кад мало дахну од силног плакања |
| задаваше муке оноликим Турцима, нестаде га као да у земљу пропаде, и узалуд га тражише...</p> < |
| ве што најдрагоценије беше, и — нестаде га.{S} А Мирко, који је свуда и свакада знао погодити с |
| уо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима |
| оје!...{S} Ја сам га онуда провела, где га никаква жива душа опазити није могла! — па после ови |
| свуда мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде не може никака трага опазити.{S} П |
| је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — То треба одмах укл |
| о дете, па кроз једну густу шуму одведе га врло близу села.</p> <p>— Видиш Мргуде ову стазу?{S} |
| ође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га прогутати погледом, тако га је гледао, али није смео |
| тле Кара-Фејзија потражи везира, и нађе га.</p> <p>— Хрсузе један, сад ћеш примити плату што се |
| е чисто смеше нањ.{S} Али на брзо прође га то мило и слатко осећање.{S} Опомену се свог безбожн |
| ха занемело.{S} Он му брзо притрча, узе га у наручје, па како су сви били занети око девојчета, |
| натог витеза, па онда устаде мирно, узе га за руку, те га доведе постељи на којој <pb n="229" / |
| ше кротко крџалија, па онда приђе и узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други ота |
| дну крваве пене, поред свега тога обузе га и гризлица....</p> <p>Да л’ знате ту бољку, која чов |
| но трже се силно робље из мртвила, које га поче обузимати, трже се, јер га затресе божанствена |
| , које му скоро донесе једно вече, које га расхлађиваше као какав најслађи ветрић у пролеће.</p |
| е у сну курталисао проклетих слика које га непрестано гоњаху; али тек што се спусти на меке душ |
| да не могне ослободити јадно робље које га као сунце изгледаше...{S} Ни за то ти се осветити не |
| ови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растрзале!</p> <p>Час мнидијаше да се хар |
| а постеље, тако је страшно дрхтао, таке га паклене муке стигоше рад његова црна дела...</p> <p> |
| ле се чујаше плач сеје његове, и одакле га Турчин све даље и даље одношаше.</p> <p>Мрак беше од |
| му опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одлети да опет јури преко оних п |
| гуд мало заспао, зовне мајка Кочу, узме га на крило па му поче говорити:</p> <p>— Сине, ја вели |
| аали Бен-Мујагић из Зворника ље!{S} Ене га бива жива... хм! — срдито увераваше стари имам, који |
| ања.{S} Она слатка братска љубав занесе га, па није сиромах <pb n="38" /> ни могао помислити да |
| ко свога малога газде, и он се саже, те га миловаше по његовом меком као гар црном руну.</p> <p |
| оме момку што се до ње ухватио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти брате, за што ме сви гледат |
| а онда устаде мирно, узе га за руку, те га доведе постељи на којој <pb n="229" /> издисаше јадн |
| ива неколико пута, па се онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше...</p> </div> <div type= |
| пут скочи Фејзија.{S} Потрча за њим те га заустави:</p> <p>— Шахине, поносе мој!{S} Хоћеш ли, |
| да силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Издајице! - - Чуј ме! — прог |
| десет дана, па онда извади оно чесно те га задени у конђу, или га сакри у недра.{S} Тако отиди |
| њоме, ја ћу те сад стићи...</p> <p>Дете га погледа својим плавим очима, из којих тек што не гру |
| војсци бити на место мене.{S} Слушаћете га браћо... —</p> <p>Али од пушака што сад на један мах |
| Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!...</p> <pb n="93" /> <p>И мл |
| па љутито викну:</p> <p>— Али не зовите га покојним кад вам кажем!...{S} Он је жив, он мора жив |
| дар, мој мили кнежевић Кочо!{S} Немојте га покојним звати!...</p> <p>Мајка се горко насмеши, и |
| у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разагнати сјајност његове победе...{S} И за дивно чу |
| он као хладна стена, онда помисли да ће га нешто друго побудити, па му поче казивати да ће се т |
| ло близу <pb n="8" /> села довео, па ће га одмах наћи какво пастирче, а знао је добро како су с |
| дила да пропадне Београд, Осман паша ће га предати. — тако говораше посланик, па онда исказа ка |
| како ће развеселити свог Кочу, како ће га излечити од оног црног сета, па после мишљаше како ћ |
| вати красна моја снашица!...{S} Како ће га благосиљати седи пријатељ, добри Драгомир!...{S} Как |
| пријатељ, добри Драгомир!...{S} Како ће га грлити братац Мргуд што се тако изгуби од туче за њи |
| <p>— Јест... ох... опазиће... ухватиће га!... — Надина се насмеја.</p> <p>— Небој се сунце мој |
| рам отети у оца твога...</p> <p>Девојче га погледа, које страшније прође кроз његово срце него |
| ајна. </p> <p>Помајка Кочина саветоваше га како треба као поштен човек да живи, казиваше му да |
| вим, а оно кад је се сети, не спопадаше га беснило, већ је се сећаше слатко, с тихом жудњом.{S} |
| своје обе лепе руке, а уз то погледаше га тако нежно, тако тужно!...</p> <p>Ох, како су страшн |
| ди, опет љуљкаше невесело лишће, буђаше га из обамрлости повраћаше му оно дивно зеленило његово |
| — повиче Коча, па загрливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — овоме не беше баш најми |
| и оружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не излази Турцима на очи са својим |
| уживаше у кући старе кнегиње, помињаше га на избавитеља, и поток суза грунуо би из његових очи |
| же из руку.</p> <p>— Фејзијо!... кораше га драга — зар хоћеш да будем несрећна?...</p> <p>Овим |
| што је имала.</p> <p>— Шахине — кораше га младић — ти је неси видео, ти не знаш шта је лепа Пе |
| обром.</p> <p>— Шта је то Мирко? питаше га зачуђено кад угледа како се овај разбарушио, како је |
| p> <p>— Шта је теби чедо моје? — питаше га мајка, милујући га по успламтелом челу — Што си тако |
| <p>— Шта ти то чиниш Фејзијо? — питаше га.</p> <p>— Ништа; само те молим кажи ми коме се крвни |
| та Влајко, ти из боја долазиш? — питаше га зачуђено Коча.</p> <p>— Те још из каког боја... поно |
| Кочина родбина од чуда поврати, молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако |
| де мира.</p> <p>Једно јутро не затекоше га у соби, и ако синоћ легао беше, и на мах су се сетил |
| ице знађаше тако слатко помињати, да би га гладан слушао.</p> <p>Можеш мислити колико занесе пр |
| цима издао, <pb n="88" /> знајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се црне о |
| диграваше што лепше могаше, али Коча би га само тужно по који пут помиловао по поноситоме врату |
| ну песмицу чули из његових уста, кад би га год после слушали једва чекаху да опет продужи.{S} Њ |
| да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свиснути |
| b n="67" /> који дан поотимати, како би га у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} Др |
| оне не згодише; а Фејзија јурну, зграби га силно, и оборивши га под ноге замахну бритком сабљом |
| кочи у сред боја са свог вранца, пољуби га ћутећи у чело, па га уби из пушке...{S} Верно живинч |
| p>— Е, к њему управо да одеш и поздрави га од моје стране да је све добро.{S} Још ћеш повести с |
| ли скочише:</p> <p>— Не аман!{S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се |
| ицу видиш нацртан срећан сан.{S} Остави га, нека сиромах сања своја мила поља, своју кућу и род |
| >Рад оволике племенитости Кочине његови га пријатељи још већма заволеше.{S} Чисто хтедоше да га |
| а га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгомир.{S |
| ерна пријатеља, да ће имати брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца благосиљајући Мргуда при |
| с развалине, намири свога вранца, који га оним чисто брижним рзањем тражаше, па пошто га веза |
| скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема одвуче на бедеме.{S} Везир покри јаглуком |
| тако силно осећаше, а побру своме, који га као с неком победом гледаше, стиште срдачно руку, па |
| завист....</p> <p>Кочини другови, који га до сад љубљаху, сад га чисто обожаваху.{S} Међу собо |
| ти погледи, они ђаволасти осмејци, који га свагда тако слатко предусретаху?...</p> <p>Вртећи гл |
| не сећаше се да је то онај човек, који га је као себе љубио.{S} А Мирко опет цароваше уза свог |
| свету; сад се он подигао над оним, који га је онако понизио и осрамотио у Црном Врху, а не поми |
| т, и он одмах уђе у собу к старцу, који га с разрогаченим очима гледаше.</p> <p>— Добар вечер ч |
| себи прими то да има на свету неко који га тако жарко љуби.</p> <p>— Мили Мргуде, ни ја не знам |
| им, не могући га се нагледати.{S} Сваки га је љупко гледао као озебао кад му гране сунце...{S} |
| Коча исприча колика му је невоља, каки га јади кући зову, онда млади Арбанасин тужно уздахну, |
| ј, да није имао кад ни сетити се колики га послови код куће чекају.</p> <p>Једно подне на један |
| колико је њему мило вече, с коликом ли га силом заноси.{S} И доиста колико већма човек ужива л |
| ају сјајна пуца и украси на прсима, али га опет на мах познаде рођена мајка по једној крвци.{S} |
| е као и свака кукавица, приклињаше, али га дивна осветница није чула, већ настави занесено:</p> |
| а је свом противнику саспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жало |
| а га страшно потресоше његове речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог драг |
| јој кући, у коју нико није долазио, али га је Коча јако поштовао што беше чуо да много о његово |
| } То беше са свим изненадна радост, али га побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад пос |
| ћу његовог целог осталог живота.{S} Али га срце није преварило.</p> <p>Дична Српкиња на ове њег |
| ади оно чесно те га задени у конђу, или га сакри у недра.{S} Тако отиди у недељу у цркву, па се |
| јка му се трже од тог опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој грунуше као киша.</p> <p>— Сине, о |
| оге па опет похита своме вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго |
| ади вођ па му похита на сусрет и загрли га срдачно: — Које добро носиш?...{S} Та зар никог млађ |
| се слатко, па онда притрчавши му загрли га жарко.</p> <p>— Сестро! — говораше јој љубећи је — к |
| тиме Марко радуј се!{S} Завет што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Ср |
| па похити свом вранцу, за часак опреми га, па га узјаха.</p> <p>— Шта је то Мргуде, од кад се |
| ди јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад |
| оме двору са неколико старих робова кои га послуживаху; али његова награда још не бејаше потпун |
| ата дозивати...</p> <p>На срећу превари га страшна слутња.{S} Он нађе и мајку и брата, и ако не |
| ориш.{S} Доврши свој свети посао што си га започео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умил |
| госов божији на тебе излити, као што ти га и ја недостојни слуга његов дајем... и пошто је благ |
| не могаше да разуме, и нехотице подсети га на оно, о чему он синоћ силом не хоћаше мислити, о ч |
| Јест, ал’ како ћемо?...</p> <p>— Убити га не смемо, јер овај везир прави је угурсуз баш као да |
| о дуго пријатељски разговараше, отпусти га да се одмори.</p> <p>Коча прегледа још једном своје |
| <p>— Прави отац!... шапуташе она љубећи га.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18631_C2" |
| сто хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, па се труђаше д |
| седи Драгомир могаше да прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако <pb n=" |
| е!... прашташе се Коча плаховито љубећи га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени |
| ари добри чика Павао тако довека држећи га за вешца или за сатану, па поче говорити и сам крсте |
| езирским достојанством већ чисто молећи га:</p> <p>— Пријатељу, ти си један кадар избавити ме о |
| јвећом радошћу љубљаше с њим, не могући га се нагледати.{S} Сваки га је љупко гледао као озебао |
| ојом лепом главом на прси, па гледајући га не помично лежаше као мртва, и само се по оном бурно |
| а она му враћаше пољупце благосиљајући га:</p> <p>— У добри час пошао на крвника узданице моја |
| чедо моје? — питаше га мајка, милујући га по успламтелом челу — Што си тако тужан?{S} Зар се т |
| ћу возаш, па само га утишкујеш милујући га по врату, који тако поносито држи као лабуд, грива м |
| у забавну књижевност, које примамљујући га на читање својим примамљивим садржем у једно распрос |
| у пришану једно име, па онда погледавши га оштро у очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме |
| , ала си добар чико?...{S} Па пољубивши га у руку одскакута стазом а у очима му се блисташе без |
| обри Мргуде — повиче Коча, па загрливши га љубљаше га, и ако — као што се видело — овоме не беш |
| /> <p>Она се тим охрабри, па пригрливши га нежно муцаше:</p> <p>— Опрости бабо...{S} Али... ох. |
| зија јурну, зграби га силно, и оборивши га под ноге замахну бритком сабљом својом, али као што |
| аповеди да се закопају мртваци.{S} Овај га је бој стао петнаест храбрих детића, али он није туж |
| ре која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пене, поред свега тога обузе га и |
| S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — коликог није нигда видела срп |
| p>— Идите!...{S} Ко вам је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја несам ништа |
| <p>— Небој се сунце моје!...{S} Ја сам га онуда провела, где га никаква жива душа опазити није |
| артилерију, шта ради Ровруа?{S} Ја сам га оставио врло у рђавом стању! — _</p> <p>— Он је умрь |
| јајно оружје, за које су знали да ће им га до <pb n="67" /> који дан поотимати, како би га у не |
| на траву, те положи дете полако; за тим га с особитом милином гледаше.</p> <p>— Ох како је блаж |
| чао је млади Арбанасин.</p> <p>Побратим га зачуђено гледаше</p> <p>— Па што ће ти та чета?{S} З |
| амењена, Коча заборави на увреду, којом га Мирко увреди, па брзо сјаха с коња, на мах збаци ору |
| но питање свога младог господара.{S} Он га само гледаше чудним погледом, који Коча не могаше да |
| а Мирка.{S} Кад беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оправља кола, па се у то беше |
| бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно |
| могу му заборавити — али шта?{S} Та он га је љубио и пазио као рођена брата, свако му добро чи |
| ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </p> <p>Никад не пропада, ко се у Бога на |
| оста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љубљаше.</p> <p>Коча отпоздрављаше материн |
| донесем његово срдачно поздравље.— И он га опет загрли.</p> <p>— Ја још ништа учинио несам госп |
| тупило с његовим вођем...</p> <p>Лаудон га погледа страшно.</p> <p>— Опростите г. маршале — нас |
| м господару живога ми Бога, не знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му требао био је све уза |
| b n="230" /> у своју кућу узео, неговао га, пазио га као свога брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја |
| е далека поља прегледати могаху.{S} Ово га особитом милином испуњаваше.{S} Кад му поглед паде к |
| и кад му младић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док једва опет проговори:</p> <p>— |
| ти учинити! ... —</p> <p>Бела вила дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно паде на груди, |
| а Шабац и помоћу ћесареве војске заузео га, дотле су већ била почела чаркања око Београда, и св |
| /> у своју кућу узео, неговао га, пазио га као свога брата...</p> <p>— Али наћи ћу ја њега, час |
| човек!...</p> <p>Кад је Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је |
| естало Коче, тог крвника његовог, и ако га је овај од срца као правог брата љубио...</p> <p>Има |
| е каке ће се страхоте с њим учинити ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром и |
| пет се не може одржати, на послетку ако га не добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се пред |
| е сваког дара како га слатко љуби, како га милује сестринска рука по јуначкој бради, кроз коју |
| е како земља пада на његов сандук, како га све више притискује...{S} Капак већ пуца...{S} Милиј |
| јој како је уснила слаткога брацу, како га је видела где кроз најжешћу ватру разгони крвничке ч |
| начко оружје, па после сваког дара како га слатко љуби, како га милује сестринска рука по јунач |
| и с њиме, као да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио.{S} Ту се после разведе пр |
| ди као да прођоше толике године од како га видела није, а на лицу јој кроз неку црну облачину о |
| е му је Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут — идите, да вас |
| омаче му се поглед низ планину, и како га дарну у срце оно што угледа испод ње!</p> <p>Сјајном |
| едао, јер он познаде оно лице, а и како га не би познао, та оно беше једино на овоме свету, он |
| — хукну, и пиштољ му у руци прште, тако га силно стискао беше —- опкољен сам!... —</p> <p>И дои |
| Мргуд хтеде га прогутати погледом, тако га је гледао, али није смео ни писнути, јер је знао как |
| дно да је све чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво извео и из куће и из села, а нико га |
| око њега које стоје озбиљно а опет тако га љупко чувају, и по бистрој тихој Морави на којој мож |
| здиже се Мирко на своме коњу, па колико га грло доношаше викну:</p> <p>— Браћо, опколише нам го |
| ићу се даде мало на жао кад виде колико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. — |
| оно красно лице вилине ћери.{S} Толико га јадника занеше оне црне очи, што му се црње од гака |
| жљиво извео и из куће и из села, а нико га спазио није.</p> <p>— Ето господине — шапташе Мргуд |
| ете и забуни све, он ободе коња, и нико га не спази како изађе из боја...</p> <p>Ватра не прест |
| видети његова милосрђа...{S} Но тешило га је то, што га је врло близу <pb n="8" /> села довео, |
| ошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је непрестано копкало оно што је чуо од калуђера у с |
| њему као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш милујући га по врату, који тако поносито д |
| ми треба штогод да измислимо, како ћемо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помеша |
| ако га не добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи с |
| и бисмо велики севап учинили, кад бисмо га смакли с овога света да не срамоти славну кнежевску |
| <p>Коча се слатко насмеје.</p> <p>— Ено га, ја сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему |
| душа мој прико! — Здраво Мргуде љубазно га поздрави Мирко, па пође ближе к њему.</p> <p>— Здрав |
| тамо се бељаше мало село...{S} О, добро га је познавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то беше рај |
| да лека његовој главобољи.</p> <p>Побро га је дивно допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за час |
| таким околинама, па за <pb n="52" /> то га то толико и не заношаше, и за то ни мало не застајки |
| ета.</p> <p>Што више нестајаше блага то га хануме једна по једна остављаше, док на послетку ост |
| он за своју отаџбину погинуо..{S} За то га само целива неколико пута, па се онда одмаче те га г |
| могли живети како су они хтели, и за то га начинише везиром, а цар, веле, мора му послати берат |
| бије с крвницима, а како ће се бити то га није требало учити.</p> <p>Међу тим Коча је нестрпљи |
| ше му се друга још страшнија, а осоаито га после растрзаше нова нека слика, која му непрестано |
| , како ли се с царем понаша.{S} Особито га с радошћу сматраху Срби којих беше доста око цара.{S |
| би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} Мало — мало па би застао и за |
| видети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто га нестајаше, тако је слушао шта ће војвода да му прозб |
| ку своју убио, који је брата свога, што га љубљаше као себе сама, набио на колац, тај Мргуд кој |
| да оног божанства што се зора зове, што га лепо вече кажу...</p> <pb n="69" /> <p>Сакрише се да |
| га је небројно пута у чело пољубио, што га је на време донео... .</p> <p>Сад вођ пролеташе кроз |
| душа турска...</p> <p>Свако добро, што га уживаше у кући старе кнегиње, помињаше га на избавит |
| милосрђа...{S} Но тешило га је то, што га је врло близу <pb n="8" /> села довео, па ће га одма |
| .. —</p> <p>Странац се нађе у чуду, што га његов стари добри чика Павао тако довека држећи га з |
| силних напрезања, и од силних чуда што га снађоше за ово неколико последњих дана... - - -</p> |
| а слуша ту сову код толиких славуја што га опијаху слашћу, није ни могао да је слуша, јер у очи |
| че ни речи већ жарко пригрли човека што га избави од пропасти.{S} Па пошто се у том светом загр |
| ери: — Онолика силна немачка војска што га на граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао |
| довршисмо срећно полу светога посла што га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли с |
| војој причи да би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они дивили његовој речитости, и |
| ије могао да угледа најлепшег цвета што га његов <pb n="112" /> поглед тако жељно тражаше...{S} |
| Ох, па она милостива вила видарица што га избави од очевидне смрти па она света заклетва коју |
| , који нестрпљиво очекиваше да чује што га је Лаудон звао.</p> <p>— Војводо, ти си ме звао, ја |
| а њима је одело баш онако као торле што га донесе из ћесарије! —</p> <p>Сви похите на двор, кад |
| о жао за малим Мргудом, жао му беше што га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али |
| један човек, тако вешти беху возари што га превезоше преко хладне Саве.</p> <p>Кад је путник ст |
| као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одлети |
| с јеменија твојих! — одговори онај што га пријавише, који завијен у неку кабаницу стајаше иза |
| дах свој, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељно чекаше удаљавао се к Ћуприји, па можд |
| зивати своме злату колико је срећан што га она није заборавила за тако дуго време, стаде јој ка |
| има беше разбуктао притуљени пламен што га запалише лепе очи Лепосавине...{S} Али он је ћутао, |
| бака приповедаше, много лепше него што га жарко Кочино уображење у најватренијем сну створи; и |
| , који му кажеваше како јој је мило што га је видела.</p> <p>У том тренутку поче се сунце рађат |
| је свој посао радио као и пре, само што га не рађаше с оним веселим лицем, већ немо и с погнуто |
| цем а у богатом окићеном руху, само што га је олуја искварила и пореметила.{S} Руке су му немоћ |
| би после на дивану пљунули у браду што га дете превари и оте му цео санџак од Уруменлије...</p |
| е оледи; у том часу осетио је страх што га нигда до сад осетио није, срце му је тако бурно лупа |
| бедитељка паде поред брата свога, пошто га је осветила дивно...</p> <p>Њихова света тела претво |
| ихвати му Бога старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко с |
| чисто брижним рзањем тражаше, па пошто га веза за једно дрво, простре своју кабаницу на густо |
| и Кочу, назва га сином својим, па пошто га је похвално за дивно јунаштво, које заједно са своји |
| н тихо.</p> <p>— Јесам Мирко — па пошто га седе уза се — кол’ко има у твојој чети момака? —</p> |
| у Србију; али неће главари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себе, већ или нек и он с њима иде |
| се драго камење прелеваше.</p> <p>Пошто га се тако нагледала, осмехну се слатко, па онда притрч |
| вечерас царе господине! —</p> <p>Јосип га потапша по рамену па му онда исприча како је намисли |
| о ћу ти казати што имам! —</p> <p>Везер га зачуђено мераше од главе до пете, не могући разумети |
| овако не имађаше за то никаке наде, јер га је стари Драгомир страшно мрзио: али он није то захт |
| а, које га поче обузимати, трже се, јер га затресе божанствена реч: <hi>слобода</hi>...</p> <p> |
| ...{S} Он је жив, он мора жив бити, јер га ја за живота још који пут видети морам!... па онда о |
| шљунак по стазицама тако драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу..</p> <p>Он је |
| беше страшно жао што је то учинио, јер га тако љуто у срце дарну онај поглед Лепосавин, оне оч |
| коњица да отпочине, <pb n="249" /> јер га већ издаде изломљено тело од силних напрезања, и од |
| е подигнуто за слободу!...</p> <p>Везир га с презирањем слушаше.</p> <p>— Кажи ти твоме честито |
| зло.{S} Јер почуј даље...</p> <p>Везир га погледа разрогаченим очима.</p> <p>— Зар још нешто и |
| оће ме уморити!..</p> <p>Стари Драгомир га благосиљаше од свег срца:</p> <p>— Бог ти у помоћ че |
| граху с њим као ветрови сламком.{S} Час га подизаху у сунчане светове, а час га бацаху далеко и |
| ас га подизаху у сунчане светове, а час га бацаху далеко испод земље, испод пакла...</p> <p>Он |
| с војском хитао што је могао брже, опет га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Крајину.{S} Њ |
| вајући се да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, стари гаров, који режући и с нади |
| јзија и сад не зазире од љута боја, већ га од срца тражи.{S} Али војска наша...</p> <p>— Па шта |
| ла, али залуду, он не беше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи. |
| гуд.{S} Здраво пријатељу! — И Михаљевић га загрли срдачно.</p> <p>У Мргуду помрче свест...{S} О |
| се смилује на њих...</p> <p>На послетку га оставише и најверније слуге јер од смрада не могаху |
| метнувши малог Мргуда на крило, а огрну га још боље својим бињишем.</p> <p>Возар није чекао да |
| гуд се знао тако Турцима умилити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, изд |
| ранца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да су га сутра запитали куд је јахао не би им умео казати.{S} |
| pb n="121" /> одлажаше даље, и свуда су га тако дочекивали, свуда му се задавала света српска р |
| ли на жалост наше историје прелазиле су га са две три речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочину к |
| не заплаче његова мила Периза, тако су га у срце дирале њене сузе.</p> <p>И тако се чувао стар |
| Турци опет шире по Србији?{S} Не — несу га осветили, јер да су могли заклати једним јатаганом с |
| ор који је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала сиротица, и још се надала, али њега нема.. |
| ео, па онда ме ишти у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па ћемо он |
| хукну, па полако рече.</p> <p>— Наћи ћу га ја! —</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим |
| S} Нек је сакривен испод пакла, опет ћу га наћи, да му платим што је заслужио!...</p> <p>Па онд |
| с витким стасом девојачким и показиваху га у најлепшој, природној његовој лепоти.{S} Кроз проре |
| буде.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху га као што се дочекује једина узданица своја.{S} Љубљах |
| ше.</p> <p>А и лепе девојчице погледаху га из прикрајка, скупљаху се у гомилице после сваке игр |
| екује једина узданица своја.{S} Љубљаху га више него себе, слушаху га као оца свог; и по његови |
| .{S} Љубљаху га више него себе, слушаху га као оца свог; и по његовим заповестима кретаху се по |
| кад пољуби она румена усташца, из којих га задахну неки божански дах, нека милота, за коју речи |
| саше као недарца буле љубимице, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема |
| и, устане и погледа око себе.{S} Вранац га поздрави веселим рзањем, а по шуми се орила славујев |
| носиш овако доцне?... —</p> <p>Странац га гледаше зачуђено:</p> <p>— Човече, зар озбиље тако з |
| убиш</l> <l>чедо своје,</l> <l>Не питаш га ни за здравље,</l> <l>здравље моје!</l> </quote> <p> |
| им господарем.{S} Он није мртав, ти ћеш га видети!...{S} После тих речи нестаде оца Николе, и ј |
| ?...</p> <p>Везир се трже.</p> <p>— Још га није заборавила!... прогунђа у себи, па онда љутито |
| /> <p>- После тога раздрагана вила још га је нешто запитала.</p> <p>— Сине Кочо, кажи ми најва |
| понамештао страже, <pb n="179" /> да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе!</p> < |
| о кући у Пањевац! — обори главу на прси гадна турска удворица.</p> <p>Везир се усплахири:</p> < |
| опет би по његовом страшном лицу познао гадна насилника, познао би љуту зверку, која се само љу |
| тебе, па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дела?... говораше старац жалостиво тресући својом |
| бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створење, ова кукавица што издаје рођену браћу!.. |
| рођени, а сваки већ знађаше ко је онако гадно код Пореча издао Кочу и његове дивне јунаке, али |
| сеђаше Мргуд.{S} Његово лице беше тако гадно постало, лакомост његова за благом беше му тако с |
| на драгим камењем, испод које се кезило гадно неко лице обрасло у густу црну браду...</p> </div |
| час по час бацајући погледе на девојку гадно смешећи се, али она га одавно ни погледати није х |
| да само међу њима нема оног страховито гадног беговог лица са оним упалим закрвављеним очима.. |
| лог <pb n="271" /> тренутка мирнога, за гадну душу Мргудову...</p> <p>Он би сад радо дао што им |
| к већ пуца...{S} Милијуни црва и других гадова почињу разносити његово тело... -</p> <p>По две |
| обешена...</p> <p>Док се ту тако игра, гађа и надскакује на другој се страни стана другче ужив |
| шине полете халкари да у најбешњем трку гађају гвоздену халку што је на нишану обешена...</p> < |
| а сваки се титра витим копљем којим ће гађати, па само чекају старешину да их пусти да полете. |
| о његово оружје, и његова вештина којом гађаше, којом се бацаше и надскакиваше.</p> <p>А и лепе |
| ђено, е одмах мораш помислити да ваљана газдарица овом кућом управља.</p> <p>И неси се преварио |
| њешце већ се умиљаваше око свога малога газде, и он се саже, те га миловаше по његовом меком ка |
| арош, и продираше напред бесно секући и газећи Турке који побегоше те се затворише у град од ње |
| воју земљу, ропски сносећи да их Турчин гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, |
| женскиња и нејаке деце што их до скора газише бесни турски хатови, већ лепа песма ће се орити |
| првих пушака падоше те их уплашени коњи газише и разносише по крвавом разбојишту са звеком љута |
| занеше оне црне очи, што му се црње од гака учинише, њега толико опи она милота што се прелева |
| казати да л’ је она црња, јали кадифели галош који јој конђу везиваше...</p> <p>Тек, што се она |
| опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже чалма и каук, по њему и опет на све стране видет |
| же, те га миловаше по његовом меком као гар црном руну.</p> <pb n="10" /> <p>Пошто је још један |
| елике црне очи, оне јуначке веђе и мали гарави брчићи, то су они исти пламени образи, она слатк |
| м, или кад би угледао како се црни неко гариште, по коме се сад место људи утркују слепи мишеви |
| и; али опет га опази верни чувар, стари гаров, који режући и с надигнутим ушима скочи са свог л |
| ући у њој и оно живота што јој остаде и гасећи последњу искру наде, а час уљуљкиваху најлепшим |
| о појављење превазиђе свако надање, све гатке, које се беху разнеле.{S} Она безазленост не беше |
| од <pb n="119" /> џемадана имао је неке гаће, па и оне анатема га од плаве чохе, а ноге — црне |
| беху људи већ нека џиновска створења од гвожђа сливена!...</p> <p>Као муња су прелетели од Круш |
| х рекао — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па |
| заше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да се мало проми |
| p>Погледа боље кад оно угледа нека црна гвоздена врата.{S} Таман он мисли и чуди се од чега би |
| о отети Филибе.</p> <p>На послетку паде гвоздена капија под силним ударцима крџалинским и кличу |
| ије чекао да му се заповеди.{S} Тек што гвоздени ланац, којим беше скела везана, звекну скотрља |
| лете халкари да у најбешњем трку гађају гвоздену халку што је на нишану обешена...</p> <p>Док с |
| дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, где су се ваљано веселили.{S} Између осталих пријатељск |
| це моје!...{S} Ја сам га онуда провела, где га никаква жива душа опазити није могла! — па после |
| беше свуда где је највећа невоља била, где су најжешће праскале пушке, и најстрашније се кршил |
| p>— Бабо, слатки бабо!...{S} Сејо мила, где сте ви?...</p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да |
| а, смех, и жагор око коморџијских кола, где четници деле својим људима казане и храну што ће сп |
| ке да се покаже у каким великим делима, где би засијала са свом својом сјајношћу, а она се узви |
| ге одлетеше, к својим горским потоцима, где ником не беше приступно и где оне становаху.</p> <p |
| у мрачне кућице, у најмрачније кутове, где нигда не ће видети сјајнога сунца, нигда оног божан |
| ашан гром, опет се он за час нађе онде, где <pb n="81" /> сагореваше кућа, и у један исти мах њ |
| у, док се још разлегаху песме и свирке, где мало час беше плач и кукање, Лаудон брзо зовну џене |
| и крену се српска војска из Арбанаске, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко в |
| Она је са својим оцем отишла у Једрене, где је дочекаше толике рођаке и пријатељице, толика вес |
| ајкорима (драговољцима) преко Колубаре, где му је зимниште било, и стане у Остружницу.{S} Једно |
| у коју се филипски везир толико уздаше, где је?...</p> <p>Још ни капије од града утврђене несу, |
| {S} Још једном само да видим оно место, где си ти становала!...</p> <p>И после тога брзо устаде |
| слатко насмеја.</p> <p>— Бога та Кочо, где научи тако високо зборити?{S} Ја ни шта не знам шта |
| су.{S} Коча их уведе у намештену собу, где је обично већао, а с њима уђе и Мргуд, који је на с |
| > <p>Коча се беше упутио на ону страну, где виде да мало час паде Пањатовски, и стигнувши на ме |
| ше кад би угледао коју тужну развалину, где је пре срећа цветала, како страшно лежи обасјана ме |
| олако главу па баци поглед под планину, где угледа неколико коњаника.{S} Оружје им одсјајкиваше |
| p> <p>Стара мајка седела је на прозору, где је ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина да јој с |
| ми хришћанске вере на овом истом месту, где је пропала слобода српска, ми ћемо је васкрснути, и |
| за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свакојако трудили да га утишају.</p> <p>Кочин |
| е ове аждаје опет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху учине сјајан курбан за обожаваног |
| ани у хајдука...</p> <p>А војска?...{S} Где је та храбра османлијска војска, у коју се филипски |
| слушамо каку песму старога Мустаја.{S} Где си старче, јеси ли жив? — питаше војвода старога та |
| оворила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Где је моја Периза?... — прихвати Крџалија жарко сетивш |
| ећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако <pb n="131" /> дуго путовао, мајка ти од жа |
| лади чело, које се распадаше од бола. — Где си сада вило Јастрепкињо, да помогнеш посинку своме |
| рагомир могаше да прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} Где си тако <pb n="131" / |
| мах полете к њој, па је силно загрли — где си сејо, ако Бога <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах |
| теринска радост.</p> <pb n="77" /> <p>— Где си брате ако Бога знаш! — обрадова се и Мргуд и ако |
| ти Коча брату своме у наручје.</p> <p>— Где си брате, ако Бога знаш — питаше Мргуд претварајући |
| за грунуо би из његових очију.</p> <p>— Где си сине, само једном да те видим, једном да те загр |
| " /> <p>— Шта велиш? — повикаше сви — а где то беше? —</p> <p>— Ехе, у нас то не иде тако.{S} Х |
| асник казати.</p> <pb n="207" /> <p>— А где си ти до сад јуначе? — питаше господар војника кад |
| хања, да је једва говорила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Где је моја Периза?... — прихвати Кр |
| е у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запита га Коча између осталог збора |
| у кућу, џенерал запита Кочу:</p> <p>— А где ти је мајка?{S} Је ли још жива? —</p> <p>— Јесте го |
| рећи да су слободни, срећни...</p> <p>А где су Крџалије?{S} Куд њих занесе судба?...{S} Зар они |
| а.</p> <p>С тога сам прилежно тражио да где год што опширније о томе времену читам; али на жало |
| } Кад беше на сред села, а он га угледа где пред кућом оправља кола, па се у то беше тако задуб |
| иле од сурваног са зидова камења угледа где се нешто црни.</p> <p>Погледа боље кад оно угледа н |
| ду...</p> <p>Фејзија се окрену и угледа где пред њим клечи млада лепа булица.{S} Колико је лепа |
| и убијали.{S} Капетан српски беше свуда где је највећа невоља била, где су најжешће праскале пу |
| ајао и ћутећи гледао свога храброг вођа где се игра с димовима од нарђилета, као да се не може |
| могао си опазити неколико сјајних суза где се скотрљаше преко бора.{S} То можда беху потоње су |
| снила слаткога брацу, како га је видела где кроз најжешћу ватру разгони крвничке чете, како их |
| сечине, угледа Коча црна стара калуђера где му се кашљуцајући и поштапљући се приближаваше.{S} |
| етио...{S} То беше чума...{S} Из амбиса где се сурваше толике чете Турске излажаше непрестано с |
| од чуда поврати, молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} |
| ед своју кућу, угледа старога баба свог где бос по камену водаше бесна хата некакога бега, који |
| кука, непрестано прориче несрећу и јад где се год појави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог ону ш |
| ет јуначких српчића натакнуте на кочеве где се у најжешћим мукама растављају с душом.</p> <p>Ка |
| ем из кубура, па пошто би поскидали све где год и најмањи комадић сребра или злата беше, потрпа |
| у Бога старац тек сад, па пошто га виде где седе узањ — А вере ми ја те и не питах ко си и одак |
| себе свуда мирно.{S} Вранац бејаше онде где га је везао, и нигде не може никака трага опазити.{ |
| о се невешт, па није хтео да нагли онде где је понајлакше радити требало.</p> <pb n="134" /> <p |
| оз облак од прашине могло видети оружје где наспрам сунца одсјајкује, — да му не би после на ди |
| журба, а кад с бедема угледаше крџалије где су полегли по својим малим коњима па подигли читав |
| огромна варош, у коме се бељаше чадорје где <pb n="214" /> становаху красне ђувендије.{S} Он бр |
| а.{S} Ја се чисто уплаших:{S} Куку мене где зађох?{S} Још се ни начудила несам а сијну нека ват |
| ватрено, — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли погле |
| а то је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — То треба одмах |
| она у чадор младог арбанаског поглавице где бејаху сви четници и српски и арбанаски сакупљени, |
| а до Марјанове жене, жао ме је сиротице где онако млада и лепа вене, па јој речем тако је и так |
| одара свога, већ скрштених руку гледаше где се Турци опет шире по Србији?{S} Не — несу га освет |
| калити своја паклена срца, кад угледаше где кроз село јахаше на бесном коњу још бешње Српче.</p |
| > кас његова ватрена коњица, не знађаше где се дедоше они умиљати погледи, они ђаволасти осмејц |
| дадоше новаца и одела, који ме упутише где треба да се упишем у ћесарску војску, <pb n="132" / |
| те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов божији на тебе излити, као што т |
| анаске, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко време тако мила постаде.</p> </di |
| потоцима, где ником не беше приступно и где оне становаху.</p> <pb n="55" /> <p>Све се ово у ча |
| роју.{S} Случајно подиже главу, и опази где јој Коча трчи, сав запурен и задуван од трчања.</p> |
| ара неко сунце — шта ли — он само опази где нешто сену, и — он више ништа не виде.</p> <p>- Мла |
| ико дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чека |
| то сад говорио! —</p> <p>— Казао бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још страшно много |
| Све друго, само то не могу! — И видећи где везир на ове речи на ново ускипе, похита да каже: — |
| се ти спремаш? — питаше Кочо гледајући где му брат притеже опанке, и подмазује сјајно оружје.< |
| кад је више пута видело красни ружичњак где плаче.{S} За <pb n="90" /> што се на сваком увелом |
| ма дуго слатко разговарати, причаће нам где је путовао, па после кад се задрема Кочи моме, кад |
| ђе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је желео пре непријатеља.{S} То беше кланац више По |
| милостима, па им уз то причаше у кратко где се тако забавио, разуме се да им није смео причати |
| ш и подврискујеш, па хајде управо онамо где је најстрашнија битка, најљућа цика...{S} А ако те |
| глас, стаде пружати своје ручице, тамо где му мртав отац остаде, одакле се чујаше плач сеје ње |
| ну, и која ће те врло брзо одвести тамо где треба, и где ће се сав благосов божији на тебе изли |
| држати, већ полете из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али <pb n="160" /> она није знал |
| хиљаду свећа...{S} А кад погледах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су ухватили сунце па га |
| вратио се.{S} Мајка га питаше зачуђено где је тако рано <pb n="32" /> с коњем био, али он ништ |
| о прескочи шкргутнувши зубима, али и то где је јазбина много ужа била.</p> <p>Мргуд није марио |
| олази, јер зна да је ту тек право место где арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је то по |
| лично доцкан, и само се по који пас чуо где се кроз мртву тишину јавља, а више ништа неси могао |
| у песме чујаше се какав леп женски глас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели |
| ршид се још једном осврну, и виде Хајку где је за њим пружила своје лепе руке, а очи јој подигн |
| аповести тако брзо вршиле у сваком селу где је застао, да док би само <pb n="120" /> неколико п |
| ке, а очи јој подигнуте к небу, а Зулму где се по леденом камену као црв вије...“</p> <p>Певач |
| м чадорја помислићеш да си зашао у шуму где се резлеже цвркут небројених тица помешан са најсла |
| и, да не потражи ону тајанствену пећину где вила милује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не |
| затечеш још на Косову, па на том месту где је пропала српска царевина ти треба да је славно по |
| е чудити ако се пробудиш на истом месту где си оставио пламена вранца!... —</p> <milestone unit |
| p> <p>Нико, ни Срби ни Турци не знађаху где се девају те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и |
| пређашње радости.{S} Неки се договараху где ће да испосакривају своје сјајно оружје, за које су |
| а горко плачући...{S} На један пут зачу где кроз гору јече таламбаси и свирке, а кад оне преста |
| ова, и већ је кроз Турке пролетао страх где су год <pb n="176" /> угледали кићену перјаницу кој |
| а онда га опет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да п |
| оче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити свога пријана Мирка.{S} Кад беше на сред |
| кнежевско рухо и оружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не излази Турцима на |
| им другачији јуначки понос, угледаћеш у гдекојим ватреним очима са свим другачији плам.{S} И ка |
| наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!...</ |
| поморити, а неће погинути као што јунак гине, па зато су често наваљивали на Кочу.</p> <p>— Шта |
| учеве од краснога Филибета.{S} Немој да гинеш лудо, ти не ћеш никад победити свето оружје, које |
| е мајка као кћер миловати, моја ће сеја гинути за тобом, а ја ћу те волети више него себе.{S} О |
| као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињства у тој вештини научена, да се један |
| У то дође Мргуд.{S} Лице му беше тамно, глава оборена к земљи: тако дође и стаде чело главе бра |
| p> <p>Боже!...{S} Силни Боже мој!...{S} Глава му клону на прси, и у том положају постаја неколи |
| згођен пао је одмах на истоме месту.{S} Глава му се завали с онако још отвореним очима, које ка |
| се одмори.{S} Тамбура је још јечала, а глава певцу клону на прси, зар од каке тешке успомене.{ |
| држати на ногама, већ паде на колена, а глава јој клону на миндерлук.</p> <p>У тај мах подиже с |
| адију из ропства!... .</p> <p>Младићева глава клону на прси а на вилином лицу засја небеска рад |
| икако не беше, онда би јој клонула седа глава на тужне прси, и горке сузе лише се низ њено свет |
| {S} Ох, јадна домовино!...{S} И јуначка глава притиснута вељим јадом клону на прси, али се брзо |
| амере? —</p> <p>И овде му клону јуначка глава на прси.</p> <p>— Ох клета себичности! — уздахну |
| ти се осветити...</p> <p>Ни једна мушка глава не би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна |
| ...{S} Скоро ће ти се котрљати та охола глава под везировим ногама, па ми не ћеш више горчити ж |
| може.{S} Не прође ни три дана, а погана глава бегова котрљала се под ногама крџалијнским, а Феј |
| ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци каурског ћесара, и што је на |
| ну.</p> <p>У тај мах спала би са рамена глава рајетину што се усудио да проговори везиру, али о |
| ти бар можеш спавати!... — и њена лепа глава опет клону...</p> <p>Старици грунуше сузе као киш |
| олена, склопила беле руке, а нежна лепа глава клону јој на груди, па се тако Богу молила.{S} Ал |
| чег па се дубоко замисли, и како јој је глава на прси пала, тако јој вео покри лепо лице.</p> < |
| сакрива му скоро цело лице, тако му је глава на прси пала, само што кроз праменове његове црне |
| аше месечина.</p> <p>.— Ох како ми гори глава!... уздахну тихо, па измучен од силне жудње спуст |
| вет што се неси доста насекао крвничких глава!...</p> <p>Коча је с особитом милином гледао неко |
| ао, сваки је најмање двадесет крвничких глава одсекао...</p> <p>Пошто се Кочо са свима здравио, |
| чи корана брижно зањихаше својим мудрим главама, кад су чули шта се од њихова стада почини, и о |
| сти да полете...{S} Напослетку јавља се главар на искићеноме хату, а поред њега његови перјаниц |
| >— За то сам вас сазвао — настави млади главар — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах |
| <pb n="195" /> упре добро свој поглед у главара српског да види шта ће чинити.</p> <p>— Јест рђ |
| уде на окупу, па онда с неколико својих главара и с једном четом оде кући својој у Пањевац да п |
| <p>Кад и то сврши, онда вођ сазва своје главаре, заповеди им да добро пазе на своје чете, и да |
| n="171" /> своје пратиоце, и Коча своје главаре да спавају, па кад тако остадоше сами, започеше |
| ли побро, па онда укочено гледаше своје главаре а у њему је беснела страшна борба.{S} Требало ј |
| ирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи разговараше, и з |
| > <p>Па онда брзо сазва своје четнике и главаре те им заповеди да се одмах на пут спреме, а сам |
| стао и замислио се:</p> <p>— Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о то |
| с војском да похита у Србију; али неће главари.{S} Ни пошто га више не пуштају од себе, већ ил |
| два дише од умора.</p> <p>Сви кнезови и главари љубопитно се скупише око Коче да чују шта ће гл |
| испеваху.{S} Пре него што се смркло сви главари и четници Кочини које је позвао скупише се.{S} |
| ђе у чадор.</p> <p>Код Фејзије беху сви главари и војводе крџалијнске, али сви беху ником поник |
| ето видели сте шта зборе и мисле српски главари, па сад кажите честитоме маршалу да је све исти |
| д ме мучи свој...</p> <pb n="166" /> <p>Главари ником поникоше.{S} Ништа није лакше но да ћесар |
| је л’ те пакао тој песми научио?</p> <p>Главари скочише, па се почеше згледати...</p> <p>— Оста |
| ву:</p> <p>— Пошљи брате гласнике свима главарима, хоћу нешто да већамо! — рече за тим брзо.</p |
| ош исте ноћи оправи Кочо гласнике свима главарима, који држаху на окупу војску и који <pb n="17 |
| но! па пође; али у тај мах уђе Шахин са главарима.</p> <p>— Твоје су заповести извршене Господа |
| ене <pb n="226" /> чете, провећа мало е главарима док се јунаци поткрепише па онда брзо окрену |
| Па кад је све учинио, онда јави својим главарима да се у његову кућу искупе да већају.</p> <p> |
| лим челом својим, па пошто се и осталим главарима поклонила клекну на једно јастуче што за њу н |
| ини момака да поседну коње, и да однесу главарима заповест Кочину, па за тим пође у одају своју |
| це да проговори.</p> <p>— Опрости силни главару арбанаски — започе цура поруменевши, зар што јо |
| м! —</p> <p>Везер га зачуђено мераше од главе до пете, не могући разумети од куда толика страши |
| е...{S} А ја... ја ћу сести чело његове главе, гладићу му лепу црну косу, и по који пут ћу пољу |
| ом држала танку воштаницу више мртвачке главе, а своју уморену тужну главу наслонила је на леде |
| пролажаше путем не осврћући никуда лепе главе, и не гледајући војску крџалијнску <pb n="265" /> |
| остаде везир, па и опет, опет му дођоше главе!...</p> <p>— Боже благи што ти је суђен часак!... |
| ашне за Турке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко споменуо...</p> <p>На скоро се |
| уштај ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена је |
| још мало тако устраје, доћи ће сам себи главе — А сад морам похитати да га што пре нађем и врат |
| д; а можда ни један од нас не ће изнети главе!</p> <p>— Шта то рече војводо? — питаше Кочо не м |
| Идем опет у Једрене, ма никад не изнео главе... — У том тренутку заборави јадник у каквој је н |
| уке и невоље што их беше претурио преко главе, па осећаше да је најсрећнији.{S} Он обави своје |
| војска беше свуда тако притисла да нико главе није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесаре |
| оборена к земљи: тако дође и стаде чело главе брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{ |
| еш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатких пољубаца, |
| трашним погледом, па онда силно здера с главе венац с велом те га врже под ноге.</p> <p>— Издај |
| им у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу самоковку, |
| и у српску земљу, док је мени на рамену главе, и док је око мене браће моје!...{S} Напред!... — |
| ава коса спушташе му се до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта да му |
| ци.{S} За то време мућаху се по његовој глави многе мучне мисли.</p> <p>— Мирко мрзи Кочу — пре |
| тешке бриге биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати није могла...</p> <p>Кад се |
| хранила, која га је чувала ка зеницу у глави, и којој је он на свему томе тако захвалио....</p |
| како стоје ствари.{S} У Земуну је силна главна наша војска с поглавитим војводама и с три стоти |
| би јој муж пришануо кад пође, беху тако главне, тако страшне...</p> <p>Његове су се заповести т |
| беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људи из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се жртве |
| рошао по соби, а она би се већ испунила главнијим сељанима, који плашљиво улажаху унутра, па ск |
| муком набавили то већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим шакама не |
| већ је намерио да с њиме оде до његовог главног стана, до његове куће. —</p> </div> <pb n="212" |
| Лаудон.{S} Шта има ново?{S} Ви идете из главнога стана? —</p> <p>— Управо од његова величанства |
| : али као да се још нешто чекаше, јер о главном нападу не беше ни помена.{S} Само што пушкарања |
| да није сестрински понос притегла љута главобоља?{S} Али ти онда не би плакала, већ би крај по |
| ох, љути су ме болови спопанули.{S} Од главобоље ћу ти свиснути мајко!-—</p> <p>Мајка брже ску |
| е, јер само ту беше свагда лека његовој главобољи.</p> <p>Побро га је дивно допекао.{S} Ади Мрг |
| враћа.{S} А старија сеја невесело маше главом не верујући, па јој прича своје црне слутње које |
| проведе у лову по Јастрепцу!... врћаше главом друга.</p> <p>— Ја сам одавно рекла: видите ли т |
| молитву, а мајка Кочина жалосно врћаше главом па јецајући говораше:</p> <p>— Боже!...{S} Али н |
| илибету. —</p> <p>Фејзија ћутећи махаше главом.</p> <p>— За што ћутиш, кажи ми.{S} Та кажи ми б |
| pb n="136" /> <p>Слуге забринуто махаше главом и тихо шаптаху међу собом, погађајући за што им |
| два девојчета познао једно.{S} То беше главом јадна Кочина Лепосава.{S} Еле на једанпут узеше |
| мо чути могло по које „Алах!“, и вртећи главом, или гладећи своје браде.</p> <p>— Ама зар то ре |
| изнемоглим гласом, и кад га они вртећи главом послушаше, он баци пушку, па паде на шиљте, те с |
| ....</p> <p>Испрва Турци гунђаху вртећи главом, али се не жестише много, јер ти насилници не до |
| о слатко предусретаху?...</p> <p>Вртећи главом од чуда прође кроз село, у коме рекао би не беше |
| нда се наже на постељу па тужно тресући главом још тужније нарицаше:</p> <quote> <l>Ох та за шт |
| е старац жалостиво тресући својом седом главом.</p> <p>— Боже силни Боже! —јаукну сиромах млади |
| ан човек замотан у струку, а с обореном главом.</p> <p>— Господару. — прозбори незнани јунак, п |
| дивне оне лепоте враћаше се с обореном главом, док тек иза једног угла изађе и стаде пред њега |
| и осим по ког рајетина, који с обореном главом — као да се стиди имена свога — промицаше кроз п |
| д своје деце, па се скупљаху с обореном главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни Турци на ј |
| у занесена од осећања пала својом лепом главом на прси, па гледајући га не помично лежаше као м |
| старац неки са седом на руке подупртом главом...{S} Али он бејаше прозору леђа окренуо, па му |
| ако по подне прође Мемед-ага с погнутом главом испред цара и његових војвода, а за њим иђаше 30 |
| натукао чалму на очи, па све с погнутом главом преда се гледаше, непрестано је гледао како се С |
| им веселим лицем, већ немо и с погнутом главом...{S} Шта је се пута заплакао стари Павао што ка |
| епознати пође за Мргудом вртећи по мало главом.{S} После неколико тренутака уђоше они у кућу, у |
| егову јадну војску!... — И заниха тужно главом. </p> <p>— Ох мој Кочо!{S} Не надај се ти никад |
| која јој је све забунила.{S} Она климну главом на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је н |
| изненада овај глас, али жалосно климну главом па проговоривши:</p> <p>— Штета, то је био ваљан |
| свладано тугом девојче паде на колена а главу што букћаше од силног плача и неспавања наслони н |
| чуо братове речи, па на један пут диже главу:</p> <p>— Пошљи брате гласнике свима главарима, х |
| а, он се мучио да устане, па кад подиже главу и угледа над собом Кочу, лак осмех пређу му преко |
| ати сребрни такум на коњу, Мирко подиже главу да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа пр |
| оде да умеси проју.{S} Случајно подиже главу, и опази где јој Коча трчи, сав запурен и задуван |
| ед дворима.</p> <p>Зулма жалосно подиже главу да мало прислушкује, и доиста то је коњски бахат. |
| а.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш од мене главу?...{S} Ти се опет на ме срдиш?...{S} Тешко мени!{ |
| сеђаше и брат његов Мргуд.{S} И он беше главу оборио земљи, зар од тешких мисли што се по њој м |
| казао, на мах бих му пројурио тане кроз главу, али теби праштам, јер ни сам не знаш шта збориш. |
| p> <p>— И дошао кући у Пањевац! — обори главу на прси гадна турска удворица.</p> <p>Везир се ус |
| олова остало само педест!... — па обори главу, но после два три тренутка, подиже се нагло па за |
| гласове од Шапца?...</p> <p>Мирко обори главу па прошану:</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па шта да |
| ранцем, јер лако може рад њега изгубити главу.</p> <p>Ади од покорна детета, што до сад само из |
| мо радити, јер богме ја ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да мој кукавни народ из једног |
| .</p> <p>Девојке сакриваху једна другој главу у недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак иг |
| ости, да би крџалија сам себи размрскао главу ако би она збиља што рђаво о њој помислила.</p> < |
| Молим те помисли, сети се, како си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад његове лудости и пак |
| вођа, који у зачељу седећи беше оборио главу на прси.{S} Тако су мучне мисли, тако тешке бриге |
| ећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћути.</p> <p>— На једну руку тако је — одговор |
| ме гони!...</p> <p>Фејзија диже полако главу, погледа га па онда тихо рече показујући му руком |
| Црни Врх!...</p> <p>Мргуд подиже полако главу па баци поглед под планину, где угледа неколико к |
| </p> <pb n="96" /> <p>Везир подиже мало главу, па видевши да крџалије сјахаше с коња па се пола |
| сретне Србадије, која тек што беше мало главу подигла, мало живахнула у слободнијем зраку, под |
| тао као читава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши:</p> <p |
| в успламти на ове речи, крв му полете у главу тако силно да је у лицу стао као мор-долама на ње |
| онда даћу је теби Миленијо, усади јој у главу чесно бела лука, нека стоји тако четрдесет дана, |
| , па ако за недељу дана не бацим његову главу пред твоје ноге, нека моја иструне у Небојши! —</ |
| болница силно трже, па окрену малаксалу главу на другу страну.{S} Није могла од туге да је глед |
| ко може сломити ногу и руку, или и саму главу изгубити, па за то са свим спокојно оде даље друм |
| е мртвачке главе, а своју уморену тужну главу наслонила је на ледене груди мајке своје...{S} Си |
| ко, и један крџалија промоли своју црну главу унутра.</p> <p>— Надино, зове те господар.{S} Пон |
| ајући под собом земљу, пригиба поноситу главу као да хоће да увери младо девојче како ће јој би |
| , и тамо би за њиме полетео да му псећу главу са рамена скинем! - - - па пошто је мало поћутао, |
| града за његово дело, придружи се још и глад... и жеђ.... </p> <p>Али опет за то, нечувени греш |
| знађаше тако слатко помињати, да би га гладан слушао.</p> <p>Можеш мислити колико занесе прост |
| огаху видети многи Турци како замишљено гладе своје седе браде.</p> <p>— Погле, погле брате мол |
| о по које „Алах!“, и вртећи главом, или гладећи своје браде.</p> <p>— Ама зар то рекао Саали Бе |
| ше...</p> <p>Он гледа како због њега од глади умире она старица која га је од маленог детинства |
| аборавио на овај свет, да не осећаше ни глади ни умора.{S} Њега је засићавала помисао да је Леп |
| А ја... ја ћу сести чело његове главе, гладићу му лепу црну косу, и по који пут ћу пољубити сл |
| рагомира букну у пламен...</p> <p>Чопор гладних вукова јурну у збуњено лепо стадо.{S} Свак за с |
| засијаше се.</p> <p>— Е добро, ја ћу да гладујем само нек се он храни...</p> <p>— Али ја не ћу. |
| га не добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само |
| кад чу глас оца свога, стаде плакати на глас, стаде пружати своје ручице, тамо где му мртав ота |
| злато?....</p> <p>На један пут закреча глас неки, који се по тихој ноћи разлегаше као глас зло |
| } Све поштоваше мртваца, нити је икакав глас узнемирио његову тишину, осим сове, што по кадшто |
| и се не могаше сетити у кога беше такав глас, зар од тешке туге која јој је све забунила.{S} Он |
| p>Везир је беснео, и кршећи руке на сав глас викао као да је својим гласом могао надвикати бубњ |
| једва чекаху да опет продужи.{S} Његов глас беше слађан као мирис од пролећне руже...</p> <p>„ |
| ароши.{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да се крџалије упутише право у Филибе...</p> <p>Је |
| S} Мајка јој још нешто шапуташе, али је глас већ <pb n="228" /> издаде, у прсима јој се зачу ро |
| и?{S} О, кажи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?...</p> <p>— Није, већ знате как |
| S} Тај пламен беше силан и велики да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бесној ж |
| , опет би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хићаху помам |
| а:</p> <p>1.) Што ме нека господа, чији глас данас у нашој књижевности много важи, уверише да т |
| у зраку сабља, тако писну нежни женски глас:</p> <p>— Не јуначе, ако Бога знаш! — укочи се дес |
| естану песме чујаше се какав леп женски глас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се |
| S} Ето онако и још лепше звони вилински глас. —</p> <p>— О хвалимо те Боже!... кршћаху се бабе. |
| у своју Перизу, да час пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће посл |
| бодна бити може, и без кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци с турскога зулума, без |
| —</p> <p>Лаудону не дође изненада овај глас, али жалосно климну главом па проговоривши:</p> <p |
| стресаше док ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне улеваше уњ неку слутњу, неку ч |
| а боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Тај глас...{S} Говори о говори још мало молим те...{S} Шат |
| и дубраве српске, само је Мргуд на тај глас хтео свиснути од муке. .</p> <p>— Шта је теби чедо |
| овога гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце срећна |
| Арбанаски Турци не беху мекушци а и сам глас не беше их кадар распудити и заплашити, они су се |
| а.</p> <pb n="145" /> <p>— Ништа, један глас...{S} Ех чудна чуда!,..{S} Сто јањичара!... — подс |
| аш побратима? — зачу Коча некакав чудан глас у души.</p> <p>— Ха! — скочи са земље па узверало |
| се и кроз његове одаје не разлеже заман глас његов, који ће мајку и брата дозивати...</p> <p>На |
| несам, само да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— А што сте се уко |
| може бити! — зачу се на један пут Кочин глас, и кроз врата што их Павао смешећи се отвори, улет |
| о...</p> <p>Такав покор почини онај црн глас што као отровна олуја хукну па окужи сву красну ср |
| бимице, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема одвуче на бедеме.{S} Вез |
| за што плачеш?...</p> <p>Анђеоски детињ глас прође му као нож кроз срце, и његове очи подигоше |
| bSection" /> <p>Кад је у Пањевац стигао глас какву је славу задобио Коча отевши Шабац, цело се |
| ки, који се по тихој ноћи разлегаше као глас злосретне сове што се разлеже кроз нему планину... |
| ија?...</p> <p>— Ћери! — повика јој мио глас — Перизо моја, је си ли још жива? — Она му дршћући |
| а стадоше гунђати међу собом, док сви у глас кликнуше:</p> <p>— Нека су сви Турци што их год им |
| а сврх тога на један пут пуче по народу глас, који прострели свако српско срце као громом.</p> |
| неше?... — издахну.</p> <p>Дете, кад чу глас оца свога, стаде плакати на глас, стаде пружати св |
| н се преварио нит би Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону...</p> <p>У срцу |
| ти!... —</p> <p>Периза задрхта од овога гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушал |
| данци и седмице, али од Фејзије никака гласа.</p> <p>Да л’ је доиста заборавио своју вереницу, |
| е лепши и звучнији од сваког младићског гласа, који звоњаше као чисто сребро:</p> <p>„Што си бр |
| и пренуше Турци и по други пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Фејзија...</p> <p>За неко |
| соко!... и уз то стаде се подсмевач из гласа смејати.</p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и |
| Паши не беше ни трага <pb n="168" /> ни гласа; а делије његове остадоше копрцајући се по пољу.{ |
| ност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се тренутком крепила побожна мис |
| зди гласник, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба по |
| ица разби и растера, једва дочекаше ове гласе па се брже боље скупише у чете, брзо почеше на је |
| а се не скупе око њега да чују какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Радич испричао шта |
| ше, ништа не чујаше, нити је хтео икаке гласе да чује.{S} Он је само седео у Филибету, јер се н |
| е престаде на тамбури извијати те чудне гласе.</p> <p>Има у Арбанаској село једно, којему се им |
| рим гласоношама, што су им јављали црне гласе како арбанаски војвода заузима села и вароши.{S} |
| аметно живинче пискаше неке неразборите гласе, којима исказиваше како му је тешко, па онда бесн |
| ела слобода! — жарко кликнуше небројени гласи, и многа срца бурно закуцаше на срцу младога Фејз |
| <p>Иа један пут допадоше у Једрене црни гласи.{S} Крџалије, страшне крџалије, пред којима је Ка |
| ме, то беху гласови, који је певаше, ти гласи беху исти Лепосавини.{S} Коча се осврте, али ништ |
| Коча тако друмове пресекао, да никакав гласник из једног града у други отићи не могаше.{S} По |
| те у Земун! —</p> <p>Мало доцније стиже гласник из града и донесе књигу од паше.{S} Брзо се доз |
| итно се скупише око Коче да чују шта ће гласник казати.</p> <pb n="207" /> <p>— А где си ти до |
| умукоше заглављени.{S} У то стиже други гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше бео јаглук на ха |
| о сваки час погледао онамо куда одјезди гласник, али му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се |
| уту тако смрвили неколико чета да им ни гласник не претече, згазили су их као што човек црва зг |
| ми се чини хоћу свиснути...{S} Проклети гласник!{S} Баш је сад требало да стигне да ни сахат с |
| бадава много је више Турака!...</p> <p>Гласник ућута, а Коча премишљаше мало па онда се нагло |
| к, кад не беше никог другог да пошљу за гласника већ њега седога, слабог старца.</p> <p>— О, ми |
| ри да је то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне кнеза Влајка са његовим људима, јер н |
| и сијну лице од радости.{S} Брзо оправи гласника цару да пита хоће ли примити предају, и цар му |
| ум, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} Остали за мном!— </p> <p>И после ових речи |
| ан пут диже главу:</p> <p>— Пошљи брате гласнике свима главарима, хоћу нешто да већамо! — рече |
| ма!...</p> <p>Још исте ноћи оправи Кочо гласнике свима главарима, који држаху на окупу војску и |
| ло за тим и трећи и четврти.{S} Сви ови гласници беху с различитих страна српских, <pb n="140" |
| је капетане? — запита на један пут више гласова.</p> <p>— Нема их више од стотине!.,.</p> <p>— |
| ица никад к њему не долази без радосних гласова, па ће тако без сумње и сад да му јави е ће ско |
| b n="140" /> и сваки од њих донесе црне гласове о победама Коче и његових хајдука.</p> <p>Везир |
| асти.</p> <p>— Побро, да л’ си чуо црне гласове од Шапца?...</p> <p>Мирко обори главу па прошан |
| и преко амбиса неке чудне, не разборите гласове, из којих Коча наскоро распозна вриску коња, по |
| аше у Босни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а сврх тога на један пут пуче по народу глас, |
| то више заношаше Кочу од песме, то беху гласови, који је певаше, ти гласи беху исти Лепосавини. |
| у струнама од гусала...{S} Још у дивним гласовима од тамбуре живљаше јунак над јунацима Кастрио |
| е ни сам знао шта му ваља почети.{S} По гласовима што му их татари донеше, Кочина чета не беше |
| јер тај мах засвира један из дружине на гласовиру красну мачванку: али кад ја тамо Анђа прича н |
| Мустај удесивши жице на шаркији, запева гласом, који беше лепши и звучнији од сваког младићског |
| > <p>— На град, —- удараше Кара-Фејзија гласом на ову реч, — да, не на ништава и слаба села, и |
| а...</p> <p>Надинина песма, коју је она гласом што често звоњаше као прекор отпевала, учини чит |
| аше тихо лепо девојче, пазећи да својим гласом пе повреди светиљу овога часа: — ох... та што гл |
| руке на сав глас викао као да је својим гласом могао надвикати бубње и таламбасе, којим сазиваш |
| авите ме браћо!... — рече им изнемоглим гласом, и кад га они вртећи главом послушаше, он баци п |
| Кад дође до Коче он стаде, па промуклим гласом рече му:</p> <p>— Не бој се сине!{S} Устани па м |
| о земље поклони, па проговори промуклим гласом.</p> <p>— Опрости честита шћери везирска, што се |
| ше на прозор да дрекне својим промуклим гласом, гледајући <pb n="232" /> укочено својим грдним |
| смех пређу му преко дица и испрекиданим гласом питаше:</p> <p>— Ох... брате Србине...{S} Како ј |
| ори на послетку непознати Кочи свечаним гласом — кроз те твоје ватрене црне очи провидим ти вел |
| помаме!... одговори једна тако убеђеним гласом, као да није могуће да је што друго било.</p> <p |
| а очи, па јој заповеди тихим, загушеним гласом:</p> <p>- Певај Надино што најбоље знаш, певај д |
| ао као мор-долама на њему, па загушеним гласом рече, спустивши десницу на ханџар.</p> <p>— Идем |
| амењене од чуда беху, поче их загушеним гласом терати од себе.</p> <p>— Идите!...{S} Ко вам је |
| уј ме! — проговори на послетку одважним гласом, а Мирко пребледе...</p> <p>— Ти си кукавице, ра |
| па притрча ђувендији, грмнувши страшним гласом.</p> <p>— Жено, је л’ те пакао тој песми научио? |
| је душама кад чуше песму, и страховитим гласом прекиде певача:</p> <p>— Доста старче!{S} Што је |
| а Бог зна, каку тајну прича поче лакшим гласом — то је страшна приповест.{S} И ја сам је од дру |
| p>Они се непрестано само смејаху хитрим гласоношама, што су им јављали црне гласе како арбанаск |
| тек сутра дан настави.{S} Лаудон посла гласоношу у град и позове пашу да се преда, али бесни О |
| му може нанети и најмање оклевање, а по гласу је познао кака је ово посета у по ноћи.</p> <p>Ту |
| ва као прут, па хајде и то ама и с поља глатка као стакло, а корице се сјају баш као и сечиво.. |
| у плавом небу, чистоме оку твоме?...{S} Гле, па још и плачеш!...{S} О, кажи ми слатка лепојко м |
| човека, па му стане нешто говорити, и — гле чуда!{S} Сваки место да се љути што му је овај необ |
| им пољуби и пријатељски упита.</p> <p>— Гле још једног делије!... рече Стеван кад угледа Мргуда |
| ечи беху, а врата се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми дошао пријане!... повика Коча, |
| идиш?{S} Ено, оно је Мирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо |
| а гледа како сунце полако тоне...{S} Ал гле, пред овим најлепшим чадором никог нема.{S} Зар Над |
| из Зворника, не може више бива оћима да гледа покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — рећ |
| стим витезом што онако жарко знађаше да гледа, са чијих јој усана у једном тренутку сину дан, с |
| .{S} Беше му тако мило око срца, као да гледа како дивно румено вече, а то је њега често усрећа |
| ећ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и пророковог слугу и рајетина, кад у меџлис узе п |
| од чуда који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, так |
| је све истина што сам говорио, па нека гледа шта ће и како ће!... </p> <p>Непознати стајаше не |
| село пред свој чадор па са сузним очима гледа како сунце полако тоне...{S} Ал гле, пред овим на |
| стребац планина па му се учини да и сад гледа оне величанствене врхове, с којих је толико пута |
| угу страну.{S} Није могла од туге да је гледа.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш од мене главу?...{S |
| и...</p> <p>Он покри лице рукама, да не гледа страхоту; али их брже одними, јер му се учини да |
| естано пред душом трепћаше...</p> <p>Он гледа како због њега од глади умире она старица која га |
| снивао...</p> <p>Учини му се као да још гледа у развалине, па као да на један пут кроз гомиле о |
| ало по даље стајаше:</p> <p>— Капетану, гледај да што скорије ову сиротињу пропратиш у Босну! — |
| овде лежи кнез Поњатовски у ранама.{S} Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ра |
| цу.</p> <p>— Али... тешко нама!..{S} Та гледај да се спасемо за раније... јер... јер је већ у Л |
| шта ћу ја из тога да исплетем.{S} Само гледај!...</p> <p>Побре се још једном ижљубише па се ра |
| опет чини ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи |
| хтели момци да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта су сакрили под пепео!</p> <p>Све се нагоше |
| Мирко крив... — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут — идите, да вас никад ви |
| ујући <pb n="97" /> поглед на брежуљак, гледајући да му верна стража знак даде; али стражари ст |
| озор да дрекне својим промуклим гласом, гледајући <pb n="232" /> укочено својим грдним очима ле |
| а вереника, Мргуд стајаше на страни, па гледајући и он онамо куда оде дични јунак, гунђаше пола |
| ња пала својом лепом главом на прси, па гледајући га не помично лежаше као мртва, и само се по |
| {S} Дани му пролажаху као тренутци које гледајући лепо коло арбанаско, које играјући сваке јуна |
| т брањаше права а смрвљаваше кривца, не гледајући да л’ је Србин или Турчин...</p> <p>— Валах и |
| е све даље ни на што не осврћући се, не гледајући што неуморни вранац сад се једва мицаше...{S} |
| ду да могу радити што им ћеф заиште, не гледајући што ће то тренуће свирепог њиховог задовољств |
| да много о његовом јунаштву причају, не гледајући што је Драгомир страшно мрзио на његову пород |
| тем не осврћући никуда лепе главе, и не гледајући војску крџалијнску <pb n="265" /> што зачуђен |
| овруо, а од Кленка управљаше сам цар не гледајући што око њега падају топџије, јер и Турци прос |
| н је тихо сматраше, тихо се наслађаваше гледајући лепоту њену.{S} Беше му тако мило око срца, к |
| леде као месец, што се тужно осмехиваше гледајући како падају слаба људска срца...</p> <p>Поред |
| де у своју одају, али се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе полако из куће па чак |
| ешање, тако зборише седи српски кнезови гледајући срећу своје деце...</p> <p>Ади сви ови што се |
| > <p>Њему хтеде препући срце од жалости гледајући бедно дете, које после ових речи паде на земљ |
| <p>Чича смешећи се засукиваше свој брк гледајући какве силе имаше његова прича.</p> <p>И заист |
| И сад скочи са сиџадета па с презрењем гледајући на Фејзију повиче:{S} С Богом најхуђа <pb n=" |
| знајући да би јој се Коча с неба срдио гледајући како му Лепосава кука што је он за своју отаџ |
| <p>— Педесет! — одговори овај радознало гледајући у вођа.</p> <p>— Ох — уздахну Коча горко, и т |
| лој соби, ћутећи као стена, и непомично гледајући у шаре драгоценог ћилима што беше разастрт по |
| Мргуде шта се ти спремаш? — питаше Кочо гледајући где му брат притеже опанке, и подмазује сјајн |
| а којима су се лепршале заставе!</p> <p>Гледајући тако Фејзија како је лепо Једрене, на један п |
| је само гледала оним њеним лепим очима, гледала га страсно, жарко, ал’ кад јој се поглед сукоби |
| .</p> <p>Лепосава је неколико тренутака гледала не помоћно незнатог витеза, па онда устаде мирн |
| девојче, и кад га је неколико тренутака гледала могао си опазити неколико сјајних суза где се с |
| </p> <p>Неколико тренутака непомично је гледала како коњиц бесно земљу под собом копа као да хо |
| оже да загуши човека.{S} Она га је само гледала оним њеним лепим очима, гледала га страсно, жар |
| ешише јадне мајке, које су све до конца гледале како им деца очајно к небу погледају, како их д |
| estone unit="subSection" /> <p>Јесте ли гледали кадгод страшну материнску тугу?{S} Јесте ли вид |
| {S} Ал’ опет несам смела голим очима да гледам, него кроз ону црвену ивицу од склопљених прстиј |
| е божанственог уживања има у оном немом гледању што тако страшном ал’ у једно и тако љупком све |
| расно зграбивши беле ручице кадуничине, гледао ју је с пуно најслађег осећања два три тренутка |
| еплануто цвеће.{S} Виленик је из далека гледао шта се ради па није могао чути шта зборише виле, |
| анствене врхове, с којих је толико пута гледао дивно рађање сунца, <pb n="6" /> оне страхотне п |
| лепота видети могао, онда је он узалуд гледао, јер ништа од силног сјаја разазнати не могаше, |
| овом господском руву.</p> <p>Ово је све гледао Мргуд из прикрајка, само је гледао па се кидао, |
| х мртвих другова, па пошто их је подуже гледао уживајући силно у оном срећном смешењу што се и |
| кну на послетку Коча пошто их је подуже гледао како седе, не могући се од чуда уздржати. — Шта |
| хтеде га прогутати погледом, тако га је гледао, али није смео ни писнути, јер је знао кака му ј |
| зговетно могао видети!{S} Пред собом је гледао како се низ брежуљак спушта непрегледна множина |
| све гледао Мргуд из прикрајка, само је гледао па се кидао, а у прсима му се изроди пакао....</ |
| главом преда се гледаше, непрестано је гледао како се Салији допада ова чочечка игра, па <pb n |
| </p> <p>Пошто је подуже стајао и ћутећи гледао свога храброг вођа где се игра с димовима од нар |
| /p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху чудна осећања...{S} На по |
| ше, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову божанску игру...{S} У тренутку би заповеђ |
| а!...</p> <p>Коча је с особитом милином гледао неколико тренутака своју војску, па онда играјућ |
| казано неко необично осећање које је он гледао што боље да сакрије, што није могао учинити.{S} |
| и га се нагледати.{S} Сваки га је љупко гледао као озебао кад му гране сунце...{S} Сваки се нам |
| овај неку цуру замиловао, и сад је само гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка каза нешт |
| ка живота опазити, тако ју је непомично гледао.{S} Један њен поглед беше кадар да угуши у њему |
| свим с друге стране.{S} Он је с радошћу гледао како слаби онај коме он завиђаше, страшно завиђа |
| арицаше:</p> <quote> <l>Ох та за што не гледате</l> <l>очи моје?</l> <l>Коча нам је с пута дош’ |
| :</p> <p>— Бога ти брате, за што ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим дође јастучић њој у руке.</p |
| корака па кад стаде узверено своје буле гледати, које закамењене од чуда беху, поче их загушени |
| ребац да наберем лековитих трава, ја ћу гледати да ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миле |
| турска крв...</p> <p>Оба јунака ћутећи гледаху се, оба намах познадоше да су обојица вођи.</p> |
| мах код цара десише с особитом милином гледаху младог вођа српског како слободно говори, како |
| цепане и прљаве весове своје, радознало гледаху необичнога госта...</p> <p>Пошто се сви искупе, |
| м могаху убити непријатеља, сад укочено гледаху сјајне звезде, што дрхтаху на плавоме небу...{S |
| човеку свакојаке страсти.</p> <p>— Шта гледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају јед |
| . та што гледаш тамо горе?...{S} Што не гледаш у мене мила нано?...{S} Зар се срдиш на мене?.. |
| реди светиљу овога часа: — ох... та што гледаш тамо горе?...{S} Што не гледаш у мене мила нано? |
| убио, онда нагло устаде са свога места, гледаше у Мирка неколико тренутака <pb n="277" /> страш |
| а месту не знајући од чуда шта да ради, гледаше у свога друга не мичући се, па онда на један пу |
| оче, и он тако расположен гледаше небо, гледаше небројене звезде, премишљаше чудне, лепе мисли. |
| ије чуо.{S} Он само целива мајку своју, гледаше је неколико тренутака, е би рекао пуче му срце |
| придиже, и наслонивши се на леву руку, гледаше брата свог с љупким осмехом.{S} За тим узе њего |
| иза поцрвеневши у лицу као небо у зору, гледаше стидљиво преда се у измрвљену љубичицу, <pb n=" |
| јаху сузе од радости.{S} Млада Лепосава гледаше ћутећи преда се, јер не беше кадра да издржи жа |
| речи истрже се из његова загрљаја па га гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па как |
| неколико пута, па се онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше...</p> </div> <div type="ch |
| сиш овако доцне?... —</p> <p>Странац га гледаше зачуђено:</p> <p>— Човече, зар озбиље тако збор |
| унака најхуђу кукавицу.</p> <p>Крџалија гледаше неколико тренутака укочено свога друга.</p> <p> |
| мака пут Мораве.</p> <p>Док стара мајка гледаше за оном гомилицом, која све даље и даље одмицаш |
| к старцу, који га с разрогаченим очима гледаше.</p> <p>— Добар вечер чича Павле!</p> <p>Сирома |
| је њега често усрећавало.</p> <p>И она гледаше млада витеза с особитом милином и детињском без |
| лони па оде да изврши заповести, а Коча гледаше мало по својој војсци, кроз коју се просу весел |
| брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе.</p> |
| очи, па све с погнутом главом преда се гледаше, непрестано је гледао како се Салији допада ова |
| нуо сви беху у заседе попадали, и сваки гледаше уњ чекајући заповести.</p> <p>— Кад чујете моју |
| ге те као стидећи се од толике слабости гледаше да му се на лицу не покаже ни један знак очајањ |
| ! ... —</p> <p>Бела вила дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно паде на груди, па му узбу |
| па чекај да те се нагледам. — И џенерал гледаше младога поглавицу српског с особитом милином: — |
| /p> <p>Коча га дуго с особитим осећањем гледаше.</p> <p>- Кажи ми душе ти, каква је то сила што |
| на страни, па с ђаволским задовољством гледаше шта се ради.{S} Смешење му се непрестано лепрша |
| обру своме, који га као с неком победом гледаше, стиште срдачно руку, па му рече:</p> <p>— Прав |
| те полако; за тим га с особитом милином гледаше.</p> <p>— Ох како је блажено!...{S} Како слатко |
| е...</p> <p>Мајка их с особитом милином гледаше, дуго их гледаше па онда тихо склопи уморене оч |
| премна војева! —</p> <p>Коча га зачуђен гледаше.</p> <p>— Шта ти то чиниш Фејзијо? — питаше га. |
| сима младога Коче, и он тако расположен гледаше небо, гледаше небројене звезде, премишљаше чудн |
| е му се на све стране поклањаху, али он гледаше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их пог |
| ти је лакша!...</p> <p>Кнегиња све ово гледаше и слушаше, па колико јој је јада задавало Кочин |
| е онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| тела своје миле мајке, па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се читава планина навалила на с |
| лице мирисавом косом својом, па га дуго гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове |
| ј руке у своје, па је неисказано слатко гледаше врло дуго, не могући одвојити очију с ње, тако |
| > <p>— Ха! — скочи са земље па узверало гледаше око себе, ал никог у чадору не бегне! — Фејзијо |
| е свога младог господара.{S} Он га само гледаше чудним погледом, који Коча не могаше да разуме, |
| ше веље јаде...</p> <p>Коча га зачуђено гледаше.</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо теш |
| Арбанасин.</p> <p>Побратим га зачуђено гледаше</p> <p>— Па што ће ти та чета?{S} Зар и оне у б |
| кочи из материног крила, па је зачуђено гледаше.</p> <pb n="11" /> <p>— То... не ће бити нано!. |
| крџалијнску <pb n="265" /> што зачуђено гледаше за њом; али кад угледа свога војна, онда стаде. |
| кој му је неволи побро, па онда укочено гледаше своје главаре а у њему је беснела страшна борба |
| принесе пред лице ђувендије, која мирно гледаше шта он чини...</p> <p>— Ох ти си... ти си... — |
| је баџи у провалу.</p> <p>Мргуд жалосно гледаше како се скупоцена пушка раздроби о шиљасте стен |
| ад то угледа он поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити свога пријана Мирка.{S} |
| ете господара свога, већ скрштених руку гледаше где се Турци опет шире по Србији?{S} Не — несу |
| их с особитом милином гледаше, дуго их гледаше па онда тихо склопи уморене очи и заспа тако сл |
| војим дичним вранцем стајаше непомично, гледећи дивно вилино дете.</p> <p>Одиста човек не би мо |
| е.</p> <p>Мргуд стајаше мало по даље па гледећи у земљу гризаше своје усне тако јако, да у мало |
| длети на одморном коницу, а Периза оста гледећи за њом с очима пуним суза, и слушајући бахат ње |
| стајаше неколико тренутака непомично, и гледећи преда се у земљу.</p> <p>— Још не могу да се ра |
| p>— Господару?... питаше зачуђено момак гледећи Мргуда разрогаченим очима.</p> <p>— Узјаши најб |
| зир, жубрећи своје нарђиле, и замишљено гледећи пред собом.{S} И да не видиш оне силне џелате ш |
| ри Коча испрекиданим речима и замишљено гледећи преда се.</p> <p>— А шта ти је?{S} Кажи брату с |
| се то чудно учинило, што свак живи у њу гледи, па се окрену првоме момку што се до ње ухватио б |
| лико Турака зборећи о томе како ће боље глобити јадну рају, како ће јој се боље осветити што је |
| сто тога кикота и задиркивања сада беше глуха свечана тишина.{S} Као да свакоме заповедаше нека |
| да је смрви..._</p> <p>Приближује се и глухо доба.{S} Све живо у Пањевцу посакривало се у куће |
| рат на нос, да рад тога путника онако у глухо доба некуда у село тумарне...{S} А свака домаћица |
| еше пун питоми Левач тих крвопија, који гмизаху по сваком српском седу, па и у Пањевац беше их |
| народу, и једва нешто утече у проклета гнезда, у црне градове своје.</p> <milestone unit="subS |
| оји ће намах излетети из свог проклетог гнезда па нас сатрти, те после тешко остављеној сиротињ |
| ујући беше се упутио к дичном соколовом гнезду; китњастоме Крагујевцу.</p> <p>Али како чудно бе |
| е, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пене, поред свега тог |
| а спушташе му се испод руменог веса пиз го врат.{S} Поносит стас и цело тело беше у онаком одел |
| бунама и... —</p> <p>Маршал му прекиде говор, и хладно заповедајући рече:</p> <p>— Господине м |
| да јој проговори, али не могаше...{S} И говор је већ издаде.{S} За то она сад пружи руку вратим |
| говори, камо срећа да целог живота тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш з |
| одар тако брижан и невесео, и док једни говораху да се нешто у харему догодило, а други уверава |
| то робље, да се та прашина, као што они говораху, ослободити може, а камо ли да верују да је до |
| акљињући се па тиме потврђујући оно што говораху.</p> <p>Па после сваке заклетве овај чудни чов |
| ци те поче да је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали што им се мајка усрећила.</p> < |
| бих ја нањ потварао тако гадна дела?... говораше старац жалостиво тресући својом седом главом.< |
| војска?...</p> <p>Све је добро кнеже! — говораше Коча усплахирено на све стране осврћући се и н |
| <p>— С Богом брате, и не заборави ме! — говораше Коча. -</p> <p>— Шта ти велиш? — питаше изнена |
| одару.{S} Мал’ ти се несмо задоцнили! — говораше он муцајући: — Учинило се оно што се никад над |
| <p>— Ти ме чекаш јуначе?{S} Хвала ти! — говораше она слатко и смешећи се силажаше низа стубе, а |
| ти да мене ништа тако лако не уплаши! — говораше Мргуд охоло.</p> <p>А Мирко му шане:</p> <p>— |
| </p> <p>— Још не могу да се разберем! — говораше у себи: — Што Коча и његови мисле и смерају, т |
| му загрли га жарко.</p> <p>— Сестро! — говораше јој љубећи је — како си ми се дивно опремила — |
| ађоше за њим и чочеци.</p> <p>— Фато! — говораше полако Турчин веома радостан — ти си реч одржа |
| ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше му предајући писмо.</p> <p>— Господару?... пит |
| што најпоштенији човек мислити може, — говораше кротко крџалија, па онда приђе и узе га за рук |
| ути прва! —</p> <p>Господине маршале, — говораше мајор коме дадоше таку заповест — ја ћу изврши |
| не приђе Радим.</p> <p>— Кочо брате, — говораше он полако — јесмо ли ми дошли на Косово да пла |
| да се могу иселити! —</p> <p>— Будале — говораше маршао срдито — сад су се тек сетили.{S} Идите |
| деци дивна слобода.</p> <p>— Капетане — говораше нека јуначина оштра погледа а дугих страшних б |
| ошао, добро дошао, драги мој капетане — говораше цар више чешки но српски, стискујући му пријат |
| колоне.</p> <p>— Господине пуковниче — говораше маршао једном пуковнику по имену Аржантону — в |
| а свог.</p> <p>— Заповедниче филипски — говораше поносита арбанаска поглавица везиру — поздрављ |
| сти.</p> <p>— Немој се ни мало чудити — говораше стари слуга божији — што ме овде видиш, још ма |
| тренутака.</p> <p>— Е па кад је тако — говораше Мргуд лукаво смешећи се, и испод ока погледају |
| ише од тога састанка.</p> <p>— Будало — говораше она младићу — куда ћеш, куд си навалио?{S} Хоћ |
| ајно оружје.</p> <p>— У највећу славу — говораше као пијан од радости Мргуд — хоћу и ја уза те |
| ..</p> <p>Коча се стресаше док ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне улеваше уњ не |
| којнога Кочу, жалосно нијајући се, онда говораше он.</p> <p>— Немој госпођо да тако збориш.{S} |
| ејзија не дижући ока с лепог њеног лица говораше:</p> <p>— Немој ћутати најлепша девојко, не ск |
| > <p>- Боже, што ћу?! — очајно ходајући говораше Коча, крунећи руке — Боже, уби мене ако твоја |
| очина жалосно врћаше главом па јецајући говораше:</p> <p>— Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни |
| оград, Осман паша ће га предати. — тако говораше посланик, па онда исказа како ће се предати, и |
| камен.</p> <p>Али доцније кад оде везир говораше лепа јединица везирова:</p> <p>— Камо срећа да |
| онда опет загрли свога господара па му говораше:</p> <p>— Господару, шта учини да од Бога нађе |
| о сам се ја укочио од чуда, пришав цару говораше му нешто пружајући руку на ме.{S} У то дођох и |
| још не знађаше да проговори.{S} Он још говораше пољупцима, од којих се у залуд отимала лепа ве |
| оваца, да није имао кад слушати што они говоре.</p> <p>У сред њихова разговора отворише се врат |
| познавао и који једва дочекаше да с њим говоре.</p> <p>На један пут се пронесе кроз госте: — Ет |
| Везир као бесан ходаше по соби ништа не говорећи, само што по који пут прогунђа:</p> <p>— У том |
| внији пупољче од руже, красни цвете!{S} Говори, о говори, камо срећа да целог живота тај говор |
| о мољаше госта:</p> <p>— Тај глас...{S} Говори о говори још мало молим те...{S} Шат ме уши не б |
| Не разумијем те шта хоћеш да кажеш.{S} Говори сербез, шта је?</p> <p>— Не смем ти на овом мест |
| да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p>— Младићу — рече — ти си спасен од очеви |
| уцаше он не знајући шта ће од забуне да говори.</p> <p>— Погрешио сам пријатељу, али опрости, т |
| е са својим шарцем, о коме се већ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватренијега коња.{S} Ха |
| ан.{S} Да ти кажем нешто! —</p> <p>— Па говори ваздан!</p> <p>— До вече је прело!{S} Па знаш... |
| /p> <p>— викне младић престрављен: — та говори живота ти! —</p> <p>— Слушај! — рече стари слуга |
| ћене одаје.</p> <pb n="138" /> <p>— Сад говори само брзо, е изгорјех од оних твоијех ријечи што |
| палити, или коња водати?...</p> <p>— Не говори тако честити везиру...{S} Добро кад дође, да кој |
| чаре, који могаху добро чути све што се говори — већ хајдемо у конак, тамо ћу ти казати што има |
| љче од руже, красни цвете!{S} Говори, о говори, камо срећа да целог живота тај говор могу слуша |
| госта:</p> <p>— Тај глас...{S} Говори о говори још мало молим те...{S} Шат ме уши не буду издал |
| n="224" /> <p>Али не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војска беше жива жеравица, па |
| едаху младог вођа српског како слободно говори, како ли се с царем понаша.{S} Особито га с радо |
| од тежког и наглог јахања, да је једва говорила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Где је моја Пе |
| ху се бабе.</p> <p>— Па Бога ти, шта је говорила Лепосави?</p> <p>— Тешила ју је да не тужи што |
| местио тако згодно да је све чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво извео и из куће и из |
| ако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смедерева довде нигде стао нес |
| мислити да сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити, јер знате |
| а је он хтео с тим погледом — ја ово не говорим као Србин већ као царски официр.{S} Ви треба да |
| поред другог, јер Мргуд није радо никад говорио, а Коча није хтео да га узнемирује у његовим ми |
| ?{S} Ја ни шта не знам шта си та то сад говорио! —</p> <p>— Казао бах ти где сам научао, казао |
| амо покри лице рукама, ал’ ни речи није говорио.</p> <p>Надина се не уплаши од његова беснила.{ |
| зина ушкопљеника, те је врло дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из Абдурамановог ко |
| ли је <pb n="133" /> тако смешно српски говорио да бих се искривио од смеха, само да ме није ст |
| титоме маршалу да је све истина што сам говорио, па нека гледа шта ће и како ће!... </p> <p>Неп |
| нађосмо у трави!...</p> <p>Док је Павао говорио, у Коче се два три пута лице промени.{S} Час бл |
| себе!{S} О сећам се колико си ми о њему говорио.{S} Чекај, чини ми се још му имена несам забора |
| ла нешто да она шумица око прелишта зна говорити, шта би нам лепих ствари испричати умела!...</ |
| жећи га за вешца или за сатану, па поче говорити и сам крстећи се:</p> <p>— Часни крсте! шта са |
| то најснажније подиже душу, кад им поче говорити о <hi>слободи</hi>!...{S} Е нема, него плану с |
| не сељане овај чудни путник кад им поче говорити о ономе што као причешће снажи поносите груди |
| мајка Кочу, узме га на крило па му поче говорити:</p> <p>— Сине, ја велим кад се пробуди Мргуд, |
| да не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше говорити, он и најмање ситнице знађаше тако слатко поми |
| јна, а он брже боље стаде се спремати и говорити.</p> <p>— Махни се тога нано, овде је сваки тр |
| , већ пробуди човека, па му стане нешто говорити, и — гле чуда!{S} Сваки место да се љути што м |
| е, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му говорити, али не с оним везирским достојанством већ чис |
| а је?</p> <p>— Не смем ти на овом месту говорити сербез, честити везиру, јер то није шала — одг |
| алекога и мучног пута да не можеш ни да говориш <pb n="216" /> — седаше Коча свог старог слугу, |
| _</p> <p>— Ама како брате можеш тако да говориш?...{S} Та помисли молим те! — и лепо Кочино лиц |
| своје очи у мајку.</p> <p>— Али шта ти говориш?{S} Ти ми још неси казао шта си снио, шта ли ме |
| не запита јадна мајка — за што ти тако говориш?...</p> <p>Павао са свим мирно одговори:</p> <p |
| бром својим опрости.</p> <p>— Шта ти то говориш брате? — питаше Фејзија кад саслуша Кочу.{S} Ти |
| ти са мном охоли харамбашо? — питаше он говором, који ни најмање не пристајаше робу, зар знајућ |
| n="139" /> умора.{S} Особито се ово по говору познати могло, јер он не могаше ни две речи заје |
| ло не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору па му рече:</p> <p>— Махни се тог хваљења, то св |
| песмицу чули из његових уста, кад би га год после слушали једва чекаху да опет продужи.{S} Њего |
| се изменило красно село!{S} Свуда, куда год погледиш, видећеш саму сиротињу и невољу, свуда сам |
| p> <p>С тога сам прилежно тражио да где год што опширније о томе времену читам; али на жалост н |
| з кубура, па пошто би поскидали све где год и најмањи комадић сребра или злата беше, потрпаше у |
| су се они од срца Богу молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, |
| ад чега ће он нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто је бај |
| о муњом, па онда стадоше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини ме |
| , да ни тренута мирна неће имати, докле год траје једног крџалије на свету.{S} С тога је намах |
| ао да са заклео да не ће престати докле год не добије град, и топови опет загрмеше, чини ти се |
| } Победише Арбанаси као и свагда кад се год борише за каку светињу, али красна јунакиња, божанс |
| непрестано прориче несрећу и јад где се год појави.</p> <p>Тако је наказио сам Бог ону што је т |
| ли кадгод у животу слагао.{S} Кад ми се год нешто чудно десило, свагда ми се јавио напред мој с |
| ок не стечемо публику за читање, док се год књижевници не буду смели искључиво књижевности посв |
| банаском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих витезова.</p> <p>— Ж |
| ји је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даље ефен |
| сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши:</p> <p>— Ко је јунак за мном! |
| ј дружини — наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} |
| већ је кроз Турке пролетао страх где су год <pb n="176" /> угледали кићену перјаницу која се ле |
| нуше:</p> <p>— Нека су сви Турци што их год има по свету у тој ордији, нека су с њима и сви џин |
| а...{S} Година полаганог сисања чемера, година прође и он још не беше добио сву награду своју.< |
| ху.</p> <p>Тако прође година дана...{S} Година полаганог сисања чемера, година прође и он још н |
| тај велики вођ, који први после стотина година од страховите косовске пропасти — каза Србији, д |
| послетку кад виде вила да прође и трећа година, она се претвараше простом сељанком па силажаше |
| Кочом, плакаше... али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, још не одуста |
| страшније постајаху.</p> <p>Тако прође година дана...{S} Година полаганог сисања чемера, годин |
| 18631_C24"> <head>XXIV.</head> <p>Прође година дана како се свршила злосрећна Кочина крајина, и |
| е пропала српска царевина, кроз стотине година тешка српска робовања, било је много јада и чеме |
| 631_C1"> <head>I</head> <p>Кроз стотине година од како је пропала српска царевина, кроз стотине |
| х на том истом месту пре четири стотине година, у језеру од српске и турске крви потонула је ца |
| ле драгоцености које је за ово неколико година свак слободно носио склоне, а трећи се разговара |
| анин оте, и ако ју је он од њега толико година сакривао и неговао?...</p> <p>Он очајно кршећи р |
| о ће јој се боље осветити што је толико година тлачити не смедоше.{S} Таман они смишљаху муке, |
| и пут растао, а како те сад после десет година походим!...{S} Ох, судбо моја црна!...</p> <p>По |
| да не би нико рекао да јој има тридесет година, из црних очију сипаше ватра пуна љупкости и мил |
| и се од ових пет шест дана има пет шест година како се несмо видели! — па онда га опет грљаше.< |
| насиља не учине.</p> <p>И доиста првих година пошто паде и Коча са својих шесет јунака који му |
| морам такође коју рећи.</p> <p>Има две године дана, како сам често с чудним осећањем помишљао |
| за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја постадох старешина. — Ишао сам у многе боје |
| веза једна мисао, једна жеља, и једнаке године...{S} Да је како могло бити никада се растајали |
| ина свог на груди као да прођоше толике године од како га видела није, а на лицу јој кроз неку |
| ху месеци, пролажаше црна вечност, црне године а од Коче ни трага ни гласа, али опет сваким се |
| заборавио кад се оно једном пре четири године нађосмо у Црном Врху, кад бесмо пошли Враћевшниц |
| горчи беше чемерни живот.</p> <p>На три године после оног догађаја, који напред испричах, проме |
| има? —</p> <p>— Видећеш.{S} За ове три године докле ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана гл |
| кад виде да је онака иста као и пре три године што беше, и да турска рука на том месту ништа ос |
| цар је чуо све шта си ти починио за ову годину дана, па за то ме је и послао да те место <pb n= |
| ко умрети не могаше...</p> <p>Ала за ту годину дана поред нечувене гриже савети, пропаде му цел |
| нити што те замолим па ишти од мене што гођ хоћеш, све ћу ти учинити.</p> <p>— Заповедај само, |
| ко је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигосмо?...</p> <pb n="13" /> <p>— Знам кардаш, те |
| хтео Коча, јер му војска и онако беше и гола <pb n="150" /> и боса, и у кога има пушка, нема ја |
| е.{S} И њена нарицања хује кроз шупље и голе костуре што сваки па свом гробу сеђаше као страшни |
| уграбивши неколико тренутака од својих големих послова, дође кући да види шта му раде код куће |
| блештаху црвени арбанаски шатори што их голи синови знађаху тако брзо и лепо начинити завивши с |
| "30" /> шта је.{S} Ал’ опет несам смела голим очима да гледам, него кроз ону црвену ивицу од ск |
| хату, а поред њега његови перјаници са голим сабљама у рукама.{S} На један миг старешине полет |
| главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а с голим шакама не можемо отимати градова! —</p> <p>— Тако |
| кама официра аустријског г. Шумарског. (Голубица Г. Возаровића.{S} У Београду 1842). - - -</p> |
| ши се Михаљевић — то је богме позамашна гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да идемо под Шабац |
| е се по земљи храбрих Арбанаса, који се гомилама придружаваху Фејзијиној чети што се бораше за |
| очине се чете намах попуњаваху, а Турци гомилама падаху у провалу...{S} Не прође по сахата а ст |
| арога тамбураша, кад га доведоше читаве гомиле јунака. — јеси л’ ми се мало одморио?{S} Опрости |
| ледајте само боље у она бледа лица, оне гомиле момака и девојака, што савезана у један сноп, а |
| Па полете што је могао у сред најжешће гомиле турске...</p> <p>Али већ малаксаше бој...</p> <p |
| развалине, па као да на један пут кроз гомиле од сурваног са зидова камења угледа где се нешто |
| што је требало, па онда се упути једној гомили у којој гуслар дивном песмом о јунаштву и бојеви |
| и јасној месечини могаху угледати многе гомилице, само што им се на лицима могао познати највећ |
| а се скромно кршћаху.</p> <p>Друге опет гомилице овако зборише:</p> <p>— Тешко нама браћо, Сали |
| огледаху га из прикрајка, скупљаху се у гомилице после сваке игре само да се наразговарају о Ко |
| ро погледа на јадника, и онда се окрену гомилици својих слугу те им намигну.</p> <p>У тај мах с |
| </p> <p>Док стара мајка гледаше за оном гомилицом, која све даље и даље одмицаше испред њена по |
| играти! — Кликне Коча па одлети за оном гомилицом.</p> <p>Мргуд се само подругљиво насмеши на њ |
| .</p> <p>Мећу тим Коча за час стиже ону гомилицу коњаника, а то беше све сама млада ватрена мом |
| бела стада...</p> <p>А до њега угледаш гомилицу јунака, који жестоко зборе о неком јунаштву.{S |
| вено место пронашли.</p> <p>Пред једном гомилом Турака клечаше млада девојка, па их склопљеним |
| Тек си могао видети како неколико Срба гоне по читаве чете Турака, који безобзирце бегаше, а п |
| ру, опрости што те узнемирих, невоља ме гони!...</p> <p>Фејзија диже полако главу, погледа га п |
| прострти ћилим; а шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка |
| исао проклетих слика које га непрестано гоњаху; али тек што се спусти на меке душеке он опет ја |
| е бесно улете међу крвничке чете, па их гоњаше по питомом пољу.{S} Страшан покор почини лепа Ха |
| е, а кад оне престајаху онда се разлеже гора од дивних сватовских песама...</p> <p>Она се диже |
| р они мнидијаху да се хајдуци из својих гора не смеју маћи.</p> <p>Ја мој Боже страхоте што нас |
| прекидаше само јецање и по који јуначки горак уздах.</p> <p>Фејзија наизменце с Радиче плахо љу |
| је све већа постајала.{S} Осим шуштања горе, и осим ромора Моравиног ништа се више чути не мог |
| о? —</p> <p>— Зло је Фејзијо да не може горе бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Турци нам по |
| пролеће, тек што зеленило покри красне горе и питоме драге српске, а војске се стадоше на све |
| } С плавога неба сијаше пун месец, а из горе подујиваше хладан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, лепша |
| је.{S} Али кад се по стрмој стази попео горе, укочи се као да се скаменио.</p> <p>Тамо беше про |
| овога часа: — ох... та што гледаш тамо горе?...{S} Што не гледаш у мене мила нано?...{S} Зар с |
| у намазана катраном па запаљена заједно горе, па ћете видети каке су страшне муке, којима хоћах |
| род постаде робље као и српски па и још горе, њихово оружје зарђа под земљом као и српско, а сл |
| ум сведе младенце...</p> <p>У вајату је горело кандило, па бацаше на све стране, чудну, страшну |
| од својих у животу...{S} Мени је у срцу горело страшно, страшно, и само ти то угасити можеш, ак |
| преми, те пође везирову двору.{S} Он је горео у чудном неком жару као што никад није, чешће сте |
| о бејаше месечина.</p> <p>.— Ох како ми гори глава!... уздахну тихо, па измучен од силне жудње |
| ачке игре, а које опет ловећи зверад по гори са својим побром...</p> <p>А по кад кад би слушали |
| ружја које из далека шушташе као шума у гори...</p> <p>— Пст! — викну мало после Коча, и све се |
| ом, допаде из убаха помоћ...{S} Вила из горице...{S} Она га је изавила...{S} Млађани јунак кад |
| да то што промаче не беше чедо лепо из горице виле.</p> <p>Како је Коча тај дан провео чекајућ |
| но:</p> <p>— Ево да и ти осетиш како је горка смрт у тренутку кад си мислио срећу загрлити!... |
| како страсно срце, на којој се пецијаше горка кава, најмилије пиће турско, простираху се свуда |
| ..{S} Чекајући тако драгог пролевала је горке сузе, а те небројене вилинске сузе слеваху се у х |
| И јадни Радич морао је да скрива своје горке уздахе...</p> <p>Нећу да причам како је Фејзија н |
| јој клонула седа глава на тужне прси, и горке сузе лише се низ њено свето лице.{S} Мало подаље |
| сви... беху мртви...</p> <p>Отроваше их горке вилинске сузе што у извору беху... </p> <p>Хеј не |
| {S} Лице јој је нагрђено многим борама, горким траговима што их оставише небројени потоци суза. |
| Кочи зборити.{S} И када стара кнегиња с горким уздахом помињаше свога покојнога Кочу, жалосно н |
| просијаваше, седела је вила крај извора горко плачући...{S} На један пут зачу где кроз гору јеч |
| јући у вођа.</p> <p>— Ох — уздахну Коча горко, и тек што му сузе не груну низ лице — од две сто |
| вога.</p> <p>— Радичу брате! — поче вођ горко — ти си право имао што си посумњао на ћесара и ње |
| је...</p> <p>— Хеј лудаче! — насмеја се горко на послетку сетивши се шта је и како је — та зар |
| е га покојним звати!...</p> <p>Мајка се горко насмеши, и Лепосава од срца уздахну па подиже сво |
| х одговор.</p> <p>— Знам — повика Шахин горко — ох камо срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета |
| /p> <p>— Ох клета себичности! — уздахну горко младић: — та зар нигде на свету нема срца које те |
| ке опет растерао, али... уздахну старац горко.</p> <p>— Дакле се нешто још страшније догодило?< |
| му се свака реч свакоме морала учинити горком сузом...</p> <p>Драгомир уграби ову прилику да о |
| е?</p> <p>— Не смеј се сине — тужно и с горком свечаношћу прозбори стара кнегиња — јер можда ће |
| село, и много је пута застао да убрише горку сузу што је спомен изгоњаше кад би угледао коју т |
| ло дајире, које уз ћемане и таламбас са горњег боја позвецкиваше, и уз које се чуло потмуло цуп |
| а да Осман моли за примирје од пет дана горопадно викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Не дам му ни п |
| ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским потоцима, где ником не беше приступно и где оне |
| лачући...{S} На један пут зачу где кроз гору јече таламбаси и свирке, а кад оне престајаху онда |
| араше простом сељанком па силажаше кроз гору на извор који је баш поред друма био...{S} Ту га ј |
| ваше код њих, већ се све већма пењаше у гору.{S} За мало, и он се попе на један вис.{S} Случајн |
| му теже падаше тешко робовање много му горчи беше чемерни живот.</p> <p>На три године после он |
| под везировим ногама, па ми не ћеш више горчити живота!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| м из три узрока:</p> <p>1.) Што ме нека господа, чији глас данас у нашој књижевности много важи |
| јунаци српски, честите војводе и остала господа српска...{S} На место свега тога сад се ту шири |
| узалуд куцати халком на велику капију; господар је већ у харему а капија се више ником не отва |
| аћо, Фејзија је заробљен!... —</p> <p>— Господар у тамници Једренетској, ха, на оружје!... —</p |
| су л’ већ ушли Турци у земљу? —- запита господар нагло.</p> <p>— Још несу, али су се са страшно |
| Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господар чека, брзо потражи и удеси танкогласне жице на |
| но путовање.{S} Кад угледаше како им је господар чио и весео, кликћући ишли су за њим.</p> <p>Д |
| аху међу собом, погађајући за што им је господар тако брижан и невесео, и док једни говораху да |
| као да <pb n="33" /> познаваше да му је господар весео па подиграваше што лепше могаше, али Коч |
| главу унутра.</p> <p>— Надино, зове те господар.{S} Понеси шаркију! </p> <p>— На мах! одговори |
| и... —</p> <p>— Не, не даље... — мољаше господар робињу — ја ћу све поправити!... —</p> <milest |
| p>— А где си ти до сад јуначе? — питаше господар војника кад овај пред њим коња заустави.</p> < |
| то без и најмањег труда.{S} Он сад беше господар од толиког добра, он је жарио и палио како је |
| збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господар, мој мили кнежевић Кочо!{S} Немојте га покојни |
| хина у чадор Фејзији, и да је пред зору господар некуд нагло одјахао...</p> </div> <div type="c |
| трашну промену, која се учини од његова господара.</p> <p>Фејзија се само лако осмехну.</p> <p> |
| челом дотакне свети скут у хаљине свога господара.{S} Кад изађе из присенка, а слуге пашине тек |
| итог јунака, он се враћа сам, без свога господара, враћа се из љутог боја, јер се с њега јоште |
| лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога господара или је живинчету жао што нема никога да му ос |
| ад дође до речи, онда опет загрли свога господара па му говораше:</p> <p>— Господару, шта учини |
| брзо нађе Надину те јој каза вољу свога господара; а цура, за коју мним не ће требати да се каж |
| ће се грабити ко пре да прихвати млада господара, ко пре да намири његова чила коњица!...{S} А |
| у жао што нема никога да му освети мила господара?...</p> <p>Кад га је угледала лепа Зулма само |
| е наказати хтело што је преживело добра господара свога.</p> <p>Али челична Арбанаскиња није ку |
| у да учини задужбину за покој душе свог господара а за здравље и спасење свог јединца, кога је |
| којима је оставио своју отаџбину и свог господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одма |
| амо, ја знам слушати и вршити вољу свог господара! —</p> <p>— Теби је Коча брат, ти си кадар уч |
| дговори ни на једно питање свога младог господара.{S} Он га само гледаше чудним погледом, који |
| м стадо, кад би се сетио доброга младог господара свог!...</p> <p>А Лепосава?...{S} Да л’ је он |
| асу помоле Богу за душе свог злосретног господара и његова верна побратима...</p> <p>У сред так |
| дба?...{S} Зар они не хтедоше да освете господара свога, већ скрштених руку гледаше где се Турц |
| аше викну:</p> <p>— Браћо, опколише нам господара, брже за мном!... — па полете, а сви за њим, |
| л и на самрти тако сјајно јуначком лицу господара српског...{S} У Кочи се купила јуначка, велик |
| тних, ти си постао љубимац мојих моћних господара, који су ми и заповедили да ово сад к теби до |
| p> <p>Слуга је навикао вршити заповести господареве, па и ако је био као мртав од умора, опет у |
| Крџалија, што је те ноћи стражарио пред господаревим чадором причаше сутра дан својим <pb n="23 |
| никаква збора а камо ли кикот и џакање господаревих пријатеља што се обично увече скупљаху код |
| и из чадора упути се кроз стан хитно ка господаревом чадору.{S} Већ <pb n="234" /> бејаше ноћ.{ |
| има из нарђила.</p> <p>Надина ладе пред господарем на колена, дотаче ћилим челом својим, па пош |
| емој тако много плакати за милим својим господарем.{S} Он није мртав, ти ћеш га видети!...{S} П |
| етко и у сну срећна, у којој сад зверје господари, и своју зверску ћуд врши!...{S} А ту на том |
| ње лакше истре, у толико јаче време њим господари...</p> <p>Колико је тужила јадна Кочина мајка |
| сад на један пут човек, који само собом господари.</p> <p>— Мајко, ти се не брини више ништа за |
| но живинче мирно издахну јер му је мила господарова рука смрт задала!...</p> <p>— Збогом вранче |
| и? — запита за тим брзо.</p> <p>— Коча, Господару, укочила му се да Бог да она рука, кад тако в |
| , ти та познајеш?...</p> <p>— Познајем, господару!</p> <p>— Е, к њему управо да одеш и поздрави |
| .</p> <pb n="141" /> <p>— Не... могу... господару!{S} Све друго, само то не могу! — И видећи гд |
| тарост мучиш!...</p> <p>— Ја уморан?{S} Господару шта ти то рече?{S} Зар сам се ја уморио, и то |
| у струку, а с обореном главом.</p> <p>— Господару. — прозбори незнани јунак, панувши на колена |
| — говораше му предајући писмо.</p> <p>— Господару?... питаше зачуђено момак гледећи Мргуда разр |
| скочи од њега па притрча вођу.</p> <p>— Господару, непријатељ је близу.{S} Он иде рахат као да |
| чуда почини, приђе му па рече:</p> <p>— Господару, опрости што те узнемирих, невоља ме гони!... |
| вога господара па му говораше:</p> <p>— Господару, шта учини да од Бога нађеш?{S} Што се забави |
| један мах улети момче у собу:</p> <p>— Господару, дођоше неки гости! —</p> <p>— А одакле су? — |
| Њу је намах к себи узела твоја Лепосава господару, узела је у кућу што је ти после победе даров |
| ху чудне Радичеве речи.</p> <p>— Зло је господару.{S} Мал’ ти се несмо задоцнили! — говораше он |
| зумем што велиш! —</p> <p>— Саслушај ме господару, па ме онда исеци на комаде, ал’ ја ти се мор |
| <p>— Несрећниче!... —</p> <p>— Убиј ме господару, ја сам заслужио, али ме је Бог већ страшно н |
| јете браћо? — питаше их.</p> <p>— Богме господару — рече кнез Новаковић <pb n="206" /> — као да |
| м копа као да хоће да ископа гроб своме господару да му свето тело не разнесу бесрамне грабљиви |
| а.</p> <p>— Твоје су заповести извршене Господару.{S} Војска је спремна да полази! —</p> <p>— Х |
| аустави.</p> <p>— Несам... могао... пре господару!... муцаше уморени коњаник, па пошто се некол |
| ђ, па одушевљено одговори:</p> <p>— Сви господару, сви ћемо да изгинемо за слободу! —</p> <p>Ду |
| едва опет проговори:</p> <p>— Добри мој господару!{S} Опет доживех радост којој се већ не надах |
| ју се не ћеш тако осмехнути.{S} Јер чуј господару, твој те је брат Мргуд тужио немачком суду за |
| између осталог збора.</p> <p>— Не знам господару живога ми Бога, не знао зањ га одмор и санак. |
| шта опазио није.</p> <p>— Ти си ме звао господару? — проговори Сењанин тихо.</p> <p>— Јесам Мир |
| те се пољуби с њим.</p> <p>— Боље нашао господару! — па се онда окрену дружини, која га весело |
| аци тако страшног зулума? —</p> <p>— Ох господару!{S} Ја само за то живим, ја сам за то и дошао |
| наваљивали на Кочу.</p> <p>— Шта чекаш господару?{S} Изведи нас из овог кланца, води нас у пољ |
| кака видарица...</p> <pb n="25" /> <p>— Господе помилуј! — смерно се кршћаху баке — далеко јој |
| } Још ћеш повести са собом и коња овога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p |
| жљиво забрави врата и седе до њега — од господина маршала Лаудона.{S} Ваши точност и ваше заузи |
| д шатор џенерао Колоредо:</p> <p>— Аха! господине грофе! — отпоздрављаше Лаудон.{S} Шта има нов |
| ру коме беше заповедио да убије Кочу: — Господине, немојте испуњавати заповест коју вам мало пр |
| ришну војску на четири колоне.</p> <p>— Господине пуковниче — говораше маршао једном пуковнику |
| е брзо у шатор један ађутанат.</p> <p>— Господине маршале!{S} Преко Дунава код Панчева прешао ј |
| р, и хладно заповедајући рече:</p> <p>— Господине мајоре, опомињем вас на послушност.{S} Ви сте |
| оружјем војске? —</p> <p>— Девет хиљада господине џенерале! —</p> <p>— Охо — насмеши се Михаљев |
| а?{S} Је ли уморена?</p> <p>— Није царе господине! — збораше српски јунак смерно поклонивши се |
| Ако је до моје војске, још вечерас царе господине! —</p> <p>Јосип га потапша по рамену па му он |
| —</p> <p>— То је врло добро.{S} Трчите господине нека му се брзо спреми стан, од Кочине војске |
| ка?{S} Је ли још жива? —</p> <p>— Јесте господине, она се и не нада толикој срећи, којом ме дан |
| повест коју вам мало пре дадох!{S} А ви господине — окрену се другом једном официру — јавите џе |
| Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господине Штурме! <pb n="194" /> Сад знате моје заповес |
| омак одведе.</p> <p>— Немојте се чудити господине! — прихвати Мргуд који је разумео тај поглед: |
| "notes"> <note xml:id="SRP18631_N1">Мој господине.</note> <note xml:id="SRP18631_N2">Смрсити ко |
| рли.</p> <p>— Ја још ништа учинио несам господине џенерале, а хвала ћесару на милости!{S} Али м |
| оре од радости.</p> <p>— Добро ми дошао господине џенерале! — промуца на послетку Кочо.</p> <p> |
| ла, а нико га спазио није.</p> <p>— Ето господине — шапташе Мргуд — ето видели сте шта зборе и |
| о се зову ови јунаци? —</p> <p>— Ово су господине џенерале они витезови, који су ми десна рука |
| ито Кочу морате смакнути прва! —</p> <p>Господине маршале, — говораше мајор коме дадоше таку за |
| и. — Па онда се окрену једном официру; —Господине мајору, постарајте се да пошто отмемо Београд |
| едаху, па кад би видела сјајно оружје и господско одело његово, како је тешко било нежном срцу |
| у њеном загрљају, поме са себе скидати господско венчано рухо; а Лепосава седе на један ковчег |
| , о његовом поноситом челу, и о његовом господском руву.</p> <p>Ово је све гледао Мргуд из прик |
| ор на вратима од собе, и један делија у господском руху уђе брзо.</p> <p>И ако се Периза, као ш |
| кад беседити, већ јој ваљаше зготовити господску вечеру за толике ненадне госте.{S} И она с Ле |
| А ја?...{S} Ја ћу му радосно зготовити господску вечеру да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми |
| а дотерао најмириснију бошчу за честиту господу и бегове београдске.{S} Испод његовог <pb n="71 |
| p>— Лепи јуначе, ово ти је послала моја госпођа, дивна Периза! — побеже.</p> <p>Фејзија похита |
| ...{S} Слуге су давно поспале, а очајна госпођа сеђаше у својој малој соби, ћутећи као стена, и |
| диља Перизина, која кад угледа како јој госпођа бледа као смиљ на поду лежи, склопи тужно руке, |
| му набрало и донело цвећа на име своје госпође, али опет није могао веровати да је робињица та |
| } Она се сетила своје Перизе своје миле госпође, што јој је мила ко’ рођена сеја, и рад које се |
| е могући се нагледати своје другарице и госпође...</p> <p>— Ох моја добра Надино, Бог нек ти на |
| и је најпре једним знаком казала својој госпођи да пази на се.</p> <p>Још није она ни низа стуб |
| а са свим опреми, онда се окрену својој госпођи:</p> <p>— Перизо!...{S} С Богом!... и рашири ру |
| маћица зачуђено.</p> <p>— Све је добро, госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама посе |
| ћи се, онда говораше он.</p> <p>— Немој госпођо да тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри |
| распростире, није задовољан са толиком госпоштином, већ хоће и мој тужни народ да притисне...{ |
| ше чудно јунаштво. ...</p> <p>Али сваки гост, који доцније долажаше, особито погледаше једнога |
| да је то био онај исти необични синоћни гост Павлов.{S} Истина негдшње ватрено момче беше се пр |
| есто да се љути што му је овај необични гост покварио сан, сваки се с највећом радошћу љубљаше |
| није могло видети: за то необични овај гост спусти своју чудну сабљу, и кад она о шљунак звекн |
| кући, те ми зови мајку! —</p> <p>Кочин гост кад зачу име Драгомирово замисли се:</p> <p>— Драг |
| о у кућу! —</p> <p>И Кочо поведе милога госта у кућу, а његови четници иђаху полако за њима здр |
| ове своје, радознало гледаху необичнога госта...</p> <p>Пошто се сви искупе, на његову заповест |
| а и просјака примала као и најбогатијег госта, а вамо ли не ће слугу свога, који је у њеној кућ |
| и као да би се нечега боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Тај глас...{S} Говори о говори још мало |
| вити господску вечеру за толике ненадне госте.{S} И она с Лепосавом навали око тога посла, оста |
| ре.</p> <p>На један пут се пронесе кроз госте: — Ето старца Драгомира!...</p> <p>Лако се може п |
| Кочу и Мргуда да са старцем разговарају госте. — —</p> <p>Кад би после вечере, и Михаљевић отпу |
| девојка обори стидљиво очи к земљи.{S} Гости се почеше смејати а она побеже на поље.{S} Само К |
| причам како је сваког тренутка, у коме гости беху у једној соби с тим анђеоком, све више расло |
| ходу и држању беше толико поноса да сви гости, кад он у собу уђе, можда и нехотице устадоше да |
| у собу:</p> <p>— Господару, дођоше неки гости! —</p> <p>— А одакле су? —</p> <p>— Богме не знам |
| } Како је страшна твоја сила!...</p> <p>Гости се зачуђено погледаше кад су видели како место ве |
| х у своју собу која већ беше скоро пуна гостију.{S} Соба беше истина мала, али скромно, лепо оп |
| ичани, а и из питомога Левча беше доста гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да погледиш, чему пре |
| е жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше гостију изобила, а сваки час нови приспеваху.{S} Пре не |
| ерује својим очима.{S} Али један између гостију, на коме беше најсјајније одело рашири руке па |
| и лисац, да је ту љутњу сакрио од свију гостију, само није могао од Мргуда, који је нарочито на |
| а сиромах кмет не надајући се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па |
| и синови њени поздравише с укућанима и гостима, уђе у собу лепушкато поличарче, па их послужи |
| е Периза, као што се чињаше, надала том госту, опет кад га угледа трже се неколико корака, као |
| е куће са својом родбином и пријатељима готово срећно; та само му једно недостајаше, а то је шт |
| е л’ ти коњ опремљен? —</p> <p>— Све је готово, само дај ми оружје, јер која вајда од самог сил |
| некога Кара-Фејзије истерали све Турке готово из целе земље, али сад као што чух кренуо се на |
| у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо готово да му потпомаже свете намере, онда беше у рају, |
| ди, кроз коју се блиста златно пуце под грьоцем...</p> <p>А ти плачеш!...{S} Стиди се лепа Зулм |
| се око њега весело скупити, како ће се грабити ко пре да прихвати млада господара, ко пре да н |
| ху друмове и паланке, и што више могаху грабише ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштр |
| свести, боља му разтрзаше срце као кака грабливица својим страшним канџама...</p> <p>— Јест — п |
| ру да му свето тело не разнесу бесрамне грабљивице, па онда тужно склопи беле руке своје.</p> < |
| како ће сутра јуришати! ...</p> <p>— На град, —- удараше Кара-Фејзија гласом на ову реч, — да, |
| ко је намислио на варош напасти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разговара |
| заузми варош а ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</p> <p>И на његов знак све чете г |
| > <p>И Србадија јурну и по трећи пут на град, и у један мах умукоше турске пушке и топови, <pb |
| рашном ватром из топова, која се осу на град и на варош са свију страна.{S} Три стотине топова |
| олако спустише у ону дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он |
| о да не ће престати докле год не добије град, и топови опет загрмеше, чини ти се много страшниј |
| ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и варош тако утврђени, да их не беше лако узети... |
| хвати.{S} А опет не сме оставити празан град, јер сваки час могу каури прећи Саву па отети најл |
| чета борио као лав!{S} Та он је управо град и задобио...</p> <p>— Доиста... — грискаше Мргуд у |
| и се пријатељу, сад ћеш све знати.{S} У град се увукло десет хиљада видинлија, поред свију стра |
| предају.{S} У замену пак оправи Коча у град три своја војника, па онда одведе бегове к цару.{S |
| и Турке који побегоше те се затворише у град од његове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме з |
| алинским и кличући улетеше ови орлови у град.</p> <p>Ја рекох да су Арбанаси у многоме јако нал |
| "179" /> да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица з |
| .</p> <p>Лаудон одмах стаде с војском у град, наредивши да се брзо оправљају порушене касарне.{ |
| за плен.{S} За то је са зором оправио у град вернога Шахина свог.</p> <p>— Заповедниче филипски |
| ан настави.{S} Лаудон посла гласоношу у град и позове пашу да се преда, али бесни Осман одговар |
| , хоћемо ли да срамно одступимо од овог града?...</p> <p>— Јуриш! — беше му громки одговор.</p> |
| прође нека језа.{S} Заповедник шабачког града Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посав |
| пресекао, да никакав гласник из једног града у други отићи не могаше.{S} По путовима намешћаше |
| аше, где је?...</p> <p>Још ни капије од града утврђене несу, а већ се чује рзање оних малих крџ |
| јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уговоре предају.{S} У замену пак опра |
| —</p> <p>Мало доцније стиже гласник из града и донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и |
| {S} У то стиже други гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше бео јаглук на ханџару.</p> <p>— Кад |
| ојак, кад загрокташе пушке, и јекнуше с града лубарде, кад се стаде разлегати узвикивање обојих |
| ка.{S} Док се мост на Сави код Бежаније градио, и док је војска прешла на српску страну, Турци |
| , немој ме остављати саморану, немој ме градити робињом!{S} Ох мене кукавице! ... —</p> <p>— Не |
| рестати од онога што су наумили, они ће градити сплаве да пређу или ће пексијани и препливати!{ |
| и о томе како би се најлакше Турци и из градова истерати могли.</p> <p>— Ја сам баш због тога х |
| ад смо све Турке стерали у градове, али градова отети не можемо, јер џебане што смо с великом м |
| рде, а с голим шакама не можемо отимати градова! —</p> <p>— Тако је брате! — рећи ће па то кнез |
| пова, нити ће им икад предавати царских градова!... —</p> <p>Шахин уздрхта од љутине:</p> <p>— |
| ан, — без топова не треба ни мислити на градове.</p> <p>— За то сам вас сазвао — настави млади |
| а нешто утече у проклета гнезда, у црне градове своје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н |
| а Коча силом, а однекле сами побегоше у градове запаливши своје куће.{S} Еле Турака још беше у |
| ристати.{S} Сад смо све Турке стерали у градове, али градова отети не можемо, јер џебане што см |
| ану београдски везир мртав пред вратима градске барутане Ружице.</p> <p>Ово је пукло као гром п |
| , а топовска се ватра удвоји.{S} Већ на граду многи топови умукоше заглављени.{S} У то стиже др |
| , да су знали зашто везир у београдском граду сваке недеље прегледа барут и оружје, које <pb n= |
| ба да силна коњица као облак лети право граду.</p> <p>Сад се тек трже везир из охолог заноса св |
| оправљају порушене касарне.{S} Он је у граду нашао 395 топова, 50 убојних шајки, 576.000 ока п |
| ши своје куће.{S} Еле Турака још беше у граду београдском, смедеревском, шабачком и сокоском.{S |
| и од срца Богу молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђ |
| , оправи их по Дунаву у Видин.</p> <p>У граду беше 5000 пешака и 2000 коњаника посаде, а 5000 ж |
| у, измешану с вревом коју рађаше забуна грађана...</p> <p>Један по један скупљају се војници шт |
| Левчу!...</p> <p>Ове речи чудном силом грађаху утиске на црну душу Мргудову.{S} За неки тренут |
| есто оне <pb n="144" /> нежности што је грађаше благим јагњешцетом; просу јој се по лицу највећ |
| га који паде као жртва његове освете, и грамзења за благом...</p> <p>Истина, он је стрепио од с |
| </p> <p>Једно јутро, док још сунце кроз гране просијаваше, седела је вила крај извора горко пла |
| ки га је љупко гледао као озебао кад му гране сунце...{S} Сваки се намах облачио на врат на нос |
| данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и |
| а, којима се они и предаваху без икаких граница.{S} Они заборављаху на коран, <pb n="72" /> већ |
| Онолика силна немачка војска што га на граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао прелет |
| тили земљу.{S} За то нас не дочекаше на граници! —</p> <p>— Јесу л’ већ ушли Турци у земљу? —- |
| ате да на Србију ударите, и за то је на границу оправљена силна њихова војска да ти не да врати |
| из топова те рушио опколе, али су му и граничарске шајке, које су непрестано крстариле по Дуна |
| и брат?...—</p> <p>Мргуду се учини е му грану сунце кад овај сам поче о ономе, што је он највол |
| неко мало лепушкасто девојче с ватреним граорастим очима пуним суза питаше баба Анђу:</p> <pb n |
| е на једанпут кроз провалу ударио какав грдан поток па ваља дрвље и камење...</p> <p>Пошто се К |
| ат Мргуд тужио немачком суду за некакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра предадоше њему.{ |
| ња, улетаху у свете богомоље, ханџарима грдише лица свецима, а она која не могоше дохватити реш |
| два маха пребацише на српску страну две грдне војске.</p> <p>Кад изађоше бегови и ефендије са д |
| са жалосним растрканим остатцима своје грдне војске вратио у Једрене, хтео је на пречац свисну |
| хнувши ножем питати што починише толике грдне зулуме!...</p> <p>Они се непрестано само смејаху |
| сместила, од бањичког брда подигоше се грдни облаци праха, а из праха просјајиваше сјајно оруж |
| како се њихов кикот разлеже по његовим грдним дворима, па му се учини да то одоше причати свој |
| гледајући <pb n="232" /> укочено својим грдним очима лепу очајницу, како је на мртво тело пала. |
| е.</p> <p>И сад Мргуд беше сам у својим грдним пустим дворима...{S} Нигде живе душе око њега да |
| пређе и на сина, зато му се учини да је грдно погрешио што је младо своје јединче на село довео |
| чујем испод руке да се видински паша с грдном силом упутио у помоћ Смедереву и Београду, па по |
| хом, да је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истргнути из турских чељусти љубу своју |
| стране...{S} Једном паде млади јунак у грдну невољу...{S} Већ му не могаше ни јунаштво његово, |
| ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љубичасто плавих очију Перизиних.. |
| , тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех свој. —</p> <p>Шахин рашири руке, па дршћућа пође |
| ова дела?...{S} Ни један човек није без греха па и он поправиће своја зла дела добрима, поред а |
| в за отаџбину не би ли се тако опростио греха!... — па после ових речи паде Мирко опет земљи.</ |
| о твоја света воља хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Србадију!... па онда очајно п |
| к: — Не товари на душу своју тако силне грехе, јер не био потомак Скендеров — ако се не предаш |
| ма да се освете црној земљи за још црње грехе њене.{S} Страховита грмљава све тиша постајаше, н |
| неба његове душе, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову божанску игру...{S} У трен |
| тело... -</p> <p>По две педи одскакаше грешник са постеље, тако је страшно дрхтао, таке га пак |
| еђ.... </p> <p>Али опет за то, нечувени грешник који је помајку своју убио, који је брата свога |
| а напослетку нешто сажаљења спрам црног грешника осетила, па му је по кад-кад и неку благу реч |
| тренутку би заповеђено једној да накаже грешника за дрскост његову, а оне све зачас развише сво |
| ату, који тако поносито држи као лабуд, грива му се вије у зраку као кака застава, а из ноздрва |
| ојчице, која му се учини црња од свионе гриве његовога плахог вранца, да се није могао уздржати |
| у дајире, које позвецкиваше као дробне гривне на руци или богати ђердани на грлу девојачком.</ |
| у од тог миловања, расправља му ибришим-гриву па му полако загуче, па га умиљато моли да јој чу |
| <p>Ала за ту годину дана поред нечувене гриже савети, пропаде му цело благо које рад лечења <pb |
| пољупцима своје драге заборави Фејзија грижу савести која му је целим путем као орловским канџ |
| стајаше мало по даље па гледећи у земљу гризаше своје усне тако јако, да у мало не шикну из њих |
| је у њима живео.</p> <p>И тек пошто је гризлица и посљедњи Комадић Мргудовог срца изгризла, он |
| рваве пене, поред свега тога обузе га и гризлица....</p> <p>Да л’ знате ту бољку, која човеку п |
| руке, груди му се силно напрезаху, поче гризти уснице тако јако да их на послетку раскрвави, а |
| град и задобио...</p> <p>— Доиста... — грискаше Мргуд уснице — он је храбар, — ал’ је кукавица |
| м, онда — тако ми освете — зубима ћу му гркљан ишчупати!...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| те зврчке наређане једна испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се не |
| заволеше.{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од свега тога, |
| а... </p> <p>Међутим је Фејзија радосно грлио свога Шахина. </p> <p>— Пријатељу, ти си јунак на |
| јатељ, добри Драгомир!...{S} Како ће га грлити братац Мргуд што се тако изгуби од туче за њим.. |
| и војници с обе стране стадоше братски грлити и љубити, као да су стари познаници, који се сам |
| у два тела.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љубише, на <pb n="219" /> послетку и по трећи |
| же се Мирко на своме коњу, па колико га грло доношаше викну:</p> <p>— Браћо, опколише нам госпо |
| мала као крв румена устанца, и оно бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, |
| о чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгореће обоје у прах, нестаће их у |
| и пише руменог винца, певаше колико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда с |
| акрве два брата рођена; певаше се назли-грло Лепосавино, рад чије дивоте стотинама младића бесо |
| са око врата присојкиња гуја, па га под грлом наједаше левајући у ране најјеткији отров свој... |
| ..{S} Сад видим за што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, видим... али зар је у |
| не гривне на руци или богати ђердани на грлу девојачком.</p> <p>Међу весељацима беше и убица ве |
| о више речце да проговори, јер му она у грлу застајаше, савијаше руке на прси, на послетку раши |
| гаше.</p> <p>Коча већ беше Мирку кост у грлу, па је сад овај само мислио како да се њему искали |
| а Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгомир.{S} С |
| беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше и плаховито љубљаше сваку ружицу, сваки каранфио |
| к ти наплати што ме нијеси заборавила — грљаше је Периза па онда плачући настави — а њему нека |
| ..</p> <p>— С Богом и ти сунашце моје — грљаше братац Зулму —- с Богом и праштај ако се више не |
| кад му младић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док једва опет проговори:</p> <p>— До |
| {S} То не знам, али леваком својом тихо грљаше час побра свога, час милог Радича, који чисто из |
| како се несмо видели! — па онда га опет грљаше.</p> <p>— Ти знаш где сам ја био, а ако мало бољ |
| >Кад Коча заврши причање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од радости. |
| е близу баба, па сакривши се иза једног грма слушаше њихове разговоре.</p> <p>— Хајде, ћути мол |
| кнез Новаковић <pb n="206" /> — као да грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво и л |
| могао.</p> <p>— Дакле то на земљи негде грми! — помисли он прилегнувши к земљи наслони ухо да б |
| и за још црње грехе њене.{S} Страховита грмљава све тиша постајаше, на послетку ноћ постаде так |
| >Пре него што је зора засвитила, умукну грмљава од пушака што но се часком утиша па онда опет з |
| S} И његови топови правише покор.{S} Од грмљаве топова и праске пушака орило се небо, а чисто б |
| аде Коча.{S} Из далека се чула као нека грмљавина.{S} Погледа у небо, ал ’оно беше <pb n="148" |
| таше кад из дубоких доља зачуше потмулу грмљавину:</p> <p>„Слобода, или — смрт!“</p> <p>Али пре |
| а пошавши опет у стан зачу неку потмулу грмљавину, те стаде да боље чује.{S} То беше тутњава, к |
| са свију страна.{S} Три стотине топова грмљаху на један пут које с врачара, које с Дунава од о |
| це просуо.</p> <p>— Рђо од рђаковића! — грмну — намах да си умукао, па немој да заборавиш да је |
| уо, тај пексијан...</p> <p>— Оживјео! — грмну страшно везир па скочи са шилтета.</p> <p>— И дош |
| адошћу на лицу окрену се кући својој па грмну:</p> <p>— Дотраја и твоје проклета гујо, сад ћу ј |
| ила!... прогунђа у себи, па онда љутито грмну. — Измаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Б |
| ишаху пушку малу, па притрча ђувендији, грмнувши страшним гласом.</p> <p>— Жено, је л’ те пакао |
| о исуну јатаган, а полеже по вранцу, па грмнувши:</p> <p>— Јуриш браћо за веру хришћанску! — по |
| г да! —</p> <p>И на његов знак све чете грмнуше страшно: <hi>напред</hi>!{S} Те тако се жестоки |
| в српска у њој је гроб највећег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а кад ово изговори, младић клону |
| а, она је кукала...</p> <p>Она је нашла гроб брата свога, и толико је на њему запевала да су се |
| љу под собом копа као да хоће да ископа гроб своме господару да му свето тело не разнесу бесрам |
| устезаше, јер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан |
| роливена најчистија крв српска у њој је гроб највећег јунака, гроб Милоша Обилића!.. а кад ово |
| је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си ме ти заборавио!...</p> <p>Међутим млад не |
| иша брда, преко непрегледних поља један гроб окићен зеленом травом и шареним цвећем, да знађаху |
| ом и шареним цвећем, да знађаху е је то гроб храброга Хуршида... -</p> <p>— Како те варају твој |
| ако ће ти до некол’ко сахата спустити у гроб...{S} Он чујаше како земља пада на његов сандук, к |
| твојој слаткој нези и милости, да те до гроба однесе!...{S} Прости!...</p> <p>За тим силно загр |
| вијена</l> <l>Као тужна врба сине преко гроба,</l> <l>А јуначко оружје ти мој јуначе</l> <l>Поь |
| есечина најсјајнија била, отворали црни гробови, и мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их |
| шупље и голе костуре што сваки па свом гробу сеђаше као страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и |
| збавио те страшне запевке, која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном |
| ="3" /> лепојке, јер њена је судба тако грозна, да је кадра била и једног Турчина — зар милости |
| лени се смех захори од Турака, а сељаци грозно се стресоше од ужаса, који угледаше, падоше к зе |
| могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи превијајући <pb n= |
| и од чуда к себи доћи могоше, изненадни гром смрви све кадије и бегове што по паланкама и селим |
| од Турака само не овој, ово био страшан гром, опет се он за час нађе онде, где <pb n="81" /> са |
| ...</p> <p>Јекну пусти преко амбиса као гром.{S} Намах за тим прихватише прве чете сложно из пу |
| арутане Ружице.</p> <p>Ово је пукло као гром по срцима несретне Србадије, која тек што беше мал |
| из пушке који јекну у српском стану као гром.</p> <p>То стража испред богаза даде знак да су оп |
| вог града?...</p> <p>— Јуриш! — беше му громки одговор.</p> <p>И Србадија јурну и по трећи пут |
| p>— Сви јуначки да изгинемо! — присташе громко сви.</p> <p>Тек они у речи беху, а врата се отво |
| само помоле па ето у кућу кише од самих громова...</p> <p>Ох, па зар више никад да не јече по з |
| се кроз облак сустижу небројени страшни громови...</p> <p>Кад би у највећој забуни, издиже се М |
| ришаше са својим најстрашнијим муњама и громовима на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви |
| а свим срцем, донеше им изобила хране и громовитог крајинца.{S} А пред вече им стигоше и коморе |
| с, који прострели свако српско срце као громом.</p> <p>— Коча збачен!...{S} Њега прогласише за |
| својим одабраним витезовима-</p> <p>Као громом згођени пренуше Турци и по други пут од самог гл |
| тати у помоћ! —</p> <p>—- Хм! — мишљаше гроф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега б |
| нека води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пред четвртом ћете бити ви господине |
| нерао Колоредо:</p> <p>— Аха! господине грофе! — отпоздрављаше Лаудон.{S} Шта има ново?{S} Ви и |
| ника.</p> <p>Цар се насмеја па му посла грофове Естерхазију и Бродановића са Соколовићем, а нас |
| аде Сремаца, и Осман-паша непрестано је грувао из топова те рушио опколе, али су му и граничарс |
| све као прах пушчани, сваки се поносито груваше у груди као да их кушаше могу ли поднети и стра |
| очи му се намаче крв, поче крхати руке, груди му се силно напрезаху, поче гризти уснице тако ја |
| весело са миндерлука, ходаше по соби, а груди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у лепе |
| тискиваше обрадована мајка сина свог на груди као да прођоше толике године од како га видела ни |
| и гледаше, на послетку му нежно паде на груди, па му узбуђено рече;</p> <p>— Узми ме, за љубу!. |
| загрли Мргуда па га братски притиште на груди... али... он се и у том часу највећег узбуђења, к |
| е руке, а нежна лепа глава клону јој на груди, па се тако Богу молила.{S} Али шта га је молила? |
| ког стаса, па је тако жарко притисну на груди, па је тако плаховито љубљаше у обрашчиће, у уста |
| не, а оно ју је за цело снио.{S} Његове груди таласаху се бурније него да је по дана у најбешње |
| твачке руке све дубље забадаху у његове груди да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасв |
| чку страшивост, и на место ње у свачије груди улити страховиту силу.</p> <p>Затутњи земља, прол |
| p> <p>Срдачно притиснувши дете на своје груди, разгрну му плаву свилену косу с чеоца, па га жар |
| држати да га силно не загрли и на своје груди притисне.</p> <p>— Сине — у највећем заносу од ра |
| вечери онако чудном снагом крепи људске груди, опет љуљкаше невесело лишће, буђаше га из обамрл |
| зажарили као ватра, онда би јој утишане груди опет бурно отскакивале а срце куцаше тако страшио |
| рену тужну главу наслонила је на ледене груди мајке своје...{S} Сиротица, надала се да ће и сад |
| Он испуни његову душу тишином, ојађене груди милином, а срце надом...</p> <p>Већ давно беше по |
| </p> <p>— Ох — бурно се надимаху Кочине груди од тих мисли — како ће срећна са мном заједно бит |
| /> ли онај занос, или оно бурно дрхтање груди!...</p> <p>Пошто се мало сабраше, поче Коча казив |
| о ономе што као причешће снажи поносите груди у Србина, што најснажније подиже душу, кад им поч |
| згалиш, јер ми мучна осећања притискоше груди вечерас!... — Па онда опет склопи очи, а изгуби с |
| за појаса да је свом противнику саспе у груди, али га она слага, а он је баџи у провалу.</p> <p |
| ах пушчани, сваки се поносито груваше у груди као да их кушаше могу ли поднети и страшнију буру |
| ртва, и само се по оном бурном надимању груди могло познати да још живи...</p> <p>Бег би их сам |
| ако страшни Турци отимаху с материнских груди одојчад, да их својим јатаганима прекрсте на очи |
| н јаук није смео измаћи се из отрованих груди да каже каке су то муке, жив сагоревати...</p> <p |
| велика срећа, коју уживаше на јуначким грудима Фејзијиним...{S} Љубљаше од срца млада јунака, |
| оке на јуначким као брежуљак испупченим грудима!{S} Лице му беше румено и пуначко као у детета, |
| и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, као некада...</p> <p>Ништа се не чујаше...{S} |
| јајно оружје никад на његовим поноситим грудима злаћене токе?...</p> <p>Дај Боже, али мрко, теш |
| чело јој се нагомилале силне бриге, а у грудима јој је неко тешко осећање, које јој чисто једва |
| ко тренутака, е би рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса с лица сузу, која му пође |
| е видела.{S} Ту се беше искупила храбра Гружа, ту беху поносити Рудничани, а и из питомога Левч |
| здахну Коча горко, и тек што му сузе не груну низ лице — од две стотине Радичевих соколова оста |
| војим плавим очима, из којих тек што не груну сузе:</p> <p>— Чико!...{S} Молим те чико немој да |
| помињаше га на избавитеља, и поток суза грунуо би из његових очију.</p> <p>— Где си сине, само |
| уд сневесели.{S} Чисто мислиш сад ће му грунути сузе на очи.</p> <p>— Знам Кочо мој, па зато ми |
| лепа глава опет клону...</p> <p>Старици грунуше сузе као киша.</p> <p>— Опрости, опрости ми што |
| опроштаја, загрли га жарко, а сузе јој грунуше као киша.</p> <p>— Сине, ох.. речи је издадоше, |
| е гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој грунуше сузе.</p> <p>— Кочо, брате мој! — једва на посл |
| ом.</p> <p>— Ох Лепосаво — промуца Коча грцајући у тузи — зар и ти?{S} Та помисли да си Српкиња |
| тити!--- —</p> <p>И њена мека бела рука грчевито стегну своју песницу као да је у њој љути јата |
| страшно кукала, она је у својим рукама грчевито стегла свилене ђогинове узде, мислећи да их ни |
| х бораца, још је снага у овој руци — па грчевито стискиваше песницу.{S} Тако ми спасења, док им |
| се на Црном Врху! — И његова се песница грчевито стезаше.</p> <p>Мргуд га жарко загрли:</p> <p> |
| ху небројене ране, и које се страховито грчило и превијало...{S} А на лицу не беше знака од мук |
| чењаци, храбри синови јуначке српске, и грчке земље, па за то не беше лако отети Филибе.</p> <p |
| ј онако дивно изводити знађаше, па онда губећи се у густим облацима од нарђилета причаху један |
| ..{S} И доиста бег се веселио...</p> <p>Губећи се у густим димовима из нарђилета сеђаше бег међ |
| крва све већма слаби, како се све већма губи.</p> <p>— Ох Боже! — плакаше девојка клечећи у по |
| ва у тим тренутцима, после мало по мало губила се сила очајања и сама.</p> <p>Истина пролажаху |
| беху тако притеснили и онако од силних губитака малаксале чете својих противника, да је још вр |
| ...{S} Кукаше јадни старац, ал’ опет не губљаше наде на Бога, и он га је спасао. </p> <p>Никад |
| правицу, а кад је био усамљен, онда се губљаше у слатким песмама што их тако лепо извијаху мла |
| с каким осећањем певаше, како се чисто губљаше у оној фантастичној источњачкој појезији, како |
| захладило, она жестока жега од мало час губљаше се полако, и тихи ветрић што у летње вечери она |
| ах као муњом опаса око врата присојкиња гуја, па га под грлом наједаше левајући у ране најјетки |
| не могу заборавити срамоту што ми је та гуја отровница нанесе на Црном Врху! — И његова се песн |
| нда љутито грмну. — Измаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде |
| се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула.</p> <p>— Ох... издајо!... — хукну, и пишт |
| буди Кочу једна црна мисао, која се као гуја увуче у срећно срце његово.</p> <p>— А ћесар?{S} А |
| хова стада почини, и око срца им се као гуја стеже црна слутња е ће њино да пропадне царство!.. |
| ла, трже своју оштру ђорду па цикну као гуја:</p> <p>— Заборавићу је, тако ми Бога! —</p> <p>Ал |
| ричао шта је и како је, Шахин цикну као гуја у процепу.</p> <p>— Та је ли сав пакао устао на на |
| <p>Мало по мало нестајаше оних шарених гуја, које исисаваху и последњу кап јуначке српске крви |
| ри године докле ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци каурског ћес |
| рмну:</p> <p>— Дотраја и твоје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не ти!</p> <milestone unit= |
| их трава, ја ћу гледати да ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миленијо, усади јој у главу |
| а већ што само хоћу да слушам то слатко гукање твоје! —</p> <p>Периза као да не разумеле ове ре |
| чисте оружје од прашине; али највећа је гунгула, смех, и жагор око коморџијских кола, где четни |
| ећи и већи жагор међу Србадијом која се гунђајући поче скупљати и договарати: али све беше узал |
| рестано лепршало око усана, а у себи је гунђао.</p> <p>— Праштајте се, љубите се, то вам је пос |
| за слободу увређени овим речима стадоше гунђати међу собом, док сви у глас кликнуше:</p> <p>— Н |
| а брзо присети се нешто па стаде у себи гунђати:</p> <p>— Али овај момак може ме издати...{S} О |
| златним ројтама....</p> <p>Испрва Турци гунђаху вртећи главом, али се не жестише много, јер ти |
| дајући и он онамо куда оде дични јунак, гунђаше полако с пакленим смехом на уснама: -</p> <p>— |
| тај путник!...{S} На њему нема скромна гуњца, или зелене доламе с извезеним џемаданом, већ нек |
| ама од шаркије као српска у струнама од гусала...{S} Још у дивним гласовима од тамбуре живљаше |
| ти може, и без кога би се свети глас од гусала изгубио у запевци с турскога зулума, без кога би |
| Тодора од Сталаћа, о којој ће ти сваки гуслар из Поморавља чуда испевати, онда опази Коча да с |
| пошто одиграше мачванку, певао је слепи гуслар красну песму од цара Лазара, певаше је тако слат |
| па онда се упути једној гомили у којој гуслар дивном песмом о јунаштву и бојевима само већма р |
| ара, певаше је тако слатко и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч свакоме мор |
| ађавим турским кавама, у којима се кроз густ дим од наргилета могаху видети многи Турци како за |
| очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спушташе му се испод руменог веса пиз г |
| , а по леђима отпочива јој ноћ, тако је густа и црна она коса, што се као црна крила до земље с |
| оју он најрадије пије...</p> <p>Тамна и густа магла од дима из чибука и наргила спустила се од |
| он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепавице, зашто не <pb n="142" /> погледаш у ме? |
| куће бациле далеко по мекој трави своје густе сенке.{S} На трави сеђаше брижна кнегиња па тужно |
| Учини му се да се нешто бело миче кроз густе редове ружичних џбунића.{S} Доиста то беше неко ж |
| м чудом око целе српске војске изникоше густи редови Турака, који одмах почеше сипати ватру, да |
| устивши шаркију у крило загледала се за густим димовима што се из нарђила извијају у врх чадора |
| о се на путника чисто смеши...{S} А под густим црним обрвама блистаху се два црна ока, сјајна к |
| о изводити знађаше, па онда губећи се у густим облацима од нарђилета причаху један другом шта с |
| та бег се веселио...</p> <p>Губећи се у густим димовима из нарђилета сеђаше бег међ неким своји |
| <p>Она се диже од извора, па замаче за густо шибље које иза њега беше.{S} У то ударише друмом |
| а једно дрво, простре своју кабаницу на густо мирисаво биље и леже да отпочине.</p> <p>Али он п |
| летње ноћи, да не погледа како се кроз густо јелашје - превијају злаћани зраци месечеви, тако |
| ага плаче, стаде га миловати по његовој густој црној бради, па га запита:</p> <p>— Чико, за што |
| тако страшно у ноћи изгледаше са својом густом тамном шумом да би сваки слутити могао како она |
| ело као млеко лице као што се ноћу кроз густу тамну шуму види каква лепа кућица што се на путни |
| оје се кезило гадно неко лице обрасло у густу црну браду...</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| турица пробуди мало дете, па кроз једну густу шуму одведе га врло близу села.</p> <p>— Видиш Мр |
| абруја на један пут шчепавши се за црну густу браду своју — шта ме је задржало те не смрвих тог |
| има из свог као песница ћилибара, и два гутљаја каве, па онда на тенани продужи своју причу:</p |
| гом заклесмо кад... — и сад се сиротица гушила сећајући се оне ноћи пре нег што ће поћи из Фили |
| престављају толике племените узоре и т. д.? —</p> <p>По моме смерном мишљењу, и нама би за сад |
| од љубави и жудње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На послетку ни он не знађаш |
| а је засићавала помисао да је Лепосава, да је тај анђео, та најлепша девојка на свету <hi>његов |
| ахата а стаза се тако закрчи од лешева, да се Турци скрхаваху немајући времена ни опалити из пу |
| вети да ради да се избаве браћа његова, да се избави србадија од црна робовања, заклињаше се да |
| је како у тој вароши живи његова драга, да <pb n="158" /> није чекао ни да му се одмори војска, |
| прилици са свим сатрти! —</p> <p>— Да, да — смејаше се слатко маршао — то је тај Абди-паша што |
| и да му тужна песма зададе толико јада, да није могао више да слуша, већ се диже па на кратко о |
| идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још једном целивам матери руку — ох ако је још жива |
| ује, да је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мртвих јунака над јунацима.</p> <p>— |
| сао толико занесе младога српског вођа, да је мало и заборавно ћесарове намере, а што није забо |
| пот и вриска коња, стоји звекет оружја, да ти заглухну уши.{S} А ја истом ожежем из џевердана, |
| у, за коју се бори, бејаше тако велика, да никад није посумњао о победи, па ваљда је за то сваг |
| итака малаксале чете својих противника, да је још врло мало требало па да ове са свим пропадну. |
| донашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, да су знали зашто везир у београдском граду сваке недељ |
| ње речи тако је љупко изговорити знала, да је младић и у несрећи ипак среће осетио.</p> <p>— Хо |
| ину војника, само не би ли јој помогла, да се утеши једном, и ево прође толико времена, а она н |
| стивом алаху да те сачува од свака зла, да ти испуни све жеље честитог срца твога, како ће ми н |
| ла опојена срећом коју је она израдила, да је и она заборавила и на себе и на све што беше око |
| ебо трептањем свога кристал-плаветнила, да му све то бурно казиваше:</p> <p>— То је она!... она |
| ве речи с таким је очајањем изговорила, да ништа чула није, па тако и не опази како се врата по |
| а — јер се лукава зверка на мах сетила, да ни тренута мирна неће имати, докле год траје једног |
| нци.{S} Туга ју је тако силно потресла, да јој је живот поткопала.</p> <p>Лепосава дршћући опаж |
| е ретко било, јер имађаше толико посла, да се врло мало одмарао па тако врло ретко мислио на зл |
| свету, већ да ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца |
| такнути...</p> <p>Он покри лице рукама, да не гледа страхоту; али их брже одними, јер му се учи |
| се да увену оне ружице на обрашчићима, да усахну они пупољци на слатким нељубљеним усташцима, |
| упољци на слатким нељубљеним усташцима, да оседи она врана коса немилована, јер да се те лепоте |
| просањао, нађе код куће толико промена, да се чисто скаменио.</p> <p>Кад је пролазио кроз питом |
| а и од детињства у тој вештини научена, да се један чочек могао око другог увити као ладолеж уз |
| лепојке, јер њена је судба тако грозна, да је кадра била и једног Турчина — зар милостивија срц |
| , а уздувана од тежког и наглог јахања, да је једва говорила. </p> <p>— А где си ти била?{S} Гд |
| з лепих очију севну така пламена срдња, да се на мах Коча покајао, што ју је тако запитао.</p> |
| {S} Месечина је била тако јасна и лепа, да се и најдаљи брегови и планине, што се тамо далеко б |
| морала је да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом увећала јаде рад срамоте која |
| се беше тако занео јадима свога побра, да је није опазио, већ тек кад она прозбори, он се прен |
| о толико оног слатког љубавног прекора, да би од ње камен задрхтао: — немој тако да збориш!... |
| >Али код свега тога унутрашњег потреса, да <pb n="40" /> је ко други на место Мргуда покрај њег |
| 31" /> <p>Кочи се тако напрегнуте прса, да је помислио хоће прснути.{S} Тако се препунише тугом |
| и која беше тако необична и чудновата, да кад им се коло тако обрташе, да је Коча разговетно в |
| итњастије могаше само да приволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна |
| , што је промучила у башчи овога света, да јој још у пупољку не сасуши нежне листиће отрован ве |
| ла се отсечена стена, уздигла се пуста, да јој једва оком врха сагледати можеш, а испод стене д |
| инити, којом ће заслужити доста новаца, да није имао кад слушати што они говоре.</p> <p>У сред |
| ена уста која беху модра као у мртваца, да се она опет подизаше, подизаше се да страшније кука |
| је ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосава пошла за убицу Кочиног?...</p> <p> |
| о; тако је видела лепа његова јединица, да јој баба страшна мора у срцу мори, опазила је па је |
| оној смерној лепоти красних Српкињица, да л’ оним младим витезовима што се играху као млади ла |
| од свионе гриве његовога плахог вранца, да се није могао уздржати а да не полети к том дивном с |
| је Кочин вранац жешћи од његова шарца, да је Кочино оружје лепше од његова...</p> <p>То је Мир |
| мрт тако их чудно удари у јуначка срца, да се на један пут изгубише, па се ћутећи растадоше.</p |
| атуштеног неба проли тако страшна киша, да није никако било могуће продужити борбу, него се тек |
| аје само што се по који тренутак утиша, да после бешње као вихар јурне...</p> <p>А чија је то с |
| а, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно склопила своје лепе руке, и да јој |
| ци отимаху с материнских груди одојчад, да их својим јатаганима прекрсте на очи јадним мајкама? |
| лија Фејзија, и подигао сам свој народ, да и ми један пут скинемо турске ланце! —</p> <p>— Дуго |
| >— Сине, ја велим кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахраним |
| утку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или друго како благо, к |
| ваху, који не имађаше сина од заклетве, да га сад брани у невољи, који имађаше само ту шћерцу, |
| ти се није разболео братац од заклетве, да није сестрински понос притегла љута главобоља?{S} Ал |
| Али то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује...</p> <p>А кад се сврши страховита ж |
| гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, да се мало промисли.{S} Као кака лукава змија, која се |
| а одмах похита те сазва све своје људе, да им каже како се приближује непријатељ.</p> <p>На сва |
| ко честити везиру...{S} Добро кад дође, да коју прозборимо.{S} Ја с тобом мислим као што најпош |
| иснији и слађи од како она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамници лепш |
| .{S} По путовима намешћаше таке страже, да им никака помоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад ј |
| везир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим |
| ови подигоше везирску војску на оружје, да похита кули, дотле не стаде Крџалија, <pb n="258" /> |
| их тако лепо извијаху младе ђувендије, да је ватрени Кара-Фејзија мало по мало са свим заборав |
| ажније деснице, каке у целом селу није, да се одупре насилним Турцима, или да се ханџари турски |
| јци свога заручника, само да њу негује, да јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Али сва та нега |
| речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мр |
| а што на прелу исторокаше брбљаве баке, да то што промаче не беше чедо лепо из горице виле.</p> |
| остиш, ако ме примиш међ своје војнике, да и ја пролевам с вама крв за отаџбину не би ли се так |
| , које постадоше тако страшне за Турке, да су ови бежали као без главе само ако их је ко спомен |
| е вране трепавице тако сниско спустиле, да ти не могу да сагледам сјајне зенице, блиставо сунце |
| есу могли ни да помисле да се то робље, да се та прашина, као што они говораху, ослободити може |
| је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину, не знам ш |
| уз храброга војна свога?...{S} Ала не, да је то ти би заједно са сејом плакала, ти би с њоме д |
| мила.{S} Њене речи бејаху тако отровне, да је од њих лишће по дрвећу жутело и на земљу падало.{ |
| авин, оне очајно пружене руке материне, да се није могао разабрати док не стиже војску своју, к |
| е болан?</p> <p>Периза хтеде да свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, онда помисл |
| шта казује то вечно сијање и трептање, да види <pb n="41" /> то највише величанство па да се у |
| рских аждајских уста једно српско дете, да су слушали каке чудне речи донашаше Морави тихи ветр |
| гледају, поче дрхтати као прут — идите, да вас никад више очи моје не виде!...{S} Ох!... — па о |
| беху тако уређене, а улице тако чисте, да би се човек морао чудити.{S} Особито на крају села с |
| арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је то постеља, на којој ваља да се угаси свако право |
| дође кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаш |
| ћи, пустише их да љубе прах своје деце, да га распознају...</p> <p>....{S}Или, којим речима да |
| е то жестоко прижељкивање младе булице, да јој на послетку клонуше руке, и звучна тамбурица отк |
| inal"> <p>Молим многопоштоване читаоце, да ми допусте рећи напред неколико речи, колико за рома |
| p>— Ха ти си!...{S} Звао сам те јуначе, да ти кажем наше веље јаде...</p> <p>Коча га зачуђено г |
| а умилити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турцима све па и |
| вцама, које Павао баш онда изјављиваше, да потражи своју Мркшу, али лепо јагњешце већ се умиљав |
| да целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом дотакне свети скут у хаљине свога господара.{S |
| збавитељку, па јој се ватрено кунијаше, да ће <pb n="236" /> намах доћи по њу у планину, само д |
| он се у души страховито Богу заклињаше, да ће само за то живети да ради да се избаве браћа њего |
| новата, да кад им се коло тако обрташе, да је Коча разговетно више таких лепота видети могао, о |
| че, које потурчише док још одојче беше, да после својим јунаштвом своје убија!...</p> <p>А овде |
| ељу, који се већ толико приближио беше, да се кроз облак од прашине могло видети оружје где нас |
| није све исказала што јој на срцу беше, да је имала још нешто рећи пре него што изусти потоње:{ |
| ше; њине узвишене душе тако се сродише, да не би жалили хиљаду живота кад би имали, један за др |
| .. —</p> <p>И двадесет јатагана сенуше, да у утробама злосрећних жртава, што се још мучаху, пот |
| ичанство па да се у тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још многе, многе таке чудне мисли з |
| ројеним частима и весељима тако забави, да није ни осетио како прође читав месец дана од како ј |
| риге биле вечерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати није могла...</p> <p>Кад се отвориш |
| нско цвеће око друма што води к Морави, да не потражи ону тајанствену пећину где вила милује че |
| сећао тако је подједнако делио и други, да то чисто постаде једна душа у два тела.</p> <p>Они с |
| <pb n="83" /> беше кадра да их ублажи, да их сачува од очајаног страха.</p> <p>Бегови и спахиј |
| а у том заносу није могао да се уздржи, да је на ново страсно не пригрли.{S} Он је плаховито љу |
| нигде икога да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <pb n="273" /> паклену ватру |
| мог.</p> <p>Да се какав народ изобрази, да се у њему распростране науке и знања која су тако по |
| ховите косовске пропасти — каза Србији, да још слободна бити може, и без кога би се свети глас |
| ка.</p> <p>— Ја не знам нано...{S} Али, да знаш шта сам снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то |
| <p>— Децо, мени су моји стари причали, да је овај извор чудотворан...{S} Ко с њега само једном |
| он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад |
| ци од црвене чохе, коју Турчин најволи, да га потсећа на крв, коју он најрадије пије...</p> <p> |
| д ће он доћи мајци својој да је загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити што препатих, |
| и <pb n="172" /> не беху на веће дошли, да похите сваки са својим четама на скуп.</p> <p>Не про |
| на окупу, и град и варош тако утврђени, да их не беше лако узети...</p> <milestone unit="subSec |
| свет, и за коју светина толико булазни, да кад би човек и пола веровао било би много!...</p> <p |
| е тако се извише и испреплетоше у игри, да би се сваки скаменити морао од чуда који ијоле не бе |
| јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити.</p> <p>Али то није марио ћесар Јос |
| је знала Перизи нешто тако лепо казати, да се најпре лако осмехнула, али иза тог дивног осмејка |
| е ситнице знађаше тако слатко помињати, да би га гладан слушао.</p> <p>Можеш мислити колико зан |
| ње ако му не буде љуба, да ће полудети, да ће...{S} На послетку ни он не знађаше каке ће се стр |
| ма, Мргуд се знао тако Турцима умилити, да су га пазили, а кад поче, да би им се још већма допа |
| <pb n="78" /> заклетву славно извршити, да те не ћу осрамотити!...</p> <p>Уз своју тужну припов |
| у, да се ти страшни ланци могу скршити, да се слобода опет може задобити...</p> <p>Као муњом у |
| хвали на твојој слаткој нези и милости, да те до гроба однесе!...{S} Прости!...</p> <p>За тим с |
| ику толико добра срца и простодушности, да би крџалија сам себи размрскао главу ако би она збиљ |
| сакривен испод пакла, опет ћу га наћи, да му платим што је заслужио!...</p> <p>Па онда приђе с |
| ирисавом крилу благе и лепе летње ноћи, да не погледа како се кроз густо јелашје - превијају зл |
| беше смештено у негдашњој цркви Ружици, да су то све знали не би се ни мало чудили...</p> <mile |
| виногради и шумицама окићени брежуљци, да си разгледао видео би много слика што их врло ретко |
| овима на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви..._</p> <p>Приближује се и глухо доба.{S} С |
| адна мајка узалуд заустављаше дах свој, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељно чекаше |
| месеца прођоше од како је у Арбанаској, да није имао кад ни сетити се колики га послови код кућ |
| опазио, тај је намах занемио за навек, да не може никоме казати шта је видео: али и да није то |
| атру, у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разагнати сјајност његове победе...{S} И за ди |
| аше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице што цвркутаху у ружичњаку старога јунака сво |
| чини да му срце оним силним клопарањем, да му рука у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му |
| окићен зеленом травом и шареним цвећем, да знађаху е је то гроб храброга Хуршида... -</p> <p>— |
| ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно продиванимо! — одговори стари слуга па |
| јватренију жељу своју да ти је испуним, да ти покажем колико те милујем!... -</p> <p>У овом одс |
| латка мајко, ја само то од тебе просим, да ме укрепиш те да не клонем у страшном послу, који са |
| у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице што цвркутаху у ружичњак |
| срамоти својом честитошћу и јунаштвом, да му не да живети.{S} И као што је обично код таких љу |
| м тако обилно окитише златом и сребром, да међу назли-кадуницама бирају себи красне ђувендије, |
| аклињући му се старом арбанаском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв ста |
| жичњаку старога јунака својим цвркутом, да му небо трептањем свога кристал-плаветнила, да му св |
| </p> <p>Ово Турке испуни таким страхом, да је сам Коча кадар био и угасити грдну ватру, и истрг |
| на из све Арбанаске у пећину под Крџом, да се научи из светих уста певача како се ваља борити з |
| ризу, да час пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, опет |
| да стигне.{S} Он је био толико занесен, да ни опазио није како васцели божији дан пројаха, како |
| а наопако, а у души беше тако потресен, да чисто хтеде полудети за оно неколико тренутака.{S} Д |
| зар те није жао сиромашка Мргуда.{S} О, да си видела како кроза сан виче: бабо, сејо, зар ме ви |
| да ништа видети, ништа чути није могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па тако ле |
| .{S} Ја сам се тако тврдо у тебе уздао, да сам сасвим мирно спавао кад ви стадосте разваљивати |
| елиш, и би одавна он све то прошћердао, да ја несам скљанао и чувао!... одговори му побратим.</ |
| } Али им је Коча тако друмове пресекао, да никакав гласник из једног града у други отићи не мог |
| </p> <p>— Часни крсте! шта сам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се |
| Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, да се не ће скоро сетити да завојшти на поноситу твоју |
| тако лукаво своје благо расипати знао, да је Лепосава напослетку нешто сажаљења спрам црног гр |
| и кад већ мишљаше да је сасвим пропао, да му живот престаје па од очајања не могаше ни речи да |
| итворници знају, дотле је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бурних осећања.{S} Она слатка бр |
| их помислити да сам у вилистан забасао, да само међу њима нема оног страховито гадног беговог л |
| је, али ју је тај поглед тако потресао, да је вриснути морала-</p> <p>На прагу стајаше млад вис |
| х је ненадани тренутак толико потресао, да мајка читав сахат није се с места маћи могла нити је |
| рзо вршиле у сваком селу где је застао, да док би само <pb n="120" /> неколико пута прошао по с |
| } Али камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге |
| ао најближу сродницу за то к себи узео, да му ћерку упозна, уведе у свет, о коме она ништа скор |
| о сам их се ужелео.{S} Баш бих рад био, да се час пре за здравље питамо!...</p> <p>Коча се насм |
| тако дичан, тако леп, тако храбар био, да му равна не беше у свем свету на четири стране...{S} |
| ој ти то.</p> <p>Он је тако лепо молио, да му се мајка од срца насмејала, али му је и обећала н |
| д срца каје, тако је многа добра чинио, да му све више и више опраштаху...</p> <p>Али и ако је |
| на.</p> <p>Али он је све ово тако крио, да нико од његових укућана па и од сељана ништа опазити |
| и у земљу гризаше своје усне тако јако, да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај догађај поремети |
| 7" /> <p>Све се то намах учинило, тако, да Турци с оне стране кланца ни сањати не би могли да о |
| одморио?{S} Опрости <pb n="98" /> чико, да сам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело |
| ше младога вођа.{S} Беше му тако тешко, да је једва дисати могао.{S} Сад приђе к Лепосави; она |
| емају коњи и коморе ту се све ужурбало, да се од праске и вике ништа не чује...</p> <p>И у том |
| за царске послове толико му се допало, да — верујте ми вас не ће заборавити царска милост! —</ |
| Фејзија намисли да крунише своје дело, да заузме Једрене...</p> <p>Његова војска, која сад беш |
| отац скоро допустити да излази у село, да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До са |
| у једном селу, које је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па ће онда кући да и |
| ка толико распалити оно њихово беснило, да су као слепи ударали, и Михаљевићев фрајкор стаде ус |
| зар нигда више да не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни сабори код светих српских богом |
| што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгореће обоје у прах, нестаће их у том ст |
| ци, па је пољуби у руку.</p> <p>— Нано, да није Павао већ изјавио стадо?... питаше је он.</p> < |
| олико бејаше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, похити да уздахне: — |
| ушам снагу на пољу за које сам одлучно, да на њему привредим отаџбини ако што узмогу.</p> <p>Та |
| ком небројних пушака изгледаху страшно, да су могли распознати људе.{S} Кочи заигра срце од рад |
| д бола. — Где си сада вило Јастрепкињо, да помогнеш посинку своме? —</p> <p>— Зар си тако брзо |
| Богом најхуђа <pb n="155" /> слаботињо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће |
| ије сад марио за части.</p> <p>— Побро, да л’ си чуо црне гласове од Шапца?...</p> <p>Мирко обо |
| цу зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје не разлеже заман глас његов, |
| о Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да се покаже са својим шарцем, о коме се већ свуда гово |
| ђен часак!...</p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио под |
| ари Павао свагда тако обрташе разговор, да се морало о Кочи зборити.{S} И када стара кнегиња с |
| Сваки се намах облачио на врат на нос, да рад тога путника онако у глухо доба некуда у село ту |
| он беше толико заборавио на овај свет, да не осећаше ни глади ни умора.{S} Њега је засићавала |
| ешћу.{S} Али он беше постао тако речит, да их је на мах све утешио и задовољио.</p> <p>— А шта |
| ло да час пре види жуђену своју Перизу, да час пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му |
| > <p>Да није Фејзија видео лепу Перизу, да га кроз срце не минуше она два оштра ока њезина, дру |
| е затећи само од страха полумртву рају, да они веома зазираху од његове деснице, која окићени б |
| ећ бејаше са својим војводама у Кленку, да је стигла српска војска, и <pb n="173" /> он брзо по |
| пањевачки кнежевић казао јадном робљу, да се ти страшни ланци могу скршити, да се слобода опет |
| } Па тек ободе вранца а полеже по њему, да помислиш е лети.{S} Али на један пут заустегну раздр |
| јој бити захвалан на толиком миловању, да ће јој што боље могне чувати срце њено...</p> <p>А с |
| Драгомира да проведу мало у разговору, да тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико нас |
| кака застава, а из ноздрва фрче ватру, да ти се чини халу си узјахао! — и раздрагано момче ређ |
| Турака, који одмах почеше сипати ватру, да се земља тресла...</p> <p>Али Срби не занемеше од чу |
| аланке, и што више могаху грабише ноћу, да их нико не спази...{S} Али ако би оштро Шахиново око |
| мисли ова два младића тако подудараху, да је реч једнога била читава срећа другоме.</p> <p>— У |
| о и од срца, а гусле тако тужно јечаху, да му се свака реч свакоме морала учинити горком сузом. |
| четници у тренутку тако опколили беху, да несу маћи могли.</p> <p>Сад се просу страшна ватра и |
| од туге и очајања толико занесени беху, да су стајали код својих најгрђих душмана да се за плаћ |
| ом беше му тако силно исказана на лицу, да га је било страхота погледати.{S} Зар многе клетве н |
| се срце исказиваше тако јасно на лицу, да га нико погледати није могао.{S} Он сеђаше као што р |
| л’ је доиста заборавио своју вереницу, да л’ је доиста погазио ону свету заклетву што је даде |
| и ја сиромах икад видети храброга Кочу, да му захвалим што избави част јединчету моме, души мој |
| за три дана куга тако поморила Пањевац, да ни мачета жива не остаде?</p> <p>— Не смеј се сине — |
| <p>Али опет он је био тако стари лисац, да је ту љутњу сакрио од свију гостију, само није могао |
| о у небо, да је видео пун сјајни месец, да је видео оне мрке пеге по њему, па би се онда сетио |
| свуда му се задавала света српска реч, да ће хиљадама српских десница вршити његове заповести |
| пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерној лепоти красних Српкињица, да л’ оним |
| — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког угурсуза и будалу.{S} Молим т |
| т није се могао уздржати <pb n="200" /> да се још једном не окрене кући својој.{S} Али после му |
| моје?{S} Ја ћу нешто лепо <pb n="26" /> да вам причам, али немојте ме после терати да вам кажем |
| а.{S} Али они не знађаху <pb n="137" /> да је то Мргуд, не знађаху којим је заслугама задобио т |
| тако понамештао страже, <pb n="179" /> да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе! |
| ко тренутака.{S} Дакле да је опет види? да се с њоме разговара?!...</p> <p>Али код свега тога у |
| ичнији на оку?{S} Ех чудна ми посла!{S} Да и мене не мрзи онако детињасто китити се, <pb n="61" |
| идим.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да си ми жив и срећан! —</p> <p>И побратими се још једн |
| ака.</p> <p>— Потурица, потурица! ..{S} Да л’ когод зна како је то страшна реч?...</p> <p>Али н |
| одара свог!...</p> <p>А Лепосава?...{S} Да л’ је она жалила за оним младим црномањастим витезом |
| ни бисер из дубљине плавога мора?...{S} Да се неси сетила миле нане своје што погибе у љутоме б |
| питима а из очију лију му се сузе...{S} Да л’ жали свога господара или је живинчету жао што нем |
| на том месту ништа оскврнила није...{S} Да л’ је ту било снажније деснице, каке у целом селу ни |
| сао, једна жеља, и једнаке године...{S} Да је како могло бити никада се растајали не би, толико |
| b n="13" /> <p>— Знам кардаш, тек...{S} Да то није пријевара била?...</p> <p>— Ако и јест оно б |
| премишљаше о себи, о своме злату...{S} Да л’ знате како је то слатко кад се човек успављује на |
| рђе и једна искра правога јунаштва.{S} Да тога није, никада те се ни сетио не бих, ал’ овако н |
| а јој се јасно на лицу читати могла.{S} Да л’ томе беше узрок његова мушка лепота, и оно јуначк |
| } Кажи ми по души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајине и крвљења с Турцима, па д |
| јаху око мангала у реду као војници.{S} Да си заредио па разгледао оне чудне слике што кроз маг |
| , али... не, Коча није никад уморан.{S} Да ти кажем нешто! —</p> <p>— Па говори ваздан!</p> <p> |
| тили да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнежевић у лов изјахао, то ни он сам не |
| ше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини међу Турцима од овог сил |
| ва песма.</p> <p>Каква беху та чуда?{S} Да то све не беше сан?...</p> <p>Коча није смео више да |
| огу молила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њима је њен живот, њ |
| це.</p> <p>Што ли се тако замислила?{S} Да се није сад тек сетила како је згрешила?</p> <p>Мирк |
| ави; та његова је отаџбина слободна?{S} Да није погинуо?...{S} Ху!... — и ту се стресаше јадно |
| енутку сину дан, сунце, живот и све?{S} Да л’ је она жалила за јуначком десницом што је избави, |
| а још с врата.</p> <p>— Шта је сине?{S} Да се Мркша још нешто није присетила за огрлицу?...</p> |
| Шта их је то тако силно зауставило?{S} Да није кака ордија Турска?{S} О, не, они су мало час у |
| јде Кочи.</p> <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо до вече на село. —</p> <p>Коча га зачуђено пог |
| /p> <p>— Шта је Павле ако Бога знаш?{S} Да несу Турци отисли ћесаровце, па опет настао страшни |
| оружје где наспрам сунца одсјајкује, — да му не би после на дивану пљунули у браду што га дете |
| араше Кара-Фејзија гласом на ову реч, — да, не на ништава и слаба села, и на паланке; која ће ј |
| овек, који Бог зна каку тајну познаје — да ти знаш куда он иде!...</p> <p>Таман хтеде кнегиња д |
| добро чинио, и никад га увредио није — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе |
| робство... — настави српкиња страшно — Да имаш хиљаду живота, па да ти сваки на посе искидати |
| <p>— Ја бих рекао — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да |
| сам вас сазвао — настави млади главар — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо |
| .. брате мој!...{S} Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалила, па често помислил |
| , а она њега у чело па рече: -</p> <p>— Да си ми срећан, дуговечан и благосовен сине мој!...</p |
| тренутака укочено свога друга.</p> <p>— Да ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио |
| дозва Радича и остале кнезове.</p> <p>— Да л’ ви што чујете браћо? — питаше их.</p> <p>— Богме |
| лако изговарала оно што мисли.</p> <p>— Да ли да сад почнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим |
| е могуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадног Марјана.{S} Сиђем у пећину |
| Шта је? — запита Мргуд хладно.</p> <p>— Да чујеш шта сам намислио.{S} Прексутра је у Враћевшниц |
| убима, е ти се чини поломи их.</p> <p>— Да то нијесу Кочини хајдуци? — запита за тим брзо.</p> |
| руке, па дршћућа пође к њему:</p> <p>— Да л’ доиста добро чујем?...{S} Ти си опет мој, круно м |
| диле за што сам ја поранила! —</p> <p>— Да тражиш навале и помаме!... одговори једна тако убеђе |
| свој прилици са свим сатрти! —</p> <p>— Да, да — смејаше се слатко маршао — то је тај Абди-паша |
| т батаљона, и с артилеријом! —</p> <p>— Да збиља, кад поменусте артилерију, шта ради Ровруа?{S} |
| слутње, мила сејо!{S} Јер почуј, је л’ да онако рзање беше у <pb n="102" /> брацина ђогина?... |
| ве воље — то никад не могу!...{S} Је л’ да ћеш ти испунити молбу моју?...{S} Ове последње речи |
| не беше никакве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно девојче које Кочу љубљаше из све душе и срц |
| али тако смешно певати „Свети Боже!...“ да сви прснуше у смех заборавивши оно, што их тако трон |
| да чини...{S} Помреће му сва војска, а да уступи од кланца не сме, јер ће продрети Турци, па о |
| иви, ту је до миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} Сад опет навалише силн |
| р мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> <p>Сад се лепа Периза узвера, о |
| >— Мили Мргуде, ни ја не знам шта је, а да ишта има ја бих теби казао.{S} Мене ништа не боли, ј |
| сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помислити, јер знате јесам ли ка |
| којима не могаше проћи ни један дан, а да зверски не смрве и не погазе какав красни цветак...< |
| га живовао уз оно лепо харемско чедо, а да ће свиснути од љубави и жудње ако му не буде љуба, д |
| и све ако би се Коча брату исповедио, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу јако дирнуше ове Мргудове |
| а му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са свим занесен био око веслања — лако би чуо т |
| осети да је некоме живот одузео...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Тек |
| сту, само што је тамбуру спустила.{S} А да ју је одиста убио она не <pb n="238" /> би пожалила, |
| а незнајући ни речи да проговори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове |
| у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти болан не био не знаш за ону цуру?...</p> <p>М |
| урци чине од злосретне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако стр |
| !{S} Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А да шта је то, јадниче?! — повика зачуђено кнез Живко уг |
| хог вранца, да се није могао уздржати а да не полети к том дивном створу да једним пољупцем у с |
| измислимо, како ћемо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ л |
| д најлепшег пролетњег цвећа...</p> <p>А да ли је још у свести био? ..{S} То не знам, али левако |
| кав најслађи ветрић у пролеће.</p> <p>А да је и најмање знао шта око њега бива, он би видео скр |
| и зимус...</p> <p>Сад устаде једна баба да их помири.</p> <p>— Ех, ех, доста је било свађе.{S} |
| диш?</p> <p>— Па зар не видиш.{S} Треба да наложимо ватру, сад ће се све друге искупити!</p> <p |
| во брат Кочин — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког угурсуза и будал |
| чи, <pb n="175" /> па заборави да треба да чека на знак кад ће он напасти, већ само исуну јатаг |
| зоре нема много, а кад сване, ја треба да сам далеко од Једренета.</p> <p>— Је л’ ти коњ опрем |
| младић занесен — и сутрашња зора треба да нас затече заједно под оружјем.</p> <p>И пошто се оп |
| ојском иде Крушевцу.</p> <p>— Шта треба да извршим тамо г. маршале?... питаше џенерал, знајући |
| ек право место где арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је то постеља, на којој ваља да с |
| ваца и одела, који ме упутише где треба да се упишем у ћесарску војску, <pb n="132" /> јер сам |
| иће ти вереница!...{S} Сад и теби треба да се одмориш после оволиких чуда и мука.{S} Спавај, и |
| као што је то Кочи казано.{S} Ви треба да препречите повратак Кочин <pb n="198" /> и његових ч |
| рбин већ као царски официр.{S} Ви треба да знате да његово величанство не ће никад моћи утврдит |
| о руковаше. -</p> <p>— Мргуде, ми треба да будемо побратими.{S} Ми смо рођени да један другоме |
| бијега.{S} Био он ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајко, ти са својима |
| У томе ћу свагда наћи оно што ми треба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опростимо!</ |
| где је пропала српска царевина ти треба да је славно подигнеш!... —</p> <p>Ова мисао толико зан |
| ! — рећи ће Мргуд — већ с везиром треба да прекинемо јер је све бадава.{S} До који дан мораће с |
| пексијани и препливати!{S} За то треба да се користимо помоћу најсилнијег дива на свету, силно |
| овести.{S} У седам сахата у јутру треба да се почне јуриш! —</p> <p>Официри одоше, а Лаудон пош |
| т опазише са страхом стражари од Филиба да силна коњица као облак лети право граду.</p> <p>Сад |
| ђено, њена нарицања беху тако жалостива да су и небу по коју сузу измамила.{S} Њене речи бејаху |
| ружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не излази Турцима на очи са својим вра |
| чина родбина од чуда поврати, молише га да им прича где је био, и шта се учини с њим за тако ду |
| уго пријатељски разговараше, отпусти га да се одмори.</p> <p>Коча прегледа још једном своје чет |
| а.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уговоре предају.{S} У замену пак оправи Коча у град |
| а сад, него да остане који дан код њега да се мало прочасте, па могу после заједно у Раваницу, |
| ања, несу могли да се не скупе око њега да чују какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Р |
| дворима...{S} Нигде живе душе око њега да му бар једну реч утехе каже, нигде икога да му бар ч |
| ћи за твоја јунаштва жудео и молио Бога да те видим.{S} Па како се славно познасмо!{S} Да си ми |
| оћи, па да ће тако задржати брата свога да не иде у бој љути.</p> <p>Младићу се даде мало на жа |
| у бар једну реч утехе каже, нигде икога да му бар чашу воде пружи, да загаси бар за тренутак <p |
| ра или је живинчету жао што нема никога да му освети мила господара?...</p> <p>Кад га је угледа |
| бриге.{S} Само мотри шта ћу ја из тога да исплетем.{S} Само гледај!...</p> <p>Побре се још јед |
| душу тако страшно оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао проклетих слика |
| она не избави...{S} Пропаде му сва нада да ће се избавити, и он се пусти судбини на вољу, нека |
| ни да му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши.</p> <p>Нема на далеко храбрости, којом Ар |
| мир је хтео свиснути од муке кад угледа да му шћерца то вече и у другим играма и шалама показив |
| је нешто необично.{S} А кад још угледа да тај посланик није нико други до његов стари верни Па |
| спод ока погледајући свога побра — онда да се манемо освете?...</p> <p>Мирко скочи као бесан:</ |
| Цар хоће најпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врачар са свом војском и са свим топовима д |
| естајаше, тако је слушао шта ће војвода да му прозбори.</p> <p>Али и беху чудне Радичеве речи.< |
| још на моје велико чудо рече ми војвода да ћемо пред цара излазити.{S} Мислим ја у себи шта је |
| око тога посла, оставивши Кочу и Мргуда да са старцем разговарају госте. — —</p> <p>Кад би посл |
| је могао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њим разговори.</p> <p>— Шта је то слатки брате? |
| адога капетана препадоше се кад им каза да ће одмах да полази, и кад чуше како једном момку зап |
| а испод стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва два коњика јахати могу јер с друге стра |
| ћ да си ме заборавила!... —</p> <p>— Ја да заборавим тебе што си ми слободу, живот, дала?...{S} |
| — Али кад си баш навалио, ето хоћу и ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пу |
| послетку промуца:</p> <p>— Ох, а зар ја да не видим јуначкога боја за слободу?{S} А зар...</p> |
| е тих <pb n="111" /> занесених загрљаја да те не удави од милоте ћерка онога, кога си ти осрамо |
| ubSection" /> <p>Кад зачу сиротиња раја да је у Пањевцу погинуо од српске руке ћаја-паша, задрх |
| пању овог убијеног везира скупљаше раја да се заједно обрадују и развеселе, тако се и сад ноћу |
| рује Турке, за то је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — Т |
| те сатирати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прелети као соко!... и |
| о на двор те заповеди неколицини момака да поседну коње, и да однесу главарима заповест Кочину, |
| цика коња и пушака, стоји вриска јунака да човеку уши оглухну.{S} Па како се чудно мешаху јауци |
| сјајност толико занесе сујетног јунака да се ни сећао није како у тој вароши живи његова драга |
| е...</p> <p>Он стаде неколико тренутака да промисли хоће ли не ће ли поћи стазом.{S} Кад је вид |
| едаше —- де оправите брзо једног човека да трчи на коњу тамо према тулби Муратовој, оданде ће с |
| тог анђеоског срца, које те жудећи чека да ти једним погледом, једним лаким притиском руке, јед |
| харема!...</p> <p>Фејзија једва дочека да се смркне, па се одмах опреми, те пође везирову двор |
| велика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је она од срца волела, кога је с тешк |
| а, ућута...{S} Тамнина беше тако велика да је човек једва на три корака пред собом видети могао |
| у лицу још тако лепа, пуна и младолика да не би нико рекао да јој има тридесет година, из црни |
| /> он брзо посла једног свог доглавника да му Кочу доведе.</p> <p>Како се Михаљевић с Кочом пој |
| то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне кнеза Влајка са његовим људима, јер није могао |
| е више неси могао видети срећна осмејка да благује на лепушкастим обрашчићима веселих девојчица |
| > <p>Једно вече посла Коча једног момка да зовне Мирка Степанова Сењанина, али војник се брзо в |
| награди што је тебе ухватио, он заиска да с Перизом може чинити што хоће!... —</p> <p>Фејзија |
| а границу оправљена силна њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком |
| анумо?{S} По чему сам ти тако затребала да си ме у по ноћи потражити морала? —</p> <p>Непозната |
| дића, срећа му се толико љупко осмевала да мнидијаше е нема на свету силе с којом се борио не б |
| ата свога, и толико је на њему запевала да су се често у по ноћи, кад је тишина највећа па се и |
| родужи бака пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи — како је лепо то вилино дете!{S |
| бој; али <pb n="160" /> она није знала да је отац утростручио стражу око двора, у коме му беше |
| — мољаше старица и ако је по себи знала да ће поред свију обећања до зоре цело село знати ту та |
| ку булу, која се тако у јашмак замотала да јој се ни очи не виде.</p> <p>— Шта желиш ти од мене |
| , ох.. речи је издадоше, једва је могла да изусти: срећан ти пут!...</p> <p>— За што плачеш сла |
| јутро та брига беше Кочу толико обузела да није могао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њи |
| за своју помајку, као што бах ја желела да ми такав срчан јунак буде посинак?...</p> <p>Кочи се |
| о ушкопљеника...{S} Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ник |
| рже се неколико корака, као да је хтела да се нагледа како дивно стоји долама оном витком стасу |
| у која јој тако јако срце притисла била да је издахнути хтела; међу пољупцима своје драге забор |
| тлаше оружјем, толико је тако лепа била да је и својом лепотом многима живот одузела.{S} Победи |
| њи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог предмета тиче који сам и |
| ш не би...{S} На послетку кад виде вила да прође и трећа година, она се претвараше простом сеља |
| нџару.</p> <p>— Кад је судбина наредила да пропадне Београд, Осман паша ће га предати. — тако г |
| да материног, јер она би на мах опазила да у њему нешто има.</p> <p>Кад се смрче и четврта ноћ, |
| е пута, кад је мало хладније размислила да ће је та прекомерна туга убити, хтеде да заборави Фе |
| <p>Сад вила распусти своја сјајна крила да се узвије у ваздушни свет сејама својим, које се још |
| о да свакоме заповедаше нека вишња сила да поштују најсветије осећање људско. </p> <p>А Драгоми |
| воју која га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чути није могао, да падаше на зе |
| сточи?...</p> <p>Мргуд је рикао од бола да се прозори па двору тресли — али и Кочина је мајка п |
| о, јер он је страшно стрепио од помисла да му брат васкрснути може, али он толико бејаше уверен |
| Немачка војска беше свуда тако притисла да нико главе није смео дићи.{S} А кад још народ виде д |
| ала стару мајку Кочину, само се бринула да њу поутеши и да је у свима пословима одмени, а више |
| она само ћутећи слушаше, а кад је чула да се и последњи шушањ у кући изгубио, онда нагло устад |
| огом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти је намах!...</p> <p>Дадиља од |
| , уставши с јастучета — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога који сваком суди, што си убио |
| једнога момка.</p> <p>— Ова књига ваља да буде сутра на вече у Земуну! — говораше му предајући |
| ош једном загрлише.</p> <p>— А сад ваља да се и ја теби кажем.{S} Ја сам Арбанас Крџалија Фејзи |
| х плотуна — Браћо, ко је Србин сад ваља да погине.... — Па полете што је могао у сред најжешће |
| узлеће, да је то постеља, на којој ваља да се угаси свако право срце арбанаско.{S} Погле, како |
| и ће нам завладати Немци.{S} За то ваља да га њима облажемо...</p> <pb n="180" /> <p>Мирко се з |
| о ти учиниш ми порећи не ћемо, јер ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо доживети среће! —</p |
| ах сејмени огласише да је беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људи из Левча скупе у П |
| а му! — прошапташе баке крстећи се, ама да л’ је то истина жено?! —</p> <p>— За цело.{S} Хе, по |
| гледа у небо, и учини му се по звездама да је по ноћи давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а |
| кукавица, тај мравак, који мисли с нама да се, бори. — Па онда се окрену једном официру; —Госпо |
| опазише Турци Шапчани са својих бедема да се у Кленку силна каурска војска искупила, па их про |
| зговора, је л’ им тешко што никога нема да их залије хлађаном водицом?...</p> <p>Сунце се не мо |
| изгледа као суштни лав, који се спрема да на крвника скочи, и испод које има раскршће, за који |
| тра дан својим <pb n="239" /> друговима да је око по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је |
| ачар са свом војском и са свим топовима да освојимо Београд! — Но чуј даље — ми не смемо оклева |
| угом једном официру — јавите џенералима да их чекам! —</p> <p>Сутра дан после овог разговора — |
| 27" /> <p>Небо оставља другим временима да се освете црној земљи за још црње грехе њене.{S} Стр |
| е вероваше, не хтеде <pb n="49" /> њима да квари оно сретно стање, у ком беше због уживања тако |
| све учинио, онда јави својим главарима да се у његову кућу искупе да већају.</p> <p>На мах се |
| шта ће да ради.{S} Пошто рече татарима да оду да се одморе, и кад остаде сам с Мргудом, стаде |
| ом из Зворника, не може више бива оћима да гледа покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — |
| ао колико сам могао ближе оним облацима да видим шта је, и видео сам две војске како се страхов |
| којег дела толико задаше страха Турцима да га одмах прозваше:</p> <p>Кара-Фејзија...</p> <p>Стр |
| љу у песми.{S} И онда, у тим тренутцима да су напали Турци и на само Филибе, он не би осетио, т |
| ..</p> <p>Коча не знађаше каквим речима да захвали <pb n="215" /> певачици на дивној песми, кој |
| нају...</p> <p>....{S}Или, којим речима да се искаже како страшни Турци отимаху с материнских г |
| и како ћу да причам?...{S} Каким речима да искажем оно, што се једва помислити даје?...</p> <p> |
| је.{S} Ал’ опет несам смела голим очима да гледам, него кроз ону црвену ивицу од склопљених прс |
| су стајали код својих најгрђих душмана да се за плаћу боре против слободе...</p> <p>Други се в |
| вито</p> <p>3.) Што сам рад још за рана да од јавног мишљења дознам каквом сам стазом пошао, хо |
| , страховите крџалије, падоше на кољена да се у том светом часу помоле Богу за душе свог злосре |
| </p> <p>Мирко последњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван цело |
| ских девојачких уста?...</p> <p>Бог зна да л’ ће икад више...</p> <p>Та зар нигда више да не за |
| ватра а бељег и од снега.{S} Он не зна да је игда видео у <pb n="54" /> цуре или жене онаку ко |
| ци својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ћ |
| г човечног Турчина...</p> <p>Ал’ ко зна да л’ је и то Турчин био!...{S} Јер ево шта се збораше |
| то јој мио братац у бој полази, јер зна да је ту тек право место где арбанаска душа треба да на |
| Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за примирје од пет дана горопадно викну:< |
| ла до Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господар чека, брзо потражи и удеси танкогласне ж |
| воју тужну приповетку мољаше мајка сина да скине са себе то богато кнежевско рухо и оружје па д |
| ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина да јој се с пута врати, па кад га још никако не беше, о |
| да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосава пошла за уб |
| звршене Господару.{S} Војска је спремна да полази! —</p> <p>— Ха! — уступи Фејзија неколико кор |
| је Кочина војска опет весела и одморна да се ако затреба три дана без престанка бије.{S} Истин |
| занела, па одскакута од џбуна до џбуна да покупи све најлепше цвеће те да њиме искити своју ду |
| емо га се отарасити а да нико и не сања да смо ми ту помешани.</p> <p>— Већ лако ћемо, само кад |
| а он иде!...</p> <p>Таман хтеде кнегиња да га пита кака је то тајна, а он брже боље стаде се сп |
| ад виде како му и брат брзо опрема коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја |
| но поздрави, а они сви поскакаше с коња да се с њиме ижљубе и за јуначко здравље упитају, јер т |
| е смо ми незадовољни с ћесаровцима, па да чекамо пролеће, онда ће се, као што сам поуздано доз |
| хнем те крајине и крвљења с Турцима, па да оставим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узме |
| чима.</p> <p>— Узјаши најбржег коња, па да неси стао док не стигнеш куд рекох и не предаш књигу |
| иња страшно — Да имаш хиљаду живота, па да ти сваки на посе искидати могу то би опет мало освет |
| стише у ону дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охрабри се мало.{S} Он брзо уста |
| на гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије види. |
| ан!{S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се он с њим стане играти као |
| нијег срца!...</p> <p>— Е мој брале, па да је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрн |
| ело у поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним знојем једва толико за се заради колико д |
| радиш?{S} Што не кажеш шта те боли, па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом д |
| а несам.{S} Ја му се морам осветити, па да ми ваља за то сто пута умрети.{S} Та ја никада, ника |
| тмина ноћних, од оних црних страсти, па да га спреми за најсветију страст, за најсветији румен |
| лећи да их нико не ће отргнути моћи, па да ће тако задржати брата свога да не иде у бој љути.</ |
| заборави да је то све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало Коче, тог крвника његовог, и |
| <p>Да ли да сатре војску једренску, па да се час пре загрли са златом својим?</p> <p>Ох тој во |
| ча љуте бојеве из своје младости!{S} Па да видите какав плам обузме лице слабога старца кад се |
| ечерас причаше о Драгомиру.</p> <p>— Па да знате — продужи бака пошто је доста времена дала да |
| ко не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба поћи кући; јер је знао |
| бе то богато кнежевско рухо и оружје па да га склони гдегод, мољаше га да за неко време не изла |
| да спава.{S} Једва је чекао да сване па да одмах почне вршити што се у пакленом срцу његову так |
| могаше уздржати да се опет не окрене па да не прошапће:</p> <p>— Лепосаво моја, ходи да те мајк |
| сци, па само раде како да нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вече |
| а јој начиним огрлицу од црвене чохе па да је окитим плавим и жутим ђинђувама, а по среди да ме |
| ку дотерати да честита кнегиња проси па да се хлебом храни!...</p> <p>— Ох, ти си благодат божј |
| и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, послуш |
| тави: — немојте мислити да сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћете ваљда помисл |
| <pb n="41" /> то највише величанство па да се у тој светињи изгуби, да га нестане!{S} И још мно |
| тивника, да је још врло мало требало па да ове са свим пропадну.</p> <p>Бо Бог никад не заборав |
| бују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим за слободу, па кад св |
| уће, за то још сад на мах да ударимо па да истерамо из земље те ћесаровце! — и срчани јунак шкр |
| крију иза стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред стазу како јекне џевердан његов... |
| {S} А за што?...</p> <p>Периза се сабра да га запита нешто, али не смеђаше од страха и од стида |
| Бога, па она и <pb n="83" /> беше кадра да их ублажи, да их сачува од очајаног страха.</p> <p>Б |
| даше ћутећи преда се, јер не беше кадра да издржи жарке погледе свог избавиоца...</p> <p>Како ј |
| се Мргуд вратио са села није имао мира да спава.{S} Једва је чекао да сване па да одмах почне |
| су се сви у одају код старог Драгомира да проведу мало у разговору, да тако прекрате дугу ноћ, |
| астреба.{S} Мирко трже пушку иза појаса да је свом противнику саспе у груди, али га она слага, |
| уше Турци и по други пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Фејзија...</p> <p>За неколико д |
| омислити не могаше, трже пушку иза паса да коњаника од маха смлати викнувши:</p> <p>— Валах вла |
| желео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то вечно сијање и трептање, да види |
| има од дуге црне косе, с високих небеса да бедне теши, већ то је сад одрасла девојка, која је у |
| еговом ходу и држању беше толико поноса да сви гости, кад он у собу уђе, можда и нехотице устад |
| е јадно девојче — не, не, жив је он, та да је погинуо, Надина би ми...— Али кад прошапта то име |
| {S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништ |
| ка војска што га на граници чека?{S} Та да крила има, па не би могао прелетети!... дода силно, |
| ни како... —</p> <pb n="260" /> <p>— Та да је у небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му п |
| гда видела српска земља!...</p> <p>— Та да се свака капљица у мору претвори у хиљаде Турака, оп |
| нили, кад бисмо га смакли с овога света да не срамоти славну кнежевску родбину, и да је не упро |
| о час у путу тако смрвили неколико чета да им ни гласник не претече, згазили су их као што чове |
| езир на ове речи на ново ускипе, похита да каже: — Али ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај |
| сне жице на својој тамбурици, па похита да испуни вољу његову.{S} Путем је нешто важно премишља |
| е тако уморио од далекога и мучног пута да не можеш ни да говориш <pb n="216" /> — седаше Коча |
| ђаше калпак од беле свиле.</p> <p>А шта да му речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди небро |
| — муцаше девојче не знајући од чуда шта да чини — дошао је?!...</p> <p>— Самном заједно! — одго |
| остаде на месту не знајући од чуда шта да ради, гледаше у свога друга не мичући се, па онда на |
| шану:</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па шта да радимо?{S} До везира допрети не можемо да се договор |
| ростити?...</p> <p>Шахин не знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потресоше његове ре |
| све стране осврћући се и не знајући шта да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави чете |
| утем договараше се Шахин са Радичем шта да раде.{S} С тако малом силом не смеду ударати на Једр |
| љаше јунаке...</p> <p>Вођ није знао шта да чини...{S} Помреће му сва војска, а да уступи од кла |
| вољи, али кога пре?{S} Он није знао шта да ради...{S} Напослетку прегне да на обе стране у исти |
| зва своје џенерале да се посаветују шта да раде, и после дугог већања намислише да покушају јур |
| {S} Весело јунаци, нека се искупе браћа да слушамо каку песму старога Мустаја.{S} Где си старче |
| , и да ти је захвална кћи послала цвећа да ти њиме благодари кад не смеде да се састане с тобом |
| цвете!{S} Говори, о говори, камо срећа да целог живота тај говор могу слушати.{S} Ал’ ја те не |
| јединица везирова:</p> <p>— Камо срећа да је погинуо у оном љутом боју.{S} Барем би ми лакше б |
| поглед у црну земљу.{S} Али камо срећа да је погледао у небо, да је видео пун сјајни месец, да |
| ам — повика Шахин горко — ох камо срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета девојка. <pb n="154" / |
| ји на силу одвучени беху из својих кућа да виде турске задужбине, очајно крьаху руке и згледаху |
| послетку ноћ постаде тако мирна и тиха да би могао и шапат чути.</p> <p>— Мајко, слатка мајко! |
| о кад се знамо.{S} Од сад треба обојица да пазимо на што он ради, па један другоме да јављамо!. |
| сакриле <pb n="80" /> своја сјајна лица да не виде чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког |
| ју кабаницу, те леже поред свога коњица да отпочине, <pb n="249" /> јер га већ издаде изломљено |
| певаху.{S} На први поглед познаде Коча да то не беху обичне девојке, које му не даваше мислити |
| оморавља чуда испевати, онда опази Коча да се и на високу планину пред њим и на пространа поља |
| сјаха, пусти вранца на траву, па стрча да се напије бистре хладне воде из слатког сестринског |
| } У Кочи се купила јуначка, велика душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло позн |
| опасти ако ову битку изгуби, а напротив да ће се његов устанак са свим друкче обрнути кад се чу |
| оравио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома заволео неко де |
| , а сви им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ с |
| кој земљи...{S} Неки опет:</p> <p>— Бог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по |
| ајхуђа <pb n="155" /> слаботињо, да Бог да те више никад очи моје не пожелеле, а сам ће ти Бог |
| турске ланце! —</p> <p>— Дуго се да Бог да поносио тобом јуначки твој народ! — кликну обрадован |
| — Коча, Господару, укочила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће! —</p> |
| еба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сен |
| или да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима скоро ко је Коча, показаћу им да су |
| емо се још у једном боју срести ако Бог да, а сад с Богом! —</p> <p>Везир оде нагло; а Фејзија |
| отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срца тежак камен.</p> <p>А |
| еш више видети ове куће, не ћеш ако Бог да ни земље ове још једном угледати!...{S} Али у тај ма |
| ја ћу са Соколовићем на град па што Бог да! —</p> <p>И на његов знак све чете грмнуше страшно: |
| еше рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за гласника већ њега седога, слабог старца.</p |
| пре добро свој поглед у главара српског да види шта ће чинити.</p> <p>— Јест рђаво честити војв |
| де мирно:</p> <p>— Јунак не треба никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да с |
| громова...</p> <p>Ох, па зар више никад да не јече по зеленим луговима нежне песме из славујски |
| /> да ни гавран не може улетети у град да га они не спазе!</p> <p>И сад ућуташе обојица за нек |
| ако ја мислим — одговори Коча: — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадов |
| них гласова, па ће тако без сумње и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске крвце.</p> <p>— |
| е! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо сад да радимо?</p> <p>— Ево шта ја мислим! — рећи ће Мргуд |
| обојицу утукао.{S} Већ ми треба штогод да измислимо, како ћемо га се отарасити а да нико и не |
| госпоштином, већ хоће и мој тужни народ да притисне...{S} Ади не ћеш тако ми оружја, преварио с |
| оветка.</p> <p>Коча није могао сам себе да разуме.{S} Шта је њему до те приче?{S} За што му срц |
| чних играчица, коју он не могаше у себе да схвати, коју не могаше да разуме, и нехотице подсети |
| а, али... али научи ме како ћу без тебе да живим...{S} Не, не, тако ти среће, тако ти лепоте тв |
| ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира од Уруменлије икада бити жена једном х |
| а што су наумили, они ће градити сплаве да пређу или ће пексијани и препливати!{S} За то треба |
| е тешко било нежном срцу дивне Лепосаве да слуша она црна нарицања:</p> <quote> <l>Калпак ти је |
| аћо, клекните са мном, и скините фесове да пољубимо ову земљу, ово је света земља!{S} На њој је |
| ом сиџадету...{S} Немаде сиротица снаге да све отпева!...</p> <p>Коча не знађаше каквим речима |
| "107" /> вође крџалинског, немаде снаге да спусти оштру ђорду...</p> <p>Фејзија се окрену и угл |
| ли најхуђа кукавица не имађаше те снаге да собом сврши злочинство.</p> <pb n="141" /> <p>— Не.. |
| по сву ноћ весеље, а он немађаше снаге да то запрети, јер он сад постаде и плашивији од детета |
| омир.{S} Само Лепосава не имађаше снаге да му коју реч каже, ал’ не за то што није имала шта, в |
| це у крило старе кнегиње немајући снаге да погледа драго своје.{S} Само седи Драгомир могаше да |
| , а хвала Богу ја још имам толико снаге да сам сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће |
| срамоћени јунаци, у ком добијаху снаге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, док се не подигне |
| на другу страну.{S} Није могла од туге да је гледа.</p> <p>— Ох зар опет окрећеш од мене главу |
| цу, која тако храбра беше, која не даде да старом, ослабљеном витезу турски пси тело поједу, ко |
| де да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p>— Младићу — рече — ти си спасен од оч |
| ш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице онда осрамотио...{ |
| ељски разговор, из кога Сењанин дознаде да Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па га свакако одвр |
| н зачу неку потмулу грмљавину, те стаде да боље чује.{S} То беше тутњава, која се врло неразгов |
| м мраку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо посла |
| бузе срце неки чудан страх, па не смеде да јој прогорори; а она само ћутећи слушаше, а кад је ч |
| цвећа да ти њиме благодари кад не смеде да се састане с тобом?{S} А ја седим овде чекајући неко |
| доведу, па кад појашу, па кад се уреде да трче халку, ала је то дивно погледати!...{S} Уредили |
| а ће је та прекомерна туга убити, хтеде да заборави Фејзију, или бар да не лудује толико за њим |
| {S} Можда је болан?</p> <p>Периза хтеде да свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, |
| му изађоше они тренутци у којима хтеде да му препукне млађано срце од бурних осећања, од силно |
| а, у коме му беше јединче.{S} Она хтеде да се пробије и кроз те силне страже, јер он хтеде да с |
| инити што мољаше.</p> <p>Сад Коча хтеде да одскакуће к овцама, које Павао баш онда изјављиваше, |
| нижење.</p> <pb n="21" /> <p>Коча хтеде да остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, али м |
| штај роде! — — Али у тренутку кад хтеде да се прободе, клону му десница са сабљом низ доламу... |
| ред њу на колена и склопивши руке хтеде да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p> |
| вето осећање.{S} Он их остави, не хтеде да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онд |
| е гроб бити, али опет ни један не хтеде да буде постидан већ се залети па макар се и не вратио. |
| страшноме Јастрепцу.{S} Али он не хтеде да мисли о тим причама, у које ни мало не вероваше, не |
| небу...{S} Окрете се Лепосави, и хтеде да јој проговори, али не могаше...{S} И говор је већ из |
| трже другу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, али сад прискочи дружина па их ра |
| ан је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше то вече чуо, али је баш тим жешће |
| је и кроз те силне страже, јер он хтеде да свисне не знајући да ли су јој у животу још два мила |
| би побеснео од силног осећања што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије <pb n="153" /> до |
| А што се намах не каза болан, већ хтеде да погинеш лудо? —</p> <p>Рајетин приђе ближе да целива |
| е како му је војска храбра, и баш хтеде да јој неколико речи каже, али већ угледа друмом један |
| н пољубац румене зоре.{S} Сад Коча виде да је време кући ићи, јер он се, од како је свако јутро |
| ед једну кућу на крај села, па кад виде да је онака иста као и пре три године што беше, и да ту |
| еда још једном по бедемима, па кад виде да су скоро празни, он се маши за силав, али место кака |
| <p>Кад Павао зачу ове речи, па кад виде да се незнани делија, ког је он за сатану држао, и прек |
| атовски са својим одељењем, па кад виде да Михаљевић уступа, брзо ободе коња и полети у ватру в |
| та, да и они иду на сабор, али кад виде да је он као хладна стена, онда помисли да ће га нешто |
| исаше за Кочом, плакаше... али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, још |
| о, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже.</p> <p>— Х |
| није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев намесник оправи силну војску ка Крушевцу и к |
| се беше упутио на ону страну, где виде да мало час паде Пањатовски, и стигнувши на место као м |
| преварно.{S} Кад везир београдски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури |
| а је могао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви његови другари ухватише па му се учини да то |
| сета у по ноћи.</p> <p>Турчин како виде да се отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе, не |
| а опкољена, сад на ново оживе, јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити.</p> |
| ој прилици ту су негде сакривени, хајде да их потражимо.</p> <p>Јест, ал’ док се они сетише, бр |
| рену се опет Кочи: — Хајде побро, хајде да чујеш што никад чуо неси!...</p> <p>Међу тим онај кр |
| е лепшега ни ватренијега коња.{S} Хајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња!</p> |
| је растребила и почистила по кући, оде да умеси проју.{S} Случајно подиже главу, и опази где ј |
| крснути.</p> <p>Радич се поклони па оде да изврши заповести, а Коча гледаше мало по својој војс |
| ди да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром својим опрости.</p> <p>— Шта ти то говор |
| другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају неку врло занимљиву причу.{S} Мене послаше д |
| поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави!</p> <p>Заповест се намах изврши.{S} И док кнез |
| , за коју мним не ће требати да се каже да је то она иста Перизина другарица, која ноћу пође из |
| чем није бољи од мене, и ако сваки каже да јесте.{S} Та он је само угурсуз, кукавица...{S} Па к |
| оразговори се са својим четницима, леже да мало отпочине:</p> <p>Док је свануло, Коча је давно |
| остара се за братова коња, па онда леже да отпочине, али сан далеко бегаше од њега, и пошто се |
| n="174" /> неке заповести, па онда леже да мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љути б |
| је душу тако страшно оцрнио, — па леже да да спава, не би ли се у сну курталисао проклетих сли |
| али, па за то и он не будећи никог леже да спава.{S} Узалуд је склапао очи, сан је далеко од ње |
| о ћутећи пољуби јој руку па оде те леже да отпочине.{S} Мргуд није био љубопитљив.{S} Њега се с |
| кабаницу на густо мирисаво биље и леже да отпочине.</p> <p>Али он прилично дуго не могаше засп |
| инеш лудо? —</p> <p>Рајетин приђе ближе да целива сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом дотакн |
| ба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ће |
| се исказати не може а које каткад може да загуши човека.{S} Она га је само гледала оним њеним |
| ше Мргуд претварајући се као да не може да га се нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има |
| имовима од нарђилета, као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, који толика чу |
| ила!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ растера их као зрака |
| а се претварати да је весела, морала је да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом |
| код њега тај српски војвода.{S} Боље је да још мало причекам.{S} Указаће се мени и боља прилика |
| ала дане своје по механама; скупљаше је да се одупре непријатељу, који се већ толико приближио |
| но загрли своју вереницу, преклињаше је да још не очајава што он одлазити мора.</p> <p>— Сахран |
| колико је важна зањ ова битка, знао је да ће све пропасти ако ову битку изгуби, а напротив да |
| се сећао своје свете заклетве, знао је да он не сме бити срећан док Србадија не буде слободна |
| S} Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута би |
| Све је то знао Кара-Фејзија, а знао је да турска посада у Једренету није Бог зна како велика, |
| се и учини...{S} И јадни Радич морао је да скрива своје горке уздахе...</p> <p>Нећу да причам к |
| војску.{S} Ту пред тим кланцем стао је да чека непријатеља.</p> <p>Не потраја дуго, а Коча осе |
| е одзива, и са сваким кораком осећао је да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па ка |
| ин не знађаше шта да мисли.{S} Видео је да га страшно потресоше његове речи, али га још беше ст |
| града још не бејаше потпуна: требало је да се крунише...</p> <p>Страшна је то круна била!....</ |
| је беснела страшна борба.{S} Требало је да избави љубу и побра, јер су обоје у невољи, али кога |
| ницу.{S} Једно његово одељење морало је да иде спрам Железника до Велике Моштанице, и тако по м |
| за сваког човека напосе, — потребно је да се у њему читање јако распростре.{S} А чим ће се пре |
| ма, заостала још једна искрица, а то је да је још мало поштовао мајку своју...</p> <p>Еле они, |
| р — да вам кажем што ја мислим; а то је да на мах оправимо три поуздана човека ћесару да му јав |
| оворила Лепосави?</p> <p>— Тешила ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој да |
| једно с Фејзијом и с Кочом очекиваху је да јој чују певање, о коме се толике хвале проношаху.</ |
| ом животу, а остави своје сјајно оружје да рђа.{S} Турци што их снажна крџалинска десница разби |
| ликну бурне крџалије на своје ђувендије да им коње доведу, па кад појашу, па кад се уреде да тр |
| то се обично увече скупљаху код Фејзије да чују Надинине песме.</p> <p>— Зар је Фејзија вечерас |
| здравље ти од честитога војводе Фејзије да му предаш кључеве од краснога Филибета.{S} Немој да |
| етског.{S} Тако хићаху помамне Крџалије да избаве свога Вођа.</p> <p>У најзгодније доба, кад је |
| витез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш, и пази да су ти сви људи <pb n="254" /> спре |
| ад опет навалише силни бегови и спахије да је просе, али она их је све одбила; она није хтела н |
| тавим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим за сл |
| а и његови мисле и смерају, то показује да су прави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем так |
| анак са свим друкче обрнути кад се чује да је он са четири стотине својих момака разбио војску |
| ње ниско, и која кад не имађаше прилике да се покаже у каким великим делима, где би засијала са |
| овог кланца, води нас у поље пред Турке да <pb n="253" /> се јуначки огледамо, па што коме Бог |
| </p> <p>— Пре пеки дан чујем испод руке да се видински паша с грдном силом упутио у помоћ Смеде |
| коме више не беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше и плаховито љубљаше сваку ружицу, |
| .{S} И док се жртве, које су предвиђале да више ни један не ће своје видети, за навек прашташе |
| илног пуцања, зато сазва своје џенерале да се посаветују шта да раде, и после дугог већања нами |
| ше прилично хладно, па пође као од шале да тражи ону стазу, за коју му калуђер рече да води у Ј |
| црне слутње које су тако видовите биле да виђаху кроз највиша брда, преко непрегледних поља је |
| ећма порумене и једва имаде толико силе да промуца:</p> <p>— Браца!... — и у тој једној речи бе |
| ети за оно неколико тренутака.{S} Дакле да је опет види? да се с њоме разговара?!...</p> <p>Али |
| ских породица које живе у Београду моле да се могу иселити! —</p> <p>— Будале — говораше маршао |
| у каву.{S} Они несу могли ни да помисле да се то робље, да се та прашина, као што они говораху, |
| урнула у образе, очи би му се преврнуле да га страшно беше погледати; а кад Павао све исказа он |
| димишћија, нит као друге јуначке сабље да имаш шта ухватити кад замахнеш, већ танка и права ка |
| ично осећање које је он гледао што боље да сакрије, што није могао учинити.{S} Али на његову ср |
| p> <pb n="224" /> <p>Али не беше невоље да ово говори млади вођ, његова војска беше жива жерави |
| вога — промицаше кроз пусто село у поље да на њему као мрав ради, па да с чемерним знојем једва |
| лу, који сам намислио радити, укрепи ме да не клонем кад станем ослобођавати србадију из ропств |
| са својим робљем; ако ли не, пуштај ме да у Једрене идем, и избаци из главе да ће кћи везира о |
| пазимо на што он ради, па један другоме да јављамо!...</p> <p>Пошто су се сити наразговарали, и |
| да ради.{S} Изнео би рањеника, а не сме да остави чете своје.{S} У тој муци на срећу угледа кап |
| јој се блиста сунце, зато нико и не сме да јој у лице погледа, а по леђима отпочива јој ноћ, та |
| моме кору да вршите моје заповести а не да ме учите! -</p> <p>Мајор поздрави свога старешину по |
| шне запевке, која им ни у гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и пр |
| јачке песме, он се опет привуче, али не да прислушкује девојке, јер то му се чињаше врло ниско, |
| оправљена силна њихова војска да ти не да вратити се на огњиште.{S} И ја сам с тешком муком пр |
| Али што причам оно што се испричати не да?</p> <p>Лепа Периза прва се трже.</p> <p>— Доста...{ |
| онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Ел |
| својом честитошћу и јунаштвом, да му не да живети.{S} И као што је обично код таких људи, он за |
| ти Радичу разреди страже на све стране да пазе, јер може непријатељ на један пут искрснути.</p |
| ши, већ разгледавши хитро на све стране да је ко не види, истрже из плаве своје вереџе неколико |
| во да одеш и поздрави га од моје стране да је све добро.{S} Још ћеш повести са собом и коња ово |
| ља као како тихо тужно сећање кад стане да обузима срце човечије...{S} Што тиша беше природа, т |
| > <pb n="21" /> <p>Коча хтеде да остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, али му овај при |
| нао шта да ради...{S} Напослетку прегне да на обе стране у исти мах помаже...{S} Он да избавља |
| ласник!{S} Баш је сад требало да стигне да ни сахат с тобом не проведем...{S} Али не, не ћемо с |
| инити ако га од ње одвоје, ако не могне да се греје оном ватром из љубичасто плавих очију Периз |
| е рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турака, како би нас после он сам боље |
| Турчин гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, борци за слободу...</p> <p>Тако п |
| много боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да видиш како стоје ствари.{S} У Земуну је силна главна |
| упци, у којима се чисто не знађаху усне да раставе, тако се једне у друге упијаху!...{S} Па как |
| . муцаше он не знајући шта ће од забуне да говори.</p> <p>— Погрешио сам пријатељу, али опрости |
| ти своје јуначке игре које су тако лепе да их се никад нагледати не можеш.{S} Ех кад кликну бур |
| им главарима да се у његову кућу искупе да већају.</p> <p>На мах се искупише јуначки синови.</p |
| /> своје пратиоце, и Коча своје главаре да спавају, па кад тако остадоше сами, започеше зборити |
| ана.{S} Сиђем у пећину, не знам шта пре да погледам.{S} Оно по зидовима само злато и сребро, а |
| доста гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерној л |
| пре да прихвати млада господара, ко пре да намири његова чила коњица!...{S} А ја?...{S} Ја ћу м |
| село скупити, како ће се грабити ко пре да прихвати млада господара, ко пре да намири његова чи |
| о не знаш шта пре да погледиш, чему пре да се чудиш, да л’ оној смерној лепоти красних Српкињиц |
| зачуђено Коча.</p> <p>— Цар хоће најпре да отме Шабац, па онда да пређе на Врачар са свом војск |
| и мајке своје...{S} Сиротица, надала се да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, к |
| у кратко где се тако забавио, разуме се да им није смео причати страховите оне тајне...</p> <p> |
| ициру; —Господине мајору, постарајте се да пошто отмемо Београд не буде ниједан од тих кукавица |
| душом и телом одано створење труђаше се да је разговори и развесели.</p> <p>И доиста изађе јој |
| ата, а Коча са својом мајком труђаше се да се у кући ништа не учини што би Мргуда подсетило да |
| а, да се она опет подизаше, подизаше се да страшније кука и нариче...</p> <p>Мргуду је чисто ду |
| србадија од црна робовања, заклињаше се да ће за то погинути...</p> <p>Тек што заврши ову најсв |
| ињеџија.{S} Кад га угледа претвараше се да му је неверица:</p> <p>— Бог и душа мој прико! — Здр |
| шљаше да је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, који га је као себе љубио.{S} А Ми |
| тови до извора дојездише, зауставише се да се мало прихвате...{S} Па кад хтедоше поћи повика ку |
| кажу...</p> <pb n="69" /> <p>Сакрише се да увену оне ружице на обрашчићима, да усахну они пупољ |
| говору, али брзо рече:</p> <p>— Види се да има у твом срцу поред толике рђе и једна искра право |
| брату своме.{S} Живахна Хајка труди се да развесели сеју своју, прича јој како је уснила слатк |
| ју ти мало час показах, опет чини ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! |
| гледах тамо где цар сеђаше, учини ми се да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те само ра |
| а ово питање он се намргоди, и учини се да га је то страшно увредило:</p> <p>— Не знам.{S} Ја з |
| јој се више приближити, јер чини ти се да каде хиљаду кадиоца све најсветије смирне, па ти се |
| једном ногом стаде на бињакташ сети се да нешто не каза свом побру,</p> <p>— Збиља, ово сам за |
| цуру?...</p> <p>Међу тим Коча чинећи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјућ |
| ође преко простране авлије, чувајући се да га нико не опази; али опет га опази верни чувар, ста |
| вара — па онда ћемо полако, чувајући се да не шушнемо, проћи испод асмалука, који су као свод н |
| тиже, поче се овоме ругати, надајући се да ће тако наљутити брата његовог.</p> <p>— Мргуде јуна |
| да још коме каже јаде своје надајући се да ће тако моћи мало лакше дахнути душом.{S} И није се |
| задрхта од овога гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњеш |
| о много лепше изгледаше, и учини јој се да је на њему нешто опазила што јој се учини страшно ср |
| раја како није никад била, али бојим се да ће се за неколико сахата страшна промена учинити...< |
| м? — мрмљаше она полако: — Али бојим се да још није време.{S} А особито што је сад код њега тај |
| ојска беше на страни, али опет надао се да ће је скоро угледати како се с победом враћа.{S} Та |
| кинемо турске ланце! —</p> <p>— Дуго се да Бог да поносио тобом јуначки твој народ! — кликну об |
| уд!{S} То не може бити!...{S} Трудио се да сам себе увери: — Онолика силна немачка војска што г |
| прва нећкао, али кад пристаде видело се да је то једва дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, |
| и ђавољасте сватовске песме разлежу се да се до Мораве чује, а коло пред кућом никако и не пре |
| /p> <p>— Коча, Господару, укочила му се да Бог да она рука, кад тако вјешто њоме јатаган окреће |
| кад лепше на заходу видео, чињаше му се да они злаћани облачци, што трепћаху у оном дивном руме |
| ајући шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на земљи кад би га живовао уз он |
| ирала, он сад заборави све, учини му се да је сад она иста ноћ, оно исто место на коме се раста |
| један мах заустави коња.{S} Учини му се да се нешто бело миче кроз густе редове ружичних џбунић |
| јој се, забављао се њом.{S} Учини му се да је њу видео, или ако то не, а оно ју је за цело снио |
| тражаше...{S} По кад кад учинило му се да види неке шарваре, које се бељаху у шушњару, и он би |
| и да се бране.{S} Други опет стараху се да остале драгоцености које је за ово неколико година с |
| осврћући се на све стране, примицаху се да виде шта је, и наједанпут као муњом у један мах згођ |
| шта не чујаше, нити је хтео икаке гласе да чује.{S} Он је само седео у Филибету, јер се није мо |
| вије <pb n="153" /> дохвати шаркију, те да излије своју бољу у песми.{S} И онда, у тим тренутци |
| јан од радости Мргуд — хоћу и ја уза те да се борим за свету слободу! —</p> <p>— Немој брате мо |
| себи дођоше да и они потргну оружје те да помисле на обрану, дотле хајдуци опалише три пута из |
| о џбуна да покупи све најлепше цвеће те да њиме искити своју дугу црну косу; а Кочино срце мину |
| амо то од тебе просим, да ме укрепиш те да не клонем у страшном послу, који сам намислио радити |
| о к Турцима, па се сад заједно спремате да на Србију ударите, и за то је на границу оправљена с |
| као царски официр.{S} Ви треба да знате да његово величанство не ће никад моћи утврдити своју в |
| у тајну, причаше она:</p> <p>— Ви знате да се Станков син Марјан рђаво живи са женом.{S} Чисто |
| ла што га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити да ја несам <p |
| >— Ехе, у нас то не иде тако.{S} Хоћете да вам причам а ја једва говорим.{S} Није шала од Смеде |
| гу да се начудим шта је вама те мислите да сам болан?</p> <p>Али Мргуд пе одустајаше од онога, |
| а више није задржавао.</p> <p>Не иштите да вам причам њихов тужни растанак.{S} Они се толико за |
| поглед у лица својим друговима: — Дајте да се ми повучемо испред њих док сазовемо наше људе, па |
| , то вам казати не могу.{S} Само знајте да ми у сред најжешћег окршаја дођоше на намет ове речи |
| су се тек сетили.{S} Идите, и настојте да се без икака вреда пропрате у Земун! —</p> <p>Мало д |
| е, такво је срце човечије, само почујте да вам причам.</p> <p>Кад се Мирко растао са својим дру |
| д се задрема Кочи моме, кад му се усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспаће као јагњешце. |
| е у Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за што, да |
| /p> <p>Али на брзо он се присети шта ће да ради.{S} Пошто рече татарима да оду да се одморе, и |
| изу.{S} Дуго се мучио не знајући шта ће да ради...{S} Чињаше му се да би му живот био рај на зе |
| лико тренутака не знајући ни сам шта ће да мисли.</p> <p>— Та шта ме је задржало — забруја на ј |
| е радости.{S} Неки се договараху где ће да испосакривају своје сјајно оружје, за које су знали |
| не жали за слободу умрети, и који не ће да пљуне на часни крст, за мном! —</p> <pb n="224" /> < |
| дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, он ме д |
| ја поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко ће да брани <pb n="146" /> нашу стару мајку?{S} Зар да је |
| а стења..</p> <p>А сад?...</p> <p>Ко ће да искаже како страшно цепаху два срца, што се тако ист |
| — додаде поћутивши мало.</p> <p>— Неће да се каже по имену!... —</p> <p>Периза ћуташе мало, па |
| е те ма како да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно чесно лука!</p> <p>— Добро, тако, то је |
| што свагда пре зоре засија, као да хоће да опере небо од оних оних тмина ноћних, од оних црних |
| да одахнувши неколико пута, као да хоће да прикупи снаге за тешки посао, што је намерила, уђе у |
| но руке, па погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити на правди |
| бесно земљу под собом копа као да хоће да ископа гроб своме господару да му свето тело не разн |
| мљу, пригиба поноситу главу као да хоће да увери младо девојче како ће јој бити захвалан на тол |
| муњама и громовима на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви..._</p> <p>Приближује се и глу |
| а гледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају један преко другог трчећи некуд као да их |
| оже, уби мене ако твоја света воља хоће да ме покара за грехе моје, али не затири Србадију!... |
| — наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине за ту веру, зовите га у нашу чету.{S} Напред!.. |
| он с њима иде у Србију, или и они хоће да пођу с њим у потеру за Абдураманом.{S} Ово се и учин |
| раман; јер кад га везир питаше чим хоће да га награди што је тебе ухватио, он заиска да с Периз |
| вет што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да буде сло |
| аде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те што скорије види.{S} А осталу војску оправи с нај |
| шим сликама...</p> <p>— Не, није могуће да ме је сасвим заборавио...{S} Оне очи његове у којима |
| ако убеђеним гласом, као да није могуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним ја |
| ше:</p> <p>— Помози ми света Богородице да се спасем од нечастивога!...</p> <p>Младић се насмеј |
| би пустила сузама на вољу, пустила срце да себи бурним јецањем одлане.{S} Ох, како је тешко бил |
| о је у небо...{S} Није могао више речце да проговори, јер му она у грлу застајаше, савијаше рук |
| много лепше учини, не знађаше ни речце да проговори.</p> <p>— Опрости силни главару арбанаски |
| беломе руху, само што тако брзо промаче да га је Коча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му |
| ражи ону стазу, за коју му калуђер рече да води у Јастребац, и — на највеће своје чудо нађе је. |
| рачуна.{S} Пред њим не бејаше више Коче да га срамоти својом честитошћу и јунаштвом, да му не д |
| и главари љубопитно се скупише око Коче да чују шта ће гласник казати.</p> <pb n="207" /> <p>— |
| p>Па онда приђе својој вереници те поче да је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали шт |
| ка лукава змија, која се неопазно увуче да поквари туђу срећу, тако се у мислима младога крџали |
| Коча опремаше коња, јер он се не даваше да га момци оседлају и зауздају, то је само Коча могао. |
| н вранац као да <pb n="33" /> познаваше да му је господар весео па подиграваше што лепше могаше |
| м стиже Кома, који нестрпљиво очекиваше да чује што га је Лаудон звао.</p> <p>— Војводо, ти си |
| Свако с највећом радозналошћу очекиваше да види, пред кога ће клекнути Лепосава, то јагњенце ко |
| па опет Турчин ни мало не застајкиваше да види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше.</p> |
| злочинац поред свију тих мука не могаше да умре, већ је у њима живео.</p> <p>И тек пошто је гри |
| ло равно поле, па нигде ништа не могаше да опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он успламте. |
| ше чудним погледом, који Коча не могаше да разуме, а сузе му као киша тецијаху.</p> <p>— Та сед |
| м водицом?...</p> <p>Сунце се не могаше да начуди кад је више пута видело красни ружичњак где п |
| е бледом месечином, и њему се не могаше да не мисли о том несретном војводи...{S} Он се сети он |
| чуо тихо јецање, које Турчин не могаше да заустави.</p> <p>Мали Мргуд, који се беше мало повра |
| њему тако допадало да никако не могаше да каже е је та лепота у његовој кући прикривена.</p> < |
| 13" /> <p>Али што Коча никако не могаше да разуме, то беше једна крџалинска чета, која чудно, в |
| обична радост, коју он никако не могаше да сакрије како је хтео.</p> <p>— Које добро Павле? — з |
| } Свак се чуду чудио, ма нико не могаше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се |
| зио на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да верује, јер пред њим беше пукло равно поле, па нигде |
| се загледао у кебо, па чисто не могаше да одвоји очију.</p> <p>У то дође Мргуд.{S} Лице му беш |
| могаше у себе да схвати, коју не могаше да разуме, и нехотице подсети га на оно, о чему он сино |
| у људи тако <pb n="201" /> их не могаше да умори никаква невоља никакав бој, а још маље непреки |
| аго своје.{S} Само седи Драгомир могаше да прозбори љубећи га: — Где си сине ако Бога знаш?{S} |
| чко срце закуца много живље е се надаше да ће бити крвава боја, па шану својим витезовима:</p> |
| о стидећи се од толике слабости гледаше да му се на лицу не покаже ни један знак очајања.</p> < |
| леда он поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити свога пријана Мирка.{S} Кад беш |
| ед њега на колена...{S} Нико не знађаше да проговори.{S} Страшна је то тишина била, коју прекид |
| видимо?...</p> <p>Младић још не знађаше да проговори.{S} Он још говораше пољупцима, од којих се |
| атром кад угледа Мргуда, јер он знађаше да ова удворица никад к њему не долази без радосних гла |
| ањастим витезом што онако жарко знађаше да гледа, са чијих јој усана у једном тренутку сину дан |
| о погледаше за оним што извесно знађаше да не ће наћи.{S} Већ се беше по небу разлила она млечн |
| као јагњешце стајаше, што чисто знађаше да осети драготу од тог миловања, расправља му ибришим- |
| брзо отрже од свега тога, па се труђаше да поврати Мирка, јер он није знао ништа за се.</p> <p> |
| гробу мира не да.{S} Али Бог мнидијаше да ће се једном опаметити и престати, па још је трпљаше |
| ли несу растрзале!</p> <p>Час мнидијаше да се харемско слушче с њим смејати хтело па му набрало |
| е чињаше вртоглавица, у којој се бојаше да ће памећу преврнути, па зато се ману свега, и слушаш |
| више... —</p> <p>И Крџалије се побојаше да им вођ памећу не помете кад видеше како се очајно за |
| а срце у сваког Србина, јер се побојаше да ће тај огањ сагорети везира, који им се тако добар п |
| ди. —</p> <p>Све ућута и пажљиво чекаше да се почне песма, а Мустај удесивши жице на шаркији, з |
| шне, јер сваки Кочин војник само чекаше да се бије с крвницима, а како ће се бити то га није тр |
| ојима се познавао и који једва дочекаше да с њим говоре.</p> <p>На један пут се пронесе кроз го |
| за толику срећу, онда сви опет повикаше да су се дуго орила широка моравска поља:</p> <p>— У бо |
| у врло занимљиву причу.{S} Мене послаше да их зовем у дворану, јер тај мах засвира један из дру |
| а у претераној ватри својој заборављаше да се он заклео подићи Србадију да се ослободи, а не лу |
| вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па |
| } Сад нагрну бесна Турадија што мишљаше да је с ове стране тек малена чета коју ће за час расте |
| да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим пропао, да му живот престаје па од очајања |
| што се само може мрзити, а не помишљаше да је то његов брат, не сећаше се да је то онај човек, |
| {S} Од њих већ више нако и не помишљаше да се кућама врати, али их само то жалостило што ће их |
| ирко сваким се кораком у себи заклињаше да ће се Кочи кад тад осветити.</p> <pb n="20" /> <p>У |
| ју је слушао, па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мал |
| з гласа смејати.</p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану |
| милине у њему налази.{S} Кочи се чињаше да сунце није никад лепше на заходу видео, чињаше му се |
| ања устаде с постеље, која му се чињаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му с |
| ко претварао тако се пред сваким чињаше да се од срца каје, тако је многа добра чинио, да му св |
| х беше претурио преко главе, па осећаше да је најсрећнији.{S} Он обави своје руке око њена стас |
| нагом с толиким крвницима као да хоћаше да у том часу погине, а у претераној ватри својој забор |
| ни ћесарска војска.</p> <p>Коча хоћаше да свисне од срдње.{S} Он је добро знао Осман-шашу, зна |
| мишљала, и толико се за тим занела беше да је и нехотице полако изговарала оно што мисли.</p> < |
| ињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај пламен беше силан и ве |
| ик шалу са Шапцем збија; али кад видеше да ту нема шале, онда сами запалише једно подграђе које |
| и на Дунаву причаху, како још не видеше да таласи бујне реке пронесу какав искићени турбан, или |
| овим речима даде чочецима, који видеше да им се бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им |
| Дружина се мало заустезаше, јер видеше да им ту лако може гроб бити, али опет ни један не хтед |
| е икад више...</p> <p>Та зар нигда више да не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни сабори |
| ло певаху, али Коча не хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста <pb n="31" /> чуо, његово |
| p> <p>Па...{S} Аох...{S} Зар никад више да не заблиста у србињској руци сјајно оружје никад на |
| {S} На послетку ни коњиц не могаше више да издржи; он се истрже из Зулминих руку те одлете...</ |
| зададе толико јада, да није могао више да слуша, већ се диже па на кратко опростивши се оде, и |
| беше сан?...</p> <p>Коча није смео више да о томе мисли, ту му се чињаше вртоглавица, у којој с |
| бакшиш спрема, па се у игри тако извише да им ага спусти на уста четири златне махмудије — исти |
| ма.</p> <p>Тек што се толико приближише да се могаху разговетно чути песме њине, цакну ороз на |
| у Кочину кад се Турци толико приближише да их је наспрам јасне месечине разговетно могао видети |
| мутног неба његове душе, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову божанску игру...{S} |
| да раде, и после дугог већања намислише да покушају јуришем, и сад Лаудон стаде разређивати и з |
| у нашој књижевности много важи, уверише да ти моји почетци зацело неће бити од штете у народној |
| аћин их почасти мало, док се поодморише да виде на чему су.{S} Коча их уведе у намештену собу, |
| <pb n="82" /> <p>Намах сејмени огласише да је беговска воља да се сви кнезови, и сви главни људ |
| а и спахијама кад се у Србију повратише да не киње Срба, и да им ни пошто никаква насиља не учи |
| сакрили под пепео!</p> <p>Све се нагоше да виде, па кад угледаше сакривен барут, а оне све прсн |
| аху се зачуђено...</p> <p>Они не могоше да разумеју шта ће та ватра, шта ли растопљено сребро и |
| о и сви јунаци, којима Срби припомогоше да надбију Турке, само што јелеци и чепкени са доколени |
| ћутећи гледаху се, оба намах познадоше да су обојица вођи.</p> <p>— Јуначе! — прозбори на посл |
| н у собу уђе, можда и нехотице устадоше да му се с поштовањем поклоне.</p> <p>А млада Лепосава? |
| опет се скупише у Пањевцу, где хтедоше да алаху учине сјајан курбан за обожаваног Салију Бен-М |
| занесе судба?...{S} Зар они не хтедоше да освете господара свога, већ скрштених руку гледаше г |
| !... прихватише и старији, који хтедоше да се мало смеше и да се сете својих ђаволија у младост |
| љи још већма заволеше.{S} Чисто хтедоше да га удаве грлећи и љубећи га, али се он брзо отрже од |
| ољи!—</p> <p>— Но тек што војводе одоше да спремају војску, а Фејзија остаде сам, ето му једне |
| ок поплашени Турци толико к себи дођоше да и они потргну оружје те да помисле на обрану, дотле |
| е у Србију повратише да не киње Срба, и да им ни пошто никаква насиља не учине.</p> <p>И доиста |
| јим златом и за себе заборавила била, и да га је више пута милујући му намрштено чело својим не |
| као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох |
| злази у село, да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зат |
| бро разгледа јесу ли врата затворена, и да их ко не прислушкује, па онда приђе везиру и пришану |
| ести са собом и коња овога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је нав |
| толиког добра њезиног.</p> <p>Истина, и да није старица имала своју Лепосаву, опет она не би ос |
| урчин како виде да се отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, ве |
| /p> <p>Мргуд се чињаше да га не чује, и да не разуме подсмевку; али Коча плану као да си шаку п |
| онако тужно склопила своје лепе руке, и да јој се низ кадивели лице не лију тако многе сузе, мо |
| ди неколицини момака да поседну коње, и да однесу главарима заповест Кочину, па за тим пође у о |
| оведи им да добро пазе на своје чете, и да на све стране наместе страже: па обишавши још једном |
| треба да му код Немаца смрсимо конце, и да га се опростимо!</p> <p>— А ако ни то не изађе за ру |
| а иста као и пре три године што беше, и да турска рука на том месту ништа оскврнила није...{S} |
| по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији, и да је пред зору господар некуд нагло одјахао...</p> </d |
| е — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи послала цвећа да ти њиме благодар |
| ожна мисао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки смртник смерно поклонити мора. |
| атушти се небо мислиш сад ће прснути, и да несам одрастао у оној околини, Бог и душа не бих зна |
| о сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синко, послушај моје речи.{S} М |
| се тамо надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бити сваке јуначке игре и збора, али то све баш н |
| , па да је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрно из пушке пролетело кроз све вас; |
| ...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, и да се потурчио!... —</p> <p>На ове речи Коча само хукну |
| а уста своје мајке, љубљаше их жарко, и да јој могаше бити не би се никад одвојила од тога пољу |
| — одговори Коча: — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаро |
| ру да му јаве шта ми овамо починисмо, и да шиље помоћи сад ако је мисли када слати! —</p> <p>— |
| не срамоти славну кнежевску родбину, и да је не упропашћује!...</p> <p>Сад мало ућуташе, док т |
| умириваше казујући им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па послушна војска н |
| ану онако окићену звезду и полумесец, и да не видиш онако богато извезени самур-ћурак, опет би |
| паланкама рађаху слободно свој посао; и да се само сви тако живо не сећаху оне страшне слике <p |
| рака стоје, па само његов миг чекају; и да не видиш на његовом белом турбану онако окићену звез |
| е, и замишљено гледећи пред собом.{S} И да не видиш оне силне џелате што иза њега на једио десе |
| им кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра данас учинио д |
| ти да је весела, морала је да му пева и да га разговара, да му не би својом тугом увећала јаде |
| уд, да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахранимо, па после нек иде куд хоће!...</p> |
| изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се опет да се на ново бијем, ј |
| тарији, који хтедоше да се мало смеше и да се сете својих ђаволија у младости.</p> <p>Девојке с |
| и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па још каке те красне жеље, к |
| може никоме казати шта је видео: али и да није то чинио, опет би он пре отео Једрене но што би |
| ђе својој вереници те поче да је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали што им се мајка |
| Кочину, само се бринула да њу поутеши и да је у свима пословима одмени, а више ништа...</p> <p> |
| а несам <pb n="165" /> био у Немачкој и да ми ћесар није веру задао на мах притећи нам у невољи |
| о <pb n="169" /> њега очински загрлим и да ти донесем његово срдачно поздравље.— И он га опет з |
| се не би ухватио да није био занесен и да је могао мислити шта ради.{S} Он виде да се сви њего |
| и да се перде на вратима мало ошкрину и да је у собу провирила једна бела чалма извезена златом |
| звера, очи јој се засветлише, хотела би да проговори али не могаше, само једва изусти.</p> <p>— |
| па преде...{S} На први поглед познао би да је то красно Драгомирово чедо, дивна Лепосава...</p> |
| возар окренуо и агу погледао, видео би да му очи беху пуне суза, <pb n="5" /> а да није са сви |
| Мирко видео ко га је избавио, волео би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да за |
| овска зрна с бедема и кула, помислио би да се свет ломи и руши.</p> <p>Бој је жесток био, а и т |
| узбуњено куца?...</p> <p>— Знате ли ви да стари Драгомир има ћерку?... рече тајанствено бака.< |
| ин шатор један његов четник, па му јави да је стигао посланик из Србије.</p> <p>Коза скочи.{S} |
| хоће ли примити предају, и цар му јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уг |
| ање, које даде побри Сењанину, заборави да је он учинио те чочеци певаше ону песму у кави, која |
| крв на очи, <pb n="175" /> па заборави да треба да чека на знак кад ће он напасти, већ само ис |
| сава у његову харему.{S} Мргуд заборави да је то све учинио Мирко, па да је ради тога и нестало |
| ли ћемо сви бити слободни, или ћемо сви да изгинемо! — заврши Кочо, и тако се веће сврши.</p> < |
| шта?{S} Ти угурсузи што су хтели бајаги да нас уплаше, по свој прилици ту су негде сакривени, х |
| али сад прискочи дружина па их развади да не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне о |
| лињаше, да ће само за то живети да ради да се избаве браћа његова, да се избави србадија од црн |
| Турци ноћас не мисле ударати, заповеди да се закопају мртваци.{S} Овај га је бој стао петнаест |
| им онај крџалија, коме Фејсија заповеди да Надину зовне, пође брзим корацима на ону страну стан |
| повика Мргуд на један пут, па заповеди да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, |
| виђаше као у по дана, то Коча заповеди да се све чете уклоне испред богаза, па се прикрију иза |
| своје четнике и главаре те им заповеди да се одмах на пут спреме, а сам оде да се с побром сво |
| оклевати није смело, па за то заповеди да се војска крене.{S} Целим путем договараше се Шахин |
| , и кад чуше како једном момку заповеди да му опреми вранца, а друге оправи разним четовођама с |
| па се замисли, а за тим одмах заповеди да се војска разреди.{S} Радича с његовим четама посла |
| им плавим и жутим ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, и врх свега једну малу медениц |
| епрестано трчкараше у коњушницу да види да л’ му је намирен вранац, кога миловаше <pb n="16" /> |
| /p> <p>— Кажи ти твоме честитом војводи да везир од Уруменлије није никад дрхтао од хајдука и л |
| прошапће:</p> <p>— Лепосаво моја, ходи да те мајка последњи пут пољуби,.</p> <p>Девојче жељно |
| о здраво да си ми Богом побратиме, ходи да се овако с крвавим оружјем у рукама загрлимо! —</p> |
| .{S} Те овамо, те онамо, недаду му људи да иде, ал он не да ни прословити.{S} Хоћу, вели, да ви |
| ко — сумњаше други — мени казиваху људи да се он не смеде примити везирства, већ да је постао ћ |
| руке све дубље забадаху у његове груди да му срце ишчупају, и кад већ мишљаше да је сасвим про |
| није смео измаћи се из отрованих груди да каже каке су то муке, жив сагоревати...</p> <p>То бе |
| ђем и вратим... јер — и овде се потруди да се начини као човек, који Бог зна каку тајну познаје |
| нарђилета, као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, који толика чуда почини, |
| пре једним знаком казала својој госпођи да пази на се.</p> <p>Још није она ни низа стубе сишла, |
| ја дозва једног Крџалију: — Иди те кажи да ја заповедам нека ми под шатор дође Надина и нека до |
| <pb n="117" /> <p>— Буди човек, покажи да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој све |
| инуо — То што скорије да свршиш, и пази да су ти сви људи <pb n="254" /> спремни.{S} Ја баш као |
| сео, па како се био загледао и не опази да му приђе један човек замотан у струку, а с обореном |
| што беше око ње, те тако нико не опази да се перде на вратима мало ошкрину и да је у собу пров |
| учини да то одоше причати свој Србадији да је он Кочу убио, па брзо скочи са ћилима те полете з |
| но се часком утиша па онда опет забруји да ти се чини пролама се и небо и земља, — утиша се све |
| узме.{S} Тај пламен беше силан и велики да се глас савести ни чуо није, и Мирко сагореваше у бе |
| ме зидове заустави се храбри вођ српски да мало дахне.{S} У том угледа џенерала Митровског, кој |
| } Ти пољупци беху толико силни и слатки да се нежна булица занесе, онесвесну у наручју младога |
| ну одважно Коча. -</p> <p>— Сви јуначки да изгинемо! — присташе громко сви.</p> <p>Тек они у ре |
| ми по души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајине и крвљења с Турцима, па да оста |
| лила.{S} Али шта га је молила?{S} Да ли да сатре крвнике?{S} Ох међу њима је њен живот, њена ду |
| зговарала оно што мисли.</p> <p>— Да ли да сад почнем? — мрмљаше она полако: — Али бојим се да |
| рвницима њен је Фејзија...</p> <p>Да ли да сатре војску једренску, па да се час пре загрли са з |
| авно ни погледати није хтела, а камо ли да је с њиме кадгод коју прозборила, толико јој мрзак б |
| ни говораху, ослободити може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнув |
| војој браћи:</p> <p>— Јунаци, хоћемо ли да срамно одступимо од овог града?...</p> <p>— Јуриш! — |
| и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си зимус...</p> <p>Сад устаде |
| у ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој пустој кући, у којој никога жива нем |
| /p> <p>— Нешто врло лепо, само хоћеш ли да идемо заједно?</p> <p>— Бога ми!... и Коча сумњиво п |
| , док ће један имам започети причу, али да би већу важност <pb n="65" /> својој приповетци дао |
| све ми се чина неверица...</p> <p>— Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане овол |
| јаук и писку јадних жртава.</p> <p>Али да оставимо овај покор, ено тамо у оном шушњару нешто с |
| у нестрпљењем и радозналошћу сви чекали да виде тог чудног старца, о коме се толике бајке разно |
| у своје сјајно оружје, за које су знали да ће им га до <pb n="67" /> који дан поотимати, како б |
| колико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда слушаху ситно ћемане, уз које п |
| Кочо Петровић, вођ Срба, што су устали да са себе збаце турске ланце! —</p> <p>— Ох ти ли си б |
| оне стране кланца ни сањати не би могли да овамо и једног живог човека има.</p> <p>Сад Коча сја |
| би га у невољи сви скупа зграбити могли да се бране.{S} Други опет стараху се да остале драгоце |
| ако им није било до чекања, несу могли да се не скупе око њега да чују какве је гласе донео.</ |
| те моли да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних послова још ноћас да сврши!... —< |
| Турака...{S} Ох, та он само још то жели да тако погине!...</p> <p>Он ћутећи клече поред својих |
| меше од чуда.{S} У тренутку су разумели да је то издаја провела Турке кроз лагум у стени за кој |
| ије, да се одупре насилним Турцима, или да се ханџари турски несу ломили о другу каку стену?... |
| ку тугу?{S} Јесте ли видели кадгод, или да несте и сами осетили како је кад седи родитељ изгуби |
| оли, па да ти помогнем ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је |
| дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо?... питаше даље Кочин друг ватре |
| ас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим за слободу, па кад сваки буде срећан |
| су ломили о другу каку стену?...{S} Или да то несу двори какога аге, па су тако лепи и оправљен |
| довршујући сјајан вез на њој...{S} Или да ти се није разболео братац од заклетве, да није сест |
| , то не беше кадро да њега поколеба или да га смете у његовим пакленим намерама.{S} Он дакле пр |
| дао, па за то је хтео или да победи или да погине.{S} Он се борио као лав, али и његови момци б |
| дсетило да он није прави брат Кочин или да је њега кнегиња из милости посинила.{S} Једнака нега |
| ренутку прегледао, па за то је хтео или да победи или да погине.{S} Он се борио као лав, али и |
| ћних господара, који су ми и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њи |
| њену кућу, где су се свакојако трудили да га утишају.</p> <p>Кочина мати одмах је из речи дети |
| ко својски тражили, па најпосле мислили да је погинуо, тај пексијан...</p> <p>— Оживјео! — грмн |
| и и дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пута онолико, колико доиста бејаше.{S} |
| дости немачкој.{S} Како су они смислили да ме скину с врата!{S} Али ако Бог да показаћу ја њима |
| синоћ легао беше, и на мах су се сетили да га је лов тако рано измамио.{S} Да л’ је заиста кнеж |
| у па је миловаше.</p> <p>Мргуд се учили да јеца.</p> <p>— За што брате, за што тако радиш?{S} Ш |
| рагомир, и на послетку једва се приволи да остане.</p> <p>Сад се Коча опрости са свима, поседе |
| та је то Мргуде, од кад се и ти приволи да јашеш? — насмехну се Коча кад виде како му и брат бр |
| мојој је соби нека ханума која те моли да је преда се пустиш.{S} Вели да има с тобом важних по |
| па му полако загуче, па га умиљато моли да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, |
| Коча дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча није ништа већ харамбаша каке чете од 12 друг |
| м кривицом учинио, онда Фејзија намисли да крунише своје дело, да заузме Једрене...</p> <p>Њего |
| ти, као што нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само пазите! —</p> < |
| већ не беше другога лека, онда помисли да још коме каже јаде своје надајући се да ће тако моћи |
| да је он као хладна стена, онда помисли да ће га нешто друго побудити, па му поче казивати да ћ |
| е одустаје од своје молбе, онда помисли да је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у П |
| цајући у тузи — зар и ти?{S} Та помисли да си Српкиња, помили на заклетву, којом се једно друго |
| негде бој бије, а мало доцније помисли да то може бити војска серашћерова, која се приближује. |
| м Радич.</p> <p>Коча у први мах помисли да је нагазио на ћесаровце, ал’ опет то не могаше да ве |
| </p> <p>— Ја те питам јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо |
| е небројна јата аждаја по српској земљи да се напију српске крви, за којом тако зажеднели беху. |
| од ужаса, који угледаше, падоше к земљи да очајно подигну склопљене руке к небу, које беше тихо |
| ду, па кад сваки буде срећан, онда и ми да почнемо срећно живети овај кратки живот?...</p> <p>К |
| избавити ме од ове невоље.{S} Обреци ми да ћеш учинити што те замолим па ишти од мене што гођ х |
| аше.</p> <p>— Ти се чудиш, али веруј ми да ћемо тешко узети Београд; а можда ни један од нас не |
| те стране ничега се не бојте.{S} Већ ми да га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу |
| ајка брже скува неке траве те му спреми да пије, и он се доиста тако знао претворити да је свак |
| о овде видети, као што нико не треба ни да помисли да сте ви овде.{S} Али хајдемо.{S} Само пази |
| она их је све одбила; она није хтела ни да мисли на то, она је само мислила на неверног Фејзију |
| се страшно противила, није допустила ни да помене женидбу, уздисаше за Кочом, плакаше... али ка |
| n="28" /> своје приче. — Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа!</p |
| као тица на грани, а ако немаш ништа ни да окусиш, ти опет певаш и шалиш се с браћом, велиш ако |
| Драгомир тужаше што му судба не даде ни да захвали свом избавитељу, што не могаше ни један пут |
| ог господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да си |
| и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође оном широком угаженом ста |
| вљао своје свете дужности, па не хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком пр |
| е за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их погледи.</p> <p>На један пут се прену, па стаде.{ |
| сркали своју каву.{S} Они несу могли ни да помисле да се то робље, да се та прашина, као што он |
| >— Боже!...{S} Али не, то ја не смем ни да помислим, то никад не може бити да ја опет видим Коч |
| не примаш Бога?{S} Па не ћеш са мном ни да се здравиш, а од кад се видели несмо!... тако збораш |
| драга, да <pb n="158" /> није чекао ни да му се одмори војска, већ заповеда да се јуриши.</p> |
| ереница љуба; али он није хтео на то ни да помишља, јер се сећао своје свете заклетве, знао је |
| ом божанском лепотом, па за то не ћу ни да причам како је сваког тренутка, у коме гости беху у |
| д далекога и мучног пута да не можеш ни да говориш <pb n="216" /> — седаше Коча свог старог слу |
| де...</p> <p>— Можда ти још пе можеш ни да помислиш добро колико је то зло.{S} Јер почуј даље.. |
| .{S} Кнеже Влајко, ти са својима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном глас |
| а да будемо побратими.{S} Ми смо рођени да један другоме будемо верни пријатељи.{S} Што један п |
| .{S} Јелечићи беху тако згодно скројени да изгледаху као срасли с витким стасом девојачким и по |
| ег узбуђења, кад се човечијем срцу чини да ће мало одахнути ако ма коме повери оно што у себи к |
| редио није — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо са |
| говораше:</p> <p>— Господару, шта учини да од Бога нађеш?{S} Што се забави толико кад ти није з |
| с Кочом, јер му се на први поглед учини да је Кочин вранац жешћи од његова шарца, да је Кочино |
| уграби ову прилику да оде, па се учини да му тужна песма зададе толико јада, да није могао виш |
| његовим грдним дворима, па му се учини да то одоше причати свој Србадији да је он Кочу убио, п |
| дизаше Јастребац планина па му се учини да и сад гледа оне величанствене врхове, с којих је тол |
| његови другари ухватише па му се учини да то тако мора бити, па за то и устаде; а свирац као д |
| мржња пређе и на сина, зато му се учини да је грдно погрешио што је младо своје јединче на село |
| зазнати не могаше, само што му се учини да свако то божанско створење има суште лице његове див |
| ту; али их брже одними, јер му се учини да је у том тренутку угледао у једном буџаку сакривено |
| беже опет у своју собу, јер му се учини да у своме мрачном ходнику виде шесет јуначких српчића |
| чу, па је онда нестаде; а њему се учини да је чуо неко тихо божанско и „С Богом!...“</p> </div> |
| посинак?...</p> <p>Кочи се чисто учини да ће од радости да занеми.{S} Он брзо прихвати њену бе |
| је само погледа, па му се на мах учини да му срце оним силним клопарањем, да му рука у којој д |
| амо у снима срећна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ |
| </p> <p>— Онда... онда ћемо сви јуначни да изгинемо кад није друкчије, ал’ више робовати не ћем |
| } На један миг старешине полете халкари да у најбешњем трку гађају гвоздену халку што је на ниш |
| боље погледа, па кад се још боље увери да су то доиста они које он чека, стаде чисто играти од |
| пре чује умиљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, опет није се мога |
| енадна радост, али га побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне |
| ојим шарцем, о коме се већ свуда говори да нема нигде лепшега ни ватренијега коња.{S} Хајде да |
| душу, а у овом боју мало час показао си да ти је срце као у лава.{S} Таког сам човека одавно тр |
| чистио бабове токе, које ће сутра прси да му красе, а међу тим непрестано трчкараше у коњушниц |
| јега не бих жалио подметнути своје прси да онај крвников нож не дође до оног најпоштенијег срца |
| зао бах ти где сам научао, казао бих ти да човек још страшно много више може научити уза те, ал |
| ара; а цура, за коју мним не ће требати да се каже да је то она иста Перизина другарица, која н |
| што друго побудити, па му поче казивати да ће се тамо надскакивати, пуцати у нишан, и да ће бит |
| е госпође, али опет није могао веровати да је робињица тако смела.</p> <p>И ако то не, а он ваљ |
| наберем лековитих трава, ја ћу гледати да ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миленијо, ус |
| ка радост.{S} Она се не могаше задржати да га силно не загрли и на своје груди притисне.</p> <p |
| е.</p> <p>— Али — не могаше се уздржати да не запита јадна мајка — за што ти тако говориш?...</ |
| лаба женска страна — не могаше уздржати да не уздахне:</p> <p>— Мајко!...{S} Мајко!...</p> <pb |
| ати.</p> <p>Мајка се не могаше уздржати да га не загрли.</p> <p>— Прави отац!... шапуташе она љ |
| е.</p> <p>Старица се не могаше уздржати да се опет не окрене па да не прошапће:</p> <p>— Лепоса |
| аше, али опет он се није могао уздржати да не потражи оно вилинско цвеће око друма што води к М |
| ће послала, опет није се могао уздржати да не застане неколико тренутака како би се нагледао он |
| листаше низ бео врат, не би умео казати да л’ је она црња, јали кадифели галош који јој конђу в |
| јах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да срећно живим од како сам међу вама! —</p> <p>— Живео |
| , чинило му се умреће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од <pb n="184" /> сваког је |
| он самовоља постао био, али ваља знати да му је од оних врлина, које никада имађаше, и које је |
| асом, кога си на први мах могао познати да је син њен.</p> <p>Он одмах притрчи мајци, па је пољ |
| ном бурном надимању груди могло познати да још живи...</p> <p>Бег би их само по који пут поглед |
| ном оделу.</p> <p>Не треба ни спомињати да је то био онај исти необични синоћни гост Павлов.{S} |
| рила.{S} Пред оцем морала се претварати да је весела, морала је да му пева и да га разговара, д |
| нова Сењанина, али војник се брзо врати да каже како је Мирко некуд одјахао.{S} Вођ сазва остал |
| вам причам, али немојте ме после терати да вам кажем од кога сам чула, ја вам живота ми не смем |
| многима.{S} Он ће на послетку дотерати да честита кнегиња проси па да се хлебом храни!...</p> |
| е сам себи главе — А сад морам похитати да га што пре нађем и вратим... јер — и овде се потруди |
| од радости.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће злочинство тако лепо испасти, сад је опет б |
| Богу заклињаше, да ће само за то живети да ради да се избаве браћа његова, да се избави србадиј |
| /> <p>— Та искажи је већ, па ћеш видети да мене ништа тако лако не уплаши! — говораше Мргуд охо |
| ак за мном! — сјаха с коња те се залети да је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе п |
| чи, после га опреми па узјаха, и одлети да опет јури преко оних поља, преко којих је узалуд тол |
| јег човека може по кадкад толико занети да мисли е је са свим срећан, то свето осећање владало |
| тарога певача?{S} Хоћемо ли дуже трпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо |
| ијим вођима под Београд, али им запрети да ништа не почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођ |
| име, она пребледе као крпа, јер се сети да ју је она заборавила <pb n="242" /> коју је миловала |
| јер тако ми оружја!... али се брзо сети да је само посланик: — Не товари на душу своју тако сил |
| а.</p> <p>Не потраја дуго, а Коча осети да се Турци приближују, па како иза стене беше ускочио |
| као што човек црва згази, па и не осети да је некоме живот одузео...{S} А да шта је друго?..{S} |
| скопчавати јелеке на прсима, и он осети да му некаква као мермер хладна мртвачка рука срце траж |
| м ни да помислим, то никад не може бити да ја опет видим Кочу мога!...</p> <p>— Нити ћу и ја си |
| да уздахне: — Ох, то никад не може бити да ја још једном загрлим милога брата свога!...</p> <p> |
| S} Није, није тако ми Бога, неможе бити да ме је изневерио!... — и варајући се тако сама, устај |
| г срца твога, како ће ми најмилије бити да се после оца у души само тобом бавим племенити јунач |
| лепши од њега?...{S} Зар је морало бити да први пут пољуби сина мог највећег крвника!...</p> <p |
| — Надино, слатка сејо, немој заборавити да је мој живот у твојим рукама!...</p> <p>— Ох — запла |
| вештини, па је тако лепо знао беседити да га је на брзо Михаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У |
| рогове.{S} Арбанаска ће те нога згазити да видиш како је тешко робовање!...</p> <p>- Ово беху т |
| ом погледају настави: — немојте мислити да сам пијан па да не знам шта говорим, а да лажем не ћ |
| еба...{S} На послетку не могаше мислити да то обичне цуре или каке сељанке беху рад... рад оне |
| атељ.{S} Та зар би ти могао и помислити да ћу ја моћи одустати од освете?{S} Ја никада не ћу за |
| иромах <pb n="38" /> ни могао помислити да је то само у речима, већ загрли Мргуда па га братски |
| о претворити да је свак морао помислити да је болан.</p> <p>— Не могу дуже сносити! — повика Мр |
| ју тако многе сузе, морао бих помислити да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском пре |
| ом.{S} Тако ми срца морао бих помислити да сам у вилистан забасао, да само међу њима нема оног |
| тено и уређено, е одмах мораш помислити да ваљана газдарица овом кућом управља.</p> <p>И неси с |
| у, е је његова љубав кадра била учинити да је Коча заборавио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани |
| а ми не бисмо могли све то сами учинити да ја несам <pb n="165" /> био у Немачкој и да ми ћесар |
| } Већ знаш шта побро, треба га уклонити да не убија срећу многима.{S} Он ће на послетку дотерат |
| уј ону вриску изнутра па ћеш се уверити да су Турци и ово сакривено место пронашли.</p> <p>Пред |
| боде, и сад га нико не би могао уверити да оно не беше истина што на прелу исторокаше брбљаве б |
| је, и он се доиста тако знао претворити да је свак морао помислити да је болан.</p> <p>— Не мог |
| тако потукао, да се не ће скоро сетити да завојшти на поноситу твоју отаџбину! —</p> <p>Коча н |
| за то што знам да те нана не ће пустити да сам идеш!...</p> <p>— О мој добри Мргуде — повиче Ко |
| ћу пре изгубити главу но што ћу пустити да мој кукавни народ из једног ропства падне у друго!.. |
| Рече јој да ће јој отац скоро допустити да излази у село, да иде својим рођакама, и да оне к њо |
| а га је брзо тај страх прелазио, похити да уздахне: — Ох, то никад не може бити да ја још једно |
| <p>Кочи се чисто учини да ће од радости да занеми.{S} Он брзо прихвати њену белу нежну руку кој |
| и, па само чекају старешину да их пусти да полете...{S} Напослетку јавља се главар на искићеном |
| туђини борила с душманином, не пропусти да се кућама врате, онда му препуче јуначко срце...{S} |
| и ако то не сви ћемо до једног изгинути да покажемо светој души Милошевој да смо достојни потом |
| душа расла видећи шта се почини, видећи да је добио све оно, што је желео, и то без и најмањег |
| и се јавио у спу свети Никола! — видећи да се они на те речи као у чуду неком погледају настави |
| S} Али Турци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па стану још силније нападати, и тако По |
| те приче и бајке.{S} На послетку видећи да нема нашта од спавања устаде с постеље, која му се ч |
| ко!... јецаше тихо лепо девојче, пазећи да својим гласом пе повреди светиљу овога часа: — ох... |
| азиваше му кака га радост чека, мислећи да га живинче разуме.{S} Тако исто постара се за братов |
| о стегла свилене ђогинове узде, мислећи да их нико не ће отргнути моћи, па да ће тако задржати |
| пет друге ноћи изјаха пред зору мислећи да ће сад за цело наћи што је јуче можда због оне велик |
| нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турак |
| по свој прилици наћи когод који ће рећи да ми не замера што покушах, но ми замера што штампам.{ |
| n="266" /> испод Текије, могли би рећи да су слободни, срећни...</p> <p>А где су Крџалије?{S} |
| е него што одем одавде, морадох ти рећи да твоје добро срце никад не могу заборавити, морадох т |
| кад не могу заборавити, морадох ти рећи да ћу надокнадити што ти сад не умем захвалити тиме, шт |
| , па рађаху своју земљу, ропски сносећи да их Турчин гази и не даваху да нико спомене да они бе |
| а јорган у који се затрпао беше, хотећи да се од себе сакрије — поче му раскопчавати јелеке на |
| је даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослободи црна робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ва |
| обије, онда ће у Турке толики страх ући да ће се без по муке извојевати света слобода.</p> <p>З |
| упути кући својој страшно у срцу зебући да и тамо не буде тако пусто, да се и кроз његове одаје |
| о рече војводо? — питаше Кочо не могући да растумачи ту загонетку.</p> <p>— Претрпи се пријатељ |
| кргутну зубима срчани Крџалија немогући да разуме ту страшну промену, која се учини од његова г |
| n="97" /> поглед на брежуљак, гледајући да му верна стража знак даде; али стражари стајаху као |
| права а смрвљаваше кривца, не гледајући да л’ је Србин или Турчин...</p> <p>— Валах и билах!{S} |
| одају, али се из ње извуче и гледајући да га ко не спази изађе полако из куће па чак и из села |
| зне киша од крџалијнских зрна, чекајући да га прегазе бесни коњи њихови...</p> <p>Али, шта је т |
| } Брже се скотрљам у један кут чекајући да видим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, |
| ом лице па нички паде на земљу чекајући да звизне киша од крџалијнских зрна, чекајући да га пре |
| бе, Коча нестрпљиво ходаше премишљајући да л’ је то доиста непријатељ, и ако буде колика је важ |
| г. маршале?... питаше џенерал, знајући да у Крушевцу већ ни једног Турчина нема.</p> <p>— Као |
| он Турцима издао, <pb n="88" /> знајући да би га за то бегом учинили, али није хтео, јер му се |
| х тако милују сви источњаци, не знајући да му се народ опет у турске ланце окива...</p> <p>Пока |
| раже, јер он хтеде да свисне не знајући да ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка |
| пашћујеш своје непријатеље и не знајући да то чиниш!{S} Ти си мало час Абди-пашу тако потукао, |
| ло, опет се она снажно устезаше знајући да би јој се Коча с неба срдио гледајући како му Лепоса |
| >Фејзија похита двору своме не верујући да је доиста оно што очима види.{S} Сад је могао и опет |
| пређем преко Саве, па све ноћу путујући да ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мир |
| се са свим не поврати, па ће онда кући да иде.</p> <p>И тако оде дружина.</p> <p>На сабору беш |
| ка од својих големих послова, дође кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли здраво и |
| опет заверише растали су се завереници да се спреме.</p> <p>Кад је Фејзија дошао пред своју ку |
| та је?</p> <p>— Ха, ха, ха, хтели момци да нас уплаше, ха, ха, ха, гледајте шта су сакрили под |
| ушака.</p> <p>На послетку увидеше Турци да је узаман тај <pb n="248" /> силни јуриш па престадо |
| ке су страшне муке, којима хоћаху Турци да сатру Србина.</p> <p>Ни једна једина реч не отимаше |
| и није хтео, већ заповеди својој војсци да се спрема...{S} Али није требало никаког спремања, ј |
| рестаје па од очајања не могаше ни речи да проговори, онда на један пут нестаде мртве хладне ру |
| 75" /> се по праху, а незнајући ни речи да проговори.{S} А да како ли беше ноћу?..{S} Али њега |
| ако по мало застајкиваше у својој причи да би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они |
| 7" /> окрену и својим другама препоручи да о тој тајни ћуте, изусти тајанствено:</p> <p>— Драго |
| о срећан сиђе низа стену, па погледавши да га није ко опазио, пође путем што води красном сеоцу |
| , али му овај притворно захвали рекавши да ће у једном селу, које је врло близу било, да седи д |
| <p>Везир подиже мало главу, па видевши да крџалије сјахаше с коња па се полако спустише у ону |
| аменише се, а њихови противници видевши да им сам Бог шиље помоћ одакле се никад надати несу мо |
| одмах стаде с војском у град, наредивши да се брзо оправљају порушене касарне.{S} Он је у граду |
| те.{S} Цвета вештица?{S} О растите уши да више чујете!... чудила се нека бака.</p> <p>— Јест, |
| >- Певај Надино што најбоље знаш, певај да ме разгалиш, јер ми мучна осећања притискоше груди в |
| обратима добро угостио, опрости се овај да се кући врати оставивши се пута у Раваницу.{S} Баш к |
| даље стајаше:</p> <p>— Капетану, гледај да што скорије ову сиротињу пропратиш у Босну! —</p> <m |
| ежи кнез Поњатовски у ранама.{S} Гледај да га изнесеш из боја, јер чини ми се несу му ране самр |
| <p>— Али... тешко нама!..{S} Та гледај да се спасемо за раније... јер... јер је већ у Левчу!.. |
| ни ми се да сам задоцнио.{S} Већ гледај да се бар сад не оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, |
| е нашао мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се нагледам. — И џенерал гледаше младога поглавиц |
| — твога срца у свету нема, па зато знај да ћу само твоја љуба бити, а ако ме ти заборавиш, сиње |
| инути да покажемо светој души Милошевој да смо достојни потомци његови!...</p> <p>Војска је чул |
| о је тако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро |
| јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустити да излази у село, да иде |
| је теши и да је ућуткује, говораше јој да не жали што им се мајка усрећила.</p> <p>За тим клеч |
| коња те је целиваше у руку казавши јој да хоће мало у шетњу.</p> <p>Они су дуго јахали, разгов |
| о распусти своју војску заповедивши јој да на први његов миг буде на окупу, па онда с неколико |
| {S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој да је загрли, да је утеши јадну.{S} Ох ја ћу заборавити |
| кључеве од краснога Филибета.{S} Немој да гинеш лудо, ти не ћеш никад победити свето оружје, к |
| — грмну — намах да си умукао, па немој да заборавиш да је то мој брат! ...</p> <p>— Ба! — одго |
| p> <p>— Чико!...{S} Молим те чико немој да ме остављаш!...</p> <p>Њему хтеде препући срце од жа |
| у...{S} У тренутку би заповеђено једној да накаже грешника за дрскост његову, а оне све зачас р |
| p> <p>То стража испред богаза даде знак да су опет навалили Турци, и сва српска војска радосно |
| азио.{S} Он је јако занет био; али ипак да се не би опазило он приђе неким младићима, с којима |
| ом посисала благослов, којим ваља човек да се сећа оних што тако јуначки падоше за слободу...</ |
| о живи са женом.{S} Чисто не може човек да помисли за оног мирног Марјана...{S} Еле ја знам шта |
| ветоваше га како треба као поштен човек да живи, казиваше му да не жали јурнути и у највећу стр |
| н, ноћ, јурила, полете опет.</p> <p>Тек да зађе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је жел |
| и чије свако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд вешто умео сакрит |
| Хоћу... али... само... немојте Бога вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи знал |
| ја Србадију за то од Турака ослобођавам да буде твоје робље!...</p> <p>Па поћутавши мало, додад |
| нскиње не пуштам ја у бој, већ их чувам да ми у стану веселе војску, а кад буде бој, онда оне н |
| .{S} А и немаш коме ићи у сретање; знам да ћеш пониско брке обесити само док ти кажем колика је |
| коња да с њим изјаше.</p> <p>— Ја знам да ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним |
| Ја бих примио твоју понуду, али ја знам да твоја земља и твој народ не сме ни тренутка без тебе |
| е погинуо, него што ми је сад, кад знам да ме је заборавио...</p> <p>Пролажаху данци и седмице, |
| пораним па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичњака па поред |
| Барем би ми лакше било сносити што знам да је погинуо, него што ми је сад, кад знам да ме је за |
| ја да идем, ал’ то само за то што знам да те нана не ће пустити да сам идеш!...</p> <p>— О мој |
| амера што штампам.{S} Томе ја одговарам да своје почетке штампам из три узрока:</p> <p>1.) Што |
| аша од Једренета, али ево ја њега морам да чекам! — одговори Коча.</p> <p>Кара-Фејзији сијну ве |
| {S} Па како је бенаст...{S} Та ја морам да га мрзим...</p> <p>Тако премишљајући беше Мргуд већ |
| на да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије |
| јуначина — па то нема ни колико ја сам да се разиграм.</p> <p>Али Коча није имао времена за ша |
| отаџбини, и ако има наде за то рад сам да дознам погрешке своје.</p> <p>Оволико о мојој радњи. |
| е ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам да је Коча веома заволео неко девојче Лепосаву!</p> <p> |
| <p>Оволико о мојој радњи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог пр |
| а, као да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, и да се потурчио!... —</p> <p>На |
| је весела и одморна само кад јој обећам да ћу је скоро повести у бој!...</p> <p>Војводе и офици |
| 54" /> спремни.{S} Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>Паклено смешење показа |
| води чете Радичу место мене, а ја идем да учиним оно што ми Бог заповеда, да још једном целива |
| и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити постављен на место Кочино! —</p> <p> |
| е више расло њино чуђење, јер ако кажем да им се учинио ваздух у соби много мириснији и слађи о |
| вши га оштро у очи настави: — Ако чујем да си и речцу коме казао куда сам те послао, тако ми Бо |
| ећег очајања... _</p> <p>Али ја не смем да вам испричам судбу ове <pb n="3" /> лепојке, јер њен |
| даје рођену браћу!...{S} Та што не смем да му ишчупам црну душу!{S} Проклета завист!{S} - За ти |
| олила моја лепа Мркша, па ја то не умем да начиним, за то те молим слатка нано, начини јој ти т |
| па за то ми немој замерити што не умем да ти захвалим као што би требало!...</p> <p>Овде ућута |
| ћ видех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb n="30" /> шта је.{S} Ал’ опет несам смела |
| и нигда се збити не ће!...{S} Али барем да још једном видим оно место на коме си ме први пут об |
| же и ћесар.{S} Дакле треба другим путем да га сатремо.{S} Кад се сврши крајина, по свој придици |
| да вођ сазва своје главаре, заповеди им да добро пазе на своје чете, и да на све стране наместе |
| ко доба ноћи разговараше, и заповеди им да своје чете држе на окупу и на опрезу, па их онда отп |
| —</p> <p>А вођ их умириваше казујући им да се не брину, и да он најбоље зна шта ваља чинити, па |
| страже на ушће од кланца заповедивши им да му јаве ако и најмањи знак од Турака опазе.{S} Али с |
| у ја њима скоро ко је Коча, показаћу им да су се љуто преварили!{S} Па после ових речи сетивши |
| е одменио пуковник Старај, а ја долазим да заузмем варош! —</p> <p>— Добро — одговори Коча — за |
| вор могу слушати.{S} Ал’ ја те не молим да продужиш за то што си право казала већ што само хоћу |
| вност.</p> <p>Кад на то погледа, мислим да ми нико неће замерити, што сам се још и сад ђаком ус |
| Браћо, мене је чисто страх да помислим да је ово све истина што очима видим, све ми се чина не |
| рече он опремајући се — јер ако пустим да се ови растркани и разбијени Турци саставе с војском |
| к тек почеше по оном мраку и међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је сва |
| малих анђелака који као да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина вереница, да је ди |
| ром. — Један рајетин хоће намах с тобом да дивани! —</p> <p>— Који је то роб што се усудио... з |
| иних.</p> <p>Страх овлада целим народом да опет не настане црно робовање, само Фејзија ништа не |
| о добро дошло, јер ја жудех за приликом да се с нашим крвницима побијем.{S} Пошто ми изађе за р |
| — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаровцима, па да чека |
| Он да избавља Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију; али неће главари.{S} Ни пошто га ви |
| има побијем.{S} Пошто ми изађе за руком да вас спасем из ватре и да вас склоним, повратих се оп |
| икад га увредио није — да се хоће силом да начини да је бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али ш |
| за то са свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не слушајући кикот, који се за њим кроз плани |
| изгледаше са својом густом тамном шумом да би сваки слутити могао како она у себи страховиту та |
| и сине, само једном да те видим, једном да те загрлим...{S} Ох ја сам стар...{S} Ја ћу умрети а |
| чију.</p> <p>— Где си сине, само једном да те видим, једном да те загрлим...{S} Ох ја сам стар. |
| роговори, Коча му пружи буклију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загр |
| p> <p>Али махни све то; па хајде самном да те у један харем одведем.{S} Најпре ћеш прескочити з |
| ћемо ево самим чистим златом и сребром да вам платимо за ту љубав!</p> <p>Паклени се смех захо |
| деме, а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу моли.</p> <p>И Периза је у свом серају пала |
| а Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње нема, |
| жи руку везиру: — Устај, ти неси вредан да оваку кћер имаш! ...</p> </div> <div type="chapter" |
| под твојим ногама?{S} Ја несам достојан да погледам у твоје свето лице!... —</p> <p>Коча га зач |
| а величанства! —</p> <p>— Ко је одређен да од сремске стране бије Осман-пашу? —</p> <p>— Џенера |
| снути може, али он толико бејаше уверен да је то немогућно, да га је брзо тај страх прелазио, п |
| а обе стране у исти мах помаже...{S} Он да избавља Перизу, а Шахин с војском да похита у Србију |
| од туге...{S} Ал камо та лепа срећа зањ да полуди, онда не би ништа осећао, а овако при свести, |
| вали он се у себи хиљаду пута заверавао да ће се Кочи осветити за оволико понижење.</p> <pb n=" |
| судије...{S} За то сам вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре и |
| јевара, ово ље није, а тако је притегао да не смијеш помолити зуба...</p> <p>— За вјеру пророко |
| Коча на један пут стаде.{S} Није могао да верује својим очима.{S} Али један између гостију, на |
| побеђивао.{S} Али сад — сад није могао да одоли срцу своме.</p> <p>Па и мајка му се трже од то |
| пшег цвећа, али нигде, нигде није могао да угледа најлепшег цвета што га његов <pb n="112" /> п |
| чудне, лепе мисли.{S} Он се није могао да начуди тој највећој сили која створи те небројене св |
| нством турским, и који ако и није могао да изврши што је наумио, опет је нешто учинио да ми дан |
| тави Лаудон Михаљевића, који није могао да се поврати од чуда; али шта је знао, он је морао слу |
| о у какој великој вароши, он није могао да разуме шта значи та свечана тишина као да је ушао у |
| Мргуду помрче свест...{S} Он није могао да разуме толику славу и сјајност...{S} Па онда та прев |
| ави кад бака изговори.{S} Он није могао да разуме шта тако чудан утисак има нањ све што се вече |
| Коча је био у очајању.{S} Он није могао да разуме од куд и каква је то болест што му војску мор |
| чи као живот миле беху, опет није могао да се не стресе кад их је везир изговорно.{S} Смрт Кочи |
| о је све преварити знао опет није могао да завара црну савест своју која га је у сред дана тако |
| ти од среће, па у том заносу није могао да се уздржи, да је на ново страсно не пригрли.{S} Он ј |
| ја што га опијаху слашћу, није ни могао да је слуша, јер у очима лепе Перизе бејаше толико чист |
| </p> <p>— Али да л’ се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику срећу доживети?{S} Та |
| ку цуру замиловао, и сад је само гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка каза нешто, што |
| о <pb n="225" /> тугом, опет је угледао да се од Радичевих чета, што подалеко измакле беху, под |
| n="34" /> месту, с кога је јуче угледао да промаче лепо вилинско чедо.{S} Тако је бар он мислио |
| за час смрви.{S} Он све то није опажао да чини, те се тако издао; тако је видела лепа његова ј |
| <p>С тешком их је муком Фејзија уздржао да још исте ноћи не јурише на Филибе, а уздржавао их је |
| .</p> <p>— Идите!...{S} Ко вам је казао да сам га ја убио?{S} Слагао вас је...{S} Ја... ја неса |
| ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу пропаде...{S} Чуо сам да је Турцима побегао, |
| ветлост што свагда пре зоре засија, као да хоће да опере небо од оних оних тмина ноћних, од они |
| га угледа трже се неколико корака, као да је хтела да се нагледа како дивно стоји долама оном |
| тако је бака са страхом изговорила, као да то беше име најстрашнијег сатане.</p> <p>— Учинила м |
| криваху једна другој главу у недра, као да су мрзиле на ту игру, али ипак игра се поче.{S} Коча |
| де се игра с димовима од нарђилета, као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, |
| о; па онда одахнувши неколико пута, као да хоће да прикупи снаге за тешки посао, што је намерил |
| ену.{S} Беше му тако мило око срца, као да гледа како дивно румено вече, а то је њега често уср |
| ромораху испод старе срушене куле, као да причаху коју од оних чудних прича што се о њој разно |
| с коња те се братски пољуби с њиме, као да се нимало не сећа како га је у Црном Врху осрамотио. |
| ћући разговоре и са свим шалећи се, као да је весео што може бити боље...</p> <p>А војска?{S} О |
| ућани га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад несу видели.{S} Сви га грљаху и љу |
| рним очима, лепим обрашчићима чини, као да је баш сад слетео на мирисавим крилима од дуге црне |
| не стадоше братски грлити и љубити, као да су стари познаници, који се само одавно видели несу. |
| ио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди које турско зрно, ил |
| тутњи земља, проломи се плави зрак, као да неко силном руком смрви васељену.{S} Тако је страшно |
| варити оним лукавим твојим кајањем, као да ја не знађах твоју црну душу, за то ти се морам осве |
| дговори једна тако убеђеним гласом, као да није могуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме |
| лопи тужно руке, па погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити н |
| витим погледом погледа браћу своју, као да је хтео видети како им је душама кад чуше песму, и с |
| и таламбасе, којим сазиваше војску, као да је могао надвикати ону страховиту писку, измешану с |
| омамна хајдучка чета тако напречац, као да их кака незнана сила све окамени?...</p> <pb n="96" |
| то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли облетаху његову <pb n="269" /> ду |
| е не стаде Крџалија, <pb n="258" /> као да их никад Једренетске стене не видеше... —</p> <p>Вез |
| јке, па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се читава планина навалила на срце, тако му је те |
| у силе с којом се борио не би...{S} Као да и нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди |
| , још бурно по својој соби хода.{S} Као да некога чека: јер погле како нестрпљиво извирује, как |
| сада беше глуха свечана тишина.{S} Као да свакоме заповедаше нека вишња сила да поштују најсве |
| ече кнез Новаковић <pb n="206" /> — као да грми, али ето на небу нема ни облачка, већ је плаво |
| па онда леже да мало отпочине, и — као да га у зору не чекаше љути бојак сниваше слатко тихо о |
| рајетина, који с обореном главом — као да се стиди имена свога — промицаше кроз пусто село у п |
| е муке оноликим Турцима, нестаде га као да у земљу пропаде, и узалуд га тражише...</p> <milesto |
| опет похита своме вранцу, загрли га као да га тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, |
| латко гукање твоје! —</p> <p>Периза као да не разумеле ове речи, настави полако:</p> <p>— Пре н |
| г шиљтета, размахну око себе рукама као да се од неког брани, корачи напред два три корака па к |
| кну она радосно пљеснувши се рукама као да је Бог зна шта нашла, па се онда зацени од смеха.</p |
| тлој прошлости и по својим јунацима као да је рођени брат Србину.</p> <p>То су Арбанаси.</p> <p |
| а човека снагом с толиким крвницима као да хоћаше да у том часу погине, а у претераној ватри св |
| разуме шта значи та свечана тишина као да је ушао у празну цркву, шта значи та пустош, кроз ко |
| p>— Моје дете — уздахну старица, па као да Бог зна, каку тајну прича поче лакшим гласом — то је |
| се као да још гледа у развалине, па као да на један пут кроз гомиле од сурваног са зидова камењ |
| ко коњиц бесно земљу под собом копа као да хоће да ископа гроб своме господару да му свето тело |
| и начудила несам а сијну нека ватра као да сва пећина букну.{S} Брже се скотрљам у један кут че |
| х на бедему рече! —</p> <p>Издајица као да стрепљаше и ту, јер добро разгледа јесу ли врата зат |
| Он је само бесно јурио свога вранца као да хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је био толико за |
| ају један преко другог трчећи некуд као да их у паклу на вечеру чекају!</p> <p>— Шта му драго, |
| pb n="183" /> <p>Коча ћуташе подуже као да није чуо братове речи, па на један пут диже главу:</ |
| и с онако још отвореним очима, које као да се и у смрти не могаху начудити чуду од лепоте, што |
| а онда клече вила те склопивши руке као да ће се Богу молити, шапуташе: — Побратиме Марко радуј |
| омени се везир београдски, и с тиме као да се много промени...</p> <pb n="12" /> <p>Мало по мал |
| шећи руке и зверајући на све стране као да је полудео.</p> <p>— Та зар се не сећаш сине Кочо да |
| а се дедох од једног маха, али мене као да храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не прича |
| , и уз које се чуло потмуло цупкање као да у харему коло играше...{S} И доиста бег се веселио.. |
| ене.{S} По који пут погледале би се као да се питају:{S} Верујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За |
| знаш — питаше Мргуд претварајући се као да не може да га се нагледа — чини ми се од ових пет ше |
| о стрмој стази попео горе, укочи се као да се скаменио.</p> <p>Тамо беше простран леп равањ, ок |
| који се једва чуо...{S} Учини им се као да је на једанпут кроз провалу ударио какав грдан поток |
| оча тек сако опазио.{S} Учини му се као да му неко ножић у срце забоде, и сад га нико не би мог |
| чудно снивао...</p> <p>Учини му се као да још гледа у развалине, па као да на један пут кроз г |
| пошто оправи књигу.{S} Чинило му се као да на самим иглама стоји, чинило му се умреће, а не ће |
| облак...</p> <p>Његове храбре чете као да не беху људи тако <pb n="201" /> их не могаше да умо |
| о збиља ти мало час тако нешто рече као да имаш још неку страшну причу!...</p> <p>- Од које ћеш |
| токама на прсима.</p> <p>Кочи беше као да је на небу.</p> <p>— А за што, поносе мој? — питаше |
| аху укућани зготовити.{S} Ово му би као да му је неко у образ пљунуо.{S} Брже узе од оца хата, |
| це рађати, и она се трже па побледи као да је Бог зна како страшно погрешила, па одмах одскакут |
| обрадована мајка сина свог на груди као да прођоше толике године од како га видела није, а на л |
| , сваки се поносито груваше у груди као да их кушаше могу ли поднети и страшнију буру, тако сил |
| један пут се Коча усред боја згрози као да га је гуја ошинула.</p> <p>— Ох... издајо!... — хукн |
| е радознале очи малих анђелака који као да хоћаху собом да виде је ли то истина да је Кочина ве |
| е кретати и примицати Београду: али као да се још нешто чекаше, јер о главном нападу не беше ни |
| залети да је из трке прескочи; али као да не беше вичан томе послу, он се сурва у воду.</p> <p |
| вићу је, тако ми Бога! —</p> <p>Али као да се уплаши сам од својих речи, сети се оне дивне месе |
| едео, како се забелише силни чадори као да снег паде, како ли се разгрокташе небројене ватре по |
| а не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу људи већ вуци, али бадава много је више Турака! |
| асте код Халкића! —</p> <p>И чочеци као да знађаху колико се њему та нова песма допада, отпеваш |
| </p> <p>Старац скочи, па зажмуривши као да би се нечега боље сетио мољаше госта:</p> <p>— Тај г |
| па кад пред собом угледа вилу, а он као да се сети шта је с њим било, за то паде пред њу на кол |
| не звера.{S} Што си се тако задувао као да си три дана трчао? —</p> <p>— Зло!...{S} Зло је Мргу |
| ео, и кршећи руке на сав глас викао као да је својим гласом могао надвикати бубње и таламбасе, |
| о кака савијена бела змија..{S} Ово као да на Турчина јак утисак учини, јер он од срца уздахну |
| у Крајину.{S} Његов је вранац летео као да је наједанпут окрилатио, и Коча га је небројно пута |
| оге а предњима изубијаше своје тело као да се наказати хтело што је преживело добра господара с |
| {S} То је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џиновска створења од гвожђа сл |
| варе од свиле!...</p> <p>Али све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли о |
| епријатељ је близу.{S} Он иде рахат као да ће у сватове, ал га има — куга их сатрла — коликог н |
| не мичући се, па онда на један пут као да побесне, јурну у своје одаје, покупи све што најдраг |
| аше небројне звезде на плавоме небу као да хтедоше казати како и оне чуше страховиту заклетву.< |
| собом земљу, пригиба поноситу главу као да хоће да увери младо девојче како ће јој бити захвала |
| ашнијим муњама и громовима на земљу као да хоће да је сруши, да је смрви..._</p> <p>Приближује |
| чути није могао, да падаше на земљу као да га је гром ударио, па тако лежаше на земљи превијају |
| а као муња преко неба, а ти на њему као да се на чунићу возаш, па само га утишкујеш милујући га |
| не разуме подсмевку; али Коча плану као да си шаку пушчана праха на његово срце просуо.</p> <p> |
| пред свом војском калаузио, јаокну као да му срце препуче, па паде с коња.{S} Фејзију текну не |
| рука грчевито стегну своју песницу као да је у њој љути јатаган.</p> <p>Коча хтеде издахнути о |
| олико јурио.{S} Срчани Кочин вранац као да <pb n="33" /> познаваше да му је господар весео па п |
| а бити, па за то и устаде; а свирац као да је знао како та игра у срце дира младе момке и девој |
| Фејзије ни од њега гласа, а и Радич као да у земљу потону...</p> <p>У срцу вођа српског беше са |
| и <pb n="254" /> спремни.{S} Ја баш као да осећам да ће скоро боја бити! —-</p> <p>Паклено смеш |
| јер овај везир прави је угурсуз баш као да му је брат.{S} Би нас обојицу утукао.{S} Већ ми треб |
| летку стигоше пред — Косово.</p> <p>Као да је нека мађионичка сила умешана била, тако при првом |
| инама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар је чуо све шта си ти починио з |
| силно чадорје које се бељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим |
| ше као страшни ветар.{S} Чисто би рекао да и хладни костури плачу, тако је кукала и нарицала Зу |
| а, пуна и младолика да не би нико рекао да јој има тридесет година, из црних очију сипаше ватра |
| само може бити.</p> <p>— А ја бих рекао да је то сила Абдијина — четници се погледаше —- де опр |
| сваку мисао Мргудову, није ни сад чекао да му каже шта вала чинити већ намах похита за њим.</p> |
| е имао мира да спава.{S} Једва је чекао да сване па да одмах почне вршити што се у пакленом срц |
| својим бињишем.</p> <p>Возар није чекао да му се заповеди.{S} Тек што гвоздени ланац, којим беш |
| пробудио, и пошто је залуду дуго чекао да опет заспи само не би л’ се продужио небески санак, |
| ико никад није у таком нестрпљењу чекао да прођу четири дана као што је Мргуд чекао, пошто опра |
| ву годину дана, па за то ме је и послао да те место <pb n="169" /> њега очински загрлим и да ти |
| ре, а што није заборавно то је помишљао да треба најпре ову опасност да уклони, па ће онда лако |
| а погледи....{S} Јадан младић није знао да има погледа који могу уморити!...</p> <p>Док се све |
| Тек опет уплашио се несам, јер сам знао да несам ништа скривио.{S} У вече опремим се и ја у ста |
| ове дивне јунаке, али је он уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он |
| све душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љубила, али о |
| ли султан Селим III. врло је добро знао да ће му то робље, окусивши ма и неколико тренутака див |
| дао, он се опет по хиљаду пута заклињао да је мора за жену узети.</p> <p>И он је тако лукаво св |
| е великој души синула божанствена мисао да ослободи из ропства народ свој, који у мало не беше |
| аким се тренутком крепила побожна мисао да је то морало тако бити, и да се вољи божијој сваки с |
| за слободу...</p> <p>Тако пропаде мисао да се ослободе Срби и Арбанаси, тако падоше њини вођи, |
| ни умора.{S} Њега је засићавала помисао да је Лепосава, да је тај анђео, та најлепша девојка на |
| чино стање, толико ју је тешила помисао да јој после ње не ће Коча сам остати на овом свету, ве |
| ађе и_свакога учи како треба свој посао да врши.{S} Сад је видиш око живине, сад музе краве, а |
| аки упути куда је она хтела, није мотао да схвати зашто је то све тако.{S} Часом би зажелео да |
| а нигде никог не опазише, који би стао да им пут препречи.{S} Свуда им изалажаше у сретање нар |
| прође кроз село, и много је пута застао да убрише горку сузу што је спомен изгоњаше кад би угле |
| свако јутро изјахао, свагда тако враћао да га је први ко се у кући пробуди увек затицао у посте |
| едњи сјаха, а Бог зна да л’ би и сјахао да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и ни |
| уо бахат од коњског хода, он би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} |
| х помислити да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском престољу...</p> <pb n="227" /> |
| умбарама.{S} Сад се тако ражљути маршао да са заклео да не ће престати докле год не добије град |
| е је тек оно, рад чега си у кавану ушао да видиш.{S} Овде је оно бескрајње весеље, коме се Тура |
| Ох побро, опрости, ја сам те само кушао да видим јеси ли охладнео, али хвала Богу ти си још мој |
| сам видео како ти је име, за то здраво да си ми Богом побратиме, ходи да се овако с крвавим ор |
| итиснуо??...{S} А Бога ми, браћо, право да вам кажем: ако већ морам робовати, сто пута ми је др |
| а читава срећа другоме.</p> <p>— Управо да ти кажем — поче опет Мирко — мени се онај твој брат |
| м, господару!</p> <p>— Е, к њему управо да одеш и поздрави га од моје стране да је све добро.{S |
| а нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они су за цело и вечерас какав угурсузлук учи |
| ула, већ настави занесено:</p> <p>— Ево да и ти осетиш како је горка смрт у тренутку кад си мис |
| им своје с којима сам опколио Смедерево да се не би како присетили, те узмем само 50 ал’ ваљани |
| он полако — јесмо ли ми дошли на Косово да плачемо?...</p> <p>Коча се трже.</p> <p>— Ох Радичу, |
| јевац, па кад и ту нађе све живо готово да му потпомаже свете намере, онда беше у рају, у најср |
| како одвраћаше од тога бар за сад, него да остане који дан код њега да се мало прочасте, па мог |
| } Његове груди таласаху се бурније него да је по дана у најбешњем трку јурио свога вранца.{S} Ч |
| е страшније прође кроз његово срце него да је пројурило сто пушчаних зрна.</p> <p>— Ти се љутиш |
| <p>То је Мирку мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p>Ту они мал |
| за тобоме:</l> <l>Дођи сине, дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш куку мене!. |
| нда говораше он.</p> <p>— Немој госпођо да тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господа |
| дуго путовати, не бих те за цело повео да се тако под старост мучиш!...</p> <p>— Ја уморан?{S} |
| најпосле из свега опхођења Кочина видео да је овај неку цуру замиловао, и сад је само гледао да |
| и не ће ли поћи стазом.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво догодити не може, и после ако угле |
| једним не би зажалио само кад је видео да му је у сваког војника право српско срце.</p> <p>— Н |
| растављају с душом.</p> <p>Кад је видео да је сад сам угаси велико кандило што целу пространу с |
| а сам био у боју на Шапцу, па сам видео да се млади поглавар српских чета борио као лав!{S} Та |
| е допуштено било, већ што се сам стидео да без посла и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргу |
| што је то све тако.{S} Часом би зажелео да се вијне у та бескрајња небеса да види шта казује то |
| Сад се тако ражљути маршао да са заклео да не ће престати докле год не добије град, и топови оп |
| етне раје.</p> <p>— А да л’ би ти волео да се ослободе твоји земљаци тако страшног зулума? —</p |
| твоју отаџбину! —</p> <p>Коча није смео да верује што чује...{S} То беше са свим изненадна радо |
| очи к небу, али ни једну реч није умео да изговори.</p> <p>— Чуј ме даље Кочо!... продужи вила |
| небо побегао, и тамо би за њиме полетео да му псећу главу са рамена скинем! - - - па пошто је м |
| гли.</p> <p>— Ја сам баш због тога хтео да пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дође, то је м |
| ли то није марио ћесар Јосип, није хтео да слуша молбе и наваљивања Кочина, већ разреди војску |
| еотео... —</p> <p>Али Фејзија није хтео да слуша ту сову код толиких славуја што га опијаху сла |
| је ћутао, чинио се невешт, па није хтео да нагли онде где је понајлакше радити требало.</p> <pb |
| p>У то се спусти ноћ.{S} Коча није хтео да стане, он наваљиваше силно, ал’ се Турци жестоко бра |
| је радо никад говорио, а Коча није хтео да га узнемирује у његовим мислима, већ џарне свога вра |
| на је Лепосава запевала, а он није хтео да се смилује на њих...</p> <p>На послетку га оставише |
| ше између харема и башче, јер није хтео да стазом обилази, стаде се пењати уз мермерне стубе. < |
| о, стаде причати: — Од тулбе несам хтео да се вратим, јер бисте опет толико знали колико и сад |
| е био на коњу, јер је сад безбрижан био да ће победити, па сад силно навали са својим жарким мо |
| ухода, коју је Радич напред послао био да распита за непријатеља.{S} Он је тако бесно јурио да |
| из њега пошао...{S} И Абдија би се убио да немађаше јединицу ћерку, за коју би и од паклених, с |
| авља кола, па се у то беше тако задубио да не би ни опазио Мргуда.{S} Али овај сад разигра коња |
| обру,</p> <p>— Збиља, ово сам заборавио да ти кажем, а не ће бити сгорег да знаш, Прочачкао сам |
| ? —</p> <p>— Зар си тако брзо заборавио да имаш побратима? — зачу Коча некакав чудан глас у душ |
| е послао? —</p> <p>— Муселим ме оправио да те молим за вјеру Мухамедову.{S} Ја ли не знаш шта с |
| паметно урадио што си је овде зауставио да се од далека пута, од силних борба одмори, па ћеш ви |
| лободила од робовања, а овамо сам радио да је себи присвоји.</p> <p>Једно јутро та брига беше К |
| о обрну оном мајору коме беше заповедио да убије Кочу: — Господине, немојте испуњавати заповест |
| тигао што је желео, јер и ако се трудио да их на то спреми, опет их је ненадани тренутак толико |
| е познато.{S} С тога сам се и ја усудио да прво своје дело посветим нашим родољубивим и лепим с |
| са рамена глава рајетину што се усудио да проговори везиру, али он брзо збаци са себе кабаницу |
| рити, што сам се још и сад ђаком усудио да покушам снагу на пољу за које сам одлучно, да на њем |
| лоша.</p> <p>С тога сам прилежно тражио да где год што опширније о томе времену читам; али на ж |
| у реч рекла.</p> <p>Кад је Мирко опазио да његово лукавство изазва сажаљење на оном божанствено |
| се онај угурсуз преварно кад је мислио да ће Кочина мајка просити.{S} Њу је намах к себи узела |
| зна ни какве враголије, сваки је мислио да ће је њено чисто анђеоско срце научити.</p> <p>И нес |
| умора, а није ништа видео што је мислио да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињаст да вер |
| ало са свим заборавио оно што је мислио да никад заборавити не ће моћи, заборавио је своју Пери |
| ом одсудном тренутку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена блага искао, или дру |
| аборавити вереника свога, што си мислио да ћеш ме преварити оним лукавим твојим кајањем, као да |
| прости!... —</p> <p>— Али што си мислио да ће српкиња тако лако заборавити вереника свога, што |
| тком узрасту, па и по свему би помислио да је то загоркиња вила, само да јој за појасом не беше |
| рило се небо, а чисто би човек помислио да земља дршће од страха.</p> <p>На шест сахата од Беог |
| е на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи погинем...{S} Ала у сред најжешће праске и ц |
| рши што је наумио, опет је нешто учинио да ми данас уживамо ово слободе што имамо.{S} Јер да не |
| народ коме си толико добра данас учинио да ти не ће <pb n="211" /> умети никад довољно захвалит |
| и камење...</p> <p>Пошто се Коча уверио да Турци ноћас не мисле ударати, заповеди да се закопај |
| бу свога драгог Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог главног стана, до његове куће. |
| војачке!...{S} Још кад би се ко прикрио да чује девојачке исповести, или кад би могао слушати о |
| b n="133" /> тако смешно српски говорио да бих се искривио од смеха, само да ме није страх било |
| непријатеља.{S} Он је тако бесно јурио да му коњиц мртав паде на неколико корака пред српском |
| доста радо играо, сад се не би ухватио да није био занесен и да је могао мислити шта ради.{S} |
| смеје.</p> <p>— Ено га, ја сам се сетио да ће тако нешто бити.{S} Ко о чему баба о уштипцима, т |
| .</p> <p>Коза скочи.{S} На мах се сетио да је нешто необично.{S} А кад још угледа да тај послан |
| Бог зна шта помишљао, он се одмах сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то м |
| е Коча, и све се утиша.{S} Он је осетио да Турци уђоше у кланац.{S} А кад већ приђоше толико бл |
| кав <pb n="86" /> крвник, који је хитио да још коју мајку ојади као што је она ојађена била...< |
| ања што хтеде да га угуши, па би скочио да с чивије <pb n="153" /> дохвати шаркију, те да излиј |
| мајци, јер њега је покојни бабо научио да свагда слуша своју мајку, па зато јој стаде обасипат |
| још у животу.{S} И доиста, он се мучио да устане, па кад подиже главу и угледа над собом Кочу, |
| још ништа не одговараше и ако се мучио да проговори, Коча му пружи буклију с вином да се мало |
| о бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи једва после по ноћи мало сведе очи.</p> <p>Али |
| не нашавши, и сад се за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се |
| p>Које добро? —</p> <p>— Зло је Фејзијо да не може горе бити.{S} Ми седимо овде те жубримо, а Т |
| напрезаху, поче гризти уснице тако јако да их на послетку раскрвави, а кад Надина поче клети не |
| д није, чешће стезаше песницу тако јако да би се у њој и гвожђе смрвило.{S} На сред пута стаде, |
| сам за то и дошао у твоју војску, како да ми после лакше буде кад станем дизати оно робље на о |
| и кроза сву светину, наћи ће те ма како да се сакријеш, и навалиће да ти отме оно чесно лука!</ |
| мци највештији лисци, па само раде како да нас ухвате па да нам се смеју.{S} Ево да видите они |
| то како дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} Он је најпосле из свега опхођења Кочин |
| дон стаде разређивати и заповедати како да се јуриша.</p> <p>Најпре одреди који ће се делови во |
| — ти си реч одржала, а ја не знам како да ти захвалим!{S} Ето ово за сад! — и пружи јој пуну ш |
| у грлу, па је сад овај само мислио како да се њему искали.{S} Насрнути није смео, јер није узро |
| пољубити слатка уста његова, али полако да се не пробуди сунце моје сјајно...</p> <p>Али бахат, |
| полако отвори вратнице, ал’ тако полако да ни мало шкрипнуле несу, па онда на прстима пође прек |
| , већ и њима; но кад поче везир једнако да гледа и пророковог слугу и рајетина, кад у меџлис уз |
| чочека.{S} Игра беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не додириваху по поду |
| благосиљајући Мргуда прикри се она тако да је могла чути све ако би се Коча брату исповедио, а |
| а би од ње камен задрхтао: — немој тако да збориш!... — И сакри своје лепо лице у његовим злаћа |
| падала на земљу, хладна као камен тако да би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена |
| ан нове радости и забаве прибављао тако да овај није ни опазио како већ два месеца прођоше од к |
| о. _</p> <p>— Ама како брате можеш тако да говориш?...{S} Та помисли молим те! — и лепо Кочино |
| то због каке јазбине или пролома далеко да обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо досади ово обилажењ |
| знојем једва толико за се заради колико да исхрани сиротињу своју.</p> <p>Нигде, нигде више нес |
| ојске, једва их је толико утекло колико да јаве како их је Кочо дочекао са својих четири стотин |
| Прости мајко, што Коча несме ни толико да ти захвали на твојој слаткој нези и милости, да те д |
| оведи да му се коњ оседла: — Хоћу мајко да се прођем по пољу, не би ли ми мало бол одлануо!</p> |
| црв вије...“</p> <p>Певач застаде малко да се одмори.{S} Тамбура је још јечала, а глава певцу к |
| не могу.{S} Није шала колико има Ранко да иде, па Митар!...{S} Ха, не ће сад измаћи из моје кл |
| агле на скоро распозна његово оштро око да му то у трку хити сам Радич.</p> <p>Коча у први мах |
| ..{S} Зло је Мргуде!... мучаше се Мирко да прозбори.</p> <p>- Та какво зло?{S} Шта сниваш?{S} З |
| не мој, моји су часи избројени, и тешко да ћу те још једном видети...{S} Ја ти не знам захвалит |
| Кочо мој, па зато ми и јест тако тешко да ми се чини хоћу свиснути...{S} Проклети гласник!{S} |
| Проклети гласник!{S} Баш је сад требало да стигне да ни сахат с тобом не проведем...{S} Али не, |
| у лову — одговори овај — па би требало да починеш, али... не, Коча није никад уморан.{S} Да ти |
| е умиљатија од зоре, опет не би требало да слаба жена начини од највећег јунака најхуђу кукавиц |
| итки стас, све се то њему тако допадало да никако не могаше да каже е је та лепота у његовој ку |
| Али ако би оштро Шахиново око угледало да га је неко опазио, тај је намах занемио за навек, да |
| то се никад надали несмо, ал’ би ваљало да се надасмо!{S} Немци издадоше; помирили се с Турцима |
| послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зором треба поћи кућ |
| најмрачније ноћи; из очију му се видело да је веома срдит.</p> <p>Пошто је подуже стајао и ћуте |
| >Овде ућута Периза, али се јасно видело да није све исказала што јој на срцу беше, да је имала |
| чу беше то толико <pb n="202" /> занело да се није могао маћи с места док му не приђе Радим.</p |
| бро сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбедимо леђа!— </p> <p>Лаудон премишљаше нешто.</ |
| то Коча крије, њему би много лакше било да ради оно што је намислио, за то како дође а он смишљ |
| погинути, које би за цело те ноћи било да га не спасе вишња нека сила.</p> <p>Усред страшне бо |
| их на свету беше, опет би то мало било да освете свога Фејзију и његова побра.{S} Та страховит |
| беше брза и бурна, тако да ти се чинило да чочечке ноге и не додириваху по поду прострти ћилим; |
| како она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамници лепше светлиле од хиљ |
| ништа не учини што би Мргуда подсетило да он није прави брат Кочин или да је њега кнегиња из м |
| војске.</p> <p>И ако се Фејзији хитило да час пре види жуђену своју Перизу, да час пре чује ум |
| {S} Сад није јурио по пољу што је пукло да му краја догледати не можеш, што се отегло као вечно |
| димним каванама турским, кад се зачуло да је везир убијен.</p> <p>— Алах ил’ Алах!{S} Нека је |
| робље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо Арбанаси? —</p> <p>— Живео Фејзија, живела слобо |
| и капетане, ми више никада не помишљамо да се кући вратимо! —</p> <p>— Не бој се капетане, ми з |
| , а камо ли поглед слабога човека, само да не узнемирујем тебе лепа селе моја!... —</p> <p>Још |
| угоди боној мајци свога заручника, само да њу негује, да јој сваку и најмању жељу испуни.{S} Ал |
| помислио да је то загоркиња вила, само да јој за појасом не беше љуто оружје...{S} А утегнути |
| се ни сећала себе и свога здравља, само да угоди боној мајци свога заручника, само да њу негује |
| ворио да бих се искривио од смеха, само да ме није страх било.</p> <p>„Ја му казах све што је п |
| еко особито, свето осећање: — Иди, само да не закасниш, ма... ма се нигда не видели... па опет |
| , ма то били сами кршеви и амбиси, само да што скорије загрлим свога побра! —</p> <p>И Крџалије |
| устреба и војске у помоћ послати, само да дигне рају на оружје!...</p> <p>Свака Мргудова реч б |
| Смедерева довде нигде стао несам, само да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!. |
| д паклених, страшније муке поднео, само да се не заплаче његова мила Периза, тако су га у срце |
| ни! —</p> <p>— Тако и ја велим.{S} Само да ме хоће која срећа нанети на каквог ваљаног Неготинц |
| непрестано ме је миловала и љубила само да јој начиним огрлицу од црвене чохе па да је окитим п |
| застао и замислио се:</p> <p>— Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о |
| лепша.</p> <pb n="70" /> <p>Хајде само да уђемо у ову каваницу, коју с поља ките красни асмалу |
| аху се у гомилице после сваке игре само да се наразговарају о Кочиним ватреним очима, о његовом |
| момче ређаше што китњастије могаше само да приволи брата, да и они иду на сабор, али кад виде д |
| раз.{S} С Немцима ћемо се рачунати само да овај црни облак разбијем.{S} Ти води чете Радичу мес |
| е?{S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што је личнији |
| ом правога живота...{S} Још једном само да видим оно место, где си ти становала!...</p> <p>И по |
| ао што има, дао би све своје благо само да један сахат мирно проспавати може, али све заман...< |
| це!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само да спасем живот, али не за мене, већ не би ли њиме што |
| са!...{S} Он Србин, па се потурчио само да својима добро чини, постаде везир, па и опет, опет м |
| о што ју је Надина отпевала, ја ћу само да вам испричам шта је она онако силним, осећањем, с он |
| о би својом лепотом маме...</p> <p>Само да уђемо у ту каваницу па ћемо се о томе уверити.</p> < |
| радимо?{S} До везира допрети не можемо да се договоримо...</p> <p>— Не можемо — прихвати Мргуд |
| врди неколицина.</p> <p>— Е па шта ћемо да радимо? - запита кнез Миленковић.</p> <p>— Ево како |
| овори:</p> <p>— Сви господару, сви ћемо да изгинемо за слободу! —</p> <p>Дуго се кроз тих вечер |
| а га зовемо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пута! —</p> <p>— Хоће |
| њу!...</p> <p>— Па добро, ми не тражимо да нам кажеш од кога си чула, само нам причај! — одгово |
| ...</p> <pb n="256" /> <p>Кад виде Комо да више нема наде, он само погледа у небо.</p> <p>- Бож |
| Кочин друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да га осветимо! — одговараше вођ достојанствено. — И та |
| } За ове три године докле ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана глава, он се учио у војсци ка |
| у женскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, па селе око старе баба-А |
| а плану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело јунаци, нека се искупе браћа д |
| ником поникоше.{S} Ништа није лакше но да ћесар онако премишља као што сумња Радич; али скочи |
| брзо опет сијну — молим те слатка нано да ми ти сашијеш!... — па је лепо мољаше упрвши своје о |
| о, јер он не могаше ни две речи заједно да изговори.</p> <p>— Аман!...{S} Помагај!...{S} Честит |
| увео непознатога и наместио тако згодно да је све чуо што се говорило, тако га је исто пажљиво |
| беше тим чудним сликама толико успаљено да му више нигде не беше станка.{S} Слика тог вилинског |
| а одјекну јој цела дружина тако сложно да је земља задрхтала, а камо ли Турци, који ни у сну н |
| се као гуја стеже црна слутња е ће њино да пропадне царство!...</p> <p>Само се бесни везири с п |
| но миловале.{S} Осећање беше тако силно да нико ни речце проговорити не могаше...</p> <p>Мајка |
| речи, крв му полете у главу тако силно да је у лицу стао као мор-долама на њему, па загушеним |
| руменевши, зар што јој се учини зазорно да у ово необично доба збори насамо с младићем, који јо |
| аћи својој, па онда — ох како ће срећно да живи са својом Лепосавом, са својом мајком и братом |
| да и нема смрти, као да је то немогућно да и њега згоди које турско зрно, или стигне турски јат |
| џбини ради, па ипак знао је његов побро да га небројеним частима и весељима тако забави, да ниј |
| издајом.{S} Али ништа, то не беше кадро да њега поколеба или да га смете у његовим пакленим нам |
| очи, само његово лукаво око беше кадро да разуме за што од један пут онако задрхташе усне у мл |
| пролетње вече.{S} Оно једино беше кадро да га тргне из ове велике занесености, која га обузела |
| ам сад отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало пробуди. —</p> <p>Све ућута и пажљиво чекаш |
| есар?{S} Ко може рећи да он не ће за то да нам помогне да се ослободимо Турака, како би нас пос |
| ако разнежено срце јако к себи прими то да има на свету неко који га тако жарко љуби.</p> <p>— |
| снио...{S} Јест...{S} Али ја не умем то да начиним... и лепо детиње лице изгледаше за један тре |
| пут умрьо него што је то доживео; место да захвали он се у себи хиљаду пута заверавао да ће се |
| удон све прими, само једно не, те место да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин.</ |
| говорити, и — гле чуда!{S} Сваки место да се љути што му је овај необични гост покварио сан, с |
| ледати.{S} Њихово око не беше навикнуто да види рајетина тако богато обучена.{S} Али они не зна |
| Коча у средину својих витезова — за што да ми овде чекамо Турке, хајдемо им у сретање.{S} Ама н |
| <p>— Шта му драго, хоћу.{S} Имаш ли што да ми наручиш?</p> <p>— Донеси мало барута.</p> <pb n=" |
| ци на старом прелишту.</p> <p>Ала нешто да она шумица око прелишта зна говорити, шта би нам леп |
| дим шта ће од мене бити.{S} Стаде нешто да шушти, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од ме |
| д време скупо постало; за то имам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за ота |
| те гласнике свима главарима, хоћу нешто да већамо! — рече за тим брзо.</p> <p>Паклени осмех пре |
| >— О кукавицо једна, и ти ми имаш нешто да кажеш?{S} Знаш ли да ћу сад казати оно што си зимус. |
| ..{S} Добро дошао!... — хтеде још нешто да га пита, али је речи издадоше.</p> <p>— Ти дршћеш зл |
| е око тога занео беше, толико се бринуо да је сама његова шћерца опазила и ако је од туге и тих |
| требао био је све уза ме, а кад је чуо да се ти враћаш из Арнаутске нестаде га, као да у земљу |
| и га је Коча јако поштовао што беше чуо да много о његовом јунаштву причају, не гледајући што ј |
| утра је у Враћевшници сабор, па сам чуо да ће да иде и Мирко Степанов из Сења, ти већ знаш за ш |
| исли он прилегнувши к земљи наслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина |
| .</p> <p>— Та зар се не сећаш сине Кочо да сам и њега миловао као и тебе, па зашто бих ја нањ п |
| ли му не беше ни трага ни гласа.{S} Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се облак |
| ити, хтеде да заборави Фејзију, или бар да не лудује толико за њим.{S} Али кад се само сетила о |
| едао, па онда одмах дочепаваше ћихлибар да на ново потоне у облак од дима...{S} Па онда тако ис |
| гледао.{S} Један њен поглед беше кадар да угуши у њему све оне бесне страсти и ону бујност.{S} |
| !... —</p> <p>Бурни Фејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S} Страсно |
| <pb n="146" /> нашу стару мајку?{S} Зар да је погазе бесни Турци?...</p> <p>Мргуд се бајаги у с |
| ца, ни мајке, нигде никог свога, па зар да га и ми пустимо?...</p> <p>— Ама нас је много у кући |
| да оседи она врана коса немилована, јер да се те лепоте само помоле па ето у кућу кише од самих |
| о Србији?{S} Не — несу га осветили, јер да су могли заклати једним јатаганом све Турке што их н |
| Ни за то ти се осветити не могу!{S} Јер да ти сваку кап твоје издајничке крви отрујем отровом к |
| с уживамо ово слободе што имамо.{S} Јер да не беше Коче и његове крајине, не би лако <pb n="" / |
| p>Пошто је још један пут опоменуо матер да не заборави на Мркшину огрлицу, одскакута Коча са св |
| узе.</p> <p>И тако се чувао стари везир да нико не опази како је њему у срцу, а особито се прет |
| а ће овај наш особењачки сусед Драгомир да доведе своју ћерку, која никад није до сад излазила |
| —</p> <p>Па га онда одведе у свој чадор да се одмори.</p> <p>— А где је сад Мргуд? — Запита га |
| м сове, што по кадшто слеташе на прозор да дрекне својим промуклим гласом, гледајући <pb n="232 |
| .{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да се крџалије упутише право у Филибе...</p> <p>Један д |
| агда имају тај обичај — али даље од нас да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге де!{S} Зар нас н |
| ..</p> <p>— Ох покора, што ће се од нас да чини!...</p> <p>— Ама је л’ то истина човече?...</p> |
| да има с тобом важних послова још ноћас да сврши!... —</p> <p>—- Ханума? — питаше зачуђено Пери |
| си већ са свима својим четама још ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косов |
| плавих очију Перизиних...</p> <p>А опет да је измоли у роба свога?..{S} То му није допуштао пон |
| атре и да вас склоним, повратих се опет да се на ново бијем, јер бејах тврдо наумио да те ноћи |
| е испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опет да буде слободна!... — Па онда опет загрли Кочу. — Јуна |
| о том Влајковом јунаштву, отпочеше опет да већају кога ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу дуго в |
| газа, па се прикрију иза стене, ал опет да су близу па да одмах истрче пред стазу како јекне џе |
| ће више свет видети, одузео си му живот да не могне ослободити јадно робље које га као сунце из |
| њаше да је од самих игала, па оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми |
| единцем, колико је пута хтела себи смрт да зада, али кад је несуђена снашица сачува у тим трену |
| речено беше, и које не би кадра ни смрт да истре...</p> <p>Вила полако опет се спусти над мртво |
| ети.{S} Истина он не беше тако детињаст да верује оне бабске приче што се на прелу причаше, али |
| {S} И док кнезови даше момцима заповест да се спреме, а коморџије почеше спремати своје казане |
| чудим.{S} Кад ми је маршао дао заповест да се намах кренем, исказао ми је са две три речи у чем |
| S} Њега мораше нестрпљење и радозналост да дозна шта се у његовој отаџбини ради, па ипак знао ј |
| е помишљао да треба најпре ову опасност да уклони, па ће онда лако с Немцима, а особито та миса |
| рао од чуда који ијоле не беше навикнут да гледа те вештине чочека.{S} Игра беше брза и бурна, |
| вање, већ ми се чисто учини по који пут да се повратило наше царовање!...</p> <p>Овако се опет |
| избавитељу, што не могаше ни један пут да срдачно стисне десницу, која тако храбра беше, која |
| а се он не смеде примити везирства, већ да је постао ћаја-паша уз новог везира!...</p> <p>— Е в |
| е ће Коча сам остати на овом свету, већ да ће имати верна пријатеља, да ће имати брата, који га |
| га <pb n="244" /> знаш, ја мнидијах већ да си ме заборавила!... —</p> <p>— Ја да заборавим тебе |
| Бога?...{S} На послетку сети се младић да то мора бити на оној вишој стени, која се више ове, |
| е могаше се на послетку уздржати младић да смешећи се не запита: — Кажите ми зар је за три дана |
| ебрни такум на коњу, Мирко подиже главу да види какав је то бињеџија.{S} Кад га угледа претвара |
| рима.</p> <p>Зулма жалосно подиже главу да мало прислушкује, и доиста то је коњски бахат...{S} |
| те помисли, сети се, како си хтео главу да изгубиш у Црноме Врху рад његове лудости и пакости!. |
| о читава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши:</p> <p>— Ко |
| тројицу, па се брзо саже к телу кнежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да |
| сви ови што се чудише понашању везирову да су једне тамне ноћи видели како неки Турчин избави и |
| заборави заклетву што је даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослободи црна робовања?{S} Т |
| чете као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху |
| здрав ко што сам и пре био, па не могу да се начудим шта је вама те мислите да сам болан?</p> |
| ице тако сниско спустиле, да ти не могу да сагледам сјајне зенице, блиставо сунце у плавом небу |
| <p>— Кажу људи брате.{S} Турци не могу да га се нахвале што им је скинуо с врата халку, које и |
| шуштаху, вазда причаху и никако не могу да испричају ту дугу красну причу...{S} И Коча ју је сл |
| ави непознати — ја се томе чуду не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао дао заповест да се нама |
| преда се у земљу.</p> <p>— Још не могу да се разберем! — говораше у себи: — Што Коча и његови |
| еколико тренутака уверавале једна другу да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше она:</p |
| е димовима из наргила, изађоше на среду да играју.{S} На њима беше красно одело.{S} Црвени фесо |
| да ради.{S} Пошто рече татарима да оду да се одморе, и кад остаде сам с Мргудом, стаде му гово |
| о живахнуше Турци, добивши опет слободу да могу радити што им ћеф заиште, не гледајући што ће т |
| добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се преда; а што велиш за Абди-пашу, пошљи само једно |
| ума Милована неко особито село.{S} Кажу да ће овај наш особењачки сусед Драгомир да доведе свој |
| анац.{S} А кад већ приђоше толико близу да је и речи разумевати почео, скочи као лав с места, п |
| ам ћесар, који је тобож прешао у Србију да помогне не би л’ се ослободила од робовања, а овамо |
| рављаше да се он заклео подићи Србадију да се ослободи, а не лудо погинути, које би за цело те |
| ш ноћас да се кренеш.{S} Ти ваља Абдију да затечеш још на Косову, па на том месту где је пропал |
| } Он је послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се они хрсузи с |
| е Кочо, кажи ми најватренију жељу своју да ти је испуним, да ти покажем колико те милујем!... - |
| у, ослободити може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнувши ножем п |
| >Пошто је у тренутку све прегледао вику да га сви чути могоше...</p> <p>— Кнеже Јоване Миленков |
| рже — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљаним јунацима у помоћи будем! —</p> <p>Али и |
| је је она већ звала својим, дао прилику да учини задужбину за покој душе свог господара а за зд |
| м...</p> <p>Драгомир уграби ову прилику да оде, па се учини да му тужна песма зададе толико јад |
| к небу, и у том положају учини се Мирку да је то неко небеско виђење, па паде на колена, и пром |
| друштва, он имађаше кад у оном тренутку да размисли како је то опасно, како лако може сломити н |
| и Коча бејаше срећан.{S} У том тренутку да је имао хиљаду живота, ни за једним не би зажалио са |
| е ногом на највишу стубу, и подиже руку да отвори врата, а кроз мртви ходник зачу се на један п |
| лавари, па сад кажите честитоме маршалу да је све истина што сам говорио, па нека гледа шта ће |
| обити Турке.{S} Дакле ваља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме оставити празан град, је |
| апала?...{S} С Богом остајте, у здрављу да се видимо! — покуша сиромах да дода мало весело, па |
| а.{S} Она климну главом на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре једним знаком каз |
| бадију!... па онда очајно паде на земљу да на хладној, земљи разхлади чело, које се распадаше о |
| га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга беше чудо невиђено, |
| ху Турци прзницу, који је баш имао вољу да се вечерас с ким год свади; па се онда обрнуше старц |
| што морам све сам јад, све саму невољу да вам причам? ..</p> <p>После оне ноћи кад се у Пањевц |
| од како беше отишао из села, исказа му да убише везира, и с великом слутњом каза му страхоте, |
| нички ханџар одсече му руку, не даде му да се убије.</p> <p>Коча се само заљуља па паде међ’ ле |
| а као поштен човек да живи, казиваше му да не жали јурнути и у највећу страхоту за добро браће |
| овну џенерала Михаљевиће, и заповеди му да са својом војском иде Крушевцу.</p> <p>— Шта треба д |
| pb n="188" /> на помоћи, и рећи ћемо му да се ми и сами управљати знамо!...</p> <p>— А часнога |
| ту трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из тако лепог сна пробудио, и |
| > <p>За то скиде калпак, клече на стену да у смерној молитви одлане срцу своме, али осим побожн |
| јим ће гађати, па само чекају старешину да их пусти да полете...{S} Напослетку јавља се главар |
| звишен.{S} Слуге по кући шапутаху тајну да кнежевић некуд ноћу иде.{S} Али за све то Коча није |
| !... — уздахну јадан Коча па онда викну да је надвикивао и саму јеку од страшних плотуна — Браћ |
| и руку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај поглед тако потресао, да |
| , подизаше, па за то се брзо попе на њу да би видео шта је.{S} Али кад се по стрмој стази попео |
| да хоће да ископа гроб своме господару да му свето тело не разнесу бесрамне грабљивице, па онд |
| мах оправимо три поуздана човека ћесару да му јаве шта ми овамо починисмо, и да шиље помоћи сад |
| д радости.{S} Брзо оправи гласника цару да пита хоће ли примити предају, и цар му јави да је пр |
| у му радосно зготовити господску вечеру да ми се поткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга |
| жати а да не полети к том дивном створу да једним пољупцем у себе стопи сву ту божанствену лепо |
| одмах отворити врата већ приђе прозору да види ко је то још будан.{S} Крај димњака куњао је ст |
| послушност.{S} Ви сте придани моме кору да вршите моје заповести а не да ме учите! -</p> <p>Мај |
| S} Они заиста беху пријатељи, живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом м |
| ли су те с војводства.{S} Прогласили су да си ти са целом војском прешао к Турцима, па се сад з |
| није ништа, али он је — ох што није ту да једним ударом смрвим безбожно псето — моју добру кне |
| којим је заслугама задобио толику пошту да га везир седа себи уз колено.</p> <p>Крваве очи у ве |
| не засијаше се.</p> <p>— Е добро, ја ћу да гладујем само нек се он храни...</p> <p>— Али ја не |
| ми будеш побратим? —</p> <p>— Ја не ћу да те питам за име ни за род.{S} У боју сам видео како |
| ништа скоро не знађаше.</p> <p>Ја не ћу да досађујем онима, који ово ушчитају, само тим па тим, |
| ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да причам?...{S} Каким речима да искажем оно, што се је |
| о то речем, не ће ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коч |
| лика тајна, коју нико не зна, и коју ћу да вам... али — ту се бака нечега сети, па као што оне |
| ће поћи из Филибета — ох... али ја нећу да је погазим.{S} Ја ћу се удати за мрачни гроб, кад си |
| му...</p> <pb n="235" /> <p>Али ја нећу да певам ту песму, кад је не умем онако испевати као шт |
| крива своје горке уздахе...</p> <p>Нећу да причам како је Фејзија нашао траг Абдураманов.{S} Љу |
| о ми Бог <!-- нешто недостаје --> срећу да доживим!...</p> <p>Цар се насмеја, па ме потапше по |
| свога вранца као да хоће измаклу срећу да стигне.{S} Он је био толико занесен, да ни опазио ни |
| ашири руке.</p> <p>— Не Надино, ја хоћу да те испратим! — И оне сиђоше низа стубе на мермер-авл |
| p> <p>- Погодио си Мргуде...{S} Ја хоћу да свиснем... одговори Коча испрекиданим речима и замиш |
| ти волиш кад и ја уз тебе јашем па хоћу да ти учиним по вољи, јер нема тога труда, који ја не б |
| снађоше Србина у ово време, о ком хоћу да причам.</p> <p>Али како ћу да причам?...{S} Каким ре |
| о што си право казала већ што само хоћу да слушам то слатко гукање твоје! —</p> <p>Периза као д |
| хата некакога бега, који је ушао у кућу да чека вечеру, коју му мораху укућани зготовити.{S} Ов |
| и сносећи да их Турчин гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, борци за слободу. |
| то у харему догодило, а други увераваху да му је некакав ферман стигао, приступи везиру један Ј |
| о пушкарања и омање задевице показиваху да још траје крајина...</p> <p>Џенерао Михаљевић пређе |
| </p> <p>Све девојке љубопитно очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, а она мудра познаватељка па |
| ајверније слуге јер од смрада не могаху да му јела доносе, и они се разбегоше.</p> <p>И сад Мрг |
| } Братски се загрлише па дуго не могаху да проговоре од радости.</p> <p>— Добро ми дошао господ |
| о да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим очима, већ мнидијаху да то неки мађион |
| не виде чуда од Турака, за која знађаху да ће сваког тренутка навалити на јадног Србина.</p> <p |
| тајаху око ватре мирно, јер они знађаху да ништа не скривише, па зато доста спокојно очекиваху |
| аборима код цркава, које сад не смеђаху да оскврне бесне туркешање, тако зборише седи српски кн |
| ворали црни гробови, и мртваци устајаху да се моле Богу не би ли их једном избавио те страшне з |
| поред којих пролажаше, и који мнидијаху да ће затећи само од страха полумртву рају, да они веом |
| у да их ту раја чека, јер они мнидијаху да се хајдуци из својих гора не смеју маћи.</p> <p>Ја м |
| у да верују својим очима, већ мнидијаху да то неки мађионик шалу са Шапцем збија; али кад видеш |
| ад би га год после слушали једва чекаху да опет продужи.{S} Његов глас беше слађан као мирис од |
| 10" /> војске које чисто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи из овог чудног састанка, радосно к |
| метавши предива на крила пажљиво чекаху да се почне приповетка.</p> <p>Коча није могао сам себе |
| спремни били, па само нестрпљиво чекаху да их витешки вођ поведе на душмана.</p> <p>На послетку |
| ака дан од срца молити милостивом алаху да те сачува од свака зла, да ти испуни све жеље честит |
| још не знађаху на чему је ствар, мољаху да им се приповеди, док ће један имам започети причу, а |
| акав састанак.</p> <p>Док Турци мишљаху да су угасили и најмању искрицу, из које би могао плану |
| у том тренутку кад се Крџалије спремаху да пођу на Једрене, наједанпут угледаше у својој средин |
| камо ли Турци, који ни у сну не сањаху да их ту раја чека, јер они мнидијаху да се хајдуци из |
| брижан и невесео, и док једни говораху да се нешто у харему догодило, а други увераваху да му |
| pb n="263" /> уста Кочина и они осећаху да та слатка, племенита уста враћају те пољупце, само ш |
| овите беху лепе виле, јер оне не хоћаху да и један смртник може казати како је видео вилинско к |
| од Левчана, јер се они сви заклели беху да ће му се осветити за свога Кочу који свакоме беше ми |
| крвавим, у коме ће пролити своју крвцу да из ње никне његовој деци дивна слобода.</p> <p>— Кап |
| о из пуне куће, из њеног добра на улицу да се просјачењем храни.{S} Али се онај угурсуз преварн |
| 185" /> се беше тако замотао у кабаницу да су му се само очи видети могле.</p> <p>После првих п |
| ђу тим непрестано трчкараше у коњушницу да види да л’ му је намирен вранац, кога миловаше <pb n |
| па узабра свежу <pb n="114" /> љубичицу да јој се с њом играју нежни прстићи док Фејзија не диж |
| силну војску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђини борила с ду |
| збораше незнани јунак, па приђе старцу да се с њим пољуби, али се овај од њега као од каке стр |
| продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да му вила име зна — ја сам те веома омиловала.{S} Би л |
| нити!...{S} Па онда навали опет на Кочу да оду на село; и овај пошто се још мало противљаше, на |
| он посла гласоношу у град и позове пашу да се преда, али бесни Осман одговараше зрневљем из топ |
| р озбиље тако збориш?{S} Та ја мнидијах да се ти шалиш!{S} Зар ме доиста не познајеш?... —</p> |
| ожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па да истерамо из земље те ћесаровце! — и ср |
| ју, но се преварише, везир умеде на мах да угаситу ватру, па опет дељаше подједнако правицу, оп |
| <p>— Рђо од рђаковића! — грмну — намах да си умукао, па немој да заборавиш да је то мој брат! |
| већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да си спремио све што треба војсци за пут.{S} Ми полази |
| на препадоше се кад им каза да ће одмах да полази, и кад чуше како једном момку заповеди да му |
| здрављу да се видимо! — покуша сиромах да дода мало весело, па одлети на поље; брзо скочи на с |
| соше његове речи, али га још беше страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је пов |
| Ох камо те до сада?{S} Мене умори страх да те нигда више видети не ћу! — притискиваше обрадован |
| ...</p> <p>— Браћо, мене је чисто страх да помислим да је ово све истина што очима видим, све м |
| жељно чекао и на послетку опет доживех да те видим.{S} Слава буди Богу!—</p> <milestone unit=" |
| и, а светлост све већа.{S} Ја већ видех да од мене нема ништа, па барем да видим <pb n="30" /> |
| трзање, а несу могле помоћи, пустише их да љубе прах своје деце, да га распознају...</p> <p>... |
| одољубивим и лепим српкињама, молећи их да срдачно пригрле све што се тиче напретка и изображењ |
| у прави српски јунаци — ох, та и ја бих да смем тако исто мислио — али ово гадно створење, ова |
| и честита шћери везирска, што се усудих да ти санак покварим, ма ја ти имам на само нешто казат |
| очи на коња.</p> <p>Мати изађе пред њих да запита куд су наумили, а они се сагоше преко својих |
| јачким очима сузе...{S} С тога не могох да ти не захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{ |
| ро, госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно продиванимо! — |
| сам мислио кад од куће с војском пођох да ме у Косову већ чека силни серашћер Абди-паша од Јед |
| теше ови орлови у град.</p> <p>Ја рекох да су Арбанаси у многоме јако налик на Србе.{S} И они д |
| рити.{S} Кад одем прексутра у Јастребац да наберем лековитих трава, ја ћу гледати да ухватим ка |
| једном четом оде кући својој у Пањевац да проведе зиму.</p> <p>И у Арбанаској настаде због зим |
| од влашких кнезова, кад поче влашка реч да вреди баш колико и турска, онда се они разгоропаде, |
| на мах уверити.{S} Само треба једну реч да чујеш, па ћеш све дознати. -</p> <pb n="223" /> <p>— |
| писму пише, па за то зададе поштену реч да ће све онако учинити како му заповеди Мргуд, и за не |
| ети — настави старац Новаковић - па баш да им је сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо се |
| } Хајде да и ми идемо нека не мисли баш да ми немамо коња!</p> <p>— Прођи се Бога ти!... одгово |
| ати Радич — ти си нагао, па не помишљаш да у Београду има Турака, који ће намах излетети из сво |
| растурили и побили Турке, али шта знаш да не ће кака ордија поћи од Ниша овамо.{S} Па онда ко |
| валио?{S} Хоћеш на ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатк |
| Хеј, јагњенце моје, како ништа не знаш да су пањевачки момци највештији лисци, па само раде ка |
| ..</p> <p>— Ћути Мргуде; зар ти не знаш да ти је бабо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и дове |
| Али Боже, ти знаш моје срце!{S} Ти знаш да сам ја то учинио само да спасем живот, али не за мен |
| а то имам нешто да те питам.{S} Ти знаш да ја живим само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по душ |
| Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живети!... |
| за своју родбину запиташ, и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?...{S} Па |
| е јагњенце моје бело!{S} Што се устежеш да изустиш оно, што тако јасно једно другом у очима чит |
| р тако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и он је миловаше по лепушкаст |
| био, а ако мало боље прогледаш, видећеш да пре несам могао доћи!...</p> <p>На ово се Мргуд снев |
| ше млади јунак у себи — помајко видећеш да ћу моју <pb n="78" /> заклетву славно извршити, да т |
| Кад пођеш тим редом чадорја помислићеш да си зашао у шуму где се резлеже цвркут небројених тиц |
| !{S} Тако каже наша пословица.{S} Хоћеш да ми будеш побратим? —</p> <p>— Ја не ћу да те питам з |
| несмо под мојим кровом појели?{S} Хоћеш да одеш, а и да те не види народ коме си толико добра д |
| ш? — питаше изненађено Арбанас: — Хоћеш да ме оставиш а ни залогаја хлеба, ни мрве соли несмо п |
| и...</p> <p>— Не разумијем те шта хоћеш да кажеш.{S} Говори сербез, шта је?</p> <p>— Не смем ти |
| кореваше један.</p> <p>— Знам шта хоћеш да кажеш, али тако ми Бога вараш се, Фејзија и сад не з |
| најсветије смирне, па ти се чини хоћеш да изданеш од божанска мириса!</p> <p>— А од куд ти то |
| е Фејзија кад саслуша Кочу.{S} Ти хоћеш да одлазиш?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш |
| се ослободи црна робовања?{S} Ти хоћеш да у првој ватри погинеш?{S} Шта ће без тебе сиротиња р |
| Не бој се капетане, ми знамо е ти хоћеш да нас кушаш, али видећеш с какима си почео бити жесток |
| се опи од радости...</p> <p>— Чим хоћеш да ти захвалим дивна моја спаситељко?...{S} Казуј, ако |
| једно другом заверисмо!...{S} Зар хоћеш да останем код тебе; а нек уђу Турци у наш завичај, нек |
| Фејзијо!... кораше га драга — зар хоћеш да будем несрећна?...</p> <p>Овим речима он се није уме |
| , па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да се више никад не видимо?...</p> <p>Младић још не зна |
| мах да си умукао, па немој да заборавиш да је то мој брат! ...</p> <p>— Ба! — одговори Мирко см |
| <p>— Шта гледаш у облаке, зар не видиш да хоће да се скрхају један преко другог трчећи некуд к |
| и се шта је и како је — та зар не видиш да су они отишли, и да ти је захвална кћи послала цвећа |
| јадном, кукавном народу...{S} Ти видиш да сам ја свагда чинио колико сам могао, али су моје си |
| за што се титраш са мном?{S} Ако велиш да сам ти роб, онда <pb n="109" /> што питаш шта ћеш чи |
| {S} Звижде пуста танад око тебе, мислиш да је киша, а ти само певаш и подврискујеш, па хајде уп |
| ко ми оружја, преварио си се ако мислиш да ја Србадију за то од Турака ослобођавам да буде твој |
| влада: —- Победио си ме, али зар мислиш да ћу ти ја с мојом ћерком чибук палити, или коња водат |
| Надина достојанствено — или зар мислиш да би ти се ја жива вратила, а да реч не одржим? —</p> |
| и подиже.</p> <p>— Ох, што ме не пустиш да умрем под твојим ногама?{S} Ја несам достојан да пог |
| рпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да заборављамо да смо Арбанаси? —</p> <p>— Живео Фејзиј |
| :id="SRP18631_C11"> <head>XI.</head> <p>Да је београдски везир имао толико очију колико на небу |
| ше сакривен дични стас у цуре. -</p> <p>Да није ни речице проговорила, млад јунак би јој испуни |
| да бити жена једном харамији!...</p> <p>Да није Фејзија видео лепу Перизу, да га кроз срце не м |
| ега тога обузе га и гризлица....</p> <p>Да л’ знате ту бољку, која човеку полако скида тело, чу |
| тим крвницима њен је Фејзија...</p> <p>Да ли да сатре војску једренску, па да се час пре загрл |
| оља благословене српске земље...</p> <p>Да се нешто у тај мах возар окренуо и агу погледао, вид |
| ом својом, па га дуго гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чуо ове речи што их тихо |
| це, али од Фејзије никака гласа.</p> <p>Да л’ је доиста заборавио своју вереницу, да л’ је доис |
| о за роман толико и за ме самог.</p> <p>Да се какав народ изобрази, да се у њему распростране н |
| реми вранца, узјаха, па одјезди.</p> <p>Да су га сутра запитали куд је јахао не би им умео каза |
| е разговор с беговима.{S} Цар им је све давао осим оружја.{S} Те тако по подне прође Мемед-ага |
| , ропски сносећи да их Турчин гази и не даваху да нико спомене да они беху крџалије, борци за с |
| pb n="39" /> пламом, који толико узноса даваше његову мушким лицу, и он беше опет онако леп, он |
| а у село тумарне...{S} А свака домаћица даваше му част и пошту што је знала боље, јер оне речи, |
| лачио, Коча опремаше коња, јер он се не даваше да га момци оседлају и зауздају, то је само Коча |
| а то не беху обичне девојке, које му не даваше мислити необично доба и место, не могаше мислити |
| >Месечина беше као дан, и њена светлост даваше и онако чудном положају још већу чудноватост и т |
| престано смрдљив ветар који као отровом дављаше јунаке...</p> <p>Вођ није знао шта да чини...{S |
| еком младом арбанаском витезу, што је у давнашње доба живео и који је тако дичан, тако леп, так |
| тпочине:</p> <p>Док је свануло, Коча је давно био обишао своје страже па пошавши опет у стан за |
| и учини му се по звездама да је по ноћи давно прошло.{S} Више му се не спаваше, а овамо га је н |
| ико тренутака уђоше они у кућу, у којој давно већ све поспало беше, и све на прстима уђоше у Мр |
| а...</p> <pb n="276" /> <p>Сунце је већ давно село, угаси се већ сутоњ што онако лепо падне по |
| уди милином, а срце надом...</p> <p>Већ давно беше почело свитати.{S} Мрак мало <pb n="7" /> по |
| другдаш мртвачка тишина...{S} Слуге су давно поспале, а очајна госпођа сеђаше у својој малој с |
| ио, а млади вођ арбанаски махну сабљом, даде жуђени знак.</p> <p>Затресе се црна земља од страш |
| ао гром.</p> <p>То стража испред богаза даде знак да су опет навалили Турци, и сва српска војск |
| сте.{S} Чок аферим! — и при овим речима даде чочецима, који видеше да им се бакшиш спрема, па с |
| начки огледамо, па што коме Бог и срећа даде! —</p> <p>А вођ их умириваше казујући им да се не |
| гао веровати твојој заклетви што нам је даде, у светој пећини од Крџе.{S} Ох, јадна домовино!.. |
| зар тако брзо заборави заклетву што је даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослободи црна |
| оиста погазио ону свету заклетву што је даде пред светим сведоцима, пред небројним сјајним звез |
| д таких људи, он заборави обећање, које даде побри Сењанину, заборави да је он учинио те чочеци |
| > <p>Крвнички ханџар одсече му руку, не даде му да се убије.</p> <p>Коча се само заљуља па паде |
| И стари Драгомир тужаше што му судба не даде ни да захвали свом избавитељу, што не могаше ни је |
| десницу, која тако храбра беше, која не даде да старом, ослабљеном витезу турски пси тело појед |
| е хтеде да јој благодари, али му она не даде да говори:</p> <p>— Младићу — рече — ти си спасен |
| /> <p>Али то беше тих уздах, Српкиња не даде, да га крвник чује...</p> <p>А кад се сврши страхо |
| рављаш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице онда осрамоти |
| ину и свог господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одма |
| је жалосно погинуо војвода Тодор, па се даде на жао младоме кнежевићу, жао му беше злосретна ју |
| да не иде у бој љути.</p> <p>Младићу се даде мало на жао кад виде колико га жали сеја, па јој д |
| кад виде колико његов комшија напојнице даде па га за то запита.</p> <p>— Зар си је ти кардаш в |
| {S} Од данас си капетан!... па после ми даде доста новаца и неке заповести, које несу за казива |
| хитавши још брже — хвала ти Боже што ми даде прилику да тако ваљаним јунацима у помоћи будем! — |
| ао кад виде колико га жали сеја, па јој даде мало на вољу да се исплаче. —</p> <p>Али та туга б |
| уљак, гледајући да му верна стража знак даде; али стражари стајаху као кипови с окренутим лицем |
| на вратима од собе, и на прагу стајаше дадиља Перизина, која кад угледа како јој госпођа бледа |
| ја помогнем, пусти је намах!...</p> <p>Дадиља оде, али док је Периза замишљено неколико пута п |
| е сад лепа Периза сама са својом старом дадиљом и неколико ушкопљеника...{S} Али она је и волел |
| забунила.{S} Она климну главом на своју дадиљу да се уклони, и ова оде али је најпре једним зна |
| е испуњавати заповест коју вам мало пре дадох!{S} А ви господине — окрену се другом једном офиц |
| осподине маршале, — говораше мајор коме дадоше таку заповест — ја ћу извршити заповест, али пом |
| {S} Тамо нађох доста пријатеља, који ми дадоше новаца и одела, који ме упутише где треба да се |
| је наградио Бог оне, што радо и весело дадоше овај живот свој за највећу светињу човечанску, з |
| рећи их, и помињући им заклетву коју му дадоше.{S} Али све те речи и опомене беху излишне, јер |
| Али ти си се узалуд уплашио од њега.{S} Дај ми хиљаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим |
| лија, па онда приђе и узе га за руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други отац!... —</p> <p |
| премљен? —</p> <p>— Све је готово, само дај ми оружје, јер која вајда од самог силава баш и ако |
| носитим грудима злаћене токе?...</p> <p>Дај Боже, али мрко, тешко...</p> <p>Такав покор почини |
| ајиново убијство.</p> <p>Ох, камо срећа даје к небу погледао!... - -</p> <p>А стара мајка преми |
| ко осећање, које јој чисто једва дисати даје...{S} Она се сетила своје Перизе своје миле госпођ |
| да искажем оно, што се једва помислити даје?...</p> <p>Или, зар има речи, којима се зулум турс |
| о што ти га и ја недостојни слуга његов дајем... и пошто је благословио младића, нестаде црног |
| у харему ради.{S} Још из баште се чуло дајире, које уз ћемане и таламбас са горњег боја позвец |
| анета, досади му се слушати једногласно дајире, пљесну рукама и викну:</p> <p>— Чочек-кьзлар!<r |
| емане, уз које певаше млада дајирџика у дајире, које позвецкиваше као дробне гривне на руци или |
| шаху ситно ћемане, уз које певаше млада дајирџика у дајире, које позвецкиваше као дробне гривне |
| овски поглед у лица својим друговима: — Дајте да се ми повучемо испред њих док сазовемо наше љу |
| ра, он је жарио и палио како је хтео не дајући ником ни за што рачуна.{S} Пред њим не бејаше ви |
| аговољачке чете и осам батаљона пешака, дакле свега петнаест хиљада, а онда раздели целу јуришн |
| полудети за оно неколико тренутака.{S} Дакле да је опет види? да се с њоме разговара?!...</p> |
| евић — то је богме позамашна гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хо |
| у срцу читаш.{S} Само се тако може.{S} Дакле не треба оклевати.{S} Ти се одмах опреми, па ни ч |
| нака и села истерати и побити Турке.{S} Дакле ваља послати силу да га ухвати.{S} А опет не сме |
| бито што оном хрсузу помаже и ћесар.{S} Дакле треба другим путем да га сатремо.{S} Кад се сврши |
| јетички разговор, којим и цвеће збори — дакле ме свакако чека бело девојче с ватреном и страсно |
| која бела перјаница видела...</p> <p>— Дакле сви падоше?...{S} Јуначки су пали, нека!... — па |
| у мирисавом лишћу јасминову...</p> <p>— Дакле се не варам — шапуташе младић, јер је разумевао т |
| помислити! — одговори Фејзија.</p> <p>— Дакле ти си роб слабе жене? шкргутну зубима срчани Крџа |
| нако задрхташе усне у младића.</p> <p>— Дакле то је? — премишљаше лукави Мргуд — добро кад сам |
| ка облачка неси опазити могао.</p> <p>— Дакле то на земљи негде грми! — помисли он прилегнувши |
| , али... уздахну старац горко.</p> <p>— Дакле се нешто још страшније догодило?</p> <p>— викне м |
| које им се у походе спремаху.</p> <p>— Дакле је куцнуо час! — премишљаше млади јунак у себи — |
| , пред својим официрима.</p> <p>— То је дакле та кукавица, тај мравак, који мисли с нама да се, |
| ова мајка сад зањ брине.{S} Промисливши дакле добро све то он се пригрну још боље кабаницом па |
| мете у његовим пакленим намерама.{S} Он дакле притрча својој вештини, па је тако лепо знао бесе |
| меши на Кочин одговор.</p> <p>— То ћемо дакле сутра моћи јуришити иа Шабац?... запита за тим.</ |
| аборавим тебе што си ми слободу, живот, дала?...{S} Пре би се сунце у воду претворило, али тако |
| е — продужи бака пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи — како је лепо то вилино де |
| ком врха сагледати можеш, а испод стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва два коњика ја |
| радио што си је овде зауставио да се од далека пута, од силних борба одмори, па ћеш видети како |
| </p> <p>Он беше на брежуљку, с којег се далека поља прегледати могаху.{S} Ово га особитом милин |
| су сами најмилотнији славуји!...{S} Из далека се чујаше како по друму шкрипе натоварена кола, |
| .</p> <p>На један пут стаде Коча.{S} Из далека се чула као нека грмљавина.{S} Погледа у небо, а |
| одину, док дође на једну стену, која из далека изгледа као суштни лав, који се спрема да на крв |
| као у какој тамној ноћи што светлуца из далека нека ватрица.</p> <p>Лепосава је неколико тренут |
| а ко преплануто цвеће.{S} Виленик је из далека гледао шта се ради па није могао чути шта збориш |
| кивање турско, и цактање оружја које из далека шушташе као шума у гори...</p> <p>— Пст! — викну |
| е Коча војсци својој, којој се песме из далека чути могаху, па пошто повечера и проразговори се |
| ком суду на ватри, од које, рекао би из далека, букћаше цело село.</p> <p>Јадне жртве као јагањ |
| кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну тишину чула бахат коњски, она је |
| на беше опасана јаким зидовима, који из далека изгледаху као неки бео појас од свиле, а неброје |
| не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из далека света, он ме држи за нечастива, само што сам дру |
| по потоцима што се у њему играју, и по далеким планинама око њега које стоје озбиљно а опет та |
| рне му се пуснику баш као у анатемњака, далеко му лепа кућа!{S} Па и сабља му није као у других |
| оде помилуј! — смерно се кршћаху баке — далеко јој лепа кућа!...</p> <p>— Ама зар ви слушате ту |
| кав стари војник, кога је живот и судба далеко одвукла од његовог завичаја, па много афијуна је |
| ора често због каке јазбине или пролома далеко да обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо досади ово о |
| ћ заповеда да се јуриши.</p> <p>Нема на далеко храбрости, којом Арбанаси јуришише на Једрене; а |
| сар, силан и богат, чија се царевина на далеко распростире, није задовољан са толиком госпоштин |
| о, којему се име <pb n="91" /> после на далеко чуло, и из којег никоше многи борци за слободу.{ |
| ер не беше ни једног човека или жене на далеко око Пањевца, коме она и њен Коча није учинио как |
| Она жива ватра, онај младић, коме се на далеко не могаше наћи друг, који <pb n="36" /> је први |
| ати ту халу, е баш си бињеџија да ти на далеко равна нема, како прелети као соко!... и уз то ст |
| спава.{S} Узалуд је склапао очи, сан је далеко од њега бегао.{S} Он хтеде да заборави што беше |
| игде ништа не могаше да опази, и ако је далеко видети могао.{S} Он успламте.{S} Чисто га нестај |
| црквицу варваринску, видео би колико је далеко отишао, па би се вратио кући.{S} За то он иђаше |
| чајно своје лепе руке: — Њена смрт није далеко, а Коче још нема...</p> <pb n="222" /> <mileston |
| дне превалило а липе испред куће бациле далеко по мекој трави своје густе сенке.{S} На трави се |
| угледала је Кочу и његове јуначке чете далеко иза Авале. —</p> <p>Тек што је свануло, и уговор |
| же вратити, а на послетку и онако не ће далеко већ мало да прогледа па да се врати, јер са зоро |
| ема много, а кад сване, ја треба да сам далеко од Једренета.</p> <p>— Је л’ ти коњ опремљен? —< |
| коња, па онда леже да отпочине, али сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи ј |
| најдаљи брегови и планине, што се тамо далеко бељаху од снега, чисто видети могоше.</p> <p>Он |
| гледа у каку румену ватрицу што се тамо далеко светлуцала као каква звезда...{S} Кроз мрак пром |
| заху у сунчане светове, а час га бацаху далеко испод земље, испод пакла...</p> <p>Он помишљаше |
| весео, кликћући ишли су за њим.</p> <p>Далеко путоваше.{S} Пређоше многе стазе и богазе, преје |
| p>— Та седи, ти си ми се тако уморио од далекога и мучног пута да не можеш ни да говориш <pb n= |
| Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђини борила с душманином, не пропусти да се к |
| де јој казивати колико се он ње сећао у далекој туђини, причаше јој колико се пута слатко успав |
| сад се она окрену око себе — није била даље од мене колико до оних тамо девојака!</p> <p>— Па |
| е, па чисто паде...{S} Али што је прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати |
| ти својој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд уморен полако за |
| јка гледаше за оном гомилицом, која све даље и даље одмицаше испред њена погледа, и док лепа Др |
| и се вратио кући.{S} За то он иђаше све даље ни на што не осврћући се, не гледајући што неуморн |
| лач сеје његове, и одакле га Турчин све даље и даље одношаше.</p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мр |
| јкиваше да види којим ће путем, већ све даље брзо корачаше.</p> <p>На један пут стаде.{S} Пред |
| ћи се да их и не види, јахаше без бриге даље по селу, играјући вранца што најлепше знађаше.{S} |
| изгубити, па за то са свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не слушајући кикот, који се за њи |
| енутцима свога живота...</p> <p>Он пође даље, чисто је прелетео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину |
| руком, па онда онако исто пажљиво пође даље.{S} У целој кући све бејаше мирно и мрачно, само у |
| {S} Ох, судбо моја црна!...</p> <p>Пође даље.</p> <p>И заиста то беше тиха Морава, која слатко |
| није умео да изговори.</p> <p>— Чуј ме даље Кочо!... продужи вила, а Кочу прође језа кад чу да |
| ашније су од смрти... —</p> <p>— Не, не даље... — мољаше господар робињу — ја ћу све поправити! |
| . али... само... немојте Бога вам да се даље чује, — мољаше старица и ако је по себи знала да ћ |
| ми веровати, за то ћу да причам шта се даље учини, шта би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к себи |
| ам видела неколико виловњача, па шта ће даље бити? — прихвати једна што беше љубопитљивија.</p> |
| а опростивши се <pb n="121" /> одлажаше даље, и свуда су га тако дочекивали, свуда му се задава |
| окораваше.{S} Он устаде и смерно чекаше даље заповести.</p> <p>— Немој се ни мало чудити — гово |
| , или да га јуначки покајемо?... питаше даље Кочин друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да га освет |
| ек се истрчи, а он обичним ходом јахаше даље.</p> <p>Мећу тим Коча за час стиже ону гомилицу ко |
| оћени јунаци, у ком добијаху снаге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, док се не подигне каква |
| ој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд уморен полако заспи.</p |
| даше за оном гомилицом, која све даље и даље одмицаше испред њена погледа, и док лепа Драгомиро |
| е његове, и одакле га Турчин све даље и даље одношаше.</p> <p>Мрак беше одавно пао, а Мргуд се |
| p> <p>Бурни Фејзија не би кадар да се и даље уздржи, толика га срећа занесе.{S} Страсно зграбив |
| итам милост његова величанства, а ако и даље будете тако радили ја вам кажем да ћете одмах бити |
| ади; па се онда обрнуше старцу — Шта би даље ефендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит ла |
| о што оне свагда имају тај обичај — али даље од нас да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге де!{ |
| топовима да освојимо Београд! — Но чуј даље — ми не смемо оклевати.{S} Колико имаш ти свега по |
| иш добро колико је то зло.{S} Јер почуј даље...</p> <p>Везир га погледа разрогаченим очима.</p> |
| беше Кочу толико обузела да није могао даље сносити, већ зовну Мргуда да се с њим разговори.</ |
| Лепосава!... сиромах старац није могао даље.</p> <p>Ове речи јако потресоше младога вођа.{S} Б |
| .{S} Синко, послушај моје речи.{S} Мало даље од овог смиљаника, на ком се разговарамо, има у тр |
| тужно погледаше свог јединца, који мало даље од ње лежећи на трави, беше се загледао у кебо, па |
| шта за се.</p> <p>Мргуд стајаше мало по даље па гледећи у земљу гризаше своје усне тако јако, д |
| ли па се окрену Соколовићу који мало по даље стајаше:</p> <p>— Капетану, гледај да што скорије |
| ади да не би крв пала.</p> <p>Они иђаху даље, али без оне отоичашње шале и веселости; а Мирко с |
| S} А кад се и то све утиша чујаше се из даљине потмуло клопарање каке воденице, или се наш Коча |
| падно викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Не дам му ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се |
| овори Коча: — за сад да ћутимо, и да не дамо ником да опази е смо ми незадовољни с ћесаровцима, |
| е, ја велим кад се пробуди Мргуд, да му дамо нешто од твојих хаљина и да га лепо нахранимо, па |
| рнуше сјајном небу, на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским |
| не умем захвалити тиме, што ћу се свака дан од срца молити милостивом алаху да те сачува од сва |
| пред господаревим чадором причаше сутра дан својим <pb n="239" /> друговима да је око по ноћи з |
| гуће продужити борбу, него се тек сутра дан настави.{S} Лаудон посла гласоношу у град и позове |
| лије на свету.{S} С тога је намах сутра дан побегао из Једренета са Перизом, нит ко зна куда, н |
| рајетини, али и то научише одмах сутра дан.</p> <pb n="82" /> <p>Намах сејмени огласише да је |
| ог умора већ малаксали!...</p> <p>Сутра дан настаде жива врева у кући Кочиној.{S} Ту беше гости |
| и продрети кроз кланац!...</p> <p>Сутра дан огласи зору, осим шеве, још и тресак из пушке који |
| џенералима да их чекам! —</p> <p>Сутра дан после овог разговора — то бејаше 15.{S} Септембар 1 |
| егова храбра војска канда није од Левча дан, ноћ, јурила, полете опет.</p> <p>Тек да зађе сунце |
| почеше брзо опкопавати. —</p> <p>Цео је дан прошао у спремању и с једне и с друге стране, али Н |
| {S} Он је са својом војском као бесан и дан и ноћ јурио, и трећа зора угледа га под стенама пон |
| , да ни опазио није како васцели божији дан пројаха, како је дошао до под Јастребацпланину; он |
| српском робовању био је по који ведрији дан, долазио је по који часак, у коме је Србин мало дах |
| знали да ће им га до <pb n="67" /> који дан поотимати, како би га у невољи сви скупа зграбити м |
| од тога бар за сад, него да остане који дан код њега да се мало прочасте, па могу после заједно |
| прекинемо јер је све бадава.{S} До који дан мораће се и он предати, особито што оном хрсузу пом |
| а, а задовољавао се тим што ју је сваки дан видети могао.{S} Ох!... можда много више среће, мно |
| оча код свога Фејзије, који му је сваки дан нове радости и забаве прибављао тако да овај није н |
| ла почела чаркања око Београда, и сваки дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по |
| онако мучио, трзао, кидао, па још сваки дан муке страшније постајаху.</p> <p>Тако прође година |
| крепи, стаде причати:</p> <p>— Пре пеки дан чујем испод руке да се видински паша с грдном силом |
| мирис од пролећне руже...</p> <p>„Бели дан опрашта се са светом, па га љуби оним ватреним пољу |
| о је последњи Марат 1788, тај знаменити дан, кад је први пут после Косова синуо Србину зрачак н |
| рку мрже и мучније било него да је онај дан Бог зна шта изгубио...</p> <p>Ту они мало поседаше |
| из горице виле.</p> <p>Како је Коча тај дан провео чекајући ноћ, а каке је муке ноћу претрпео ч |
| Пањевцу већ рад његове невесте, јер тај дан он се у варваринској цркви венчао са дивном Лепосав |
| Србина, којима не могаше проћи ни један дан, а да зверски не смрве и не погазе какав красни цве |
| упутише право у Филибе...</p> <p>Један дан на један пут опазише са страхом стражари од Филиба |
| ти и без боја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше двадесет, кад би други пресвисну педесет, а |
| it="subSection" /> <p>Месечина беше као дан, и њена светлост даваше и онако чудном положају још |
| ио не би.</p> <p>Беше света недеља, леп дан у пролеће.{S} Подне превалило а липе испред куће ба |
| плетака и невере.</p> <p>Беше леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по двору своме, слуге му се на све |
| Тешила ју је да не тужи што је тако вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Реч |
| чијих јој усана у једном тренутку сину дан, сунце, живот и све?{S} Да л’ је она жалила за јуна |
| јим четама на скуп.</p> <p>Не прође два дана а цело поље варваринско притисну силна војска.</p> |
| плакаше... али кад виде да прође година дана, а Мирко се још искрено каје, још не одустаје од с |
| ије постајаху.</p> <p>Тако прође година дана...{S} Година полаганог сисања чемера, година прође |
| 24"> <head>XXIV.</head> <p>Прође година дана како се свршила злосрећна Кочина крајина, и сад оп |
| та Коча ради и куд иде, особито од оног дана кад је видео колико је Коча са својим својствима н |
| ара црну савест своју која га је у сред дана тако мучила да ништа видети, ништа чути није могао |
| адан ветрић.{S} Ноћ беше лепа, лепша од дана.</p> <p>Сад се опет загрлише Надина и Периза: дуго |
| и знађаху, у бело чело што беље беше од дана, под нежно грло, да се чинило изгореће обоје у пра |
| такође коју рећи.</p> <p>Има две године дана, како сам често с чудним осећањем помишљао на жало |
| ће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од <pb n="184" /> сваког је шушња стрепио, а к |
| таком нестрпљењу чекао да прођу четири дана као што је Мргуд чекао, пошто оправи књигу.{S} Чин |
| весела и одморна да се ако затреба три дана без престанка бије.{S} Истина коморе им још не бех |
| се не запита: — Кажите ми зар је за три дана куга тако поморила Пањевац, да ни мачета жива не о |
| рлио своје мило злато...</p> <p>Али три дана!...{S} Ох како је то скупо време било за побратима |
| ва и помислити може.{S} Не прође ни три дана, а погана глава бегова котрљала се под ногама крџа |
| S} Што си се тако задувао као да си три дана трчао? —</p> <p>— Зло!...{S} Зло је Мргуде!... муч |
| у плач — али где ћу ја бити за неколико дана?{S} Хоћеш ли да те чекам у овој пустој кући, у кој |
| авио Кара-Фејзија...</p> <p>За неколико дана беше цела арбанаска земља чиста од зулумћара. —</p |
| око свога плена, па и опет на неколико дана пошто је сенуо Фејзијин јатаган нигде не би станка |
| урна...{S} После жеге, која је неколико дана трајала у лепоме Левчу, ове ноћи просу се силна ки |
| у, а немој плакати за мном, до неколико дана или ћу за навек код тебе остати, или ---</p> <p>- |
| бе остати, или ---</p> <p>- До неколико дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу ја бити за н |
| груди таласаху се бурније него да је по дана у најбешњем трку јурио свога вранца.{S} Чисто је с |
| месец, те се спрам њега виђаше као у по дана, то Коча заповеди да се све чете уклоне испред бог |
| дозна да Осман моли за примирје од пет дана горопадно викну:</p> <pb n="197" /> <p>— Не дам му |
| Не дам му ни пет сахата, а камо ли пет дана.{S} Нек му се топовима одговори! —</p> <p>Посланик |
| но бела лука, нека стоји тако четрдесет дана, па онда извади оно чесно те га задени у конђу, ил |
| е нагледа — чини ми се од ових пет шест дана има пет шест година како се несмо видели! — па онд |
| ај ми хиљаду јањичара, па ако за недељу дана не бацим његову главу пред твоје ноге, нека моја и |
| чуо све шта си ти починио за ову годину дана, па за то ме је и послао да те место <pb n="169" / |
| ти не могаше...</p> <p>Ала за ту годину дана поред нечувене гриже савети, пропаде му цело благо |
| то га снађоше за ово неколико последњих дана... - - -</p> <p>Сутрадан била је Кочина војска опе |
| зимско село зачини каквом причом из тих дана!{S} Како се свако пажљиво примакне каквом седом ст |
| а није ни осетио како прође читав месец дана од како је у Фејзијином стану...{S} Толико заволе |
| а.</p> <pb n="240" /> <p>Не прође месец дана, а Абди-пашу нађоше једно јутро мртва...</p> <p>Ле |
| се храбро борио!...{S} Кад би пре месец дана, а мене једном зовнуше к војводи Лаудону, те с њим |
| у моје силе још слабе, врло слабе...{S} Данас — ох како је оно страшан покољ био!... — данас са |
| од Бежаније до Земуна копаху опкопе.{S} Данас једни, сутра други побеђиваху, али до озбиљна бој |
| ох како је оно страшан покољ био!... — данас сам врло мало добра учинио, само сам овог анђеока |
| ога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга данас напала?...{S} С Богом остајте, у здрављу да се ви |
| лиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путовање!{S} Пор |
| а те не види народ коме си толико добра данас учинио да ти не ће <pb n="211" /> умети никад дов |
| и рече ми:</p> <p>— Ти си ваљан!{S} Од данас си капетан!... па после ми даде доста новаца и не |
| на се и не нада толикој срећи, којом ме данас обасу твоја милост — па онда дозва једног момка, |
| о је наумио, опет је нешто учинио да ми данас уживамо ово слободе што имамо.{S} Јер да не беше |
| аш и шалиш се с браћом, велиш ако немам данас, сутра ће бити и за данас и за сутра.{S} Па онда |
| А што си ми се Кочо сине нешто успавао данас?{S} Од кад те он чека.</p> <p>— Ја не знам нано.. |
| је он одиста љуби, па пође зањ, - и ето данас је у Пањевцу сјајна свадба...</p> <pb n="276" /> |
| и је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас за јело а ти си весео као тица на грани, а ако не |
| > <p>1.) Што ме нека господа, чији глас данас у нашој књижевности много важи, уверише да ти мој |
| ју пушку, онда удрите из пушака, али не дангубите много, већ за јатаган.{S} Издавши још неке за |
| ог зна како велика, па за то ни најмање дангубити није хтео, већ заповеди својој војсци да се с |
| оја је у највећој раскалашности трајала дане своје по механама; скупљаше је да се одупре неприј |
| ној слободи...</p> <p>Тако је проводила дане лепа ћерка филипског везира.</p> <p>Иа један пут д |
| се ико од вас надао да ће у своје старе дане оволику срећу доживети?{S} Та ово није робовање, в |
| заборавио и кућу и мајку и вереницу.{S} Дани му пролажаху као тренутци које гледајући лепо коло |
| ивот, какви ће то блажени последњи њени дани бити кад удоми оба своја сина...</p> <p>Хеј надо, |
| своја златна крила, а они страшни бурни дани живе још у причи.</p> <p>Колко се пута дивно зимск |
| очајања и сама.</p> <p>Истина пролажаху дани, пролажаху месеци, пролажаше црна вечност, црне го |
| чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, што их Коча тако проведе.</p> <pb n="47" /> <p> |
| На послетку народ се беше ужелео мирна данка, додија му крвава крајина, па за то бејаше задово |
| чекала заручника свога, дуго је бројила данке, на послетку им број заборави, а њега још не би.. |
| јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки покајемо?... питаше даље Кочин |
| беше узалуд, јер њој већ беху избројани данци.{S} Туга ју је тако силно потресла, да јој је жив |
| да ме је заборавио...</p> <p>Пролажаху данци и седмице, али од Фејзије никака гласа.</p> <p>Да |
| аше обузет путник, кога споменух и који дању кријући се а ноћу хитно путујући беше се упутио к |
| у...</p> <p>Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само да један сахат мирно проспа |
| дететом, које је она већ звала својим, дао прилику да учини задужбину за покој душе свог госпо |
| е што га барем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер ник |
| о ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Лепосаву за љубу узме.{S} Тај |
| ак могао би ја бити само да ми Бог није дао памети...{S} Или зар што је личнији на оку?{S} Ех ч |
| мало застајкиваше у својој причи да би дао времена онима што га слушаху, не би ли се они дивил |
| дуј се!{S} Завет што си ми га на самрти дао ево хоће да се испуни.{S} Радуј се, Србадија ће опе |
| важност <pb n="65" /> својој приповетци дао окрену турски као што је он мислио:</p> <p>— Валах |
| Тек што је свануло, и уговорени се знак дао, јекнуше опет топови са свију страна, и јуришне кол |
| не могу да начудим.{S} Кад ми је маршао дао заповест да се намах кренем, исказао ми је са две т |
| душу Мргудову...</p> <p>Он би сад радо дао што има, дао би све своје благо само да један сахат |
| а му приђе ближе:</p> <p>— Бог ти добро дао незнани јуначе! — прихвати му Бога старац тек сад, |
| може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта мислите како изгледа |
| остало јуначко оружје, па после сваког дара како га слатко љуби, како га милује сестринска рук |
| аче му се поглед низ планину, и како га дарну у срце оно што угледа испод ње!</p> <p>Сјајном ме |
| о је то учинио, јер га тако љуто у срце дарну онај поглед Лепосавин, оне очајно пружене руке ма |
| узела је у кућу што је ти после победе дарова старом Драгомиру у накнаду за ону коју му Турци |
| тке красио ми је прса цар немачки новим даровима што сам се храбро борио!...{S} Кад би пре месе |
| у гледати да ухватим каку гују, па онда даћу је теби Миленијо, усади јој у главу чесно бела лук |
| ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> <p>Лаудон се трже.</p> <p>— Ха ти с |
| абији, и јадна мајка узалуд заустављаше дах свој, да боље чује, јер коњаник што га она тако жељ |
| ашца, из којих га задахну неки божански дах, нека милота, за коју речи нема...</p> <p>Ох јастуч |
| о укоченом мртвом Кочином телу божански дах од тих пољубаца, све се више повраћаше живот у њега |
| бе бити сиње камење, јер им нема слатка даха, што их оживљаваше; срећно се вратио својим белим |
| живот?...</p> <p>Коча ућута; нестаде му даха у прсима.{S} Овај одговор решавао је срећу или нес |
| е заустави се храбри вођ српски да мало дахне.{S} У том угледа џенерала Митровског, који се дес |
| и стаде га плаховито љубити, а кад мало дахну од силног плакања, онда се наже на постељу па туж |
| је по који часак, у коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега још црње, јер после т |
| надајући се да ће тако моћи мало лакше дахнути душом.{S} И није се преварила.</p> <p>Она имађа |
| о својега Једренета и Филиба.{S} Ту тек дахнуше <pb n="94" /> душом, и једва опоравивши се од с |
| и спахија, који сваким својим отровним дахом умртвљаваше по неког дичног Србина, којима не мог |
| тамничне прозоре жудећи за само једним дахом у дивној слободи...</p> <p>Тако је проводила дане |
| овест се намах изврши.{S} И док кнезови даше момцима заповест да се спреме, а коморџије почеше |
| </p> <p>И две младе доста лепе девојке, два лепушката циганчета, које се дотле у једном куту сл |
| ча могао...</p> <p>Таман поче свитати а два брата одјездише из Пањевца.{S} Ћутећи јахали су они |
| ла се дуга узацка стаза да по њој једва два коњика јахати могу јер с друге стране поред целог п |
| ча свету свезу, која за навек свеза ова два ваљана млада срца.</p> <p>Пошто су се побратими под |
| а неразумљива сила у тренутку свеза ова два млада јунака, у оном свечаном тренутку кад се на кр |
| У здрављу!</p> <p>Тако се растадоше ова два пријатеља.</p> <p>Ала је лепо на селу прело!...{S} |
| азбирам. —</p> <p>Чудо што се мисли ова два младића тако подудараху, да је реч једнога била чит |
| едра месечина, угледа он још поиздалека два коњаника, која у најбржем трку јездише друмом.{S} М |
| ао чути шта зборише виле, али је од она два девојчета познао једно.{S} То беше главом јадна Коч |
| у Перизу, да га кроз срце не минуше она два оштра ока њезина, друкчије би одговорио на ове речи |
| , гледао ју је с пуно најслађег осећања два три тренутка у очи, па онда промуца:</p> <p>— Та ис |
| </p> <pb n="124" /> <p>— Аух, па још са два репа!{S} То им је ваљда старешина...{S} Куку мене с |
| " /> <p>Време је брзо пролазило, и наша два мала пријатеља беху већ одрасли момци.{S} Они заист |
| као да се од неког брани, корачи напред два три корака па кад стаде узверено своје буле гледати |
| да?...</p> <p>— Богме... тако је.{S} Од два зла ваља мање изабрати! —</p> <pb n="196" /> <p>Ран |
| се прелева, и за чији се пољубац закрве два брата рођена; певаше се назли-грло Лепосавино, рад |
| својим четама на скуп.</p> <p>Не прође два дана а цело поље варваринско притисну силна војска. |
| л’ у једно и тако љупком свезом свезује два срдашца, у оном немом лаганом притиску руке...</p> |
| о педест!... — па обори главу, но после два три тренутка, подиже се нагло па заповедаше.{S} Још |
| </p> <p>Док је Павао говорио, у Коче се два три пута лице промени.{S} Час блеђаше као крпа, а ч |
| А под густим црним обрвама блистаху се два црна ока, сјајна као сунце, жешћа од ватре...{S} Па |
| га му је и капа, па још острагу му висе два репа од њега... само што на њему нема никака веза, |
| “ — Овде имам прекиде причање па повуче два жестока дима из свог као песница ћилибара, и два гу |
| ка дима из свог као песница ћилибара, и два гутљаја каве, па онда на тенани продужи своју причу |
| љи, живели су да не може боље бити, као два брата, а Коча са својом мајком труђаше се да се у к |
| ; а шарваре се лепршаху и гоњаху се као два ветра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињств |
| те, што оданде се ништа више не види до два облака од праха, који се страшно комешају и кроз ко |
| ао тако да овај није ни опазио како већ два месеца прођоше од како је у Арбанаској, да није има |
| други, да то чисто постаде једна душа у два тела.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љубише, н |
| ше небројене лађе, и како за тили час у два маха пребацише на српску страну две грдне војске.</ |
| она што им је најстарија и води за руку два лепа девојчета бледа и увехла ко преплануто цвеће.{ |
| <p>Ко ће да искаже како страшно цепаху два срца, што се тако истино љубљаху, ове жалосне речи |
| не не знајући да ли су јој у животу још два мила блага; али слабачка је женска рука, и она се м |
| наређивао и нове заповести издавао.{S} Двадесет хиљада радника који су копали опкопе за топове |
| у славну битку одржао, сваки је најмање двадесет крвничких глава одсекао...</p> <p>Пошто се Коч |
| ја и без ичега.</p> <p>Један дан умреше двадесет, кад би други пресвисну педесет, а трећи стоти |
| си рекао!{S} Брже, брже!... —</p> <p>И двадесет јатагана сенуше, да у утробама злосрећних жрта |
| онеше, Кочина чета не беше само десетак двадесет хајдука, већ је то војска, кад је он кадар био |
| ноћас ћеш сјединити са својом четом око двадесет и некол’ко војника што претекоше од чете покој |
| !...</p> <p>— Е мој брале, па да је вас двадесет стало предањ, и да је стрела оли зрно из пушке |
| ашу? —</p> <p>— Џенерао Делин са својих дванаест батаљона, и с артилеријом! —</p> <p>— Да збиља |
| ман, морам такође коју рећи.</p> <p>Има две године дана, како сам често с чудним осећањем помиш |
| жалост наше историје прелазиле су га са две три речи.{S} Те тако, кад сам писао „Кочину крајину |
| ст да се намах кренем, исказао ми је са две три речи у чему је ствар, ја сам се чисто скаменио. |
| тек што му сузе не груну низ лице — од две стотине Радичевих соколова остало само педест!... — |
| ја за то и отишао био тамо; и не прође две године а ја постадох старешина. — Ишао сам у многе |
| У то исто доба спрам Београда радило је две хиљаде Сремаца, и Осман-паша непрестано је грувао и |
| од страшне хиљаде најљућега коњаника и две стотине најбољега пешца из везирове војске, једва и |
| ef target="#SRP18631_N3" />...</p> <p>И две младе доста лепе девојке, два лепушката циганчета, |
| е богме позамашна гомила.{S} Дакле узми две хиљаде, па да идемо под Шабац.{S} Цар хоће да те шт |
| вору познати могло, јер он не могаше ни две речи заједно да изговори.</p> <p>— Аман!...{S} Пома |
| м облацима да видим шта је, и видео сам две војске како се страховито боре! —</p> <p>Још веће ч |
| делови војске борити у јуришу.{S} Осим две стотине стрељаца одреди све драговољачке чете и оса |
| излазити жене и деца.{S} Беше их преко две хиљаде.{S} Цару се сажали па се окрену Соколовићу к |
| што је луђи па не жали живот ни колико две паре?{S} Такав јунак могао би ја бити само да ми Бо |
| њу разносити његово тело... -</p> <p>По две педи одскакаше грешник са постеље, тако је страшно |
| вео на Србију.{S} Тако смо дошли између две ватре, па сад реци и сам како нам је! — Пошто Лаудо |
| поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Зворника упути кака помоћ Ја |
| с у два маха пребацише на српску страну две грдне војске.</p> <p>Кад изађоше бегови и ефендије |
| шири вилинско коло, јер у њему беху још две виле.{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге п |
| да оставим нека ми робују браћа, а нас двоје да се узмемо па да живимо, или да се најпре борим |
| <p>Ако има среће и на овом свету, то су двоје одиста у том загрљају срећни били.{S} Они се само |
| и постајали, то је и разлика између њих двојице постајала све већа и већа.</p> <p>Једно вече ка |
| есе из ћесарије! —</p> <p>Сви похите на двор, кад тамо Коча на један пут стаде.{S} Није могао д |
| прозборивши неколико речи, сиђе брзо на двор те заповеди неколицини момака да поседну коње, и д |
| > <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, учини ми се сушти рај...{S} Све се блиста, злато |
| а онда пођем с војводом својим у царски двор.“</p> <p>Све љубопитно слушаше Кочину причу, па ка |
| женска рука, и она се морала вратити у двор...</p> <p>Сврши се жестоки бој.{S} Сталожи се она |
| p> <p>Мало доцније прође поред везирова двора, не би ли само још један пут видео то девојче, ко |
| ериза не могаше уздржати, већ полете из двора хотећи тамо где беше најжешћи бој; али <pb n="160 |
| ањ паде; али како би јој отац отишао из двора, намах би отишла у башту под један мио хладак, па |
| знала да је отац утростручио стражу око двора, у коме му беше јединче.{S} Она хтеде да се проби |
| ву причу.{S} Мене послаше да их зовем у дворану, јер тај мах засвира један из дружине на гласов |
| з Сења, јер њему Турци поклонише Кочине дворе; али несу рад њега тако одабрани сватови у Пањевц |
| е спусти се у црну сенку, коју везирови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растр |
| другу каку стену?...{S} Или да то несу двори какога аге, па су тако лепи и оправљени?...{S} Ов |
| она пружа своју белу руку на шуму пред дворима.</p> <p>Зулма жалосно подиже главу да мало прис |
| о се лепо вече зове.{S} Пред Хуршидовим дворима седе обе његове сеје зборећи тихо о брату своме |
| е њихов кикот разлеже по његовим грдним дворима, па му се учини да то одоше причати свој Србади |
| д Мргуд беше сам у својим грдним пустим дворима...{S} Нигде живе душе око њега да му бар једну |
| мења на највишу стену што још остаде од дворова чувенога војводе, седе на мекану зелену траву, |
| ред њим се уздизаху развалине од кула и дворова Тодора од Сталаћа што тако чудно изгледаху обас |
| ја седим овде чекајући неког из пустих дворова! —</p> <p>Поћутавши мало страсно прошапута:</p> |
| звезене...{S} Пламени коњиц дотрча пред дворове, па бесно и очајно копа црну земљу копитима а и |
| није ни мало мислила, она брзо улете у дворове, обуче братово рухо и оружје што заостало беше, |
| ивљаваше; срећно се вратио својим белим дворовима, који ће без тебе бити пусти и тамни као ноћ |
| ћесару на милости!{S} Али ми стојимо на двору, хајдемо у кућу! —</p> <p>И Кочо поведе милога го |
| Мргуд је рикао од бола да се прозори па двору тресли — али и Кочина је мајка пиштала, и дивна ј |
| Периза! — побеже.</p> <p>Фејзија похита двору своме не верујући да је доиста оно што очима види |
| на послетку остаде Али-Бег сам у своме двору са неколико старих робова кои га послуживаху; али |
| ко ти среће, тако ти лепоте твоје, ходи двору моме.{S} Моја ће те мајка као кћер миловати, моја |
| роваше цар српски, ту шетаху по царском двору, коме сад ни трага Турци не оставише, славни јуна |
| >Беше леп ведар дан.{S} Мргуд шеташе по двору своме, слуге му се на све стране поклањаху, али о |
| е, па се одмах опреми, те пође везирову двору.{S} Он је горео у чудном неком жару као што никад |
| астанак у харемској башчи, под мирисном дгуњом ил’ неранџом, како слатко миловање, како ашикова |
| сила Абдијина — четници се погледаше —- де оправите брзо једног човека да трчи на коњу тамо пре |
| — Живео Мустају, ти си честит човек.{S} Де нам сад отпевај штогод што ће бити кадро да нас мало |
| ла, али је сушта истина! — </p> <p>— Па де причај тето! — навалише с молбама од свију страна.</ |
| да се не чује!...</p> <p>— Немај бриге де!{S} Зар нас не познајеш?{S} Само причај...{S} Каква |
| оних тамо девојака!</p> <p>— Па Бога ти де нам причај како си је видела!...</p> <p>— Хоћу... ал |
| ује.</p> <pb n="66" /> <p>— Батали Ибро де! — утишкиваху Турци прзницу, који је баш имао вољу д |
| м сила Бога не моли бива, па шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref target="#SR |
| ико, ни Срби ни Турци не знађаху где се девају те аждаје људске; хајдука слабо беше, а и рибари |
| кну играчицама:</p> <p>— Ђузел Фато!{S} Девере ти окрените ону песму о красној Лепосави, што је |
| ти свега под оружјем војске? —</p> <p>— Девет хиљада господине џенерале! —</p> <p>— Охо — насме |
| и на послетку под четворицом заставника девет стотина Турака.</p> <p>Пошто они сви прођоше испр |
| се за руке па одоше све на прстима кроз девет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивн |
| се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човека, па му стане нешто говорити, |
| еленилом, и на њему таласаше се коло од девојака, таласаше се тако дивно као и песма коју играч |
| е у она бледа лица, оне гомиле момака и девојака, што савезана у један сноп, а по нагом телу на |
| е била даље од мене колико до оних тамо девојака!</p> <p>— Па Бога ти де нам причај како си је |
| ...{S} Још кад би се ко прикрио да чује девојачке исповести, или кад би могао слушати оне разго |
| азлежу!...{S} Па оне просте, чисте шале девојачке!...{S} Још кад би се ко прикрио да чује девој |
| свој ружичњак, коме више не беше нежне девојачке Руке да га негује, грљаше и плаховито љубљаше |
| па кад се почеше на ново разлегати лепе девојачке песме, он се опет привуче, али не да прислушк |
| це што при овим речима угледа у красним девојачким очима сузе...{S} С тога не могох да ти не за |
| да изгледаху као срасли с витким стасом девојачким и показиваху га у најлепшој, природној његов |
| еним луговима нежне песме из славујских девојачких уста?...</p> <p>Бог зна да л’ ће икад више.. |
| и се у игрању увијаху око пуних и облих девојачких руку као припитомљене лепе змије око мермерн |
| он ни пола ових речи изговорио, а нежно девојачко срце изли своја бурна осећања у још бурнијем |
| е.{S} Ох, како је тешко било том нежном девојачком срцу!{S} Више пута, кад је мало хладније раз |
| ивне на руци или богати ђердани на грлу девојачком.</p> <p>Међу весељацима беше и убица везиров |
| ="42" /> сина, и пријатно се насмеши, а девојка обори стидљиво очи к земљи.{S} Гости се почеше |
| Чудном снагом заповедаше над њим слаба девојка.</p> <p>— Добро ја те морам слушати.{S} Али вре |
| ред једном гомилом Турака клечаше млада девојка, па их склопљеним рукама мољаше за милост...{S} |
| је...{S} Поред боне старице стоји млада девојка, танког узраста а лепог вилинског лица, с дугом |
| са да бедне теши, већ то је сад одрасла девојка, која је у образима бледа као љиљан, којој у оч |
| и се на кобном месту и једна млада лепа девојка...{S} Па како страшно, како ли у исти мах дивно |
| срећа да не знам ту бруку.{S} Проклета девојка. <pb n="154" /> Она учини те моја отаџбина изгу |
| е Лепосава никад не помицаше.{S} Сирота девојка није се ни сећала себе и свога здравља, само да |
| ="130" /> <p>— Никад — прошапута сирота девојка, али више ништа није смела изустити.</p> <p>Па |
| Лепосава, да је тај анђео, та најлепша девојка на свету <hi>његова</hi>.{S} А зној од умора, к |
| јим рукама!...</p> <p>— Ох — заплака се девојка — а чим сам те јадница увредила те ми то помиње |
| Зар је Фејзија вечерас сам? — питаше се девојка полако; па онда одахнувши неколико пута, као да |
| је се ваљало осветити.</p> <p>За то се девојка није ни мало мислила, она брзо улете у дворове, |
| .</p> <p>— Не, не, то не ћу! — прену се девојка, а у лицу јој сијну као сунце неко особито, све |
| већма губи.</p> <p>— Ох Боже! — плакаше девојка клечећи у по ноћи поред постеље болничке, и скл |
| какав угурсузлук учинили! -</p> <p>Све девојке љубопитно очекиваху да виде шта ће отуда изаћи, |
| се опет привуче, али не да прислушкује девојке, јер то му се чињаше врло ниско, него дође близ |
| Еле на једанпут узеше виле у среду оне девојке стадоше им певати, стадоше их љубити, па их онд |
| оглед познаде Коча да то не беху обичне девојке, које му не даваше мислити необично доба и мест |
| N3" />...</p> <p>И две младе доста лепе девојке, два лепушката циганчета, које се дотле у једно |
| како та игра у срце дира младе момке и девојке, извијаше што боље знађаше.</p> <pb n="44" /> < |
| усница, а сваки ти беше лепа лица као у девојке, поносита и витка стаса као јела, само што за п |
| е сад, та ваљда не ћеш убијати на прелу девојке.</p> <p>— Донеси ти само.{S} С Богом!</p> <p>—- |
| ла и све онако ко у других вила.</p> <p>Девојке клекоше поред свете ватре што онако чудно обасј |
| сете својих ђаволија у младости.</p> <p>Девојке сакриваху једна другој главу у недра, као да су |
| Не могу!...</p> <p>— Онда си ме варала девојко, твоји су пољупци отров били, којим си ми само |
| кукавице! ... —</p> <p>— Не плачи лепа девојко, живота ми нико ти ништа на жао учинити не сме |
| овораше:</p> <p>— Немој ћутати најлепша девојко, не склапај својих лепих уста, најдивнији пупољ |
| душом, и час по час бацајући погледе на девојку гадно смешећи се, али она га одавно ни погледат |
| тарица спусти полако своје упале очи на девојче, и кад га је неколико тренутака гледала могао с |
| теби?... —</p> <p>— Како?!... — муцаше девојче не знајући од чуда шта да чини — дошао је?!...< |
| едан тебе, биће ти побратим; а најлепше девојче на свету биће ти вереница!...{S} Сад и теби тре |
| {S} За то она сад пружи руку вратима, и девојче се брзо обрну да види шта је, али ју је тај пог |
| вредила мајко?... па сад свладано тугом девојче паде на колена а главу што букћаше од силног пл |
| атрице извијаху се под њим као стидљиво девојче што се извија из жарког загрљаја.{S} Свуда беше |
| носиту главу као да хоће да увери младо девојче како ће јој бити захвалан на толиком миловању, |
| м плодом рекао би осмејкују се као како девојче што својим осмејцима и својим ђаволастим поглед |
| ачкао сам да је Коча веома заволео неко девојче Лепосаву!</p> <p>Мирко се чисто изгуби од радос |
| омирова ружичњака стајаше младо црнооко девојче држећи у руци један пупољак од руже, што се тек |
| о није знао осим за неко младо божанско девојче, у кога беху тако црне очи, тако румена усташца |
| веће збори — дакле ме свакако чека бело девојче с ватреном и страсном жудњом у мирисној башчи о |
| ?...{S} Ху!... — и ту се стресаше јадно девојче — не, не, жив је он, та да је погинуо, Надина б |
| учења...{S} Само се по које јадно нежно девојче — слаба женска страна — не могаше уздржати да н |
| акве нада...{S} Та зар зањ’ да пође оно девојче које Кочу љубљаше из све душе и срца?...{S} Он |
| ред рода и пријатеља чека још како лепо девојче румених обрашчића, а чистог анђеоског срца, кој |
| ајко, слатка мајко!... јецаше тихо лепо девојче, пазећи да својим гласом пе повреди светиљу ово |
| ти.</p> <p>— Та кажи ми само чије је то девојче? —</p> <p>— Неког наџак-чиче Драгомира из нашег |
| а, не би ли само још један пут видео то девојче, које је у свему свету једино силније од њега, |
| да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити на правди Бога, па онда јој приђе полако |
| уђох у њихову собу неко мало лепушкасто девојче с ватреним граорастим очима пуним суза питаше б |
| аном ракијом.{S} Кочина мајка погледа у девојче па у свог <pb n="42" /> сина, и пријатно се нас |
| а те мајка последњи пут пољуби,.</p> <p>Девојче жељно паде на побледела уста своје мајке, љубља |
| ја те морам отети у оца твога...</p> <p>Девојче га погледа, које страшније прође кроз његово ср |
| ох, немој тако јако тужити!...—</p> <p>Девојче подиже тешко своје мутне исплакане очи.</p> <p> |
| ути шта зборише виле, али је од она два девојчета познао једно.{S} То беше главом јадна Кочина |
| м је најстарија и води за руку два лепа девојчета бледа и увехла ко преплануто цвеће.{S} Вилени |
| трменима изгледају као осмејак блаженог девојчета у сред туробних лица озбиљних старица, и ти н |
| p>А шта је радио седи, јадни отац лепог девојчета, шта је радио стари Драгомир, који не имађаше |
| ија, које од чуда које од сјајне лепоте девојчета што му се сад много лепше учини, не знађаше н |
| наручје, па како су сви били занети око девојчета, нико није ни опазио како овај с дететом умач |
| стоко женско око опазило нешто, од чега девојчету нека страшна хладноћа кроз срце пролажаше.{S} |
| S} Она безазленост не беше као у других девојчица, беше нешто више но што сељани умедоше и поми |
| гује на лепушкастим обрашчићима веселих девојчица и невестица, јер неси могао ни њих видети.{S} |
| је њене другарице тако пажљиво слушаху, девојчице још весело певаху, али Коча не хтеде ништа ви |
| p>Ето, већ се скупљају живахне и веселе девојчице, скупљају се у шумици на старом прелишту.</p> |
| бацаше и надскакиваше.</p> <p>А и лепе девојчице погледаху га из прикрајка, скупљаху се у гоми |
| он се толико занесе за мирисавом косом девојчице, која му се учини црња од свионе гриве његово |
| у <pb n="190" /> разређивати, кад се са Дединог брда зацрнише топови и заставе, кад се разасу б |
| ка.{S} Они ме тражаху чудећи се куда се дедох од једног маха, али мене као да храњаше нека чудн |
| егова ватрена коњица, не знађаше где се дедоше они умиљати погледи, они ђаволасти осмејци, који |
| ће му се љуба удомити...{S} А Мргудова дела?...{S} Ни један човек није без греха па и он попра |
| његову велику душу, која беше за велика дела створена, којој овај живот беше мален, ово делање |
| е без греха па и он поправиће своја зла дела добрима, поред анђеока као што беше красна Лепосав |
| па зашто бих ја нањ потварао тако гадна дела?... говораше старац жалостиво тресући својом седом |
| га паклене муке стигоше рад његова црна дела...</p> <p>Бадава — више не беше ни једног циглог < |
| кога беше њихов храбри поглавица, којег дела толико задаше страха Турцима да га одмах прозваше: |
| и тамбуру.{S} Он је живео у сред већег дела своје војске, коју није хтео распуштати.{S} Дељаше |
| и.{S} Толике је победе одржао; из већег дела красне своје отаџбине истиснуо је крвопије српске, |
| ање, које осећаху срца њихова слушајући дела свога Кастриотића... </p> <p>Баш вечерас беше така |
| орена, којој овај живот беше мален, ово делање ниско, и која кад не имађаше прилике да се покаж |
| агор око коморџијских кола, где четници деле својим људима казане и храну што ће спремити за ве |
| ни хрсузи скаменише на једном месту.{S} Дели-Алија створио је у тренутку велику реку између нас |
| аборавио.{S} Он је послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те се о |
| моћу најсилнијег дива на свету, силнога Дели-Алије.—</p> <p>Ове речи учинише оно што је везир ж |
| ачу ове речи, па кад виде да се незнани делија, ког је он за сатану држао, и прекрсти, ослободи |
| ешки застор на вратима од собе, и један делија у господском руху уђе брзо.</p> <p>И ако се Пери |
| узнемирује Турке, за то је оправио сто делија да га ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђи |
| еше ни трага <pb n="168" /> ни гласа; а делије његове остадоше копрцајући се по пољу.{S} Ама бо |
| јатељски упита.</p> <p>— Гле још једног делије!... рече Стеван кад угледа Мргуда, који као неки |
| S} И не преварисмо се.{S} Паша и његове делије сметоше се као ћурке, док тек почеше по оном мра |
| заједно са сејом плакала, ти би с њоме делила слатку тугу, тужно сећање, а ено видим Хајка вес |
| ако знаднем, или да барем и ја с тобом делим бољку твоју, само нек ти је лакша!...</p> <p>Кнег |
| ше прилике да се покаже у каким великим делима, где би засијала са свом својом сјајношћу, а она |
| одатака имао, и то сам нашао од чести у делима г. В. С. Караџића, а од чести у запискама официр |
| ане бије Осман-пашу? —</p> <p>— Џенерао Делин са својих дванаест батаљона, и с артилеријом! —</ |
| што је један осећао тако је подједнако делио и други, да то чисто постаде једна душа у два тел |
| , онда Фејзија намисли да крунише своје дело, да заузме Једрене...</p> <p>Његова војска, која с |
| С тога сам се и ја усудио да прво своје дело посветим нашим родољубивим и лепим српкињама, моле |
| трашно завиђаше, и чије свако и најмање дело беше узрок да га још већма мрзи.{S} Али је Мргуд в |
| боловима које му беху награда за његово дело, придружи се још и глад... и жеђ.... </p> <p>Али о |
| ућен мојим лошим писањем, написати тако дело, које ће од праве користи по књижевност бити.{S} И |
| што му у срце паде кад је извршно крвно дело, све већа и већа постајаше, све га је страшније у |
| јуриша.</p> <p>Најпре одреди који ће се делови војске борити у јуришу.{S} Осим две стотине стре |
| но од средине, у којој иђаше он с већим делом војске и с коморама.{S} Али све узалуд, нигде ник |
| а прилика. — А ако погинеш у том светом делу, живога ми Бога ја ћу те осветити!--- —</p> <p>И њ |
| е војске, коју није хтео распуштати.{S} Дељаше народу правицу, а кад је био усамљен, онда се гу |
| м небу, на коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским потоцима, гд |
| умеде на мах да угаситу ватру, па опет дељаше подједнако правицу, опет брањаше права а смрвљав |
| мо се тукли, три пута смо више викали и дерали се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пу |
| рока његовог! — благосиљаху седе хоџе и дервиши срчући арапску каву. — Правда се опет навршила! |
| старац Новаковић - па баш да им је сила десет пута већа!</p> <p>- Оно, ми смо се заклели.{S} Ил |
| се, не би л’ Турци помислили да нас има десет пута онолико, колико доиста бејаше.{S} И не прева |
| Абди-пашу, пошљи само једно одељење од десет хиљада, па ти тај не ће видети Србије, а камо ли |
| оследњи пут растао, а како те сад после десет година походим!...{S} Ох, судбо моја црна!...</p> |
| ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута бити тежи.{S} И доиста није се преварно.{S} |
| оне силне џелате што иза њега на једио десет корака стоје, па само његов миг чекају; и да не в |
| сад ћеш све знати.{S} У град се увукло десет хиљада видинлија, поред свију стража што су на св |
| .{S} А у Кленку наспрам Шапца има једно десет хиљада с нешто топова.{S} Али што је најглавније, |
| татари донеше, Кочина чета не беше само десетак двадесет хајдука, већ је то војска, кад је он к |
| раше се, причаху један другом шта им се десило од кад се растадоше, с највећом сладошћу сећаху |
| > <p>— Валах и билах кардаш ево како се десило.{S} Саали Бег-Мујагић, што но је родом из Зворни |
| ту слагао.{S} Кад ми се год нешто чудно десило, свагда ми се јавио напред мој светитељ па би ми |
| p> <p>— А Бога ми браћо, да сам се тамо десио, имена ми божјега не бих жалио подметнути своје п |
| е и официри, који се у тај мах код цара десише с особитом милином гледаху младог вођа српског к |
| одине џенерале они витезови, који су ми десна рука били и без којих ја не бих никад ништа учини |
| бегле кукавице што их промаши арбанаска десница, и не зауставише се до својега Једренета и Фили |
| рђа.{S} Турци што их снажна крџалинска десница разби и растера, једва дочекаше ове гласе па се |
| е своје, док се не подигне каква снажна десница, у којој ће синути застава од слободе; у ком се |
| јер <pb n="151" /> у њега беше страшна десница...{S} Али није чудо, Коча је за таке часе и чув |
| >— Не јуначе, ако Бога знаш! — укочи се десница <pb n="107" /> вође крџалинског, немаде снаге д |
| а, којим би се избавио срамоте, трже му десница извезени јаглук, поји мирисаше као недарца буле |
| нутку кад хтеде да се прободе, клону му десница са сабљом низ доламу... </p> <p>Крвнички ханџар |
| вета српска реч, да ће хиљадама српских десница вршити његове заповести како зажели.</p> <p>Њег |
| у рају, да они веома зазираху од његове деснице, која окићени балчак од ханџара тако жарко приг |
| ла није...{S} Да л’ је ту било снажније деснице, каке у целом селу није, да се одупре насилним |
| емље па онда одговори:</p> <p>— Честита десницо падишина, све је добро по нахијама.{S} Мирна и |
| све?{S} Да л’ је она жалила за јуначком десницом што је избави, што јој сачува част?...</p> <p> |
| е могаше ни један пут да срдачно стисне десницу, која тако храбра беше, која не даде да старом, |
| воју мајку, па зато јој стаде обасипати десницу пољупцима — немој нано живота ти; та зар те ниј |
| му, па загушеним гласом рече, спустивши десницу на ханџар.</p> <p>— Идем опет у Једрене, ма ник |
| а посла напред, једне посла лево, друге десно од средине, у којој иђаше он с већим делом војске |
| том угледа џенерала Митровског, који се десног крила приближаваше, па му повика:</p> <p>— Шта ј |
| после на дивану пљунули у браду што га дете превари и оте му цео санџак од Уруменлије...</p> < |
| } И уз то вила непрестано љубљаше своје дете, и после сваког тог вилинског пољупца постајаху он |
| м Кочином и Фејзијином? —</p> <p>— Моје дете — уздахну старица, па као да Бог зна, каку тајну п |
| > <p>— То... не ће бити нано!... али се дете брзо покаја што тако оштро проговори мајци, јер ње |
| аницу па је простре на траву, те положи дете полако; за тим га с особитом милином гледаше.</p> |
| а хладном бињекташу пред кућом чекајући дете своје.{S} Ако би из далека кроз ону ноћну тишину ч |
| но к небу...</p> <p>Срдачно притиснувши дете на своје груди, разгрну му плаву свилену косу с че |
| падоше на ум оне силне бајке што их као дете слушаше од мајке своје о страшноме Јастрепцу.{S} А |
| из турских аждајских уста једно српско дете, да су слушали каке чудне речи донашаше Морави тих |
| а стада...</p> <p>Потурица пробуди мало дете, па кроз једну густу шуму одведе га врло близу сел |
| им беше посута стазица, јецаше као мало дете...</p> <p>Лепа Периза склопи очајно своје беле рук |
| гиња, а он иђаше за њом смерно као мало дете.</p> <p>Они клекоше поред постеље, па ћутећи љубља |
| ила, па често помислила.</p> <p>— Јадно дете, како за братом тужи и како вене!... — — —</p> <p> |
| гуд уморен полако заспи.</p> <p>— Јадно дете — прошапута његов избавилац — колико се уморило.{S |
| препући срце од жалости гледајући бедно дете, које после ових речи паде на земљу.</p> <p>— Бабо |
| кривено дете, и заиста сад угледа једно дете које се беше сакрило, а од страха занемело.{S} Он |
| једва исприча мајци како су нашли једно дете, које плачући тражи свога оца, и које је залутало. |
| нутку угледао у једном буџаку сакривено дете, и заиста сад угледа једно дете које се беше сакри |
| па тако слатко и мирно, као кад уморено дете легне у цвеће па заспи...</p> <p>- Зар већ оде мај |
| стајаше непомично, гледећи дивно вилино дете.</p> <p>Одиста човек не би могао на њему никака жи |
| де њеној причи — како је лепо то вилино дете!{S} Онаке очи, као што их има Драгомирова Лепосава |
| !... она!...</p> <p>Заиста лепо беше то дете, много лепше него што бака приповедаше, много лепш |
| лако њоме, ја ћу те сад стићи...</p> <p>Дете га погледа својим плавим очима, из којих тек што н |
| Зар и тебе однеше?... — издахну.</p> <p>Дете, кад чу глас оца свога, стаде плакати на глас, ста |
| а изгубити главу.</p> <p>Ади од покорна детета, што до сад само извршаваше мајчине заповести, п |
| рети, јер он сад постаде и плашивији од детета.</p> <p>Што више нестајаше блага то га хануме је |
| {S} Лице му беше румено и пуначко као у детета, а брчићи му се надметаху с обрвама, па не знаш |
| залутало.</p> <p>Кнегиња одмах пође за дететом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су |
| иљаду пута благодарила Богу што јој тим дететом, које је она већ звала својим, дао прилику да у |
| ојчета, нико није ни опазио како овај с дететом умаче на врата.</p> <p>Домаћин издисаше...{S} Б |
| ала од свога Мргуда, кога је од маленог детешцета одхранила до човека, кога је као своје очи, к |
| умире она старица која га је од маленог детинства примила у своје наручје, која га је из својих |
| јатељ од пријатеља с ким је друговао од детинства, и с којим је толико пута смрти на сусрет трч |
| Чико, за што плачеш?...</p> <p>Анђеоски детињ глас прође му као нож кроз срце, и његове очи под |
| за цело беше решио да више не буде тако детињаст; али преко ноћ усни му се у једном дивном сну |
| да ће видети.{S} Истина он не беше тако детињаст да верује оне бабске приче што се на прелу при |
| на ми посла!{S} Да и мене не мрзи онако детињасто китити се, <pb n="61" /> баш бисмо се могли м |
| Али ја не умем то да начиним... и лепо детиње лице изгледаше за један тренутак смућено, али бр |
| ју.</p> <p>Кочина мати одмах је из речи детињих дозвала шта је и како је, па се у себи радовала |
| едаше млада витеза с особитом милином и детињском безазленошћу, која јој се јасно на лицу читат |
| е више нежни анђелак, који ти се с оном детињском безазленошћу, с оним умиљатим црним очима, ле |
| које су умиљате као славуј што их је од детињства успављивао и будио својом песмом <pb n="268" |
| ра.{S} Њихова тела беху тако гипка и од детињства у тој вештини научена, да се један чочек мога |
| S} Овај га је бој стао петнаест храбрих детића, али он није тужио за њима, и ако му је сваки во |
| осиљају њихова имена.{S} Мала арбанаска деца међу свечевим именима спомињу и свету браћу, јер с |
| спред цара, онда почеше излазити жене и деца.{S} Беше их преко две хиљаде.{S} Цару се сажали па |
| ре жене па се џангрижу, а шта ће радити деца, кад то виде од вас.{S} Ево ја ћу вас намирити.{S} |
| е, које су све до конца гледале како им деца очајно к небу погледају, како их дим задављује, ка |
| воје видети, за навек прашташе од своје деце, па се скупљаху с обореном главом у Пањевац, дотле |
| ди српски кнезови гледајући срећу своје деце...</p> <p>Ади сви ови што се чудише понашању везир |
| е помоћи, пустише их да љубе прах своје деце, да га распознају...</p> <p>....{S}Или, којим речи |
| ке ни запевке слабога женскиња и нејаке деце што их до скора газише бесни турски хатови, већ ле |
| а и 2000 коњаника посаде, а 5000 жена и деце.</p> <p>Лаудон одмах стаде с војском у град, наред |
| д доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао није то чуо, он се јако беше занео у с |
| једна мушка глава не би поштеђена, осим деце...{S} Јер и ако бесна освета бејаше праведна, и ак |
| о весела бујна младеж игра, како нам на деци звекећу ђердани, за које се сад не бојимо бесних Т |
| лити своју крвцу да из ње никне његовој деци дивна слобода.</p> <p>— Капетане — говораше нека ј |
| а кад хтедоше поћи повика кум.</p> <p>— Децо, мени су моји стари причали, да је овај извор чудо |
| акије!...</p> <p>— А што сте се укочили децо? — караше Коча слуге — што не служите?...</p> <p>П |
| на бедеме, а женскиње остаде с нејаком децом да се Богу моли.</p> <p>И Периза је у свом серају |
| ску ка Крушевцу и к Алексинцу да његову децу, која су се у далекој туђини борила с душманином, |
| р показиваше, који их чуваше као рођену децу своју, но се преварише, везир умеде на мах да угас |
| b n="9" /> истрча јој на сусрет живахни дечко у шареној кошуљи и са свиралицом за појасом, кога |
| елиш кнеже Радичу? — запита Коча видећи ди он ништа не вели већ само оборио главу па ћути.</p> |
| околе.{S} Ни какав поштен јунак, а камо ди крџалија не сме спавати кад је јунак <pb n="259" /> |
| реба да се користимо помоћу најсилнијег дива на свету, силнога Дели-Алије.—</p> <p>Ове речи учи |
| ије заборавио.{S} Он је послао највећег дива Дели-Алију да нам буде у помоћи, и он је учинио те |
| коју сад показа, ево ти се заричем:{S} Диван један јунак, који је у свему вредан тебе, биће ти |
| е, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помислити, кад се само сети с каквом је |
| г града Мемед-ага Јањић брзо сазва свој диван да се посаветују што ће и како ће, јер већ сумње |
| рану што ће спремити за вечеру...{S} Ех диван ти је то живот војнички!{S} Ако имаш што данас за |
| р им се погледи чудно сусретоше.</p> <p>Диван то беше момак, на кога наиђе Коча.{S} Лице му беш |
| /p> <p>Кад изађоше бегови и ефендије са дивана, угледаше по шабачком пољу силно чадорје које се |
| . — Један рајетин хоће намах с тобом да дивани! —</p> <p>— Који је то роб што се усудио... загр |
| ка залечила! —</p> <p>Пошто су још мало диванили о том Влајковом јунаштву, отпочеше опет да већ |
| видела?! — забрзаше многе.</p> <p>— На дивану од кадиве сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаш |
| унца одсјајкује, — да му не би после на дивану пљунули у браду што га дете превари и оте му цео |
| а онима што га слушаху, не би ли се они дивили његовој речитости, и заиста после сваког тог поч |
| то је он таку слику често себи стварао, дивио јој се, забављао се њом.{S} Учини му се да је њу |
| трану пре погледати, чему ли ћеш се пре дивити!</p> <p>Периза изабра један џевердан — вреди спа |
| и бистра памет његова, којом се свачему дивити могао, сад га ни она не избави...{S} Пропаде му |
| ршеве кад их је пут на њих наносио, као дивље мачке, а прескакаху на оним својим малим ватреним |
| а крв...</p> <p>То беше млада Лепосава, дивна, несуђена љуба Кочина...</p> <p>Она брзо пролажаш |
| јуначе, ово ти је послала моја госпођа, дивна Периза! — побеже.</p> <p>Фејзија похита двору сво |
| > <p>— Похитај, похитај мало сури орле, дивна те замка чека!...{S} Тамо је мој драги Мирко...{S |
| ао би да је то красно Драгомирово чедо, дивна Лепосава...</p> <p>Али како се и она променила!.. |
| из собе, а после неколико тренутака - - дивна Периза паде у наручје свога Фејзије...</p> <pb n= |
| утавши мало страсно прошапута:</p> <p>— Дивна Перизо, ја те нигда више видети не ћу, моји слатк |
| ао и свака кукавица, приклињаше, али га дивна осветница није чула, већ настави занесено:</p> <p |
| док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у њој бејаше!{S} Не знаш на коју ћеш с |
| лину што је кажу миловање, у ком је она дивна јасминова башта, у којој је свака травчица њему т |
| то истина да је Кочина вереница, да је дивна Лепосава пошла за убицу Кочиног?...</p> <p>Тек по |
| тадима што по вама пасу!{S} Како ли сте дивна кад вас обавије тај сјајни танахни вео од румених |
| сеђаше бела вила, а на крилу јој лежаше дивна Лепосава, коју она миловаше и разговараше се с њо |
| но божанско појање...</p> <p>Песма беше дивна, али оно што више заношаше Кочу од песме, то беху |
| если — али и Кочина је мајка пиштала, и дивна је Лепосава запевала, а он није хтео да се смилуј |
| а би рекао никад више устати не ће, али дивна несуђена снашица знађаше тако лепо молити, тако с |
| своју крвцу да из ње никне његовој деци дивна слобода.</p> <p>— Капетане — говораше нека јуначи |
| ти...</p> <p>— Чим хоћеш да ти захвалим дивна моја спаситељко?...{S} Казуј, ако ће бити и што ч |
| тно стање, у ком беше због уживања тако дивна вечера, па зато сиђе с развалине, намири свога вр |
| мо му једно недостајаше, а то је што му дивна Лепосава није већ вереница љуба; али он није хтео |
| есрећи ипак среће осетио.</p> <p>— Хоћу дивна узвишена душо, с тога те сад много више милујем, |
| робље, окусивши ма и неколико тренутака дивне слободе, задавати страшне муке, и ако је буна угу |
| божанско створење има суште лице његове дивне Лепосаве...</p> <p>Оволика лепота тих необичних и |
| ко гадно код Пореча издао Кочу и његове дивне јунаке, али је он уједно знао да од Турака нико н |
| д угледа своју домовину, кад угледа оне дивне драге, у којима је он с јањцима одрастао, како се |
| уплаши сам од својих речи, сети се оне дивне месечине, сети се оног љубљења и заклињања, па јо |
| како више никада у животу не ће видети дивне оне лепоте враћаше се с обореном главом, док тек |
| им није до тога како се Текија на спрам дивне летње месечине бели?... -</p> <p>Не, друго их је |
| и мало размишљао.{S} Истина он се сетио дивне среће, коју би уживао кад би красна Лепосава била |
| његово, како је тешко било нежном срцу дивне Лепосаве да слуша она црна нарицања:</p> <quote> |
| д је јунак <pb n="259" /> над јунацима, дивни вођ српски, кад је он у невољи!—</p> <p>— Но тек |
| српска у струнама од гусала...{S} Још у дивним гласовима од тамбуре живљаше јунак над јунацима |
| оне престајаху онда се разлеже гора од дивних сватовских песама...</p> <p>Она се диже од извор |
| изађоше пред очи...</p> <p>Сети се оних дивних часова кад је први пут угледао Лепосаву, онако н |
| на другој се страни стана другче ужива дивно летње вече...{S} Кад пођеш тим редом чадорја поми |
| ам пријатељу, али опрости, тако ми Бога дивно ћу покајати велики грех свој. —</p> <p>Шахин раши |
| гнати сјајност његове победе...{S} И за дивно чудо!{S} Чисто би човек у чаролије поверовао.{S} |
| ином својим, па пошто га је похвално за дивно јунаштво, које заједно са својим четама показа, п |
| поред брата свога, пошто га је осветила дивно...</p> <p>Њихова света тела претворише се на мах |
| .</p> <p>Та зар нигда више да не заигра дивно коло, да се не проведу сјајни сабори код светих с |
| живе још у причи.</p> <p>Колко се пута дивно зимско село зачини каквом причом из тих дана!{S} |
| а његовој главобољи.</p> <p>Побро га је дивно допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за части.</p |
| говораше јој љубећи је — како си ми се дивно опремила — ни ја сама не бих те могла познати! —< |
| најсветију заклетву, а иза њега зачу се дивно божанско појање...</p> <p>Песма беше дивна, али о |
| чним вранцем стајаше непомично, гледећи дивно вилино дете.</p> <p>Одиста човек не би могао на њ |
| нице, а бела коса посребрњена месечином дивно му се спушташе по црној мантији до појаса.</p> <p |
| е врхове, с којих је толико пута гледао дивно рађање сунца, <pb n="6" /> оне страхотне провалиј |
| рукама мољаше за милост...{S} Ох, како дивно беше ово лепо чедо у тренутку највећег очајања... |
| у тако мило око срца, као да гледа како дивно румено вече, а то је њега често усрећавало.</p> < |
| ака, као да је хтела да се нагледа како дивно стоји долама оном витком стасу младога јунака, ка |
| као сунце, жешћа од ватре...{S} Па како дивно рухо на њој беше...{S} Сва се бељаше као вила...{ |
| ирно слушао, за тим кад ђувендија онако дивно поче певати о миловању, он се опи занесе се, па ч |
| озу беше...</p> <p>Ветар што лети онако дивно у вече пири, доношаше сад српској војсци преко ам |
| јуначку песму што их седи Мустај онако дивно изводити знађаше, па онда губећи се у густим обла |
| утећи љубљаху руке што су их негда тако дивно миловале.{S} Осећање беше тако силно да нико ни р |
| се српска војска из Арбанаске, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко време тако |
| грљаја српске и бугар-Мораве, које тако дивно ромораху испод старе срушене куле, као да причаху |
| е се коло од девојака, таласаше се тако дивно као и песма коју играчице певаху.{S} На први погл |
| си како красно певаше старац, који тако дивно изгледаше обасјан бледом светлошћу од месеца, кој |
| ним коњицима, као јелени.{S} То је било дивно чудо!{S} Та то као да не беху људи већ нека џинов |
| и и за данас и за сутра.{S} Па онда оно дивно путовање!{S} Поред оних силних досетака, песама и |
| уђаше га из обамрлости повраћаше му оно дивно зеленило његово...</p> <p>И по крџалијнском стану |
| а кад се уреде да трче халку, ала је то дивно погледати!...{S} Уредили се пусти на својим алама |
| {S} Па како страшно, како ли у исти мах дивно изгледаше поноћна прилика!...{S} Испод распуштене |
| а се најпре лако осмехнула, али иза тог дивног осмејка остаде на лицу зрачак наде...</p> <p>Ноћ |
| а да захвали <pb n="215" /> певачици на дивној песми, која му толиком милином обасу срце што та |
| е прозоре жудећи за само једним дахом у дивној слободи...</p> <p>Тако је проводила дане лепа ће |
| ше не беше станка после оног пољупца на дивном јастучићу.{S} Нигде, нигде чињаше му се немаде з |
| ан он се у варваринској цркви венчао са дивном Лепосавом, несуђеном Кочином вереницом.{S} А сва |
| ај свет у сену од најцрњих облака неком дивном светлошћу, која трепћаше као ватра.</p> <p>Једно |
| њаст; али преко ноћ усни му се у једном дивном сну оно красно лице вилине ћери.{S} Толико га ја |
| ни злаћани облачци, што трепћаху у оном дивном руменилу на небу, несу никад тако лепи били...{S |
| ије могао уздржати а да не полети к том дивном створу да једним пољупцем у себе стопи сву ту бо |
| а се упути једној гомили у којој гуслар дивном песмом о јунаштву и бојевима само већма распаљив |
| ожанствени сан живота људског, у ком је дивну младост своју провео...</p> <p>Он паде к земљи, п |
| ваше се назли-грло Лепосавино, рад чије дивоте стотинама младића бесомучки у пропаст скачу...</ |
| и сте опевали само мрвицу од Лепосавине дивоте, али и то је сувише! —</p> <p>Колико је и бесни |
| ивоту......</p> <p>Па колико нежности и дивоте беше у оном тихом обавешћавању којим се Фејзијин |
| ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају на оружје, али он мисли да и Коча није ништа |
| треба и војске у помоћ послати, само да дигне рају на оружје!...</p> <p>Свака Мргудова реч беја |
| {S} Хоћу, вели, да видим шта је.{S} Еле дигне се он у Јастребац.{S} Кад тамо око по ноћи, а беш |
| јих се чисто и он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепавице, зашто не <pb n="142" /> |
| кад видеше како захвално <pb n="149" /> диже очи своје к небу, захваљујући му за толику срећу, |
| ни, не беше још страшнијега од овог.{S} Диже се пуста магла од пушчана праха, па зави и стену и |
| ирих, невоља ме гони!...</p> <p>Фејзија диже полако главу, погледа га па онда тихо рече показуј |
| коњаник згрувају се на земљу; па их не диже никака видарица...</p> <pb n="25" /> <p>— Господе |
| вних сватовских песама...</p> <p>Она се диже од извора, па замаче за густо шибље које иза њега |
| е.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диже у планину.{S} Те овамо, те онамо, недаду му људи д |
| да, да није могао више да слуша, већ се диже па на кратко опростивши се оде, и одведе своју кра |
| леже...</p> <p>На један пут неко силом диже с њега јорган у који се затрпао беше, хотећи да се |
| није чуо братове речи, па на један пут диже главу:</p> <p>— Пошљи брате гласнике свима главари |
| њом играју нежни прстићи док Фејзија не дижући ока с лепог њеног лица говораше:</p> <p>— Немој |
| чело што чисто згараше од ватруштине, и дижући јој дуге свионе витице што јој беху по образима |
| како да ми после лакше буде кад станем дизати оно робље на оружје, ако ми Бог <!-- нешто недос |
| т као муњом у један мах згођени, тргоше дизгине па се чисто скаменише...</p> <p>Радич што је пр |
| Мораве, савлада га осећање, па пустивши дизгине своме вранцу покри лице рукама па се занесе, чи |
| м силним клопарањем, да му рука у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да м |
| о је он слепо улетао у ватру, у пушчани дим с тврдим поуздањем, да ће га разагнати сјајност њег |
| м турским кавама, у којима се кроз густ дим од наргилета могаху видети многи Турци како замишље |
| м деца очајно к небу погледају, како их дим задављује, како се бесомучно трзају, како обамиру, |
| м прекиде причање па повуче два жестока дима из свог као песница ћилибара, и два гутљаја каве, |
| е пије...</p> <p>Тамна и густа магла од дима из чибука и наргила спустила се од таваница, на ко |
| т склопи очи, а изгуби се у облацима од дима из нарђила.</p> <p>Надина ладе пред господарем на |
| е ћихлибар да на ново потоне у облак од дима...{S} Па онда тако исто по који пут погледаше и у |
| А шта да му речем за оружје?{S} Та сама димишћија вреди небројено благо, а камо ли пушке све у |
| } И њему у крвавој до лакта руци бејаше димишћија, са које капаше још врела турска крв...</p> < |
| ...{S} Проклети, Фејзијо!... ха!... — и димишћија као муња сијну, па му пролети кроза срце...</ |
| у није као у других људи.{S} Нит је као димишћија, нит као друге јуначке сабље да имаш шта ухва |
| чешће куцаше руком по окићеном балчаку димишћије своје шкргућући зубима и претећи ђаурима.{S} |
| један џевердан — вреди спахилука, а за димишћију и за јатаган није вајде ни трошити речи.{S} П |
| ин био!...{S} Јер ево шта се збораше по димним каванама турским, кад се зачуло да је везир убиј |
| ору да види ко је то још будан.{S} Крај димњака куњао је старац неки са седом на руке подупртом |
| Изнад Београда уздизаху се страшни црни димови као кака чудовишта огромни, а по кад кад доношаш |
| све стране поклањаху, али он гледаше за димовима из чибука, а не хоћаше ни да их погледи.</p> < |
| та, које се дотле у једном куту сладише димовима из наргила, изађоше на среду да играју.{S} На |
| шаркију у крило загледала се за густим димовима што се из нарђила извијају у врх чадора.{S} На |
| се веселио...</p> <p>Губећи се у густим димовима из нарђилета сеђаше бег међ неким својим ханум |
| гледао свога храброг вођа где се игра с димовима од нарђилета, као да се не може да начуди да л |
| се Турчин трже кад га угледа.</p> <p>— Дина ми кардаш — рече првоме до себе — ако ме очи нијес |
| а тешко хукну.</p> <pb n="75" /> <p>— А дина ти је ли лијепа? —</p> <p>— Валах и билах, нека ни |
| ва оћима да гледа покор што се ућини од дина и имана. „Е бива — реће ми једноћ — овај везир бац |
| ирац као да је знао како та игра у срце дира младе момке и девојке, извијаше што боље знађаше.< |
| и! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за војника.{S} Звижде пуста танад |
| о просипати своје медне речи, е онда не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше говорити, он и најмањ |
| е његова мила Периза, тако су га у срце дирале њене сузе.</p> <p>И тако се чувао стари везир да |
| беше жива жеравица, па је није требало дирати.{S} Али они прођоше и Крушевац, а нигде никог не |
| ..</p> <p>Али све то као да ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли облетаху његову |
| .</p> <pb n="47" /> <p>Кочу јако у срце дираше лепо тихо пролетње вече.{S} Оно једино беше кадр |
| игре и збора, али то све баш ни мало не дирну Мргуда, који прекиде Кочу у говору па му рече:</p |
| е мисле баш о том већати, ја ћу их лако дирнути у ону жицу која ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} |
| о, а да њу и не спази.</p> <p>Кочу јако дирнуше ове Мргудове речи.{S} Његово и онако разнежено |
| ођа.{S} Беше му тако тешко, да је једва дисати могао.{S} Сад приђе к Лепосави; она му пружи сво |
| еко тешко осећање, које јој чисто једва дисати даје...{S} Она се сетила своје Перизе своје миле |
| ича довде како пође пред цара, чисто не дисаху.</p> <p>„Ја мој Боже, кад вам уђох у царев двор, |
| шибље, кад тамо...</p> <p>Баке чисто не дисаху.</p> <p>— Кад тамо а оно красна пећина, у коју с |
| ходаше по соби, а груди јој мало лакше дисаху па онда би се занела у лепе сне, како ће јој јед |
| на не могаше репи проговорити, чисто не дисаше док не угледа Кочу на површју, па још кад видеше |
| ће: заборавити...</p> <p>Шахин чисто не дисаше, али на скоро му се поврати душа кад зачу како ј |
| а тако притисла да нико главе није смео дићи.{S} А кад још народ виде да ћесарев намесник оправ |
| у што је даде, заклетву да ћеш Србадију дићи да се ослободи црна робовања?{S} Ти хоћеш да у прв |
| уједно знао да од Турака нико нањ руку дићи не сме, а поред тога он се тако претварао тако се |
| ад собом Кочу, лак осмех пређу му преко дица и испрекиданим гласом питаше:</p> <p>— Ох... брате |
| е очи, тако румена усташца, и тако лепо дице!...{S} - Он је само бесно јурио свога вранца као д |
| то претекоше од чете покојнога Влајка — дичан витез беше већ погинуо — То што скорије да свршиш |
| м лицу, и он беше опет онако леп, онако дичан као и пре.</p> <p>Мајци задрхта срце од радости к |
| је у давнашње доба живео и који је тако дичан, тако леп, тако храбар био, да му равна не беше у |
| ету отаџбину...</p> <pb n="104" /> <p>А дична Хајка стиже на разбојиште у најљућем боју, и како |
| камен паде на земљу.{S} А шта је радила дична Хајка, млађа сеја поноситог јунака?...</p> <p>Нек |
| а, видим... али зар је у тебе тако срце дична Зулмо?{S} Ти неси ни налик на славну мајку своју, |
| .{S} Али га срце није преварило.</p> <p>Дична Српкиња на ове његове речи истрже се из његова за |
| трани, па гледајући и он онамо куда оде дични јунак, гунђаше полако с пакленим смехом на уснама |
| д се сврши страховита жртва, кад се они дични борови, поносите јеле претворише у прах, онда Тур |
| еџа од беле свиле, у коју беше сакривен дични стас у цуре. -</p> <p>Да није ни речице проговори |
| једном <pb n="35" /> брдашцу са својим дичним вранцем стајаше непомично, гледећи дивно вилино |
| адила лепа Периза после оног растанка с дичним Фејзијом?{S} Еда ли њој беше лакше сносити вељу |
| јим отровним дахом умртвљаваше по неког дичног Србина, којима не могаше проћи ни један дан, а д |
| ака, креташе се у највеселијем певању к дичној кући свога вођа, к Пањевцу.{S} Али како се од си |
| а ноћу хитно путујући беше се упутио к дичном соколовом гнезду; китњастоме Крагујевцу.</p> <p> |
| од тулбе, и — ето посланика који једва дише од умора.</p> <p>Сви кнезови и главари љубопитно с |
| ење, па паде на колена, и промуца једва дишући.</p> <p>— Опрости!... —</p> <p>— Али што си мисл |
| усукиваше Мирко оно неколико чекињастих длака што му беху на место јуначких бркова — е сад буди |
| рђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се нека не обична ватра. |
| /p> <pb n="278" /> <p>Па му саби нож до дна издајничког срца његовог...</p> <p>Тако се осветила |
| едно јастуче што за њу намештено беше у дну чадора.</p> <p>Она отпоче песму...</p> <pb n="235" |
| у себи — до неколико сахата биће моја, до неколико тренутака лепршаће се на поноситим оним кул |
| да с њиме оде до његовог главног стана, до његове куће. —</p> </div> <pb n="212" /> <div type=" |
| ешто топова.{S} Али што је најглавније, до сад је у Кленку већ и сам цар с кнезом Поњатовским, |
| е...{S} Војске нема, Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни по |
| по мајку нашу, а немој плакати за мном, до неколико дана или ћу за навек код тебе остати, или - |
| навек код тебе остати, или ---</p> <p>- До неколико дана — бризну Лепосава у плач — али где ћу |
| реба да прекинемо јер је све бадава.{S} До који дан мораће се и он предати, особито што оном хр |
| јим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зато што се бојао Турака зу |
| речи учинише оно што је везир желео.{S} До по ноћи беше сва војска везиру на окупу, и град и ва |
| Чуо сам.</p> <p>— Па шта да радимо?{S} До везира допрети не можемо да се договоримо...</p> <p> |
| Та богата варош — мнидијаше он у себи — до неколико сахата биће моја, до неколико тренутака леп |
| ! —</p> <p>— Па говори ваздан!</p> <p>— До вече је прело!{S} Па знаш...</p> <p>Коча се слатко н |
| S} Уз колено посади Радича Петровића, а до њега Јована Новаковића, мудрога кнеза из Шумадије, и |
| те, па могу после заједно у Раваницу, а до ње нема више него сахат.{S} Мргуд се из прва нећкао, |
| и његова побра Живка Миленковића.{S} А до њих сву браћу редом; сваки ти је брате јунак какав т |
| и родбину, своја бела стада...</p> <p>А до њега угледаш гомилицу јунака, који жестоко зборе о н |
| спи, поткрала красна шћерца Драгомирова до у свој ружичњак, коме више не беше нежне девојачке Р |
| вист....</p> <p>Кочини другови, који га до сад љубљаху, сад га чисто обожаваху.{S} Међу собом ш |
| но оружје, за које су знали да ће им га до <pb n="67" /> који дан поотимати, како би га у невољ |
| у том часу осетио је страх што га нигда до сад осетио није, срце му је тако бурно лупало како н |
| Хе, познам ја то одмах.{S} Одем вам ја до Марјанове жене, жао ме је сиротице где онако млада и |
| дељење морало је да иде спрам Железника до Велике Моштанице, и тако по мало стане се приближава |
| кога је од маленог детешцета одхранила до човека, кога је као своје очи, као тебе пазила.{S} О |
| и црна она коса, што се као црна крила до земље спустила.{S} Па како мирише та коса!{S} Од три |
| шким хаљинама, како би само лакше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господар чек |
| стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ угледа питоми |
| } Вођ сазва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи разговараше, и заповеди им да своје ч |
| се толико занела, па одскакута од џбуна до џбуна да покупи све најлепше цвеће те да њиме искити |
| по себи знала да ће поред свију обећања до зоре цело село знати ту тајну.</p> <p>— Та... молим |
| којима се шаренише корански стихови, па до црвених турских јеменија, које су правоверни изували |
| е наређане једна испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима жути се нешто као |
| опе за топове, беху у линији од Саве па до Дунава, и непрестано су се примицали вароши.{S} Сад |
| лост њену, <pb n="221" /> кад је дотера до просјачког штапа поред таке куће и толиког добра њез |
| p> <p>Као муња су прелетели од Крушевца до Крајине, али за што на један пут стадоше?...{S} Шта |
| Као и досадашње.{S} Фејзија није никад до сад питао кака ће бити битка, он ју је само задобити |
| њом, па онда стадоше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини међу Т |
| p> <p>Везер га зачуђено мераше од главе до пете, не могући разумети од куда толика страшивост и |
| Турци одрешише јадне мајке, које су све до конца гледале како им деца очајно к небу погледају, |
| да тихо рече показујући му руком сиџаде до себе:</p> <p>— Витез Шахин свагда ми је добро дошао. |
| ошто Мргуд пажљиво забрави врата и седе до њега — од господина маршала Лаудона.{S} Ваши точност |
| оје свете дужности, па не хте ни да оде до свог стана већ своју Перизу оправи с јаком пратњом и |
| г Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог главног стана, до његове куће. —</p> </div> |
| сатрем своје крвнике.{S} Но ако ми буде до веће невоље, ја ћу ти јавити, ја ћу те замолити за п |
| ојима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} Остали за мном!— < |
| све лепше долажаху.{S} Кад Надина дође до Фејзијина чадора заста зачуђено.{S} Изнутра се не чу |
| с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загрли свога господара па му говораш |
| рној мантији до појаса.</p> <p>Кад дође до Коче он стаде, па промуклим гласом рече му:</p> <p>— |
| своје прси да онај крвников нож не дође до оног најпоштенијег срца!...</p> <p>— Е мој брале, па |
| ој помислила.</p> <p>Тек што момче дође до малих сакривених врата од харемске башче, роди се ме |
| а <pb n="74" /> кад виде како овај дође до лудила од страснога заноса, онда викну играчицама:</ |
| е с обе стране.</p> <p>Турчин како дође до оне колибе крај реке, у којој станује превозилац, уд |
| шао, па му се тако лепа чињаше да би је до века слушао, само кад би крај њега била мала вила, к |
| абац?... запита за тим.</p> <p>— Ако је до моје војске, још вечерас царе господине! —</p> <p>Јо |
| Али она је и волела да сама живи, ту је до миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде |
| да доведе своју ћерку, која никад није до сад излазила међу свет, и за коју светина толико бул |
| } А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Текија на спрам дивне летње месечине бе |
| аху на силне раденике, који од Бежаније до Земуна копаху опкопе.{S} Данас једни, сутра други по |
| <p>У срцу младога вођа арбанаског, које до сад не знађаше ни за како друго осећање осим љубави |
| .</p> <p>— Дина ми кардаш — рече првоме до себе — ако ме очи нијесу издале оно је влашко штене, |
| ољасте сватовске песме разлежу се да се до Мораве чује, а коло пред кућом никако и не престаје |
| потражити морала? —</p> <p>Непозната се до земље поклони, па проговори промуклим гласом.</p> <p |
| и арбанаска десница, и не зауставише се до својега Једренета и Филиба.{S} Ту тек дахнуше <pb n= |
| ући у Србију, и онда пропада све што се до сад учинило, а ако се задобије, онда ће у Турке толи |
| гледи, па се окрену првоме момку што се до ње ухватио беше, те га запита:</p> <p>— Бога ти брат |
| ..{S} Црна кокорава коса спушташе му се до рамена, а на глави имађаше калпак од беле свиле.</p> |
| блаци на његово чело не развукоше му се до саме смрти...</p> <p>— Шта је то?{S} Ја не знам шта |
| на твојој слаткој нези и милости, да те до гроба однесе!...{S} Прости!...</p> <p>За тим силно з |
| <p>— Кочо чедо, ти ли си?{S} Ох камо те до сада?{S} Мене умори страх да те нигда више видети не |
| ослетку један крупан младић што стајаше до певача букну од осећања, па муњевитим погледом погле |
| е или жене онаку косу, која се лелујаше до земље, онаке венце од цвећа, које чисто згорева у ру |
| ћутање и замишљеност, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако с |
| пободоше своје заставе те се настанише до ћесарске војске.{S} Коза са својим четовођама оде Ла |
| стадоше их љубити, па их онда одведоше до вилинског потока те се окупаше, па кад из воде изађо |
| —</p> <pb n="278" /> <p>Па му саби нож до дна издајничког срца његовог...</p> <p>Тако се освет |
| ноћна прилика!...{S} Испод распуштене и до појаса дуге замршене косе просјајиваше бело као млек |
| ти у помоћ чедо моје!{S} Бори се као и до сад што си, рука ће се твоја посветити!{S} Ја сам пр |
| > <p>Вила задрхта...</p> <p>Кад сватови до извора дојездише, зауставише се да се мало прихвате. |
| угледа да тај посланик није нико други до његов стари верни Павао, онда задрхта...{S} То беше |
| знате, што оданде се ништа више не види до два облака од праха, који се страшно комешају и кроз |
| м дивно му се спушташе по црној мантији до појаса.</p> <p>Кад дође до Коче он стаде, па промукл |
| д је пролазио кроз питоми Пањевац, који до сад свагда бејаше весео, у коме скоро никад не прест |
| анас једни, сутра други побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на |
| рца смејати.</p> <p>Мргуд му се поклони до земље па онда одговори:</p> <p>— Честита десницо пад |
| ти се у црну сенку, коју везирови двори до пола башче бацаху.{S} Каке га мисли несу растрзале!< |
| кида, осећаше па је помишљао како ће ти до некол’ко сахата спустити у гроб...{S} Он чујаше како |
| ти.</p> <pb n="207" /> <p>— А где си ти до сад јуначе? — питаше господар војника кад овај пред |
| а беше природа, то лакше могаху допрети до Кочиних ушију оне лепе песме што се разлегаху по око |
| ан бејаше од свиле.{S} И њему у крвавој до лакта руци бејаше димишћија, са које капаше још врел |
| ...{S} Иза њега се уздизаше планина чак до неба...{S} Стара ћуталица тако страшно у ноћи изглед |
| на окићени цвећем, које се спушташе чак до ђердана од шарених ђинђува на врату ђаволастих играч |
| д Кочине војске па линијом Јевђекијевом до Дунава! —</p> <p>Ађутанат оде, а Лаудон се окрену Ко |
| д оне чудне игре, коју играху и каку он до сада ни чуо ни видео није, не могаше мислити рад оно |
| азгони крвничке чете, како их је сатръо до потоњега, и како се здрав и весео кући враћа.{S} А с |
| Тако премишљајући беше Мргуд већ стигао до Сења, па кад то угледа он поче лакше ићи, и добро гл |
| сцели божији дан пројаха, како је дошао до под Јастребацпланину; он беше толико заборавио на ов |
| н пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хићаху помамне Крџалије |
| љеност, и коме више беше до весеља него до анђеоске лепоте, поче тихо али тако смешно певати „С |
| ед <pb n="29" /> зору, тек је било дуго до сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја не знам да л’ |
| ко себе — није била даље од мене колико до оних тамо девојака!</p> <p>— Па Бога ти де нам прича |
| о вече?</p> <p>Али њој канда није стало до красног заласка сунчанога, она се је затворила у сво |
| о кроз све вас; никоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!...</p> <p>— Божанст |
| ини неког Србина, па и ако им није било до чекања, несу могли да се не скупе око њега да чују к |
| </p> <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да идемо до вече на село. —</p> <p>Коча га зачуђено погледа.</p> |
| о је васкрснути, или ако то не сви ћемо до једног изгинути да покажемо светој души Милошевој да |
| ад од његове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме зидове заустави се храбри вођ српски да мал |
| лаву.</p> <p>Ади од покорна детета, што до сад само извршаваше мајчине заповести, постаде сад н |
| евесео? — запита Фејзију друг један што до њега сеђаше.</p> <p>— Мој Шахине<ref target="#SRP186 |
| посао бисеру мој! — хиташе Надина — јер до зоре нема много, а кад сване, ја треба да сам далеко |
| </p> <pb n="20" /> <p>У то стигоше опет до једног великог потока, који од синоћне кише беше нар |
| нцуз, већ нека друга вера...{S} На њему до испод трбуха неки џемадан од плаве чохе, баш од чега |
| огао сам себе да разуме.{S} Шта је њему до те приче?{S} За што му срце тако узбуњено куца?...</ |
| е слабога женскиња и нејаке деце што их до скора газише бесни турски хатови, већ лепа песма ће |
| :</p> <p>— Кочо!... брате мој!...{S} Ох до Бога мене!..— да се тужна мајка и на њега сажалила, |
| бећи га, али се на један пут трже. — Ох до Бога, шта је мени?...{S} Кака ме је туга данас напал |
| bSection" /> <p>Прошло је много од тога доба.{S} Над српском је земљом слобода раширила своја з |
| избаве свога Вођа.</p> <p>У најзгодније доба, кад је цео свет као мртав, у по ноћи, стигоше Крџ |
| ао свога побра, и чисто погађаше у које доба стићи, ала — он се преварио нит би Фејзије ни од њ |
| ом арбанаском витезу, што је у давнашње доба живео и који је тако дичан, тако леп, тако храбар |
| је ни чудо.{S} Ни броја не беше од неко доба данима, што их Коча тако проведе.</p> <pb n="47" / |
| зва остале главаре те се с њима до неко доба ноћи разговараше, и заповеди им да своје чете држе |
| } Бар да се могао видети!{S} Тек у неко доба подиже се облак праха од тулбе, и — ето посланика |
| е беше на окупу женскиње.{S} Тек у неко доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, па селе ок |
| > <p>Дуго се разлегао кикот, док у неко доба сетиће се једна другарица:</p> <p>— Знате ли шта?{ |
| онога, с којим си некад... у оно срећно доба чувао стадо у пољу... који..—</p> <p>— Ох!{S} Дост |
| јке, које му не даваше мислити необично доба и место, не могаше мислити рад оне чудне игре, кој |
| јој се учини зазорно да у ово необично доба збори насамо с младићем, који јој ни по чему род н |
| и ојадити хиљаду људских ерца, — од то доба са свим друкчије оживе и београдски Багдат, београ |
| спава сиромах кмет не надајући се у то доба гостима, али он ни пет ни девет, већ пробуди човек |
| приближавати Београду.</p> <p>У то исто доба спрам Београда радило је две хиљаде Сремаца, и Осм |
| смрви..._</p> <p>Приближује се и глухо доба.{S} Све живо у Пањевцу посакривало се у куће од ст |
| нос, да рад тога путника онако у глухо доба некуда у село тумарне...{S} А свака домаћица даваш |
| с разрогаченим очима гледаше.</p> <p>— Добар вечер чича Павле!</p> <p>Сиромах Павао задрхта, п |
| p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала си добар чико?...{S} Па пољубивши га у руку одскакута стаз |
| траховиту заклетву.</p> <p>— Ох како си добар! стисну му срдачно руку лепа кадуница — твога срц |
| ј огањ сагорети везира, који им се тако добар показиваше, који их чуваше као рођену децу своју, |
| види.{S} Сад је могао и опет разгледати добивено цвеће, па опет то свакако беше бела и црвена р |
| ction" /> <p>Како мало живахнуше Турци, добивши опет слободу да могу радити што им ћеф заиште, |
| латко смејао, и Шахин се врати ништа не добивши, а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, и за то |
| жени и ропством срамоћени јунаци, у ком добијаху снаге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, док |
| а заклео да не ће престати докле год не добије град, и топови опет загрмеше, чини ти се много с |
| не може одржати, на послетку ако га не добијемо јуришем, примораћемо га глађу да се преда; а ш |
| страшније — чуј везиру, он је од ћесара добио и блага и џебане, а још му је обећао ако му устре |
| асла видећи шта се почини, видећи да је добио све оно, што је желео, и то без и најмањег труда. |
| а чемера, година прође и он још не беше добио сву награду своју.</p> <p>Али бег беше на самрти, |
| потковицу од црвене агине чизме у чело добио, као што је то врло обично, весело се врати својо |
| тајанствено:</p> <p>— Драгомир је ћерку добио с вилом из Јастрепца!...{S} Све баке стајаху као |
| кати жива, а ако учиниш као што ваља, - добићеш блага колико хоћеш! —</p> <p>Сиромах момак не м |
| е пешкеш за који би од султана три репа добно...{S} Одмах разасла на све стране силне и многе п |
| га још беше страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мртвих јунака |
| ињаше да се од срца каје, тако је многа добра чинио, да му све више и више опраштаху...</p> <p> |
| екакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра предадоше њему.{S} Па и то није ништа, али он је |
| другарице и госпође...</p> <p>— Ох моја добра Надино, Бог нек ти наплати што ме нијеси заборави |
| овала као своју сестру, којој је толика добра чинила. — Аох, па и она ме је изневерила!...{S} С |
| уда.{S} Он сад беше господар од толиког добра, он је жарио и палио како је хтео не дајући ником |
| сјачког штапа поред таке куће и толиког добра њезиног.</p> <p>Истина, и да није старица имала с |
| кнегињу истерао из пуне куће, из њеног добра на улицу да се просјачењем храни.{S} Али се онај |
| образе, ону суху руку која некада тако добра, тако милостива беше, па онда нагло устаде.</p> < |
| а и да те не види народ коме си толико добра данас учинио да ти не ће <pb n="211" /> умети ник |
| аше толико чистоте, у целом лику толико добра срца и простодушности, да би крџалија сам себи ра |
| шан покољ био!... — данас сам врло мало добра учинио, само сам овог анђеока избавио, али ти све |
| о да се наказати хтело што је преживело добра господара свога.</p> <p>Али челична Арбанаскиња н |
| } Како ће га благосиљати седи пријатељ, добри Драгомир!...{S} Како ће га грлити братац Мргуд шт |
| аше, док једва опет проговори:</p> <p>— Добри мој господару!{S} Опет доживех радост којој се ве |
| анац се нађе у чуду, што га његов стари добри чика Павао тако довека држећи га за вешца или за |
| знао је добро како су сви његови сељаци добри...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепо пр |
| ић се насмеја:</p> <p>— Шта је теби мој добри чика Пајо?{S} За што ми не примаш Бога?{S} Па не |
| ни крсте! шта сам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Већ кад се вратих из дал |
| пустити да сам идеш!...</p> <p>— О мој добри Мргуде — повиче Коча, па загрливши га љубљаше га, |
| тако збориш.{S} Ко зна је ли умрьо мој добри господар, мој мили кнежевић Кочо!{S} Немојте га п |
| у, а ова зачуђено слеже раменима.{S} То добри Павао никад није чинио, али не за то, што му није |
| ше пољупце благосиљајући га:</p> <p>— У добри час пошао на крвника узданице моја!...{S} Срећно |
| аја хоће, јер за час може проћи као наш добри везир, Бог му дао у рају насеље!...</p> <p>А шта |
| е да ће и сад наћи среће и утехе на тим добрим грудима, као некада...</p> <p>Ништа се не чујаше |
| греха па и он поправиће своја зла дела добрима, поред анђеока као што беше красна Лепосава...< |
| ога не могох да ти не захвалим на вељим добрима што ми их ти учини.{S} Јуначе, ја сам спрам теб |
| алости умрети хтеде!...{S} Ох сине мој, добро моје како сам те жељно чекао и на послетку опет д |
| енуо, тамо се бељаше мало село...{S} О, добро га је познавао!...{S} То беше лепи Пањевац, то бе |
| ита им на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, добро дошао, драги мој капетане — говораше цар више чеш |
| Коча поцрвени као ружа.</p> <p>— Добро, добро, — насмеши се џенерал — видећу јеси ли ми лагао! |
| , па се зачуђено трже —- здраво Радичу, добро дошао! — па пошто се пољубише и за здравље упиташ |
| ти досте<ref target="#SRP18631_N5" />; добро ми дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хт |
| та се отворише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми дошао пријане!... повика Коча, па му приђе те |
| наручје:</p> <p>— Ох...{S} Бабо!...{S} Добро дошао!... — хтеде још нешто да га пита, али је ре |
| p>— Не говори тако честити везиру...{S} Добро кад дође, да коју прозборимо.{S} Ја с тобом мисли |
| у оца мога, а ја ћу га умилостивити.{S} Добро је срце у њега.{S} Па ћемо онда срећно живети, ал |
| ријатељ?{S} Ти још имаш непријатеља?{S} Добро, хајдемо, заједно ћемо их сатрти! -— Па онда окре |
| акле то је? — премишљаше лукави Мргуд — добро кад сам дознао, сад знам шта ваља чинити!...{S} П |
| иће да ти отме оно чесно лука!</p> <p>— Добро, тако, то је врло добро, тако ћемо видети која им |
| /p> <p>Коча поцрвени као ружа.</p> <p>— Добро, добро, — насмеши се џенерал — видећу јеси ли ми |
| оведаше над њим слаба девојка.</p> <p>— Добро ја те морам слушати.{S} Али време је <pb n="116" |
| огаху да проговоре од радости.</p> <p>— Добро ми дошао господине џенерале! — промуца на послетк |
| столице и похита им на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, добро дошао, драги мој капетане — говораше |
| ега: — Здраво и мирно браћо! —</p> <p>— Добро хвала Богу!{S} Како ти брате Влајко? —</p> <p>— А |
| ја долазим да заузмем варош! —</p> <p>— Добро — одговори Коча — заузми варош а ја ћу са Соколов |
| адала!...</p> <p>— Збогом вранче, због’ добро моје. — Шапуташе јадна жртва страшне људске злобе |
| Вараш се брате, није такав ћесар, ја га добро познајем.{S} С те стране ничега се не бојте.{S} В |
| никад да очајава.{S} Све ће ако Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, |
| вођ сазва своје главаре, заповеди им да добро пазе на своје чете, и да на све стране наместе ст |
| не жали јурнути и у највећу страхоту за добро браће своје, јер у највећој невољи она га не ће о |
| н Србин, па се потурчио само да својима добро чини, постаде везир, па и опет, опет му дођоше гл |
| арали, и пошто је Мирко свога побратима добро угостио, опрости се овај да се кући врати оставив |
| ко се пута слатко успављивао сећањем на добро срце и на лепу душу њену.</p> <p>Лепосава се слат |
| низ брежуљак спушта непрегледна множина добро опремљене коњице.{S} На сваком је богато рухо и о |
| , неку чудновату слутњу!...</p> <p>— Па добро, ми не тражимо да нам кажеш од кога си чула, само |
| ћућа пође к њему:</p> <p>— Да л’ доиста добро чујем?...{S} Ти си опет мој, круно моја сјајна?{S |
| ме једна Туркешања, ма часнога ми крста добро им платих.</p> <p>— Шта Влајко, ти из боја долази |
| > <p>Очи Кочине засијаше се.</p> <p>— Е добро, ја ћу да гладујем само нек се он храни...</p> <p |
| и поздрави га од моје стране да је све добро.{S} Још ћеш повести са собом и коња овога господи |
| раво и мирио кући својој, и затекох све добро!...“</p> <p>Кад Коча заврши причање, мајка га опе |
| > <p>— Честита десницо падишина, све је добро по нахијама.{S} Мирна и послушна је раја како ниј |
| пита домаћица зачуђено.</p> <p>— Све је добро, госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с ва |
| се добро наша војска?...</p> <p>Све је добро кнеже! — говораше Коча усплахирено на све стране |
| себе:</p> <p>— Витез Шахин свагда ми је добро дошао.</p> <p>Које добро? —</p> <p>— Зло је Фејзи |
| љубљаше из све душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силно мрзи као што је Кочу љу |
| оча хоћаше да свисне од срдње.{S} Он је добро знао Осман-шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, |
| га одмах наћи какво пастирче, а знао је добро како су сви његови сељаци добри...</p> <milestone |
| ко робље; али султан Селим III. врло је добро знао да ће му то робље, окусивши ма и неколико тр |
| тела не беше међу жртвама, мајка их је добро разгледала, али залуду, он не беше погинуо, већ г |
| — Шта рече мајко?...</p> <p>— Кочи није добро сине.{S} Јутрос је опет некуд одјахао...</p> <p>М |
| о одем одавде, морадох ти рећи да твоје добро срце никад не могу заборавити, морадох ти рећи да |
| е и не питах ко си и одакле си?{S} Које добро носиш овако доцне?... —</p> <p>Странац га гледаше |
| а на сусрет и загрли га срдачно: — Које добро носиш?...{S} Та зар никог млађег од тебе не беше? |
| да сакрије како је хтео.</p> <p>— Које добро Павле? — запита домаћица зачуђено.</p> <p>— Све ј |
| н свагда ми је добро дошао.</p> <p>Које добро? —</p> <p>— Зло је Фејзијо да не може горе бити.{ |
| јка сад зањ брине.{S} Промисливши дакле добро све то он се пригрну још боље кабаницом па пође с |
| акав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху га као што |
| аудон ово изговори, <pb n="195" /> упре добро свој поглед у главара српског да види шта ће чини |
| p> <p>—- Хм! — мишљаше гроф — ви сте се добро сетили.{S} Богме не би згорега било да обезбедимо |
| ...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли се добро наша војска?...</p> <p>Све је добро кнеже! — гово |
| ј вереници својој...</p> <p>Још не беше добро ни свануло, а царска и српска војска поче се спре |
| , па кад то угледа он поче лакше ићи, и добро гледаше да не ће гдегод опазити свога пријана Мир |
| ?{S} Зар не затекосте дома све здраво и добро?...</p> <p>И сад му Радич исприча све јаде у који |
| светога посла што га започесмо; али ви добро знате да ми не бисмо могли све то сами учинити да |
| длазиш?{S} Не, не, ти се само шалиш, ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе |
| и се па му приђе ближе:</p> <p>— Бог ти добро дао незнани јуначе! — прихвати му Бога старац тек |
| плача.</p> <p>— С Богом Мргуде с Богом добро моје!... прашташе се Коча плаховито љубећи га, ал |
| , коме она и њен Коча није учинио какво добро.{S} Али њу је то болело што је тако враћање дочек |
| је је упропашћавало и упропашћује свако добро у Србина, упропастило је још један храбри народ, |
| етрић, црна душа турска...</p> <p>Свако добро, што га уживаше у кући старе кнегиње, помињаше га |
| кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то било добро дошло, јер ја жудех за приликом да се с нашим крв |
| брже у Крајину! —</p> <p>— Ово је врло добро.{S} Бар ћемо једном знати хоћемо ли живети или ће |
| лука!</p> <p>— Добро, тако, то је врло добро, тако ћемо видети која има право! — повикаше све, |
| и скоро ће стићи! —</p> <p>— То је врло добро.{S} Трчите господине нека му се брзо спреми стан, |
| но што смо ми мислили!...{S} И сад Кочо добро упре свој орловски поглед у лица својим друговима |
| <p>Издајица као да стрепљаше и ту, јер добро разгледа јесу ли врата затворена, и да их ко не п |
| убио и пазио као рођена брата, свако му добро чинио, и никад га увредио није — да се хоће силом |
| дајући на слуге и јањичаре, који могаху добро чути све што се говори — већ хајдемо у конак, там |
| >— Можда ти још пе можеш ни да помислиш добро колико је то зло.{S} Јер почуј даље...</p> <p>Вез |
| ма браћо, Сали Бен-Мујагић, убица нашег доброг везира стао је на место њега!...</p> <p>— Ох пок |
| еног човека!... захвално се сећаху свог доброг везира, кога тако кукавички смакоше.</p> <p>— Ал |
| отру, тако се за тили час, како нестаде доброга везира, просуше небројна јата аждаја по српској |
| ше с малим Кочом стадо, кад би се сетио доброга младог господара свог!...</p> <p>А Лепосава?... |
| ним ударом смрвим безбожно псето — моју добру кнегињу истерао из пуне куће, из њеног добра на у |
| трже је из тог необичног стања страшна дова — нема сумње, Мусломани победише...</p> <p>Али ота |
| едва говорим.{S} Није шала од Смедерева довде нигде стао несам, само да час пре донесем радоста |
| слушаше Кочину причу, па кад он доприча довде како пође пред цара, чисто не дисаху.</p> <p>„Ја |
| оље! —</p> <p>Коча се с великом муком и довде уздржао, али сад јурну с јатаганом, баш као кад с |
| нда устаде мирно, узе га за руку, те га доведе постељи на којој <pb n="229" /> издисаше јадна к |
| е овај наш особењачки сусед Драгомир да доведе своју ћерку, која никад није до сад излазила међ |
| пута преко собе прешла, она се врати и доведе са собом неку булу, која се тако у јашмак замота |
| посла једног свог доглавника да му Кочу доведе.</p> <p>Како се Михаљевић с Кочом појавио на вра |
| мах пође за дететом и за час Мргуд буде доведен у њену кућу, где су се свакојако трудили да га |
| иташе војвода старога тамбураша, кад га доведоше читаве гомиле јунака. — јеси л’ ми се мало одм |
| крџалије на своје ђувендије да им коње доведу, па кад појашу, па кад се уреде да трче халку, а |
| то га његов стари добри чика Павао тако довека држећи га за вешца или за сатану, па поче говори |
| што га је врло близу <pb n="8" /> села довео, па ће га одмах наћи какво пастирче, а знао је до |
| бо овде у селу.{S} Па за то сам те ја и довео овамо.</p> <p>— Зар је ту мој бабо?...{S} О, ала |
| ешио што је младо своје јединче на село довео.</p> <p>Али опет он је био тако стари лисац, да ј |
| сме чујаше се какав леп женски глас где довикује брацу свога из поља, а одзивљу јој се бели јаг |
| враћао.</p> <p>Нико се није могао томе довити.</p> <p>Јадна мајка много је ноћи провела не мог |
| ајвише што се хануме чашћаху и весељаху довлачећи у харем кога су хтеле, и док је он у својој с |
| да ти не ће <pb n="211" /> умети никад довољно захвалити?{S} Ох брате... и младићу се веома ра |
| да си јунак и кад се са срцем бориш.{S} Доврши свој свети посао што си га започео, па онда ме и |
| господара, али Фејзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да си спр |
| /p> <p>— Браћо и кнезови, хвала Богу ми довршисмо срећно полу светога посла што га започесмо; а |
| идим Хајка весело опрема братову доламу довршујући сјајан вез на њој...{S} Или да ти се није ра |
| да у мало не шикну из њих крв.{S} Овај догађај поремети његова осећања спрам Коче.{S} Оволика |
| живот.</p> <p>На три године после оног догађаја, који напред испричах, промени се везир београ |
| је своју Перизу...</p> <p>Док се то све догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Филибета, поста |
| могу уморити!...</p> <p>Док се све ово догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђаволским задово |
| pb n="173" /> он брзо посла једног свог доглавника да му Кочу доведе.</p> <p>Како се Михаљевић |
| јурио по пољу што је пукло да му краја догледати не можеш, што се отегло као вечност, већ је н |
| дијом која се гунђајући поче скупљати и договарати: али све беше узалуд.{S} Немачка војска беше |
| умња место пређашње радости.{S} Неки се договараху где ће да испосакривају своје сјајно оружје, |
| веди да се војска крене.{S} Целим путем договараше се Шахин са Радичем шта да раде.{S} С тако м |
| ...{S} За то сам вас браћо сазвао да се договоримо шта ћемо радити, јер богме ја ћу пре изгубит |
| о?{S} До везира допрети не можемо да се договоримо...</p> <p>— Не можемо — прихвати Мргудов поб |
| .</p> <p>— Дакле се нешто још страшније догодило?</p> <p>— викне младић престрављен: — та говор |
| док једни говораху да се нешто у харему догодило, а други увераваху да му је некакав ферман сти |
| м.{S} Кад је видео да му се ништа рђаво догодити не може, и после ако угледа каку опасност он с |
| е не жестише много, јер ти насилници не догрдеше само раји, већ и њима; но кад поче везир једна |
| крила има, па не би могао прелетети!... дода силно, стегнувши песницу.</p> <p>— Али... тешко на |
| рављу да се видимо! — покуша сиромах да дода мало весело, па одлети на поље; брзо скочи на свог |
| а!...</p> <p>— И зликовац је ухваћен! — додаваше други поред другог ког стиха из корана.</p> <p |
| оје робље!...</p> <p>Па поћутавши мало, додаде мирно:</p> <p>— Јунак не треба никад да очајава. |
| бави част јединчету моме, души мојој! — додаде стари Драгомир.</p> <pb n="130" /> <p>— Никад — |
| па устаде — у по ноћи!{S} А која је? — додаде поћутивши мало.</p> <p>— Неће да се каже по имен |
| {S} Па после ових речи сетивши се нечег додаде:{S} - Но збиља ти мало час тако нешто рече као д |
| тако силно свеза срца наша? — па после додаде: — Хвала ти побро.{S} Ја бих примио твоју понуду |
| оврати душа кад зачу како је крџалија и додаде:</p> <pb n="156" /> <p>— Заборавићу је бар док н |
| е силом да начини да је бољи од мене! - доделе,.</p> <p>— Али шта ћемо сад да радимо?</p> <p>— |
| летку народ се беше ужелео мирна данка, додија му крвава крајина, па за то бејаше задовољан мир |
| и нарицала Зулма...</p> <p>На послетку додија Богу, па једио јутро кад Зулма заценивши се од п |
| ко да ти се чинило да чочечке ноге и не додириваху по поду прострти ћилим; а шарваре се лепршах |
| ко тренутака од својих големих послова, дође кући да види шта му раде код куће, да види јесу ли |
| го кувало.{S} У јутру тек што је устао, дође му мајка врло брижна.</p> <p>— Синко Мргуде, Коча |
| о.</p> <p>Пошто је дуго шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви поспали, па за то и о |
| том полету трже се, па се и пробуди.{S} Дође_му да свисне од муке што се из тако лепог сна проб |
| очију приступи Кочи, баш кад он из лова дође.</p> <p>— Здраво Кочо! повиче му срдачно.</p> <p>— |
| таху, све лепше долажаху.{S} Кад Надина дође до Фејзијина чадора заста зачуђено.{S} Изнутра се |
| већа и већа.</p> <p>Једно вече кад Коча дође кући, потражи свога брата.</p> <p>— Мргуде, — пови |
| лију с вином да се мало поткрепи, а кад дође до речи, онда опет загрли свога господара па му го |
| осећао је да је све срећнији.{S} А кад дође и у Крагујевац, па кад и ту нађе све живо готово д |
| други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, ех, онда не дирај, ту је царовање за в |
| мишеви.</p> <p>Али како му чудно би кад дође пред једну кућу на крај села, па кад виде да је он |
| ку нахију, кроз коју је прошао, као кад дође у ужичку, јер он ни путовао није као што се путује |
| ори тако честити везиру...{S} Добро кад дође, да коју прозборимо.{S} Ја с тобом мислим као што |
| по црној мантији до појаса.</p> <p>Кад дође до Коче он стаде, па промуклим гласом рече му:</p> |
| аста у стану Фејзијином кад му у походе дође побратим Коча.{S} Нека чудна неразумљива сила у тр |
| нути своје прси да онај крвников нож не дође до оног најпоштенијег срца!...</p> <p>— Е мој брал |
| као скамењена стала.</p> <p>— Па што не дође?{S} Што ми се ма како не јави; та његова је отаџби |
| е умрьо г. маршале! —</p> <p>Лаудону не дође изненада овај глас, али жалосно климну главом па п |
| побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У то стиже и зима, а на Београд не ударише ни |
| о о њој помислила.</p> <p>Тек што момче дође до малих сакривених врата од харемске башче, роди |
| пошљем своје људе к ћесару, али кад ти дође, то је много боље! —</p> <p>— Чуј ме сад сине да в |
| ра, па <pb n="74" /> кад виде како овај дође до лудила од страснога заноса, онда викну играчица |
| ео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину, док дође на једну стену, која из далека изгледа као суштни |
| све поље боље моћи видети, па нека нам дође да јави!</p> <p>Заповест се намах изврши.{S} И док |
| а што ме сви гледате?..</p> <p>Међу тим дође јастучић њој у руке.</p> <p>Свако с највећом радоз |
| што се сам стидео да без посла и незван дође к њима у собу.</p> <p>А Мргуд хтеде га прогутати п |
| е, јер то му се чињаше врло ниско, него дође близу баба, па сакривши се иза једног грма слушаше |
| <p>Баш кад се једном тако у себи борио дође му везир.</p> <p>— Шта мислиш ти са мном охоли хар |
| обале с обе стране.</p> <p>Турчин како дође до оне колибе крај реке, у којој станује превозила |
| да ради оно што је намислио, за то како дође а он смишљаше начине како да га искуша.{S} Он је н |
| беше тамно, глава оборена к земљи: тако дође и стаде чело главе брата свога па га с изразом дуб |
| не могаше да одвоји очију.</p> <p>У то дође Мргуд.{S} Лице му беше тамно, глава оборена к земљ |
| хаљевић заволео као и Кочу.</p> <p>У то дође и мати Кочина са старим Драгомиром, и џенерал се с |
| ворише у град од његове ватре.{S} Пошто дође скоро до под саме зидове заустави се храбри вођ ср |
| кажи да ја заповедам нека ми под шатор дође Надина и нека донесе своју тамбуру. — А кад војник |
| p>— Не аман!{S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се он с њим стане иг |
| го мириснији и слађи од како она у собу дође, да им се учинило да би њене очи у највећој тамниц |
| е нарастао као читава река, и сад Мирку дође у главу да и он Кочу чим год посрами, па викнувши: |
| сам Коча знао испричати.{S} На послетку дође опет оно време, у које он изјахиваше, и он се за ч |
| > <p>Онај Турчин што захтеваше ту песму дође изван себе од усхићења.</p> <p>— Аферим!{S} Ја сам |
| сподина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је навикао вршити заповести господа |
| ји су ми и заповедили да ово сад к теби дођем па да ти то кажем, и да те к њима упутим.{S} Синк |
| почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топовима!...</p> <p>Још исте ноћи оправи Кочо |
| сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече ми војвода |
| потамне им за тобоме:</l> <l>Дођи сине, дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ не хајеш к |
| јајно лице потамне им за тобоме:</l> <l>Дођи сине, дођи чедо да њих тешиш</l> <l>Ако за ме виш’ |
| , па онда плану: — Та ваљда ми овамо не дођосмо да се тешкамо.{S} Весело јунаци, нека се искупе |
| /p> <p>— Војводо, ти си ме звао, ја ево дођох! — прозбори он кад виде да га Даудом не види.</p> |
| је добро, госпођо кнегињо, тек ево мало дођох да и ја с вама поседим, да коју заједно продивани |
| му нешто пружајући руку на ме.{S} У то дођох и ја мало слободнији, те по војнички поздравим ца |
| ћи да ме не опазе Турци, ето хвала Богу дођох здраво и мирио кући својој, и затекох све добро!. |
| улети момче у собу:</p> <p>— Господару, дођоше неки гости! —</p> <p>— А одакле су? —</p> <p>— Б |
| о знајте да ми у сред најжешћег окршаја дођоше на намет ове речи:{S} Кочо, Кочо, зар тако брзо |
| ..{S} Док поплашени Турци толико к себи дођоше да и они потргну оружје те да помисле на обрану, |
| и цар му јави да је прима.{S} Сад Кочи дођоше из града три бега да уговоре предају.{S} У замен |
| доше све на прстима кроз девет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја што у |
| е да их трза из те тишине; али кад мало дођоше к себи онда повика:</p> <p>— Браћо, клекните са |
| чини, постаде везир, па и опет, опет му дођоше главе!...</p> <p>— Боже благи што ти је суђен ча |
| слио се:</p> <p>— Та само да главари не дођу пре њега, а већ ако и не мисле баш о том већати, ј |
| ја ваља...{S} Али ваљда не ће.{S} И ако дођу, сви стићи не могу.{S} Није шала колико има Ранко |
| о би да је три пут умрьо него што је то доживео; место да захвали он се у себи хиљаду пута заве |
| ваља да се слушамо и пазимо ако мислимо доживети среће! —</p> <p>— А шта ти велиш кнеже Радичу? |
| да ће у своје старе дане оволику срећу доживети?{S} Та ово није робовање, већ ми се чисто учин |
| :</p> <p>— Добри мој господару!{S} Опет доживех радост којој се већ не надах за живота...{S} Бо |
| о сам те жељно чекао и на послетку опет доживех да те видим.{S} Слава буди Богу!—</p> <mileston |
| и Бог <!-- нешто недостаје --> срећу да доживим!...</p> <p>Цар се насмеја, па ме потапше по рам |
| м ме данас обасу твоја милост — па онда дозва једног момка, који стајаше код врата: — трчи момч |
| још чуо њихове песме? — па онда Фејзија дозва једног Крџалију: — Иди те кажи да ја заповедам не |
| рада и донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за примир |
| ћерова, која се приближује.{S} Он одмах дозва Радича и остале кнезове.</p> <p>— Да л’ ви што чу |
| <p>Кочина мати одмах је из речи детињих дозвала шта је и како је, па се у себи радовала и по хи |
| заман глас његов, који ће мајку и брата дозивати...</p> <p>На срећу превари га страшна слутња.{ |
| Њега мораше нестрпљење и радозналост да дозна шта се у његовој отаџбини ради, па ипак знао је њ |
| зло с тим учинити, јер ако народ српски дозна како се поступило с његовим вођем...</p> <p>Лаудо |
| е.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лаудон дозна да Осман моли за примирје од пет дана горопадно в |
| ше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господар чека, брзо потражи и удеси танкогл |
| е пријатељски разговор, из кога Сењанин дознаде да Мргуд бајаги намерава у Раваницу, па га свак |
| аџбини, и ако има наде за то рад сам да дознам погрешке своје.</p> <p>Оволико о мојој радњи.{S} |
| ам рад још за рана да од јавног мишљења дознам каквом сам стазом пошао, хоћу ли моћи на њој што |
| није клонуо од своје намере.{S} Кад би дознао шта је то, што Коча крије, њему би много лакше б |
| ћ за то, што је из његових потоњих речи дознао за тајну, која ће веома мила бити београдском ве |
| и ако ја ни часа почасно несам кад сам дознао тајну, коју ти мало час показах, опет чини ми се |
| премишљаше лукави Мргуд — добро кад сам дознао, сад знам шта ваља чинити!...{S} Па онда навали |
| олеће, онда ће се, као што сам поуздано дознао, ударити на Београд, а кад више не буде ни једно |
| мо треба једну реч да чујеш, па ћеш све дознати. -</p> <pb n="223" /> <p>— Та искажи је већ, па |
| веравале једна другу да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше она:</p> <p>— Ви знате да |
| оре и шале наводио онако како је мислио дознати што је хтео; али се заман трудно.{S} Кад су се |
| , само ни један Турчин није могао за њу дознати.</p> <p>То је био храм, у ком оживљаваху погаже |
| отимаше се она из наручја Фејзијиних — дознаће бабо, па ће ме исећи на комаде, а зар хоћеш да |
| ретнеш, за своју родбину запиташ, и кад дознаш да су сви живи и здрави и да те жељно чекају?... |
| ропкињи, јер ово верно и <pb n="162" /> доиста ропски и душом и телом одано створење труђаше се |
| кроз густе редове ружичних џбунића.{S} Доиста то беше неко женско чељаде у сасвим беломе руху, |
| он је управо град и задобио...</p> <p>— Доиста... — грискаше Мргуд уснице — он је храбар, — ал’ |
| па дршћућа пође к њему:</p> <p>— Да л’ доиста добро чујем?...{S} Ти си опет мој, круно моја сј |
| какав је то коњик!...{S} Из шуме истрча доиста бесни Хуршидов ђого, али са изврнутим седлом шим |
| иста заборавио своју вереницу, да л’ је доиста погазио ону свету заклетву што је даде пред свет |
| д Фејзије никака гласа.</p> <p>Да л’ је доиста заборавио своју вереницу, да л’ је доиста погази |
| ја похита двору своме не верујући да је доиста оно што очима види.{S} Сад је могао и опет разгл |
| иљати глас њен, да се увери да ли му је доиста оно цвеће послала, опет није се могао уздржати д |
| а ја мнидијах да се ти шалиш!{S} Зар ме доиста не познајеш?... —</p> <p>Старац скочи, па зажмур |
| еке траве те му спреми да пије, и он се доиста тако знао претворити да је свак морао помислити |
| има у помоћи будем! —</p> <p>Али и беше доиста крајње време за помоћ.{S} Турци беху тако притес |
| о стигоше коњаници, од којих један беше доиста онај момак, који је књигу однео, а други беше не |
| е на више скаче, вели наша пословица, и доиста тако је.{S} Што више бешњаху Турци, што љуће мук |
| сно подиже главу да мало прислушкује, и доиста то је коњски бахат...{S} Али опет ко зна какав ј |
| а је стрепила за његово здравље...{S} И доиста није се узалуд бојала.</p> <pb n="240" /> <p>Не |
| ање као да у харему коло играше...{S} И доиста бег се веселио...</p> <p>Губећи се у густим димо |
| љавајући сву вештину свога заната.{S} И доиста усплахири се сиромах младић.</p> <p>— Ама шта је |
| к земљи наслони ухо да боље чује.{S} И доиста то беше топот од више стотина коња.</p> <p>Капет |
| ије ће посао десет пута бити тежи.{S} И доиста није се преварно.{S} Кад везир београдски виде д |
| ече, с коликом ли га силом заноси.{S} И доиста колико већма човек ужива лепоту тихог летњег веч |
| ргуд?...{S} Он се виђаше радостан.{S} И доиста радостан је био, али не с тога, што је опет брат |
| нежеву да види је ли још у животу.{S} И доиста, он се мучио да устане, па кад подиже главу и уг |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И доиста није Мирко преварио Мргуда.{S} Коча је као на му |
| пошто никаква насиља не учине.</p> <p>И доиста првих година пошто паде и Коча са својих шесет ј |
| е да је разговори и развесели.</p> <p>И доиста изађе јој то за руком.{S} Она је знала Перизи не |
| оме се толике хвале проношаху.</p> <p>И доиста несу је заман толико хвалили.{S} Кад Надина поче |
| скао беше —- опкољен сам!... —</p> <p>И доиста као неким чудом око целе српске војске изникоше |
| Надина!...{S} Одкуда ти ту? —</p> <p>И доиста то беше Надина, бледа као мртвац, а уздувана од |
| Драгомира из нашег села.</p> <p>— Је ли доиста лепа? —</p> <p>— Као уписана... —</p> <p>— Е — с |
| и да нас има десет пута онолико, колико доиста бејаше.{S} И не преварисмо се.{S} Паша и његове |
| трпљиво ходаше премишљајући да л’ је то доиста непријатељ, и ако буде колика је важност од те п |
| дост, али га побро одмах увери да је то доиста тако, и он сад посла гласника да зовне кнеза Вла |
| као да се не може да начуди да ли је то доиста онај јунак, који толика чуда почини, приђе му па |
| леда, па кад се још боље увери да су то доиста они које он чека, стаде чисто играти од радости. |
| н се страшно борио, његови војници беху доиста храбри, али то ништа не поможе, Мемед-ага се оча |
| задрхта...</p> <p>Кад сватови до извора дојездише, зауставише се да се мало прихвате...{S} Па к |
| стискиваше песницу.{S} Тако ми спасења, док имам само једног војника, неће Турци продрети кроз |
| ге да и даље стрпљиво сносе јаде своје, док се не подигне каква снажна десница, у којој ће сину |
| а и његове делије сметоше се као ћурке, док тек почеше по оном мраку и међу собом да се кољу.{S |
| е...</p> <p>Док се Радич од чуда тргне, док крџалије притрчаше, њихов вођ беше већ овршио...{S} |
| ; јер док не стечемо публику за читање, док се год књижевници не буду смели искључиво књижевнос |
| раћање све слабије и слабије постајаше, док се сасвим не изгуби...</p> <p>Јунак над јунацима, К |
| оклева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, док дотрча и други татарин, мало за тим и трећи и четвр |
| ти у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док једва опет проговори:</p> <p>— Добри мој господару! |
| то га хануме једна по једна остављаше, док на послетку остаде Али-Бег сам у своме двору са нек |
| пропашћује!...</p> <p>Сад мало ућуташе, док тек Сењанин:</p> <p>— Јест, ал’ како ћемо?...</p> < |
| му је ствар, мољаху да им се приповеди, док ће један имам започети причу, али да би већу важнос |
| развале кулу, и док се Једрене узбуни, док трубе и рогови подигоше везирску војску на оружје, |
| овим речима стадоше гунђати међу собом, док сви у глас кликнуше:</p> <p>— Нека су сви Турци што |
| не лепоте враћаше се с обореном главом, док тек иза једног угла изађе и стаде пред њега робињиц |
| скупише се.{S} Домаћин их почасти мало, док се поодморише да виде на чему су.{S} Коча их уведе |
| ј кога је седела...</p> <p>Једно јутро, док још сунце кроз гране просијаваше, седела је вила кр |
| у смех.</p> <p>Дуго се разлегао кикот, док у неко доба сетиће се једна другарица:</p> <p>— Зна |
| још веселила царска војска у Београду, док се још разлегаху песме и свирке, где мало час беше |
| кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо посла.{S} Паши не беше ни трага |
| е Турака, опет неће уђи у српску земљу, док је мени на рамену главе, и док је око мене браће мо |
| елетео стрмени Црни Врх, лепу Јагодину, док дође на једну стену, која из далека изгледа као суш |
| чудно одсјајкиваше спрам месеца!...{S} Док поплашени Турци толико к себи дођоше да и они потрг |
| ога, не знао зањ га одмор и санак...{S} Док сам му требао био је све уза ме, а кад је чуо да се |
| 8 хиљада пешака и 4 хиљаде коњаника.{S} Док се мост на Сави код Бежаније градио, и док је војск |
| ма нико не могаше да погоди шта је.{S} Док ће се наћи неки виленик па се диже у планину.{S} Те |
| — рећи ће Радич — ово ништа не ваље.{S} Док се ми вратимо, Немци ће заузети сву власт!...</p> < |
| ути већ бих стао па тако чекао зоре.{S} Док ето ти паше.{S} Стоји топот и вриска коња, стоји зв |
| ућу изненађеног агу на место смлати.{S} Док је поплашене и од чуда полускамењене укућане склони |
| с нама! — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи и она што им је најстарија и води за руку д |
| пут, а ни сам несам знао куда ћемо.{S} Док ти ми дођемо у Беч; и још на моје велико чудо рече |
| хајде да их потражимо.</p> <p>Јест, ал’ док се они сетише, браћа охладише...</p> <p>Кочин друг, |
| па одоше све на прстима кроз девет соба док дођоше у ризницу.{S} Ја мој Боже да дивна оружја шт |
| вршиле у сваком селу где је застао, да док би само <pb n="120" /> неколико пута прошао по соби |
| > <p>Коча хтеде да остане да чува Мирка док се са свим не оснажи, али му овај притворно захвали |
| ој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце срећна била, али се не могаше с |
| "226" /> чете, провећа мало е главарима док се јунаци поткрепише па онда брзо окрену у Крајину. |
| /> занело да се није могао маћи с места док му не приђе Радим.</p> <p>— Кочо брате, — говораше |
| — поче Мргуд на то — да се кује гвожђе док је вруће, за то још сад на мах да ударимо па да ист |
| дуго, а он све слабији, слабији биваше док са свим не ишчезе....</p> <p>И сад је Лепосава опет |
| много коња, који све слабији постајаше док се на послетку са свим изгуби.</p> <p>Периза сеђаше |
| д море која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пене, поред свега тога обузе г |
| м се заклела...</p> <p>Коча се стресаше док ова баба говораше.{S} Тај глас тако пун неке тајне |
| огаше репи проговорити, чисто не дисаше док не угледа Кочу на површју, па још кад видеше како н |
| Ох то је несрећно Српче, које потурчише док још одојче беше, да после својим јунаштвом своје уб |
| и даље одмицаше испред њена погледа, и док лепа Драгомирова шћерца устегнувши слабачко срце же |
| оривши ободе вранца и одлете својима, и док Соколовићеви војници на укрштеним пушкама изнеше из |
| у земљу, док је мени на рамену главе, и док је око мене браће моје!...{S} Напред!... — па опет |
| љаху довлачећи у харем кога су хтеле, и док је он у својој соби јечао од бола и очајања на друг |
| им је господар тако брижан и невесео, и док једни говораху да се нешто у харему догодило, а дру |
| се мост на Сави код Бежаније градио, и док је војска прешла на српску страну, Турци умукоше.{S |
| помлатише страже, силно развале кулу, и док се Једрене узбуни, док трубе и рогови подигоше вези |
| не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима сабљу самоковку, а о рамену поуздану |
| ве се више повраћаше живот у њега.{S} И док рана на срдашцу под чудотворним биљем зарасте, дотл |
| их је мало час седела храбра чета.{S} И док се Кочо осврнуо сви беху у заседе попадали, и сваки |
| !</p> <p>Заповест се намах изврши.{S} И док кнезови даше момцима заповест да се спреме, а комор |
| вни људи из Левча скупе у Пањевац.{S} И док се жртве, које су предвиђале да више ни један не ће |
| ље, <pb n="264" /> загрли свога побра и док се његова крв из срца мешала с крвљу из пресеченог |
| рце, опет они не бејаху Турци.</p> <p>И док се после тога разиђоше Крџалије по богатим турским |
| селу, које је врло близу било, да седи док се са свим не поврати, па ће онда кући да иде.</p> |
| сти је намах!...</p> <p>Дадиља оде, али док је Периза замишљено неколико пута преко собе прешла |
| ећ сумње нема, каури хоће Шабац.{S} Али док они на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дотле и |
| и стара кнегиња — јер можда ћеш плакати док чујеш; али ти се не сећаш, ти си онда врло мален би |
| а извор од здравља...{S} Ви ћете кукати док је света и века...“</p> <milestone unit="subSection |
| ке материне, да се није могао разабрати док не стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле |
| арод не сме ни тренутка без тебе остати док не буду са свим слободни, а хвала Богу ја још имам |
| м арбанаском вером, да ће му верна бити док год по њима буде мицала крв старих витезова.</p> <p |
| оно, рад чега ће он нањ страшно мрзити док је год жив, а... а и ја нешто тако имам...{S} Зашто |
| цу да јој се с њом играју нежни прстићи док Фејзија не дижући ока с лепог њеног лица говораше:< |
| д јахања, које је било храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати да с |
| летве, знао је да он не сме бити срећан док Србадија не буде слободна и срећна, а задовољавао с |
| — Узјаши најбржег коња, па да неси стао док не стигнеш куд рекох и не предаш књигу — овде му пр |
| све узалуд; не ћеш стићи куд су наумио док је само Мргуд у животу! —</p> <p>Па се онда окрену |
| се оконча свађа.</p> <p>Ћутало се мало док не поче једна бака, која је дотле само ћутећи прела |
| 36" /> намах доћи по њу у планину, само док се врати са мејдана на који пошао беше...</p> <p>Ви |
| ; знам да ћеш пониско брке обесити само док ти кажем колика је сила у Турака.</p> <p>— А колика |
| > <pb n="156" /> <p>— Заборавићу је бар док не свршим свети посао свој!...</p> <p>Као што је су |
| сти нарочито неговати белитристику; јер док не стечемо публику за читање, док се год књижевници |
| Али и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробудио, он је већ био одавно обучен.{S} |
| еш сам ићи.{S} Причекај ме само ову ноћ док се и моја војска опреми, па ћемо заједно поћи.{S} Ј |
| <p>Један досетљивац на један пут викну док се <pb n="84" /> стари кнезови у немом болу по прах |
| а овога господина, и да ме чекаш у Сењу док ја не дођем.</p> <p>Слуга је навикао вршити заповес |
| град, али им запрети да ништа не почињу док ми не свршимо са Шапцем и не дођемо с топовима!...< |
| а: — Дајте да се ми повучемо испред њих док сазовемо наше људе, па нека Турака, нек иду к Јагод |
| аду, па помислим у себи:{S} Вала не ћеш док је Влајку главе на рамену, и док носи о бедрима саб |
| :id="SRP18631_C15"> <head>XV.</head> <p>Док је Коча онако јуначки нападао на Шабац и помоћу ћес |
| id="SRP18631_C19"> <head>XIX.</head> <p>Док се Коча у Арбанаској бавио, дотле је његова земља д |
| чудо, то беше кнежевско оружје!</p> <p>Док се Мргуд облачио, Коча опремаше коња, јер он се не |
| јутро кад га нађосмо у трави!...</p> <p>Док је Павао говорио, у Коче се два три пута лице проме |
| ма погледа који могу уморити!...</p> <p>Док се све ово догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђ |
| алку што је на нишану обешена...</p> <p>Док се ту тако игра, гађа и надскакује на другој се стр |
| јну, па му пролети кроза срце...</p> <p>Док се Радич од чуда тргне, док крџалије притрчаше, њих |
| ћи, заборавио је своју Перизу...</p> <p>Док се то све догађало, Абди-паша, некадашњи везир од Ф |
| о оружје, и друге ратне потребе.</p> <p>Док се још веселила царска војска у Београду, док се јо |
| ојих неколико момака пут Мораве.</p> <p>Док стара мајка гледаше за оном гомилицом, која све даљ |
| , весело се врати својој колиби.</p> <p>Док се ага све даље и даље примицаше пољу, мали Мргуд у |
| Баш вечерас беше такав састанак.</p> <p>Док Турци мишљаху да су угасили и најмању искрицу, из к |
| етницима, леже да мало отпочине:</p> <p>Док је свануло, Коча је давно био обишао своје страже п |
| ним суза, и слушајући бахат њеног коња, докле се са свим не изгуби.</p> </div> <pb n="164" /> < |
| погледа к небу, као да хоће да га пита, докле ће се сирото девојче патити на правди Бога, па он |
| сетила, да ни тренута мирна неће имати, докле год траје једног крџалије на свету.{S} С тога је |
| скочише:</p> <p>— Не аман!{S} Остави га докле Мујагић дође, па да видиш нашег сејира кад се он |
| ихаљевић, који ми је био и отац и мајка докле бејах у ћесарској војсци! — </p> <pb n="170" /> < |
| ...{S} Као што пламен за час обузме све докле се прострети може, тако на један мах обузе нежно |
| </p> <p>— Видећеш.{S} За ове три године докле ми мнидијасмо да је тој гуји размрскана глава, он |
| , и за то су се они од срца Богу молили докле је год он у граду био, а млади вођ арбанаски махн |
| и маршао да са заклео да не ће престати докле год не добије град, и топови опет загрмеше, чини |
| пророково.{S} Његово ће се име славити докле је света, а ми ћемо ево самим чистим златом и сре |
| } Ако ико, од њих ступи на српску земљу докле је ослобођена, ви ћете ми за то одговарати.{S} С |
| ију Турке, само што јелеци и чепкени са доколеницама од црвене чохе беху богатије златом извезе |
| ц беше их доста дошло.</p> <p>На једном доксату сеђаху неколико Турака зборећи о томе како ће б |
| цуру замиловао, и сад је само гледао да докучи која је то.{S} У то му мајка каза нешто, што ова |
| ске, која војеваше у Босни и Бугарској, долажаху рђави гласови, а сврх тога на један пут пуче п |
| ом небу све се више блистаху, све лепше долажаху.{S} Кад Надина дође до Фејзијина чадора заста |
| хоџе са својих мунара, с већом милином долажаху правоверни на своју ужасну ал’ по њих свету мо |
| ...</p> <p>Али сваки гост, који доцније долажаше, особито погледаше једнога човека.{S} То беше |
| прича даље ишла то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати, на очи му се намаче крв, поче к |
| да иде својим рођакама, и да оне к њој долазе.{S} До сад јој је то забрањивао зато што се боја |
| знађаше да ова удворица никад к њему не долази без радосних гласова, па ће тако без сумње и сад |
| коњског хода, он би истрчао да види ко долази, а особито га мучаше једна мисао.{S} Мало — мало |
| } Мене је одменио пуковник Старај, а ја долазим да заузмем варош! —</p> <p>— Добро — одговори К |
| ом робовању био је по који ведрији дан, долазио је по који часак, у коме је Србин мало дахнуо д |
| аше сам у својој кући, у коју нико није долазио, али га је Коча јако поштовао што беше чуо да м |
| платих.</p> <p>— Шта Влајко, ти из боја долазиш? — питаше га зачуђено Коча.</p> <p>— Те још из |
| толико му доликоваше она красна српска долама и остало кићено рухо и оружје које се све прелев |
| шире са златним ковчама, како му зелена долама беше упијена око витког и поноситог стаса, како |
| је хтела да се нагледа како дивно стоји долама оном витком стасу младога јунака, како ли му дол |
| ву тако силно да је у лицу стао као мор-долама на њему, па загушеним гласом рече, спустивши дес |
| прша се у зраку у крви умрљани комад од доламе његове златом извезене...{S} Пламени коњиц дотрч |
| На њему нема скромна гуњца, или зелене доламе с извезеним џемаданом, већ некако одело... нит’ |
| прободе, клону му десница са сабљом низ доламу... </p> <p>Крвнички ханџар одсече му руку, не да |
| а ено видим Хајка весело опрема братову доламу довршујући сјајан вез на њој...{S} Или да ти се |
| и иа раднике, али Коча са својим четама долети као муња, сатера Турке опет у варош, а радници н |
| !...{S} Ја како им у тој ђаволској игри доликоваху оне упијене кошуље од танког бурунџука са ши |
| био одавно обучен.{S} Ех, како му лепо доликоваху оне плаве чакшире са златним ковчама, како м |
| се допало оно јуначко држање, толико му доликоваше она красна српска долама и остало кићено рух |
| витком стасу младога јунака, како ли му доликује дуга врана коса белому турбану, на ком се драг |
| крсну, и Турци задрхташе кад из дубоких доља зачуше потмулу грмљавину:</p> <p>„Слобода, или — с |
| светлости од силне ватре што се беше по дољи разасула као звезде по небу!...</p> <p>На сред ста |
| ветљен, а тихом ноћи уљуљкан, спаваше у дољи питоми Крушевац, красно место, у коме је свети кне |
| е су стубови на којима небо стоји, и те дољице окићене цвећем и травом што у оним суморним стрм |
| ене.{S} Ветрић је полако подујивао кроз дољу, а небројне ватрице извијаху се под њим као стидљи |
| чини соколови, који певајући силажаху у дољу, па онда и они пободоше своје заставе те се настан |
| хаше с коња па се полако спустише у ону дољу што је испред град, па да из ње и не изађоше, охра |
| </p> <p>— Шта рече?{S} Зар не затекосте дома све здраво и добро?...</p> <p>И сад му Радич испри |
| ци Кочини које је позвао скупише се.{S} Домаћин их почасти мало, док се поодморише да виде на ч |
| дај како се у својој крви ваља несрећни домаћин, који погибе бранећи кућу и своје, почуј ону вр |
| о овај с дететом умаче на врата.</p> <p>Домаћин издисаше...{S} Баш кад последњи пут отвори свој |
| оба некуда у село тумарне...{S} А свака домаћица даваше му част и пошту што је знала боље, јер |
| ео.</p> <p>— Које добро Павле? — запита домаћица зачуђено.</p> <p>— Све је добро, госпођо кнеги |
| у, у китњастом уресу равнога Темнића, у домовини злосрећног вођа српског, па баш у његовој кући |
| , у светој пећини од Крџе.{S} Ох, јадна домовино!...{S} И јуначка глава притиснута вељим јадом |
| S} Коча се чисто прену кад угледа своју домовину, кад угледа оне дивне драге, у којима је он с |
| после дуга времена вратиш у своју милу домовину, кад хитећи кући својој, свакога, кога на путу |
| ско дете, да су слушали каке чудне речи донашаше Морави тихи ветрић с брежуљка, да су знали заш |
| ођ — сада те тек познадох..{S} Ти си ми донела ону киту цвећа, којом ме је Периза на састанак з |
| учини ми се да су ухватили сунце па га донели у ту собу, те само расипље небројене варнице, а |
| ре од арабије што су на својим камилама донели праву башчу за синове царске; и опет чути можеш |
| шче с њим смејати хтело па му набрало и донело цвећа на име своје госпође, али опет није могао |
| >И Мргуд му смејући се исказа шта му је донео ухода, а то је: везир чуо како је Коча дигао рају |
| пута у чело пољубио, што га је на време донео... .</p> <p>Сад вођ пролеташе кроз све чете, свуд |
| е скупе око њега да чују какве је гласе донео.</p> <p>А кад је војвода Радич испричао шта је и |
| донесе ферман за везирство од три туга, донесе му и књигу од султана, која нешто чудно кажеваше |
| има је одело баш онако као торле што га донесе из ћесарије! —</p> <p>Сви похите на двор, кад та |
| ам нека ми под шатор дође Надина и нека донесе своју тамбуру. — А кад војник оде, окрену се опе |
| p>Мало доцније стиже гласник из града и донесе књигу од паше.{S} Брзо се дозва тумач, и кад Лау |
| ав... мртав...{S} Јадни младићу, шта ти донесе твоја налетна нерасудност!...</p> <p>Сад вила ра |
| ање на божанске тренутке, које му скоро донесе једно вече, које га расхлађиваше као какав најсл |
| милошћу серашћер; али татарин, који му донесе ферман за везирство од три туга, донесе му и књи |
| српских, <pb n="140" /> и сваки од њих донесе црне гласове о победама Коче и његових хајдука.< |
| довде нигде стао несам, само да час пре донесем радостан глас, а ви ни чаше ракије!...</p> <p>— |
| n="169" /> њега очински загрлим и да ти донесем његово срдачно поздравље.— И он га опет загрли. |
| ћеш убијати на прелу девојке.</p> <p>— Донеси ти само.{S} С Богом!</p> <p>—- У здрављу!</p> <p |
| {S} Имаш ли што да ми наручиш?</p> <p>— Донеси мало барута.</p> <pb n="23" /> <p>— Барута?{S} Е |
| сваког шушња, јер не знађаше шта ће јој донети, каку ли јој рану задати срцу, које и онако суви |
| и из целе околине на мах са свим срцем, донеше им изобила хране и громовитог крајинца.{S} А пре |
| очети.{S} По гласовима што му их татари донеше, Кочина чета не беше само десетак двадесет хајду |
| луге јер од смрада не могаху да му јела доносе, и они се разбегоше.</p> <p>И сад Мргуд беше сам |
| у као олуја...{S} Ту се скидају чадори, доноси и раздаје прах и олово, ту се на <pb n="257" /> |
| свог, погле како му са слатким смешењем доноси бритку сабљу и остало јуначко оружје, па после с |
| Ветар што лети онако дивно у вече пири, доношаше сад српској војсци преко амбиса неке чудне, не |
| ао кака чудовишта огромни, а по кад кад доношаше му ветар јаук и писку жена и деце; али маршао |
| Мирко на своме коњу, па колико га грло доношаше викну:</p> <p>— Браћо, опколише нам господара, |
| ше руменог винца, певаше колико их грло доношаше, а кад би стали да се мало одморе, онда слушах |
| пупа лепоте.{S} Онај мирис, који ветрић доношаше с пространих и цвећем изобила окићених левачки |
| да знађаху колико се њему та нова песма допада, отпеваше је што лепше умеше.{S} Ту се казиваше |
| пада, прихвати живо брат Кочин — шта не допада?{S} Треба да га мрзиш, да га презиреш као сваког |
| ој брат не допада!... —</p> <p>— Шта не допада, прихвати живо брат Кочин — шта не допада?{S} Тр |
| опет Мирко — мени се онај твој брат не допада!... —</p> <p>— Шта не допада, прихвати живо брат |
| ше, непрестано је гледао како се Салији допада ова чочечка игра, па <pb n="74" /> кад виде како |
| ј чудни витки стас, све се то њему тако допадало да никако не могаше да каже е је та лепота у њ |
| нутку кад се витез опрашташе са светом, допаде из убаха помоћ...{S} Вила из горице...{S} Она га |
| ела и вароши.{S} Још несу хајали ни кад допаде глас да се крџалије упутише право у Филибе...</p |
| p> <p>Један ђаволан, коме се ни мало не допаде ово ћутање и замишљеност, и коме више беше до ве |
| е, с којих га скиде баш кад му црн глас допаде, који га из харема одвуче на бедеме.{S} Везир по |
| оде у врт да се шеће, али му се и ту не допадне, већ брже опреми вранца, узјаха, па одјезди.</p |
| а филипског везира.</p> <p>Иа један пут допадоше у Једрене црни гласи.{S} Крџалије, страшне крџ |
| та збориш.</p> <p>— Па кад ти се толико допала, кад ти је њена лепота толико памет занела, што |
| Старци распитиваху зањ што им се веома допало оно високо поштовање, које указиваше спрам свако |
| одвојити очију од њега.{S} Толико им се допало оно јуначко држање, толико му доликоваше она кра |
| аузимање за царске послове толико му се допало, да — верујте ми вас не ће заборавити царска мил |
| зили, а кад поче, да би им се још већма допао, издавати Турцима све па и најмањи шапат рајин, о |
| авши е је Влајку привезана рука — ти си допао рана? —</p> <p>Сви се зачуђено згледаху, а он пог |
| вој главобољи.</p> <p>Побро га је дивно допекао.{S} Ади Мргуд није сад марио за части.</p> <p>— |
| , — ако сам ти мрзак, сакрићу се где не допире ни зрака јаркога сунашца, а камо ли поглед слабо |
| /p> <p>— Па шта да радимо?{S} До везира допрети не можемо да се договоримо...</p> <p>— Не можем |
| Што тиша беше природа, то лакше могаху допрети до Кочиних ушију оне лепе песме што се разлегах |
| бопитно слушаше Кочину причу, па кад он доприча довде како пође пред цара, чисто не дисаху.</p> |
| ...{S} Шат буде кака кућица у коју несу допрли Турци, и у коју су се, можда, многи сељани склон |
| <p>Молим многопоштоване читаоце, да ми допусте рећи напред неколико речи, колико за роман толи |
| <p>Лепосава се страшно противила, није допустила ни да помене женидбу, уздисаше за Кочом, плак |
| бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустити да излази у село, да иде својим рођакама, и д |
| је измоли у роба свога?..{S} То му није допуштао понос његов.</p> <p>Баш кад се једном тако у с |
| д није чинио, али не за то, што му није допуштено било, већ што се сам стидео да без посла и не |
| о урлекање по красној српској вароши, а дорћол опет је постао Багдад, јер по њему опет гамиже ч |
| е оживе и београдски Багдат, београдски Дорћол.</p> <p>Чисто лепше певаху хоџе са својих мунара |
| младић.</p> <p>— Кака ће бити?{S} Као и досадашње.{S} Фејзија није никад до сад питао кака ће б |
| ему брзо омрзе ситна песма од ћеманета, досади му се слушати једногласно дајире, пљесну рукама |
| о миле воље кукати смела, а да ником на досади не буде...{S} Сад опет навалише силни бегови и с |
| еко да обилази.</p> <p>— Е баш ми браћо досади ово обилажење, та ваљда још несмо бабе?{S} Овамо |
| та скоро не знађаше.</p> <p>Ја не ћу да досађујем онима, који ово ушчитају, само тим па тим, ка |
| но дивно путовање!{S} Поред оних силних досетака, песама и шале отишао би на крај света, па чак |
| јуначком послу, онај весељак, у којега досеткама и шалама не беше краја, поста замишљена ћутал |
| ништа страшније помислити.</p> <p>Један досетљивац на један пут викну док се <pb n="84" /> стар |
| /p> <p>Кочин друг, видевши како му цуре доскочише, оде безобзирце кући, али Коча прошврља мало |
| к да зађе сунце, а Коча стаде.{S} Он је доспео где је желео пре непријатеља.{S} То беше кланац |
| , опет га је Кочо стигао пре нег што је доспео у Крајину.{S} Његов је вранац летео као да је на |
| ајмањи шапат рајин, онда он постаде <hi>дост</hi> турски, а то је толико као љубимац.{S} Он је |
| дна баба да их помири.</p> <p>— Ех, ех, доста је било свађе.{S} Зар вас није срамота, паметне с |
| ољу... који..—</p> <p>— Ох!{S} Доста... доста... — једва муцаше сиромах чича — познадох те!...{ |
| рва се трже.</p> <p>— Доста...{S} Ох... доста небо моје!... отимаше се она из наручја Фејзијини |
| ама много људи, ал’ беше <pb n="147" /> доста јунака.{S} Не беше сјајне опреме, али је Коча има |
| стадо у пољу... који..—</p> <p>— Ох!{S} Доста... доста... — једва муцаше сиромах чича — познадо |
| > <p>Лепа Периза прва се трже.</p> <p>— Доста...{S} Ох... доста небо моје!... отимаше се она из |
| ховитим гласом прекиде певача:</p> <p>— Доста старче!{S} Што је требало испевао <pb n="92" /> с |
| Арбанаској бавио, дотле је његова земља доста срећна била.{S} Народ истина не беше са свим спок |
| д данас си капетан!... па после ми даде доста новаца и неке заповести, које несу за казивање.{S |
| "#SRP18631_N3" />...</p> <p>И две младе доста лепе девојке, два лепушката циганчета, које се до |
| p>— Па да знате — продужи бака пошто је доста времена дала да се чуде њеној причи — како је леп |
| и Рудничани, а и из питомога Левча беше доста гостију.{S} Чисто не знаш шта пре да погледиш, че |
| на крвавим рукама својим, и... то беше доста...</p> <p>А шта је радио седи, јадни отац лепог д |
| о га с радошћу сматраху Срби којих беше доста око цара.{S} Чисто не могаху одвојити очију од ње |
| у тугу однесеш на онај свет што се неси доста насекао крвничких глава!...</p> <p>Коча је с особ |
| коју издају учинити, којом ће заслужити доста новаца, да није имао кад слушати што они говоре.< |
| на другом крају села, то се Коча могао доста науживати ове лепе ноћи.{S} Нада, то једино осећа |
| што и рођак.{S} Ово уздржавање Мргудово доста се чудно чини, особито кад се помисли какав је он |
| и знађаху да ништа не скривише, па зато доста спокојно очекиваху муке што им се спремаху.</p> < |
| хтеде ништа више да чује, он је вечерас доста <pb n="31" /> чуо, његово жарко уображење беше ти |
| д и ако рад својих узрока, по којима му доста мило беше што се Коча вратио, и он га плаховито љ |
| ом српском седу, па и у Пањевац беше их доста дошло.</p> <p>На једном доксату сеђаху неколико Т |
| причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох доста пријатеља, који ми дадоше новаца и одела, који ме |
| игра се поче.{S} Коча, који је другдаш доста радо играо, сад се не би ухватио да није био зане |
| адосно кликну:</p> <p>— Ох, а зар си ти досте<ref target="#SRP18631_N5" />; добро ми дошао.{S} |
| <pb n="238" /> би пожалила, само кад је достигла што је желела...</p> <p>Надинина песма, коју ј |
| заносу од радости шапуташе вила — ти си достојан унук Марков. — Па онда клече вила те склопивши |
| да умрем под твојим ногама?{S} Ја несам достојан да погледам у твоје свето лице!... —</p> <p>Ко |
| тигао оно што је желео.{S} Свргнуо је с достојанства онога, кога је мрзио као што се само може |
| <p>— Јест, ја сам --проговори ђувендија достојанствено, уставши с јастучета — и ево сам дошла д |
| <p>— Самном заједно! — одговори Надина достојанствено — или зар мислиш да би ти се ја жива вра |
| ли смо да га осветимо! — одговараше вођ достојанствено. — И тако ми хришћанске вере на овом ист |
| ћу вам више дуљит лакрдију — настави он достојанствено — брате ми си мој драги, што рекао Саали |
| де му говорити, али не с оним везирским достојанством већ чисто молећи га:</p> <p>— Пријатељу, |
| а покажемо светој души Милошевој да смо достојни потомци његови!...</p> <p>Војска је чула ове в |
| борио као лав, али и његови момци беху достојни њега. -</p> <p>Пре него што је зора засвитила, |
| сеџаде, на коме везир сеђаше, да челом дотакне свети скут у хаљине свога господара.{S} Кад иза |
| >Надина ладе пред господарем на колена, дотаче ћилим челом својим, па пошто се и осталим главар |
| рати милост њену, <pb n="221" /> кад је дотера до просјачког штапа поред таке куће и толиког до |
| Арабистанац, што је на својим камилама дотерао најмириснију бошчу за честиту господу и бегове |
| ајгори притворници знају, дотле је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бурних осећања.{S} Она |
| ија срећу многима.{S} Он ће на послетку дотерати да честита кнегиња проси па да се хлебом храни |
| бац и помоћу ћесареве војске заузео га, дотле су већ била почела чаркања око Београда, и сваки |
| адуницама бирају себи красне ђувендије, дотле Кара-Фејзија потражи везира, и нађе га.</p> <p>— |
| срдашцу под чудотворним биљем зарасте, дотле синуше оне црне очи опет оном младићском ватром, |
| ирску војску на оружје, да похита кули, дотле не стаде Крџалија, <pb n="258" /> као да их никад |
| смели искључиво књижевности посветити, дотле нећемо ни имати праве књижевности, дотле ће све б |
| отле нећемо ни имати праве књижевности, дотле ће све бити вечна почињања; а публику која чита н |
| е црне очи опет оном младићском ватром, дотле се поврати у пуне Кочине образе њино руменило, а |
| ead> <p>Док се Коча у Арбанаској бавио, дотле је његова земља доста срећна била.{S} Народ истин |
| које би могао планути огањ за слободу, дотле се скупљаше огњена омладина из све Арбанаске у пе |
| ом, што само најгори притворници знају, дотле је Кочу дотерао, да је хтео свиснути од бурних ос |
| потргну оружје те да помисле на обрану, дотле хајдуци опалише три пута из пушака, па с јатагани |
| на тенани срчући каву и жубрећи већаху, дотле и не спазише како од Митровице под Кленак сиђоше |
| е скупљаху с обореном главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим хатовима |
| се мало док не поче једна бака, која је дотле само ћутећи прела и ни у што се мешала није.</p> |
| војке, два лепушката циганчета, које се дотле у једном куту сладише димовима из наргила, изађош |
| е ватре, и поред море која га сваку ноћ дотле гњављаше док га не попадну крваве пене, поред све |
| крену се кући својој па грмну:</p> <p>— Дотраја и твоје проклета гујо, сад ћу ја бити први а не |
| што смо с великом муком набавили то већ дотраја, а што је главно нит’ имамо топа, ни лубарде, а |
| ева! —</p> <p>Још он у речи бејаше, док дотрча и други татарин, мало за тим и трећи и четврти.{ |
| ове златом извезене...{S} Пламени коњиц дотрча пред дворове, па бесно и очајно копа црну земљу |
| е но икад.</p> <p>У сред најжешће ватре дотрчи Лаудону један ађутанат.</p> <p>— Шта је? —</p> < |
| сме бити.{S} Ако још мало тако устраје, доћи ће сам себи главе — А сад морам похитати да га што |
| ће без њега сиротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ће доћи...</p> <pb n="85" /> <p>Дуго је јад |
| ...</p> <p>— Ја знам, али ако не одемо, доћи ће Абди-паша, поплавиће нам целу земљу, па онда?.. |
| е страже, да им никака помоћ ни од куда доћи не може.{S} Па кад је све учинио, онда јави својим |
| а сеја, и рад које се она није затезала доћи у средину војника, само не би ли јој помогла, да с |
| ало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће без њега сиротица свиснути.. |
| ашиковање, а не знаш да ће ти оно главе доћи...{S} Чувај се јуначе тих слатких пољубаца, с руме |
| е нема, Арбанаси се отеше, до Србије се доћи не може...{S} А на Диван не сме ни помислити, кад |
| — скупљати на вилинско коло.{S} Док ће доћи и она што им је најстарија и води за руку два лепа |
| ротица свиснути...{S} О, доћи ће, он ће доћи...</p> <pb n="85" /> <p>Дуго је јадна старица скор |
| еше погинуо, већ га је нестало, и он ће доћи мајци својој, он мора доћи...{S} Та он зна да ће б |
| заше пиштољ запита:</p> <p>— Ама зар ће доћи у Пањевац и Бен-Мујагић?...</p> <p>— А да зар ти б |
| <p>Али пре него што они од чуда к себи доћи могоше, изненадни гром смрви све кадије и бегове ш |
| е занела у лепе сне, како ће јој једном доћи вереник, па како ће срећно шњиме живовати....{S} С |
| д у Кочина вранца.{S} Сад ће, сад ће он доћи мајци својој да је загрли, да је утеши јадну.{S} О |
| е прогледаш, видећеш да пре несам могао доћи!...</p> <p>На ово се Мргуд сневесели.{S} Чисто мис |
| тио Камичак поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Зворника упути к |
| шта ћеш му де? „Валах и билах ја ћу му доћи хака“.<ref target="#SRP18631_N2" /> реће он бива.< |
| но кунијаше, да ће <pb n="236" /> намах доћи по њу у планину, само док се врати са мејдана на к |
| па би скочио да с чивије <pb n="153" /> дохвати шаркију, те да излије своју бољу у песми.{S} И |
| дише лица свецима, а она која не могоше дохватити решетаху зрневљем из кубура, па пошто би поск |
| безакоња турска...{S} Већ беше прилично доцкан, и само се по који пас чуо где се кроз мртву тиш |
| р покајао што је учинио, али већ бејаше доцне...</p> <p>С бедема филибетских осу се страшна ват |
| и одакле си?{S} Које добро носиш овако доцне?... —</p> <p>Странац га гледаше зачуђено:</p> <p> |
| сведе очи.</p> <p>Али и ако је он тако доцне заспао, опет док се Мргуд пробудио, он је већ био |
| података за мој роман.{S} Али ја бејах доцне стиго, јер баш кад уђох у њихову собу неко мало л |
| -шашу, знао је да ако сад нањ не ударе, доцније ће посао десет пута бити тежи.{S} И доиста није |
| наштво. ...</p> <p>Али сваки гост, који доцније долажаше, особито погледаше једнога човека.{S} |
| и спаде са срца тежак камен.</p> <p>Али доцније кад оде везир говораше лепа јединица везирова:< |
| опазио шта бива у Кочину срцу.{S} Мало доцније пошто одиграше мачванку, певао је слепи гуслар |
| х сетио да се то негде бој бије, а мало доцније помисли да то може бити војска серашћерова, кој |
| низ тело — никад, никад!...</p> <p>Мало доцније прође поред везирова двора, не би ли само још ј |
| а вреда пропрате у Земун! —</p> <p>Мало доцније стиже гласник из града и донесе књигу од паше.{ |
| је иза харема!...</p> <p>Фејзија једва дочека да се смркне, па се одмах опреми, те пође везиро |
| то му мајка каза нешто, што овај једва дочека па хајде Кочи.</p> <p>— Знаш шта је Кочо?{S} Да |
| онда пружи Мргуду руку, коју овај једва дочека, те се срдачно руковаше. -</p> <p>— Мргуде, ми т |
| мука, велика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је она од срца волела, кога је |
| тију заклетву моју:{S} Жива ме земља не дочекала, а камо ли мајка и родбина моја, ако те не изм |
| Али њу је то болело што је тако враћање дочекала од свога Мргуда, кога је она тако љубила, то ј |
| т од срама и од туге, што је таку хвалу дочекала од свога Мргуда, кога је од маленог детешцета |
| ска војска из Арбанаске, где тако дивно дочекана беше, и где свакоме за кратко време тако мила |
| и кад пристаде видело се да је то једва дочекао.{S} И тако остане он код Мирка, где су се ваљан |
| пет тера своје!...{S} Мргуд је то једва дочекао, па за то као уплашено прихвати.</p> <pb n="60" |
| стећи се:</p> <p>— Часни крсте! шта сам дочекао, да ме ни мој добри Павао не ће да позна!{S} Ве |
| о утекло колико да јаве како их је Кочо дочекао са својих четири стотине рајетина.<ref target=" |
| те послао, тако ми Бога не ће те земља дочекати жива, а ако учиниш као што ваља, - добићеш бла |
| ама стоји, чинило му се умреће, а не ће дочекати да прођу та четири дана.{S} Од <pb n="184" /> |
| џалинска десница разби и растера, једва дочекаше ове гласе па се брже боље скупише у чете, брзо |
| ћима, с којима се познавао и који једва дочекаше да с њим говоре.</p> <p>На један пут се пронес |
| не добивши, а жестоки Арбанаси то једва дочекаше, и за то су се они од срца Богу молили докле ј |
| јесу ли здраво и на миру.{S} Укућани га дочекаше као озебао сунце, као да га Бог зна од кад нес |
| са својим оцем отишла у Једрене, где је дочекаше толике рођаке и пријатељице, толика весеља и т |
| шли, а напустили земљу.{S} За то нас не дочекаше на граници! —</p> <p>— Јесу л’ већ ушли Турци |
| 1" /> одлажаше даље, и свуда су га тако дочекивали, свуда му се задавала света српска реч, да ћ |
| акоме добро буде.</p> <p>А јуначке чете дочекиваху га као што се дочекује једина узданица своја |
| тање народ, који их са топлим загрљајем дочекиваше, и који их чекаше као озебао сунце. -</p> <p |
| А јуначке чете дочекиваху га као што се дочекује једина узданица своја.{S} Љубљаху га више него |
| његова јасно љубичаста хаљина, у којој дочекује зору, кад се Коча пробудио на својој кабаници, |
| p>— Ти опет плачеш?{S} Па зар тако баба дочекујеш?{S} За што не ћеш да ми кажеш бољу своју? — и |
| није се могао уздржати, већ скочи нагло дочепа из кубура што више њега вишаху пушку малу, па пр |
| да својим очима бела света, кад се опет дочепа свог помамна коњица и свога сјајног оружја, чист |
| амо по који пут погледао, па онда одмах дочепаваше ћихлибар да на ново потоне у облак од дима.. |
| узело! —</p> <p>Међу тим је Коча хитро дочепао Мирка за руку, којом трже другу пушку, извину м |
| <l>очи моје?</l> <l>Коча нам је с пута дош’о</l> <l>мајко слатка,</l> <l>Што се срдиш, што не |
| евојче не знајући од чуда шта да чини — дошао је?!...</p> <p>— Самном заједно! — одговори Надин |
| ици да се спреме.</p> <p>Кад је Фејзија дошао пред своју кућу, угледа старога баба свог где бос |
| икоме не би ништа било до ономе коме је дошао суђен часак!...</p> <p>— Божанство је то брате, н |
| ако васцели божији дан пројаха, како је дошао до под Јастребацпланину; он беше толико заборавио |
| рао бих помислити да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском престољу...</p> <pb n="22 |
| .</p> <p>— Зло што је Фејзија у Једрене дошао? —</p> <p>— Јест... ох... опазиће... ухватиће га! |
| о везир па скочи са шилтета.</p> <p>— И дошао кући у Пањевац! — обори главу на прси гадна турск |
| у другог одјезди истим путем којим је и дошао.</p> <p>Непознати који сјахавши с коња мало на ст |
| а ако навали непријатељ, рад кога сам и дошао чак овамо, продреће...</p> <p>— Непријатељ?{S} Ти |
| {S} Ја само за то живим, ја сам за то и дошао у твоју војску, како да ми после лакше буде кад с |
| би с Кочом.</p> <p>Коча је једва к себи дошао кад ју је угледао, јер он познаде оно лице, а и к |
| <ref target="#SRP18631_N5" />; добро ми дошао.{S} А што се намах не каза болан, већ хтеде да по |
| орише.</p> <p>— Гле Влајка!{S} Добро ми дошао пријане!... повика Коча, па му приђе те се пољуби |
| проговоре од радости.</p> <p>— Добро ми дошао господине џенерале! — промуца на послетку Кочо.</ |
| е Бог већ страшно наказио...{S} Кад сам дошао кући ни ватре не затекох на огњишту, нити игде ик |
| са својим другом у Текији, он је право дошао у Пањевац, па се ту настанио у кући онога који па |
| на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, добро дошао, драги мој капетане — говораше цар више чешки но |
| е зачуђено трже —- здраво Радичу, добро дошао! — па пошто се пољубише и за здравље упиташе — а |
| је:</p> <p>— Ох...{S} Бабо!...{S} Добро дошао!... — хтеде још нешто да га пита, али је речи изд |
| е и похита им на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, добро дошао, драги мој капетане — говораше цар в |
| /p> <p>— Витез Шахин свагда ми је добро дошао.</p> <p>Које добро? —</p> <p>— Зло је Фејзијо да |
| т би он пре отео Једрене но што би глас дошао до Везира Једренетског.{S} Тако хићаху помамне Кр |
| ар несам?...{S} А знаш шта сам снио?{S} Дошла моја мала мркша па ме моли, а уз то непрестано ме |
| м је Богом.{S} А ако је у невољи, па је дошла да јој ја помогнем, пусти је намах!...</p> <p>Дад |
| а у мушким хаљинама, како би само лакше дошла до Кара-Фејзијиног стана, како дозна да је господ |
| ствено, уставши с јастучета — и ево сам дошла да те прокунем у име Бога који сваком суди, што с |
| ок не стиже војску своју, која беше већ дошла до скеле на Јасики.</p> <p>Кад млади вођ угледа п |
| иташе даље Кочин друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да га осветимо! — одговараше вођ достојанстве |
| у и који <pb n="172" /> не беху на веће дошли, да похите сваки са својим четама на скуп.</p> <p |
| рцима као бабе, па загребли одакле су и дошли, а напустили земљу.{S} За то нас не дочекаше на г |
| ате, — говораше он полако — јесмо ли ми дошли на Косово да плачемо?...</p> <p>Коча се трже.</p> |
| сти...</p> <p>— Ја те питам јесмо ли ми дошли да плачемо за Видовим даном, или да га јуначки по |
| е похасило па не хаје што смо ми у село дошли!...</p> <p>Овај погледа на ону страну, па кад вид |
| а је већ и повео на Србију.{S} Тако смо дошли између две ватре, па сад реци и сам како нам је! |
| ском седу, па и у Пањевац беше их доста дошло.</p> <p>На једном доксату сеђаху неколико Турака |
| и он о лакрдијама.{S} Шта ли ти је сад дошло на памет?</p> <p>— Нешто врло лепо, само хоћеш ли |
| ободити може, а камо ли да верују да је дошло време кад ће их то робље замахнувши ножем питати |
| о, али не треба се плашити.{S} И ако је дошло помоћи Београду, опет се не може одржати, на посл |
| онда стадоше сећи што им је год до руке дошло.{S} Да страшне забуне што се учини међу Турцима о |
| ики Драгомиру.{S} Мени је то било добро дошло, јер ја жудех за приликом да се с нашим крвницима |
| цветак, сваки шљунак по стазицама тако драг био, јер га то све сећаше на лепу везирову шћерцу. |
| ећао није како у тој вароши живи његова драга, да <pb n="158" /> није чекао ни да му се одмори |
| из руку.</p> <p>— Фејзијо!... кораше га драга — зар хоћеш да будем несрећна?...</p> <p>Овим реч |
| оје она показује жељном оку и у питомим драгама и у каменитим бреговима.{S} Али све то, и те ст |
| е издахнути хтела; међу пољупцима своје драге заборави Фејзија грижу савести која му је целим п |
| што зеленило покри красне горе и питоме драге српске, а војске се стадоше на све стране кретати |
| да своју домовину, кад угледа оне дивне драге, у којима је он с јањцима одрастао, како се преле |
| рет.</p> <p>— Добро дошао, добро дошао, драги мој капетане — говораше цар више чешки но српски, |
| <p>— Може бити слатка мајко, може бити драги бабо, мили брате и сестрице, све то може бити! — |
| никог у чадору не бегне! — Фејзијо, мој драги Фејзијо, ти ми само помоћи можеш!... - - </p> <p> |
| дивна те замка чека!...{S} Тамо је мој драги Мирко...{S} Скоро ће ти се котрљати та охола глав |
| ави он достојанствено — брате ми си мој драги, што рекао Саали-ага то је ућинио бива.{S} Он се |
| слетку Кочо.</p> <p>— Боље те нашао мој драги Кочо!{S} Ех, па чекај да те се нагледам. — И џене |
| на бела чалма извезена златом а окићена драгим камењем, испод које се кезило гадно неко лице об |
| старе кнегиње немајући снаге да погледа драго своје.{S} Само седи Драгомир могаше да прозбори љ |
| е праведна, и ако ово беше само мило за драго, опет Арбанаси имађаху срце, опет они не бејаху Т |
| га врана коса белому турбану, на ком се драго камење прелеваше.</p> <p>Пошто га се тако нагледа |
| силним мунарама изгледаху као разасуто драго камење.{S} Па како величанствено изгледаху оне ку |
| паклу на вечеру чекају!</p> <p>— Шта му драго, хоћу.{S} Имаш ли што да ми наручиш?</p> <p>— Дон |
| и овде тлаче слабијега.{S} Био он ко му драго, ми треба да му притечемо у помоћ.{S} Кнеже Влајк |
| S} Осим две стотине стрељаца одреди све драговољачке чете и осам батаљона пешака, дакле свега п |
| о Михаљевић пређе са својим фрајкорима (драговољцима) преко Колубаре, где му је зимниште било, |
| јер није могао одбити прву молбу свога драгог Фејзије, већ је намерио да с њиме оде до његовог |
| страх да верује, да је опет добно свог драгог вођа, да је повратио из мртвих јунака над јунаци |
| оца свога...{S} На послетку клече поред драгог па га умиљато мољаше:</p> <p>— Фејзијо, поносе м |
| и њега нема... нема...{S} Чекајући тако драгог пролевала је горке сузе, а те небројене вилинске |
| чу име Драгомирово замисли се:</p> <p>— Драгомир...{S} Чекај молим те...{S} Тако беше чини ми с |
| ајни ћуте, изусти тајанствено:</p> <p>— Драгомир је ћерку добио с вилом из Јастрепца!...{S} Све |
| ју најсветије осећање људско. </p> <p>А Драгомир?{S} Кад он виде шта му учини шћерца, <pb n="45 |
| /> своје приче. — Нико не зна ни да има Драгомир ћерке, а ти знаш чак и како је лепа!</p> <p>— |
| S} Кажу да ће овај наш особењачки сусед Драгомир да доведе своју ћерку, која никад није до сад |
| м јунаштву причају, не гледајући што је Драгомир страшно мрзио на његову породицу због неке ста |
| рљаху и љубљаху, а највише мајка и седи Драгомир.{S} Само Лепосава не имађаше снаге да му коју |
| ге да погледа драго своје.{S} Само седи Драгомир могаше да прозбори љубећи га: — Где си сине ак |
| ка по једној крвци.{S} Познаде га стари Драгомир, јер у њега беху још оне црне очи, које му у о |
| куца?...</p> <p>— Знате ли ви да стари Драгомир има ћерку?... рече тајанствено бака.</p> <p>Ко |
| инчету моме, души мојој! — додаде стари Драгомир.</p> <pb n="130" /> <p>— Никад — прошапута сир |
| ђаше за то никаке наде, јер га је стари Драгомир страшно мрзио: али он није то захтевао.</p> <p |
| <p>Сад га стаде и мајка молити, и стари Драгомир, и на послетку једва се приволи да остане.</p> |
| жи и како вене!... — — —</p> <p>И стари Драгомир тужаше што му судба не даде ни да захвали свом |
| тац лепог девојчета, шта је радио стари Драгомир, који не имађаше више ни мрве од оне старе мла |
| слутња хоће ме уморити!..</p> <p>Стари Драгомир га благосиљаше од свег срца:</p> <p>— Бог ти у |
| ће га благосиљати седи пријатељ, добри Драгомир!...{S} Како ће га грлити братац Мргуд што се т |
| рујеш ли ти ово Бога ти?</p> <p>— За то Драгомир живи сам, па никога не пушта у своју кућу!... |
| е морала учинити горком сузом...</p> <p>Драгомир уграби ову прилику да оде, па се учини да му т |
| и оно, што их тако тронуло беше.</p> <p>Драгомир је хтео свиснути од муке кад угледа да му шћер |
| а друштва по пустом селу, а кућа старца Драгомира букну у пламен...</p> <p>Чопор гладних вукова |
| пут се пронесе кроз госте: — Ето старца Драгомира!...</p> <p>Лако се може помислити с каким су |
| ре скупили су се сви у одају код старог Драгомира да проведу мало у разговору, да тако прекрате |
| <p>— Ја сам одавно рекла: видите ли тог Драгомира, он није са свим чист!... увераваше трећа.</p |
| има већ у велико настала била.{S} Поред Драгомира седи Кочина мајка у црноме руху.{S} Лице јој |
| то девојче? —</p> <p>— Неког наџак-чиче Драгомира из нашег села.</p> <p>— Је ли доиста лепа? —< |
| можда им се то чинило само. -</p> <p>Уз Драгомира с његовим јединчетом иђаше и стара нека тета, |
| ајетин ни помислити није смео...{S} А и Драгомира с ћерком одавно би он Турцима издао, <pb n="8 |
| јанствено бака.</p> <p>Коча се трже.{S} Драгомирова кућа беше баш уз његову; тај старац беше чу |
| аше полако.{S} Кад би наспрам ружичњака Драгомирова Коча на један мах заустави коња.{S} Учини м |
| лино дете!{S} Онаке очи, као што их има Драгомирова Лепосава, нигде, нигде не ћете наћи.{S} Црн |
| дмицаше испред њена погледа, и док лепа Драгомирова шћерца устегнувши слабачко срце женско шапу |
| , кад све поспи, поткрала красна шћерца Драгомирова до у свој ружичњак, коме више не беше нежне |
| не превари његова слутња.</p> <p>Насред Драгомирова ружичњака стајаше младо црнооко девојче држ |
| /> <p>То беше Кочино осећање спрам лепе Драгомирове јединице, које му на лицу јасно изречено бе |
| мајку! —</p> <p>Кочин гост кад зачу име Драгомирово замисли се:</p> <p>— Драгомир...{S} Чекај м |
| а први поглед познао би да је то красно Драгомирово чедо, дивна Лепосава...</p> <p>Али како се |
| .{S} Ја не знам да л’ сте ви виделе иза Драгомировог ружичњака па поред пута што води к Морави |
| а, који стајаше код врата: — трчи момче Драгомировој кући, те ми зови мајку! —</p> <p>Кочин гос |
| — повикаше све зачуђено. — Ти си видела Драгомирову Лепосаву?</p> <p>— Бога ми — и сад се она о |
| p> <p>У то дође и мати Кочина са старим Драгомиром, и џенерал се са свима најљубазније здрављаш |
| чање, мајка га опет грљаше и љубљаше, а Драгомиру тецијаху сузе од радости.{S} Млада Лепосава г |
| оћи, кад бесни Турци запалише кућу чики Драгомиру.{S} Мени је то било добро дошло, јер ја жудех |
| ћу што је ти после победе дарова старом Драгомиру у накнаду за ону коју му Турци сагореше...{S} |
| и, само је пољубио руку матери и старом Драгомиру.</p> <p>Он то никад није чинио; никад пред по |
| ак има нањ све што се вечерас причаше о Драгомиру.</p> <p>— Па да знате — продужи бака пошто је |
| шце стајаше, што чисто знађаше да осети драготу од тог миловања, расправља му ибришим-гриву па |
| као стена, и непомично гледајући у шаре драгоценог ћилима што беше разастрт по поду.{S} С њоме |
| ане.{S} Други опет стараху се да остале драгоцености које је за ово неколико година свак слобод |
| којим му је џубе постављено, или какву драгоцену амајлију за час смрви.{S} Он све то није опаж |
| то чудно кажеваше; јер Перизин отац сву драгу зиму проведе журно купећи силну војску, и толико |
| тано му трепћаше у души, и још већма га дражаше што је он таку слику често себи стварао, дивио |
| ако већ морам робовати, сто пута ми је драже робовати Турчину него Хришћанину.{S} Кад ме туђин |
| ао потрбушке те дува мислиш одуваће сва дрва; неки сели па певајући чисте оружје од прашине; ал |
| а коље; други опет наслагао читава кола дрва па легао потрбушке те дува мислиш одуваће сва дрва |
| а пањевачких момака узе жарило, разгрну дрва <pb n="24" /> што беху наслагана за ватру, па стад |
| ите најлепше клупе од мирисног ораховог дрвета, на којима кад правоверни узме абдес чини му се |
| на раменима жути се нешто као лишће по дрвећу под јесен.{S} Испод <pb n="119" /> џемадана имао |
| аху тако отровне, да је од њих лишће по дрвећу жутело и на земљу падало.{S} На послетку ни коњи |
| ровалу ударио какав грдан поток па ваља дрвље и камење...</p> <p>Пошто се Коча уверио да Турци |
| ањем тражаше, па пошто га веза за једно дрво, простре своју кабаницу на густо мирисаво биље и л |
| ове, што по кадшто слеташе на прозор да дрекне својим промуклим гласом, гледајући <pb n="232" / |
| Мргуд је одавно ркао, а Кочи се још не дремаше.{S} Он је чистио и опремао своје сјајно оружје, |
| м светом загрљају очистио од кукавичког дремежа и мртвила, трже своју оштру ђорду па цикну као |
| ИНА КРАЈИНА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.</p> </div> <div type="titlepage"> |
| . ЂОРЂЕВИЋА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.</p> </div> <div type="titlepage"> |
| ије но икад... .</p> <p>Једном је руком држала танку воштаницу више мртвачке главе, а своју умо |
| могаше одвојити очију од оног поноситог држања његова.{S} У њему се страшно мутило, као кад неб |
| зрок његова мушка лепота, и оно јуначко држање, или то што он беше први људски лик, који је она |
| ега.{S} Толико им се допало оно јуначко држање, толико му доликоваше она красна српска долама и |
| тако тајанствено...{S} У његовом ходу и држању беше толико поноса да сви гости, кад он у собу у |
| се незнани делија, ког је он за сатану држао, и прекрсти, ослободи се па му приђе ближе:</p> < |
| ерас у тој јуначкој глави, да се ни она држати није могла...</p> <p>Кад се отворише врата од ча |
| ави Кочо гласнике свима главарима, који држаху на окупу војску и који <pb n="172" /> не беху на |
| клопарањем, да му рука у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице ш |
| о колико је погрешио што онолико о себи држаше, па на врат на нос скупљаше војску своју, која ј |
| пажљиво, разбирајући сваки шушањ.{S} Он држаше преко крила свој џевердан, а палац му на орозу б |
| азговараше, и заповеди им да своје чете држе на окупу и на опрезу, па их онда отпусти.{S} Кад б |
| егов стари добри чика Павао тако довека држећи га за вешца или за сатану, па поче говорити и са |
| ружичњака стајаше младо црнооко девојче држећи у руци један пупољак од руже, што се тек развио |
| рате Србине...{S} Како је у боју?...{S} Држи ли се добро наша војска?...</p> <p>Све је добро кн |
| ећ кад се вратих из далека света, он ме држи за нечастива, само што сам друго одело на се вргао |
| илујући га по врату, који тако поносито држи као лабуд, грива му се вије у зраку као кака заста |
| о страшио, као што какав очајник снажно дрма тамничне прозоре жудећи за само једним дахом у див |
| јирџика у дајире, које позвецкиваше као дробне гривне на руци или богати ђердани на грлу девоја |
| заповеђено једној да накаже грешника за дрскост његову, а оне све зачас развише своја сјајна зр |
| ладић, коме се на далеко не могаше наћи друг, који <pb n="36" /> је први био сваком јуначком по |
| јуначки покајемо?... питаше даље Кочин друг ватрено.</p> <p>— Дошли смо да га осветимо! — одго |
| сетише, браћа охладише...</p> <p>Кочин друг, видевши како му цуре доскочише, оде безобзирце ку |
| , што си тако невесео? — запита Фејзију друг један што до њега сеђаше.</p> <p>— Мој Шахине<ref |
| ије ништа већ харамбаша каке чете од 12 друга, с којима из планине излеће те узнемирује Турке, |
| а нестрпљиво.</p> <p>Једна је турска, а друга не знам кака је.{S} Боре се пусти као да несу људ |
| плавим очима загрлила га је страсно, а друга у које црне очи чисто сагореваху саме од своје св |
| био.{S} А Мирко опет цароваше уза свога друга у злочинству.{S} И он постиже своју освету; сад с |
| ледаше неколико тренутака укочено свога друга.</p> <p>— Да ми је ко други ту реч казао, на мах |
| ћи од чуда шта да ради, гледаше у свога друга не мичући се, па онда на један пут као да побесне |
| им сјајним звездама?{S} Ил’ га је можда друга нека невоља притегла па јој се не јавља?{S} Можда |
| о... нит’ је Немац ни Француз, већ нека друга вера...{S} На њему до испод трбуха неки џемадан о |
| Како престајаше једна мука рађаше му се друга још страшнија, а осоаито га после растрзаше нова |
| е у лову по Јастрепцу!... врћаше главом друга.</p> <p>— Ја сам одавно рекла: видите ли тог Драг |
| лико пута <pb n="27" /> окрену и својим другама препоручи да о тој тајни ћуте, изусти тајанстве |
| и шта ради.{S} Он виде да се сви његови другари ухватише па му се учини да то тако мора бити, п |
| кикот, док у неко доба сетиће се једна другарица:</p> <p>— Знате ли шта?{S} Ти угурсузи што су |
| и да се каже да је то она иста Перизина другарица, која ноћу пође из Једренета у мушким хаљинам |
| летку поднесе своја уста под уста своје другарице с таким погледом, који јој јасно исказиваше н |
| се Надина не могући се нагледати своје другарице и госпође...</p> <p>— Ох моја добра Надино, Б |
| ричајући те своје чудне приче које њене другарице тако пажљиво слушаху, девојчице још весело пе |
| даћеш у гдекојим ватреним очима са свим другачији плам.{S} И како ти је онда срцу кад те нешто |
| ћеш на неком челу испод турбана са свим другачији јуначки понос, угледаћеш у гдекојим ватреним |
| али ипак игра се поче.{S} Коча, који је другдаш доста радо играо, сад се не би ухватио да није |
| tion" /> <p>У Перизину сарају беше ко к другдаш мртвачка тишина...{S} Слуге су давно поспале, а |
| четама посла напред, једне посла лево, друге десно од средине, у којој иђаше он с већим делом |
| м момку заповеди да му опреми вранца, а друге оправи разним четовођама са заповешћу.{S} Али он |
| коме се баш онда дан од ноћи дељаше, а друге одлетеше, к својим горским потоцима, где ником не |
| сјајне жуте зврчке наређане једна испод друге од грла па до појаса, а око врата и на раменима ж |
| ="163" /> <p>— Хајде у ризницу! — и обе друге узеше се за руке па одоше све на прстима кроз дев |
| Треба да наложимо ватру, сад ће се све друге искупити!</p> <p>— Хеј, јагњенце моје, како ништа |
| ула, само нам причај! — одговорише њене друге, па пометавши предива на крила пажљиво чекаху да |
| ош један пољубац, па се растадоше верне друге.</p> <p>Надина одлети на одморном коницу, а Периз |
| олова, многу храну, различито оружје, и друге ратне потребе.</p> <p>Док се још веселила царска |
| и играти.{S} Најпре стадоше једна спрам друге па се нежно погледаху, бацаху једна другој руком |
| а Косово против Абди-паше, који са свим друге намере има а не нападати на Србију као што је то |
| ни мало, не дираше бега; као да сасвим друге мисли облетаху његову <pb n="269" /> душу у ове т |
| људи.{S} Нит је као димишћија, нит као друге јуначке сабље да имаш шта ухватити кад замахнеш, |
| је дан прошао у спремању и с једне и с друге стране, али Немци још не хоћаху ударити.{S} Кад б |
| , што му се брат промени, али са свим с друге стране.{S} Он је с радошћу гледао како слаби онај |
| и севдалијско певање других була што с друге стране собе сеђаху...</p> <p>У колу играше седам |
| њој једва два коњика јахати могу јер с друге стране поред целог пута пукао је страшан амбис од |
| Али за све то Коча није марио; он опет друге ноћи изјаха пред зору мислећи да ће сад за цело н |
| тубова.{S} У једне беху беле шарваре, у друге црвене, а обе имађаху на ножицама жуте местве од |
| .{S} У једне беху црне очи ко туга, а у друге плаве ко небо“... —</p> </div> </body> <back> <di |
| нађаху усне да раставе, тако се једне у друге упијаху!...{S} Па како...{S} Али што причам оно ш |
| реч, свагда се скромно кршћаху.</p> <p>Друге опет гомилице овако зборише:</p> <p>— Тешко нама |
| која већ спрема и у земљу побија коље; други опет наслагао читава кола дрва па легао потрбушке |
| ви скупа зграбити могли да се бране.{S} Други опет стараху се да остале драгоцености које је за |
| иста онај момак, који је књигу однео, а други беше неки официр из ћесареве војске, али <pb n="1 |
| вораху да се нешто у харему догодило, а други увераваху да му је некакав ферман стигао, приступ |
| ле отишао би на крај света, па чак и на други свет, а ни осетио не би! — А кад дође врео бојак, |
| о од каке страшне авети трже, па чак на други крај собе побеже хучући:</p> <pb n="124" /> <p>— |
| на копаху опкопе.{S} Данас једни, сутра други побеђиваху, али до озбиљна боја још не дође.{S} У |
| опови умукоше заглављени.{S} У то стиже други гласник Лаудону из града.{S} Он ношаше бео јаглук |
| <p>— И зликовац је ухваћен! — додаваше други поред другог ког стиха из корана.</p> <p>Мало по |
| </p> <p>— Ама не ће бити тако — сумњаше други — мени казиваху људи да се он не смеде примити ве |
| > <p>Још он у речи бејаше, док дотрча и други татарин, мало за тим и трећи и четврти.{S} Сви ов |
| ореном главом у Пањевац, дотле бегови и други бесни Турци на још бешњим хатовима зађоше по свим |
| један осећао тако је подједнако делио и други, да то чисто постаде једна душа у два тела.</p> < |
| и пријатељи.{S} Што један помисли; то и други већ зна, што један осећа, то други већ исказује ј |
| исто љубе обојица а што један мрзи то и други мрзи од свег срца! —</p> <p>И заиста тако беше, о |
| 269" /> душу у ове тренутке у којима би други полудео, изгорео...</p> <p>Јер погле...{S} Не ску |
| p> <p>Један дан умреше двадесет, кад би други пресвисну педесет, а трећи стотина...</p> <p>Коча |
| руку: — Дај ми шћерцу твоју, па ми буди други отац!... —</p> <p>Турчин истрже руку своју:</p> < |
| трашњег потреса, да <pb n="40" /> је ко други на место Мргуда покрај њега био не би ништа опази |
| очено свога друга.</p> <p>— Да ми је ко други ту реч казао, на мах бих му пројурио тане кроз гл |
| ад још угледа да тај посланик није нико други до његов стари верни Павао, онда задрхта...{S} То |
| p>Као громом згођени пренуше Турци и по други пут од самог гласа да се опет појавио Кара-Фејзиј |
| то и други већ зна, што један осећа, то други већ исказује једно исто љубе обојица а што један |
| о, да никакав гласник из једног града у други отићи не могаше.{S} По путовима намешћаше таке ст |
| м!... -</p> <p>У овом одсудном тренутку други би се мислио да л’ би славе, да л’ би небројена б |
| за плаћу боре против слободе...</p> <p>Други се вратише својим кућама, па рађаху своју земљу, |
| м хрсузу помаже и ћесар.{S} Дакле треба другим путем да га сатремо.{S} Кад се сврши крајина, по |
| у...</p> <pb n="227" /> <p>Небо оставља другим временима да се освете црној земљи за још црње г |
| уке кад угледа да му шћерца то вече и у другим играма и шалама показиваше колико ју је занела л |
| ласало уза свирање и севдалијско певање других була што с друге стране собе сеђаху...</p> <p>У |
| S} Капак већ пуца...{S} Милијуни црва и других гадова почињу разносити његово тело... -</p> <p> |
| лепа кућа!{S} Па и сабља му није као у других људи.{S} Нит је као димишћија, нит као друге јун |
| знеле.{S} Она безазленост не беше као у других девојчица, беше нешто више но што сељани умедоше |
| жи нам очију ти је л’ и у ње глас као у других жена?...</p> <p>— Није, већ знате како на велики |
| им беху нарасла крила и све онако ко у других вила.</p> <p>Девојке клекоше поред свете ватре ш |
| не летње месечине бели?... -</p> <p>Не, друго их је нешто зауставило...{S} Пролазећи друмом пор |
| и све узалуд, нигде никога не видеше, а друго више и не беше прилике за заседу, јер ево већ нас |
| својој соби јечао од бола и очајања на другой страни куће орило се по сву ноћ весеље, а он нем |
| /> <p>— Не... могу... господару!{S} Све друго, само то не могу! — И видећи где везир на ове реч |
| е некоме живот одузео...{S} А да шта је друго?..{S} Ваљда им није до тога како се Текија на спр |
| ве, да л’ би небројена блага искао, или друго како благо, које му је срцу тако исто мило; али К |
| , он ме држи за нечастива, само што сам друго одело на се вргао!...—</p> <p>Кад Павао зачу ове |
| ко ми је име, из кога сам села, и много друго којешта, али је <pb n="133" /> тако смешно српски |
| ског, које до сад не знађаше ни за како друго осећање осим љубави к отаџбини, осим жеље за борб |
| им гласом, као да није могуће да је што друго било.</p> <p>— Да бог-ме, да отчиним јадног Марја |
| адна стена, онда помисли да ће га нешто друго побудити, па му поче казивати да ће се тамо надск |
| кукавни народ из једног ропства падне у друго!... </p> <p>— И ми сви тако велимо! повикаше чето |
| <p>Он ћутећи клече поред својих мртвих другова, па пошто их је подуже гледао уживајући силно у |
| д брата, пријатељ од пријатеља с ким је друговао од детинства, и с којим је толико пута смрти н |
| здравље упитају, јер то све беху његови другови и пријатељи.</p> <p>Мирко последњи сјаха, а Бог |
| пробуди у њему завист....</p> <p>Кочини другови, који га до сад љубљаху, сад га чисто обожаваху |
| причаше сутра дан својим <pb n="239" /> друговима да је око по ноћи звао Шахина у чадор Фејзији |
| упре свој орловски поглед у лица својим друговима: — Дајте да се ми повучемо испред њих док саз |
| ли хиљаду живота кад би имали, један за другог жртвовати.{S} Они се заволеше као браћа рођена, |
| S} То беше рђав знак, кад не беше никог другог да пошљу за гласника већ њега седога, слабог ста |
| овац је ухваћен! — додаваше други поред другог ког стиха из корана.</p> <p>Мало по мало прелажа |
| ца.{S} Ћутећи јахали су они један поред другог, јер Мргуд није радо никад говорио, а Коча није |
| д овог силног ненадног ударца!{S} Један другог не познајући сами су се секли и убијали.{S} Капе |
| ви на коње, па весело шалећи се и један другог задиркујући примише се уз Црни Врх.{S} Само Мирк |
| видиш да хоће да се скрхају један преко другог трчећи некуд као да их у паклу на вечеру чекају! |
| ни научена, да се један чочек могао око другог увити као ладолеж уз каку стабљику, па кад се та |
| а, опет уседе на коња и водећи у поводу другог одјезди истим путем којим је и дошао.</p> <p>Неп |
| уначина, која тако што не би веровао за другога осим за себе.</p> <p>— Јест бива то рекао исти |
| је страшна приповест.{S} И ја сам је од другога чула, али је сушта истина! — </p> <p>— Па де пр |
| а свисне, да полуди.{S} Кад већ не беше другога лека, онда помисли да још коме каже јаде своје |
| к се ту тако игра, гађа и надскакује на другој се страни стана другче ужива дивно летње вече... |
| другој руком пољупце, полетеле би једна другој у загрљај, али у тренутну тргле би се па се свак |
| ладости.</p> <p>Девојке сакриваху једна другој главу у недра, као да су мрзиле на ту игру, али |
| уге па се нежно погледаху, бацаху једна другој руком пољупце, полетеле би једна другој у загрља |
| а како је Милованова кућа била скоро на другом крају села, то се Коча могао доста науживати ове |
| вили задао веру, па је заборавио, те се другом лепотицом жени...</p> <p>Вила задрхта...</p> <p> |
| ре дадох!{S} А ви господине — окрену се другом једном официру — јавите џенералима да их чекам! |
| м.</p> <p>Кад се Мирко растао са својим другом у Текији, он је право дошао у Пањевац, па се ту |
| се растајали не би, толико омиле један другом; али Коча није могао много изостати.{S} Њега мор |
| ај друма, разговараше се, причаху један другом шта им се десило од кад се растадоше, с највећом |
| тим облацима од нарђилета причаху један другом шта су преживели, причаху љуте бојеве што их биш |
| иња, помили на заклетву, којом се једно другом заверисмо!...{S} Зар хоћеш да останем код тебе; |
| погазио свету заклетву, којом се једно другом заклесмо кад... — и сад се сиротица гушила сећај |
| еш да изустиш оно, што тако јасно једно другом у очима читамо?{S} Та нека и у пољупцу одјекне т |
| ху, да је реч једнога била читава срећа другоме.</p> <p>— Управо да ти кажем — поче опет Мирко |
| мо побратими.{S} Ми смо рођени да један другоме будемо верни пријатељи.{S} Што један помисли; т |
| јица да пазимо на што он ради, па један другоме да јављамо!...</p> <p>Пошто су се сити наразгов |
| руку тако је — одговори Радич — ама на другу шта знам шта нам мисли и тај ћесар?{S} Ко може ре |
| вранцем као тица прну преко провале на другу страну.{S} Дружина се мало заустезаше, јер видеше |
| села, и на паланке; која ће јуришати на другу војску, али не какога бега већ на цареву војску, |
| Коча ни сам не знаде како се спусти на другу полу јастучића, а још мање шта се учини с њим кад |
| мо у помоћ, а ако после видимо да он на другу циља показаћемо му пута! —</p> <p>— Хоћеш, кад он |
| илно трже, па окрену малаксалу главу на другу страну.{S} Није могла од туге да је гледа.</p> <p |
| још неколико тренутака уверавале једна другу да не ће нико више дознати за ту тајну, причаше о |
| ханумица, које чисто надсјајиваху једна другу лепотом.{S} Тако ми срца морао бих помислити да с |
| хитро дочепао Мирка за руку, којом трже другу пушку, извину му је и хтеде да га на земљу обори, |
| обедити кака сиромаха или како ће боље другу коју издају учинити, којом ће заслужити доста нов |
| колону.{S} Г. пуковник Вернек нека води другу колону.{S} Трећа је г. грофа Коловрата, а пред че |
| или да се ханџари турски несу ломили о другу каку стену?...{S} Или да то несу двори какога аге |
| у неко доба опазисмо да су оне отишле у другу собу, па селе око старе баба-Анђе да слушају неку |
| жеља за коју би умрьо, и ако ни за коју другу светињу не би живота дао...{S} Та жеља беше да Ле |
| и надскакује на другој се страни стана другче ужива дивно летње вече...{S} Кад пођеш тим редом |
| кроз лагум у стени за који Турци никако другче не могоше сазнати.</p> <p>— Аох Мирко, Бог ти су |
| воде изађоше беху сасвим <pb n="280" /> другчије.{S} На њима не беше више оног сељачког руха ве |
| прну преко провале на другу страну.{S} Дружина се мало заустезаше, јер видеше да им ту лако мо |
| у воду.</p> <p>У том тренутку, кад цела дружина остаде као скамењена, Коча заборави на увреду, |
| е силе уђе у заседу, а одјекну јој цела дружина тако сложно да је земља задрхтала, а камо ли Ту |
| и оружје и скочи за Мирком.</p> <p>Цела дружина не могаше репи проговорити, чисто не дисаше док |
| ети на помамноме турском хату, а храбра дружина за њим.</p> <p>То беху <hi>прве крџалије</hi>, |
| ће онда кући да иде.</p> <p>И тако оде дружина.</p> <p>На сабору беше весеље како света Враћев |
| да га на земљу обори, али сад прискочи дружина па их развади да не би крв пала.</p> <p>Они иђа |
| у дворану, јер тај мах засвира један из дружине на гласовиру красну мачванку: али кад ја тамо А |
| > <p>— Браћо — проговори Фејзија својој дружини — наша је вера слобода!{S} Ко год хоће да гине |
| дан упртио шатор из кола па трчи својој дружини, која већ спрема и у земљу побија коље; други о |
| ље нашао господару! — па се онда окрену дружини, која га весело поздрављаше скупивши се око њег |
| несмо бабе?{S} Овамо!... викну Коча на дружину, па са својим вранцем као тица прну преко прова |
| напротив да ће се његов устанак са свим друкче обрнути кад се чује да је он са четири стотине с |
| рце не минуше она два оштра ока њезина, друкчије би одговорио на ове речи оцу њезину, али овако |
| а ћемо сви јуначни да изгинемо кад није друкчије, ал’ више робовати не ћемо! — кликну одважно К |
| љаду људских ерца, — од то доба са свим друкчије оживе и београдски Багдат, београдски Дорћол.< |
| а још силнијом џебаном и топовима, јер друкчије не би смео народ уз нас пристати.{S} Сад смо с |
| врлетних стена и страховитих провала, а друм, који преко њега води, мора често због каке јазбин |
| е Влајко, ти са својима остани да чуваш друм, ако ти буде до невоље пошљи за мном гласника.{S} |
| ше кроз гору на извор који је баш поред друма био...{S} Ту га је чекала сиротица, и још се нада |
| адају слаба људска срца...</p> <p>Поред друма беху поређани шесет колаца, а на њима беше набије |
| и из села те седе иа један камен у крај друма, али је врло мало седео; тако је нестрпљив био... |
| <p>Ту они мало поседаше на траву у крај друма, разговараше се, причаху један другом шта им се д |
| о лутао, па не нашавши никака цвећа око друма, и не нашавши никака трага од пећине вратио се.{S |
| ти да не потражи оно вилинско цвеће око друма што води к Морави, да не потражи ону тајанствену |
| чком и сокоском.{S} Али им је Коча тако друмове пресекао, да никакав гласник из једног града у |
| оде потанко описаше, па за то обилажаху друмове и паланке, и што више могаху грабише ноћу, да и |
| јој неколико речи каже, али већ угледа друмом један страшно црн облак, који све већи и већи по |
| ити, па за то са свим спокојно оде даље друмом да обиђе, не слушајући кикот, који се за њим кро |
| коњаника, која у најбржем трку јездише друмом.{S} Мргуд мало боље погледа, па кад се још боље |
| бље које иза њега беше.{S} У то ударише друмом и силни сватови који вођаху лепу невестицу.</p> |
| их је нешто зауставило...{S} Пролазећи друмом поред Текије, на један пут зачуше... тешке уздах |
| p> <p>— Опрости побро, али морам.{S} На друму, који води у моју отаџбину, оставио сам врло мало |
| вуји!...{S} Из далека се чујаше како по друму шкрипе натоварена кола, а тамо опет чујеш лајање |
| још се разлегаше радосно урлање његова друштва по пустом селу, а кућа старца Драгомира букну у |
| е остати постидан ако остане иза целога друштва, он имађаше кад у оном тренутку да размисли как |
| да га не беше срам да буде изван целога друштва, а и није се баш најрадије пољубио с Кочом, јер |
| ирко на шарцу, па гле још шта је с њиме друштва.{S} Ех славе ми још ћемо и халке поиграти! — Кл |
| науке и знања која су тако потребна за друштвени живот у опште, а и за сваког човека напосе, — |
| и ако је она вечерас први пут изашла у друштво, опет је њу брзо тетка научила свему што јој ту |
| S} Јунаци! — повика за тим окренувши се друштву своме — хоћемо ли још трпети љуте ове прекоре с |
| у брзо тетка научила свему што јој ту у друштву требаше, а ништа није лакше него женско чељаде |
| ји му претекоше од војске пред којом је дрхтала турска сила, пошто мутни облаци покрише небо ср |
| n="143" /> ли онај занос, или оно бурно дрхтање груди!...</p> <p>Пошто се мало сабраше, поче Ко |
| рку јурио свога вранца.{S} Чисто је сав дрхтао.</p> <p>Пошто је дуго шврљао по пољу, дође кући. |
| јводи да везир од Уруменлије није никад дрхтао од хајдука и лопова, нити ће им икад предавати ц |
| ела изустити.</p> <p>Па и Мргуд који је дрхтао кад је чуо шта причаше Павао, јер он је страшно |
| Бог да добро бити!{S} Та да сам ја тако дрхтао од сваке сенке, не бих никад ништа ни учинио, ве |
| аше грешник са постеље, тако је страшно дрхтао, таке га паклене муке стигоше рад његова црна де |
| а то он све већма к себи долажаше, поче дрхтати, на очи му се намаче крв, поче крхати руке, гру |
| — А кад виде како га буле гледају, поче дрхтати као прут — идите, да вас никад више очи моје не |
| аше очи од радости.{S} Што је био почео дрхтати да му не ће злочинство тако лепо испасти, сад ј |
| ..{S} Па у сред њих...{S} Ох како чудно дрхтаху бледи зраци од месеца на бледом, ал и на самрти |
| сад укочено гледаху сјајне звезде, што дрхтаху на плавоме небу...{S} Чело му беше мирно као ми |
| хтела однимити, јер није смела.{S} Она дрхташе сва као прут.{S} Стрепила је од сваког шушња, ј |
| Паризо, остави оца свога!...</p> <p>Она дрхташе као прут, али и кроз плач проговораше:</p> <p>— |
| ве, својих јуначких владара, пред којим дрхташе Стамбол...</p> <p>И ако су угнетачи слободе нај |
| пет мало освете било!... —</p> <p>Мирко дрхташе као кад убицу пред суд изведу...</p> <p>— Ти си |
| ти се морам осветити... —</p> <p>Мирко дрхташе као прут, плакаше као и свака кукавица, приклињ |
| ве бројећи новце неке, над којима чисто дрхташе са свом душом, и час по час бацајући погледе на |
| да му рука у којој дизгине држаше оном дрхтњавом, да му коњиц рзањем, да му тице што цвркутаху |
| еси ли весела? — питаше је он а руке му дршћаху као и речи, од којих се чисто и он плашио — Па |
| ебо, а чисто би човек помислио да земља дршће од страха.</p> <p>На шест сахата од Београда на ч |
| пита, али је речи издадоше.</p> <p>— Ти дршћеш злато моје?{S} А за што?...</p> <p>Периза се саб |
| ад већ једном будем у Једренету, онда — дршћи Стамболе!{S} Узалуд се толико копечиш, ова ће ти |
| ех свој. —</p> <p>Шахин рашири руке, па дршћућа пође к њему:</p> <p>— Да л’ доиста добро чујем? |
| јој је живот поткопала.</p> <p>Лепосава дршћући опажаше како јој свекрва све већма слаби, како |
| де да се отворају врата, и да скелеџија дршћући изађе, не хте ни да га погледа, већ одмах пође |
| а обе <pb n="210" /> војске које чисто дршћући чекаху да виде шта ће изаћи из овог чудног саст |
| еризо моја, је си ли још жива? — Она му дршћући и јецајући полети у наручје:</p> <p>— Ох...{S} |
| ше отимао то се нокти мртвачке руке све дубље забадаху у његове груди да му срце ишчупају, и ка |
| лепојко моја шта изгони сјајни бисер из дубљине плавога мора?...{S} Да се неси сетила миле нане |
| чело главе брата свога па га с изразом дубоке боље гледаше.{S} Баци очи и на матер а њој груну |
| н пут искрсну, и Турци задрхташе кад из дубоких доља зачуше потмулу грмљавину:</p> <p>„Слобода, |
| ; а Лепосава седе на један ковчег па се дубоко замисли, и како јој је глава на прси пала, тако |
| у па није ништа опазио.</p> <p>Мирко се дубоко поклони па оде.</p> <p>Вођ је још дуго, пошто Се |
| , као што су се орила сва кићена поља и дубраве српске, само је Мргуд на тај глас хтео свиснути |
| читава кола дрва па легао потрбушке те дува мислиш одуваће сва дрва; неки сели па певајући чис |
| нас кад не имадне у чему учинити жртву дуванџији пророковом Иси Беганберу.</p> <p>— Валах и би |
| уд тужио немачком суду за некакав грдан дуг, и с тога се сва твоја добра предадоше њему.{S} Па |
| епо, очи ватрене као у наког Арапина, а дуга густа црна коса спушташе му се испод руменог веса |
| му немоћно клонуле низ тело, а замршена дуга коса сакрива му скоро цело лице, тако му је глава |
| на устанца, и оно бело грло, и она црна дуга коса, па и онај чудни витки стас, све се то њему т |
| ткрепи чедо моје, та оно ми се од мучна дуга пута уморило...{S} Вечераће чедо моје, па ће се с |
| асу младога јунака, како ли му доликује дуга врана коса белому турбану, на ком се драго камење |
| ер помисли како ти је срцу кад се после дуга времена вратиш у своју милу домовину, кад хитећи к |
| сагледати можеш, а испод стене дала се дуга узацка стаза да по њој једва два коњика јахати мог |
| ика!...{S} Испод распуштене и до појаса дуге замршене косе просјајиваше бело као млеко лице као |
| баш сад слетео на мирисавим крилима од дуге црне косе, с високих небеса да бедне теши, већ то |
| расна сестро Хуршидова?{S} За што су се дуге вране трепавице тако сниско спустиле, да ти не мог |
| то и он плашио — Па за што не дигнеш те дуге густе трепавице, зашто не <pb n="142" /> погледаш |
| оћа толико светиње нацртала, на коме ти дуге испрекрштане боре причају неку страшну тужну причу |
| ето, већ се разговетно могу распознати дуге крџалинке што као сребрна шума кроз облак сјају... |
| сто згараше од ватруштине, и дижући јој дуге свионе витице што јој беху по образима пале — слат |
| ка, нема јатаган, или ако има мале а он дуге нема.{S} А што онако бесно јуре још бешње коње, то |
| , који им се преко прсију прелевају као дуге преко неба...{S} На послетку не могаше мислити да |
| чистој срми.{S} Иза целе чете пружио се дуги ред кола, на којима беше љута везирова <pb n="152" |
| уда.{S} Коча је као на муњи прешао онај дуги пут, а кад је пришао к слободној земљи својој, онд |
| е турско, простираху се свуда у наоколо дуги прљави миндерлуци од црвене чохе, коју Турчин најв |
| говораше нека јуначина оштра погледа а дугих страшних бркова кад стиже Коча у средину својих в |
| а је дуго, дуго чекала заручника свога, дуго је бројила данке, на послетку им број заборави, а |
| и их, и кад му младић полети у наручје, дуго га грљаше и љубљаше, док једва опет проговори:</p> |
| пута, па се онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| <p>Мајка их с особитом милином гледаше, дуго их гледаше па онда тихо склопи уморене очи и заспа |
| кад се у Пањевцу онолики покор почини, дуго је стара Кочина мајка чекала свог сина, али њега н |
| па се онда одмаче те га гледаше, дуго, дуго гледаше...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала заручника свога, дуго је бројила данке, на |
| ртва тела своје миле мајке, па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се читава планина навалила |
| а.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце срећна била, али с |
| p>Сад се опет загрлише Надина и Периза: дуго се љубљаху, па онда се раставише.</p> <p>— Надино, |
| ога знаш?{S} Где си тако <pb n="131" /> дуго путовао, мајка ти од жалости умрети хтеде!...{S} О |
| наде везирову шћерцу, красну Перизу.{S} Дуго се мучио не знајући шта ће да ради...{S} Чињаше му |
| ан пут скинемо турске ланце! —</p> <p>— Дуго се да Бог да поносио тобом јуначки твој народ! — к |
| ладо лице мирисавом косом својом, па га дуго гледаше...</p> <p>Да је Коча још жив био, он би чу |
| помоћи у овој невољи! —</p> <p>Коча га дуго с особитим осећањем гледаше.</p> <p>- Кажи ми душе |
| еко неба па се угасе.{S} Али не потраја дуго, а вила се опет врати носећи у руци лековито вилин |
| да чека непријатеља.</p> <p>Не потраја дуго, а Коча осети да се Турци приближују, па како иза |
| а ћу ти учинити! ... —</p> <p>Бела вила дуго га ћутећи гледаше, на послетку му нежно паде на гр |
| {S} Вечераће чедо моје, па ће се с нама дуго слатко разговарати, причаће нам где је путовао, па |
| па пође њему.{S} Братски се загрлише па дуго не могаху да проговоре од радости.</p> <p>— Добро |
| паде Мирко опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху чу |
| S} Слаба је вера у јунака...{S} Вила је дуго, дуго чекала заручника свога, дуго је бројила данк |
| оред мртва тела своје миле мајке, па је дуго, дуго гледаше...{S} Као да му се читава планина на |
| ну где вила милује чедо своје.{S} Он је дуго лутао, па не нашавши никака цвећа око друма, и не |
| S} Чисто је сав дрхтао.</p> <p>Пошто је дуго шврљао по пољу, дође кући.{S} Овде већ бејаху сви |
| тако је нестрпљив био...{S} Но није се дуго још мучио.{S} Кад би пред по ноћи, како бејаше вед |
| де једна душа у два тела.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љубише, на <pb n="219" /> послетк |
| и сан далеко бегаше од њега, и пошто се дуго мучио да заспи једва после по ноћи мало сведе очи. |
| срећу, онда сви опет повикаше да су се дуго орила широка моравска поља:</p> <p>— У бој капетан |
| вас дан затворена, и каза јој да не ће дуго то бити.{S} Рече јој да ће јој отац скоро допустит |
| . — Измаче ми отровница гуја, али не ће дуго ако Бог да! -</p> <p>Перизи спаде са срца тежак ка |
| рже се из његова загрљаја па га гледаше дуго; али како чудан беше тај поглед.{S} Па како се на |
| да бише истерани.</p> <p>Али не трајаше дуго ова срећа.{S} Од војске ћесарске, која војеваше у |
| ељаше е би рекао да је снег пао.{S} Они дуго не могаху да верују својим очима, већ мнидијаху да |
| у многоме јако налик на Србе.{S} И они дуго трпе, најпре моле, али кад их твоја увреда за срце |
| храњаше нека чудна виша сила, и да вам дуго не причам ја одем у Немачку.{S} Тамо нађох доста п |
| а тиме мољаше да му опрости што га тако дуго мучи, после га опреми па узјаха, и одлети да опет |
| седела је на прозору, где је ваљда тако дуго узалуд чекала мила сина да јој се с пута врати, па |
| ећан што га она није заборавила за тако дуго време, стаде јој казивати колико се он ње сећао у |
| де је био, и шта се учини с њим за тако дуго време.{S} И он им причаше:</p> <p>„Ви се сећате он |
| о се засја прадедовско оружје, што тако дуго сакривено од турских очију рђаше под земљом.</p> < |
| шити што се у пакленом срцу његову тако дуго кувало.{S} У јутру тек што је устао, дође му мајка |
| b n="98" /> чико, да сам знао е ћу тако дуго путовати, не бих те за цело повео да се тако под с |
| ко пред <pb n="29" /> зору, тек је било дуго до сунца, пораним па хајде из села.{S} Ја не знам |
| опет земљи.</p> <p>Вођ га је дуго, врло дуго ћутећи гледао...{S} У њему се мућаху чудна осећања |
| једног Перизина ушкопљеника, те је врло дуго шњиме говорио, па га она одпусти и он оее из Абдур |
| ти па и на град, и пошто се с њиме врло дуго пријатељски разговараше, отпусти га да се одмори.< |
| е, па је неисказано слатко гледаше врло дуго, не могући одвојити очију с ње, тако је света, так |
| еже да отпочине.</p> <p>Али он прилично дуго не могаше заспати.{S} Пред њим се уздизаху развали |
| а гласа.{S} Учини јој се да је тај глас дуго, дуго слушала док је још као јагњешце срећна била, |
| воме вранцу, она је слушала његов бахат дуго, а он све слабији, слабији биваше док са свим не и |
| о лепог сна пробудио, и пошто је залуду дуго чекао да опет заспи само не би л’ се продужио небе |
| јој да хоће мало у шетњу.</p> <p>Они су дуго јахали, разговарали се и шалили се, па и ако је Мр |
| кога ће шиљати ћесару.</p> <p>Али несу дуго већали, јер се с поља зачу велика праска и врева.{ |
| о ли беше ноћу?..{S} Али њега не мучаху дуго ове муке; он наскоро угледа Лепосаву, па како је у |
| убоко поклони па оде.</p> <p>Вођ је још дуго, пошто Сењанин оде, ходао по своме чадору, застајк |
| ће, он ће доћи...</p> <pb n="85" /> <p>Дуго је јадна старица скоро целе ноћи преседела на хлад |
| ли на послетку он уђе у башчу...</p> <p>Дуго је ишао уским стазама кроз силне леје од најлепшег |
| барут, а оне све прснуше у смех.</p> <p>Дуго се разлегао кикот, док у неко доба сетиће се једна |
| и ћемо да изгинемо за слободу! —</p> <p>Дуго се кроз тих вечерњи ваздух по пространом пољу разл |
| ло па рече: -</p> <p>— Да си ми срећан, дуговечан и благосовен сине мој!...</p> <p>Коча је опет |
| ..{S} Ала су красне оне песме што се по дуговима разлежу!...{S} Па оне просте, чисте шале девој |
| е да се посаветују шта да раде, и после дугог већања намислише да покушају јуришем, и сад Лаудо |
| нци на малим њеним ногама беху прсли од дугога пута, па кроз њих тецијаше из тих лепих ножица р |
| своја сјајна зрачна крила, која им под дугом косом сакривена беху, па неке прнуше сјајном небу |
| анког узраста а лепог вилинског лица, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно |
| аше ватра пуна љупкости и милости, а за дугу косу, која се у плетеницама блисташе низ бео врат, |
| веду мало у разговору, да тако прекрате дугу ноћ, јер је зима већ у велико настала била.{S} Пор |
| најлепше цвеће те да њиме искити своју дугу црну косу; а Кочино срце мину страшна стрела кад у |
| ричаху и никако не могу да испричају ту дугу красну причу...{S} И Коча ју је слушао, па му се т |
| ве прекоре старога певача?{S} Хоћемо ли дуже трпети да будемо робље?{S} Хоћемо ли још да забора |
| >Бој је жесток био, а и трајао је много дуже но што се бојак бије, али срећа никад није верна.< |
| ћна била!...{S} Па и они да бар могу по дуже да варају човека!{S} Најмањи шушањ растера их као |
| помислити да је болан.</p> <p>— Не могу дуже сносити! — повика Мргуд на један пут, па заповеди |
| олика крв проли, што толике ни криве ни дужне жртве падоше! ..</p> <p>— Тебе ја и тражим пустах |
| о о мојој радњи.{S} Мислио сам да ми је дужност била да то речем.{S} А што се самог предмета ти |
| крџалијнски није заборављао своје свете дужности, па не хте ни да оде до свог стана већ своју П |
| агић бива ово се ћудо и паћариз не море дуље трпљети.“ Е бива рећи ћу му ја на то, а шта ћеш му |
| међу собом да се кољу.{S} Еде да вам не дуљим лакрдију, док је свануло свршисмо посла.{S} Паши |
| ендум?</p> <p>— Е бива, шта ћу вам више дуљит лакрдију — настави он достојанствено — брате ми с |
| еоградски виде да и мраз стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим местима, |
| за топове, беху у линији од Саве па до Дунава, и непрестано су се примицали вароши.{S} Сад изл |
| очине војске па линијом Јевђекијевом до Дунава! —</p> <p>Ађутанат оде, а Лаудон се окрену Колор |
| т.</p> <p>— Господине маршале!{S} Преко Дунава код Панчева прешао је џенерао Клерфај са својом |
| аху на један пут које с врачара, које с Дунава од острва, а које са земунских батерија.{S} Али |
| tone unit="subSection" /> <p>Над бурним Дунавом и смерном Савом, разлеваше се хоџина песма од ј |
| дске; хајдука слабо беше, а и рибари на Дунаву причаху, како још не видеше да таласи бујне реке |
| дан је било пуцања час на Сави, час на Дунаву.{S} А по кадкад Турци излажаху и из својих шајак |
| шајке, које су непрестано крстариле по Дунаву и Сави, много јада задавале, рушећи батерије и п |
| о да их пусти сухим у Ниш, оправи их по Дунаву у Видин.</p> <p>У граду беше 5000 пешака и 2000 |
| билажаше све силне чете као какав благи дух, вођаше бригу да свакоме добро буде.</p> <p>А јунач |
| м га онуда провела, где га никаква жива душа опазити није могла! — па после ових речи изађе брз |
| уђоше у Мргудову собу, а ни једна жива душа није их спазила...</p> <p>—- Имате поздрав — рећи |
| ...{S} У Кочи се купила јуначка, велика душа да се вијне божијем престољу, ал’ то се само могло |
| синуо Србину зрачак наде, кад је велика душа, коју још веће и огромније мисли обасјаваху, кад ј |
| да је ту тек право место где арбанаска душа треба да на небо узлеће, да је то постеља, на којо |
| ове мисли беху црне, као што му и ниска душа беше, па за то је он полако ишао упрвши свој погле |
| елио и други, да то чисто постаде једна душа у два тела.</p> <p>Они се дуго братски грлише и љу |
| ике?{S} Ох међу њима је њен живот, њена душа, међу тим крвницима њен је Фејзија...</p> <p>Да ли |
| и рекао угаси се, баш као кака измучена душа, која се раставља са светом...{S} А кад сијне сјај |
| суши нежне листиће отрован ветрић, црна душа турска...</p> <p>Свако добро, што га уживаше у кућ |
| ном Врху, а не помишљаше куд ће му црна душа зарад толиких сплетака и невере.</p> <p>Беше леп в |
| је то мука, велика је то боља кад стара душа дочека да јој онај, кога је она од срца волела, ко |
| да несам одрастао у оној околини, Бог и душа не бих знао коракнути већ бих стао па тако чекао з |
| ог лица, с дугом враном косом.{S} Бог и душа, да није онако тужно склопила своје лепе руке, и д |
| страшан постао у тим хаљинама:{S} Бог и душа не бих никад рекао да је то мој официр; цар је чуо |
| Зар си напустио Камичак поток?{S} Бог и душа хоћемо доћи између две ватре, ако се нешто од Звор |
| /p> <p>— Ђувендије? питаше Коча — Бог и душа ја и опет не знам шта је то!</p> <p>— То су све цу |
| ше се да му је неверица:</p> <p>— Бог и душа мој прико! — Здраво Мргуде љубазно га поздрави Мир |
| > <p>Капетан брзо скочи:</p> <p>— Бог и душа хоће нас ухватити у клопку.{S} Ухода слагао...{S} |
| о не дисаше, али на скоро му се поврати душа кад зачу како је крџалија и додаде:</p> <pb n="156 |
| кука и нариче...</p> <p>Мргуду је чисто душа расла видећи шта се почини, видећи да је добио све |
| рамотио...{S} А Мргуд... ох проклета му душа... он ме је не престано подсећао на онај злосретни |
| своју, као да је хтео видети како им је душама кад чуше песму, и страховитим гласом прекиде пев |
| да се у том светом часу помоле Богу за душе свог злосретног господара и његова верна побратима |
| њем клети неверу, рад које толике праве душе изгибоше, али Фејзија прекиде песму.{S} Он је испр |
| грдним пустим дворима...{S} Нигде живе душе око њега да му бар једну реч утехе каже, нигде ико |
| та, страховито пуста.</p> <p>Нигде живе душе неси могао видети осим по ког рајетина, који с обо |
| кроз село, у коме рекао би не беше живе душе, па се упути кући својој страшно у срцу зебући да |
| ва муња сенула преко мутног неба његове душе, а виле опазише да је грешни смртник гледао њихову |
| ђе оно девојче које Кочу љубљаше из све душе и срца?...{S} Он је добро знао да га Лепосава силн |
| вом разбојишту сусретоше; њине узвишене душе тако се сродише, да не би жалили хиљаду живота кад |
| зо се отворише врата на соби, и као без душе полети пред везира један татарин.{S} Он беше вас у |
| /p> <p>Једно подне на један пут као без душе улети у Кочин шатор један његов четник, па му јави |
| итим осећањем гледаше.</p> <p>- Кажи ми душе ти, каква је то сила што тако силно свеза срца наш |
| дао прилику да учини задужбину за покој душе свог господара а за здравље и спасење свог јединца |
| ад му се усхте да спава лећи ће на меке душеке и заспаће као јагњешце...{S} А ја... ја ћу сести |
| о гоњаху; али тек што се спусти на меке душеке он опет јаокну па страшльиво скочи са постеље, з |
| ахвалим што избави част јединчету моме, души мојој! — додаде стари Драгомир.</p> <pb n="130" /> |
| амо од јахања, које је било храна мојој души док млад бејах?{S} Та ја сад тек и почињем бројати |
| тог честитог јунака, у чијој је великој души синула божанствена мисао да ослободи из ропства на |
| зрна и цактања ханџара, сијну у Кочиној души сјајна мисао, и на један мах нестаде у тами храбро |
| о до једног изгинути да покажемо светој души Милошевој да смо достојни потомци његови!...</p> < |
| само за те и за отаџбину.{S} Кажи ми по души које ти је милије.{S} Да ли да се махнем те крајин |
| е на један пут окрену кућа наопако, а у души беше тако потресен, да чисто хтеде полудети за оно |
| <pb n="99" /> <p>Ох, сад ми се засија у души, у којој тако мрачно беше...{S} Сад видим за што т |
| ће ми најмилије бити да се после оца у души само тобом бавим племенити јуначе!... —</p> <p>Бур |
| воме, али осим побожне молитве, он се у души страховито Богу заклињаше, да ће само за то живети |
| нског одојчета непрестано му трепћаше у души, и још већма га дражаше што је он таку слику често |
| , који је тако лепе сне умео створити у души старице, коју је туга тако јако потресла била, пос |
| ао прекор отпевала, учини читава чудо у души Фејзијиној...{S} Он се живо опомену своје Перизе, |
| атима? — зачу Коча некакав чудан глас у души.</p> <p>— Ха! — скочи са земље па узверало гледаше |
| љиво чекаху да их витешки вођ поведе на душмана.</p> <p>На послетку ударише свирке и бубњеви, к |
| беху, да су стајали код својих најгрђих душмана да се за плаћу боре против слободе...</p> <p>Др |
| уно моја сјајна?{S} Ти си опет страшило душманима нашим...{S} Ох!...</p> <p>Фејзија не рече ни |
| узданице моја!...{S} Срећно се борио с душманима красне наше постојбине, а још срећније се вра |
| оји имађаше само ту шћерцу, и њу му сад душманин оте, и ако ју је он од њега толико година сакр |
| у, која су се у далекој туђини борила с душманином, не пропусти да се кућама врате, онда му пре |
| ма у чело, па хукну.</p> <p>— Ох велика душо како лако заборављаш увреде, а ја... мени сам ђаво |
| ће осетио.</p> <p>— Хоћу дивна узвишена душо, с тога те сад много више милујем, па за то чуј на |
| сто пушчаних зрна.</p> <p>— Ти се љутиш душо моја, али... али научи ме како ћу без тебе да живи |
| Филиба.{S} Ту тек дахнуше <pb n="94" /> душом, и једва опоравивши се од страха причаху шта се у |
| ова нека слика, која му непрестано пред душом трепћаше...</p> <p>Он гледа како због њега од гла |
| верно и <pb n="162" /> доиста ропски и душом и телом одано створење труђаше се да је разговори |
| и се да ће тако моћи мало лакше дахнути душом.{S} И није се преварила.</p> <p>Она имађаше младу |
| неке, над којима чисто дрхташе са свом душом, и час по час бацајући погледе на девојку гадно с |
| а, да ће имати брата, који га љуби свом душом.{S} Од срца благосиљајући Мргуда прикри се она та |
| који часак, у коме је Србин мало дахнуо душом; али то беше по њега још црње, јер после таких тр |
| где се у најжешћим мукама растављају с душом.</p> <p>Кад је видео да је сад сам угаси велико к |
| ге мисли облетаху његову <pb n="269" /> душу у ове тренутке у којима би други полудео, изгорео. |
| ем није одвео у село, па га дао коме на душу; али он то не смејаше учинити, јер нико, а особито |
| ети да је само посланик: — Не товари на душу своју тако силне грехе, јер не био потомак Скендер |
| нако нежну, божанствено лепу...{S} Пред душу му изађоше они тренутци у којима хтеде да му препу |
| груди у Србина, што најснажније подиже душу, кад им поче говорити о <hi>слободи</hi>!...{S} Е |
| мрзио на сваки сјајни жижак од како је душу тако страшно оцрнио, — па леже да да спава, не би |
| и да је то анђео што је дошао да однесе душу небеском престољу...</p> <pb n="227" /> <p>Небо ос |
| им од срца рекоше:</p> <p>— Бог да вам душу прости! —</p> <p>Кад и то сврши, онда вођ сазва св |
| о изговорити, то му је страшно заносило душу.{S} Оп се поклони маршалу, па оде ка својима.{S} К |
| жанствен тај час...{S} Он испуни његову душу тишином, ојађене груди милином, а срце надом...</p |
| лепа!{S} Како сте кадра и најнесрећнију душу поутешити својим цвећем, својим жутим класјем, сво |
| таке чудне мисли заносише његову велику душу, која беше за велика дела створена, којој овај жив |
| мљи...{S} Неки опет:</p> <p>— Бог да му душу прости јаднику, он је био анђео по Србе и по свако |
| b n="271" /> тренутка мирнога, за гадну душу Мргудову...</p> <p>Он би сад радо дао што има, дао |
| рене црне очи провидим ти велику сјајну душу, а у овом боју мало час показао си да ти је срце к |
| ечи чудном силом грађаху утиске на црну душу Мргудову.{S} За неки тренутак остаде на месту не з |
| само ћаја-паши плен, него ишчупа и црну душу његову...</p> <p>Ово Турке испуни таким страхом, д |
| ..{S} Та што не смем да му ишчупам црну душу!{S} Проклета завист!{S} - За тим настави јасно:{S} |
| кајањем, као да ја не знађах твоју црну душу, за то ти се морам осветити... —</p> <p>Мирко дрхт |
| ављивао сећањем на добро срце и на лепу душу њену.</p> <p>Лепосава се слатко насмеја.</p> <p>— |
| ако заборављаш увреде, а ја... мени сам ђаво не даде да заборавим што си ме ти и нехотице онда |
| а мог највећег крвника!...</p> <p>Један ђаволан, коме се ни мало не допаде ово ћутање и замишље |
| је већ било прошло пола весеља, повика ђаволаста момчадија:</p> <p>— Ех како ми је то село, ка |
| где се дедоше они умиљати погледи, они ђаволасти осмејци, који га свагда тако слатко предусрет |
| о девојче што својим осмејцима и својим ђаволастим погледима свако срце придобити може; који ки |
| до ђердана од шарених ђинђува на врату ђаволастих играчица.{S} Јелечићи беху тако згодно скрој |
| ше да се мало смеше и да се сете својих ђаволија у младости.</p> <p>Девојке сакриваху једна дру |
| догађало стајаше Мргуд на страни, па с ђаволским задовољством гледаше шта се ради.{S} Смешење |
| јад их задесио!...{S} Ја како им у тој ђаволској игри доликоваху оне упијене кошуље од танког |
| говој кући ори се весеље...{S} Свирка и ђавољасте сватовске песме разлежу се да се до Мораве чу |
| ико неће замерити, што сам се још и сад ђаком усудио да покушам снагу на пољу за које сам одлуч |
| стеже, да се и Дунав и Сава заледише, а ђаури стоје на старим местима, нити мисле нападати, онд |
| Али Турци побеснеше још већма видећи да ђаури беже, па стану још силније нападати, и тако Поњат |
| љена, сад на ново оживе, јер виде да се ђаури не смеју поуздати, да пе смеју ударити.</p> <p>Ал |
| ишћије своје шкргућући зубима и претећи ђаурима.{S} Па и војска његова, која бејаше клонула кад |
| јере је та ђебана ефендум бенум некада ђаурска Ружица била...</p> <p>Обично имам тако по мало |
| е и сад да му јави е ће скоро напити се ђаурске крвце.</p> <p>— Како је момче?— пљескаше Мргуда |
| .{S} Кад тамо кардаш бенум, а оно везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефендум бенум нек |
| угледа, он бактише и кидише те примлати ђаурског пса!...</p> <p>Чича смешећи се засукиваше свој |
| те уђе за њим у они безистен што ли је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни |
| се како је заједно с нама млавио влахе ђе их гођ стигосмо?...</p> <pb n="13" /> <p>— Знам кард |
| но везир ђаурски клања бива, јере је та ђебана ефендум бенум некада ђаурска Ружица била...</p> |
| је, ђе но је бива, брате ми си мој, сад ђебана, а он га ни опазио није бива.{S} Кад тамо кардаш |
| за цареву сиротињу?{S} Поби бјесна раја ђегођ који Турчин бјеше! —</p> <p>Везир тек шкргутну зу |
| што ти се под нежним грлом ниже сјајан ђердан од суза, видим... али зар је у тебе тако срце ди |
| окићени цвећем, које се спушташе чак до ђердана од шарених ђинђува на врату ђаволастих играчица |
| ше као дробне гривне на руци или богати ђердани на грлу девојачком.</p> <p>Међу весељацима беше |
| а младеж игра, како нам на деци звекећу ђердани, за које се сад не бојимо бесних Турака!...</p> |
| е се спушташе чак до ђердана од шарених ђинђува на врату ђаволастих играчица.{S} Јелечићи беху |
| ене чохе па да је окитим плавим и жутим ђинђувама, а по среди да метем све беле шљоке, и врх св |
| рече покојни <pb n="129" /> Кочо, Павао ђипи са земље па љутито викну:</p> <p>— Али не зовите г |
| p>— Али ја не ћу...</p> <p>Коча на ново ђипи, погледа у матер, па бризну плакати.</p> <p>Мајка |
| ухвате где га нађу. -</p> <p>Коча одмах ђипи. — То треба одмах уклонити — рече он опремајући се |
| јзија му не даде ни да доврши већ одмах ђипи.</p> <p>— Шахине, одмах да си спремио све што треб |
| абљу, и кад она о шљунак звекну, старац ђипи па погледа на прозор...{S} Кад му младић сагледа л |
| и да јој чува милог брацу њеног...{S} А ђогин силно рже, и копајући под собом земљу, пригиба по |
| /p> <p>Већ је извела млађа сеја претила ђогина, што се вас блиста у сребрној опреми.{S} Млада Х |
| ако рзање беше у <pb n="102" /> брацина ђогина?...{S} И она пружа своју белу руку на шуму пред |
| жно склопи беле руке своје.</p> <p>— Ох ђогине, зар се тако врати?... —</p> <p>А паметно живинч |
| у својим рукама грчевито стегла свилене ђогинове узде, мислећи да их нико не ће отргнути моћи, |
| S} Из шуме истрча доиста бесни Хуршидов ђого, али са изврнутим седлом шимшировим...{S} На њему |
| А тако ми свечеве браде и тако ми оштре ђорде, сутра ће бити красна Лепосава у моме харему!...< |
| џалинског, немаде снаге да спусти оштру ђорду...</p> <p>Фејзија се окрену и угледа где пред њим |
| ког дремежа и мртвила, трже своју оштру ђорду па цикну као гуја:</p> <p>— Заборавићу је, тако м |
| >могло</hi> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тога сам прилежно тра |
| ако <pb n="" /><hi>могло</hi> бити Кара-ђорђа, а без Кара-ђорђа не би било Милоша.</p> <p>С тог |
| женска рука негује и залева.</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋ.</p> </div> </front> <body> <pb n="1" /> <div |
| <p>ИСТОРИЈСКИ РОМАН</p> <p>од</p> <p>В. ЂОРЂЕВИЋА.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИ |
| itlepage"> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ПРВА:</p> <p>КОЧИНА КРАЈИНА.</p> |
| } Он је испрва мирно слушао, за тим кад ђувендија онако дивно поче певати о миловању, он се опи |
| еси шаркију! </p> <p>— На мах! одговори ђувендија па пошто војник оде, она подиже очи к небу — |
| ... —</p> <p>— Јест, ја сам --проговори ђувендија достојанствено, уставши с јастучета — и ево с |
| <p>— Надино... то је... зло... —</p> <p>Ђувендија се трже па је мераше зачуђено.</p> <p>— Зло ш |
| ! одговори Фејзија смешећи се.</p> <p>— Ђувендије? питаше Коча — Бог и душа ја и опет не знам ш |
| песмама што их тако лепо извијаху младе ђувендије, да је ватрени Кара-Фејзија мало по мало са с |
| } Ех кад кликну бурне крџалије на своје ђувендије да им коње доведу, па кад појашу, па кад се у |
| ску, а Фејзија остаде сам, ето му једне ђувендије...{S} Он се беше тако занео јадима свога побр |
| еђу назли-кадуницама бирају себи красне ђувендије, дотле Кара-Фејзија потражи везира, и нађе га |
| рје где <pb n="214" /> становаху красне ђувендије.{S} Он брзо нађе Надину те јој каза вољу свог |
| обешено бејаше, па га принесе пред лице ђувендије, која мирно гледаше шта он чини...</p> <p>— О |
| могући се чуду начудити.</p> <p>— То су ђувендије! одговори Фејзија смешећи се.</p> <p>— Ђувенд |
| више њега вишаху пушку малу, па притрча ђувендији, грмнувши страшним гласом.</p> <p>— Жено, је |
| она прозбори, он се прену, па познавши ђувендију чисто викну -</p> <p>— Надина!...{S} Одкуда т |
| заноса, онда викну играчицама:</p> <p>— Ђузел Фато!{S} Девере ти окрените ону песму о красној Л |
| пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врху Јастрепца указа се нека не обичн |
| не могоше наћи.{S} То беше некако пред Ђурђевдан.{S} Кад би у очи самога Ђурђева дна, а на врх |
| {S} Кад тамо око по ноћи, а беше красна Ђурђевска ноћ, зачуше се неке песме, и почну се виле — |
| , које су лепе... као што су само шћери ђурђијанске земље, које су умиљате као славуј што их је |
| е живљаше јунак над јунацима Кастриотић Ђуро...</p> <p>Притиснуто јаче, све на више скаче, вели |
| у своју, гледаше је неколико тренутака, е би рекао пуче му срце у грудима, па онда брзо убриса |
| ше! —</p> <p>Везир тек шкргутну зубима, е ти се чини поломи их.</p> <p>— Да то нијесу Кочини ха |
| у Мораве што беше покојнога кнеза кућа, е баш милина ти је погледати је!...{S} Све ти је тако н |
| кад би стао просипати своје медне речи, е онда не дирај.{S} Та он тако лепо знађаше говорити, о |
| , ти добро знаш да си ми толико омилео, е нећу моћи без тебе живети!...</p> <p>Али кад му Коча |
| b n="138" /> &l |